Udbenik: Miroljub Labus Osnovi ekonomije

sanja@nomos.ius.bg.ac.yu

9

Agregatna tranja -potronja i investicije

Aleksandra JovanoviPravni fakultet

Univerzitet u Beogradu

92

Potencijalni drutveni proizvod

Bruto domai proizvod - ukupna vrednostnovoproizvedenih roba i usluga se tokomgodine razmenjuje odgovarajuomkoliinom novca.

Tokom razmene upotreba BDP se usmerava u 2 pravca od strane 4 subjekta: Proizvedene robe - potrona i kapitalna dobra Privredni subjekti - domainstva, preduzea,

drava i inostranstvo

93

Elementi agregatne tranje

C - potronja

I - investicije

G - robna potronja drave

E-U - neto izvoz

Y=C+I+G+(E-U)

94

Potencijalni drutveni proizvod Potencijalni bruto domai proizvod je drutveni

proizvod koji se dobija u slucaju punezaposlenosti svih faktora proizvodnje.

Potencijalni BDP je funkcija priratajastanovnitva tj. radne snage i njeneproduktivnosti, promene fondova kapitala, tehnologije. Y=f(L,K,t) - proizvodna funkcija Dananji BDP u Srbiji je manji od potencijalnog.

95

Potencijalni drutveni proizvod

Kada postoji znatna razlika izmeu stvarnog i potencijalnog proizvoda - promene u nivouprivredne aktivnosti u veoj meri zavise odpromena na strani agregatne traznje.

Kojom brzinom trzine snage mogu da poveajustvarni proizvod ?

Kakvo e dejstvo imati AD: rast cena ili rast DP?

96

Potencijalni drutveni proizvod

Ako je Ys

97

Potencijalni drutveni proizvod

P2

P1

Ys Yp

AD2

AD1zaposlenost

inflacija

A

B

CD

Y1 Y2

98

Potronja

Potronja je najznaajnija komponenta DP. oko 65% DP-a Jugoslavije u SAD oko 66%

Najznaajniji faktor potronje je raspoloividohodak.

Raspoloivi dohodak = Faktorski prihodi+Transferi-PoreziYrdd = Y+B-T

Deo raspoloivog dohotka odlazi u potronju a deo u tednju.

99

Potronja

A

B

C

D

E

Raspoloividohodak

Netotednja Potronja

24 000 -150 24 150

25 000 0 25 000

26 000 150 25 850

27 000 150 26 700

28 000 150 27 55045

24 000 25 000 26 000 27 000

C

YRDD

S

910

Potronja Potronja je funkcija raspoloivog dohotka.

C=f(Yrdd) Potronja ima dve komponente: autonomnu potronju izvedenu potronju

C=a + b*Yrdd Autonomna potronja (a) je deo koji domainstva troe

nezavisno od raspoloivog dohotka. Izvedena potronja (b*Yrdd) je funkcija raspoloivog

dohotka:b*Yrdd gde je b - marginalna sklonost potronji.

911

Potronja

C

YRD

1

0,8

19

C = a + b YRDC = 19 + 0,8 YRD

912

Potronja

1

0,6

C

YRD

19

C = a + b YRDC = 19 + 0,6 YRD

913

Marginalna sklonost ka potronji Marginalna sklonost se nalazi izmeu nule i

jedinice.0

914

Prosena sklonost ka potronji Prosena sklonost potronji je odnos ukupne potronje i

ukupnog dohotka. Sa rastom prosenog dohotka, opada prosena sklonost

ka potronji. sa porastom dohotka relativno opadaju izdaci za potronju na

raun porasta udela tednje: prosena sklonost ka potronji = ukupna potronja/ukupni

dohodak 0,7 = 700/1000 porodica iji je dohodak 1000 troi 700 za prosean dohodak od 2000 0,5 = 1000/2000 porodica iji je dohodak 2000 troi 1000

Dohodak je najvanija determinanta potronje.

915

Odluivanje o potronji Mikroekonomske odluke domainstva o tednji i

potronji odreuju i agregatnu veliinu ukupnepotronje.

Kejnz smatra da tekui raspoloivi dohodakpresudno utie na potronju. ostali faktori nisu u veoj meri presudni ostali faktori prvenstveno utiu na autonomnu potronju

Drugi ekonomisti ne dele ovo miljenje, veizdvajaju druge faktore.

