godisnja potrosnja energije za grejanje

GODINJA POTRONJA ENERGIJE ZA GREJANJE

Parametri koji utiu na potronju energije Klimatski faktori, koji su odreeni lokacijom na kojoj se

zgrada nalazi; Termiki omota i geometrija zgrade, Karakteristike KGH sistema, izvora energije i nivoa

automatske regulacije, Reim korienja i odravanja zgrade i tehnikih sistema i Eksploatacioni trokovi, odnosno cene energenata i energije.

Potronja energije u Republici Srbiji

Potronja energije u Republici Srbiji i ciljevi za budunost

Prema podacima za 2008. godinu Indikativni ciljevi za budunost

najvei deo energije koristi se za grejanje

34%

38%28%

Zgrade Industrija Saobraaj

2,832 toe

2,361 toe 3,219 toe

45%

19%36%

Zgrade Industrija Saobraaj

Potronja energije u zgradamaPotronja energije u Republici Srbiji i ciljevi za budunost

Komercijalne zgrade

18%

Zgrade javne namene

12%

Domainstva70%

Grejanje stanova u Srbiji: pomou individualnih

sistema (elektrina energija, gas, drva i ugalj) 45%,

kotlarnica 28% i mrea daljinskog grejanja

27% (najvie u Novom Sadu i Beogradu).

Mere unapreenja energetske efikasnosti zgrada (1)

Mere koje se primenjuju za poboljanje energetske efikasnosti u zgradama mogu se podeliti u tri osnovne grupe:

Mere poboljanja karakteristika same zgrade kroz smanjenje potreba za grejanjem u zimskom i hlaenja u letnjem periodu (termika izolovanosti i zaptivenost, zatita od Sunevog zraenja leti);

Mere unapreenja tehnikih sistema kroz primenu opreme i ureaja sa visokim stepenom korisnosti, korienje otpadne toplote i obnovljivih izvora energije (bolje iskorienje primarne energije);

Mere optimizacije eksploatacije tehnikih sistema kroz uvoenje automatskog upravljanja rada instalacija grejanja, hlaenja, ventilacije i vetakog osvetljenja (termiki parametri sredine se odravaju na eljenom nivou samo u periodu korienja prostorija u zgradi).


Mere koje se primenjuju za poboljanje energetske efikasnosti u zgradama:

Termiki mota zgradeUnutranje osvetljenje,

Elektrini uraaji

Izvor snabdevanja zgrade energijom za grejanje i hlaenje

Termotehniki sistemi u zgradi (odravanje t, j, w, istoa...)

Termiki mota zgradeUnutranje osvetljenje,

Elektrini uraaji

Izvor snabdevanja zgrade energijom za grejanje i hlaenje

Termotehniki sistemi u zgradi (odravanje t, j, w, istoa...)


Redosled analize mera za unapreenje energetske efikasnosti zgrade

I grupa: poboljaanje termike izolovanosti i zaptivenosti zgrade uz primenu pasivnih mera zatite od Sunevog zraenjaII grupa: izolacija toplovoda i dela cevne i kanalske mreeIII grupa: zamena izvora / energentaIV grupa: centralna regulacija sistema grejanja - kvalitativna regulacija prema spoljnoj

temperaturi V grupa: lokalna regulacija - termostatski ventili i cirkulacione pumpe sa promenljivim

brojem obrtajaVI grupa: uvoenje CSNU sistemaVII grupa: primena OIE (npr. PSE za pripremu STV)......Korienje otpadne toplote i tehnike none ventilacije.....

Finalna i primarna energija (1)Izvori energije

Sva iskoristiva energija potie iz tri osnovna izvora energije:

energije Sunca, energije iz Zemlje i energije gravitacije.

Finalna i primarna energija (2) Zakon o odranju energije: Energija se ne stvara niti unitava. U svim realnim

(nepovratnim) procesima energija se pretvara iz jednog oblika u drugi, pri emu gubitak predstavlja deo koji se pretvara u neiskoristivu energiju. Zbir svih energija na ulazu u neki sistem jednak je zbiru energija na izlazu iz njega.

