BULLETIN DU MUSf:E DE LA Rf:PUBLIQUE POPULAIRE DE BOSNIE
ET HE Zf:GOVINE ASARAJEVO
SVESKA - IX - TOME
CVETKO Ð. POPOVIC kustos
Stamparski zavod »Veselin Masleša Sarajevo - 1954
 
5- 39
77- 86
87 135
47 75
41 46
SADRAJ
bosnienne ,et illyrienne . . .
Dimitrije Sergejevski
Marko Vego
Dr Alojz Benac
prehistoriques en Bosnie et Herzegovine . . . . .
Dr Alojz Benac
Esad Pašalic
dan s l Antiquite en Bosnie-Herzegovine .
Dr Josip Korošec
Podela naušnica sa zvezdo1ikim priveskom u slavenskim kulturama Jugoslo
vena Classificati n des boucles d oreilles a appendice en forme etoilee
dan s les civilisations slaves de la Yougoslavie· . . . . . . . . . . . . . . .
Dr Milutill V. Garašallill
Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni - Sur quelques problemes d histoire
du neolithique recent en Serbie et en Bosnie .
Dl Branimir Gabricevic
Sarajevski medaIjon s prikazom trackog konjanika - Le medaillon de Sa
rajevo representant un cavalier thrace . . . . . . . . . . . . . . .
 
 
 
Stecak kod sela Tekije - Ein mittelalterliches Grabdenkmal aus Te ija
Dr Irma Cremošnik
Izvještaj o iskopavanju na Crkvini u Lisicicima kod Konjica - Compte
rendu sur les fouilles de Crkvina a Lisicici pres de Konjic . . . . . . . .
227 253
275 279
273 274
211 226
255 272
Mittelalterliche latei-
Marko Vego
nische Denkmiiler aus dem XV . Jahrhundert in Bihac
Ha)\a MJlJIeTJlIi
U;pKBa CB. KJIMMeHTay MocTahMMa- L eglise de St. Clement a Mostaci ..
281 297
Duro Basler
299 306
Esad Pašalic
Tragom rimske ceste od Mliništa preko Podrašnice do Banjaluke - En suivant
la trace de l ancienne voie romaine allant de Mlinište par Podrašnica jusqu a
Banjaluka .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dr A. Benac
 
1952
317 319
V IZVJEŠTAJ O RADU ARHEOLOŠKOG ODJELJENJA - COMPTE RENDU DE LA SECTION
ARCHEOLOGIQUE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 323 324
Cv. D. Popovic
N a š e t ari ne - Godišnjak Zemaljskog zavoda za zaštitu
kulture NR Bosne i Hercegovine ,.- I 1953 Sarajevo 1953
spomenika
Lista skracenica
=
= V. Milojcic, Chronologie der ji.ingeren Steinzeit Mittel/ und
Slidosteuropas (1949)
maljskog muzeja vn (1952)
=
lands, Jahrbuch des deutschen Archaelogischen Instituts,
65-66
= K. Grundmann, Aus neolithischen Sie lungen bei Larissa,
Athenische Mitteilungen 1932
=
nische Mitteilungen 1935/6
M. Garašanin, Problemi ukrajinskog i podunavskog neolita u
svetlosti novih rheoloških rezultata, Glasnik Zemaljskog mu
zeja VIn (1953)
= C. W. Blegen i drugi, Troy I (1950)
U Srbiji i Bosni, delovima naše zemlje koji su narocito bogati ostacima ne0
litskog doba, rad na ispitivanju ove kulture dao je dosada vec dobrih rezultata.
Ispitivanja u tome pravcu otpocela su vec vrlo rano. Tako su još krajem prošlog
veka vodena sistemat~ka iskOlpavanja u Butmiru, koja su u svoje vreme pret
stavljala pravu arheološku senzaciju. Iako vec s obzirom na vreme kada s vršeni,
ovi radovi ne mogu zadovoljavati zahteve moderne arheološke nauke, njihovi re
zultati ostali su do anas od velikog znacaja. Pa i prvi znatniji sistematski radovi
U
 
C,
Corpus vasort m antiquorum, Yougoslavie, fasc. 3 1937).
2) Iskopavanja u M. Gra ovnici vršena su 1953 godine. Tom prilikom ustanovljena su tri
sloja od koji najnii pripada starcevackoj, a dva gornja vincanskoj grupi u obe faze i:ljenog
ra:;;voja.
3) M. Ga r a Š an i n, Dimi:ni, 29; Isti, Problemi neolita, 55.
4) S toga je neprihvatljva teza N. Val m i n -a, Das adriatische Gebiet in VOT- und Friih
bronzezeit 1939), koji rukovodeci se grubom keramikom stvara jedan nerealan jadranski
kompleks, razbijajuci stvarno postoj ce kulturne celine vremena koje obraduje,
Drum, Gradac i osobito Vinca). Rad u ovom pravcu nastavljen je i u periodu izme
du dva rata, vecim i manjim iskopavanjima Vinca, Starcevo, Plocnik, Lipovac),
što je omogucilo i stvaranje prvog hronološkog sistema naše
preistorije.J)
gog svetskog rata, sistematska studija obilnog sakupljenog materijala, kao i nova
kontrolna iskopavanja arkovo i u najnovije vreme Mala rabovnica kod Leskov
ca), omogucila su reviziju i ispravke ovoga
sistema.2)
U isto vreme nova iskopavanja
i IJroucavanja u Bosni, osobito ona na lo alitetu Nebo i u novije vreme u Lisici
cima, takode su znatno upotpunila naša znanja o bosanskom neolitu. Otuda se
danas vec moe tretirati citav niz problema u vezi sa neolitom, kao što su pitanje
porekla naših neolitskih kultura, njihovog pravca širenja i njihovog uvršcivanja u
šire komplekse neolitskih kultura, njihovog odnosa sa drugim kulturnim grupama
i razvoja, najzad i naCina uzroka njihovog postanka. Tim pitanjima pozabavicu
se u ovom radu, koji, s toga, mislim, opravdano nosi svoj naslov. S obzirom na
obim postavljene teme, o ranicic se ovom IJrilikom samo na mladi neolit, ok ce
pitanja starijeg neolita biti tretirana u posebnom radu. Pojedini problemi koji
se ticu odredenih kulturnih grupa bice tretirani u posebnim poglavljima o tim
grupama, dok ce problem nacina i uzroka postanka naših kulturnih grupa biti obra
deni zajednicki u zasebnom poglavlju.
Pošto se u ve~i sa obradom pitanja
 
kojima je rec postavlja i l;>roblemutvr
divanja veze i srodnosti kulturnih grupa mislim da ce biti korisna da na ovom
mestu potsetim na osnovne metodske prindpe koje sam u vezi sa tim vec ranije po
stavio, osobito govoreci o problemu migracije, a naime, da se o migracijama moe
govoriti u slucaju da je materijalna kultura jedne odredene grupe u svojim poce
cima identicna sa jednom fazom kulturnog razvoja na nekoj drugoj teritorij i, da se
izmedu ovakvih srodnih grupa moe ustanoviti geografska i najzad hronološka veza.
Ako ovi uslov nisu ispunjeni u potpunosti moe se raditi samo o I;>renošenju uti
caja, a ako postoji samo slicnost, dok se drugi uslovi ne mogu utvrditi, moe u pi
tanju biti samo konvergenca.3) Sto se pak tice materija a koji ·uzimam prvenstveno
u obzir za pokazivanje identicnosti kulture, isticem da se tu radi o finijoj keramici
i plastici, gde se u tehnici, ornamentici i oblicima najbolje mogu pratiti svi detalji
lokalnog razvoja koji omogucuju izdvajanje posebnih grupa. Predmeti utilitarnog
znacaja u tome po ledu su od manje vanosti, jer odgovaraju opštim dostignucima
kulture a jednom odredenam stepenu socijalno-ekonomskog razvoja. Takav je
slucaj sa grubom keramikom i orudima koji cesto prelaze granice odredenih kul
turnih gn.:J;>ai kompleksa.4) Naravno da se pri utvrdivanju povezanosti kulture oni
uzimaju u obzir, no samo u toliko, da bi se ustanovila pripadnost svih kulturnih
grupa kompleksa o kojima je rec jednom istom stepenu društvenog i privrednog
razvoja. Na avome mestu nece biti potrebno o tome narocito govoriti, jer je ovakva
pripadnost svih kulturnih grupa o kojima je ovde rec dobro ;>oznata i utvrdena
cinjenica. Sto se pak tice tipova stanova i oni su uslovljeni istim momentima, kao
Dr Milutin V. Garašanin
7
i klimatskim i geografskim prilikama, e se i ovde na vrlo udaljenim teritorij ma
nalaze konvergence. Otuda se ni na ovaj problem necu posebno osvrtati.5) O nacinu
sahranjivanja, koji bi bio od narocitog znacaja znamo još uvek toliko malo, da se
o njemu ne moe govoriti.
Posle ovih nunih napomena, prelazim na obradu postavljene teme.
I
VIN NSK GRUP
Prema metod skim pr ncipima postavljenim na pocetku ovoga rad;;. za utvr
divanje veza vincanske grupe sa kulturnim grUl~ama susednih zemalja, potrebno
je pre svega tacno fiksirati odlike ove grupe na samom pocetku njenog razvo a,
u periodu vincansko-tordoške faze I (Vinca do dubine 8 m) mog hronolo kog si
stema vincanske grupe. Ove se odlike mogu jasno utvrditi na osnovu materijala
najstarijih slojeva vincanske grupe u Vin i i arkovu, kao i na materijalu iz
Aradca, gde ivot izgleda nije traj o due od te najtranije faze.G) Prelazim na
kratak pregled ovih osnovnih odlika.
Te h n ika k era m ike - Najkarakteristicniju vrstu fine keramike toga
doba pretstavlja keramika sa finom glacanom prevlakom, najcešce crna i siva,
nekad intenizivno glacana i sjajna, rede mrka, uta i crvena. Na ovoj keramici
postoje mrlje razne boje, nastale zbog neujednacenog pecenja, koje samo izuzetno
mogu stajati u vezi sa odredenom namerom grncara, i pretstavljaju vecinom samo
slucajnost. ) Na površini ovih sudova jasno se vide tragovi glacanja koji su mahom
du oboda ras ~oredeni horizontalno, a nie vertikaIno i nalaze se obicno i na
spoljnoj i na unutrašnjoj površini sudova. Glacana i sjajna prevlaka nekad se
ljuspa. Kod zdela se obicno nalazi, kako na spoljnoj tak i na unutrašnjoj povr
šini, dok je kod amfora unutrašnja strana ce ce bez prevlake. Kod ovih poslednjih
oblika prevlaka se glaca samo izmedu ornamentalnih urezanih traka koje ostaju
neglacane, i nikad ne dostiu onaj sjaj koji nalazimo na zdelama.
Treba takode pomenuti da su predmeti kultne namene nekada radeni i u
grubljoj fakturi, kako je to po pravilu slucaj sa rtvenicima. Oni su radeni od
dobro Iprecišcene zemlje, po pravilu bez glacane prevlake i bojeni posle pecenja
pastoznom bojom (crusted ware).8)
Postojanje tehnike Urfirniss,9) nisam mogao sa sigurnošcu utvrditi ni na
jednom primerku k ramike domace izrade u vincanskoj grupi.
O b I i cik era mi k e - Osnovni keramicki oblik pretstavljaju zdele koje
se javljaju u dve osnovne forme: konicne i bikonicne raznih varijanata.
6)
Up. Problemi neolita, passim.
ft) Za vincanski materijal up. M. M. B a C M li, I. B. I-IV (1932, 1936): M. Ga r a š a n i n,
Hronologija, passim; izveštaj M. i D. Ga r a š a n i n o fskopavanjima u Zarkovu je u štampi
(CTapMHapIII); za Aradac up .  n Kap a l aHI,
H
li, ApaAaq, CTapMHap III C. I (1922), 151 i d.;
V u l i c - Grb i C, op. eit., Pl. 8.
7)
Za ornamentalnim efektom tei se ocigledno kod pehara n nozi, kao i kod izvesnih
amfora iz Vince i drugih nalazišta, npr. Hronologija, 73 (Po poranj er Grenze); M. r a p a
rn
8) Hronologija, 30 i d.
9) Moda ovakvi ornamenti postoje na jednom fragmentu trbuha amfore u Narodnom
 
