5 z_· ~ · « ~ 2 ... .7_~ . 7 ~. § .. ~~3 ... ff
 
BULLETIN DU MUSf:E DE LA Rf:PUBLIQUE POPULAIRE DE BOSNIE
ET HERZf:GOVINE A A AJEVO
NO VA SER Ij A 954 SERIE NOUVELLE
SVESKA - IX - TOME
CVETKO Ð. POPOVIC kustos
Stamparski zavod »Veselin Masleša Sarajevo - 1954
 
5- 39
77- 86
87 135
47 75
41 46
SADRAJ
bosnienne ,et illyrienne . . .
Dr Irma Cremošnik
stations antiques aux environs de Konjic
Dimitrije Sergejevski
Marko Vego
Dr Alojz Benac
prehistoriques en Bosnie et Herzegovine . . . . .
Dr Alojz Benac
Esad Pašalic
dan s l Antiquite en Bosnie-H rzegovine .
Dr Josip Korošec
Podela naušnica sa zvezdo1ikim priveskom u slavenskim kulturama Jugoslo
vena Classification des boucles d oreilles a appendice en forme etoilee
dan s les civilisations slaves de la Yougoslavie· . . . . . . . . . . . . . . .
Dr Milutill V. Garašallil l
Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni - Sur quelques problemes d histoire
du neolithique recent en Serbie et en Bosnie .
Dl Branimir Gabricevic
Sarajevski medaIjon s prikazom trackog konjanika - Le medaillon de Sa
rajevo representant un cavalier thrace . . . . . . . . . . . . . . .
 
 
 
Stecak kod sela Tekije - Ein mittelalterliches Grabden mal aus Tekija
Dr Irma Cremošnik
Izvještaj o iskopavanju na Crkvini u Lisicicima kod Konjica - Compte
rendu sur les fouilles de rkvina a Lisicici pres de Konjic . . . . . . . .
227 253
275 279
273 274
211 226
255 272
Mittelalterliche latei-
Marko Vego
nische Denkmiiler aus dem XV . Jahrhundert in Bihac
Ha)\a MJlJIeTJlIi
U;pKBa CB. KJIMMeHTay MocTahMMa- L eglise de St. Clement a Mostaci ..
281 297
Duro Basler
299 306
Esad Pašalic
Tragom rimske ceste od Mliništa preko Podrašnice do Banjaluke - En suivant
la trace de l ancienne voie romaine allant de Mlinište par Podrašnica jusqu a
Banjaluka .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dr A. Benac
 
1952
317 319
V IZVJEŠTAJ O RADU ARHEOLOŠKOG ODJELJENJA - COMPTE RENDU DE LA SECTION
ARCHEOLOGIQUE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
Cv. D. Popovic
N a š est ari ne - Godišnjak Zemaljskog zavoda za zaštitu
kulture NR Bosne i Hercegovine ,.- I 1953 Sarajevo 1953
spomenika
Lista skracenica
= S. Weinberg, Prehistoric Remains of Corinth, Hesperia 6 (1937)
= V. Milojcic, Chronologie der ji.ingeren Steinzeit Mittel/ und
Slidosteuropas (1949)
maljskog muzeja vn (1952)
= X. Tcrouv tIX<;;, lJporo toptvo:[ xponOAEt<;; ~tf.L1Jv[ou XIX~ ~EOX)\O l  l908
= V. Milojcic, Zur Chronologie der jlingeren Steinzeit Griechen
lands, Jahrbuch des deutschen Archaelogischen Instituts,
65-66
= K. Grundmann, Aus neolithischen Siedlungen bei Larissa,
Athenische Mitteilungen 1932
nische Mitteilungen 1935/6
M. Garašanin, Problemi ukrajinskog i podunavskog neolita u
svetlosti novih arheoloških rezultata, Glasnik Zemaljskog mu
zeja VIn (1953)
=
C. W. Blegen i drugi, Troy I (1950)
U Srbiji i Bosni, delovima naše zemlje koji su narocito bogati ostacima ne
0
litskog doba, rad na ispitivanju ove kulture dao je dosada vec dobrih rezultata.
Ispitivanja u tome pravcu otpocela su vec vrlo rano. Tako su još krajem prošlog
veka vodena sistemat~ka iskOlpavanja u Butmiru, koja su u svoje vreme pret
stavljala pravu arheološku senzaciju. Iako vec s obzirom na vreme kada su vršeni,
ovi radovi ne mogu zadovoljavati zahteve moderne arheološke nauke, njihovi re
zultati ostali su do danas od velikog znacaja. Pa i prvi znatniji sist matski radovi
U
 
C,
Corpus asort m antiquorum, Yougoslavie, fasc. 3 1937).
2) Iskopavanja u M. Grabovnici vršena su 1953 godine. Tom prilikom ustanovljena su tri
sloja od kojih najnii pripada starcevackoj, a dva gornja vincanskoj grupi u obe faze i:ljenog
ra:;;voja.
Š
an i n, Dimi:ni, 29; Isti, Problemi neolita, 55.
4) S toga je neprihv tljva teza N. Val m i n-a, Das adriatische Gebiet in VOT- und Friih
bronzezeit 1939), koji rukovodeci se grubom keramikom stvara jedan erealan jadranski
kompleks, razbijajuci stvarno postojece kulturne celine vremena koje obraduje,
Drum, Gradac osobito Vinca). Rad u ovom pravcu nastavljen je i u periodu izme
du dva rata, vecim i manjim iskopavanjima Vinca, Starcevo, Plocnik, Lipovac),
š o je omogucilo i stvaranje prvog hronološkog sistema naše preistorije.J) Posle dru
gog svetskog rata, sistematska studija obiln g sakupljenog materijala, kao i nova
kontrolna iskopavanja arkovo i u najnov je v eme Mala Grabovnica kod Leskov
ca), omogucila su reviziju i ispravke ovoga sistema.2) U isto vreme nova iskopavanja
i IJroucavanja u Bosni, osobito ona na lokalitetu Nebo i u novije vreme u Lisici
cima, takode su znatno upotpunila naša znanja o bosanskom neolitu. Otuda se
danas vec moe tretirati citav niz problema u vezi sa neoli om, kao što su pitanje
porekla naših neolitskih kultura, njihovog pravca širenja i njihovog uvršcivanja u
š re komplekse neolitskih kultura, njihovog odnosa sa drugim kulturnim grupama
i razvoja, najzad i naCina i uzroka njihovog postanka. Tim pitanjima pozabavicu
se u ovom radu, koji, s toga, mislim, opravdano nosi svoj naslov. S obzirom na
obim postavljene teme, ogranicicu se ovom IJrilikom samo na mladi neolit, dok ce
pitanja starijeg neolita biti tretirana u posebnom radu. Pojedini problemi koji
se ticu odredenih kulturnih grupa bice tretirani u pos bnim poglavljima o tim
grupama, dok ce problem nacina i uzroka postanka naših kulturnih grupa biti obra
deni zajednicki u zasebnom poglavlju.
Pošto se u ve~i sa obradom pitanja   kojima je rec postavlja i l;>roblemutvr
divanja veze i srodnosti kulturnih grupa mislim da ce bi i korisna da na ovom
mestu potsetim na osnovne metodske prindpe koje sam u vezi sa tim vec ranije po
stavio, osobito govoreci o problemu migracije, a naime, da se o migracijama mo e
govoriti u slucaju da je materijalna kultura jedne odredene grupe u svojim poce
cima identicna sa jednom fazom kulturnog razvoja na nekoj drugoj teritorij i, da se
izmedu ovakvih srodnih grupa moe ustanoviti geografska i na zad hronološka veza.
Ako ovi uslovi nisu ispunjeni u potpunosti moe se raditi samo o I;>renošenju uti
caja, a ako postoji samo slicnost, dok se drugi uslovi ne mogu utvrditi, moe u pi
tanju biti samo konvergenca.3) Sto se pak tice materijala koji ·uzimam prvenstveno
u obzir za pokazivanje identicnosti kulture, isticem da se tu radi o finijoj keramici
i plastici, gde se u tehnici, ornamentici i oblicima najbolje mogu pratiti svi detalji
loka nog razvoja koji omogucuju izdvajanje posebnih grupa. Predmeti utilitarnog
znacaja u t me pogledu su od manje vanosti, jer odgovaraju opštim dostignucima
kulture na jednom odredenam stepenu socijalno-ekonomskog razvoja. Takav je
slucaj sa gr bom keramikom i orudima koji cesto prelaze granice odredenih kul
turnih gn.:J;>ai kompleksa.4) Naravno da se pri utvrdivanju povezanosti kulture oni
uzimaju u obzir, no samo u toliko, da bi se ustanovila pripadnost svih kulturnih
grupa kompleksa o kojima je rec jednom istom stepenu društvenog i pr vrednog
razvoja. Na avome mestu nece biti potrebno o tome narocito govoriti, jer je ovakva
pripadnost svih kulturnih grupa o kojima je ovde rec dobro ;>oznata i utvrdena
cinjenica. Sto se pak tice tipova stanova i oni su uslovljeni istim momentima, kao
Dr Milutin V. Garašanin
7
i klimatskim i geografskim prilikama, te se i ovde na vrlo udaljenim teritorijama
osvrtati.5)
sahranjivanja, koji bi bio od narocitog znacaja znamo još uvek toliko malo, da se
o njemu ne moe govoriti.
Posle ovih nunih napomena, prelazim na obradu postavljene teme.
I VIN NSK GRUP
Prema metod skim principima postavljenim na pocetku ovoga rad;;., za utvr
diva je veza vincanske grupe sa kulturnim grUl~ama susednih zemalja, potrebno
je pre svega tacno fiksirati odlike ove grupe na samom pocetku njenog razvoja,
u periodu vi cansko-tordoške faze I (Vinca do dubine 8 m) mog hronološkog si
stema vincanske grupe. Ove se odlike mogu jasno utvrditi na o novu materijala
najstarijih slojeva vincanske grupe u Vinci i arkovu, kao i na materijalu iz
Aradca, gde ivot izgleda nije trajao due od te najtranije faze.G) Prelazim na
kratak pregled ovih osnovnih odlika.
Te h n ika k era m ike - Najkarakteristicniju vrstu fine keramike toga
doba pretstavlja keramika sa finom glacanom prevlakom, najcešce crna i siva,
nekad intenizivno glacana i sjajna, rede mrka, uta i crvena. Na ovoj keramici
postoje mrlje razne boje, nastale zbog neujednacenog pecenja, koje samo izuzetno
mogu stajati u vezi sa odredenom namerom grncara, i pretstavljaju vecinom samo
slucajnost. ) Na površini ovih sudova jasno se vide tragovi glacanja koji su mahom
du oboda ras ~oredeni horizontalno, a nie vertikaIno i nalaze se o icno i na
spoljnoj i na unutrašnjoj po ršini sudova Glacana i sjajna prevla a nekad se
ljuspa. Kod zdela se obicno nalazi, kako na spoljnoj tako i na unutrašnjoj povr
šini, dok je kod amfora unutrašnja strana cešce bez prevlake. Kod ovih poslednjih
oblika prevlaka se glaca samo izmedu ornamentalnih urezanih traka koje ostaju
neglacane, i nikad ne dostiu onaj sjaj koji nalazimo na zdelama.
Treba takode pomenuti da su predmeti kultne namene nekada radeni i u
grubljoj fakturi, kako je to po pravilu slucaj sa rtvenicima. Oni su radeni od
dobro Iprecišcene zemlje, po pravilu bez glacane prevlake i bojeni posle pecenja
pastoznom bojom (crusted ware).8)
Postojanje tehnike Urfi nis ,9) nisam mogao sa sigurnošcu utvrditi ni na
jednom primerku keramike domace izrade u vincanskoj grupi.
O b I i cik era mi k e - Osnovni keramicki oblik pretstavljaju zdele koje
se javljaju u dve osnovne forme: konicne i bikonicne raznih varijanata.
6) Up. Problemi neolita, passim.
ft)
C M li,
II. B. I-IV (1932, 1936): M. Ga r a š a n i n,
Hronologija, passim; izveštaj M. i D. Ga r a š a n i n o fskopavanjima u Zarkovu je u štampi
(CTapMHapIII); za Aradac up.  n Kap a Il aHI,
H li,
V u l i
Grb i C, op. eit., Pl. 8.
7) Za ornamentalnim efektom tei se ocigledno kod pehara na nozi, kao i kod izvesnih
amfora iz Vince i drugih nalazišta, npr. Hronologija, 73 (Potporanj er Grenze); M.
r
M
H  n; r a p a lli a H M H,  
a p K o B o, sl. 28a (amforiea).
8) Hronologija, 30 i d.
9) Moda ovakvi ornamenti postoje na jednom fragmentu trbuha amfore u Narodnom
 
