SUBOTICA

Grad Subotica nalazi se na severu Republike Srbije, uz granicu sa Republikom Mađardskom, na 46 05’ 55’’ severne geografske širine i 19 39’ 47’’ istočne geografske dužine. Prosečna nadmorska visina Subotice je 114m, 40m iznad nivoa Tise kod Kanjiže o 32m iznad nivoa Dunava kod Baje. Pored Subotice prolazi međunarodni put E-75. Do graničnog prelaza Kelebija ima 10km, a do Horgoša 30 km. Severno od grada je plodna peščara s vinogradima i voćnjacima, a južno zemlja oranica.Danas grad sa okolnim opštinama ima oko 150.000 stanovnika: Mađara, Hrvata, Bunjevaca, Srba i drugih naroda. Oko grada je podignuto 18 većih naselja: Bajmok, Bački Vinogradi, Bačko Dušanovo, Bikovo, Višnjevac, Gornji Tavankut, Donji Tavankut, Đurđin, Kelebija, Ljutovo, Mala Bosna, Mišićevo, Novi Žednik, Palić, Stari Žednik, Hajdukovo, Čantavir i Šupljak. Grad je povezan sa starim letovalištem i jezerom Palić.

NOVI SAD

Нови Сад је смештен у источном делу Европе. Налази се у јужном делу Панонске низије, већим делом у Јужној Бачкој oko 80 м надморске висине.Нови Сад лежи на левој обали Дунава, односно на 1.255. километру његовог тока и ушћу у Дунав једног од магистралних канала Дунав-Тиса-Дунав.

Са 15 приградских насеља, подручје града Новог Сада обухвата површину од 702,7 км2 , са Петроварадином и Сремском Каменицом заузима површину од 129,4 км2 док грађевински рејон обухвата 106,2 км2. Нови Сад са приградским насељима окупља 20 % становништва Војводине. Други је по величини град у Србији.Просечна температура ваздуха у граду 10,9 степени целзијуса, средња температура у јануару је –1, док је у јулу 21,6 степен.Температурни екстреми се крећу између - 30,7 степени (24. 01. 1963.) и + 41,5 степени (6.07.1950).Годишње падне 686 милиметара воденог талога, број дана са падавинама је 122.Кота најнижег водостаја Дунава је 70,83 а највиша 79,70 метара надморске висине. Највиши забележени водостај је +778 центиметара а најнижи - 134 центиметра.

VRSAC

Osоbenost geografskog položaja Vršca i osobina reljefa područja opštine, čine ne samo različitost u odnosu na većinu drugih panonskih gradova, nego i raznolikost, bogatstvo i lepotu predela. Vršac se nalazi na 450 7’ 11’’ severne širine i 210 17’ 54’’ istočne dužine na nadmorskoj visini od 118 m, površine 10 km2.

Osnovni elementi koji karakterišu geografski položaj su:- Pripadnost Panosnkom basenu,- Pogranični položaj i blizina Rumunije,- Visinska razuđenost reljeva netipična za prostor Vojvodine,

- Razvijena putna mreža i dobra saobraćajna povezanost sa okruženjem.

Najznačajnija prednost Vršca, u odnosu na okruženje je izuzetno strateško povoljna geografsko-saobraćajna lokacija, jer se opština nalazi na važnom međunarodnom putnom pravcu E-70, koji spaja dva panevropska koridora, i to X i IV.

Što se tiče eksploatacije mineralnih sirovina u opštini prisutni su kaolin i silicijum. LOKACIJAVršac, jedan od najlepših banatskih gradova, nalazi se u severoistočnom delu Srbije, odnosno jugoistočnom delu Vojvodine uz rub Panonske nizije, u podnožju i na obroncima Vršačkih planina. Deo teritorije opštine Vršac zauzima prostor prirodnog rezervata Deliblatske peščare, poznate kao "Evropska Sahara".

Područje opštine Vršac prostire se na površini od 801 km2, koju karakteriše ravničarski predeo Panonske nizije.

Bogatstvom geomorfoloških oblika opština Vršac se razlikuje od većine opština Vojvodine. Idući od nižih ka višim predelima, na ovom prostoru mogu se izdvojiti sledeće osnovne morfološke celine: depresije, aluvijalna ravan reke Karaš, lesne terase, lesne zaravni, Deliblatska peščara i Vršačke planine. Deliblatska peščara i Vršačke planine predstavljaju najizrazitije morofološke motive ovog prostora, sa visokim stepenom razvojnih potencijala.