VISlffi
ili niim
kanusam (Tab. I, sl. 1 ;'0) 2. zdele sa vrlo. aštrim prafilam rašclanjenim na nizak
vrat i kratka rame - carinated bawls (Tab. I, sl. 2, br.
1 ;
3. evaluisane zdele sa
niskim cilindricnim vratam i kratkim zaabljen m ramenom (Tab. I, sl. 2, br. 2)/2)
4. retka se nalaze zdele sa kankavna izvijenim abadnim delam koji medutim ni
kada ne prelazi visinu dela ispad abada One su mi paznate iz Vince i Aradca
(Tab. I, sl. 2, br. 3).1:J)
Medu kanicnim zdelama pastoje: 1. cista kanicne zd le kasih zidava/') 2.
zdele kad kajih su kanicni zidavi u garnjem delu, dmah ispad abada neznatna
zaabljeni; 3. kanicne zdele sa zoamar nim drškama ispad samag abada. ')
Pehari na nazi, ciji reci'pijent ima farme bikanicnih· zdela magu imati: 1.
šuplju kanicnu (zvanastu) nagu (sl. 3); 2. cilindricnu, masivnu nagu kaja se pra
širuje u kanicnu, šuplju bazu.'6)
Amfare se javljaju kao.: 1. cista bi anicne amfare, grube fakture, kaje se ve
zuju za antrapamarfne vaze, jer pa pravilu imaju ispad abada pretstavu lica; 17) 2.
bikanicne amfme s cilindricnim vratam.'S) Za ave paslednje vezuju se prasapa
marfni paklapci kajih ima: 1. sa visako. \,)astavljenim, kasim raastim drš ama; 2.
visakih, sa nešto. nie pastavljenim pravijim raastim drškama; 3. paklapaca sa
elipsastim garnjim delam, bez raastih drški, paznatih iz Aradca i iz jame 10.03 u
Vinci.'O)
rtvenici magu biti: 1. sa tri nage; 2. sa cetiri nage. Na njihavim rajevima
magu se nalaziti pretstavljene g1ave. Ovakve pretstave nalaze se u Vinci i na dru
gim sudavima iz najstarijih slajeva, ciji se ablik iz fragmenata ne da sasvim pa-
uzdana rekanstruisa ti. 20)
O rna m en tik a avih vrsta pasuda bagata je iraznavrsna. Pastaje medutim
.i zdele, bez ikakvih ukrasa, gde se acigledna arnamentalna tendencija ispaljava u
briljivaj obradi pavršine ugl ca e da intenzivnag sjaja. Medu ornamentalnim teh
nik ma nalaze se:
1. Kanelavanje u sledecim varijantama: a) horizantalne kanerule na garnjem
delu (cista bikanicne zdele) ili kratkam -ramenu (carinated bawls); ) b) kanelure
10) Hronologija. 21 i d.; II. B. I, CJI. 130; II, CJ . 22, N2 195, 28, 29; IV, 12, 13, 16, 30 b;
K Il, P Il, Il Il, H I,IYIli, op. cit., 161, CJ . 7. -
 ) II. B. II, CJ . 31, N2 62-66; IV, CJ . 18, N2 105, 106; CJ . 22, N2 198, M. r Il, p Il, lli Il, H YIH
17, 1, 2, 24.
J2) NpT. II. B. IV, CJ . 11, 14, 18, N2 83 i d, 31-33, 43, a, d, e; M. r Il, p Il, lli Il, H YIH- ,n;.
r
Il, p Il, lli Il, H11H, ]i( Il, P K o B o, CJ . 17, 3.
13 II. B. II, CJ . 31, N2 68-69 (sa pehara na nozi), K Il, P Il, Il Il, HI,I11li, op. cit., 123, CJ . 8.
H)
II. B. IV, CJ . 15, 36.
  ') Npr. K Il, P a Il Il, HI,I11li, op. cit., T. IV, 17-18.
,e) II. B. IV, 10-11, CJ . 8; M. rapalliaHI1H-,n;. rapalliaHYlH, ]i(apKoB,o, cJ ,
25, 1 (šuplja noga); II. B. II, loc. cit. i CJ . 30 M. ra p Il, lli Il, H 11H   n;. r Il, p Il, lli Il, H11H, op. it.,
  II 25, 2 (cilindricna noga). Posebna varijanta: K Il, P Il, Il Il, H I,IYI11, op. cit., 162, CJ . 10-11.
17) Hr.onologija, 23-24; II. B. II, CJ . 97.
'e) Hronologija, loc. cit.; II. B. IV, CJ . 24, g, h; K Il, P Il, Il Il, HI,I11li, op. cit., 164, CJ . 13.
19 Hronologija, 27-28; up. Kap Il, Il Il, HI ,I J1 li, op. cit., 165, CJ . 15.
20 Hronologija, 30 i d.; II. B. II, 159; M. r Il, p a lli a H YIH
  n;.
r Il, p a lli Il, H 11H, ]i( Il, p
I<o B o, CJ . 25, 5. Za druge oblike up. II~ B. II, CJ . 40 a, b.
2') Hronologija, 24-25.
~2 Ibid., 33-34; II. B. I, CJ . 130; IV, CJ . 22. N~ 198; M. r Il, p a w Il, Hn li - A. r Il, p 8
 
9
cl)
kanelure
u vidu trougla. 25)
2. Urezivanje u vidu: a) urezanih linija koje prate nizove uboda; b) urezanih
traka ispunjenih kosim ubodima i rasporedenih vertikalno iH u n zovima cesto na
pramnih trouglova, zatim u vidu uglastih traka, šrafiranih trouglova
i
rombova
4).26)
Ovi ornamen i nalaze se na amforama i prosopomorfn~m poklopci
ma. Na rtvenicima cesto su urezani meandroidni ornamenti.27)
3. Glacanje ornamenata (stralucido). Ova ornamentika postizana je intenziv
nim glacanjem onih delova površine na kojima se eleo postici ornamentalni efe
kat.2H) Po pravilu su u pitanju široke radijalne trake na trbuhu zdela sa S1poljne
strane. Rede su trake na unutrašnjoj strani, ili zamenjene tankim glacanim li
nijama. Nekada se ovi ornamenti kombinuju sa kanelurama na gornjem konusu
ili ramenu zdela.30)
4. Ornamenti otiska asure na dnu suda, poznati iz citavog niza kulturnih gru
pa, opštije u rašireni i od manjeg znacaja. l)
Dr š k e s u d ova. - Pored roastih i figurainih drški koje su vec pomenute,
cesta su bradavicasta, nekad dvojna ispupcenja, obicno na prelomu bikonicnih
zdela. Trakaste drške vezuju se mahom za sudove svakodnevne upotrebe. )
Pl a   tik a je u samim pocecima vincansko-tordoške faze prilicno retka. )
Izvestan deo plastike koji se javlja u slojevima toga vremena u Vinci pripada još
starcevackoj grupi. Tipicni oblici plastike ovog vremena obradeni su vec na dru
gom mestu, te se na njima ne mislim zadravati. ') Napominjem samo da se u slo
jevima dubine
m javljaju tipicne terakote, vezane za tip mramornih kiklad
skih idola, o cemu ce još biti govora u daljem izlaganju. )
Pošto su na taj nacin istaknute osnovne odlike vincansko-tordoške faze I,
prelazim na kulturne grupe susednih teritorija koje se sa njom nalaze u vezi, i na
detaljniju obradu svih paralela koje se u njima mogu naci.
23) pr. I . B. IV, CJ . 14, 30b, 33a; Kap a rr a HI,I11h. op. cit., 161, CJ . 7; T. V, 1-2.
24) Npr. II. B. IV, CJ . 20, 31 b, 43 d; Kap a rr a HI,I1111, op. cit., T. V, 3-4.
2[') II. B. IV, CJ . 43e.
2 ) ronologija, 34 i d.; II. B. IV, CJ . 24 b,e; Kap a rr a HI,I1111, op. cit., T. IV, 6 (linije i
ubodi); P. V. IV, CJ . 23,   171-173; 44i; KaparraHI,II1I1, op. cit., T. IV, 1; M. rapaWaHI1H
}:I. r a p a w aH 11H,  K a p K o B o, CJ . 23, 28a (paraleln trake); II. B. IV, CJ . 23,   190; 24d, h;
44c; KaiParraHI,Il1li, op. cit. T. IV, 8; M. rapaWaHI1H-,n:. rapaWaHI1H, op. cit., CJ .
28c (trougli); II. B. IV., CJ . 23,   182; 24a, f; 44b, j; KaparraHI,Il1li, op. cit. T. IV, 3 (uglaste
trake); II. B. IV, CJ . 23,   160 (šrafirani trougao); Kap a rra HI,I11li, op. cit. T. IV, 9- 0 (l'Om
bovi).
28 Up. Samos, 128 i d.; 156 i d.
29) Hronologija, 34; II. B. II, CJ . 28 a, 29; IV, CJ . 22, 33a .
30) Ibid., CJ . 22, N2 197.
3l) Ornamenat cest u Vinci; up. iKa par, a HI,I>1 li, op. cit., T. V, 12-13.
32) Hronologija, 31 i d.
33) U Aradcu i 2arkovu nedostaje plastika na pocetku vincansko-tordoške faze I. Jedan
deo plastike iz Vince pripada starcevackoj gruI'i. To je 'narocito jasno pokazala D. Ga r a š a
n i'n, Starcevacka rupa (disertacija, Ljubljana 1952, u štampi).
st) Hronologija, 38 i d.
~ I'oid., 147.
Takozvana kasnoneolitska kultura Makedonije (Late Neolithic), tesno je ve
zana sa vincanskom grupom u pocecima njenog razvoja. Ova nam je grupa zasada
dovoljno poznata iz Egejske Makedonije.36) U jugoslovenskom delu ove zemlje (N.
R. Ma edoniji), tek u najnovije v eme otpoceo je rad u pravcu iSlpitivanja mladeg
neolita, te zasada raspolaemo samo najopštijitn orijentacionim podacima. U tome
pogledu znacajni su nalazi sa Grg r Tumbe i Porodina kod
Bitolja.:H)
slojevima prvoga nalazišta postoje fragmenti crne intenzivno glacane keramike
oštrog profila, srodne sa tzv. Larissa tipom o cijoj ce vezi sa vincanskom grupom
još biti govora. Takode se ovde nalazi
i
nešto tipicnih fragmenata neolitskog Ur
firniss-a, kakav se javlja u Srednjoj GrCkoj.38)U starijim slojevima gubi se ova
keramika i nalaze se iskljucivo starije vrste (tipa tesalskih keramika Ali A
2
Isti
je slucaj i medu nalazima u Porodinu. Na ovim nalazištima i na Mogili kod Bitolja
postoje vrlo karakteristicne antropomorfne vaze sa plasticnom pretstavom detalja
(Tab. II, sl. 5), koje se mogu vezati kako za najstarije pojave ove vrste u Vinci,
iako i za prime rak iz Dimini, a stilski odgovaraju i onima iz Drakhmani i Korin a,
ako su na ovim nalazišti;ma detalji izvedeni slikanjem. ) Stratigrafski poloaj ovih
oblika još je nepoznat, a i se vec danas moe istaci njihov znacaj za formiranje an
tropomorfnih vaza u vincanskoj grupi. Iz Opticara potice jedna zdela sa niskim
vratom i zaobljenim profilom, koja se takode vezuje za vi canske oblike. Drugi
zasada poznati materijal iz N. R. Makedonije nema veceg znacaja za ovu studiju. ')
U kasnom neolitu Makedonije f nija keramika (black polished ware) tehnicki
je u svim detaljima identicna sa ranom vincanskom. Prevl ka, njeno glacanje,
pojava mrlja od neujednacenog pecenja, nekada nedostatak prevlake na unutrašnjoj
strani suda su '.Pojave tipicne
 
ornamentalnim efektima raznim intenzitetom pecenja (Servia, Olint, pehar na nozi
iz Komotini).42)
Bikonicne zdele poznate su u formi cisto bikonicnih zdela (Servia, Hagios
Mamas, Olint, Giumenitza, Kritsana, Armenochori, Komotini),':<) zdela oštrog pro
fila (carinated bowls-Servia, Vardina)/') kao i zdela sa niskim c lindricnim vra om
P. M., 66 i d.
37) Grgur Tumba - sondirnaje J. Kor o š c a; Porodin - slucajni nalazi; materijal sa
oba nalazišta lei nepublikovan u Gradskom muzeju uBitolju.
:l8)
Identicno sa K u nze, op. cit., 32-33, Abb. 29-30.
3 ) Up. D. S. 321, fig. 228; K u nze, op. cit. T. XXVI, 4 b; L. W a Ike r - K o s m o p o u los,
f'rehistoric Inhabitation of Corinth (1948), T. IVa.
'O)
Npr. nalazi iz Crnobuki sa keramikom tipa crusted ware irI
(1..
Znacajan je materijal
sa iskopavanja R. Gal o v i c, P. Goe k ova u Zelenikovu, gde se nalaze dva sloja sa kera
mikom sa slikanim spiralama, slicno Dimini-u i jedan mladi sloj koji bi, po kazivanju istraivaca,
imao veze sa vincanskom grupom (iskopavanja 1953). Ovo bi potvrdivalo gledište M i I o j
c i c a, Chronologie, 45-46, o postojanju jedne srednje neolitske faze u Makedoniji.
 ) P. M. 67 i d.; 72 i d.
'2) Ibid. Cat. 43; My Ion s, Excavations at Olynthos I (1929); materijal iz K motini
(iskopavanja Kiriakidis-Pelekidis, nepublikovan u muzeju i Etnografskom seminaru u Solunu),
potice iz nekoliko slojeva. Mladi materijal blizak je nalazima iz Veselinova.
43) P. M., Cat. 22, 23, 31, 33, 45-48, 75, 76, 84, 132, fig. 26 i, 151-152, 108, 128-129, 133;
Mylonas, op. cit., 31 i d., fig. 23, 1-4.
 