Dr Milutin V. Garašanin
Medu bikanicni,m zdelama razlikuju se: 1. bikanicne zdele sa VISlffi ili niim
kanusam (Tab. I, sl. 1 ;'0) 2. zdele sa vrlo. aštrim prafilam rašclanjenim na nizak
vrat i kratka rame - carinated bawls (Tab. I, sl. 2, br. 1 ; 3. evaluisa e zdele sa
niskim cilindricnim vratam i kratkim zaabljenim ramenom (Tab. I, sl. 2, br. 2)/2)
4. retka se nal ze zdele sa kankavna izvijenim abadnim delam koji medutim ni
kada ne prelazi visinu dela ispad abada One su mi paznate iz Vince i Aradca
(Tab. I, sl. 2, br.
3).1:J)
Medu kanicnim zdelama pastoje: 1. cista kanicne zdele kasih zidava/') 2.
zdele kad kaj h su kanicni zidavi u garnjem delu, admah ispad abada neznatna
zaabljeni; 3. kanicne zdele sa zoamarfnim drškama ispad samag abada. ')
Pehari na nazi, ciji reci'pijent ima farme bikanicnih· zdela magu imati: 1.
šuplju kanicnu (zvanastu) nagu (sl. 3); 2. cilindricnu, masivnu nagu kaja se pra
širuje u kanicnu, šuplju bazu.'6)
Amfare se javljaju kao.: 1. cista bikanicne amfare, grube fakture, kaje se ve
zuju za antrapamarfne vaze, jer pa pravilu imaju ispad abada pretstavu lica; 17) 2.
bikanicne amfme s cilindricnim vratam.'S) Za ave paslednje vezuju se prasapa
marfni paklapci kajih ima: 1. sa visako. \,)astavljenim, ka im raastim drškama; 2.
visakih, sa nešto. nie pastavljenim pravijim raastim drškama; 3. paklapaca sa
elipsastim garnjim delam, bez raastih drški, paznatih iz Aradca i iz jame 10.03 u
Vinci.'O)
rtve ici magu biti: 1. sa tri nage; 2. sa cetiri nage. Na njihavim krajevima
magu se nalaziti pretstavljene g1ave. Ovakve pretstave nalaze se u Vinci i na dru
gim sudavima iz najstarijih slajeva, ciji se ablik iz fragmenata ne da sasvim pa-
uzdana rekanstruisa ti. 20)
O rna m en tik a avih vrsta pasuda bagata je iraznavrsna. Pastaje medutim
.i zdele, bez ikak ih ukrasa, gde se acigledna arnamentalna tendencija ispaljava u
briljivaj obradi pavršine uglacane da intenzivnag sjaja. Medu ornamentalnim teh
nikama nalaze se:
1. Kanelavanje u sledecim varijantama: a) horizan alne kanerule na garnjem
delu (cista bikanicne zdele) ili kratkam -ramenu (carinated bawls); ) b) kanelure
10) Hronologija. 21 i d.; II. B. I, CJI. 130; II, CJ . 22, N2 195, 28, 29; IV, 12, 13, 16, 30 b;
K Il, P Il, Il Il, HI,IYIli, op. cit., 161, CJ . 7. -
 ) II. B. II, CJ . 31, N2 62-66; IV, CJ . 18, N2 105, 106; CJ . 22, N2 198, M. r Il, p Il, lli Il, H YIH
,n;. rapalliaHYlH, ]i(apKoBo, CJ . 17, 1, 2, 5; 24.
J2) NpT. II. B. IV, CJ . 11, 14, 18, N2 83 i d, 31-33, 43, a, d, e; M. r Il, p Il, lli Il, H YIH- ,n;.
r Il, p Il, lli Il, H 11H, ]i( Il, P K o B o, CJ . 17, 3.
13 II. B. II, CJ . 31, N2 68-69 (sa pehara na nozi), K Il, P Il, Il Il, HI,I11li, op. cit., 123, CJ . 8.
H) II. B. IV, CJ . 15, 36.
  ') Npr. K Il, P a Il Il, HI,I11li, op. cit., T. IV, 17-18.
,e) II. B. IV, 10-11, CJ . 8; M. rapalliaHI1H-,n;. rapalliaHYlH, ]i(apKoB,o, cJ ,
25, 1 (šuplja noga); II. B. II, loc. cit. i CJ . 30; M. ra p Il, lli Il, H 11H
  n;.
r Il, p Il, lli Il, H11H, op. cit.,
  II 25, 2 (cilindricna noga). Posebna varijanta: K Il, P Il, Il Il, H I,IYI11, op. cit., 162, CJ . 10-11.
17) Hr.onologija, 23-24; II. B. II, CJ . 97.
'e) Hronologija, loc. cit.; II. B. IV, CJ . 24, g, h; K Il, P Il, Il Il, HI,I11li, op. cit., 164, CJ . 13.
19 Hronologija, 27-28; up. Kap Il, Il Il, HI ,IJ1 li, op. cit., 165, CJ . 15.
20 Hronologija, 30 i d.; I. B. II, 159; M. r Il, p a lli a H YIH   n;. r Il, p a lli Il, H 11H, ]i( Il, p
I<o B o, CJ . 25, 5. Za druge oblike up. II~ B. II, CJ . 40 a, b.
2')
Hronologija, 24-25.
~2 Ibid., 33-34; II. B. I, CJ . 130; IV, CJ . 22. N~ 198; M. r Il, p a w Il, Hn li -
A.
r Il, p 8
 
9
u vidu vertikalnih 1 kosih paralelnih nabora;23) c) kanelovani tpreplet;24)
cl)
kanelure
u vidu trougla. 25)
2. Urezivanje u vidu: a) urezanih inija koje prate nizove uboda; b) urezanih
traka ispunjenih kosim ubodima i rasporedenih vertikalno iH u nizovima cesto na
spramnih trouglova, zatim u vidu uglastih traka, šrafiranih trouglova
i
rombova
4).26)
Ovi ornamenti n laze se na amforama i prosopomorfn~m poklopci
ma. Na rtvenicima cesto su urezani meandroidni ornamenti.27)
3. Glacanje ornamenata (stralucido). Ova ornamentika postizana je intenziv
nim glacanjem onih delova površine na kojima se eleo postici ornamentalni efe
kat.2H) Po pravilu su u pitanju iroke radijalne trake n trbuhu zdela sa S1poljne
strane. ) Rede su trake na unutrašnjoj strani, ili zamenjene tankim glacanim li
nijama. Nekada se ovi ornamenti kombinuju sa kanelurama na gornjem konusu
ili ramenu
zdela.30)
4. Ornamenti otiska asure na dnu suda, poznati iz citavog niza kulturnih gru
pa, opštije su rašireni od manjeg znacaja. l)
Dr š k e s u d ova. - Pored roastih i figurainih drški koje su vec pomenute,
cesta su bradavicasta, nekad dvojna ispupcenja, obicno na prelomu bikonicnih
zdela. rakaste drške vezuju se mahom za sudove svakodnevne upotr be. )
Pl a
tik a je u samim pocecima vincansko-tordoške faze prilicno retka. )
Izvestan deo plastike koji se javlja u slojevima toga vremena u Vinci pripada još
starcevackoj grupi. Tipicni oblici plastike ovog vremena obradeni su vec na dru
gom mestu, te se na njim ne mislim zadravati. ') Napominjem samo da se u slo
jevima dubine 9-8 m javljaju tipicne terakote, vezane z tip mramornih kiklad
skih idola, o cem ce još biti ovora u daljem izlaganju. )
Pošto su na taj nacin istaknute osnovne odlike vincansko-tordoške faze I,
prelazim na kulturne grupe susednih teritorija koje se sa njom nalaze u vezi, i na
detaljniju obradu svih paralela koje se u njima mogu naci.
23) Npr. II. B. IV, CJ . 14, 30b, 33a; Kap a rr a HI,I11h. op. cit., 161, CJ . 7; T. V, 1-2.
24) Npr. II. B. IV, CJ . 20, 31 b, 43 d; Kap a rr a HI,I1111, op. cit., T. V, 3-4.
2[') II. B. IV, CJ . 43e.
2 ) Hronologija, 34 i d.; II. B. IV, CJ . 24 b,e; Kap a rr a HI,I1111, op. cit., T. IV, 6 (linije i
ubodi); P. V. IV, CJ . 23,   171-173; 44i; KaparraHI,II1I1, op. cit., T. IV, 1; M. rapaWaHI1H
}:I. r a p a w aH 11H,  K a p K o B o, CJ . 23, 8 a (paralelne trake); II. B. IV, CJ . 23,   190; 24d, h;
44c; KaiParraHI,Il1li, op. cit. T. IV, 8; M. rapaWaHI1H-,n:. rapaWaHI1H, op. cit., CJ .
28c (trougli); II. B. IV., CJ . 23,   182; 24a, f; 44b, j; KaparraHI,Il1li, op. cit. T. IV, 3 (uglaste
trake); II. B. IV, CJ . 23,   160 (šrafirani trougao); Kap a rra HI,I11li, op. cit. T. IV, 9-10 (l'Om
bovi).
28 Up. Samos, 128 i d.; 156 i d.
29) Hronologija, 34; II. B. II, CJ . 28 a, 29; IV, CJ . 22, 33a .
30) Ibid., CJ . 22, N2 197.
3l) Ornamenat cest u Vinci; up. iKa par, a HI,I>1 li, op. cit., T. V, 12-13.
32) Hronologija, 31 i d.
33) U Aradcu i 2arkovu nedostaje plastika na pocetku vincansko-tordoške faze I. Jedan
deo plastike iz Vince pripada starcevackoj gruI'i. To je 'narocito jasno pokazala D. Ga r a š a
n i'n, Starceva ka grupa (disertacija, Ljubljana 1952, u štampi).
st) Hronologija, 38 i d.
~ I'oid., 147.
Takozvana kasnoneolitska kultura Makedonije (Late Neolithic), tesno je ve
zana sa vincanskom grupom u pocecima njenog razvoja. Ova nam je grupa zasada
dovoljno poznata iz Egejske Makedonije.36) U jugoslovenskom delu ove zemlje (N.
R. Makedoniji), tek u najnovije vreme otpoceo je rad u pravcu iSlpitivanja mladeg
neolita, te zasada raspolaemo samo najopštijitn orijentacionim podacima. U tome
pogledu znacajni su nalazi sa Grgur Tumbe i Porodina kod
Bitolja.:H)
slojev ma prvoga nalazišta postoje fragmenti crne intenzivno glacane keramike
oštrog profila, rodne sa tzv. Larissa tipom o cijoj ce vezi sa vincanskom grupom
još biti govora. Takode se ovde nalazi
i
nešto tipicnih fragmenata neolitskog Ur
firniss-a, kakav se javlja u Srednjoj GrCkoj.38)U starijim slojevima gubi se ova
keramika i nalaze se skljucivo starije vrste (tipa tesalskih keramika Ali A 2 Isti
je slucaj i medu nalazima u Porodinu. Na ovim nalazištima i na Mogili kod Bitolja
postoje vrlo karakteristicne antropomorfne vaze sa plasticnom p etstavom detalja
(Tab. II, sl. 5), koje se mogu vezati kako za najstarije pojave ove vrste u Vinci,
iako i za prime rak iz Dimini, a stilski odgovaraju i onima iz Drakhmani i Korinta,
ako su na ovim nalazišti;ma detalji izvedeni slikanjem. ) Stratigrafski poloaj ovih
oblika još je nepoznat, ali se vec danas moe istaci njihov znacaj za formiranje an
tropomorfnih vaza u vincanskoj grupi. Iz Opticara potice jedna zdela sa niskim
vratom i zaobljenim profilom, koja se takode vezuje za vincanske oblike. Drugi
zasada poznati materijal iz N. R. Makedonije nema veceg znacaja za ovu studiju. ')
U kasnom neolitu Makedonije finija keramika (black polished ware) tehnicki
je u svim detaljima identicna sa ranom vincanskom. Prevlaka, njeno glacanje,
pojava mrlja od neujednacenog pecenja, nekada nedostatak prevlake na unutrašnjoj
strani suda su '.Poj ve tipicne   ovu grupu.·l) Nekad postoji ocigledno i tenja za
ornamentalnim efektima raznim intenzitetom pecenja (Servia, Olint, pehar na nozi
iz Komotini).42)
Bikonicne zdele poznate su u formi cisto bikonicnih zdela (Servia, Hagios
Mamas, Olint, Giumenitza, Kritsana, Armenochori, Komotini),':<) zdela oštrog pro
fila (carinated bowls-Servia, Vardina)/') kao i zdela sa niskim cilindricnim vratom
36)
37)
Grgur Tumba - sondirnaje J. Kor o š c a; Porodin - slucajni nalazi; materijal sa
ob nalazišta lei nepublikovan u Gradskom muzeju uBitolju.
:l8)
Identicno sa K u nze, op. cit., 32-33, Abb. 29-30.
3 )
Up. D. S. 321, fig. 228; K u nze, op. cit. T. XXVI, 4 b; L. W a Ike r - K o s m o p o u los,
f'rehistoric Inhabitation of Corinth (1948), T. IVa.
'O) Npr. nalazi iz Crnobuki sa keramikom tipa crusted ware irI (1.. Znacajan je materijal
sa iskopavanja R. Gal o v i c, P. Goe k ova u Zelenikovu, gde se nalaze dva sloja sa kera
mikom sa slikanim spiralama, slicno Dimini-u i jedan mladi sloj koji bi, po kazivanju istraivaca,
imao veze sa vincanskom grupom (iskopavanja 1953). Ovo bi potvrdivalo gledište M i I o j
c i a, Chronologie, 45-46, o postojanju jedne srednje neolitske faze u Makedoniji.
 ) P. M. 67 i d.; 72 i d.
'2) Ibid. Cat. 43; My Ion a s, Excavations at Olynthos I (1929); materijal iz Komotini
(iskopavanja Kiriakidis-Pelekidis, nepublikovan muzeju i Etnografskom seminaru u Solunu),
potice iz nekoliko slojeva. Mladi materijal blizak je nalazima iz Veselinova.
43) P. M., Cat. 22, 23, 31, 33, 45-48, 75, 76, 84, 132, fig. 26 i, 151-152, 108, 128-129, 133;
Mylonas, op. cit., 31 i d., fig. 23, 1-4.
 