Pretvaranje (transformacija) energije: prirodni oblici energije mogu se direktno koristiti ili se preko ureaja za transformaciju mogu pretvarati u korisne oblike, najee u mehaniku ili toplotnu energiju. Tu se moe govoriti o primarnoj, sekundarnoj, finalnoj i korisnoj energiji.

Primarnom energijom se smatra ona energija koja je sadrana u energentu (nosiocu energije, kao to je hemijska energija goriva). Sekundarna energija je dobijena energetskom transformacijom iz primarne energije i predstavlja primarnu energiju umanjenu za gubitke pretvaranja (npr. elektrina energija proizvedena sagorevanjem goriva u termoelektrani). Finalna (ili neposredna) energija je ona energija koja dolazi do krajnjeg korisnika (sekundarna energija umanjena za gubitke pripreme i transporta). Korisna energija je ona koja je utroena za zadovoljavanje potreba krajnjih korisnika (konana energija umanjena za gubitke pretvaranja kod korisnika).

Finalna i primarna energija (3)Procesi transformacije energije

Finalna i primarna energija (4)Transformacija energije goriva u elektrinu energiju u TE

Faktor fprim = 1,2 - 2

Faktor fprim = 1,2 - 1,3

Elektrina energija iz TE toplota, fprim = 3 - 4Struktura proizvodnje elektrine energije u Republici Srbiji:71% - termoelektrane,

28% - hidroelektrane,

1% - ostali izvori (preteno kogeneracija).

Toplotni bilans zgrade zimski uslovi

Korisna energija

Isporuena (finalna) energija

Gubici u sistemu

Transformacija

Toplotni bilans zgrade tok prorauna Proraun tokova energije vri se za odreeni prostor tzv. zonu Redosed

prorauna potrebne energije vri se u obrnutom smeru od toka energije.

Toplotni bilans zgrade tok prorauna

Najpre se izraunava potrebna toplota za grejanje koju treba dovesti ili odvesti u svrhu ostvarivanja eljenog stanja u prostoru

Zatim se pristupa proraunu potrebne energije za pogon termotehnikog sistema za isporuku potrebne energije za grejanje.

Gubici koji se javljaju u sistemu grejanja potiu usled: proizvodnje (transformacije hemijske energije goriva u toplotu i toplotnih

gubitaka kotla u okolinu), prilikom distribucije (toplotnih gubitaka u okolinu prilikom transpotra

grejnog fluida od izvora do grejnih tela), prilikom skladitenja (toplotni gubici u okolinu od rezervoara za skladitenje

tople vode) i usled gubitaka u razmini toplote u samom grejanom prostoru.

Na kraju se odreuje potrebna koliina primarne energije, koristei faktore konverzije u zavisnosti od izvora energije

Toplotni bilans zgrade tok prorauna Podatak o toplotnim gubicima ulazni je parametar za bilans

termotehnikih sistema

Metode prorauna godinje potronje toplote

Metod stepen danaPotrebna koliina toplote za grejanje pri jedininoj temperaturskoj razlici:

psu

GUBQq

= [W/K]

Potrebna koliina toplote za grejanje po danima:24)( 11 = suqQ ... 24)( = snun qQ [Wh/dan]

Energija potrebna za ceo grejni period, odnosno celu grejnu sezonu:

)(2411

snu

Z

n

Z

nng qQQ ==

==

[Wh/god]

Metod stepen dana (2)Broj STEPEN-DANA je:

Energija potrebna za ceo grejni period, odnosno celu grejnu sezonu:

[Wh/god]

)(1

snu

Z

n

SD = =

SDqQQZ

n

ng ===

241

Ako se uvede pojam srednje temperature grejnog perioda g, onda se broj stepen-dana moe napisati u obliku:

( ) =>= guZSD =

=

Z

nsnuZSD

1

Metod stepen dana (3)Metod stepen dana

Ako se uvede pojam temperatura grenice grejanje gg,broj stepen-dana je:

Proraun godinje potronje energije za grejanje:

eySDQQ

spu

GUBg

=

24

=

+=Z

nsngggguZSD

1)()(

Metod stepen dana (4)Kada se rauna broj stepen-dana, polazi se od sledeih pretpostavki:srednja unutranja temperatura vazduha u prostorijama iznosi tu = 19C (u veini prostorija je unutranja temperatura 20C, ali tu su i sporedne prostorije, ija je temperatura vazduha nia, pa se za prosenu vrednost usvaja 19C);temperatura granice grejanje iznosi gg,= 12C.