___________ I_z_i_st_o_rI_·j_e_m_la_d_e_g_n_e_ol_i.t_a_u_S_l_'b_i_ji_l_'B_o_sn i l_l
i zaobljenim ramenom (Servia).~r,) Zdele sa konkavno izvijenim obodom poznate su
iz Olinta.4G)
Konicne zdele javljaju se u obe vincanske varijante (Servia, Armenochori,
Komotini, Vardina, Kritsana).-J')
Rede se pojavljuje pehar na nozi (Vardina, Kritsana - šuplja noga sa slikanim
ornamentima, Komotini, gde se pehar javlja u lokalnoj varijanti sa cilindricnom
nogom koja se nanie suava 8)
Postojanje amfore bikonicnog oblika ne moe se sigurno ustanoviti, no izgleda
da se tom obliku mogu pripisati neki fragmenti iz Servie i Olinta'-' )
NasUlprot tome bolje su poznati rtvenici (Servia, Olint, Armenochori, Ko
motini), a postoji i zoomorfni sudovi u obliku slicni vincanskim (Olint).50)
Oblici drški 'kasnog neolita Makedonije odgovaraju vincanskim iako se drške
u obliku ivotinjske glave (Servia, Hagios Mamas), nekad u detaljima razlikuju od
vincanskih. 51)
Kanelovani ornamenti pojavljuju se u svim varijantama poznatim u vincan
skoj grupi Ser ia, Hagios Mamas, Olint).52)
Urezani motivi nalaze se u vidu bockanih traka (Olint) i trouglova (Servia).G )
Grublji urezani ornamenti na rtvenicima, sem pojave spiralnog motiva odgovaraju
potpuno vincanskim, ana ovim sudovima postoji delom i crveno bojenje kao na
našim primercima (crusted). Pojava spiralnog motiva u ovoj ornamentici u Olintu
bice u vezi sa survival-ima slikane keramike koji na ovom nalazištu postoje.;;~)
Sa cisto geometriskim motivima nalaze se oni na fragmentu rtvenika iz  om -
tini.GG)
Uglacani ornamenti redi su u Makedoniji i javljaju se kako u teh ici koja
odgovara vincanskoj, tako i u onoj koju nalazimo u Tesaliji (Servia, Ajvate, Hagios
Mamas, Vardina).GG) Ornamenti se izvode na gornjem delu zdele i primenjuju tanke
glacane trake i linije.
Poznati 'Primerci k sno neolitske plastike Makedonije nedovoljni su za izvo
denje odredenih zakljucaka (Servia, Olint, Vardina).G7)
Iz gornjeg izlaganja vidi se da kasni neolit Makedonije u potpunosti odgovara
pojavama vincansko-tordoške faze 1. Razlika postoji samo u brojnom odnosu po
jedinih pojava (redi su urezani i uglacani ornamenti, kao i amfore, slabije je izra
ena tenja ka figuralnosti) i u izvesnim lokalnim otstupanjima (napr., u obliku
uglacanih ornamenata). Takode u Makedoniji postoji tehnika slikanja belom bojom
45) Ibid., Cat. 20, 21, 24, 28, 30, 32, 34-35, 40, 43, 49, 63, 64, 82, 85, 92 fig. 11 b-d; 17p.
40) My Ion a s, op. cit., fig. 28.
47) P. M., Cat. 70, 71, 87, 88, 104 (konicne); 77, 93, 95, 114 (nešto povijen obod).
  8 Ibid. Cat. 115; 154.
40)
Ibid., Cat. 62; My Ion a s, op. cit., 39 i d. i odgovarajuce slike.
GO) P. M., 75-76, Cat. 91, 148; My Ion as, op. cit., fig. 35-37.
M P. M. 71, Cat., fig. 13, III; 24.
M) Ibid., Cat. 31-33, fig. 11h-j (horizontalne kanelure), 21, 26-28, 36, 39, 40, 132 (verti-
kalne i kose kanelure), 19, 20, 25 (trougao i preplet): 23-24 (cik-cak motivi).
~3) P. M. 72; up. nap. 50.
~) Ibid., 75-76, Cat. 148.
  ' ) Etnografski seminar Solun (nepublikovano).
W) P. M., 71, Cat. 42, fig. 21 c; 25m.
W)
Ibid. fig. 35 I-n; zanimljiva je i kamena vaza sa ivotinjskom glavom ibid. fig. 34,1
(Olint),
al), nepoznata iz vincanske grupe. Sve se 'Ovepojave imaju
verovatno objasniti lokalnim razvojem kulturne grupe koja u osnovi pripada istom
kulturnom kompleksu.
B es lij
Od svih oblasti grckoga kopna svakako je Tesalija ona u kojoj je neolit naj
bolje ispitan. Na osnovu materijala iz ove oblasti izvršena je i osnovna podela
grckog neolita u tri faze - A, B, r (Larissa), koju je nedavno V. Milojcic dopunio
izdvajanjem jedne presesklo i dalj im rašclanjivanjem Sesklo-faze.GH) Iako u po
gledu vremenskog odnosa pojedinih ovih grupa ne postoji još uvek potpuno sla
ganje,r;U)Izgleda da je Milojciceva koncepcija najblia istini. I,~ak je nesumnjiva
cinjenica da se još pre r faze tesalskog neolita koja se moe vezati za vincansku
grupu, izvesni elementi srodni vincanskim vec pojavljuju u ovoj oblasti. U vezi
sa tumacenjem ove poj ve potrebno je voditi racuna o sledecem:
1 U svim svojim odlikama tzv. tesalska Rakhmani (r-Larissa) faw pokazuje
vec tipološki jasno evoluisan k rakter, što ukazuje da je ona vec potpuno for i
rana dospela na tesalsku teritoriju.60)
2. Vec u tesalskoj B fazi pojavljuje se materijal srodan vi canskom. Takve
su ciste bikonicne zdele i pehari na nozi, koji medutim i jedni i drugi tehnicki
\)ripadaju slikanoj keramici Tesalije. U Tsangli nadeno je sa materijalom B faze
i keramike sa kanelovanim i uglacanim ornamentima srodne pojavam vincanske
grupe.61) No ove su pojave sporadicne i daju se najpre protumaciti importom.
Otuda izgleda da j vec u vreme tesalske faze B na nekom susednom podrucju
postojala kultura srodna vincanskoj koja je uticala na formiranje izvesnih oblika
B grupe, i odakle je u ovu poslednju importovano nešto keramike. Tek kasnije
prodrla je kultura ovoga karaktera u Tesaliju, gde se onda javlja u vec evoluisanim
oblicima.
Da predem sada na veze r grupe sa vincansko-tordoškom fazom 1
U tehnici keramika ove vrste potpuno odgovara vincanskoj , iako je u fakturi
nekada bolja od nje i sjajnija. ) Ovo vai z tehniku fine crne keramike kao i
keramike sa urezanom ornamentikom (r 2) iz Tsanglija, koja tehnicki odgovara
vincanskoj keramici sa takvim ornamentima (amforama).
Od bikonicnih zdela poznati su cisto bikonicni oblici koji se retko nalaze
(Larisa, Sesklo-faza B),6 )zatim zdele sa niskim ci1indricnim vratom i zaobljenim
ramenom (Rakhami IV - jace evoluisan oblik, Tsangli), a najtipicnija je forma
sa konkavnim obodnim delom (Larissa).64)
) Griechenland, passim.
,.9) Za diskusiju postojecih mišljenja up. S (;h a c h e r m e
y
r, Die Abfolge der neoliti
schen Kulturen in Griechenland, 'AVct' tl l7 to 'l EY. 'tou ' tOfl .Oll rapot l; 'AnOV/Oll Kl ;potfl .07tOU),Oll (1953), 39 i d.
(0)
gija, 139 i d.
61) Up. Hronologija, loe. cit.; M. Ga r a š a n i n, Arheološki Vesnik II, 2 1951, 249.
~) Narocito je primerak P. T., 102, fig. 55f, kao i primerci sa novih iskopavanja Miloj
cica kod Larise, koja izgleda pruaju nove argumente u prilog njegovoj tezi, identican tehnicki
sa vincanskim materijalom iako bolji od njega, kako sam se mogao uveriti autopsijom.
63) Up. Larissa, Bell. XXIV, 1-2; D. S., 197 fig. 106.
84) Ibid., Beil. XIV, 6; P. T. 102, fig 55f; 35, fig. 23c (ovo poslednje kasnije) - svi primerei
sa niskim vratom i zaobljenim ramenom; Larissa Beil. XXIV, 3; XXV, 2, 4 (konkavan obodni
deo
13
Konicne zdele ne mogu se blie ocenit zbog rdave ocuvanosti materijala.
edan fragmenat ovakve zdele iz okoline Larisse u 'Principu je slican sa našim ko
nicnim zdelama sa figuraInom drškom. O;;)
Pehar na nozi zastupljen je sa obe tipicne varijante vinc nske grupe i po
javljuje se vec pre r faze, (Tsangli).oO)
O oblicima amfora ne moe se stvoriti jasna slika. Izgleda da se, medutim,
jedan fragmenat iz Larisse moe protumaciti kao deo prosopomorfnog poklopca, koji
bi naj pre odgovarao varijanti bez roastih
drški.G7)
Antropomorfna vaza poznata iz površinskog sloja u Sesklu, u principu stoji
blisko najstarijim primercima u Vinci, a pogotovo se vezuje za primerke iz Ma
kedonije.GS)
Sudovi sa više nogu slicni vincanskim rtvenicima, razlikuju se od ovih u
detaljima (Larissa, Tsangli).09)
Medu ornamentalnim tehnikama poznate su:
kanelure (Tsangli);71)
urezani ornamenti u obliku linija sa ubodima i urezanih bockanih traka i
nizova trouglova (Tsangli, Sesklo, Dimini, Larissa).' ) Postoje i grublji urezani
ornamenti kao na našim rtvenicima (Larissa) ;73)
uglacani ornamenti (Tsangli, Larissa) od cik-cak linija, ';>aralelnih i mreastih
motiva, bez širokih radijaInih traka.'4) U tehnici je, medutim, ova ornamentika
vrlo bliska vincanskoj.
Medu plastikom sa vincanskim pojavama srodni su neki primerci koji još
pripadaju B fazi (Sesklo, Dimini, Tsangli).7 )
Iz gornjeg izlaganja vidi se da se elementi srodni vincanskim javljaju u B i
r fazi, pri cemu je delom cak velika slicnost sa onima u B fazi. r faza pretstavlja
ocigledno dalju lokalnu evoluciju kulturne grupe ciji se uticaji osecaju još u B,
a koja se inace usko vezuje za vincansku. Ocigledno se medutim kod Vince i La
risse radi o razvoju g ana jednog istog stabla, koje na identicnoj osnovi razvija.iu
svoju posebnu evoluciju (otuda i lokalne razlike napr. grupa rIa 1).
  Sterea ellas i  eloponez
I ovde se moe pratiti slican razvoj neolitskih gru a kao u Tesaliji, s tom
razlikom da u mladoj slikanoj keramici (Dimini fazi) ne postoje tipicni oblici Di-
6 ) Ibid., 110-111, Abb. 2 (sa vertikalnom nebušenom drškom na obodu).
06) P. T., 98, fig. 90; Up. Hronologija, 139-140.
6') Larissa, Beil. XXV, 3; up. Milojcic, Koros-Starcevo-Vinca, RJeinecke Festschrift (1950),
114 i d.
08) D. S., 301-302, sl. 228.
GlI) Larissa, Beil. XXVII, 2; P. T. fig. 50a; ibid., 111 navodi se da se ovaj oblik javlja u
ichnici r 2.
70) Larissa, Beil. XXV, 1.
71) P. T., 162, fig. 55m; D. S., 239, fig. 138. Kanelure su retke u Tsangli V-VII.
72) P. T., 162, fig. 56; D. S., 251-255, fig. 154--160; ibid., fig. 113-114 (sa krivolinejnim
motivima), 115. Up. ILarissa, Beil. XXVI, 5.
73) Ibid., 116, Abb. 3; up. i sud ibid., Beil. XXVII, 2.
7') Ibid., Beil. XXVI, 1, 3, 4; P. T., 102, fig. 55n-p.
''') D. S. T. 34, 36 (Dimini sloj u Sesklu); T. 35, 8 (Dimini); P. T. 124, fig. 76f; up. II. B.  
 