___________ I_z_i_st_o_rI_·j_e_m la_d_e_g_n_e_ol_i.t_a_u_S_l_'b_i_ji_l_'B_o_sn_i l_l
i zaobljenim ramenom (Servia).~r,) Zdele sa konkavno izvi enim obodom poznate su
iz Olinta.4G)
Konicne zdele javljaju se u obe vincanske varijante (Servia, Armenochori,
Komotini, Vardina, Kritsana).-J')
Rede se pojavljuje pehar na nozi (Vardina, Kritsana - šuplja noga sa slikanim
ornamentima, Komotini, gde se pehar javlja u lokalnoj varijanti sa cilindricnom
nogom koja se nanie suava 8)
Postojanje amfore bikonicnog oblika ne mo e se sigurno ustanoviti, no izgleda
da se tom obliku mogu pripisati neki fragmenti iz Servie i Olinta'-' )
NasUlprot tome bolje su poznati rtvenici (Servia, Olint, Armenochori, Ko
motini), a postoji i zoomorfni sudovi u obliku slicni vincanskim (Olint).50)
Ob ici drški 'kasnog neolita Mak donije odgovaraju vincanskim iako se drške
u obliku ivotinjske glave (Servia, Hagios Mamas), nekad u detal ima razlikuju od
vincanskih. 51)
Kanelovani ornamenti pojavlju u se u svim varijantama poznatim u vincan
skoj grupi (Servia, Hagios Mamas, Olint).52)
Ure ani motivi nalaze se u vidu bockani traka (Olint) i trouglova (Servia) G )
Grublji urezani orna enti na rtvenicima, sem pojave spiralnog motiva odgovaraju
potpuno vincanskim, ana ovim sudovima postoji delom i crveno bojenje kao na
našim primer ima (crusted). Pojava spiralnog motiva u ovoj ornamentici u Olintu
bice u vezi sa survival-ima slikane keramike koji na ovom nalazištu postoje.;;~)
Sa cisto geometriskim motivima nalaze se oni na fragmentu rtvenika iz  om -
tini.GG)
Uglacani ornamenti redi su u Makedoniji i javljaju se kako u tehnici koja
odgovara vincanskoj, tako i u onoj koju nalazimo u Tesaliji (Servia, Ajvate, Hagios
Mamas, Vardina).GG) Ornamenti se izvode na gornjem delu zdele i primenjuju tanke
glacane trake i linije.
Poznati 'Primerci kasno neolitske plastike Makedonije nedovoljni su za izvo
denje odredenih zakljucaka (Servia, Olint, Vardina).G7)
Iz gornjeg izlaganja vidi se da kasni neolit Makedonij u potpunosti odgovara
pojavama vincansko-tordoške faze 1. Razlika postoji samo u brojnom odnosu po
jedinih pojava (redi su urezani i uglacani ornamenti, kao i amfore, slabije je izra
ena tenja ka figuralnosti) i u izvesnim lokalnim otstupanjima (napr., u obliku
uglacanih ornamenata). Takode u Makedoniji postoji tehnika slikanja belom bojom
45) Ibid., Cat. 20, 21, 24, 28, 30, 32, 34-35, 40, 43, 49, 63, 64, 82, 85, 92, fig. 11 b-d; 17p.
40) My Ion a s, op. cit., fig. 28.
47)
P. M., Cat. 70, 71, 87, 88, 104 (konicne); 77, 93, 95, 114 (nešto povijen obod).
  8 Ibid. Cat. 115; 154.
40) Ibid., Cat. 62; My Ion a s, op. cit., 39 i d. i odgovarajuce slike.
GO)
P. M., 75-76, Cat. 91, 148; My Ion as, op. cit., fig. 35-37.
M P. M. 71, Cat., fig. 13, III; 24.
M)
Ibid., Cat. 31-33, fig. 11h-j (horizontalne kanelure), 21, 26-28, 36, 39, 40, 132 (verti-
kalne i kose kanelure), 19, 20, 25 (trougao i preplet): 23-24 (cik-cak motivi).
~3) P. M. 72; up. nap. 50.
~) Ibid., 75-76, Cat. 148.
  ' ) Etnografski seminar Solun (nepublikovano).
W) P. M., 71, Cat. 42, fig. 21 c; 25m.
W)
Ibid. fig. 35 I-n; zanimljiva je i kame a vaza sa ivotinjskom glavom ibid. fig. 34,1
(Olint),
Dr Milutin V. Garašanin
na tamnom pozadu (r 1 al), nepoznata iz vincanske grupe. Sve se 'Ovepojave imaju
verovatno objasniti lokalnim razvojem kulturne grupe koja u osnovi pripada istom
kulturnom kompleksu.
B es lij
Od svih oblasti grckoga kopna svakako je Tesalija ona u kojoj je neolit naj
bolje ispitan. Na osnovu materijala iz ove oblasti izvršena je i osnovna podela
grckog neolita u tri faze - A, B, r (Larissa), koju je nedav o V. Milojcic dopunio
izdvajanjem jedne presesklo i dalj im rašcl njivanjem Sesklo-faze.GH) Iako u po
gledu vremenskog odnosa pojedinih ovih grupa ne po toji još uvek potpuno sla
ganje,r;U)Izgleda da je Milojciceva koncepcija najblia istini. I,~ak je nesumnji a
cinjenica da se još pre r faze tesa skog neolita koja se moe vezati za vincansku
grupu, izvesni elementi srodni vincanskim vec pojavljuju u ovoj oblasti. U vezi
s tumacenjem ove pojave potrebno je voditi racuna o sledecem:
1 U svim svojim odlikama tzv. tesalska Rakhmani (r-Larissa) faw pokazuje
vec tipološki jasno evoluisan karakter, što ukazuje da je ona vec potpuno formi
2. Vec u tesalskoj B fazi pojavljuje se materijal srodan vincanskom. Takve
su ciste bikonicne zdele i pehari na nozi, koji medutim i jedni i drugi tehnicki
\)ripadaju slikanoj keramici Tesalije.
i keramike sa kanelovanim i uglacanim ornamentima srodne pojavama vincanske
grupe.61) No ove su pojave spora icne i daju se najpre protumaciti importo .
Otuda izgleda da je vec u vreme tesalske faze B na nekom susednom podrucju
postojala kultura srodn vincanskoj koja je uticala na formiranje izvesnih oblika
B grupe, i odakle je u ovu poslednju importovano nešto keramike. Tek kasnije
prodrla je kultura ovoga karaktera u Tesaliju, gde se onda javlja u vec evoluisanim
oblicima.
Da predem sada na veze r grupe sa vincansko-tordoškom fazom
U
tehnici keramika ove vrste potpuno odgovara vincanskoj , iako je u fakturi
nekada bolja od nje i sjajnija. ) Ovo vai za tehniku fine crne keramike kao i
keramike sa urezanom ornamentikom (r 2) iz Tsanglija, koja tehnicki odgovara
vincanskoj keramici sa takvim ornamentima (amforama).
Od bikonicnih zdela poznati su cisto bikonicni oblici koji se retko nalaze
(Larisa, Sesklo-faza B),6 )zatim zdele sa niskim ci1indricnim vratom i zaobljenim
sa konkavnim obodnim delom (Larissa).64)
) Griechenland, passim.
,.9) Za diskusiju postojecih mišljenja up. S (;h a c h e r m e
y
r, Die Abfolge der neoliti
schen Kulturen in Griechenland, 'AVct 't ll7to' l EY. 'tou ' tOfl.Ol l rapot l; 'AnOV/Oll Kl;potf l.07tOU),Oll (1953), 39 i d.
(0) N apr. tipicni oblici zdela: P. T., Pl. IV-VI, kao i crusted ornamenti; up. Hro olo
gija, 139 i d.
61) Up. Hronologija, loe. cit.; M. Ga r a š a n i n, Arheološki Vesnik II, 2 1951, 249.
~) Narocito je primerak P. T., 102, fig. 55f, kao i primerci sa novih iskopavanja Miloj
cica kod Larise, koja izgleda pruaju nove argumente u prilog njegovoj tezi, identican tehnicki
sa vincanskim mater jalom iako bolji od njega, kako sam se mogao uveriti autopsijom.
63) Up. Larissa, Bell. XXIV, 1-2; D. S., 197 fig. 106.
84) Ibid., Beil. XXIV, 6; P. T. 102, fig 55f; 35, fig. 23c (ovo poslednje kasnije) - svi primerei
sa niskim vratom i zaobljenim ramenom; Larissa Beil. XXIV, 3; XXV, 2, 4 (konkavan obodni
deo
13
Konicne zdele ne mogu se blie oceniti zbog rdave ocuvanosti materijala.
Jedan fragmenat ovakve zdele iz okoline Larisse u 'Principu je slican sa našim ko
nicnim zdelama sa figuraInom drškom. O;;)
Pehar na nozi zastupljen je sa obe tipicne varijante vincanske grupe i po
javljuje se vec pre r faze, (Tsangli).oO)
O oblicima amfora ne mo e se s voriti jasna slika. Izgleda da se, medutim,
jedan fragmenat iz Larisse moe protumaciti kao deo prosopomorfnog poklopca, koji
bi naj pre odgovarao vari anti bez roastih
drški.G7)
Antropomorfna vaza poznata iz površinskog sloja u Sesklu, u principu stoji
blisko najstarijim primercima u Vinci, a pogotovo se vezuje za primerke iz Ma
kedonije.GS)
Sudovi sa više nogu slicni vincanskim rtvenicima, razlikuju se od ovih u
detaljima (Larissa, Tsangli .09)
Medu ornamentalnim tehnikama poznate su:
kanelure (Tsangli);71)
urezani ornamenti u obliku linija sa ubodima i urezanih bockanih traka i
nizova trouglova (Tsangli, Sesklo, Dimini, Larissa).' ) Postoje i grublji urezani
ornamenti kao na našim rtvenicima (Larissa) ;73)
uglacani ornamenti (Tsangli, Larissa) od cik-cak linija, ';>aralelnih i mreastih
motiva, bez širokih radijaInih traka.'4) U tehnici je, medutim, ova ornamentika
vrlo bliska vincanskoj.
Medu plastikom sa vincanskim pojavama srodni su neki primerci koji još
pripadaju B fazi (Sesklo, Dimini, Tsangli).7 )
Iz gornjeg zlaganja vidi se da se elementi srodni vincanskim javljaju u B i
r fazi, pri cemu je delom cak velika slicnost sa onima u B fazi. r faza pretstavlja
ocigledno dalju lokalnu evoluciju kulturne grupe ciji se uticaji osecaju još u B,
a koja se inace usko vezuje za vincansku. Ocigledno se medutim kod Vince i La
risse radi o razvoju grana jednog istog stabla, koje na identicnoj snovi razvija.iu
svoju posebnu evoluciju (otuda i lokalne razlike napr. rupa rIa 1).
  Sterea ellas i  eloponez
I ovde se moe pratiti slican razvoj neolitskih grupa kao u Tesaliji, s tom
razlikom da u mladoj slikanoj keramici (Dimini fazi) ne postoje tipicni oblici Di-
6 ) Ibid., 110-111, Abb. 2 (sa vertikalnom nebušenom drškom na obodu).
06) P. T., 98, fig. 90; Up. Hronologija, 139-140.
6') Larissa, Beil. XXV, 3; up. Milojcic, Koros-Starcevo-Vinca, RJeinecke Festschrift (1950),
114 i d.
08) D. S., 301-302, sl. 228.
GlI) Larissa, Beil. XXVII, 2; P. T. fig. 50a; ibid., 111 navodi se da se ovaj oblik javlja u
ichnici r 2.
70) Larissa, Beil. XXV, 1.
71) P. T., 162, fig. 55m; D. S., 239, fig. 138. Kanelure su retke u Tsangli V-VII.
72) P. T., 162, fig. 56; D. S., 251-255, fig. 154--160; ibid., fig. 113-114 (sa krivolinejnim
motivima), 115. Up. ILarissa, Beil. XXVI, 5.
73) Ibid., 116, Abb. 3; up. i sud ibid., Beil. XXVII, 2.
7') Ibid., Beil. XXVI, 1, 3, 4; P. T., 102, fig. 55n-p.
''') D. S. T. 34, 36 (Dimini sloj u Sesklu); T. 35, 8 (Dimini); P. T. 124, fig. 76f; up. II. B.  
 
