Gordana Bujišić DIJETE I KRIZA

Copyright © Golden marketing-Tehnička knjiga, 2005., Zagreb Sva prava pridržana

Nakladnik Golden marketing-Tehnička knjiga

Jurišićeva 10, Zagreb

Za nakladnika Ana Rešetar

Urednica Mirjana Paić Jurinić

Recenzentiprof. dr. sc. Milan Matijević

prof. dr. sc. Marija Lebedina-Manzoni doc. dr. sc. Mirjana Duran

CrtežiDjeca Dječjeg vrtića “Vukovar II” iz Vukovara

ISBN 953-212-253-2

Gordana Bujišić

DIJETE I KRIZA

PRIRUČNIK za odgajatelje, učitelje i roditelje

Golden marketing-Tehnička knjiga Zagreb, 2005.

Knjigu posvećujem Ilji, koji je svojim dolaskom promijenio ne samo moj pogled na svijet nego i cije-li moj život.

Zahvalu dugujem mami, tati i Slobodanu, koji su me poticali da završim i olakšali mi teret svakodnev-nih obaveza.

5

Sadržaj

Riječ čitateljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1. Uvod: KRIZA U DJEČJOJ DOBI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Pojam krize i reakcije na kriznu situaciju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Kritične faze dječje razvojne dobi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Simptomi i sindromi dječjih kriza. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Specifične reakcije predškolskog djeteta na krizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Specifične reakcije djeteta od 6 do 11 godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Akcijski plan rada odgajatelja/učitelja u radu s djetetom u krizi. . . . . . . . . 18Neposredan rad s djetetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Rad s obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Timski rad s djetetom u krizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Etičke dvojbe u radu s djetetom u krizi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

2. BOLESNO DIJETE I HOSPITALIZACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27O čemu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Uloga odgajatelja/učitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Djetetova reakcija na krizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Kako djeca reagiraju na vlastitu bolest ili bolest drugog djeteta?. . . . . . . 31Djetetovi strahovi izazvani hospitalizacijom i odgovor na njih . . . . . . . . 32

Odnos prema bolesnom djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Odnos prema obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Odnos prema drugoj djeci u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Kada zatražiti pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Tko može pomoći i kako?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

3. BOLEST ČLANA OBITELJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37O čemu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Uloga odgajatelja/učitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Djetetova reakcija na krizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Kako djeca općenito reagiraju na bolest u obitelji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Karakteristične reakcije na bolest roditelja, bake ili djeda . . . . . . . . . . . . 40Reakcije na bolest sestre ili brata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Djetetove reakcije na duševne bolesti u obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Odgajateljev i učiteljev odnos prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Odnos prema roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Odnos prema drugoj djeci u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Dijete i kriza

6Kada zatražiti pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Tko može pomoći?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

4. SMRT ČLANA OBITELJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45O čemu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Djetetova reakcija na smrt bliske osobe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Kako djeca reagiraju na smrt u obitelji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Čimbenici koji utječu na djetetovu reakciju na smrt i duljinu žalovanja 50Ranija iskustva sa smrću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Uloga odgajatelja/učitelja prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Odnos odgajatelja/učitelja prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Odnos prema roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Odnos prema drugoj djeci u vrtićkoj skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . 52Odnos prema osoblju u vrtiću ili školi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Kada zatražiti pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Tko može pomoći?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

5. DIJETE I RAZVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55O čemu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Uloga odgajatelja/učitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Djetetova reakcija na razvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Tipične reakcije na razvod u djece određene dobi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Djetetova reakcija na situaciju nakon razvoda i na stvaranje

nove obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Odnos prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Odnos prema roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Odnos prema drugoj djeci u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Kada zatražiti pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Tko može pomoći i kako?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

6. NASILJE U OBITELJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67O čemu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Uloga odgajatelja/učitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Djetetova reakcija na krizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Kako djeca reagiraju na nasilje u obitelji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Odnos odgajatelja/učitelja prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Odnos prema roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Odnos prema drugoj djeci u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Kada zatražiti pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Tko može pomoći?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

