funkcionisanje CB u praksi

F U N K C I O N I S A NJ E C E N T R A L N I H B A N A K A U P R A K S I

1. SISTEM FEDERALNIH REZERVI...............................21.1. STRUKTURA SISTEMA FEDERALNIH REZERVI 21.2. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE..............51.3. SUPERVIZIJA........................................................81.4. PLATNI PROMET................................................10

2. EVROPSKA CENTRALNA BANKA – ECB................112.1. ORGANIZACIONA STRUKTURA........................132.2. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE............152.3. PLATNI PROMET................................................20

3. BUNDESBANKA........................................................21

4. BANKA ENGLESKE..................................................244.1. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE............284.2. SUPERVIZIJA BANAKA.......................................29

5. CENTRALNA BANKA CRNE GORE.........................305.1. CILJEVI I ORGANIZACIJA CBCG.......................325.2. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE............335.3. SUPERVIZIJA BANKARSKOG SISTEMA...........355.4. PLATNI PROMET................................................35

6. CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE.....366.1. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE............376.2. PLATNI PROMET................................................39

7. CENTRALNA BANKA SRBIJE..................................397.1. ORGANIZACIONA STRUKTURA NBS................397.2. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE............397.3. PLATNI PROMET................................................397.4. SUPERVIZIJA......................................................39

1


1.SISTEM FEDERALNIH REZERVI

Pre osnivanja centralne banke Ameriku su periodično potresale finansijske krize koje su dovodile do masovnog bankrotstva banaka i preduzeća, kao i do recesija. Izuzetno oštra finansijska kriza je naterala Kongres 1907. godine da osnuje Nacionalnu monetarnu komisiju, koja je predložila osnivanje institucije koja bi imala kao zadatak prevenciju finansijskih kriza.

Složen sistem federalnih banaka SAD je rezultat kompromisa iz 1913. godine. Naime, ,,internacionalisti” su tražili jedinstvenu centralnu banku, koja može predstavljati SAD u svetu, a ,,populisti” su bili protiv centralizacije i poslovnog i centralnog bankarstva. Stoga su internacionalisti dobili centralnu instituciju u Wašingtonu, a populisti 12 centralnih banaka, sa mogućnšćou promolisanja regionalnih interesa. Kao rezultat kompromisa Sistem federalnih rezervi je istovremeno i u okviru Vlade i izvan nje. U okviru je pošto Bord guvernera bira predsednik, a njihov izbor potvrduje Kongres, a izvan je, jer guvernere regionalnih banaka biraju regionalni bordovi.

Uloge Sistema federalnih rezervi su:

Formulisanje i sprovođenje monetarne politike SAD preko uticaja na novac i kreditne uslove u zemlji, radi postizanja pune zaposlenosti i cenovne stabilnosti;

Supervizija bankarskog sistema u cilju očuvanja stabilnog bankarskog sistema i zaštite prava deponenata;

Pružanje usluga platnog prometa Vladi SAD, finansijskim institucijama, i međunarodnim organizacijama i

Očuvanje stabilnosti finansijskog sistema.

1.1. STRUKTURA SISTEMA FEDERALNIH REZERVI

Sistem federalnih rezervi se sastoji od (šema br.1) :

Federalnih banaka,

Borda guvernera i

2


Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC).

FRS se sastoji od dvanaest banaka federalnih rezervi, regionalno raspoređenih (slika br.1), koje imaju 25 filijala. One obavljaju veliki broj zadataka poput: operatera nacionalnih platnih sistema, distribucije novca, supervizije i regulacije banaka članica, kao i bankarskih holding kompanija, informisanje FOMC-a o regionalnoj ekonomskoj situaciji i dr. Sve banke imaju bord od devet direktora - tri direktora ,,A” grupe koji predstavljaju komercijalne banke koje su članice FRS, tri direktora ,,B” grupe koji zastupaju interese industrije, trgovine i poljoprivrede i tri direktora ,,C” grupe, koji zastupaju javne interese. Direktore grupe ,,A” i ,,B” biraju banke članice FRS, a tri direktora ,,C” grupe bira Bord guvernera. Direktori grupa ,,B” i ,,C” ne mogu biti zaposleni u bankama ili njihovi rukovodioci, dok direktori ,,C” grupe ne mogu ni posedovati akcije banaka ili bankarskih holding kompanija. U sistemu Federalnih banaka najveću ulogu ima Banka federalnih rezervi iz Njujorka. Ona ima stalnog predstavnika u FOMC, obavlja usluge za centralne banke iz drugih zemalja, obavlja devizne operacije za potrebe Trezora i obavlja operacije na otvorenom tržištu po nalogu FOMC.