Dr Milutin V. Garašanin
mini stila, no je razvoJ IZ ranijeg perioda bio, izgleda, neposredniji i bez intruzije
koju pretstavljaju tipi ni Dimini elementi li Tesaliji.70)
I ovde tehnika finije keramike u potpunosti odgovara vincanskoj, ili pretstavlja
njene lokalne varijante. Doduše u Orchomenosu postoji i crna keramika u tehnici
i fakturi mnogo bolja od vincanske, koja pretstavlja viši s epen evolucije u razvoju
ovog materijala, ali i crna keramika sa tragovima glacanja u svemu identicna sa
našom.'7) Karakteristicna je i pojava mrlja neujednacenog Ipecenja. Jednu lokalnu
varijantu ove vrste pretstavlja kasnoneolitska p loponeska keramika, koja ima
odlike vincanske tehnike i fakture, no je sive boje (Korint, Asea, Malthi).7S) Po
sebnu tehniku, cije postojanje kod nas ne moemo sigurno utvrditi pretstavlja
Urfirniss.
Bikonicne zdele poznate ~u u svim tipicnim varijantama vincansko-tordoške
faze I: cisto bikonicne (Drakhmani, Orchomenos, Ragia Marina, Korint Asea, u
crnoj, sivoj i Urfirniss-tehnici),7[,) sa oštro rašclanjenim (carinated) profilom (Drakh
mani, Ragia Marina, u lokalnoj varijanti u Korintu), sa malim cilindricnim vratom
i zaobljenm ramenom (sa istih nalazišta kao cisto bikonicne),SO) i sa konkavnim
obodnim delom, cesto u lokalno evoluisanoj varijanti sa visokim gornjim delom
(Eutresis, Drakhmani, Ragia Marina, Orchomenos, Korint, Asea).Sl) love varijante
nalaze se sve u istim tehnikama kao cisto bikonicne zdele.
Postoje i obe tipicne varijante konicnih vincanskih zdela (Orchomenos).S2)
I oblici nogu p hara nalaze se u obe tipicne varijante, u crnoj, sivoj i slikanoj
keramici B faze (Orchomenos, Drakhmani II, Korint).s3)
Oblici amfora nisu nam zasada poznati, dok je o antropomorfnoj vazi iz
Drakhmani vec bilo gov.ora. Iona verovatno Ipretstavlja oblik preuzet iz neke su
sedne grupe i adaptiran lokalnoj t,ehnici keramike.
Tipicni sudovi na više nogu stoje u tesnoj genetskoj vezi sa vjncanskim
rtvenicima (Reroneja, Drakhmani, Korint).s4)
Pored bradavicastih i trakastih poznata je ovdje i zoomorfna drška (Korint).S )
Od ornamentalnih tehnika postoje:
kanelure, znatno rede no u vincanskoj grupi, koje su takode izvedene mnogo
grublje, iako u vidu horizontalnih, kosih kanelura i prepIeta (Orchomenos, Asea
70) Griechenland, 60.
77) Up. K u nze, <> p.cit., 10; 22-23, gde se radi o materijalu identicnom sa vincanskim,
što s m se uverio autopsijom u muzeju u Heroneji.
7S) Corinth, 503 i d,; E. J. H o1m bel' g, The Swe isch Excavations at Asea in Arcadia,
Aeta inst. rom. regni Sueciae XI (1944), 35 i d. Za stratigrafiju ovog nalazišta up. Griechen
lCind, 41 i d.; N. Val m i n, The Swedish Messenian Expedition (1938), 241 i d,
79) H. Fra n k for t, Studies in Early Pottery from the Neal' East II (1927), fig. 9; Grie
chenland, 26 (Drakhmani, Hagia Marina); k u nze, op. cit., Abb. 4, 8, 33; Corinth, 107, fig. 2;
H o 1mb er g, op. cit. 34g.
SCI) Fra n k for t, op. cit. Pl IV, 4; Corinth, 502-502, 510, fig. 14; 26-27 (carina te
bowls); Frankfort, op. cit. Pl. IV, 1,3, up. P. V. IV, sl. 17; Kunze, op. cit., Abb. 19,32;
H o 1 m bel' g, op. cit. fig. 34c.
S') H. Gol d man, Eutresis (1931), 76 i d., fig. 89; K u nze, op. cit., 11, Abb. 17, T. 1,2;
VU, 2e; IX, 1d; X, lf; Corinth, 501, fig. 8a, 11; H o 1 m bel' g, op. cit. fig. 34f.
S') K u nze, op. cit., 12, Abb. Ila; 23, Abb. 18.
8:1) Ibid., 13-14, Abb. 12; T. III (u tehnici Urfirniss, rekonstrukcija nesigurna); 40 i odgo
varajuce slike; P. T., 204; Griechenland, 25 (Drakhmani II); Corinth, 504-506, fig. 21-22 (i u
Drfirniss tehnici).
8') Mylonas, 53-54, sl. 58; Walker-Kosmo:poulos, op. cit., 31, fig. 6, Pl. IV, 1;
  r a n k for t, op. cit.
80) Ibid., 54-55, fig. 33.
 
 
Korint).8G)Kao vari ante kanelovanih ornamenata mogu se smatrati i plitki cik-cak
urezi na ramenu zdela u sivoj tehnici (Korint), kao i urezi na istom delu zdela iz
Rakhmani II, sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim ramenom, gde su ovi
urezi i polihromno inkrustirani;8 )
urezani ornamenti u vidu uglastih, cik-cak traka i trou lova koji su, iako
retki, delom potpuno identicni sa vincanskim (Korint, Orchomenos, Tirins)88)
uglacani ornamenti, delom identicni sa vincanskim te se cak javljaju u vidu
radijaInih traka (Orchomenos).89)Uopšte se ova ornamentalna tehnika najcešce javlja
na keramici tih oblasti (Eutresis, Hagia, Marina, Drakhmani II, Orchomenos, Atina,
Argoski Herajon-Prosymna-, Korint, Tirins, Asea, Hagiorgitika).90) Tehnika ovih
motiva po pravilu je blia onoj u Tesaliji, no u vincanskoj grupi. Takode se na
peloponeskirtl.nalaziš tima (Prosymna, Hagiorgitika), javja u vidu 5 ~ecificnih tekstilnih
isprepletenih motiva, koji Ipretstavljaju posebnu varijantu i, kako cemo pokazati,
stoje u vezi sa pojavama u Egini.
Postoji naravno i ovde, kao u svim krajevima koji poznaju finu monohromnu
keramiku, i materijal bez ornamenata kod koga je glavni efekat Postizan intenziv
nim sjajem dobro ugl cane površine.
Jedan osvrt na gore iznete podatke pokazuje usku povezanost ove grupe sa
vincanskom, no sa izvesnim lokalnim otstupanjima. Tako u ovim krajevima ne
znamo za plastiku i prosopomorfne poklopce, a ua lokalna specijalizacija ogleda
se u izvesnim pojavama kao što je siva peloponeska keramika, belo slikanje, Ur
firniss-tehnika, specijalni oblici uglacanih ornamenata. Ocigledno se
 
ovde radi o
jednoj lo alnoj grupi, varijanti, potekloj iz istog kompleksa iz koga je nastala i
vincanska grupa.
  Kililadi i Egina
Prema onome što je u gornjem izlaganju receno o pojavama u Tesaliji   Grc
koj bilo bi vrlo interesantno prouciti ne litski materijal Kiklada, koji bi u sva
kom slucaju doprineo rešenju problema prenošenja kulturnih elemenata komple
ksa kome pripada i vincanska grupa na grcko kopno. No, s obzirom na nepozna
vanje Kikladskog neolita, to je gotovo nemoguce. Ostaje s toga sam.,) da se osvr
nemo na malobrojne pojave pozna e iz ostrvskog neolita, kao i da, na osnovu
pojava koje se mogu tretirati kao neolitski survival-i u kasnijem vremenu, poku
šamo da sebi stvorimo makar sasvim nejasnu sliku o tom neolitu.
O neolitu ostrva zna se vrlo malo. Sve se uglavnom svodi na keramiku sa
uglacanim ornamentima sa Egine i na podatak da je keramika te vrste nadena i na
8 ) K u nze, op. eit., 17, T. VII, X, 2a; H o 1mb er g, op. eit. 40 i fig. 37; Corinth, 509,
flg. 23e.
8 ) Ibid., 509, fig. 27; Grieehen1an.d, 26, Abb. 14. 14.
80) K u nze, op. eit., T. VI, 1d; za ureze koje prate ubodi up. ibid. T. VI, 1, b, e; Isti,
Orehomenos III (1934),86, T. XXXIV, 4c (nepouzdano pripisano ranohe1adskom periodu); Fra n k
for t, op. eit., 48, T. III, 2, 4.
89) K  .1 nze, Orehomenos II, T. XI, 1.
90) Gol d man, op. eit., 76 i d.; fig. 91, 3, G, 9; Pl. I, 1-3; Fra n k for t, op. cit., 43, fig.
  Pl. IV, 1-3 (trougli na fig. 9 odgovara u kanelovanim motivima vincanske gr\llPe); K u nze,
op. eit., T. I, 1; X; Grieche land, 33 (Atina), C. B I e gen, Prosymna (1937), 374-376, fig. 635;
Corinth, 502, fig. 19, a, b; K. M LiIl e r, Tiryns, IV (1939), T. I, 2; H o
Im
b e r g, op. eit., Pl. la;
G. W e I t er, Aer.ina (1938), 7-8, Abb. 2-7; up. isti Aeginethische Keramik, Arehao1ogischer
Anzeiger (1937) 23
Naksosu.91) Karakteristicni oblici uglacanih motiva eginske keramike stoje vero
vatno u vezi sa neolitskom keramikoo:n Kiklada, a preneli su se i dalje na Pelopo
nez.9 )Oni imaju izr zit karakte pletenja. Inace se u Egini nalazi i Urfirniss-teh
nika, a jedna od zdela sa uglacanim ornamentima moda odgovara bikonicnom
obliku sa vrlo niskim gornjim konusom.93)
Od elemenata ranokikladske kulture koji se moda mogu smatrati neolitskim
survival-ima, istakao bih zdelu sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim rame
nom koja je, uz to, ukrašena ornamentom uglaste trake ispunjene ubodima (Nak
sos). <)Ist: je slucaj sa t,:)eharima na n0'zi, iako se oni u obe kikladske grupe, ju
noj - peloskoj i severnoj - siroskoj, nalaze vec u specificno evoluisanim
formama. )
Sem na pomenutom primerku sa Naksosa urezani motivi javljaju se i u vidu
bockanih trouglova na tzv. tiganjima (Pfannen). 6) Nekad se motivi traka ispunjenih
tackicama nalaze i u tehnici slikanja, gde su svakako preneti iz urzane ornamenti
ke, pošto svojim karakterom i motivima takvi ornam nti ne odgovaraju slikanoj
keramici ni tehnici ukrašavanja slikanjem.97
Zaniml iva je i vec pomenuta veza kikladskih idola sa jednim odredenim
tipom vincanskih terakota, što svakako stoji u vezi sa jednim ran.im talasom uticaja
sa juga - Kiklada, na oblast vincanske grupe.98)
Posebno treba pomenuti i metalne sudove sa Egine, koji u oblicima stoje u
tesnoj vezi sa kasno neolitskim formama keramike u Grckoj. Oni su medutim na
deni zajedno sa ranokikladskom grncarijom t,:)eloskog tipa,99) što govori u pril g
kikladskog porekla ovih vaza, a u vezi sa tim i odgovarajucih keramickih izradevina
i oblika.'OO)
Gore navedene cinjenice mogu samo pruiti jednu nejasnu sliku o tome kako
je mogla izgledati neolitska kultura Kiklada. U svakom slucaju one govore u prilog
tome da je i kikladski neolit pripadao istom kompleksu u koji treba uvrstiti i vin
cansku grupu i obradene pojave u Grckoj.
01) G. Kal' o, Archaologische Funde, Arch11010gischel' Anzeiger (1930), 134-135. Karo po
minje samo subneolitsku keramiku dok Mi loj
i~
veli da je u pitanju ke
ramika sa uglacanim ornamentima. Ova se po njemu javlja i na Parosu.
02)
W e 1 ter, Arch. Anzeiger, loc. cit.; dok na tome mestu Welter, verovatno s pravom,
smatra da ova keramika stoji u vezi sa nepoznatim neolitom Kik ada, kasnije (Aegina, 7-8), s
obzirom na slicnost sa peloponeskim nalazima, smatra da je ta keramika došla sa Peloponeza.
9 ) Archaologischer Anzeiger, loc. cit., Abb. 6.
94) Fra n k f o I' t, op. cit., Pl. V 5.
o
95)
I'
g, Bronzezeitliche und fri.iheisenzeitliche Chronologie IV (1933), 60 i d., Abb.
IDI, 102, 105, 143-144.
97) Lbid., Abb. 155.
98)
II. B. III, CJ .61; Hronologij.a, 147; up .  n; r a 1>a
lli
y Cp6MjM,CTapMHap H. C. II (1951), 7 i d.
99)
Griechenland, Abb. 14, I, 11, 15. Predmeti se cuvaju u muzeju Benaki, ali je keramika
izloena odvojeno od metalnih sudova. Podatke o celini nalaza dao mi je M. Hadzidakis.
IOU) Ne izgled mi verovatno da su ovi sudovi uticali na formiranje keramickih oblika. Ka
rakter njihove ornamentike koja, kako sam se autopsijom uverio, odgovara ornamentici na ke
 