7. ZLOSTAVLJANJE DJETETA U OBITELJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79O čemu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Vrste zlostavljanja djeteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Obilježja tjelesnog zlostavljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Sadržaj

7Obilježja spolnog zlostavljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Obilježja emocionalnog zlostavljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Zanemarivanje djeteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Obilježja djetetova izrabljivanja kroz rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Djetetova reakcija na zlostavljanje u obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86Dijete dojenačke dobi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86Djeca predškolske i ranoškolske dobi (3 – 10 godina) . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Uloga odgajatelja/učitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Odnos odgajatelja/učitelja prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Odnos prema roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Odnos prema djeci u vrtiću ili školi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Kada zatražiti pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Znakovi tjelesnog zlostavljanja djeteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Znakovi zanemarivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Tko može pomoći?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

8. BOLESTI OVISNOSTI U OBITELJI I NJIHOV UTJECAJ NA DIJETE 93O čemu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Kako bolesti ovisnosti u obitelji utječu na djetetov razvoj i kako dijete

na njih reagira? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Obilježja novorođenčadi i dojenčadi roditelja ovisnika . . . . . . . . . . . . . . 98Reakcije predškolske i ranoškolske djece na ovisnost roditelja . . . . . . . . . 98

Uloga odgajatelja/učitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Odnos prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Odnos odgajatelja prema roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100Odnos prema drugoj djeci u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Odnos prema kolegama u vrtiću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Kada zatražiti pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Tko može pomoći i kako? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

9. UKLJUČIVANJE DJETETA S POSEBNIM POTREBAMA U VRTIĆKU SKUPINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103O čemu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Obilježja djetetova razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Uloga odgajatelja/učitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Odnos odgajatelja/učitelja prema djetetu s posebnim potrebama. . . . . . . . 107Odnos prema braći i sestrama djeteta s posebnim potrebama . . . . . . . . . . 108Odnos prema roditeljima djeteta s posebnim potrebama . . . . . . . . . . . . . . 109Odnos prema drugoj djeci u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Odnos prema kolegama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110Kada zatražiti pomoć? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111Tko može pomoći?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

Dijete i kriza

810. PROGRAMI I AKTIVNOSTI KOJI POMAŽU DJETETU U KRIZI . . . 113

Osmišljavanje programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Rad s djetetom poremećenog ponašanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

Prepoznavanje i analiza poremećaja ponašanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Pomoć stručnjaka drugih usmjerenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Obilježja razvojnih faza koje utječu na djetetovo ponašanje . . . . . . . . . . 118

Različite vrste rada s djetetom u krizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119Jačanje djetetova samopouzdanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119Poboljšanje sposobnosti verbalnog izražavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Usvajanje pravila ponašanja u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Vještine mirnog rješavanja sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Učenje o osjećajima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Kontrola agresivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

11. SPRJEČAVANJE SINDROMA IZGARANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Što je sindrom izgaranja? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Stadiji sindroma izgaranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Simptomi sindroma izgaranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Kako se sindrom izgaranja može spriječiti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

Bilješka o autorici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

9

Riječ čitateljima

U podnaslovu ove knjige piše kako je namijenjena odgajateljima, učitelji-ma i roditeljima pa je umjesno pitati kako to da i autorica nije tog profesionalnog opredjeljenja i što psihijatrica ima reći stručnjacima koji se bave edukacijom dje-ce predškolske i rane školske dobi.

Na pisanje ovog priručnika potaknulo me vlastito roditeljsko iskustvo i spe-cifičnost svakodnevnog posla. Naime, u psihoterapijskom radu u obiteljskom sa-vjetovalištu vrlo se često susrećem s problematikom koja nije usko gledano psi-hijatrijska nego predstavlja krizne ili stresne životne situacije u kojima, obično pasivno, sudjeluju i djeca. Roditelji ih dovode u savjetovalište i traže pomoć u krizama izazvanim razvodom, alkoholizmom ili nasiljem u obitelji.