Ono to se razlikuje od mesta do mesta jeste: tok spoljne temperature vazduha s = s (), srednja temperatura grejnog perioda g i duina trajanja grejne sezone, odnosno broj dana u grejnoj sezoni Z.

Metod stepen dana (5)

5,41842686id5,51832654Kruevac5,71812588abac5,41802628Kraljevo5,41632380uprija5,51802610Kragujevac5,51902755aak2,83115349Kopaonik

52013015Uice4,91832763Kikinda5,21852738Sremska Mitrovica5,41782599Jagodina5,91772496Sremski Karlovci4,91822748Zrenjanin

51902850Sombor4,42393728Zlatibor5,51802610Smederevo51922880Zajear4,91872824Senta4,22433839Divibare

61862604Prokuplje5,22083078Gornji Milanovac5,51802610Pirot5,81802556Vrac5,11822712Panevo5,31822675Vranje5,21812679Novi Sad5,51922784Valjevo5,41792613Ni4,52003100Bor4,61832818Negotin4,81842797Beej5,71812588Poarevac5,61752520Beograd5,51812625Leskovac5,71762517Aleksinac

gZSDMESTOgZSDMO

Metod stepen dana (6)y korekcioni faktor jednovremenosti, koji uzima u obzir injenicu da se svi nepovoljni uticaji (velika brzina vetra, visoka oblanost) ne javljaju istovremeno, a pri proraunu gubitaka toplote su uzeti u obzir,e korekcioni faktor koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (smatra se da u toku 24 asa dolazi do prekida u zagrevanju tokom noi od oko 8 asova), tako da postoji njegov uticaj na smanjenje potronje energije:

et faktor temperaturskog ogranienja, koji uzima u obzir ogranieno zagrevanje tokom noi kada se ne troi gorivo za grejanje. Noni prekid u zagrevanju utie na snienje unutranje temperature u odnosu na projektnu vrednost

eb faktor eksploatacionog ogranienja, koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (ili ogranieno zagrevanje) tokom vikenda, praznika, raspusta ili kolektivnog odmora, i sl.

bt eee =

Metod stepen dana (7)Uticaj promene temperature granice grejanja i unutranje temperature:

Kvazi-stacionarni potpuno definisani meseni model (1)

Proraun korienjem potpuno definisanog mesenog modelaprema standardu SRPS EN ISO 13790:2008

Godinja potrebna toplota za grejanje, QH,nd , za sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju:

gnHgnHhtHndH QQQ ,,,, = [kWh/a]Specifina godinja potrebna toplota za grejanje, QH,an

f

ndHanH A

QQ ,,

= [kWh/(m2 a)]

Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote

vThtH QQQ +=, [kWh/a] ( ) 3, 1024 += HDDHHQ VThtH

( )1, 11

+

=H

H

a

H

a

HgnH

Proraun metodom potpuno definisanog mesenog modela

Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunevog zraenja

[kWh/a]

Koeficijent transmisionog gubitka toplote

Koeficijent ventilacionog gubitka toplote

solgnH QQQ += int,

AUgDT HHHHH +++= [W/K]

ii

ipaV nVcH = [W/K]

Kvazi-stacionarni potpuno definisani meseni model (2)

Gubici u sistemu grejanja i ukupno potrebna toplota (isporuena toplota)

Godinji toplotni gubici sistema za grejanje:lsgenHlsstHlsdisHlsemHlsH QQQQQ ,,,,,,,,, +++= ,

lsemHQ ,, - gubici toplote pri razmeni u prostoru prema 15316-2-1 [kWh/a], lsdisHQ ,, - gubici toplote u cevnoj mrei prema 15316-2-3 [kWh/a],

lsstHQ ,, - gubici toplote pri skladitenju u rezervoaru prema 15316-3-3 [kWh/a], lsgenHQ ,, - gubici toplote pri proizvodnji prema 15316-4-1 [kWh/a].