  7
E Krit
Za proucavanje kritskog neolit pored nalaza iz nososa vani su i oni sa dru
gih lokaliteta, narocito iz Trapeze, Hagios Nikolaos, Pyrgos, Mallia i Festosa.101)
U tehnici keramike os bito se istice tamna,. odlicno obradena i glacana kera
mika, u fakturi bolja od naše, kod koje je, s obzirom na kvalitet izrade, ornamentika
bila cesto od sekundarnog znacaj a.102)Još od srednj eg neolita poznata je i keramika
sa raznim nijansama boja koje su posledica raznog intenziteta tpec~nja.
Zbog neznatnih ocuvanih fragmenata kera ike, teško je govoriti o njihovim
oblicima. Ipak se mogu utvrditi sledece forme:
bikonicne zdele u cisto bikonicnoj, višoj ili nioj formi (Knosos, Miamu, Tra
peza), I ) kao i u varijanti oštrog profila (carinated bowl) (Knosos, Trapeza),104i
onoj sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim ramenom ( angaza).10 )
Pehari na nozi subneolitskog doba identicni su sa vincanskim, pa cak poka
ZUJU i istu evoluciju (Knosos, Trapeza, Pyrgos).lOO.
Poklopci oblika slicnog na im prosopomorfnim takode su poznati (Hagios Ni
kolaos-subneolitska faza), O,) iako o amfora.ma nema podataka. Mnogo zanimljivije su
antropomorfne vaze koje se svim svojim odlikama tesno vezuju za najstarij vin
canske (Tratpeza-subneolitski period). 08)
Poznata je i zoomorfna vaza u principu vezana za vincanske (Knosos).I )
Od ornamentalnih tehnika postoje:
kanelure, vertikaIno rasporedene (Knosos), 1 ) dok se urezani motivi nalaze
grupisani u preplet;ll )
urezani ornamenti u svim detaljima, varijantama i motivima potpuno identicni
sa onima vincans o-tordoške faze I (Knosos, Mangaza, Mallia, Trapeza, Miamu);112)
uglacani ornamenti znatno su redi i sem u obliku slicnom vincanskom (Festos),
nalaze se mnogo cešce u lokalno evoluisanim formama.ll3)
101)
A.
J.
Eva n s, Palaee af lVJinas I (1921), 34 i d.; H. W. and
J.
D. S. P end 1e b u r y
M. B, Man e y-C 0 u t t s, Exeavatians in the Plain af Lasithi, B. S. A. XXXV (1935/36), 5 i d.
(Trapeza); Mallia I, 1922-1924 (1928) H. Gal e t deS an ter r e, Mallia, Iip Y) tLxciXPO ILXci
(1949), 365 i d.; L. Per n i e r, II Palazza minoica di Phaestas (1936). Listu nealitskih nalazišta
daje J. D. S. P end I e b u r y, The Arehaealogy af Crete (1939), 44 i d.
10 ) Dabra apis ana kad My lan a s, 104 i d., naracita 113.
10 ) Eva s, ap. eit. 37, fig , 6, il; A. Tar ame Il i, Prehistarie gratta at Miamu, American
Jaurnal af Arehaealagy (1897), 301, fig. 12; P end I e b u r y-M 0 n e y-C 0 u t t s, ap. cit., 33 i d.,
fig. 8, 160; 9, 113.
lO ) Eva n s, ap eit., 41, fig. 8, 8.
 0 )
 
k i n s, Nealithic settlement at Mangaza, B. S. A. XI (1904/5), 264, fig 3.
100)
Ibid., 58 i d., Evans, ap. eit., 36 i d., fig. 5, fig. 17, 19; Pendlebury-Maney-
C 0 u t t s, ap. eit., 84-85, Pl. XIII, fig. 13, 804 i d.
10 )
Eva n s, ap. eit., 60 i d., fig. 24.
108)
Pendlebury-Maney-Cautts, ap eit., 27, Pl. 11-14.
109) Eva n s, aiP. eit., 44-45, fig. 11, 2a, b.
JlO)
Ibid. 36 i d., fig. 5,
  P end 1e b u r y, ap. eit., 30, fig. l.
112)
Da w k i n s, ap. eit., Pl. VIlI, 26; Eva n s, ap. cit., fig. 8, 11--=-12urezi kaje prate ubadi;
My lan a s, 105 i d., fig. 75, 13 ur zane paralelne trake sa ubadima; Eva n s, ap eit., fig. 7, 13;
8, 7, 9; Tar ame Il i, ap. eit., 303, fig. 15 (traugli); Eva n s, ap eit , fig. 8, 7; Mallia I, 47 i d.,
f g, 12 ; Da   k i n s, ap. eit., Pl. VIlI, 24-25 (uglaste trake); up. i arnamente šahavskih palja
i urezan ih snapava, Eva n s, lae. eit.; Mall i a, lae. eit., fig. 11.
11: ) Per n i e r, ap eit. 102, T. XII, I, Eva n s, ap eit., 58 i d., fig. 19 (Pyrga).
Glasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija
Dr Milutin V. Garašanin
Iako se kritska plastika mahom javlja u ablicima vezanim za kikladske i za
pojave starijeg nealita, napr. starcevacke grUlpe,magu se i u njaj naci izvesne pa
ralele sa plastikam vincanskag tipa, kako je to asabita slucaj sa jednim kamadam
iz Knasosa.114)
Sve navedene pajave pripadaju periadu ad srednjeg nealita da subnealitskag
doba na Kritu. One pakazuju kulturnu grupu tesna ovezanu sa vincanskam, no sa
izvesnim lokalnim razlikama, kakva je, na primer, veci razvoj urezane ornamentike,
i reda pajava uglacanih mativa koji se takode, bar kasnije, javljaju u znatno speci
jaliziranim oblicima. Najzad i ovde, kaa i u Tesaliji ili Makedaniji pastoji kera
m ka sa bela slikanim mativima.
F ugarska
Pre nega što tpredem na materijal Male Azije, patrebno je ukratka se asvrnuti
i na izvesne pajave IZ Bugarske koje su ad znacaja za razumevanje zakljucaka
ovaga rada. I u avaj zemlji nalaze se elementi jedne kulturne grupe uska vezane
za vincanski nealit. Naalost, 0 njaj se mae vrlo mala gavariti prvenstvena zbog
slabe ispitanasti zapadne Bugarske, gde se najcešce nalazi ovakav materijal, kaa i
zbag nedovoljnih stratigrafskih padataka sa bugarskih nalazišta uopšte.
Na vincanske elemente bugarske teritarije osvrnua sam se vec u dva ranija
rada,
 pa
U
gde je u ranije vre e cvetala kultura sa slika
nam ketamikam uska vezana za starcevacku, pajavljuje se najviše vincanskih ele
menata, kaji se nalaze u ablasti Safije i dalini Strume.
U
jedinacni, slucajni nalazi. Naracito se isticu titpicni prafili vincanskih zdela kaa i
arnamenti sa urezanim backanim trakama (Garnji Bagarav Magilata ernik, Ku
rila, Kara Bujuk-Dupnica, Kada Dermen-Mursaleva). 0) Osabita u zanimljivi frag
menti antrapamarfnih vaza iz Garnjeg Bagarava kaji se vezuju za najstarije vin
canske oblike i ane .iz Trapeze.lIG)
Slicni elementi paznati su i sa izvesnag braja nalazišta u slivu Marice kao
što su: TeIl Rašev (rtvenik), TeIl Meckur (pehar na nazi, rtvenik)/17) Jasa Tepe
kad Plovdiva (zaamarfna vaza),118)Bucum (bikonicna zdela, urezani ornamenti),
Mihajlava (prafili zdela, kanelure),ll9) Ginava Magila (slaj B, prafili zdela, pehari
na nazi, rtvenik sa vincanskim ornamentima, uglaste trake ispunjene ubodima).120)
Na ovam nalazištu nadeni su uporeda sa tim i oblici kaji se vezuju za Baian A
kulturu i rano bronzana daba, a spajanje vincanskih elemenata sa anima Baian A i
IH) Eva n s, qp. cit., 45 i d., fig. 12, 5; Up. II. B. III, CJ . 30.
115)
Up. J. H. Ga u 1, Neolithic Period of Bulgaria, Bulletin of American School of Pre
historic Research, 16 (1948), 53 i d. Pl. XX, 4; XXI, 5-6, 8-10; XXIII, 1; 32 i d., Pl. VII, 12,
~3; XII, 7-12.
1lG) H. II eT Ko B, MaTep~am1 3a rrpoY'IBalie Ha npel'~CTOp~'IeCK Ta enoxa B BbJlrap~f1;
J13B. Ha 6bJlr. apx. ~HCT.XIII (1939), 307 i d., CJl.336.
117)
A. De g r a n d-G. S eur e, Exploration de quelques tells en Thrace, Bulletin de cor
respondance hellenique XXX (1906), 368 i d., fig. 5; 339, fig. 35; 412, fig. 49.
118) II.
 1
eT e B, CeJlMlIlHaTaMOr~Jla Jaca Tene, rOI'~lllI-haK Ha HapOI'H~f1MY3e~IIJlOBI\I1B
I (1948), 4 i d., CJl.12.
119) II e TKO B, MaTepl1am1 i t. d., J13B. Ha 6bJlr. apx. ~HCT.VIlI (1934), 429 i d., CJl. 245:
120) Isti, r~HoBa MOr~Jla1\0 ceJlO < eJlone'I,PacKonK~ ~ npoY'IBaH~f1I (1948), 75 i d., CJl.53,
55; CeJl~lllHaTa r~HoBa MOr~Jla 1 0 l.JeJlone'I, rOI\~lllH~K Ha Hap. MY3e~I (1948), 159 i d., CJl. 17;
up. J13B.6bJlr. apx. ~JHCT.,oc. cit., 431-432, CJl. 243.
 