Vršačke planine imaju relativno malo prostranstvo 171 km2. Najviši je Gudurički vrh sa 641 m n.v., koji ovom visinom čini Vršačke planine najvišom tačkom Vojvodine. Podgorinske delove Vršačkih planina čine abrazivne površi akumulativnog porekla.

Београд

Смештен на ушћу Саве у Дунав, Београд је један од најстаријих градова у Европи и, поред Атине, највећа урбана целина на Балкану. Најстарији археолошки налази са његовог подручја сежу у пети миленијум пре нове ере. Припадници келтског племена су основали Сингидунум у 3. веку пре нове ере, док прво помињање Београда датира из 878. године. Током своје дуге и бурне историје, Београд је освајало 40 армија, а 38 пута је подизан из пепела.

Београд је главни град Србије, са око 1,6 милиона становника. Има прворазредни саобраћајни значај, као значајно друмско и железничко чвориште, а такође и међународно речно и ваздушно пристаниште и телекомуникацијски центар. Простире се на 3,6 % територије Србије, а њему живи 15,8% становништва Србије и ради 31,2% свих запослених у Србији.

У Београду су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и електронска индустрија, затим трговина и банкарство. На ширем подручју Београда, Смедерева и Панчева, на обалама

Дунава, лоцирана је на 2000 квадратних метара слободна трговинска зона. У Београду се ствара 30% друштвеног производа Србије.

Београд је престоница српске културе, образовања и науке. У њему је највећа концентрација институција из области науке и уметности од националног значаја. Ту је Српска академија наука и уметности, основана 1886. као Српска краљевска академија; Народна библиотека Србије, основана 1832; Народни музеј, основан 1841. и Народно позориште, основано 1869. Град је такође и седиште Београдског универзитета, основаног 1808. као Велика школа, и Универзитета уметности.

Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју аутономну градску управу. Његова територија је подељена на 17 општина, које имају своје локалне органе власти.

Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду. Из старијег каменог доба, потичу остаци људских костију и лобања неандерталаца, пронађени у каменолому код Лештана, у пећини на Чукарици и у близини Бајлонијеве пијаце.

Остаци културе млађег каменог доба, пронађени су у Винчи, Жаркову и у Горњем граду, изнад ушћа Саве у Дунав. То указује да је простор Београда био насељен у континуитету и да је интезитет тог насељавања бивао све јачи. Многа данашња насеља београдске околине леже на културним слојевима ранијих праисторијских насеобина.

Kragujevac

Geografski podaci

Kragujevac je privredni, kulturno-prosvetni i politički centar Šumadije i Pomoravlja. Nalazi se u središtu Republike Srbije i broji oko 200.000 stanovnika. Južno od glavnog grada Srbije, Beograda.Pored razgranate mreže puteva koji Kragujevac povezuje sa velikim brojem gradova i naselja, železničkom prugom moguć je saobraćaj u 4 glavna pravca:

Kragujevac - Beograd - Subotica - BudimpeštaKragujevac - Niš - SofijaKragujevac - Podgorica - Bar (morska luka)Kragujevac - Skoplje - Solun (morska luka)

Pomorski transport je organizovan preko luke Bar, uz korišćenje železnice Kragujevac - Bar (450 km) i rečni preko luke Smederevo na Dunavu. Moguće je organizovati pomorski transport i preko luke Solun (Grčka) uz korišćenje železnice.

Vazdušni saobraćaj je organizovan preko aerodroma Nikola Tesla u Beogradu.Na području grada Kragujevca vlada umereno-kontinentalna klima.

Užice

Užički kraj, užički region, ili po sadašnjoj teritorijalnoj podeli Srbije - Zlatiborski okrug, nalazi se u jugozapadnoj Srbiji i zauzima 11 procenata njene teritorije (6.172 km2). Čini ga 10 opština: Užice, Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Ivanjica, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje i Čajetina. Prema poslednjoj administrativnoj podeli ovom Okrugu pripojena je Sjenica umesto Ivanjice. Na ovom području živi oko 350.000 stanovnika (prema popisu iz 1991). Ovo je brdsko-planinsko područje u kome šume zauzimaju 42% površine, a poljoprivredna površina 51% teritorije. Kroz užički kraj oduvek su prolazile važne komunikacije. Tako je bilo i u rimsko doba, tako je i danas. Ovuda prolaze Jadranska magistrala, pruga Beograd-Bar, a u Mokroj Gori je državna granica sa Bosnom i Hercegovinom. Aerodrom Ponikve kod Užica osposobljen je za civilni vazdušni saobraćaj. Najveće planine su Zlatibor (Tornik, 1496 m), Tara (1544), Zlatar (1625), Giljeva planina, Javor (1519) i Golija (1834). Najveće reke su Drina, Lim, Uvac i Đetinja, čiji je potencijal iskorišćen za podizanje 5 hidrocentrala. Klima je pretežno planinska u višim i umereno-kontinentalna u nižim predelima.