Godinja potrebna toplota (isporuena toplota):

lsWlsHWndHH QQQQQ ,,, +++=

Gubici u sistemu grejanja i ukupno potrebna toplota (isporuena toplota)

Ukupni stepen korisnosti postrojenja za grejanje obuhvata stepen korisnosti kotla, cevne mree i sistema automatske regulacije:

[-],

ime su obuhvaeni gubici sistema za grejanje tabela 6.2 priloga Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada.

rck =

Dozvoljena godinja potronja finalne energije za grejanje

8070zgrade namenjene trgovini i uslunim delatnostima9080zgrade namenjene sportu i rekreaciji

10090zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu

120100zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj zatiti7565zgrade namenjene obrazovanju6555upravne i poslovne zgrade 7060stambene zgrade sa dva ili vie stanova7565stambene zgrade sa jednim stanom

[kWh/m2a][kWh/m2a]

POSTOJEE ZGRADENOVE ZGRADEVRSTA OBJEKTA

Potrebna primarna energija

Godinja primarna energija za funkcionisanje zgrade odreuje se tako to se godinja dovedena energija za rad sistema u zgradi pomnoi sa faktorom pretvaranja datim u tabeli

1,0Daljinsko grejanje kogeneracijom

1,8Daljinsko grejanje na fosilna goriva

2,5Elektrina energija0,1Drvena biomasa

1,3Ugalj1,1Gas

1,2Ulje za loenje

FaktorpretvaranjaEnergent

Godinja emisija CO2

Godinja emisija CO2 odreuje se na osnovu vrste energenta koji se koristi za dobijanje potrebne energije koja se troi u zgradi [kg/m2a]

0,33 kg/kWh 1,0 kg/kglignit (domai)0,40 kg/kWh 1,88 kg/kgsmei ugalj (strani)0,32 kg/kWh 1,5 kg/kgsmei ugalj (domai)0,53 kg/kWh0,53 kg/kWhelektrina energija0,33 kg/kWh*0,33 kg/kWhdaljinska toplota0,28 kg/kWh3,2 kg/kglako ulje za loenje0,265 kg/kWh2,6 kg/lekstra lako ulje za loenje0,215 kg/kWh2,9 kg/kgteni naftni gas

0,20 kg/kWh1,9 kg/m3zemni gas

Po jedinici energijePo jedinici gorivaEnergent

Primer prorauna potrebne primarne energije i emisije CO2

Godinja emisija CO2 odreuje se na osnovu vrste energenta/energije koji se koristi za dobijanje potrebne energije koja se troi u zgradi [kg/m2a].

Ako postoji jedan izvor toplote za grejanje (npr. klasini gasni kotao), onda ukupnu finalnu energiju treba uveati za gubitke u sistemu preko stepena korisnosti postrojenja, kako bi se izraunala koliina toplote koju sistem treba da isporui.

Ako ima dva ili vie izvora toplote za grejanje (npr. kotao i toplotna pumpa) onda se udeo svakog izvora rauna posebno.


Godinja isporuena toplotna energija za grejanje:

odnosno gubici u sistemu su:

Potrebna primarna energija za grejanje:

gde je:- faktor pretvaranja za vrstu energenta/energije koji se koristi za dobijanje toplote

- faktor pretvaranja za elektrinu energiju koju koriste pomoni sistemi (npr. cirkulacione pumpe)

lsHndHrck

ndHH QQ

QQ,,

, +=

=

= 11

,, ndHlsHQQ

2,1, primauxprimHprim fQfQE +=

1,primf

2,primf


Za novu stambenu zgradu u Beogradu koja pripada srednje-tekom tipu gradnje, neto korisne povrine 494 m2, izraunata je potrebna toplota za grejanje kada sistem radi bez prekida:

20684,

=ndHQ kWh/a

Sistem radi sa nonim prekidom od 8 h , bez nedeljnog prekida u zagrevanju, pa faktor redukcije u zagrevanju iznosi:

( ) ( ) 776.0667.01667.03131131

,

0,,

==

= hrHH

HredH fa


gde je odnos vremenskih konstanti za meseni model:

0,H= 0.333 za srednje-teki tip gradnje,

htH

gnHH Q

Q,

,

= - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa i

hrHf , - odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u nedelji ( 667.0247

167,

=

=hrHf ).