 
Gumelnitza grupe ustanovljeno je i na drugim nalazištima.' ') Zanimljiv je i slucaj
u Mihalicu kod Svilengrada, gde je medu materijalom ranog bronzanog doba na
deno i tprimeraka sa urezanim ornamentima sa ubodima vincanskog tipa.' 2) Na ove
pojave vraticu se još u daljem izlaganju. Zasada ce biti dovoljno podvuci da se
elementi usko vezani za vincansku grupu nalaze. i na .teritoriji Bugarske.
G Samos i ala zija
O veoma znaca nom materijalu predtrojanske kulture iz zapadnog dela Male
Azije, poznato je još uvek vrlo malo. Najviše podataka prua materijal iz Tiganija
na Samosu, koji je, naalost, nestratificir n, no ipak pouzdano stariji od Troje 1. Istoj
predtrojanskoj grupi 'r'ripadaju i nalazi iz Kum Tepe i Besika Tepe u Troadi, a
moda i oni iz Kadikeuy kod Carigrada. 23)
Tehnlka keramike ove grupe, ustanovljena detaljnom studijom Heidenreich-a
u Tiganiju, svim svojim detaljima odgovara vincanskoj. Ovde postoji tipicna crna
prevlaka, mrlje od neujednacenog pecenja, tragovi glacanja, zatim osobina da se
delovi suda ograniceni urezanim motivima n glacaju.'2<)
Od oblika sudova nalazi se, pre svega, bikonicna zdela,poznata zasada u cisto
bikonicnoj varijanti (Tigani, Besika Tepe), kao i onoj sa niskim cilindricnim vratom
i zaobljenim ramenom (Tigani).'2G)
Konicne zdele postoje u obe vincanske varijante (Tigani, Besika Tetpe).'2G)
Pehar na nozi dobro je zastupljen. Pored oblika slicnih starcevackim, vero
vatno iz starijih slojeva Tiganija, postoje i više konicne i cilindricne noge sa ko
nicnom bazom (Tigani).'2') Noge pehara poznate su i u Kum Tepe, gde navodno
odgovaraju onima iz Alishar-a koje pretstavljaju samo varijantu incanskih
formi.'2H)
Oblici velikih sudova sa ure anim ornamentima koji bi odgovarali vincan
skim amiorama, ne daju se blize utvrditi, iako su nesumnjivo postojali (Tigani).l2O)
Zrtvenici sa urezanim ornamentima narocito su bliski onima iz okoline Larisse
(Tigani).'~O)
Takode je postojao i oblik tzv. sita (Tigani).'31)
I ') Stratigrafija Ginove mogile je nejasn3. Up. moju krit ku y CTapMHap, H. C. I (1950),
262 i d.
122) B. MMKo a, IIpeAMC'l'OpM<lecKoeJ MW'-leAO·C. MMxaJ M<J.PaCKonKMM npoY<J'ElaHMfI
(1948),7 i d., CJ .15.
120) Samos, 125 i d.; za hronologiju ove grupe up.  \ i loj c i c, Chrono1ogie 24 i d.; ibid., 25
(Kum Tepe); W. La m b, Schliemens Prehistoric sites in the Troad, Prahistorische Zeitschrift
XXIII (1932),124 i d. (Besika Tepe); T. Arn e, Den a1dsta bebygge1sea vid BoslPoren, Fornvan
nen 1922),112 i d. (Kadikeuy); up. i B i t tel, Prllhistorische Forschung in Kleinasien (1934), 152
124) Samos, 126. Postoje i tehnike koje se bez autopsije ne mogu blie opredeliti, ibid.,
125-126.
12 ) La m b, op. cit., ig. 14, 6; Samos, 132 i d., F. 1 -16, 49-51, 61-63, 66.
120)
Ibid., 133 i ., F. 17, 54, 55. T. 59; La m b, op. cit., fig. 14, 4.
12') Samos, T. 29, 1; 31, 5; 64; 154, F. 69, up. Kap ana HI,I Mli, op. cit. 162, CJ .10.
1 8) Mi loj
c
i
c,
loe. cit.; H. H. v. d. O ste n, The Alishar Hiiylik, Oriental Institute Pu
blications, VII-X (1937), 67 i d. fig. 75 i d.; K. B i t tel, Grund iige der Vor- und Friihgeschichte
Kleinsasiens (1945), Abb. 5.
1:10) Ibid., 137 i . F. 18, T. 27, 2.
1:11)
2*
Dr Milutin V. Garašanin
Oblici drški odgovaraju takode vincanskim, iako medu njima postoji vece bo
gatstvo (Tigani).l:J2)
Interesantno je da medu ornamentima zasada nije poznata kanelura koja je
medutim mnogo prim njivana u kasnijim kulturama Male Azije. Karakteristicno je,
medutim, da se na ramenu sudova iz Tigani pojavljuju urezani ornamenti u vidu
tprepleta, koji odgovaraju vincanskim kanelurama,la3) a znacajna je konstatacija
Heidenreich-a da je prilikom izvodenja uglac nih ornamenata pomocu oruda došlo
do stvaranja nešto udubljenih ornamenata srodnih kanelurama.13<) Ovo doprinosi
upoznavanju nacina postanka kanelovanih ornamenata, a ukazuje i na cinjenicu d
se u tehnici intenzivnog glacanja fine keramike nalaze i preduslovi za postanak obe
tipicne ornamentalne tehnike - kanelura i uglacanih ornamenata, pri cemu su u
lokalnom razvoju mogli na pojedinim mestima da pretegnu jedni ili drugi motivi.
Urezana ornamentika veoma je bogato zastupljena u raznim oblicima t picnim
i u vincanskoj  rwp (Tigani, Kadikeuy, Besika Tepe).l3G)
Vrlo je bogato zastupljena uglacana ornamentika, koja tehnicki i motivima
potpuno odgovara vincanskoj, od koje se razlikuje samo vecim bogatstvom, pošto se
motivi mogu nalaziti i na gornjem delu sudova a prostori izmedu širokih glacanih
traka ispunjavaju se mnogim raznovrsnim motivima tanjih linija (Tigani, Besika
Tepe).136)
Za našu studiju manje interesantni bili bi ornamenti otiska asure.'37)
Ova neolitska grupa Male Azije još uvek je uviše slabo ispitana da bi se o
svim njenim odlikama mogao stvoriti potpuni sud. S toga prelazim i na 'Pregled
materijala ranog bronzanog doba koji u svojim odlikama oe svakako da se sma
tra kao survival iz njenoga kruga, te da nam tako i upotpuni sliku koju o njoj
imamo. Vec na drugom mestu izneo sam mišljenje da mnogi elementi srodn sti
izmedu Troje i vincanske grupe ukazuju verovatno na razvoj sa jedne zajednicke
baze.138)Podatke koje sam tom prilikom izneo dopunio bih narocito materijalom
iz Thermi, Protesilaos-ovog tumula iDemirci Huyuk, dalje na istoku, u okviru Bit
tel-ove frigijsko-pizidijske grupe.
Medu oblicima sudova postoji ovde bikonicna zdela obicnog tipa (Thermi,
Demirci Hliylik), no, što je mnogo vanije oblik carina ted bowl i zdela sa konkavnim
obodnim delom (Demirci Huyuk),t3\l) koja nedostaje u Tigani iako su oba oblika
tipicna za ceo neolitsk kompleks koji ovde obradujemo.
132) Ibid., 160 i d. Up. i 130 i d., F. 1-4 (drške koje prelaze obod i u principu su srodne sa
zoomorfnim drškama na konicnim zdelama vincanskc grupe).
133) Ibid., 133, F. 8-15.
13') Ibid., 128 i d.
13 ) Ibid., T. 30, 4 (urezi koje pr te ubodi);. 133 i d., T. 28, 8-9; 29, 3; 30, 3; 34, 2 (trake
ispunjene ubodima); T. 29, 2; 30, 1 (urezani trougli); up. i Arn e, op. cit., fig. 46, 49-50; Samos,
T. 30, 5 (šrafirani trouglovi) ; Arn e loe. cit., (mreasto podeljeni trouglovi), La mb, op. cit.,
127-128, fig. 14, 1-2 (delom i rombovi).
13 ) Samos, T. 41, 7, 8, 11; 42, 1-8; 43, 2; 57; 61-62; La mb, op. cit., 126, fig. 13; M i lo  
c i C, loe. cit. Up. B i t tel Einige Idole aus Kleinasien, Prahis orische Zeitschrift XXXIV-XXXV,
zw. Hiilfte
J:17) Samos, 139, T. 35, 1-3.
138) Hronologija, 132 i d. Tada navedeni primeri dali bi se znatno dopuniti materijalom koji
je publikovan u novoj publikaciji Troy, passim.
139) W. J:, a mb, Excavations at Thermi in Lesbos (l93f», fig. 26, 1-4 i iz kasnijih slojeva.
U stvari se ovde pre radi o zdeli sa uvucenim ohodom; za carinated bowls i konkavni obodni
deo up. B i t tel-O t t o, Demirci-Huyuk (1939), 19, T. 8, 4, 6; 9, 5; Abb. 3, 8-9. Ovo nalazište
 
 
Antropomorfna vaza poznata je u svom ranom primitivnom obliku iz Thermi,
gde takode izgleda da jedan fragmenat prosopomorfnog poklopca odgovara u pot
punosti oblicima ovoga suda iz Vince, što bi potvrdivalo da su ovi oblici sudova
stariji od slojeva Troje II.140)
Stocici iz Demi ci Hiiyi.ik u principu odgovaraju vincanskim rtvenicima.lI1)
U ornamentici potrebno je narocito om nuti ti.picne kanelovane ornamente
(Thermi),l :2) urezane ornamente traka sa ubodima izrazito vincanskog tipa (Thermi,
Protesilaos, Demirci Hliylik).H3) U Demirci Hi.iyiik javljaju se i urezani ornamenti
koji odgovaraju onima na vincanskim rtvenicima.l'.) Na ovom poslednjem nala
zištu postoje i uglacani ornamenti, koji su inace poznati u ranom bronzanom dobu
Male Azije, u njenom istocnom delu (Ahlatlibel).Ho)
Iduci dalje prema istoku potrebno je pomenuti nalaze iz najstarijeg sloja
Alishar-a koji je bar jednim svojim del om stariji od Troje 1.146) Medu keramikom
ovoga sloja pretee crna keramika sa glacanom prevlakom na kojoj se jasno raspo
znaju tragovi glacanja, dok je crvena keramika znatno reda. Postoje   mrlje od
raznog intenziteta ',Jecenja, koje ovoj keramici takode cesto daju izgled vrlo slican
vincanskoj.147) Med keramickim oblicima nalazi se i zdela sa konkavnim obodnim
delom, koja se u obliku pribliuje narocito primercima iz GrCke.148) Najkarakteri
sticniji oblik keramike je pehar na nozi. D k oblik noge pretstavlja samo varijantu
vincanskog, profili recitpijenta   potpunosti odgovaraju raznim vari antama profila
vincanskih zdela.W) Od drugih oblika karakteristicna je konicna zdela, a medu
o namen tima postoj i i kanelovani preplet.lOO)
Doskorašnja praznina u pogledu 'Plastike ranih anadolskih kultura danas je
donekle popunjena materijalom koji je nedavno publikovao BitteP51)
Gornje izlaganje, na osnovu predtrojanskog materijala i pojava koje se mogu
tumaciti kao njegovi survival-i u rano bronzano doba, pokazalo je da se u Maloj
Aziji ima racunati sa postojanjem jedne rane kulturne grupe koja pripada istom
oblika i ornamentike. Ona se moe pratiti i u istocnom delu Male Azije, ako još
uvek oskudni materijal ne prua dovoljno osnove za njeno blie odredivanje. U
njoj se medutim nalazi obilje elemenata tipicnih i za druge kulturne grupe istog
kompleksa pa se ovde spajaju i razni elementi koji se lokalno pojavljuju samo u
',Jo edinim drugim grupama, kako je to slucaj i sa belim slikanjem. Na ove pojave
vraticu se i u kasnijem izlaganju.152)
1'0) La m b, op. eit. 121, N~ 308; Pl. XVII e; ibid., 136, N~ 30-34, Pl. XXIII, N~ 3034.
  ') B i t t e 1- O t t o, op. eit.
24,
T.
10, 1-5.
  ') La m b, op. eit., 78, Pl. XIV, 2; XVII, o. p.
 3)
Ibid., 78 i d., Pl. XIV, 1; R. Dem a n g 21, Le tumulus de Protcsilas (1926), 20 i d., N~ 8,
fig. 21; Bittel-Otto, T. 10.
  ') B i t t e 1- O t t o, T. 10. Ovde ima i lok lnog otstupanja od vincanskih ornamenata.
145) Ibid. 23, T. 8, 9; np. II. B. IV, eJ . 22,   196; B i-t tel, Prahistorisehe Forsehung in
Kleinasien (1934), 73.
140) Up. B i t tel, Zur Chronologie der anatolischen Fri.ihkulturen, Reineeke Festsehrift
(1950), 16 i d. i tabela na str. 25.
147) v. d. O ste n, 'op. eit., 25 i d.
148) Ibid., fig. 70,   2747.
140) Ibid., 67 i d. fig. 81, osobito 29-68; up. identicne profile II. B. II, eJ . 31.
150) Ibid. fig. 67, 7; 69, N~ 2750.
15<1) B i t tel, Priihistorisehe Zeitsehrift, loe. eit., 135 i d.
 ,a
Za belo slikanje up. npr. La mb op. cit., 78, 82, 85, Pl. XXX; Troy, 79 (u oba slucaja
iz perioda Troje I); La m b, Excavations at Kusura, neal' Af,yon Karahisar, Archeologia LXXXVI
(1937), 14 (Kusura A).
 
Gornje izlaganje pokazalo je da se na citavom podrucju od srednjeg Podu
navlja do Male Azije na kraju neolita nalazi citav niz usko povezanih i srodnih
kulturnih grupa koje se ovde pojavljuju u raznim varijantama. Otuda smatram da
ce biti C',Jravdan naziv alkansko-anadolski kompleks mladeg neoHta koji sam na
drugom mestu vec predloio za ove pojave.'6~ Pored ovde obradenih grupa (vin-
1~3) M i loj c ic, Chronologie, 26-27; up. E. Gal' st a n g, Diseoveries at Mersin, Antiquity
XIII (1939), 247.
1~') M i loj c i C, loe. eit.
100) G. M. S h i P t o n, Notes on the Megiddo Pottery (1938).
15 ) Ibid, XVIII, 21 (sloj XVI, XVII); Pl. 15, 21-25 (XIX, 22-24); Pl. XVI, 15-16 (XIX, 16);
Pl. 16, 1 (razni vincanski profili iz sloja XIX); Pl. 18, 21; XX, 11-14 (sloj XX).
1&7)
H. Kan tor, Early Relations of Egypt with Asia, Journal of Neal' Eastern Studies I
(1942), 195-196.
158) A. J i r k u, Die iiltere Kupfer-Steinzei t Plastinas und der Bandkeramisehe Kulturkreis
(1941), passim.
159)
I. R. P i t t i o n i, Beitriige zur Gesehiehte des Keramikums in Afrika nd im nahen
Osten (1950), 48-49; odbija mišljenje Jirku-a.
150) Pro lemi neolita, 65  d,
Dr Milutin V. Garašanin
  Sirija i alestina sa ilikijom
Pojave vezane za kompleks obraden u ovome radu mogu se pratiti i u ovim
krajevima. Naalost, ovde je tee izvoditi preciznije zakljucke, usled još uvek sra
zmerno malog broja publikacija, a i stoga što hronološki odnos pojedinih na
lazišta nije ni do danas u potpunosti rešen. Stoga cu se samo ograniciti ukazivanjem
na glavne momente, ne upuštajuci se u detaljniju analizu, niti pak u dalekosene
zakljucke.
Veza slojeva Mersin XII u Kilikiji sa pojavama zapadne Azije, danas je do
voljno poznata i u dovoljnoj meri isticana u arheologiji (crna keramika, 'pehari na
nozi, bela inkrustacija, bradavi.caste drške, be a slikanje.153) Istaknuto je takode da
slicne pojave postoje i u TeIl Judeidah XI.H(4)
No, uska povezanost izgleda da ostoji i sa izvesnim po avama u Palestini.
Ovde dolaze u obzir na azi. iz Megiddo XX-XVI, od kojih su naalost oni jz Megiddo
XX teško upotrebljivi, jer izgleda poticu iz jednog mešanog sloja koji sadri ma
terijal raznih epoha, te pored elemenata :slicnih vincanskim ima i takvih koji su
bez sumnje stariji.,oe,) Materijal kasnijih slojeva pripad I i II ranobronzanom dobu
Palestine. U ovim slojevima karakteristicna je i jedna keramika kod kOJe se medu
oblicima nalaze cisto bikonicne zdele sa niskim gornjim konusom, kao i zdele sa
konkavnim obodnim delom i one sa oštrim profil om. Ornamentika ovih zdela izve
dena je u tehnici glacanja.'36) Treba ipak 'pomenuti da su ove zdele vec radene na
vitlu. Karakteristcno je da su sudovi sa uglacanim ornamentima iz Prednje Azije
eksportovani i u Egipat, gde se pojavljuju u predinasticko doba.107)
Teško je rešiti pitanje pojava u tzv. Gas uI kulturi Palestine, cija hronologija
nije još potpuno rešena. A. Jirku naveo je citav niz analogija izmedu ove kulture
i pojava u Vinci. Formalno, ove analogije su potpuno tacne.J58) No treba voditi
racuna i o cinjenici da je Jirku analogije uzimao bez obzira na hronologiju (cak i
one sa badenskom kerarrillkom ), što, i kad odbacimo njegovu neprihvatljivu tezu
da su ove pojave na istok dos pele iz Evrope, oteava njihovo hronološko korišcenje.
Takode je i pitanje puta kojim su eventualne veze mogle ici i pracenja njihovog
kretanja ka zapadu je sasvim nemoguce rešiti. Stoga se ogranicavam na pominjanje
 