Kulturno-istorijski tragovi u užičkom kraju potiču iz ranih perioda ljudske istorije, a arheološka nalazišta iz ilirskog i rimskog perioda otkrivaju naselja razvijene kulture za to vreme. Na mestu današnjeg Užica u rimsko doba nalazio se Municipium Capedunum koji je imao važnu ulogu u rimskoj provinciji Dalmaciji. Iz srednjovekovnog perioda ističu se srpski manastiri (Rača, Mileševa i Uvac), koji su imali veliki značaj za očuvanje svesti o nacionalnoj i verskoj pripadnosti Srba pod pet vekova dugim turskim ropstvom. Crkva je i tada i kasnije bila čuvar srpskog imena i pravoslavne vere. Značajan potencijal užičkog kraja ogleda se u elektroprivredi (Drinske i Limske hidroelektrane), metalskoj i metalopreradjivačkoj industriji (Valjaonica bakra i Valjaonica aluminijuma u Sevojnu, fabrike bivšeg Prvog partizana u Užicu, Fabrika automobila u Priboju...), a tekstilna industrija zapošljava oko 17.000 radnika u 18 preduzeća u svim opštinama. Poljoprivredna i prehrambena industrija takodje je značajno zastupljena u ovom kraju poznatom po kvalitetnom voću, povrću, mlečnim i proizvodima od mesa. Užički kraj je najveći izvoznik maline u zemlji. Razvojne planove uspešno realizuje Mlekara u Sevojnu, koja stalno unapredjuje saradnju sa preko 5.000 domaćinstava u zlatiborskom kraju i preradjuje godišnje više od 10 miliona litara mleka. Za njima slede hemijska industrija (najbolji je Kotroman u Mokroj Gori), industrija prerade drveta (požeški Napredak i dalje osvaja sajamska priznanja i izvozi nameštaj), na stranim tržištima uspešno nastupaju i Livnica Požega, Jedinstvo Sevojno... Posebno treba istaći razvoj malih i srednjih preduzeća u ovim delatnostima koja poprimaju sve veći značaj u ukupnoj proizvodnji ovog kraja.

Grad Čačak se nalazi u središnjem delu centralne Srbije u Moravičkom okrugu, između opština Gornji Milanovac na severu i opštine Lučana na jugozapadu. Na zapadu je opština Požega koja pripada Zlatiborskom okrugu, istočno je opština Knić koja je sastavu Šumadijskog okruga, a na jugoistoku je grad Kraljevo koja pripada Raškom okrugu.

Grad Čačak zauzima geografski prostor između 20°7'15“ i 20°38'30“ istočne geografske dužine i 43° 44' i 44° 00' 30“ severne geografske širine. Nadmorska visina je u rasponu od 204 m (ušće Bresničke reke u Zapadnu Moravu) do 958 metara (planina Ovčar).

Teritorija grada zauzima površinu od 636 km2, i u pogledu reljefa može se podeliti na:

Čačansku kotlinu sa nadmorskom visinom od 200 m do 300 m Brežuljkasto - brdski predeo od 300 m do 500 m nadmorske visine Planinski predeo od 300 m do 985 m nadmorske visine

Planine Jelica sa (929 m), Ovčar (985 m), Kablar (885 m) i Vujan (857 m) okružuju Čačansku kotlinu kroz koju protiče reka Zapadna Morava čija je dužina 318 km. Površina kotline je preko 270 km2, duga je oko 40 km i pruža izvanredne uslove za poljoprivredu.

Jedinstvenu morfološku celinu predstavlja Ovčarsko-Kablarska klisura koja se odlikuje strmim stranama, uklještenim meandrima i nalazi se pod zaštitom države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. U klisuri se nalazi Ovčar Banja kao i Ovčarsko-kablarski manastiri, što klisuri i okolini daje poseban značaj.

Klima Čačka i njegove bliže okoline pripada umereno-kontinentalnom tipu. Srednja godišnja temperatura vazduha je 10,47°C, a vlažnost vazduha 80,7%. Čačak i okolina nisu izloženi jakim vetrovima i najčešće su severni i severoistočni vetrovi, a ređe zapadni. Prosečna brzina vetrova je 2,3 m/s kod severnih, i 1,4 m/s kod zapadnih. Srednja godišnja visina padavina iznosi 692,9 mm.