Shvatila sam da se i sama moram dodatno educirati kako bih im što kvali-tetnije pomogla. Zato sam pomno iščitala literaturu dostupnu na hrvatskom je-ziku, a konzultirala sam i mnoge radove stranih autora, koji se tom problemati-kom bave više i duže. Na pisanje priručnika potaknulo me ono što sam u toj lite-raturi našla, a još više ono što nisam našla.

Premda je pisan po ugledu na slične knjige, u ovaj priručnik ugrađene su specifičnosti obiteljskog života i tradicije te sociokulturna obilježja Hrvatske, ko-ja se u mnogome razlikuju od onih u zapadnim zemljama. Vjerujem da će biti od pomoći odgajateljima, učiteljima i roditeljima, a sve djece radi – jer njima je pomoć dobronamjernih i osposobljenih odraslih prijeko potrebna.

Autorica

1. Uvod

KRIZA U DJEČJOJ DOBI

13

Pojam krize i reakcije na kriznu situacijuDijete pod stresom ili traumatizirano dijete, iznimno je česta tema o kojoj pišu mnogi istraživači, stručnjaci pa i nestručnjaci tijekom posljednjeg desetljeća.

Jedna je važna iznimka: o tome nedovoljno pišu oni koji su djeci najbliži, njihovi učitelji i nastavnici.

Autori tekstova pod spomenutim izrazima razumijevaju različite entitete – od teškoća u razvoju, poremećaja u ponašanju do emocionalne ili socijalne nerazvijenosti, miješajući značenje riječi stres, kriza i trauma.

Pojmovi stres i kriza često se upotrebljavaju alternativno, i pritom se poj-movno-terminološki nedovoljno razlikuju. Bez obzira na to koliko su slične pojave koje se opisuju pojmovima stres i kriza, one nisu jednake i izrazi se ne bi smjeli upotrebljavati kao istoznačnice.

Ti se pojmovi razlikuju i jezično i definicijom. Mi ćemo se u ovoj knjizi vi-še baviti krizom.

Riječ kriza potječe od grčke riječi krisis. Slično zvuči i piše se na većini svjetskih jezika: njem. Krise; engl. crisis; fr. crise; tal. crisi; rus. krizis, kriz.

Prema Oxfordskom rječniku, pojam stres vjerojatno je skraćen oblik riječi distress, i njegovo bi osnovno značenje bilo poremećaj.

Situacija može biti krizna i/ili stresna.Pojmom stresna, odnosno krizna situacija označavamo objektivno zbiva-

nje koje potiče ili izaziva pojavu stresa ili krize.Stresnu situaciju izaziva promjena u okolini koja remeti dinamičku psiho-

socijalnu ravnotežu pojedinaca koji su joj izloženi. Tada im za ponovnu uspo-stavu ravnoteže treba mnogo više vremena.

Za razliku od stresne situacije, kriznu situaciju izaziva promjena jednog, više ili svih aspekata materijalne ili sociokulturne realnosti pojedinca ili struk-turno-morfološka promjena samoga pojedinca, koja njegovu dinamičku psi-hosocijalnu ravnotežu može narušiti toliko da je ne može uspostaviti za uobi-čajeno dugo vrijeme.

Promjena koju uključuje krizna situacija uvijek znači gubitak, bilo materi-jalni gubitak ili gubitak na sociokulturnoj razini življenja.

Dijete i kriza

14

Među sličnim definicijama kojima se preciznije opisuje pojam krize, a ko-je autori daju ovisno o svojem osnovnom znanstvenom interesu, za ovu prigo-du najpotpunijom se čini sljedeća:

Kriza je traumatski događaj koji nastaje naglo, bez najave, i pogo-đene osobe obično preplavljuje strahom te osjećajem ranjivosti i bespo-moćnosti, a uvijek rezultira gubitkom.

Tom definicijom obuhvaćeni su vrlo različiti događaji, od prirodnih kata-strofa koje pogađaju mnoge ljude i koje ugrožavaju njihove živote, do situacija i događaja koje proživljava pojedina obitelj, kada samo njezini članovi proživ-ljavaju dramatične, a ponekad i tragične promjene.