 
 
canska, makedonski Late Neolithic, Larissa-Tesalija kasni neolit Grcke, kritski
kasni neolit i subneolit, maloaziska grupa sa Samosom), tu još spada i Gumelnitza
grupa Rumunije i Bugarske i lendelska grupa zapadne Madarske, kako to jasno
pokazuje srodnost pvih grupa sa vincanskom.'Gl) Kako je vec dovoljno istaknuto,
pojedine grupe ovoga kOffil.,Jleksamaju svoj lokalni razvoj kojim se mogu objasniti
razlike izmedu njih, nastale regionalnom odvojenom evolucijom sa jedne zajednicke
osnove. No, one su nesumnjivo potekle i raširile se iz jednog izvo a. Postavlja se
zadatak da se utvrdi odakle su se i kojim p avcem ove kulturne grupe raširile.
U vezi sa tim treba istaci sledece:
1. Medu svim pomenutim grupama narocitim bogatstvom isticala se maloaziska,
koliko se moe suditi iz njenog materijala u kasnije vreme.
2. Hronološka posmatranja pokazuju jasno prioritet jugoistoka nad našim Po
dunavljem. Vec ranije datirao sam pocetke vincanske grupe oko
2600
godina pre
n. e.1Gi) I danas, ma da na osnovu delom drukcijih argumenata koji mi u vreme
',Jisanja rada o hronologiji vincanske grupe nisu bili na raspoloenju, ostajem pri
ovakvom datiranju. To sam detaljno objasnio na drugom mestu, te cu ovde samo
sumarno izneti argumente u ovom smislu. a) - Kako je ustanovio Milojcic (licno
saopštenje Milojclca), u Troji II b naden je na jednom sudu otisak jednog iga tipa
ranominojske faze III što za ovaj sloj Troje II, daje kao terminu s ',Jost quem oko
2360 pre n. e. Kako se vrsta keramike na kojoj se ovakav otisak javlja nalazi od
kraja Troje I, teško je za pocetke Troje usvojiti datum mnogo pre
2600
godine pre
n. e.m) b) - Sniavanje hronologije neolitskog doba na Kritu popunilq je neshvat
ljivu prazninu koja je ranije postojala izmedu ovog perioda i pocetka Vince. No
s obzirom na cinjenicu da se izmedu kraja neolita na Kritu i ranominojskog perioda
II koji je vremenski paralelan sa ranoheladskim dobom/Gl) ima ubaciti još subneo
1itski i ranominojski period I, teško je za ranominojski period II usvojiti kao po
cetni datum ca. 2600 godina pre n. e. Verovatniji je datum oko 2550 godine. 15) Kako
se ranobronzanodo ski uticaji javljaju u Vinci pocev od vincansko~tordoške faze II
(Vinca 8-7 m), to i za te slojeve Vince dobijamo kao terminu s post quem 2550
godina pre n. e. Otuda bi opet bilo teško pocetke kratke vincans o-tordoške faze I
staviti mnogo pre 2600 godina pre n. e.
Medutim, u tome slucaju vincanska je grupa nesumnjivo mlada od odgova
rajucih kasno neolitskih grupa istog kompleksa u Grckoj, na Kritu, ili u Maloj Aziji,
gde, kako je i stratigrafski dokazano, ove grupe prethode ranom bronzanom dobu.
Tak~ se vincanska grupa u najboljem slucaju samo vremenski dodiruje sa njima,
da bi zatim due nastavila svoju evoluciju.
Na osnovu veza Tigani II / Mersin XII, poceci Tigani III mogu se pomeriti
unazad bar do ca. 2800 pre n. e. No moguce je da su u Maloj Aziji vincanski ele
menti i još stariji hronologija pojedinih faza Tiganija, kao i njihove tipološke
odlike nisu stratigrafski fiksirani. Milojcic smatra da se prvi uglacani ornamenti
nalaze vec u Tigani II, a akvi ornamenti postoje vec i u Kum Tepe Ia.'116) Kakav
161) Hronologija, 119 i d.; 121 i d.; Chronologie, 06 i d.; Problemi neolita, loe. eit.
lO )
Hronologij.a, 145 i .d.
103) Ovim pitanjem detaljnije sam se pozabavio u radu, Zur Zeitstallung des Beginns der
Vinca-Kultur, Areheologia Jugoslaviea I (u štampi).
104) M i loj c i c, Chronologie, 34.
105) Ovakav datum ,l\opušta i Milojcic u svom radu Die Askoskanne auf dem Balkan, Mit
teilungen des deutsehen Arehiiologisehen Instituts, III, 1950, 107 i d.
 
je
odnos Tiganija sa poj vama dalje na istoku, u Palestini, teško je oceniti. U Me
giddo XIX postoje i igovi tipa Demd t Nasr, što pokazuje da vremenska razlika
sa Mersin XII nij e bila velika.167) No, GassuI kultura, po mišlj enju velikog dela
njenih poznavalaca, starija je od Megiddo.168) Ukoliko se i ovde nalaze vincanski
elementi, morali bi oni tu biti još stariji no u Maloj Aziji. U današnjem stanju
nauke to pitanje mora ostati otvoreno, Dovoljno je ako istaknem da se zasada po
reklo celog kompleksa moe nesumnjivo dovesti bar iz zapadne Male Azije i da je
on odatle Prodro na Balkan.
Drugi je problem puta kojim su se širile pojedine grupe ovoga komp eksa.
Izgleda nesumnjivo da je pored suvozemnog i pomorski put preko ostrva morao
igrati vidnu ulogu. Za prodiranje u Srbiju svakako je od vanosti bio Moravski put.
Ali ne sme se zabolfaviti ni mogucnost puta preko Bugarske na koji ukazuju nalazi o
kojima je vec bilo govora. Moda bi tu bila od znacaja cinjenica da se na nekim
nalazištima vincanski elementi ovde nalaze sa elementima Boian A kulture, koja
je u celini svakako starija od vincanske gru PE . To bi ukazivalo na prodiranje
elemenata balkansko-anadolskog komp eksa sa jugoistoka, gde su stariji, u današnju
Bugarsku, još vrlo rano. U ~vakom slucaju moe se zakljuciti da su ovi novi ele
menti prodrli u Srbiju sa jugoistoka, moda preko dva puta u vreme kada su dalje
na jugoistoku vec due vrem na postojali, i da su zatim imali svoju specificnu
evoluciju koja se produila i onda kada su u izvornoj oblasti bili vec dav o za
menjeni potpuno novom kulturom.
I o toj daljoj evoluciji vincanske grupe nuno je progovoriti nekoliko reci.
Svi arheolozi koji su se u novije vreme pozabavili problemim vincanske grw,)e,
slau se u gledištu da je ova imala dugu unutrašnju evol ciju koja se razvijala
neprekidno tako, da su se stvorile nekoliko faza vincanske grupe. F. Holste obe
leio je ove faze kao A-D što prihvata i V. Milojcic.l6n) Ja sam pak vincansku
grupu podelio u dve osnovne faze, vincansko-tordošku i vincansko-plocnicku od
kojih u svakoj razlikujem dva razdoblja.l7O) U suštini se ova podela potpuno slae
sa Holsteovom, a drukcija terminologija u oznacavanju faza uzeta je samo da bi
se podvukao veci preokret koji u razvoju ove grupe nastaje oko vincanskih slo
jeva dubine 6,5 m. No, bilo bi pogrešno misliti da u toku te evolucije vincanska
grupa nije bila podlona i uticajima sa strane. To je prirodno moralo nastupiti, vec
s obzirom na njenu geografsku rasprostranjenost. Prodrevši u Srbiju, vincanska
grupa raširila se na celoj teritorij i Srbije sa Vojvodinom, posebno Banatom, i u
Erdelju. Njeno širenje obuhvatilo je naj pre tokove velikih reka i njihovih pritoka,
yorave i Dunava. U kasnije vreme vincanska grupa Prodire još dublje, u zaba
cene, planinske krajeve. Tako nalazišta vincansko-plocnicke faze nalazimo u Za
padnoj Srbiji uStaparima, Kosjericu pa i u Sandaku, u Radojinji i samom Novom
Pazaru.I71)
1 7) W. F. Al b r i g h t, The Archaeology of Palestine (1949), 71.
168) Ibid., 65 i d. Za pregled postojecih mišljenj up. Chronologie, 15.
JU ) Chronologie, 70 i d. F. H o1 ste, Zur chronolo ischen Stellung der Vinca Keramik,
Wiener priihistorische Zeitschrift, XXVI
170) Hronologija, 8 i d.
171) Za Stapare up. M. G ara š a n i n - D. G ara š a n i n, Arheološka nalazišta u Srbiji
(1951),
62: nalazište u Kosjericu otkrio sam u zajednici sa N. Zivkovicem i R. Galovicem
1952
godine;
na Pljosnoj Stijeni vršena su zaštitna iskopavanja pod rukovodstvom Aleksandre J rišic
1953
go
dine. IskolPavanja u Novom Pazaru vršili su asi~tenti praistoriskog odeljenja Narodnog muzeja
u Beogradu prema upustvima Drage Garašanin, Tek iz vincansko-pl.ocnicke faze poticu i prvi
pouzdani nalazi a Kosova i Metohije, up. M.   a p aUla H 101,   npBo6101THeo1cToplo1jeKocoBa
11 MeToxlo1je,MY3ejlo13-4 (1949), 57 i d.; D. Ga r a š an i n, Jedan primerak monumentalne ~~
Utske plastike, Arheološki vestnik   1 (19(;2), 14 i d,
 
25
Raširena u slivu Morave, glavnog prirodnog puta praistoriskog Balkana i, u
junom delu široko otvorene Panonske nizije, vincanska grupa rirodno je morala
dolaziti u dodir sa susednim grupama i staja i sa njima u tešnjoj vezi. Vec sam
na drugom mestu pokazao kako je ona bila u tesnom dodiru sa potiskom grupom
u Banatu. Preko ove grupe primala je vincanska grutpa u razmeni opsidijan iz
Erdelja, no isto tako je bilo i cesto pr nošenje drugih proizvoda iz jedne oblasti
u drugu. Tako je vršeno i importovanje keramike, preko koje je vincanska grupa
upoznala motiv spirale koji joj je prvobitno bio stran.l72)
No, Isto tako, bilo je i importa i uticaja sa juga gde u to doba vec cveta
kultura ranog bro zanog perioda. Vec u gornjem izlaganju istaknuto je da su ovi
uticaji poceli još u doba vincansko-tordoške faze II (posle dubine 8 m. vincanskih
slojeva). Delom se ovde radi o importovanim objektima, delom pak o lokalnim pro
izvodima u kojima su podraavan predmeti ranog bronzanog doba na jligU. Ovde
spadaju svakako importova i sud slican ran heladskim sauciere-ama i pehar ki
kladskog tipa, kao i drška u obliku jadca askosi.I7~)Zasada je poznato još malo
ovakvog materijala, no treba voditi racuna i o tome da su naselja vincansko
tordoške faze još uvek u vrlo maloj meri ispitana.
Još mnogo jaci uticaji sa strane dolaze do izraaja u mladoj, vincansko
plocnickoj fazi. Sasvim je razumljivo da su u dve glavne oblasti rasprostranjenosti
vincanske grupe, p dunavskoj ;. moravskoj, postojali i razliciti uticaji, iz razlicitog
p avca. Tako se u Podunavlju narocito razvija grupa keramike sa igosanim ubo
dima, koja se kako oblicima tako i principima orn~mentike bitno razlikuje od
ostalog materijala vincanske grupe.l7· Pitanje porekla ove Keramike nije još rešeno,
ali je najverovatnije da ce ona morati biti u vezi sa oblastima gde su se due
zadrali uticaji staJ e Boi n A kulture u kojoj su ovi princitpi ornamentike narocito
tipicni, a koja je uticala na stvaranje ornamentalnog sklopa niza okolnih kulturnih
grupa.m) Ova je keramika mahom raširena u Podunavlju i Vojvodini dok na jug
prodire samo sporadicno (Lipovac i Raanj).l7G)
Naprotiv, u pomoravskoj grupi uticaj ranog bronzanog doba jugoistoka
mnogo s.u jaci, cak moda jaci nego što se to dosada i moglo slutiti.107) Intere
santno je medutim da su ovi uticaji ovamo, izgleda prodrli sukcesivno i postepeno.
Tako se najranije pojavljuju plitki tanjiri sa uvucenim ili zadebljanim obodom
na kome se po pravilu nalaze ornamenti kanelura (Gradac, Mala Grabovnic ),
zati.m i šolje sa jednom drškom (na istim nalazištima), a moda i prvi sudici
amforice sa dve drške (jedan fragmentovan prime rak u Maloj Grabovnici).178)Na
ovim lokalitetima karakteristicne su i drške sa ogromnim dugmastim ispupcenjem
koje su s\ razvile iz prostijih oblika poznatih u balkansko-anadolskom kompleksu
ranije ~reme.m) Nedostaju, medutim, krcazi sa ravnim ili zasecenim obodom
172) Up. M. Ga r a Š a n i n, Die Theisskultur im jugoslawischen Banat, Bericht der romisch
germanischen Kommission 33 (1943-1950), 125 i d.; JiICTH,O uopeKJ Y S-cuHpaJ e Y BHH<IaHCKOj
rpyuH, CTapHHa;p,H. C. II (1951), 267 i d.
in) Up. Chronologie, 76-77.
170) Hronologija, 103, 107.
177) U Maloj Grabovnici elementi pod uticajem ranog bronzanog doba gotovo se javljaju u
178) BaCHB.,rpaAa~. rJ ac C. K. A. LXXXVI, CJ .49, B, j, K.
 
