Moskva i

Sankt Peterburg

Sadrzaj 1.Moskva

1.1Istorija

1.2Arhitektura

1.3Znamenitosti

1.4Geografija

2.Sankt Peterburg

2.1Istorija

2.2Arhitektura

2.3Znamenitosti

2.4Geografija

3Galerija

Moskva Moskva (rus. Москва) je glavni i najveći grad Rusije. Nalazi se na reci Moskvi i

obuhvata površinu od 1097,12 km². Po poslednjem popisu iz 2010. u Moskvi je živeo 11.503.501 stanovnik.[1] Samim tim Moskva je najnaseljeniji grad u Evropi, dok urbano stanovništvo grada čini 1/12 ruske populacije.

Moskva ima status grada federalnog značaja (federalnog subjekta). Uz nju, takav status u Rusiji ima još samo Sankt Peterburg. Nalazi se u Centralnom federalnom okrugu. Administrativno se deli na 10 okruga koji se dele na mnogobrojne područne uprave.

U središtu grada nalazi se Kremlj, utvrđeni kompleks koji je do 1703. bio političko središte Ruskog carstva, a od 1918. Sovjetskog Saveza, i od 1991. Ruske Federacije. Uz istočni zid Kremlja prostire se Crveni trg, mesto mnogih državnih ceremonija. Na trgu se nalaze i dve verovatno najpoznatije moskovske građevine - crkva Sv. Vasilija Blaženog i mauzolej Lenjina.

Moskva je takođe veliki ekonomski i trgovački centar, dom velikog broja milijardera. U 2007. Moskva je drugu godinu za redom proglašena za grad koji je najskuplji na svetu za život.[2]

Geografija Moskva je smještena u blago brežuljkastom području na obalama Moskve, rijeke dugačke

oko 500 km. Nadmorska visina grada u Sveruskom izložbenom centru, gdje se nalazi glavna meteorološka stanica, je 156 m. Najviša tačka je Teplostanskaja visoravan s 255 m. Širina grada, od zapada prema istoku, je 39,7 km, a od sjevera do juga je 51,7 km.

Moskva je odredišna tačka vremenske zone koja obuhvata većinu srednje Rusije, uključujući i Sankt Peterburg. Po zimi, područje je u sklopu "Moskovskog standardnog vremena", 3 sata ispred koordiniranog svjetskog vremena, tj. UTC+3. Ljeti, Moskovsko vrijeme pomiče se sat vremena unaprijed i postaje "Moskovsko ljetnje vrijeme (MSD)" - UTC+4. Ipak, početkom 2011., ruski predsjednik Dmitrij Medvedev najavio je ukidanje zimskog računanja vremena.

Moskva je u području umjerene kontinentalne klime (Köppenova klasifikacija klime Dfb) s toplim, donekle vlažnim ljetima i dugim, hladnim zimama. Uobičajene visoke temperature u toplim mjesecima junu, julu i septembru su oko 23 °C, ali tokom valova vrućine koje mogu trajati nedelju ili ddvije (između maja i septembra, dnevne visoke temperature često dostižu 30 °C. Zimi, temperatura obično pada na oko −10 °C, iako može biti i toplijih razdoblja s temperaturama iznad 0 °C. Najviša temperatura ikad zabilježena iznosila je 38,2 °C i 39,0 °C u središtu Moskve 29. jula 2010., tokom neuobičajenog vala vrućine na sjevernoj polulopti. Prema novom prosjeku iz perioda 1981.-2010., srednja temperatura u julu je 19,2 °C. Najniža ikada zabilježena temperatura bila je −42,2 °C u januaru 1940. Prosječna godišnja temperatura je 5,8 °C, ali godina 2007.-2008., godišnja temperatura bila je viša od 7 °C. Nasuprot tome, u prvoj polovini 20. vijeka, u Moskvi je tokom kasnih ljetnih mjeseci bilo laganog mraza. Snježni pokrivač (3-5 mjeseci godišnje) najčešće je prisutan od kraja novembra do sredine marta.

Istorija v, bukvalno prevedeno

kao „Grad uz reku Moskvu“). Pravo poreklo imena je nepoznato ali ipak postoji nekoliko pretpostavki.[3] Jedna od pretpostavki govori o tome da ime dolazi iz drevnog finskog jezika i znači „mračan“ ili „zamućen“.