1605020684776.0,,,,

=== ndHredHintermndH QaQ kWh/a


Specifina potrebna finalna energija za grejanje:

5.32494

16050,

==anHQ kWh/m2a

%54,,

=relndHQ - zgrada ima energetski razred C.

Gubici u sistemu iznose:

256110.198.088.0

11605011,,

=

=

=

ndHlsHQQ kWh/a


Isporuena toplota iznosi:

18611256116050,,

,

=+=+=

= lsHndHrck

ndHH QQ

QQ

kWh/a

Energija potrebna za rad cirkulacione pumpe:

2801.028001.016175 ==== paux PnQ kWh/a,

gde je:

n broj sati rada pumpe (175 dana grejne sezone i 16 sati dnevno),

Pp prosena snaga pumpe (instalisana nazivna snaga kod pumpi sa konstantnim brojem obrtaja, odnosno prosena snaga kod pumpi sa promenljivim brojem obrtaja).


Potrebna primarna energija za rad sistema grejanja iznosi:

21172700204725.22801.1186112,1, =+=+=+= primauxprimHprim fQfQE kWh/a

Godinja emisija CO2 iznosi:

446553.070020.02047222

=+== COprim EMECO kg/a, odnosno:

04.949444652 ==CO kg/m2a.

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

45000

El. e

ne

rgija

Da

ljinsk

o

Uga

lj

Lo

ulje

Gas

Kon

d. ko

tao

Ge

ote

rma

lna

TP

kWh/

a

KorisnaIsporuenaPrimarna

Poreenje finalne i primarne energije u zavisnosti od izvora toplote

Finalna, isporuena i primarna energija za grejanje

Poreenje emisije CO2 u zavisnosti od izvora toplote

Emisija 2

0

5

10

15

20

25El

. e

ne

rgija

Da

ljinsk

o

Uga

lj

Lo

ulje

Ga

s

Kon

d. ko

tao

Geo

term

aln

aTP

CO2

(t/a)

Ocena rentabilnosti projekata EE

da se ustanovi da li je projekat finansijski isplativ i ekonomski opravdan da se omogui uporeivanje isplativosti razliitih mera i projekata da se omogui investitorima, finansijskim institucijama i donatorima da ocene prihvatljivost projekta za finansiranje

OsnovniOsnovni ciljeviciljevi oceneocene rentabilnostirentabilnosti ((isplativostiisplativosti) ) iiopravdanostiopravdanosti meramera projekataprojekata energetskeenergetske efikasnostiefikasnosti::

Parametri rentabilnosti projekta

Tehniki vek projekta utvruje se na osnovu fizikog trajanja opreme neophodne za odreenu meru ili projekat. Kod projekata, koji su sastavljeni od vie mera sa razliitim fizikim trajanjem, mora se izraunati potrebno ponavljanje mera sa kraim tehnikim vekom, da bi se pokrilo vreme trajanja mera sa najduim tehnikim vekom.

Ekonomski vek projekta predstavlja period u kome projekat donosiprofit (utede), koji je planiran i unet u studiju opravdanostiprojekta. Ekonomski vek se koristi za ocenu finansijske isplativosti i ekonomske opravdanosti mera i projekta energetske efikasnosti.

TehniTehnikiki ii ekonomskiekonomski vekvek projektaprojekta


Neto utede u tekuim trokovima za svaku godinu, koje su nastale kao rezultat investicionih ulaganja u mere i projekat EE

B = Bt Pe - Ce

B ukupne godinje utede Bt uteda energije za jednu godinu (t = 1 do n)Pe cena energije za jednu godinuCe promena eksploatacionih trokova u odnosu na situaciju pre

implementacije projekta

GodiGodinje unje utedetede ii ukupneukupne uutedetede

SSadaadanjnjaa vrednosti novcavrednosti novcaostvaruje se u buduim godinama, dobija se diskontovanjemodnosno svoenjem na sadanji trenutakDiskontovanjeDiskontovanjeumanjenje vrednosti oekivanog budueg novca, za prihod(npr. kamatu), koji je proputen u svakoj godini ekanja da se priliv novca ostvari