Dr Milutin V. Garašanin
mini stila, no je razvoJ IZ ranijeg perioda bio, izgleda, neposredniji i bez intruzije
koju pretstavljaju tipicni Dimini elementi li Tesaliji.70)
I ovde ehnika finije keramike u potpunosti odgovara vincanskoj, ili pretstavlja
njene lokalne varijante. Doduše u Orchomenosu postoji i crna keramika u tehnici
i fakturi mnogo bolja od vincanske, koja pretstavlja viši stepen evolucije u razvoju
ovog materijala, ali i crna keramika sa tragovima glacanja u svemu identicna sa
našom.'7) Karakteristicna je i pojava mrlja neujednacenog Ipecenja. Jednu lokalnu
varijantu ove vrste pretstavlja kasnoneolitska peloponeska keramika, koja ima
odlike vincanske tehnike i fakture, no je sive boje (Korint, Asea, Malthi).7S) Po
sebnu tehniku, cije postojanje kod nas ne moemo sigurno u vrditi pretstavlja
Urfirniss.
Bikonicne zdele poznate ~u u svim tipicnim varijantama vincansko-tordoške
faze I: cisto bikonicne (Drakhmani, Orchomenos, Ragia Marina, Korint Asea, u
crnoj, sivoj i Urfirniss-tehnici),7[,) sa oštro rašclanjenim (carinated) profilom (Drakh
mani, Ragia Marina, u lokalnoj varijanti u Korintu), sa malim cilindricnim vratom
i zaobljenm ramenom (sa istih nalazišta kao cisto bikonicne),SO) i sa konkavnim
obodnim delom, cesto u lokalno evolui anoj varijanti sa visokim gornjim delom
(Eutresis, Drakhmani, Ragia Marina, Orchomenos, Korint, Asea).Sl) love varijante
nalaze se sve u istim tehnikama kao cisto bikonicne zdele.
Postoje i obe tipicne varijante konicnih vincanskih zdela (Orchomenos).S2)
I oblici nogu pehara nalaze se u obe tipicne varijante, u c noj, sivoj i slikanoj
keramici B faze (Orchomenos, Drakhmani II, Korint).s3)
Oblici amfora nisu nam zasada poznati, dok je o antropomorfnoj vazi iz
Drakhmani vec bilo gov.ora. Iona verovatno Ipretstavlja oblik preuzet iz neke su
sedne grupe i adaptiran lokalnoj t,ehnici keramike.
Tipicni sudovi na više nogu stoje u tesnoj genetskoj vezi sa vjncanskim
rtvenicima (Reroneja, Drakhmani, Korint).s4)
Pored bradavicastih i trakastih poznata je ovdje i zoomorfna drška (Korint).S )
Od ornamentalnih tehnika postoje:
kanelure, znatno rede no u vincanskoj grupi, koje su takode izvedene mnogo
grublje, iako u vidu horizontalnih, kosih kanelura i prepIeta (Orchomenos, Asea
70) Griechenland, 60.
77) Up. K u nze, <> p.cit., 10; 22-23, gde se radi o materijalu identicnom sa vincanskim,
što sam se uverio autopsijom u muzeju u Heroneji.
7S) Corinth, 503 i d,; E. J. H o1m bel' g, The S edisch Excavations at Asea in Arcadia,
Aeta inst. rom. regni Sueciae XI (1944), 35 i d. Za stratigrafij ovog nalazišta up. Griechen
lCind, 41 i d.; N. Val m i n, The Swedish Messenian Expedition (1938), 241 i d,
79) H. Fra n k for t, Studies in Early Pottery from the Neal' East II (1927), fig. 9; Grie
chenland, 26 (Drakhmani, Hagia Marina); k u nze, op. cit., Abb. 4, 8, 33; Co inth, 107, fig. 2;
H o 1mb er g, op. cit. 34g.
SCI) Fra n k for t, op. cit. Pl. IV, 4; Corinth, 502-502, 510, fig. 14; 26-27 (carina ted
bowls); Frankfort, op. cit. Pl. IV, 1,3, up. P. V. IV, sl. 17; Kunze, op. cit., Abb. 19,32;
H o 1 m bel' g, op. cit. fig. 3 c.
S')
H. Gol d man, Eutresis (1931), 76 i d., fig. 89; K u nze, op. cit., 11, Abb. 17, T. 1,2;
VU, 2e; IX, 1d; X, lf; Corinth, 501, fig. 8a, 11; H o 1 m bel' g, op. cit. fig. 34f.
S') K u nze, op. cit., 12, Abb. Ila; 23, Abb. 18.
8:1) Ibid., 13-14, Abb. 12; T. III (u tehnici Urfirniss, rekonstrukcija nesigurna); 40 i odgo
varajuce slike; P. T., 204; Griechenland, 25 (Drakhmani II); Corinth, 504-506, fig. 21-22 (i u
Drfirniss tehnici).
8')
Mylonas, 53-54, sl. 58; Walker-Kosmo:poulos, op. cit., 31, fig. 6, Pl. IV, 1;
  r a n k for t, op. cit.
80) Ibid., 54-55, fig. 33.
 
 
Korint).8G)Kao varijante kanelovanih ornamenata mogu se smatrati i plitki cik-cak
urezi na amenu zdela u sivoj tehnici (Korint), kao i urezi na istom delu zdela iz
Rakhmani II, sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim ramenom, gde su ovi
urezi i polihromno inkrustirani;8 )
urezani ornamenti u vidu uglastih, cik-cak traka i trouglova koji su, iak
retki, delom potpuno identicni sa vincanskim (Korint, Orchomenos, Tirins)88)
uglacani ornamenti, delom identicni sa vincanskim te se cak javljaju u vidu
radijaInih traka (Orchomenos).89)Uopšte se ova ornamentalna tehnika najcešce javlja
na keramici tih oblasti (Eutresis, Hagia, Marina, Drakhmani II, Orchomenos, Atina,
Argoski Herajon-Prosymna-, Korint, Tirins, Asea, Hagiorgitika).90) Tehnika ovih
motiva po pravilu je blia onoj u Tesaliji, no u vincanskoj grupi. Takode se na
peloponeskirtl.nalaziš tima (Prosymna, Hagiorgitika), javja u vidu 5 ~ecificnih tekstilnih
isprepletenih motiva, koji Ipretstavljaju posebnu varijantu i, kako cemo pokazati,
stoje u vezi sa pojavama u Egini.
Postoji naravno i ovde, kao u svim krajevima koji poznaju finu monohromnu
keramiku, i materijal bez ornamenata kod koga je glavni efekat Postizan inte ziv
nim sjajem dobro uglacan površine.
Jedan osvrt na gore iznete podatke pokazuje usku povezanost ove grupe sa
vincanskom, no sa izvesnim lokalnim otstupanjima. Tako u ovim krajevima ne
znamo za plastiku i prosopomorfne poklopce, a ua lokalna specijalizacija ogleda
se u izvesnim pojavama kao što je siva peloponeska keramika, belo slikanje, Ur
firniss-tehnika, specijalni oblici uglaca ih ornamenata. Ocigledno se
 
ovde radi o
jednoj lokalnoj grupi, varijanti, potekloj iz istog kompleksa iz koga je nasta a i
vincanska grupa.
  Kililadi i Egina
Prema onome što je u gornjem izlaganju receno o pojavama u Tesaliji   Grc
koj bilo bi vrlo interesantno prouciti neolitski materijal Kiklada, koji bi u sva
kom slucaju doprineo rešenju problema prenošenja kulturnih elem nata komple
ksa kome pripada i vinc nska grupa na grcko kopno. No, s obzirom na nepozna
va je Kikladskog neolita, to je gotovo nemoguce. Ostaje s toga sam.,) da se osvr
nemo na malobrojne pojave poznate iz ostrvskog neolita, kao i da, na osnovu
pojava koje se mogu tretirati kao neolitski survival-i u kasnijem vremenu, poku
šamo da sebi stvorimo makar sasvim nejasnu sliku o tom neolitu.
O neolitu ostrva zna se vrlo malo. Sve se uglavnom svodi na keramiku sa
uglacanim ornamentima sa Egine i na podatak da je keramika te vrste naden i na
8 ) K u nze, op. eit., 17, T. VII, X, 2a; H o 1mb er g, op. eit. 40 i fig. 37; Corinth, 509,
flg. 23e.
8 ) Ibid., 509, fig. 27; Grieehen1an.d, 26, Abb. 14. 14.
80) K u nze, op. eit., T. VI, 1d; za ureze koje prate ubodi up. ibid. T. VI, 1, b, e; Isti,
Orehomenos III (1934),86, T. XXXIV, 4c (nepouzdano pripisano ranohe1adskom periodu); Fra n k
for t, op. eit., 48, T. III, 2, 4.
89) K  .1 nze, Orehomenos II, T. XI, 1.
 
Pl. IV, 1-3 (trougli na fig. 9 odgo araju kanelovanim motivima vincanske gr\llPe); K u nze,
op. eit., T. I, 1; X; Griechenland, 33 (Atina), C. B I e gen, Prosymna (1937), 374-376, fig. 635;
Co inth, 502, fig. 19, a, b; K. M LiIl e r, Tiryns, I (1939), T. I, 2; H o
Im
b e r g, op. eit., Pl. la;
G. W e I ter, Aer.ina (1938), 7-8, Abb. 2-7; up. isti Aeginethische Keramik, Arehao1ogischer
Anzeiger (1937) 23
Naksosu.91) Karakteristicni oblici uglacanih motiva eginske keramike stoje vero
vatno u vezi sa neolitskom keramikoo:n Kiklada, a preneli su se i dalje na Pelopo
nez.9 )Oni imaju izrazit karakter letenja. Inace se u Egini nalazi i Urfirniss-teh
nika, a jedna od zdela sa uglacanim ornamentima moda odgovara bikonicnom
obliku sa vrlo niskim gornjim konusom.93)
Od elemenata ranokikladske kulture koji se moda mogu smatrati neolitskim
survival-ima, istakao bih zdelu sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim rame
nom koja je, uz to, ukrašena ornamentom uglaste trake ispunjene ubodima (Nak
sos). <)Ist: je slucaj sa t,:)eharima na n0'zi, iako se oni u obe kikladske grupe, ju
noj - peloskoj i severnoj - siroskoj, nalaze vec u specificno evoluisanim
formama. )
Sem na pomenutom primerku sa Naksosa urezani motivi javljaj se i u vidu
bockanih trouglova na tzv. tiganjima (Pfannen). 6) Nekad se motivi traka ispunjenih
tackicama nalaze i u tehnici slikanja, gde su svakako preneti iz urzane ornamenti
ke, pošto sv jim karakterom i motivima takvi ornamenti ne odgovaraju slikanoj
keramici ni tehnici ukrašavanja slikanjem.97)
Zanimljiva je i vec pomenuta veza kikladskih idola sa jednim odredenim
tipom vincanskih terakota, što svakako stoji u vezi sa jednim ran.im talasom uticaja
sa juga - Kiklada, na oblast vincanske
grupe.98)
Posebno treba pomenuti i metalne sudove sa Egine, koji u oblicima stoje u
tesnoj vezi sa kasno neolitskim formama keramike u Grckoj. Oni su medutim na
deni zajedno sa ranokikladskom grncarijom t,:)eloskog tipa,99) što govori u prilog
kikladskog porekla ovih vaza, a u ezi sa tim i odgovarajucih keramickih izradevina
oblika.'OO)
Gore navedene cinjenice mogu samo pruiti jednu nejasnu sliku o tome kako
je mogla izgledati neolitska kultura Kiklada. U svakom slucaju one govore u prilog
tome da je i kikladski neolit pripadao istom kompleksu u koji treba uvrstiti i vin
cansku grupu i obradene pojave u Grckoj.
01)
G. Kal' o, Archaologische Funde, Arch 1010gischel' Anzeiger (1930), 134-135. Karo po
minje samo subneolitsku keramiku dok Mi loj i~ic, Griechenland, 60, veli da je u pitanju ke
ramika sa uglacanim ornamentima. Ova e po njemu javlja i na Parosu.
02) W e 1ter, Arch. Anzeiger, loc. cit.; dok na tome mestu Welter, verovatno s pravom,
smatra da ova kera ika stoji u vezi sa nepoznatim neolitom Kiklada, kasnije (Aegina, 7-8), s
obzirom na slicnost sa peloponeskim nalazima, smatra da je ta keramika došla sa Peloponeza.
9 ) Archaologischer Anzeiger, loc. cit., Abb. 6.
94) Fra n k f o I' t, op. cit., Pl. V, 5.
o
95) N. A b e I' g, Bronzezeitliche und fri.iheisenze tliche Chronologie IV 1933), 60 i d., Abb.
IDI, 102, 105, 143-144.
97)
Lbid., Abb. 155.
98) II. B. III, CJ .61; Hronologij.a, 147; up .  n; r a 1>a lli a HMH, HeoJ MTCKaKaMeHanJ aCTMKa
y
Cp6MjM,CTapMHap H. C. II (1951), 7 i d.
99) Griechenland, Abb. 14, I, 11, 15. Predmeti se cuvaju u muzeju Benaki, ali je keramika
izloena odvojeno od metalnih sudova. Podatke o celini nalaza dao mi je M. Hadzidakis.
IOU) Ne izgleda mi verovatno da su ovi sudovi uticali na formiranje keramickih oblika. Ka
rakter njihove ornamentike koja, kako sam se autopsijom uverio, odgovara ornamentici na ke
 