Krizna situacija pokreće snažne reakcije, koje osobi pomažu prevladati nelagodu i vratiti se u stanje emocionalne ravnoteže. Ako se to dogodi, kriza se može prevladati, a osoba može naučiti kako koristiti mehanizme prilagodbe, ponekad čak toliko da je u boljem stanju nego prije nastanka krize.

No, kriza se može i produbiti, pojačati i izazvati regresivnu deterioraciju, povlačenje, odnosno ponašanje koje nije u skladu s dobi.

Način na koji će bilo koja osoba, pa tako i dijete, reagirati na kriznu situ-aciju ovisi o brojnim varijablama kao što su osobine ličnosti, životno iskustvo, ozbiljnost događaja, razina društvene potpore te vrsta i kvaliteta intervencije tijekom krizne situacije i nakon nje.

Ne postoje dvije osobe koje reagiraju jednako na kriznu situaciju, a to je u djece još izraženije. No, dva najčešća pokazatelja traume i stresa djece, neovi-sno o dobi, jesu promjena ponašanja i regresija.

Kritične faze dječje razvojne dobiDjeca se rađaju sa sličnim osnovnim sposobnostima i različitim temperamen-tima, no na putu do odrasle dobi, tijekom sazrijevanja, prolaze kroz različite, često dramatične promjene. Zato se često kaže da dječje razvojno doba samo po sebi predstavlja krizu.

Poznati psiholog Erik Erikson smatra da svaki pojedinac prolazi kroz osam razvojnih faza, koje određuje priroda i koje on naziva psihosocijalnim fazama.

Svaku fazu obilježava različita psihološka “kriza”, koja se mora razriješiti prije prelaska u sljedeću razvojnu fazu. Ako nije razriješena, ili ako je loše ra-zriješena, kriza će donijeti poteškoće u kasnijem životu.

Ovdje ćemo opisati prve četiri razvojne faze, koje obuhvaćaju dob od ro-đenja do 12. godine, dakle, dob koja je u središtu naše pozornosti.

Kriza u dječjoj dobi

15

Faza 1: Od rođenja do navršene prve godine životaKriza: Povjerenje i nepovjerenje

Opis:

Tijekom prve godine života zadovoljenje djetetovih potre-ba za hranom, toplinom i osjećajima potpuno ovisi o dru-gima, te ono mora slijepo vjerovati osobama koje se za nje-ga brinu.

Pozitivan ishod: Ako osoba koja se brine o djetetu stalno i odgovorno zado-voljava njegove potrebe, ono će razviti osjećaj sigurnosti ne samo u odnosu na roditelje, nego i na okolinu uopće.

Negativan is-hod:

Ako djetetove potrebe nisu zadovoljene na odgovarajući na-čin, dijete će razviti nepovjerenje prema ljudima i stvarima u svojem okruženju, čak prema samom sebi.

Faza 2: Druga godina životaKriza: Neovisnost nasuprot dvojbi (ili stidu)

Opis: Dijete uči hodati, govoriti, služiti se zahodom i samo čini-ti neke stvari. U toj fazi počinju se razvijati samokontrola i samopouzdanje.

Pozitivan ishod:

Ako roditelji ili skrbnici ohrabruju dijete na inicijativu i da-ju mu potporu kada pogriješi, ono će razviti samopouzda-nje potrebno za suočavanje s budućim situacijama koje će zahtijevati izbor, kontrolu i neovisnost.

Negativan is-hod:

Ako se roditelji ili skrbnici postavljaju previše zaštitnički ili ne odobravaju djetetovu neovisnost, dijete se počinje sti-djeti zbog svojeg ponašanja ili pretjerano sumnja u svoje sposobnosti.

Faza 3: Rano djetinjstvo (2 – 6 godina)Kriza: Inicijativa i krivnja

Opis:

Djeca u toj fazi imaju novostečenu snagu jer su razvila mo-toričke vještine i sve su uključenija u socijalne interakcije s ljudima koji ih okružuju. Sada moraju naučiti kako usposta-viti ravnotežu između želje za pustolovinom i odgovorno-sti, te naučiti kontrolirati impulse i maštu.