VrednostVrednost novcanovca uu vremenuvremenu

DiskontnaDiskontna stopastopa zavisizavisi odod nanainaina finansiranjafinansiranja projektaprojekta


DiskontnaDiskontna stopastopa kadakada sese projekatprojekat uu potpunostipotpunosti finansirafinansira iziz kreditakreditadn = rn + rs

dn nominalna diskontna stopa rn nominalna kamatna stopars kamatni spred za rizik

RealnaRealna diskontnadiskontna stopastopa ukljuukljuujeuje ii inflacijuinflacijudr = (dn i) / (1 ++++ i)

dr realna diskontna stopa dn nominalna diskontna stopa i stopa inflacije (prosean godinji rast cena)


PV0 = FVn /(1+d)n

PV0 sadanja vrednost novca FVn budua vrednost novca posle n-godinan broj godinad diskontna stopa

SadaSadanjanja vrednostvrednost novcanovca


vreme, potrebno da se iz buduih prihoda projekta naplate ukupna investiciona ulaganja

PBP = I / B

PBP prost period povraaja investicijeI ukupno investiciono ulaganjeB godinji neto prihod projekta (neto utede)

ProstProst periodperiod povrapovraajaaja investicijeinvesticije


DinamiDinamikiki periodperiod povrapovraajaaja investicijeinvesticijevreme, potrebno da se iz buduih prihoda projekta svedenih na sadanju vrednost, naplate investiciona ulaganja u poetnom trenutku. Za njegov obraun potrebno je izvriti diskontovanje projektovanih buduih prihoda projekta, primenom jednaine

1 (1 + d)-n B ------------------- = I0

dB godinji neto prihod od utedaI0 investicioni rashodi u poetnom trenutkud diskontna stopa n broj godina

ln (1 d x PBP)POP = - --------------------

ln (1 + d)


Dobija se kada se od sadanje vrednosti prihoda projekta oduzmesadanja vrednost ukupnih investicionih trokova projekta

B0 B1 B2 BnNPV ==== ++++ ++++ ++++ ...........++++ - PVI

(1+d)0 (1+d)1 (1+d)2 (1+d)n

N ekonomski vek projekta u izraen u godinamaB neto priliv projektad diskontna stopaPVI sadanja vrednost ukupnih investicionih trokova projekta

NetoNeto sadasadanjanja vrednostvrednost


Projekat je rentabilan kada je neto sadanja vrednost vea od nule, odnosno kada su svedene utede tokom ekonomskog veka projekta vee od ukupnih svedenih investicija. U protivnom, nema smislaulagati u takav projekat.

NPV > 0NPV > 0


Odnos neto sadanje vrednosti i sadanje vrednosti ukupnih investicionih trokova(svedenih investicija)

NPVc = NPV / PVI

NPV neto sadanja vrednostPVI sadanja vrednost ukupnih investicionih trokova projekta

Pokazuje koliko se godinje zarauje novanih jedinica ulaganjem jedne novanejedinice u projekat

KoeficijentKoeficijent netoneto sadasadanjenje vrednostivrednosti


jeste diskontna stopa, pri kojoj su izjednaene sadanja vrednost prihoda od uteda i sadanja vrednost ukupnih trokova projekta, odnosno diskontna stopapri kojoj je neto sadanja vrednost projekta jednaka nuli

B0 B1 B2 Bn ++++ ++++ ++++ ........++++ ==== PVI(1+d)0 (1+d)1 (1+d)2 (1+d)n

IRR = d interna stopa rentabilnostiB neto prihod u n-toj godinin rok trajanja projekta u godinama

InternaInterna stopastopa rentabilnostirentabilnosti


IRR projekta treba da bude vea ili najmanje jednaka diskontnoj stopi, koja odraava cenu sredstva za finansiranje projektaIRR izabrane opcije projekta, mora biti via ili bar jednaka IRR ostalih analiziranih opcija projekta ili mogueg ulaganja sredstavaKriterijum IRR favorizuje projekte koji zahtevaju manjeinvesticije i rezultiraju manjim prihodima u apsolutnom iznosu