916

Odluivanje o potronji Uloga kamatne stope tednja je odloena potronja - uteevina se koristi

finansiranja budue potronje; za dve osobe istog dohotka, ko vie tedi danas moi e

vie da troi u budunosti i obrnuto domainstva kao racionalni potroai vode rauna ne

samo o tekuoj ve i o buduoj potronji; intertemporalno odluivanje o potronji

Ekonomista Irvin Fier naglasio je znaaj donoenjaintertemporalnih odluka o potronji i uticaj realnekamatne stope;

917

Odluivanje o potronji Potroa donosi dve odluke: koliko da potroi danas (ili koliko da utedi radi

sutranje potronje); ta da kupi danas (na koje robe da potroi novac

izdvojen za tekuu potronju); Prilikom donoenja odluka on potuje svoje

budetsko ogranienje. Via kamatna stopa motivie potroaa da vie

tedi. Kamatna stopa direktno utie na tednju, a time

indirektno i na potronju.

918

Odluivanje o potronji

Uticaj ivotnog ciklusa Ekonomista Franko Modiljani naglasio je ulogu

ivotnog ciklusa pojedinca na njegovu spremnostpotronje. sa odlaskom u penziju, smanjuje se dohodak

pojedinca; da bi se neutralisalo smanjenje potronje, ljudi tede

tokom radnog veka; tednja je deo toka dohodaka koji tokom vremena

obrazuju fond novanih uteda (bogatstva) pojedinaca;

919

Odluivanje o potronji

Uticaj ivotnog ciklusa: tekua potronja zavisi od tekueg raspoloivog dohotka,

ali i od fonda bogatstva. ljudi tokom svog ivota tee da uprosee vlastitu

potronju;

troe manje od tekueg dohotka dok su mladi dok u starosti troe vie od svojih tekuih dohodaka;

920

Odluivanje o potronji

Uticaj stalnog dohotka Ekonomista Milton Fridman naglasio je ulogu

uproseavanja potronje na dugi rok vezujuiodluke o potronji za oekivanja.

dohodak se moe podeliti na permanentni i prolazni permanentni - onaj koji e trajati u budunosti prolazni - sluajno odstupanje od dugoronog

trajnog dohotka

921

Odluivanje o potronji

Uticaj stalnog dohotka: jednokratno uveanje plate predstavlja prolazno uveanje

koji ne utie na dugoronu potronju; svaki porast tekueg dohotka ne utie na porast potronje esto e se privremeni (sluajni) porast dohotka utedeti

oekivanja su izuzetno znaajna za donoenje odluka o potronji; kako se ponaate ako oekujete da e u budunosti doi

do poveanja cena robe koju elite da kupite?

922

Potronja Dominantno shvatanje

C=(tekui dohodak) Druga shvatanja ukljuuju i ostale faktore

C=(tekui dohodak, kamatna stopa, bogatstvo, oekivanja budueg dohotka)

Pretpostavljamo na izvedenu potronju utie raspoloivi dohodak, tako

da MSP odreuje nagib krive kamatna stopa, bogatstvo i oekivanja budueg

dohotka pomeraju krivu potronje

923

Investicije Investicije - komponenta agregatne tranje koju

vezujemo za sektor preduzea. Investicije - tok proizvedenih roba koja menja

ukupan fond proizvodnog bogatstva. Preduzea raspolau fondom kapitala. Kapital moe biti fiksni - maine postrojenja i oprema ili

opticajni - zalihe (neprodate robe, nedovrenihproizvoda, repromaterijal).

Investicije predstavljaju uveanje fonda kapitala.Kt=Kt-1 + It

924

Investicije i kamatna stopa

Investicije zavise od kamatne stope koja se formira na tritunovca I=f(r). Re je o realnoj kamatnoj stopi:

r = i - sa rastom realne kamatne stope rastu i trokovi pribavljanja

investicionog kredita te je manja spremnost preduzea da uu u nove investicije;

Na investicije utiu i neki drugi faktori poput veliine drutvenogproizvoda: uzrono-posledini odnosi: investicije (I) utiu na formiranje Y;

realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa - stopa inflacije

925

Investicije Realna kamatna stopa (r)

utie na investicije (I). Investicije (I) utiu na

formiranje Y.

6 7 8 9

r

I

5%

4%

3%

2%

926

Ravnotea na tritu roba Ako nam je potencijalni drutveni proizvod dat pri

emu jeYs< Yp

onda stvarni drutveni proizvod zavisi od AD:AD = Y

Proizvodne mogunosti privrede su vee od tekuegobima proizvodnje.