Gradu Čačku pripada 58 naselja. Po popisu iz 2002. godine grad Čačak ima 117.072 stanovnika.

Kraljevo

Kraljevo sa svojom okolinom je, zahvaljujuci svom geografskom položaju, oduvek bilo pogodno za stvaranje ljudskih naseobina. U srednjem veku je bila i temelj srpske kulture i duhovnosti. U osamnaestom veku, Karanovac postaje granična oblast izmedju Austrije i Turske, kada se razvija u jak trgovački centar. U 19. veku Kraljevo dobija sadašnji izgled zahvaljujući urbanističkom rešenju Laze Zupana...

Kraljevo je izgrađeno na jednoj od najvažnijih raskrsnica saobraćaja srednjeg dela Srbije. Nalazi se u srcu Šumadije, 180 km južno od Beograda a 185 km severno od Prištine, 400 km udaljeno od Jadranskog a 600 km od Egejskog mora. Tu se ukrštaju putevi i železničke pruge između Panonskog basena na severu, Jadranskog i Egejskog basena na jugu, srednjeg Pomoravlja na istoku i srednjeg Podrinja i i Republike Srpske na zapadu.Godišnjim dobima u Kraljevu menjaju se temperature vazduha, količine i oblici atmosferskog taloga, oblačnost i pravci vetrova i druge metereološke pojave. Srednja godišnja temperatura vazduha iznosi oko 11°C. Najčešći vetar u toku godine je zapadni (70%). Sa njim se udružuju i dosta česti vetrovi sa severozapada (60%) i jugozapada (60%). Srednje godišnje količine padavina (kiše, snega i dr.) dostižu oko 734mm vodenog taloga.

Kruševac

 

Крушевац - град богате традиције и вишевековнe историјe, некада средњевековна српска престоница, налази се у средишњем делу Србије, на раскрсници комуникација које су од памтивека пресецале Балкан и спајале његове периферне делове.Крушевац је, као своју престоницу, подигао кнез Лазар. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу  за организацију државе. Са око 65.000 становника на територији ужег градског језгра и преко 145 хиљада становника на територији Града и 101 насељем, привредним ресурсима, развијеним друштвеним делатностима и духовном надградњом, Крушевац данас представља економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар од значаја за Расински управни округ (чије је седиште у Крушевцу) и Републику Србију. Град Крушевац захвата површину од 854 км квадратних.Основу привредног развоја Града Крушевца свих ових година чине метало-прерађивачка и хемијска индустрија. Сем великих друштвних колектива у граду има и преко 1200 приватних предузећа и 2500 самосталних радњи у свим делатностима.Значајна пажња у протеклих 30-так година у  Крушевцу посвећивана је, и даље се то чини, развоју основног и средњег образовања: подизане су нове школе, дограђивани су и реконструисани многи школски објекти уз опремање савременим наставним средствима, опремом и училима.Крушевачка котлина која обухвата композитну долину Западне Мораве простире се између: Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу, Краљевачке котлине и Ибарске долине на Западу.

Клима и рељеф

- Просечна температура 11°С, - Релативна влажност ваздуха 66-83%,- Снежни покривач 55-100 дана,

- Просечна надморска висина је 300 м- Претежно брдско подручје са мањим низијским простором у долинама река

Природни ресурси

Око 29.900 ха земљишта је под шумама или 35% укупне територије Града. Највећи комплекс шума је на планинском масиву Јастрепца, најшумовитијој планини на Балкану.На територији Града Крушевца налазе се значајна изворишта минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).Грађевинског материјала (шљунка, песка и камена) има у долинама река (Западна Морава, Јужна Морава и Расина). Пешчар одличног квалитета налази се у зони Беле Воде, Брајковца, Шашиловца и Крвавице.Значајна су потенцијална налазишта уљаних шкриљаца (Мачковац, Кошеви, Глободер) и битумена (угљоводоника) код Читлука.

NIS

 Niš se nalazi u niškoј kotlini uz ušće Nišave u Јužnu Moravu na 43°19' Severne geografske širine i 21°54' Istočne geografske dužine. Uži centar grada јe na 194m nadmorske visine (kod spomenika u centru). Naјviša tačka na teritoriјi grada јe Sokolov kamen, vrh na Suvoј planini (1.523m nadmorske visine), a naјniža nizvodno od ušća Nišave u Moravu kod mesta Trupale (173m nadmorske visine). Područiјe grada zahvata površinu od 596,71km2, na kome se nalazi Niš, Niška Banja i 68 prigradskih i seoskih naselja.