  7
E Krit
Za proucavanje kritskog neolita pored nalaza iz Knososa vani su i oni sa dru
gih lokaliteta, narocito iz Trapeze, Hagios Nikolaos, Pyrgos, Mallia i Festosa.101)
U tehnici kerami e osobito se istice tamna,. odlicno obradena i glacana kera
ika, u fakturi bolja od naše, kod koje je, s obzirom na kvalitet izrade, ornamentika
bila cesto od sekundarnog znacaj a.102)Još od srednj eg neolita poznata je i keramika
sa raznim nijansama boja koje su posledica raznog intenziteta tpec~nja.
Zbog neznatnih ocuvanih fragmenata keramike, teško je govoriti o njihovim
oblicima. Ipak se mogu utvrditi sledece forme:
bikonicne zdele u cisto bikonicnoj, višoj ili n oj formi (Knosos, Miamu, Tra
peza), I ) kao i u varijanti oštrog profila (carinated bowl) (Knosos, Trapeza),104i
onoj sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim ramenom (Mangaza).10 )
Pehari na nozi subneolitskog doba identicni su sa vincanskim, pa cak poka
ZUJU
i istu evoluciju (Knosos, Trapeza, Pyrgos).lOO.
Poklopci oblika slicnog našim prosopomorfn m takode su poznati (Hagios Ni
kolaos-s bneolitska faza), O,) iako o amfora.ma nema podataka. Mnogo zanimljivije su
antropomorfne vaze koje se svim svojim odlikama tesno vezuju za najstarije vin
canske (Tratpeza-subneolitski period). 08)
Poznata je i zoomorfna vaza u principu vezana za vincanske (Knosos).I )
Od ornamentalnih tehnika postoje:
kanelure, vertikaIno rasporedene (Knosos), 1 ) dok se urezani motivi nalaze
grupisani u preplet;ll )
urezani ornamenti u svim detaljima, varijantama i motivima potpuno identicni
sa onima vincansko-tordoške faze I (Knosos, Mangaza, Mallia, Trapeza, Miamu);112)
uglacani ornamenti znatno su redi i sem u obliku slicnom vincanskom (Festos),
nalaze se mnogo cešce u lokalno evoluisanim formama.ll3)
101)
A.
J.
Eva n s, Palaee f lVJinas I (1921), 34 i d.; H. W. and
J.
M. B, Man e y-C
0
u t t s, Exeavatians in the Plain af Lasithi, B. S. A. XXXV (1935/36), 5 i d.
(Trapeza); Mallia I, 1922-1924 (1928) H. Gal e t deS an ter r e, Mallia, I p Y) tLxciXPO ILXci
(1949), 365 i d.; L. Per n i e r, II Palazza minoica di Phaestas (1936). Listu nealitskih nal zišta
daje
J.
D. S. P end I e b u r y, The Arehaealogy af Crete (1939), 44 i d.
10 ) Dabra apis ana kad My lan a s, 104 i d., naracita 113.
10 ) Eva n s, ap. eit. 37, fig , 6, il; A. Tar ame Il i, Prehistarie gratta at Miamu, American
Jaurnal af Arehaealagy (1897), 301, fig. 12; P end I e b u r y-M
0
fig. 8, 160; 9, 113.
lO ) Eva n s, ap eit., 41, fig. 8, 8.
 0 ) R. M. Da   k i n s, Nealithic settlement at Mangaza, B. S. A. XI (1904/5), 264, fig 3.
100)
Ibid., 58 i d., Evans, ap. eit., 36 i d., fig. 5, fig. 17, 19; Pendlebury-Maney-
C
0
u t t s, ap. eit., 84-85, Pl. XIII, fig. 13, 804 i d.
10 ) Eva n s, ap. eit., 60 i d., fig. 24.
108) Pendlebury-Maney-Cautts, ap eit., 27, Pl. 11-14.
109)
Eva n s, aiP. eit., 44-45, fig. 11, 2a, b.
JlO)
Ibid. 36 i d., fig. 5,
  P end 1e b u r y, ap. eit., 30, fig. l.
112)
Da w k i n s, ap. eit., Pl. VIlI, 26; Eva n s, ap. cit., fig. 8, 11--=-12urezi kaje prate ubadi;
My lan a s, 105 i d., fig. 75, 13 urezane paralelne trake sa ubadima; Eva n , ap eit., fig. 7, 13;
8, 7, 9; Tar ame Il i, ap. eit., 303, fig. 15 (traugli); Eva n s, ap eit., fig. 8, 7; M lli I, 47 i d.,
fig, 12a; Da   k i n s, ap. eit., Pl. VIlI, 24-25 (uglaste trake); up. i arnamente šahavskih palja
i urezan ih snapava, Eva n s, lae. eit.; Mall i a, lae. eit., fig. 11.
11: )
Per n i e r, ap eit. 102, T. XII, I, Eva n s, ap eit., 58 i d., fig. 19 (Pyrga).
Glasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija
Dr Milutin V. Garašanin
Iako se kritska plastika mahom javlja u ablicima vezanim za kikladske i za
pojave starijeg nealita, napr. starcevacke grUlpe,magu se i u njaj naci izvesne pa
ralele sa plastikam vincanskag tipa, kako je to asabita slucaj sa jednim kamadam
iz Knasosa.114)
Sve navedene pajave pripadaju periadu ad srednjeg n alita da subnealitskag
doba na Kritu. One pakazuju kulturnu grupu tesna povezanu sa vincanskam, no sa
izvesnim lokalnim razlikama, kakva je, naprimer, veci razvoj urezane ornamentike,
i reda pajava uglacanih mativa koji e takode, bar kasnije, javljaju u znatno speci
jaliziranim oblicima. Najzad i ovde, kaa
i u Tesaliji ili Makedaniji pastoji kera
mika sa bela slikanim mativima.
F ugarska
Pre
nega
što tpredem na materijal Male Azije, patrebno je ukratka se asvrnuti
i na izvesne pajave IZ Bugarske koje su ad znacaja za razumevanje zakljucaka
ovaga rada. I u avaj zemlji nalaze se elementi jedne ku turne grupe uska vezane
za vincanski nealit. Naalost, 0 njaj se mae vrlo mala gavariti prvenstvena zbog
slabe ispitanasti zapadne Bugarske, gde se najcešce nalazi ovakav materijal, kaa i
zbag nedovoljnih stratigrafskih padataka sa bugarskih nalazišta uopšte.
Na vincanske elemente bugarske teritarije osvrnua sam se vec u dva ranija
rada,  pa cu se avde krace zadrati na njima.
U zapadnoj Bugarskaj, tama gde je u ranij vreme cvetala kultura sa slika
nam ketamikam uska vezana za starcevacku, pajavljuje se najviše vincanskih ele
menata, kaji se nalaze u ablasti Safije i dalini Strume. U pitanju su mahom po
jedinacni, slucajni nalazi. Nar cito se isticu titpicni prafili vinc nskih zdela
kaa
i
arnamenti sa urezanim backanim trakama (Garnji Bagarav Magilata Pernik, Ku
rila, Kara Bujuk-Dupnica, Kada Dermen-Mursaleva). 0) Osabita su zanimljivi frag
menti antrapamarfnih vaza iz Garnjeg Bagarava kaji se vezuju za najstarije vin
canske oblike i ane .iz Trapeze.lIG)
Slicni eleme ti paznati su i sa izvesnag braja nalazišta u slivu Marice kao
što su: TeIl Rašev (rtvenik), TeIl Meckur (pehar na nazi, rtvenik)/17) Jasa Tepe
kad Plovdiva (zaamarfna vaza),118)Bucum (bikonicna zdela, urezani ornamenti),
Mihajlava (prafili zdela, kanelure),ll9) Ginava Magila (slaj B, prafili zdela, pehari
na nazi, rtvenik sa vincanskim ornamentima, uglaste tr ke ispunjene ubodima).120)
Na ovam nalazištu nadeni su uporeda sa tim i oblici kaji se vezuju za B ian A
kulturu i rano bronzana daba, a spajanje vincanskih elemenata sa anima Baian A i
IH)
Eva n s, qp. cit., 45 i d., fig. 12, 5; Up. II. B. III, CJ . 30.
115) Up. J. H. Ga u 1, Neolithic Period of Bulgaria, Bulletin of American School of Pre
historic Research, 16 (1948), 53 i d. Pl. XX, 4; XXI, 5-6, 8-10; XXIII, 1; 32 i d., Pl. VII, 12,
~3; XII, 7-12.
1lG) H. II eT Ko B, MaTep~am1 3a rrpoY'IBalie Ha npel'~CTOp~'IeCKaTa enoxa B BbJlrap~f1;
J13B. Ha 6bJlr. apx. ~HCT.XIII (1939), 307 i d., CJl.336.
117)
A. De g r a n d-G. S eur e, Exploration de quelques tells en Thrace, Bulletin de cor
respondance hellenique XXX (1906), 368 i d., fig. 5; 339, fig. 35; 412, fig. 49.
118) II.  1 eT e B, CeJlMlIlHaTaMOr~Jla Jaca Tene, rOI'~lllI-haKHa HapOI'H~f1MY3e~IIJlOBI\I1B
I (19 8), 4 i d., CJl.12.
119) II e TKO B, MaTepl1am1 i t. d., J13B. Ha 6bJlr. apx. ~HCT.VIlI (1934), 429 i d., CJl. 245:
120) Isti, r~HoBa MOr~Jla1\0 ceJlO < eJlone'I,PacKonK~ npoY'IBaH~f1I (1948), 75 i d., CJl.53,
55; CeJl~lllHaTa r~HoBa MOr~Jla 1 0 l.JeJlone'I, rOI\~lllH~K Ha Hap. MY3e~I (1948), 159 i d., CJl. 17;
up. J13B. 6bJlr. apx. ~JHCT.,oc. cit., 431-432, CJl. 243.
 
 
Gumelnitza grupe ustanovljeno je i na drugim nalazištima.' ') Zanimljiv je i slucaj
u Mihalicu kod Svilengrada, gde je medu materijalom ranog bronzanog doba na
deno i tprimeraka sa urezanim ornamentima sa ubodima vincanskog tipa.' 2) Na ove
pojave vraticu se još u daljem izlaganju. Zasada ce biti dovoljno podvuci da se
elementi usko vezani za vincansku grupu nalaze. i na .teritoriji Bugarske.
G Samos i Mala zija
O veoma znacajnom materijalu predtrojanske kulture iz zapadnog dela Male
Azije, poznato je još uvek vrlo malo. Najviše podataka prua ma erijal iz Tiganija
na Samosu, koji e, naalost, nestratificiran, no ipak pouzdano stariji od Troje 1. Istoj
predtrojanskoj grupi 'r'ripadaju i nalazi iz Kum Tepe i Besika Tepe u Troadi, a
moda i oni iz Kadikeuy kod Carigrada.123)
Tehnlka keramike ove grupe, ustanovljena detaljnom studijom Heidenreich-a
u Tiganiju, svim svojim detaljima odgovara vincanskoj. Ovde postoji tipicna crna
prevlaka, mrlje od neujednacenog pecenja, tragovi glacanja, zatim osobina da se
delovi suda ograniceni urezanim motivima ne glacaju.'2<)
Od oblika sudova nalazi se, pre svega, bikonicna zdela,poznata zasada u cisto
bikonicnoj varijanti (Tigani, Besika Tepe), kao i onoj sa niskim cilindricnim vratom
i zaobljenim ramenom (Tigani).'2G)
Konicne zdele postoje u obe vincanske varijante (Tigani, Besika Tetpe).'2G)
Pehar na nozi dobro je zastupljen. Pored oblika slicnih starcevackim, vero
vatno iz starijih slojeva Tiganija, postoje i više konicne i cilindricne noge sa ko
nicnom bazom (Tigani).'2') Noge pehara poznate su i u Kum Tepe, gde navodno
odgovaraju onima iz Alishar-a koje pretstavljaju samo varijantu vincanskih
formi.'2H)
Oblici velikih sudova sa ureza im ornamentima koji bi odgovarali vincan
skim amiorama, ne daju se blize utvrditi, iako su nesumnjivo postojali (Tigani).l2O)
Zrtvenici sa urezanim ornamentima narocito su bliski onima iz okoline Larisse
(Tigani).'~O)
Takode je postojao i oblik tzv. sita (Tigani).'31)
I ') Stratigrafija Ginove mogile je nejasn3. Up. moju kritiku y CTapMHap, H. C. I (1950),
262 i d.
122) B. MMKo a, IIpeAMC'l'OpM<lecKoeJ MW'-leAO·C. MMxaJ M<J.PaCKonKMM npoY<J'ElaHMfI
(1948),7 i d., CJ .15.
120) Samos, 125 i d.; za hronologiju ove grupe up.  \ i loj c i c, Chrono1ogie 24 i d.; ibid., 25
(Kum Tepe); W. L m b, Schliemens Prehistoric sites in the Troad, Prahistorische Zeitschrift
XXIII (1932),124 i d. (Besika Tepe); T. Arn e, Den a1dsta bebygge1sea vid BoslPoren, Fornvan
nen (1922),112 i d. (Kadikeuy); up. i B i t te , Prllhistorische Forschung in Kleinasien (1934), 152
124) Samos, 126. Postoje i tehnike koje se bez autopsije ne mogu blie opredeliti, ibid.,
125-126.
12 ) La m b, op. cit., fig. 14, 6; Samos, 132 i d., F. 11-16, 49-51, 61-63, 66.
120) Ibid., 133 i d., F. 17, 54, 5. T. 59; La m b, op. cit., fig. 14, 4.
12') Samos, T. 29, 1; 31, 5; 64; 154, F. 69, up. Kap ana HI,I Mli, op. cit. 162, CJ .10.
1 8)
Mi loj c i c, loe. cit.; H. H. v. d. O ste n, The Alishar Hiiylik, Oriental Institute Pu
blications, VII-X (1937), 67 i d. fig. 75 i d.; K. B i t tel, Grundziige der Vor- und Friihgeschichte
Kleinsasiens (1945), Abb. 5.
1:10) Ibid., 137 i d. F. 18, T. 27, 2.
1:11) Ibid., 139 i d., T. 38, 3.
2*
Dr Milutin V. Garašanin
Oblici drški odgovaraju takode vincanskim, iako medu njima postoji vece bo
gatstvo (Tigani).l:J2)
Interesantno je da medu ornamentima zasada nije poznata kanelura koja je
medutim mnogo primenjivana u kasnijim kulturama Male Azije. Karakteristicno je,
medutim, da se na ramenu sudova iz Tigani pojavljuju urezani orn menti u vidu
tprepleta, koji odgovaraju vincanskim kanelurama,la3) a znacajna je konstatacija
Heidenreich-a da je prilikom izvodenja uglacanih ornamenata pomocu oruda došlo
do stvaranja nešto udubljenih ornamenata srodnih kanelurama.13<) Ovo doprinosi
upoznavanju nacina postanka kanelovanih ornamenata, a ukazuje i na cinjenicu da
se u tehnici intenzivnog glacanja fine keramike nalaze i pr duslovi za postanak obe
tipicne ornamentalne tehnike - kanelura i uglacanih ornamenata, pri cemu su u
lokalnom razvoju mogli na pojedinim mestima da pretegnu jedni ili drugi motivi.
Urezana ornamentika veoma je bogato zastupljena u raznim oblicima tipicnim
i u vincanskoj  rwp (Tigani, Kadikeuy, Besika Tepe).l3G)
Vrlo je bogato zastup jena uglacana ornamentika, koja tehnicki i motivima
potpuno odgovara vincanskoj, od koje se razlikuje samo vecim bogatstvom, pošto se
motivi mogu nalazi i i na gornjem delu sudova a prostori izmedu širokih glacanih
traka ispunja aju se mnogim raznovrsnim motivima tanjih linija (Tigani, Besika
Tepe).136)
Za našu studiju manje interesantni bili bi ornamenti otiska asure.'37)
Ova neolitska grupa Male Azije još uvek je suviše slabo ispitana da bi se o
svim njenim odlikama mogao stvoriti potpuni sud. S toga prelazim i na 'Pregled
materijala ranog bronzanog doba koji u svojim odlikama moe svakako da se sma
tra kao survi al iz njenoga kruga, te da nam tako i upotpuni sliku koju o njoj
imamo. Vec na drugom mestu izneo sam mišljenje da mnogi elementi srodnosti
izmedu Troje i vincanske grupe ukazuju verovatno na razvoj sa jedne zajednicke
baze.138)Podatke koje sam tom prilikom izneo dopunio bih narocito materijalom
iz Thermi, Protesilaos-ovog tumula iDe irci Huyuk, dalje na istoku, u okviru Bit
tel-ove frigijsko-pizidijske grupe.
Medu oblicima sudova postoji ovde bikonicna zdela obicnog tipa (Thermi,
Demirci Hliylik), n , š o je mnogo vanije oblik carina ted bowl i zdela sa k nkavnim
obodnim delom (Demirci Huyuk),t3\l) koja nedostaje u Tigani iako su oba oblika
tipicna za ceo neolitski kompleks koji ovde obradujemo.
132) Ibid., 160 i d. Up. i 130 i d., F. 1-4 (drške koje prelaze obod i u principu su srodne sa
zoomorfnim drškama na konicnim zdelama vincanskc grupe).
133) Ibid., 133, F. 8-15.
13') Ibid., 128 i d.
13 ) Ibid., T. 30, 4 (urezi koje prate ubodi);. 133 i d., T. 28, 8-9; 29, 3; 30, 3; 34, 2 (trake
ispunjene ubodima); T. 29, 2; 30, 1 (urezani trougli); up. i Arn e, op. cit., fig. 46, 49-50; Samos,
T. 30, 5 (šrafirani trouglovi) ; Arn e loe. cit., (mreast podeljeni trouglovi), La mb, op. cit.,
127-128, fig. 14, 1-2 (delom i rombovi).
 