 
Dl' Milutin V. Garašanin
tipicni u Plocniku, gde je još uvek redak sud sa dve drške.1SO) Naprotiv, u najka
snijoj fazi, bubanjsko-humskoj, tipicni su elegantni pehari sa dve d ške, a javlja
se i 'pastozno bojenje (crusted ware) i slikanje belom bojom što poptuno odgo
vara kasno neolitskim pojavama u Egeji.l8l) Inace su ovde lementi vincanske grupe
difinitivno potisnuti i gotovo potpuno išce7avaju.
Treba pomenuti da ovi uticaji u PomoravIju nisu sporadicni i ograniceni
samo na pojedina nalazišta, kako to pokazuje materijal sakupljen u toku rekogno
sciranja koje se vec više godina vrši u PomoravIju. Tako se mešavina elemenata
kakvu nalazimo i na Gradcu javlja i u Pavlovcu, na lokalitetu Dva Brata kod
Ranutovca (Tab.   sl. 6,
severno od Vranja, u samom Vranju na lokalitetu
Raška (Tab. III, sl. 6, 2; sl. 7) i na nizu nalazišta leskovac e kotline, Ll kojoj je
zastupljena i bubanjsko-humska grwpa u izdvojenom obliku (Gumnište u Donjoj
Slatini).182) U isto smislu ukazuju i novi nalazi dalje na severu, kao krcag iz
Tmave'8:l) (Tab. III, sl.
3-5)
kao i ona iz Varvarina.1S4) Neobicno je zanimljiv, askos nedavno naden na lokalitetu
Gradac u Ostrvici kod Niša.
Sve gore opisane pojave imaju svoje poreklo na jugoistoku. Be7. elje da
detaljno iscrpim sve analogije navešcu samo nekoliko momenata koji mogu po
Bugarske koji sam tretirao odvojeno na drugom mestu biti uziman u obzir samo
ukoliko se radi o materijalu koji mi pri pisanju moga ranijeg clanka nije bio
poznat.l~ ) Tako e zdela sa uvucenim obodom javlja u Makedoniji (Hagios-Mamas,
Kritsana, Vardaroftsa, Kilindir, Dourmousli, Saratse, Servia,lSG)rapoheladskoj kul
turi Grcke (Orchomenos, Eutresis, Atina, Korakou, Zygouries, Asine, Asea, orint,
Tirins,m) Maloj Aziji (napr. Protesilaos Troja, Therrl1i, Kusura
1 ~~,)
a isto t::lko i
u Bugarskoj. Zdela sa zadebljanim obodom retka je u Makedoniji i ranoheladskoj
180) M. Grb i C, Plocnik, Aeneolitische Ansiedlung (1929), Abb., 18-21.
181) Za o like ove grupe up. M. Gal' a Š a n i n, Stand, Probleme und Aufgaben der
Vorgeschichtsfo schung im serbischen M rava Gebiet, Actes du IIIme Congres des sciences
prehistoriques et protohistoriques (1950), 98 i d., Pl. 7, 13-19.
182) Lokalitet u Ranutovcu o kriven je prilikom rekognosciranja 1953. Na Gumništu vršila
je D. Garašanin iskopavanja 1952 godine. Za Rašku i ranije nadenu statuetu koju ovde olpet
reprodukujem, up. M. Gal' a Š a n i n - D. Gal' a Š a n i n, op. cit., 31.
183) Pomenuto kod M. F i 1 i p ()V i c a, Srebrni prsten iz Tmave u Toplici, Muzeji 3-4
(1949), 29.
18')
Za ova nalazišta koja Vasic obeleava kao tip Polj na, što ce verovatno odgovarati
našoj bubanjsko-humskoj grupi up. M. Gal' a Š a n i n - D. Gal' a Š a n i n, op. cit. (s. v. Alek
sinac - srez Moravski; Varvarin, srez Temnicki).
18u) Pojave ove vrste u Tesaliji izdvojio je Mi loj c i C, Griechenland, 61-62, Abb. 11,
15 (sudovl sa dve drške delom slicni bubanjsko- humskim, npr. Abb. 11, 1; krcazi, sudovi sa
uvucenim obodom, askosi).
180) P. M., Cat., fig. 36-38; 162-167, 178-]82, fig. 45; 216, 217, 242, 245, 246, 249-252,
307, 311; sudovi sa zadebljanim obodom nalaze se vec u kasnom neolitu, npr. u Kaputzedes,
ibid., fig. 22 a.
187) K u nze, Orchomenos III, 62 i d., Abb. 25, T. 25: Gol d man, op. cit., 100, fig. 133;
C. BI e gen, Korakou (1921), 6, fig. 5, 2, 3; 13; Isti, Zygouries (1928), Pl. V, IlI, O. Fra d i n
A. P e rs o n, Asine (1938), 228 i d., fig. 168, 1, 2; D. Lev i, Abbitazioni preistoriche sulle pendici
meridionali dalI' Acropoli, Annuario della Scuola di Atene XIII-XIV (1930-1931). 458 i d.,
56 a, b; H: 1 bel' g, op. cit., 63, fig. 65 e, f; Corinth, 516, fig., 35; up. i 519-520, fig. 39;
1\1.i Il e 1', op. cit., T. VII.
188) Dem a n g el, op, cit., 41, ig. 50; 52, 3; Tro y, 77-78 (tip A 12); La mb, Thermi,
 
27
grupi, no zato pretstavlja najtipicniju formu ranog bronzanog doba na mnogim
nalazištima maloaziske grupe (Troja, Thermi),18O) a dobro je poznata i iz Bugarske.
Obe vrste zdela tipicne su i u oltenskoj Salcutza grupi.1 O) Sud sa dve drške jedna
je od najrasprostranjenijih formi, iako se javlja u nizu raznih varijanti koje cesto
znatno otstupaju jedne od drugih. Oblik je poznat u Makedoniji (Molyvopyrgo,
Vardaroftsa, Gona, Saratse i osobito Armenochori, gde su oblici bliski bubanjsko
humskim), ) ranoheladskoj kulturi - tzv. tankard (Orchomenos, Eutresis, Zy
gouries, Korakou, Tirins itd.), ' ) sa Kiklada (na:pr. Syros), Krita, gde se javlja još u
ranominojskom dobu u obliku slicnom bubanjsko-humskim (Miamu),lD:l) Male Azije,
gde se pre tipicnih trojanskih ehara još u vreme Troje I nalaze oblici slicni makedon
skim (Troja, Thermi).1 1) Najslicniji oblici bubanj ko-humskim, postoje, medutim,
u Bugarskoj (Mihalic, Sv. Kirilovo, Meckur) i 'posebno li Salcutza grupi.J,, ) Veoma
r sprostranjeni su i krcazi sa ravnim ili zasecenim obodom koji osobito u Egeji i
Maloj Aziji imaju niz baroknih formi i varijan i sa razlicito modelovanim kljuna
stim obodom. Oni su poznati iz Makedonije (Kritsana, Hagios Mamas - identican
sa primerkom iz Plocnika, Vardaroftsa, Sala manle, Gona, Karaman)/DG) ranoheladske
kulture (napr. Eutresis, gde ima i primeraka slicnijih plocnickim, Korakou, Zygou
ries, Asine, Tirins, Egina, gde su oblici slicniji kikladskim)/,J7) na Kikladima,l IS)
Kritu, vec od ranominojske faze P ) i u celoj Maloj Aziji (Protesilaos, Troja,
Thermi, Jortan, Kusura, Isparta, Alaca Hiiyiik itd.)?OO)I u Bugarskoj postoje oblici
srodni plocnickim, a isti je slucaj i u Salcutza grupi, gde oblik odgovara primerku
iz Tmave.20l) Poklopac slican plocnickim javlja se u Orchomenos-u, a tiljJican je u
materijaiu trojanske kulture (Troja, Thermi).202) Najzad je poznata i šolja sa jednom
J~ ) Oblik je poznat iz Atine, Lev i, op. cit., fig. 58, a, b; Tro y, 58-59 (tip A 6); La m b,
Thermi, 88, fig. 28, 5-6; 27, 4-6; Pl. XV, 2; XVI, 2. Na oba nalazišta oblik pripada još fazi
Troji 1.
J911) D. B er c i u, ArheoIogia preistorica Olteniei (1939), 53 i d., fig. 52, 5-12, 16; 55, 5-7;
56; 58, 3-5; 64, 5-6, 11-12; 65; 67.
19') P. M. Cat. 210, 229, 257, 258 268-272, 282-290, 321-349.
192) K u nze, op. cit., 30 i d., T. X-XII, Abb. 7; Gol d man, op. cit., 116- 18, Pl, VIlI,
fig. 153, 1; BI e gen, Zygouries, Pl. XIII; Isti, Korakou, 9-10, Pl. 1, 2, fig. 10; M ii Il e r, ()Ip.
cit., 70-71, T. XXX, 2, up. i Abb. 56.
 13)  
b er g, op. cit., 88, sl. 169; Eva n s,   p cit., 58, fig. 18, 1 (E. M. I).
'O') Specijalno Tro y, 228 (tip A 29); La mb, Thermi, 131, M 551, Pl. XXXV, fig. 26, 29 a.
1OU) llpe):lJi CTOpI1'IeCKOeJU1lU'-Ie1\'0 c. KPJi BO):lOJI,aCKOrrKJi i rrpoY'-IBaHJi 51, 43, CJI.30 b-p;
up. M. r a p a lU a HJi H, Sv. KJi PJi JIOBO By6aH>, C apJi Hap,H. C. II (1951), 13 i d.; Isti, Stand,
Probleme und Aufgaben, narocito, 113 i d. Berciu, op. cit.
  ') P. M., Cat., 172-175, 193-1 9 (od toga 196 identicno sa placnickim), 211, 230-235,
248, 273-278, 370.
107) Gold man, Eutresis, 86, 94, 105; fig. 105, 117, 3; 136, 137; BI e gen, Korakou 7; Isti,
Zygouries, 84-85, fig. 71-72; F r i i d i n - Per s o n, op. cit., 226 i d., fig. 167, 2; M ii Il e r, op.
CiL, 21-24, T. VIlI, W e 1ter, Aegina, 8 i d., Abb. 16.
lOS)  
b er g,   p eit., 85, Abb. 160-162.
190) Eva n s, op. cit., 62, fig. 25-26 (E. M. I).
2110) Dem a n g e 1, p. cit., 18, 39-40, 54 i d., fig. 17, 46, 48, 68, 69, 70, 12; 72, 76, 5 (sloj
I-IV); Tro y, 65-68 (tipovi B 1 i d; 13 i d.); La mb, Thermi, fig. 26, 28 (28, 6 narocito blisko
primercima iz Plocnika), 29 (29, 2 ima takode bliske analogije u Plocniku); La m b, Archa.eologia,
loc. cit. 19: Pl. VI; 13; VII 9 (u fazi B razne varijante). R. O g u z-A r i h. Les fouilles d'Alaca
Hiiyiik (1937), CXXIII, 820, 833, Pl. VII, XIn (metal); B i t tel, Kleinasiatische St dien, 176
i d., Abb. 41 i d. (Isparta).
201) M Ji Ko B, llpe):lMcTorpM'-ICCKOeJIMlU'-Ie):lO c. MeXaJIM'-I,PacKoilKM   I rrpoyqBaHM51I
1948), 17, CJI. 19 (osobit el; B er c i u, Opi. cit., 53, fig. 51. )
2(2) K u nze, op. cit. 72, Abb. 33; Troy, 75 (t~p D 19-Troja I); La m b, Thermi. Pl.
XXXIX VII (grad III-V),
 
 0 ) P. M. 81, Cat. 168-171, 183-188, 202, 221-228, 243, 254-256, 279-281, 313, 319.
2 ,) Gradski muzej Bitolj, nepublikovano.
20 ) Mu 11 er, op. cit., 17, Abb. 6.
 OH) Troy, 227-228 (Tip A 27-Troja II); La m b, Thermi, fig. 29, 2-4; H. Z