Geografski, Niš se nalazi na raskrsnici naјvažniјih balkanskih i evropskih saobraћaјnih pravaca. U Nišu se magistralni pravac, koјi vodi sa severa, dolinom Morave iz pravca Beograda, račva na pravac ka јugu, dolinom Vardara prema Solunu i Atini, i pravac ka istoku, dolinom Nišave i Marice prema Sofiјi, Istambulu i dalje ka Bliskom Istoku.

U Nišu se odvaјaјu i putevi ka severozapadu (prema Zaјečaru, Kladovu i Temišvaru) i ka јugozapadu (prema Јadranskom moru).

Svi ovi putni pravci bili su poznati јoš od naјstariјih vremena kao pravci kretanja naroda, robe i voјski.

Niš i šira okolina imaјu umereno-kontinentalnu klimu. Srednja godišnja temperatura јe 11,2°C. Naјtopliјi mesec јe јul sa prosečnom temperaturom od 21,2°C, a naјhladniјi јanuar sa srenjom temperaturom od 0,2°C. Godišnje u proseku padne 567,25 mm kiše i snega po metru kvadratnom. Prosečni vazdušni pritisak јe 992,74 milibara. Godišnje ima 123 kišovita dana i 43 dana pod snegom. Prosečna јačina vetra јe nešto manja od 3 bofora.

Kao saobraћaјni čvor evropskih putnih i železničkih pravaca, sa aerodromom, lako јe dostupan iz svih pravaca. Kao savremeni univerzitetski grad sa preko 250.000 stanovnika, istovremeno јe prirodni, društveni, privredni, obrazovni, zdravstveni, kulturni i sportski centar јugoistočne Srbiјe. Područјe grada zahvata površinu od 597 km2, na kome

se nalaze Niš, Niška Banja i 68 prigradskih naselja.

O razviјenosti sistema obrazovanja naјbolje govori statistika: oko 40.000 učenika u 35 osnovnih i 19 srednjih škola i preko četrnaest hiljada studenata na 13 fakulteta niškog Univerziteta.

Trideset klinika, zavoda i instituta koјi istovremeno čine nastavnu bazu Medicinskog fakulteta, kao i veliki broј drugih medicinskih instituciјa, predstavljaјu potenciјal niškog zdravstvenog centra koјi svim sugraђanima i stanovnicima ovog dela zemlje omoguћava korišћenje savremene zdravstvene zaštite i mnoga dostignuћa moderne medicine.

Vranje

Vranje je ekonomski, politički i kulturni centar pčinjskog okruga koga čine opštine Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han , Preševo, Surdulica, Trgovište i Vranje. Grad se nalazi u severozapadnom delu vranjske kotline, na levoj obali Južne Morave. Reku i grad dele magistralni put i železnička pruga koji na severu vode ka:

Smešten je u podnožju Pljačkovice (1231m), Krstilovice (1154m) i Pržara (731m). Od granice Bugarske deli ga 70 a od Makedonije 40 km.Opština Vranje prema poslednjem popisu ima 87.288 stanovnika. Od ukupnog broja , 63,86% živi u gradu, 7,02% u Vranjskoj Banji, a 29,15% u seoskim sredinama.Polna struktura je sledeća: 49,7% je žena, a 50,3% su muškarci.Broj nezaposlenih je 10.995, a radno angažovanih 27.455.Kroz teritoriju opštine protiču reke: Južna Morava, Banjštica, Korbevačka reka, Vrtogoška reka, Veternica, Koćurica, a u samom gradu Vranjska i Sobinska reka. Od planina i planinskih vrhova izdvajaju se: Besna Kobila (Besna Kobila 1.922m i Patarica 1.806m), Zladovska planina (Koćurica 1.568m), Kukavica (Vlajna 1.442m), Grot 1.325m, Oblik 1.310m, Kitka 1.295m, Pljačkovica 1.231m, Krstilovica 1.154m i Pržar 731m. Na osam kilometara od centra grada nalazi se i Aleksandrovačko jezero (veštačko). Po prirodnim resursima se ističe i Poljanički kraj, i predeo u zahvatu planine Motina (Barelić sa okolnim selima), kao i Prvonečki kraj sa akumulacionim jezerom i branom "Prvonek".Besna Kobila pruža izuzetne pogodnosti za razvoj zimskog, rekreativnog i planinskog turizma.Vranjska Banja, kao posebna celina, sa zastupljenim raznovrsnim prirodnim resursima i to: zemljišnim, poljoprivrednim, šumskim, vodoprivrednim, mineralnim, kao i turističkim, predstavlja izuzetno značajan potencijal.