c i C, loe. cit. Up. B i t tel Einige Idole aus Kleinasien, Prahistorische Zeitschrift XXXIV-XXXV,
zw. Hiilfte  1949/1950 , 140 (Kum Tepe).
J:17) Samos, 139, T. 35, 1-3.
138) Hronologija, 132 i d. Tada navedeni primeri dali bi se znatno dopuniti materijalom koji
je publikovan u novoj publikaciji Troy, passim.
139) W. J:, a mb, Excavations at Thermi in Le bos (l93f», fig. 26, 1-4 i iz kasnijih slojeva.
U stvari se ovde pre radi o zdeli sa uvucenim ohodom; za carinated bowls i konkavni obodni
deo up. B i t tel-O t t o, Demirci-Huyuk (1939), 19, T. 8, 4, 6; 9, 5; Abb. 3, 8-9. Ovo nalazište
 
 
Antropomorfna vaza poznata je u svom ranom primitivnom obliku iz Thermi,
gde takode izgleda da jedan fragmenat prosopomorfnog poklopca odgovara u pot
punosti oblicima ovoga suda iz Vince, što bi potvrdivalo da su ovi ob ici sudova
stariji od slojeva Troje II.140)
Stocici iz Demirci Hiiyi.ik u principu odgovaraju vincanskim rtvenicima.lI1)
U ornamentici potrebno je narocito pomenuti ti.picne kanelovane ornamente
(Thermi),l :2) urezane ornamente traka sa ubodima izrazito vincanskog tipa (Thermi,
Protesilaos, Demirci Hliylik).H3 U Demirci Hi.iy ik javljaju se i urezani ornamenti
koji odgovaraju onima na vincanskim rtvenicima.l'.) Na ovom poslednjem nala
zištu postoje i uglacani ornamenti, koji su inace poznati u ranom bronzanom dobu
Male Azije, u njenom istocnom delu (Ahlatlibel).Ho)
Iduci dalje prema istoku potrebno je pomenuti nalaze iz najstarijeg sloja
Alishar-a koji je bar jednim svojim del om stariji od Troje 1.146) Medu keramikom
ovoga sloja pretee crna keramika sa glacanom revlakom na kojoj se jasno raspo
 
mrlje od
raznog intenziteta ',Jecenja, koje ovoj keramici takode cesto daju izgled rlo slican
vincanskoj.147) Medu keramickim oblicima nalazi se i zdela sa konkavnim obodnim
delom, koja se u obliku pribliuje narocito primercima iz GrCke.148) Najkarakteri
 
vincanskih zdela.W) Od drugih oblika karakteristicna je konicna zdela, a medu
ornamen tima postoj i i kanelovani preplet.lOO)
Doskorašnja praznina u pogledu 'Plastike ranih anadolskih kultura danas je
donekle popunjena materijalom koji je nedavno publikovao BitteP51)
Gornje izlaganje, na osnovu predtrojanskog materijala i poj va koje se mogu
tumaciti kao njegovi survival-i u rano bronzano doba, pokazalo je da se u Maloj
Aziji ima racunati sa postojanjem jedne rane kulturne grupe koja pripada istom
kompleksu kao ranije Q'pisane, odlikujuci se pri tome izuzetno velikim bogatstvom
oblika i ornamentike. O a se moe pratiti i u istocnom delu Male Azije, iako još
uvek oskudni materijal ne prua dovoljno osnove za njeno blie odredivanje. U
njoj se medutim nalazi obilje elemenata tipicnih i za druge kulturne grupe istog
kompleksa pa se ovde spajaju i razni elementi koji se lokalno pojavljuju samo u
',Jojedinim drugim grupama, kako je to slucaj i sa belim slikanjem. Na ove pojave
vraticu se i u kasnijem izlaganju.152)
1'0)
121, N~ 308;
Pl. XXIII, N~ 3034.
  ') B i t t e 1- O t t o, op. eit.
24,
T.
10, 1-5.
  ) La m b, op. eit., 78, Pl. XIV, 2; XVII, o. p.
 3) Ibid.,
21,
10.
  ) B i t t e 1- O t t o, T. 10. Ovde ima i lokalnog otstupanja od vincanskih ornamenata.
145) Ibid.
22,   196;
Kleinasien
(1934), 73.
140) Up. B i t tel, Zur Chronologie der anatolischen Fri.ihkulturen, Reineeke Festsehrift
(1950), 16 i d. i tabela na str. 25.
147) v. d. O ste n, 'op. eit., 25 i d.
148) Ibid., fig. 70,   2747.
140) Ibid.,
31.
15<1) B i t tel, Priihistorisehe Zeitsehrift, loe. eit.,
135
 ,a Za belo slikanje up npr. La mb, op. cit.,
78, 82, 85,
Pl. XXX; Troy,
(u oba slucaja
iz perioda Troje I); La m b, Excavations at Kusura, neal' Af,yon Karahisar, Archeologia LXXXVI
(1937), 14 (Kusura A).
 
Gornje izlaganje pokazalo je da se na citavom podrucju od srednjeg Podu
navlja do Male Azije na kraju neolita nalazi citav niz usko povezanih i srodnih
kulturnih grupa koje se ovde pojavljuju u raznim varijantama. Otuda smatram da
ce biti C',Jravdan naziv balkansko anadolski kompleks mladeg neoHta koji sam na
drugom mestu vec predloio za ove pojave.'6~ Pored ovde obradenih grupa (vin-
1~3) M i loj c ic, Chronologie, 26-27; up. E. Gal' st a n g, Diseover es at Mersin, Antiquity
XIII (1939), 247.
1~') M i loj c i C, loe. eit.
100) G. M. S h i P t o n, Notes on the Megiddo Pottery (1938).
15 ) Ibid, XVIII, 1 (sloj XVI, XVII) Pl. 15, 21-25 (XIX, 22-24); Pl. XVI, 15-16 (XIX, 16);
Pl. 16, 1 (razni vincanski pro ili iz sloja XIX); l. 18, 21; XX, 11-14 (sloj XX).
1&7) H. Kan tor, Early Relations of Egypt with Asia, Journal of Neal' Eastern Studies I
(1942), 195-196.
158) A. J i r k u, Die iiltere Kupfer-Steinzei t Plastinas und der Bandkeramisehe Kulturkreis
(1941), passim.
159)
I. R. P i t t i o n i, Beitriige zur Gesehiehte des Keramikums in Afrika nd im nahen
Osten (1950), 48-49; odbija mišljenje Jirku-a.
150) Problemi neolita, 65  d,
Dr Milutin V. Garašanin
  Sirija i alestina sa ilikijom
Pojave vezane za kompleks obraden u ovome radu mogu se pratiti i u ovim
krajevima. Naalost, ovde je tee izvoditi preciznije zakljucke, usled još uvek sra
zmerno malog broja publikacija, a i stoga što hronološki odnos pojedinih na
lazišta nije ni do danas u potpunosti rešen. Stoga cu se samo ograniciti ukazivanjem
na glavne momente, ne upuštajuci se u detaljniju analizu, niti pak u dalekosene
zakljucke.
Veza slojeva Mersin XII u Kilikiji sa pojavama zapadne Azije, danas je do
voljno poznata i u dovoljnoj meri is icana u arheologiji (crna keramika, 'pehari na
nozi, bela inkrustacija, bradavi.caste drške, bela slikanje.153) Istaknuto je takode da
slicne pojave postoje i u TeIl Jude da XI.H(4)
No, uska povezanost izgleda da postoji i sa izvesnim pojavama u Palestini.
Ovde dolaze u obzir nalazi. iz Megiddo XX-XVI, od kojih su naalost oni jz Megiddo
XX te ko upotrebljivi, jer izgleda poticu iz jednog mešanog sloja koji sadri ma
terijal raznih epoha, te pored elemenata :slicnih vincanskim ima i takvih koji su
bez sumnje stariji.,oe,) Materijal kasnijih slojeva pripada I i II ranobronzanom d bu
Palestine. U ovim slojevima karakteristicna je i jedna keramika kod kOJe se medu
oblicima nalaze cisto bikonicne zdele sa niskim gornjim konusom, kao i zdele sa
konkavnim obodnim delom i one sa oštrim profil om. Ornamentika ovih zdela izve
dena je u tehnici glacanja.'36) Treba ipak 'pomenuti da su ove zde e vec radene na
vitlu. Karakteristcno je da su sudovi sa uglacanim ornamentima iz Prednje Azije
eksportovani i u Egipat, gde se pojavljuju u predinasticko doba.107)
Teško je rešiti pitanje pojava u tzv. GassuI kulturi Palestine, c ja hronologija
nije još potpuno rešena. A. Jirku naveo je citav niz analogija izmedu ove kulture
i pojava u Vinci. Formalno, ove analogije su potpuno tacne.J58) No treba voditi
racuna i o cinjenici da je Jirku analogije uzimao bez obzira na hronologiju (cak i
one sa badenskom kerarrillkom ), što, i kad odbacimo njegovu eprihvatljivu tezu
da su ove pojave na istok dos pele iz Evrope, oteava njihovo hronološko korišcenje.
Takode je i pitanje puta kojim su eventualne veze mogle ici i pracenja njihovog
kretanja a zapadu je sasvim nemoguce rešit . Stoga se ogranicavam na pominjanje
 