Poveanje Y zavisi prvenstveno od mogunostiprivrednih subjekata da kupuju potrona dobra radiline potronje i kapitalna dobra radi investicija.

927

Ravnotea na tritu roba

Y I C=19+0,8*Y AD= C + I Y-ADNeplanirane

zaliheDrutveniproizvod

70 9 75 84 -14 padaju raste100 9 99 108 -8 padaju raste140 9 131 140 0 ne menjaju se ostaje isti160 9 147 156 4 rastu pada

928

Ravnotea na tritu roba I iteracija

Pri Y=70, AD=84 tako da postoji viak plateno sposobne tranje Zadovoljenje vika tranje mogue je samo iz zaliha Neplanirano smanjenje zaliha je signal da preduzea poveaju proizodnju

II iteracija Preduzea su poveala proizvodnju, tako da je Y sada 100 Sa poveanjem Y raste i izvedena potronja, a time i AD koja je i dalje vea tako

da po istoj logici Y raste I su i dalje 9 jer je r i dalje na istom nivou

III iteracija Pri nivou Y od 140 uspostavlja se ravnotea

IV iteracija U sluaju da su neka preduzea predvidela dalji rast agregatne tranje moguce je

da su ona poveala svoju proizvodnju, cime bi Y=160 Pri ovom nivou Y ipak ona nisu u stanju da prodaju sve robe i neplanirano

poveavaju zalihe Rast neprodatih zaliha ih navodi da smanje proizvodnju tako da se proces

uravnoteenja odvija u suprotnom smeru

929

Ravnotea na tritu roba

45

70 100 140 160

AD

DPDP

=AD

AD156140

108

84

930

Multiplikator

Makroekonomska ravnotea ne znai i da jeprivreda u stanju pune zaposlenosti. AD je nedovoljna da bi se dostigla puna zaposlenost

faktora proizvodnje. Potpuno sagledavanje AD zahteva ukljuivanje i G i E-U.

Multiplikator je odnos izmeu promeneravnotenog drutvenog proizvoda i autonomnepromene agregatne tranje koja je i izazvalapromene u proizvodnji.

931

Multiplikator ta se dogaa ako se neka komponenta AD autonomno promeni?

U ovom sluaju proizvoai deficitarnih roba poveavajuproizvodnju, ali neka preduzea nemaju ovu optimistiku procenukretanja privrede, ve smanjuju investicije (I padaju sa 9 na 5).

Domainstva svoju potronju prilagoavaju.

Y I C=19+0,8*Y AD= C + I Y-ADNeplanirane

zaliheDrutveniproizvod

70 9 75 84 -14 padaju raste100 5 99 108 -4 padaju raste140 5 107 112 -2 padaju raste160 5 115 120 0 ne menjaju se ostaje isti

932

Multiplikator Multiplikator je odnos izmeu promene ravnotenog

drutvenog proizvoda i autonomne promeneagregatne tranje koja je izazvala promene u proizvodnji.

Multiplikator =

Kako je u naem primeru MSP=0,8 multiplikator jejednak 5. Uporedite dve tabele: u drugoj su I smanjene za 4, a ravnoteni Y za 20; efekat smanjenja autonomne komponente agregatne tranje se

petostruko odrazio na ravnoteni Y;

1

1-MSP

933

Multiplikator Princip na kome poiva multiplikator je jednostavan: ako neko lice A uvea nezavisno svoju potronju za 20, koju

iskoristi za kupovinu proizvoda od drugog lica B; drugo lice B ostvaruje uveanje svog dohotka takodje za 20; uveanjem dohotka lica B ostvaruje mogunost da uvea i

sopstvenu potronju; u kojoj meri e se uveati potronja lica B zavisi od MSP neka je MSP = 0,7; ukupno uveanje bie jednako 0,7*20 , tj 14 ili MSP*

inicijalno uveanje potronje;

934

Multiplikator lice C od kog je lice B kupilo robu takodje ostvaruje

uvean dohodak, a deo koji e da potroi bie jednak0,7*14 tj. 9,8;

ovaj izraz moemo predstaviti i kaoMSP*(MSP*20) ili MSP2 *20;

ako pretpostavimo da e se ove transakcije vriti u nedogled dobijamo izraz(1 + MSP + MSP2 + MSP3 + ) * 20;

poznavanjem algebre lako dolazimo do izraza 1/(1-MSP)* 20;