InternaInterna stopastopa rentabilnostirentabilnosti


Dinamika mesenih neto priliva i trokova projekta tokom kalendarske godine

Tok novca tokom ekonomskog veka projekta Dinamika investicionih trokova projekta Dinamika godinjih neto priliva projekta

DinamikaDinamika projektaprojekta

PrimerPrimer

PrimerPrimer

Procena uticaja:Procena uticaja:

1. Promene cena energije2. Promene projektovane inflacije3. Ekonomskog ivotnog veka projekta (kvalitet opreme)4. Veliine investicija (uspenost tendera)

na finansijske parametre projekta: NPV, NPVc, PBP, POP, IRR

AnalizaAnaliza osetljivostiosetljivosti

Primeri primene mera unapreenja EE (1)

Reprezentativna zgrada na Novom Beogradu na kojoj su vrena merenja

1. Unapreenje sistema grejanja

Primeri primene mera unapreenja EE (2)1. Unapreenje sistema grejanja

Kumulativna potronja toplote za grejanje u radnoj i kontrolnoj zgradi tokom 3 grejne sezone (levo) i uteda elektrine energije za pogon cirkulacionih pumpi (desno)

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

01.10

.02

.

01.11

.02

.

01.12

.02

.

01.01

.03

.

01.02

.03

.

01.03

.03

.

01.04

.03

.

01.05

.03

.

01.10

.03

.

01.11

.03

.

01.12

.03

.

01.01

.04

.

01.02

.04

.

01.03

.04

.

01.04

.04

.

01.05

.04

.

01.10

.04

.

01.11

.04

.

01.12

.04

.

01.01

.05

.

01.02

.05

.

01.03

.05

.

01.04

.05

.

01.05

.05

.

Potro

nja

topl

ote

(M

Wh)

RadnaKontrolna

2002/03 2003/04 2004/05

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

Ute

da (kW

h)

2002/032003/042004/05

41,6%

32,4%

38,1%

Primeri primene mera unapreenja EE (3)2. Unapreenje termikog omotaa

Izolacija spoljnih zidova: 8 cm neopor +Zamena drvenih prozora i balkonskih vrataM5

Zamena drvenih prozora i balkonskih vrata (U=2.9 W/m2K) novim PVC prozorima i balkonskim vratima (U=1.1 W/m2K)M4

Izolacija spoljnih zidova: 8 cm neopor +Izolacija krova: 10 cm mineralna vuna (=0.041 W/mK)M3Izolacija spoljnih zidova: 8 cm neopor (=0.031 W/mK)M2Izolacija spoljnih zidova: 5 cm stiropor (=0.037 W/mK)M1Postojee stanjeM0Stanje pre rekonstrukcije 2002 (bez lokalne regulacije)M00Mere unapreenjaModel


Uticaj mera na gubitke toplote zgrade (levo) i na specifinu potronju toplote za grejanjei trokove grejanja (desno)

0

100

200

300

400

500

600

700

800

M0 M1 M2 M3 M4 M5

Gub

ici t

oplo

te (kW

)

a)0

20

40

60

80

100

120

140

M00 M0 M1 M2 M3 M4 M5

Spe

cifin

a po

tron

ja (kW

h/m

2 go

d)

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

Tro

ko

vi gr

ejan

ja (E

uro

/go

d)

potronjatrokovi

Pre rekonstrukcijeTrenutno stanje

Unapreeni modeli


Investicioni i eksploatacioni trokovi (a) i utede u energiji i novcu (b)

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000

400000

M1 M2 M3 M4 M5

Inve

stic

ioni t

rok

ovi (E

uro)

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000

Espl

oata

cion

i tro

kov

i (Eur

o/go

d)

InvesticijaEksploatacija

a)0

10

20

30

40

50

60

70

M1 M2 M3 M4 M5

Ute

da (%

)

Energetske utedeUtede u novcu

b)


2.1 Finansijski pokazatelji i analiza osetljivosti

Kumulativni tok novca od trenutka ulaganja u unapreenje


Period povraaja investicije (a) i interna stopa rentabilnosti (b)