U rejonu Moskve nađeni su tragovi neolitskih naseobina iz perioda od 3000-2000. p. n. e. Naseobine Slovena potiču iz 6. veka, a Moskva se prvi put spominje kao naselje u letopisu 1147. kada je princ Novgorodske republikepozvao Jurija Dolgorukog rečima: „dođi meni, brate, u Moskvu“.[4] Knez Jurij Dolgoruki izgradio je utvrđenje od drveta - Kremlj - 1156. godine, oko kojeg se širilo naselje.[5] Od početka 14. veka u vlasti je moskovskih kneževa, a od druge polovine 14. veka ona se izjednačuje sa pojmom ruske države i nalazi se na čelu borbe protiv mongolsko-tatarskog jarma. U 14. i 15. veku Moskovljani su dizali više ustanaka protiv svojih feudalaca. Od druge polovine 15. veka Moskva postaje prestonica ruske države, a početkom 16. veka imala je oko 100.000 stanovnika.

Arhitektura Dugo vremena gradom su dominirale Pravoslavne crkve,Izgled Moskve se mnogo

promijenio za vrijeme Sovjetskog Saveza,naročiti za vrijeme Staljina.Tad je doslo do modernizacije grada gdje su izgrađeni široki bulevari i drugi putevi ali i uništena brojna bitna arhitektonska zdanja.Kula Šukarev,mnoga imanja i prodavnice kao i različite građevine vezane za religiju.Međutim.mnoge su u 20.vijeku obnovljene.

Jedan od glavnih arhitekata je Vladimir Šukuv,koji je projektovao nekoliko građevina u Moskvi.Po njemu je nazvana i Kula Šukuv,koja se koristila kao toranj za prenos radio signala ,građena između 1919.i 1922.

Staljin je takođe naredio izgradnju kompleksa zgrada Sedam Sestara,objekata koji podsjećaju dijelom na katedrale.Svih sedam građevina se vide sa većine uzvišenja u gradu i one su najviše zgrade u Moskvi.Kako je sovjetska politika zahtijevala da svaki građanin bude stambeno zbrinut.počela je izgradnja velikih stambenih blokova.Građevine sovjetskog doba su masivne i obični ukrašene motivima socijalističkog realizma.

Postoje pokušaji da se restauriraju najbolje sačuvani primjeri arhitekture ranijih vremena.Renovirani objekti se lako uočavaju zbog svijetlih boja i karakterističnih fasada.Mnoge kuće pisaca,kompozitora i umjetnika pretvoreni su u muzeje.

Znamenitosti Najstarije jezgro i centar grada je Kremlj, ispod kojeg je Lenjinov mauzolej

na Crvenom trgu. Kremlj je centralni deo starih ruskih utvrđenih gradova iz feudalnog doba opasan zidovima sa kulama. U Kremlju su se nalazili knežev dvor, saborna crkva i kuće plemstva. Posle Drugog svetskog rata izgrađene su mnogobrojne prostrane stambene četvrti, široki bulevari sa alejama, trgovima i parkovima.Grad je političko-upravno podeljen na 17 rejona. Sedište je najviših državnih organa i naučnih ustanova (kojih u Moskvi ima 535), sanitetskih ustanova, instituta, labaratorija, biblioteka (oko 4.000), muzeja, pozorišta, umetničkih galerija.Moskva ima nekoliko univerziteta(među kojima su MGIMO,...), sa univerzitetskim gradom izgrađenim na Lenjinskim brežuljcima, a najstariji univerzitet je Lomonosov osnovan 1755. godine. Moskva je grad sa mnogobrojnim umetničkim i arhitektonskim spomenicima.U blizini Moskve nalazi se atomski centar Rusije i institut za nuklearna istraživanja. U okolini grada izgrađena je i prva atomska električna centrala. U zoni od oko 10 km od Moskve je šumski zeleni pojas u kojem su podignuti mnogi stadioni i sportski centri.

Sankt Peterburg Санкт Петербург (рус. - рг, раније Петроград, Лењинград)

је град у северозападној Русији који носи статус федералног града и административног центра Лењинградске области и Северозападног федералног округа.