3

ŠEMA BR. 1 - STRUKTURA FED-A I ODGOVORNOSTI ZA MONETARNU POLITIKU

Bord direktora Bord guvernera formuliše Članovi FOMC-a predlaže promene politiku obaveznih rezervi I (bord guvernera I pet diskontne stope odobrava predložene promene predsednika fed banaka) diskontne stope usmeravaju dilerski desk za sprovođenje operacija na otvorenom tržištu

12 federalnih banaka

Bord guvernera FOMC

Dilerski desk FRBNY


SLIKA 1 — SISTEM FEDERALNIH BANAKA

Bord guvernera ima sedište u Vašingtonu i sastoji se od sedam guvernera. Njegove čIanove bira predsednik, a njihov izbor potvrđuje Senat. Mandat guvernera je 14 godina, a svake druge godine se bira novi guverner. Težnja je da članovi Borda guvernera budu imuni na sve političke uticaje, zbog toga je njihov mandat dugačak i ne postoji mogunost reizbora. Ova institucija sprovodi superviziju i regulaciju rada FRB, administrira zakone o kreditnoj zaštiti potrošača, a odgovorna je i za funkcionisanje platnog prometa. Članovi Borda guvernera su u istom kontaktu sa ostalim kreatorima ekonomske politike. Predsednik Borda guvernera ima regularne sastanke sa Komitetom ekonomskih savetnika predsednika, a povremeno se susreće i sa predsednikom SAD.

Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) predstavlja najvažniju instituciju u Sistemu federalnih rezervi i sastoji se od sedam guvernera (članovi Borda guvernera), predsednik FRB Njujork i četiri predsednika izabrana od predsednika preostalih 11 FRB, koji se rotiraju svake godine. Po tradiciji, predsedavajući Borda guvernera predsedava FOMC-om, a njegov zamenik je predsenik FRB iz Njujorka. FOMC se sastaje osam puta godinje u Vašingtonu, a u slučaju potrebe predsedavajući može sazvati izvanrednu sednicu. FOMC formuliše politiku operacija na otvorenom tržištu, zone porasta monetarnih agregata i rukovodi operacijama FRS na deviznim tržišitima. U raspravi priikom donošenja odluka učestvuje devetnaest članova - dvanaest regionalnih predsednika i sedam guvernera. U glasanju učestvuje dvanaest članova (sedam guvernera i pet predsednika). Javnosti odluke objašnjava, po pravilu, samo predsedavajući FOMC-a. Javnosti se uvek saopštava: ciljna veličina kamatne stope federalnih rezervi, procena rizika u ostvarenju ciljeva, kratkoročna ekonomska situacija i stepen jedinstva članova FOMC-a u vezi konkretne odluke. U sprovođenju ciljeva FRS od velikog značaja su i depozitarne institucije, na koje su usmereni instrumenti monetarne politike, kao i savetodavni komitet, koji daje preporuke Bordu guvernera i FR bankama. Sve banke u SAD, kojih ima preko 11.000 se mogu podeliti u tri grupe: nacionalne banke, koje su po zakonu članice FRS, državne banke koje su danice FRS i državne banke koje nisu članice FRS.

4


Državne banke nisu u obavezi da budu članice FRS, ali mogu postati ukoliko ispune standarde propisane od strane Borda guvernera. U Sistemu federalnih rezervi postoji oko 3.360 nacionalnih i oko 980 državnih banaka. Ove banke, između ostalog, učestvuju u glasanju prilikom izbora direktora ,,A” i ,,B” grupe.

FRS u sprovođenju svojih zadataka koristi usluge savetodavnih i radnih komiteta. Tri komiteta direktno i na regularnoj osnovi savetuju Bord guvernera: Federalni savet (Federal Advisory Council), Potrošački savet (Consumer Advisory Council) i Savet depozitnih institucija (Thrft Institutions Advisory council).

1.2. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE

Za razliku od ECB i Banke Engleske, FRS nema jasan okvir vođenja monetarne politike. Preovlađujuće mišljenje je da nijedan intermedijarni target nije dovoljno dobar da bi on bio oslonac monetarne politike. Stoga FRS koristi eklektički pristup u kome na bazi svih raspoloživih informacija formuliše monetarnu politiku. Politika FRS predstavlja primer diskrecije u vođenju monetarne politike.