Pozitivan ishod:

Ako roditelji ili skrbnici ohrabruju dijete, i pri tome inzisti-raju na disciplini, djeca će – bez osjećaja krivnje – naučiti da neke stvari nisu dopuštene, ali se neće osjećati postiđeno kada se pri igranju različitih uloga služe maštom.

Negativan is-hod:

U suprotnom, djeca mogu razviti osjećaj krivnje i početi vjerovati kako je loše biti neovisan.

Dijete i kriza

16

Faza 4: Osnovnoškolska dob (6–12 godina)Kriza: Odgovornost i osjećaj manje vrijednosti

Opis: U toj fazi škola ima važnu ulogu. Djeca uče izrađivati ra-zličite predmete, služiti se alatom, te stječu vještine koje su potrebne i koje će im jednoga dana trebati.

Pozitivan ishod: Ako djeca mogu otkriti zadovoljstvo u intelektualnoj stimu-laciji, u produktivnosti, nastojeći pritom postići uspjeh, ra-zvit će osjećaj odgovornosti.

Negativan is-hod: U suprotnom, razvit će osjećaj manje vrijednosti.

Prema Eriksonovu mišljenju, svako razvojno razdoblje obilježavaju dva moguća rješenja krize, pozitivno i negativno. Koje će od tih rješenja dijete pri-mijeniti, ovisi o nizu elemenata. Ipak, velika je vjerojatnost da će dijete, bez obzira na dob, pokazati neke od sljedećih reakcija:

Simptomi i sindromi dječjih kriza

Regresija u ponašanju. Djeca koja su izložena kriznoj situaciji često se pona-šaju kao djeca mlađe dobi. To je posebno izraženo kod dojenčadi, predškolske djece i učenika nižih razreda. Ona se tada ponašaju na način koji su davno pre-rasla, primjerice sišu prst, mokre u postelju, boje se mraka. Traumatizirano di-jete može razviti strah od odvajanja, traži da ostane uz roditelje i ne želi oti-ći samo u postelju. Gubi se uspostavljena kontrola mokrenja i stolice i djeca se vraćaju u pelene.

Izraženiji strahovi i napetost. Djeca pokazuju pojačan strah i zabrinutost i boje se situacija koje su već svladala. Ponekad odbijaju ići u vrtić ili školu, a zapravo odbijaju odvajanje od roditelja i traže dodatnu pažnju i potporu.

Slabija koncentracija i popuštanje u učenju. Djeca koja proživljavaju kri-znu situaciju u kući, često popuste u učenju. Do tada odlični učenici, koji ured-no obavljaju postavljene zadaće, postaju nemarni, ne uče i ne pišu zadaće i zao-staju za prijateljima iz razreda – od odličnih, postaju loši učenici.

Pojačana agresivnost, suprostavljanje starijima, smanjena tolerancija na frustracije. Djeca izložena kriznoj situaciji ponekad slabije kontroliraju bi-jes i frustracije. Situacije koje prije ne bi izazvale emotivan odgovor, tijekom krize i nakon nje mogu potaknuti agresivan odgovor i/ili razne frustracije.

Povećana razdražljivost, emocionalna nestabilnost i potištenost. Djeca također mogu imati različite emocionalne odgovore na krizne situacije. Mo-gu se javiti znakovi depresije, koji uključuju opći osjećaj tuge, poteškoće pri us-pavljivanju ili isprekidan san, promjene prehrambenih navika, gubitak zani-

Gordana Bujišić DIJETE I KRIZA

Nakladnik Golden marketing-Tehnička knjiga

Zagreb, Jurišićeva 10tel.: 01/4810-820, faks: 01/4810-821

e-mail: gmtk@gmtk.net www.gmtk.net

Lektorica Jasenka Ružić

Likovno rješenje korica Studio Golden

Grafički urednik Nenad B. Kunštek

Tisak Kastmiler, Zagreb

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Nacionalna i sveučilišna knjižnica, Zagreb

UDK 159.942-053.2 159.922.7

BUJIŠIĆ, Gordana

Dijete i kriza / Gordana Bujišić. – Zagreb : Golden marketing-Tehnička knjiga, 2005.

ISBN 953-212-253-2

I. Krizne situacije -- Djeca -- Psihološko gle-dište

450729048