После Москве, Санкт Петербург је други по броју становника, и други по важности економски, индустријски, научни и културни центар Русије. Налази се на ушћу реке Неве у Фински залив (Балтичко море), што га чини и важним траснпортним и трговачким центром.

Санкт Петербург је основао Петар Велики 1703. на мочварном земљишту у близини мора. Тиме је желео да осигура руски приступ Балтику. Град је од 18. до 20. века био престоница Руског царства, значајан европски културни центар, и најважнија руска лука на Балтику. Централни део града је данас под заштитом УНЕСКО.

Површина града је 1.439 km². Према попису становништва из 2010. у граду је живело 4.848.742 становника. То је најсевернији милионски град на свету.[1]

Geografija Sankt Peterburg je najseverniji od velikih gradova sveta - nalazi se

na 59°57′ SGŠ, u severozapadnom delu Rusije, na obalama delte reke Neve i mnogobrojnim ostrvima delte.

Grad je ponikao na bivšem močvarnom zemljištu na ušću Neve u Finski zaliv. Područje grada se prostire na 606 km² (od 1999. gradsko područje je prošireno na 1.431 km² uključivanjem predgrađa u sastav grada, na primer Peterhofa i Puškina), od čega je nekih 10 % pod vodom. U gradu postoji 42 ostrva. Nekad ih je bilo više, ali su neki od kanala koji su ih razdvajali vremenom zatrpani. Sank Peterburg je sagrađen na 2 do 4 metra nadmorske visine. Ušće Neve se nalazi približno na nivou mora, tako da su njene obale u početku učvršćene granitnim stenama. Ove stene štite grad od vode ali i daju gradu specifičan karakter. Aleksandar Puškin ga je opisao rečima: „Grad obučen u granitu“.

Istorija Sankt Petersburg ili Petrograd je grad na ušću reke Neve u Baltičko more. Nastao je

u kasnom srednjem veku, nakon što je Rusija osvojila Ingriju od Švedske i sa težnjom da u tom delu zemlje izađe na more.

Ovaj grad je posle osnivanja Cara Petra postao glavni grad Rusije od 1712. god. do 1918. god.

Nakon Oktobarske revolucije prestonica je ponovo premeštena u Moskvu.

Grad je ime dobio po svom osnivaču, ruskom Caru Petru 1. Velikom. Rusko ime za njega je Sankt Petersburg, Jkoje je zapadnjačkog prizvuka, u duhu uvođenja zapadnjačkih vrednosti koje je sprovodio car Petar. Za vreme sovjetskog režima zvao se Lenjingrad. Sankt Petersburg je jedan od najvažnijih ruskih gradova.

Oktobarska revolucija, dve i po godine opsade nemačkih snaga u II svetskom ratu samo su neki najvažniji istorijski događaji u ovom gradu.

Arhitektura Архитектура у Санкт Петербургу, а посебно свом старом

градском језгру, настаје у XVIII – XX века један од најистакнутијих, експресивних архитектонских комплекса капитала. На територији руског Санкт Петербурга је постала први велики модеран град , на територији Европе - најмлађи главни град .

Карактеристике архитектуре у Санкт Петербургу су добро промишљене развој регуларност, урбане пропорционалности ансамбли , разматрање утицаја ниско-кључ окружењу, хармонична полифонија различитих архитектонских стилова , комбинација регионалне и митрополита менталитета , укључујући приградска енклаве у једном конурбација . Због континуитета векова руске и западноевропске урбаног искуства, ове карактеристике су формирали јединствену архитектонску легуре, изазива сталне обрадовати становнике и посетиоце на северној престоници .

Znamenitosti Državni muzej Ermitaž nalazi se u Sankt

Peterburgu u Rusiji. Predstavlja jednu odnajvećih, najlepših i najstarijih umetničkih ikulturno-istorijskih muzeja u ljudskoj istoriji ikulturi. Njegova ogromna zbirka izložena je u 6 zgrada na obali reke Neva, s tim što je glavnazgrada Zimski dvorac koji je nekada bio zvaničnarezidencija ruskih careva. U više od 350 salaizloženo je 60.000 eksponata.

Galerija