 
 
canska, makedonski Late Neolithic, Larissa-Tesalija r kasni neolit Grcke, kritski
kasni neolit i subneolit, maloaziska grupa sa Samosom), tu još spada i Gumelnitza
grupa Rumunije i Buga ske i lendelska grupa zapadne Madarske, kako to jasno
pokazuje srodnost pvih grupa sa vincanskom.'Gl) Kako je vec dovoljno istaknuto,
pojedine grupe ovoga kOffil.,Jleksamaju svoj lokalni razvoj kojim se mogu objasniti
razlike izmedu njih, nastale regionalnom odvojenom evolucijom sa jedne zajednicke
zadatak da se utvrdi odakle su se i kojim pravcem ove kulturne grupe raširile.
U vezi sa tim treba istaci sledece:
1. Medu svim pomenutim grupama narocitim bogatstvom isticala se maloaziska,
koliko se moe suditi iz njenog materijala u kasnije vreme.
2. Hronološka posmatranja pokazuju jasno prioritet jugoistoka nad našim Po
dunavljem. Vec ranije datirao sam pocetke vincanske grupe oko
2600
godina pre
n. e.1Gi) I danas, ma da na osnovu delom drukcijih argumenata koji mi u vreme
',Jisanja rada o hronologiji vincanske grupe nisu bili na raspoloenju, ostajem pri
ovakvom datiranju. To sam detaljno objasnio na drugom mestu, te cu ovde samo
sumarno izneti argumente u ovom smislu. a) - Kako je ustanovio Milojcic (licno
saopštenje Milojclca), u Troji II b naden je na jednom sudu otisak jednog iga tipa
ranominojske faze III što za ovaj sloj Troje II, daje kao terminu s ',Jost quem oko
2360 pre n. e. Kako se vrsta keramike na kojoj se ovakav otisak javlja nalazi od
kraja Troje I, teško je za pocetke Troje usvojiti datum mnogo pre 2600 godine pre
n. e.m) b) - Sniavanje hronologije neolitskog doba na Kritu popunilq je neshvat
ljivu prazninu koja je ranije postojala izmedu ovog perioda i pocetka Vince. N
s ob irom na cinjenicu da se izmedu kraja neolita na Kritu i ranominojskog perioda
II koji je vremenski paralelan sa ranoheladskim dobom/Gl) ima ubaciti još subneo
1itski i ranomin jski period I, teško je za ranominojski period II usvojiti kao po
cetni datum ca.
2550 godine. 15)
Kako
se ranobronzanodobski uticaji javljaju u Vinci pocev od vincansko~tordoške faze II
(Vinca 8-7 m), to i za te slojeve Vince dobijamo kao te minu s post quem 2550
godina pre n. e. Otuda bi opet bilo teško pocetke kratke vincansko-tordoške faze I
staviti mnogo pre 2600 godina pre n. e.
Medutim, u tome slucaju vincanska je grupa nesumnjivo mlada od odgova
rajucih kasno neolitsk h grupa istog kompleksa u Grckoj, na Kritu, ili u Maloj Aziji,
gde, kako je i stratigrafski dokazano, ove grupe prethode ranom bronzanom dobu.
Tak~ se vincanska grupa u najboljem slucaju samo vremenski dodiruje sa njima,
da bi zatim due nastavila svoju evoluciju.
Na osnovu veza Tigani II / Mersin XII, poceci Tigani III mogu se pomeriti
unazad bar do ca. 2800 pre n. e. No moguce je da su u Maloj Aziji vincanski ele
menti i još stariji: hronologija pojedinih faza iganija, kao i njihove tipološke
odlike nisu stratigrafski fiksirani. Milojcic smatra da se prvi uglacani ornamenti
nalaze vec u Tigani II, a takvi ornamenti postoje vec i u Kum Tepe Ia.'116) Kakav
161) Hronologija, 119 i d.; 121 i d.; Chronologie, 106 i d.; Pr blemi neolita, loe. eit.
lO ) Hronologij.a, 145 i .d.
103) Ovim pitanjem detaljnije sam se pozabavio u radu, Zur Zeitstallung des Beginns der
Vinca-Kultur, Areheologia Jugo laviea I (u štampi).
104) M i loj c i c, Chronologie, 34.
105) Ovakav datum ,l\opušta i Milojcic u svom radu ie Askoskanne auf dem Balkan, Mit
teilungen des deutsehen Arehiiologisehen Instituts, III, 1950, 107 i d.
106)
t
 
je
giddo XIX postoje i igovi tipa Demdet Nasr, što pokazuje da vremenska ra lika
sa Mersin XII nij e bila velika.167) No, GassuI kultur , po mišlj enju velikog dela
njenih poznavalaca, starija je od Megiddo.168) Ukoliko se i ovde nal ze vincanski
elementi, morali bi oni tu biti još stariji no u Maloj Aziji. U današnjem stanju
nauke to pitanje mora ostati otvoreno, Dovoljno je ako istakn m da se zasada po
reklo celog kompleksa moe nesumnjivo dovesti bar iz zapadne Male Azije i da je
on odatle Prodro na Balkan.
Drugi je problem puta kojim su se širile pojedine grupe ovoga kompleksa.
Izgleda nesumnjivo da je pored suvozemnog i pomorski put preko ostrva morao
igrati vidnu ulogu. Za prodiranje u Srbiju svakako je od vanosti bio Moravski put.
Ali ne sme se zabolfaviti ni mogucnost puta preko Bugarske na koji ukazuju nalazi o
kojima je vec bilo govora. Moda bi tu bila od znacaja cinjenica da se na nekim
nalazištima vincanski elementi ovde nalaze sa elementima Boian A kulture, koja
je u celini svakako st rija od vincanske gru PE . To bi ukazivalo na prodiranje
elemenata balkansko-anadolskog kompleksa sa jugoistoka, gde su stariji, u današnju
Bugarsku, još vrlo rano. U ~vakom slucaju moe se zakljuciti da su ovi novi ele
menti prodrli u Srbiju sa jugoistoka, moda preko dva puta u vr me kada su dalje
na jugoistoku vec due vremena postojali, i da su zatim imali svoju specificnu
evoluciju koja se produila i onda kada su u izvornoj oblasti bili vec davno za
menjeni potpuno novom kulturom.
I o toj daljoj evoluciji vincanske grupe nuno je progovoriti nekoliko reci.
Svi arheolozi koji su se u novije vreme pozabavili problemima vincanske grw )e,
slau se u gledištu da je ova imala dugu unutrašnju evoluciju koja se razvijala
neprekidno tako, da su se stvorile nekoliko faza vincanske grupe. F. Holste obe
leio je ove faze kao A-D što prihvata i V. Milojcic.l6n) Ja sam pak vincansku
grupu podelio u dve osnovne faze, vincansko-tordošku i vincansko-plocnicku od
kojih u svakoj razlikujem dva razdoblja.l7O) U suštini se ova podela potpuno slae
sa Holsteovom, a drukcija terminologija u oznacavanju faza uzeta je samo da bi
se podvukao veci preokret koji u razvoju ove grupe nastaje oko vincanskih slo
jeva dubine 6,5 m. No, bilo bi pogrešno misliti da u toku te evolucije vincanska
grupa nije bila podlona i uticajima sa strane. To je prirodno moralo nastupiti, vec
s obzirom na njenu geografsku rasprostranjenost. Prodrevši u Sr iju, vincanska
grupa raširila se na celoj teritorij i Srbije sa Vojvodinom, posebno Banatom, i u
Erdelju. Njeno širenje obuhvati o je naj pre tokove v likih reka i njihovih pritoka,
yorave i Dunava. U kasnije vreme vincanska grupa Prodire još dublje, u zaba
cene, planinske krajeve. Tako nalazišta vincansko-plocnicke faze nalazimo u Za
padnoj Srbiji uStaparima, Kosjericu pa i u Sandaku, u Radojinji i samom Novom
Pazaru.I71)
1 7) W F. Al b r i g h t, The Archaeology of Palestine
(1949), 71.
168) Ibid., 65 i d. Za pregled postojecih mišljenja up. Chronologie, 15.
JU ) Chronologie, 70 i d. F. H o 1 ste, Zur chronologischen Stellung der Vinca Keramik,
Wiener priihistorische Zeitschrift, XXVI (1939), 1 i d.
170) Hronologija, 8 i d.
171) Za Stapare up. M. G ara š a n i n - D. G ara š a n i n, Arheološka nalazišta u Srbiji
(1951),
62: nalazište u Kosjericu otkrio sam u zajednici sa N. Zivkovicem i R. Galovicem
1952
godine;
na Pljosnoj Stijeni vršena su zaštitna iskopavanja pod rukovodstvom Aleksandre Jurišic
1953
go
dine. IskolPavanja u Novom Pazaru vršili su asi~tenti praistoriskog odeljenja Narodnog muzeja
u Beogradu prema upustvima Drage Garašanin, Tek iz vincansko-pl.ocnicke faze poticu i prvi
pouzdani nalazi sa Kosova i Metohije, up. M.   a p aUla H 101,   npBo6101THeo1cToplo1jeKocoBa
11 MeToxlo1je,MY3ejlo1
3-4 (1949), 57
i d.; D. Ga r a š an i n, Jedan primerak monumentalne ~~
Utske plastike, Arheološki vestnik   1 (19(;2), 14 i d,
 
25
Raši ena u slivu Morave, glavnog prirodnog puta praistoriskog Balkana i, u
junom delu široko otvorene Panonske nizije, vincanska grupa prirodno je morala
dolaziti u dodir sa susednim grupama i stajati sa njima u tešnjoj vezi. Vec sam
na rugom mestu pokazao kako je ona bila u tesnom dodiru sa potiskom grupom
u Banatu. Preko ove grupe primala je vincanska gru pa u razmeni opsidijan iz
Erdelja, no isto tako je bilo i cesto prenošenje drugih proizvoda iz jedne oblasti
u drugu. Tako je vršeno i importovanje keramike, preko koje je vincanska grupa
upoznala motiv spirale koji joj je prvobitno b o stran.l72)
No, Isto tako, bilo je i importa i uticaja sa juga gde u to doba vec cveta
kultura ranog bronzanog perioda. Vec u gornjem izlaganju istaknuto je da su ovi
8
slojeva). Delom se ovde radi o importovanim objektima, delom pak o lokalnim pro
izvodima u kojima su podraavani predmeti ranog bronzanog doba na jligU. Ovde
spadaju svakako importovani sud sl can ranoheladskim sauciere-ama i pehar ki
kladskog tipa, kao i drška u obliku jadca i askosi.I7~)Zasada je poznato još malo
ovakvog materijala, no treba voditi racuna i o tome da su naselja vincansko
tordoške faze još uvek u vrlo maloj meri ispitana.
Još mnogo jaci uticaji sa strane dolaze do izraaja u mladoj, vincansko
plocnickoj fazi. Sasvim je razumljivo da su u dve glavne oblasti rasprostranjenosti
vincanske grupe, podunavskoj ;. moravskoj, postojali i razliciti uticaji, iz razlicitog
pravca. Tako se u Podunavlju narocito razvija grupa keramike sa igosanim ubo
dima, koja se kako oblicima tako i principima orn~mentike bitno razlikuje od
ostal g materijala vincanske grupe.l7·) Pitanje porekla ove Keramike nije još rešeno,
ali je najverovatnije da c ona morati biti u vezi sa oblastima gde su se due
zadrali uticaji staJ e Boian A kulture u kojoj su ovi princitpi ornamentike narocito
tipicni, a koja je utic la na stvaranje ornamentalnog sklopa niza okolnih kulturnih
grupa.m) Ova je keramika mahom raširena u Podunavlju i Vojvodini dok na jug
prodire samo sporadicno (Lipovac i Raanj).l7G)
Naprotiv, u pomoravskoj grupi uticaj ranog bronzanog doba jugoistoka
mnogo s.u jaci, cak moda jaci nego što se to dosada i moglo slutiti.107) Intere
santno je medutim da su ovi uticaji ovamo, izgleda prodrli sukcesivno i post peno.
Tako se najranije pojavljuju plitki tanjiri sa uvucenim ili zadebljanim obodom
na kome se po pravilu nalaze ornamenti kanelura (Gradac, Mala Grabo nica),
zati.m i šolje sa jednom drš om (na istim nalazištima), a moda i prvi sudici
amforice sa dve drške (jedan fragmentovan prime rak u Maloj Grabovnici).178)Na
ovim lokalitetima karakteristicne su i drške sa ogromnim dugmastim ispupcenjem
koje su s\ razvile iz prostijih oblika poznatih u balkansko-anadolskom kompleksu
ranije ~reme.m) Nedostaju, medutim, krcazi sa ravnim ili zasecenim obodom
172) Up. M. Ga r a Š a n i n, Die Theisskultur im jugoslawischen Banat, Bericht der romisch
germanischen Kommissio 33 (1943-1950), 125 i d.; JiICTH,O uopeKJ Y S-cuHpaJ e Y BHH<IaHCKOj
rpyuH, CTapHHa;p,H. C. II (1951), 267 i d.
in) Up. Chronologie, 76-77.
170) Hronologija, 103, 107.
177) U Maloj Grabovnici elementi pod uticajem ranog bronzanog doba gotovo se javljaju u
istom broju kao i vincansko-ploc icki.
178) BaCHB.,rpaAa~. rJ ac C. K. A. LXXXVI, CJ .49, B, j, K.
 