0

5

10

15

20

25

M1 M2 M3 M4 M5

Perio

d ot

plate

(go

dine)

PBPPOP

a)0

1

2

3

4

5

6

7

M1 M2 M3 M4 M5

IRR

(%)

b)



Uticaj promene cene energije na dinmiki period otplate investicije i internu stopurentabilnosti



Uticaj promene stope inflacije na dinmiki period otplate investicije i internu stopurentabilnosti



3. Zamena prozora i utede u funkciji izvora snabdevanja toplotom

Eksploatacioni trokovi (a) i utede u novcu (b)

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

M1 M2 M3

Cena

gr

ejanja

(di

n/m

2 go

d)

StrujaDaljinskoUgalj

0

100

200

300

400

500

600

700

800

M2 M3

God

inja

ut

eda

(din/

m2

god) Struja

DaljinskoUgalj

a) b)


4. Setovi mera unapreenja i finansijski pokazatelji

Struktura investicionih trokova mera unapreenja za deset postojeih zgrada

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

O

"10

Okt"

O

"JJZ

"

O

"Ki F

"

S

"BJ"

O

"Dr

T Ost"

Hem

preh T

O

"JJZ

"

PO

O

"JJZ

"

S

"D

Obr"

Zgra

da

OU

Stru

ktu

ra in

ve

stic

ion

ih tro

ko

va

(%)

0

50000

100000

150000

200000

250000

Uku

pna

inves

ticio

na

ula

gan

ja (E

UR)

ProzoriOmota RegulacijaKotaoInvesticija


4. Setovi mera unapreenja i finansijski pokazatelji

Period povraaja investicionih ulaganja za pojedinane mere i zbirni period povraajainvesticionih trokova

0

10

20

30

40

50

60

70

O

"10

Okt"

O

"JJZ"

O

"Ki F

"

S

"BJ"

O

"Dr

T Ost"

Hem

preh T

O

"JJZ"

PO

O

"JJZ

"

S

"D

Obr"

Zgra

da

OU

Perio

d po

vraaja

in

ves

ticije

za

pojed

ina

ne

mer

e (go

d)

0

5

10

15

20

25

30

35

Uku

pni p

erio

d po

vraaja

in

ves

ticije

(go

d)

UkupnoKotaoRegulacijaOmota Prozori

GAS

GAS

GAS

GAS

GASUG

ALJ

UGAL

J

UGAL

J

GAS

DALJ

INSK

O


5. Uticaj izbora izvora snabdevanja energijom za novu zgradu

3D model zgrade u Cvijievoj ulici u Beogradu



Osnovni model (M0): Prikljuak na daljinsko grejanje, Lokalni klimatizeri (split-sistemi),individualna priprema STV po stanovima kotienjem elektrinih bojlera;

Model M1: lokalna kotlarnica na gas, Lokalni klimatizeri (multi split sistemi) za svaki stan,individualna priprema STV po stanovima kotienjem elektrinih bojlera;

Model M2: geotermalna toplotna pumpa sa tlom kao izvorom toplote, koja se koristi i u reimu hlaenja, centralni solarni sistem sa rezervoarom za pripremu STVi dodatnim elektrinim grejaem.



Potrebena finalna energija za grejanje i hlaenje model M0

-30000

-20000

-10000

0

10000

20000

30000

Mes

ene

ener

gets

ke po

trebe

(kW

h)

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sept Okt Nov Dec

Grejanje

HlaenjeGrejanje: 55 kWh/m2Hlaenje:

88 kWh/m2



Potrebena finalna, isporuena i primarna energija model M0

0

50

100

150

200

250

300

Finalna Isporuena Primarna

God

inja

potre

bna

ener

gija (kW

h/m

2 )

OsvetljenjeSTVHlaenjeGrejanje



Potrebena primarna energija za modele M0, M1 i M2

0

50

100

150

200

250

300

M0 M1 M2

God

inja

prim

arna

en

ergij

a (kW

h/m

2 )

OsvetljenjeSTVHlaenjeGrejanje

Documents

godisnja potrosnja energije za grejanje