 
Dl' Milutin V. Garašanin
tipicni u Plocniku, gde je još uvek redak sud sa dve drške.1SO) Naprotiv, u najka
snijoj fazi, bubanjsko-humskoj, tipicni su elegantni pehari sa dve drške, a javlja
se i 'pastozno bojenje (crusted ware) i slikan e belom bojom što pop uno odgo
vara kasno neolitskim pojavama u Egeji.l8l) Inace su ovde elementi vincanske grupe
difi itivno potisnuti i gotovo potpuno išce7avaju.
Treba pomenuti da ovi uticaji u Pomor vIju nisu sporadicni i ograniceni
samo na pojedina nalazišta, kako to pokazuje materijal sakupljen u toku rekogno
sciranja koje se vec više godina vrši u Po oravIju. Tako se mešavina elemenata
kakvu alazimo i na Gradcu javlja i u Pavlovcu, na lokalitetu Dva Brata kod
Ranutovca (Tab.   sl. 6,
severno od Vranja, u samom Vranju na lokalitetu
Raška (Tab. III, sl. 6, 2; sl. 7) i na nizu nalazišta leskovacke kotline, Ll kojoj je
zastupljena i bubanjsko-humska grwpa u izdvojenom obliku (Gumnište u Donjoj
Slatini).182) U istom smi lu ukazuju i novi nalazi dalje na severu, kao krcag iz
Tmave'8:l) (Tab. III, sl. 8), keramika sa Jelenca kod Aleksinc (Tab. III, sl. 6, 3-5)
kao i ona iz Varvarina.1S4) Neobicno je zanimljiv, askos nedavno naden na lokalitetu
Gradac u Ostrvici kod Niša.
Sve gore opisane pojave imaju svoje poreklo na jugoistoku. Be7. elje d
detaljno iscrpim sve analogije navešcu samo nekoliko momenata koji mogu po
sluiti preciznijem osvetljavanju porekla tih elemenata. Pri tome ce materijal iz
Bugarske koji sam tretirao odvojeno na drugom mestu biti uzim n u obzir samo
ukoliko se radi o materijalu koji mi pri isanju moga ranijeg clanka nije bio
poznat.l~ ) Tako se zdela sa uvucenim obodom javlja u Makedoniji (Hagios-Mamas,
Kritsana, Vardaroftsa, Kilindir, Dourmousli, Saratse, Servia,lSG)rapoheladskoj kul
turi Grcke (Orchomenos, Eutresis, Atina, Korakou, Zygouries, Asine, Asea, Korint,
Tirins,m) Maloj Aziji (n pr. Protesilaos Troja, Therrl1i, Kusura
1 ~~, )
a isto t::lko i
u Bugarskoj. Zdela sa zadebljanim obodom retka je u Makedoniji i ranoheladskoj
180) M. Grb i C, Ploc ik, Aeneolitische Ansiedlung (1929), Abb., 18-21.
181) Za odlike ove grupe up. M. Gal' a Š a n i n, Stand, Probleme und Aufgaben der
Vorgeschichtsforschung im serbischen Morava Gebiet, Actes du IIIme Congres des sciences
prehistoriques et protohistoriques (1950), 98 i d., Pl. 7, 13-19.
182) Lokalitet u Ranutovcu otkriven je prilikom rekognosciranja 1953. Na Gumništu vršila
je D. Garašanin iskopavanja 1952 godine. Za Rašku i ranije nadenu tatuetu koju ovde olpet
reprodukujem, up. M. Gal' a Š a n i n - D. Gal' a Š a n i n, op. cit., 31.
183) Pomenuto kod M. F i 1i p ()V i c a, Srebrni prsten iz Tmave u Toplici, Muzeji 3-4
(1949), 29.
18') Za ova nalazišta koja Vasic obeleava kao tip Polj na, što ce verovatno odgovarati
našoj bubanjsko-humskoj grupi up. M. Gal' a Š a n i n - D. Gal' a Š a n i n op. cit. (s. v. Alek
sinac - srez Moravski; Varvarin, srez Temnicki).
18u) Pojave ove vrste u Tesalij izdvojio je Mi loj
c
i C, Griechenland, 61-62, Abb. 11,
15 (sudovl sa dve drške delom slicni bubanjsko- humskim, npr. Abb. 11, 1; krcazi, sudovi sa
uvucenim obodom, askosi).
180) P. M., Cat., fig. 36-38; 162-167, 178-]82, fig. 45; 216, 217, 242, 245, 246, 249-252,
307, 311; sudovi sa zadebljanim obodom nalaze se vec u kasnom neolitu, npr. u Kaputzedes,
ibid., fig. 22 a.
187) K u nze, Orchomenos III, 62 i d., Abb. 25, T. 25: Gol d m n, op. cit., 100, fig. 133;
C. BI e gen, Korakou (1921), 6, fig. 5, 2, 3; 13; Isti, Zygouries (1928), Pl. V, VIlI, O. Fra d i n
A. P e rs o n, Asine (1938), 228 i d , fig. 168, 1, 2; D. Lev i, Abbitazioni preistoriche sulle pendici
meridionali dalI' Acropoli, Annuario della Scuola di Atene XIII-XIV (1930-1931). 45 i d.,
56 a, b;
H:
1m bel' g, op. cit., 63, fig. 65 e, f; Corinth, 516, fig., 35; up. i 519-520, fig. 39;
1\1.i Il e 1', op. cit., T. VII.
188) Dem a n g el, op, cit., 41, ig. 50; 52, 3; Tro y, 77-78 (tip A 12); La mb, Thermi,
 
27
grupi, no zato pretstavlj na tipicniju formu ranog bronzanog doba na mnogim
nalazištima maloaziske grupe (Troja, Thermi),18O) a dobro je poznata i iz Bugarske.
Obe vrste zdela tipicne su i u oltenskoj Salcutza grupi.1 O) Sud sa dve drške jedna
je od najrasprostranjenijih formi, iako se javlja u nizu raznih varijanti koje cesto
znatno otstupaju jedne od drugih. Oblik je poznat u Makedoniji (Molyvopyrgo,
Vardaroftsa, Gona, Saratse i osobito Armenochori, gde su oblici bliski bubanjsko
humskim), ) ranoheladskoj kulturi - tzv. tankard (Orchomenos, Eutresis, Zy
gouries, Korakou, Tirins itd.), ' ) sa Kiklada (na:pr. Syros), Krita, gde se javlja još u
ranominojskom dobu u obliku slicnom bubanjsko-humskim (Miamu),lD:l) Male Azije,
gde se pre tipicnih trojanskih pehara još u vreme Troje I nalaze oblici slicni makedon
skim (Troja, Thermi).1 1) Najslicniji oblici bubanjsko-humskim, postoje, medutim,
u Bugarskoj (Mihalic, Sv. Kirilovo, Meckur) i 'posebno li Salcutza grupi.J,, ) Veoma
rasprostranjeni su i krcazi sa ravnim ili zasecenim obodom koji osobito u Egeji i
Maloj Aziji imaju niz baroknih formi i varijanti s razlicito modelovanim kljuna
stim obodom. Oni su poznati iz Makedoni e (Kritsana, Hagios Mamas - identican
sa primerkom iz Plocnika, Vardaroftsa, Sala manle, Gona, Karaman)/DG) ranoheladske
kulture (napr. Eutresis, gd ima i primeraka slicnijih plocnickim, Korakou, Zygou
ries, Asine, Tirins, Egina, gde su oblici slicniji kikladskim)/,J7) na Kikladima,l IS)
Kritu, vec od ranominojske faze P ) i u celoj Maloj Aziji (Protesilaos, Troja,
Thermi, Jortan, Kusura, Isparta, Alaca Hiiyiik itd.)?OO)I u Bugarskoj postoje oblici
srodni plocnickim, a isti je slucaj i u Salcutza grupi, gde oblik odgovara primerku
iz Tmave.20l) Poklopac slican plocnickim javlja se u Orchomenos-u, a tiljJican je u
materijaiu trojanske kulture (Troja, Thermi).202) Najzad je poznata i šolja sa jednom
J~ ) Oblik je poznat iz Atine, Lev i, op. cit., fig. 58, a, b; Tro y, 58-59 (tip A 6); La m b,
Thermi, 88, fig. 28, 5-6; 27, -6; Pl. XV, 2; XVI, 2. Na oba nalazišta oblik pripada još fazi
Troji 1.
J911) D. B er c i u, ArheoIogia preistorica Olteniei (1939), 53 i d., fig. 52, 5-12, 16; 55, 5-7;
56; 58, 3-5; 64, 5-6, 11-12; 65; 67.
19') P. M. Cat. 210, 229, 257, 258, 268-272, 282-290, 321-349.
192) K u nze, op. cit., 30 i d., T. X-XII, Abb. 7; Gol d man, op. cit., 116-118, Pl, VIlI,
fig. 153, 1; BI e gen, Zygouries, Pl. XIII; Isti, Korakou, 9-10, Pl. 1, 2, fig. 10; M ii Il e r, ()Ip.
cit., 70-71, T. XXX, 2, up. i Abb. 56.
 13)  
b er g, op. cit., 88, sl. 169; Eva n s,   p cit., 58, fig. 18, 1 (E. M. I).
'O') Specijalno Tro y, 228 (tip A 29); La mb, Thermi, 131, M 551, Pl. XXXV, fig. 26, 29 a.
1OU) llpe):lJi CTOpI1'IeCKOeJU1lU'-Ie1\'0 c. KPJi BO):lOJI,aCKOrrKJi i rrpoY'-IBaHJi 51, 43, CJI.30 b-p;
up. M. r a p a lUa HJi H, Sv. KJi PJi JIOBO By6aH>, CTapJi Hap,H. C. II (1951), 13 i d.; Isti, Stand,
  ') P. M., Cat., 172-175, 193-199 (od toga 196 identicno sa placnickim), 211, 230-235,
248, 273-278, 370.
107)
Gold man, Eutresis, 86, 94, 105; fig. 105, 117, 3; 136, 137; BI e gen, Korakou 7; Isti,
Zygouries, 84-85, fig. 71-72; F r i i d i n - Per s o n, op. cit., 226 i d., fig. 167, 2; M ii Il e r, op.
CiL, 21-24, T. VIlI, W e 1ter, Aegina, 8 i d., Abb. 16.
lOS)   b er g,
eit., 85, Abb. 160-162.
190) Eva n s, op. cit., 62, fig. 25-26 (E. M. I).
2110)
Dem a n g e 1, op. cit., 18, 39-40, 54 i d., f g. 17, 46, 48, 68, 69, 70, 12; 72, 76, 5 (sloj
I-IV); Tro y, 65-68 (tipovi B 1 i d; B 13 i d.); La m , Thermi, fig. 26, 28 (28, 6 narocito blisko
primercima iz Plocnika), 29 (29, 2 ima takode bliske analogije u Plocniku); La m b, Archa.eologia,
loc. cit. 19: Pl. VI; 13; VII 9 (u fazi B razne varijante). R. O g u z-A r i h. Les fouilles d'Alaca
Hiiyiik (1937), CXXIII, 820, 833, Pl. VII, XIn (metal); B i t tel, Kleinasiatische Studien, 176
i d., Abb. 41 i d. (Isparta).
201)
M Ji Ko B, llpe):lMcTorpM'-ICCKOeJIMlU'-Ie):lO c. MeXaJIM'-I,PacKoilKM   I rrpoyqBaHM51I
1948), 17, CJI. 19 (osobito el; B er c i u, Opi. cit., 53, fig. 51. )
2(2) K u nze, op. cit. 72, Abb. 33; Troy, 75 (t~p D 19-Troja I); La m b, Thermi. Pl.
XXXIX VIII (grad III-V),
 0 )
P. M. 81, Cat. 168-171, 183-188, 202, 221-228, 243, 254-256, 279-281, 313, 319.
2 ,) Gradski muzej Bitolj, n publikovano.
20 ) Mu 11 er, op. cit., 17, Abb. 6.
 
b e y r,
Ahlatlibel Hafriyati, Turk tarih arkeologya ve etnografya dergisi (1934), 308 i odgovaraj ce
slike (pisac ove sudove smatra kultnim objektima); R. Og uz - Ari h, op. cit., Pl. IX-X.
207)
Š
a n i n, Ka problemu pocetaka bubanjsko-humske grupe, Arheološki
vestnik II, 1 (1951), 5 i d.
208)
 
H, CTap1ilHap, II (1951), 13 i d. Iz ob asti oko Kumanova zasada
se zna amo za nalazište kod Lojana, koje bi moglo spadati u gru;pu o kojoj se ovde radi.
Up. G. Hi e s s 1e i t ner, Eine jungstcinzeitlicl1e Wallsiedlung nachst Lojane, Wiener Prahi
siorische Zeitsch ift XX (1933), 10-13, Abb. 1-2. Da na pomenem da u obradi materijala u
ovom radu nisu uzeti blie u obzir askosi, jer je pitanje njihove rasprostranj nosti i tipova
detaljno obradio M i loj c i
C,
archaologischen Instituts, loe. cit.
drškom koja prelazi preko oboda. Oblik postoji u Makedoniji u varijantama koje
znatno otstupaju od onih u Srbiji (Kritsana, Hagios Mamas, Kilindir, Saratse,
Sedes, Servia, Vardaroftsa, Armenochori)/O ) ali ie jedan primerak iz Kravara kod
Bitolja, iako raden u odlicnoj fakturi, vec mnogo slicniji pomoravskim. ) Slican
je slucaj i sa jednim primerkolf