Sistem federalnih rezervi ima nezavisnost instrumenata monetarne politike, ali nema nezavisnost cilja. Ciljevi su određeni Aktom o Federalnim rezervama iz 1913. i dopunjeni Aktom o punoj zaposlenosti i uravnoteženom rastu iz 1978. godine. Ovim dokumentima je predviđeno da je cilj Federalnih rezervi maksimalna moguća zaposlenost, stabilan nivo cena i umerene dugoročne kamatne stope. U sistemu Federalnih rezervi smatraju da u dugom roku ovi ciljevi nisu konfliktni, jer stabilni uslovi doprinose stvaranju preduslova za punu zaposlenost, što predstavlja preduslov za umerene kamatne stope. Međutim, konfliktnost ciljeva se javlja u kratkom roku i tada se mora doneti odluka o prioritetima. Interesantno je da nikada nije postojala ciljna stopa inflacije koju treba ostvariti.

Najvažniji instrumenti monetarne politike su:

Operacije na otvorenom tržištu, čiji je cilj uticaj na kamatnu stopu na federalne fondove i na prekonoćnu kamatnu stopu (vodi ih Federalni komitet za otvoreno tržište i ova politika se razmatra na najmanje osam sastanaka godišnje);

Diskontna stopa (svaka banka u sklopu FED-a preispituje svoju politiku diskontne stope svakih 14 dana i one moraju biti odobrene od Borda guvernera) i

Obavezne rezerve (politiku obaveznih rezervi formuliše Bord guvernera).

5


Federalni bilansi se odnose na sredstva koje depozitarne institucije drže na računu kod federalnih banaka. Ova sredstva se ponekad zovu rezerve, što je razlog za naziv Banke federalnih rezervi. Ona se mogu koristiti za izdvajanje po osnovu obavezne rezerve i podmirivanje bilansnih zahteva, ali i za obavljanje finansijskih transakcija. Tržište federalnih fondova je međubankarsko tržište na kojima se pozajmljuju ova sredstva. Uglavnom je u pitanju prekonoćna trgovina. Kamatna stopa koju naplaćuju banke na ovom tržištu zove se kamatna stopa na federalne fondove. Na tržištu državnih hartija od vrednosti u SAD dnevni promet iznosi preko 100 milijardi dolara.

U osnovi FRS može koristiti dva pristupa koja utiču na federalne rezerve:

Moguće je targetirati određen iznos rezervi, a preko reakcije tražnje određuje se kamatna stopa na federalne fondove i

Moguće je targetirati kamatnu stopu na federalne fondove preko prilagođavanja ponude ovih sredstava.

Ipak, poslednjih godina je češće vođena politika targetiranja kamatne stope na federalne fondove. Način intervencije dilerskog deska na ovom tržištu, preko operacija na otvorenom tržištu, prikazan je na šemi 2.

Politika upravljanja kamatnim stopama SAD-a se uzima kao školski primer upotrebe Tejlorovog pravila, to jest jednostavnog pravila prema kome se kratkorone nominalne kamatne stope podešavaju prema stopi inflacije i gepu između tekuće i potencijalne proizvodnje.

EMA BR. 4.2 — INTERVENCIJE NA TR2ITU FEDERALNIH FONDOVA

lzvor: Mucdolo, H. (2004), Monetary Policy Implementation”

6


Operacije na otvorenom tržištu, u ime svih dvanaest banaka članica FRS, obavlja samo dilersko odeljenje pri banci u Njujorku. One mogu biti privremene i dugoročne. Privremene se odnose na repo operacije (dilerski desk kupuje HOV od primarnih dilera sa dogovorenim datumom otkupa) i reverzne repo operacije (dilerski desk prodaje HOV primarnim dilerima sa dogovorenim datumom otkupa). Cilj ovih operacija je eliminisanje uticaja kratkoročnih fluktuacija na federalne fondove i održavanje kamatne stope na federalne fondove u okviru targeta. Proces privremenih operacija na otvorenom tržištu se brižljivo planira. FED svakog jutra prima detaljne procene ponude sredstava federalnih fondova i poredi ih sa procenama tražnje. Istovremeno se prati razvoj na finansijskom tržištu (kontaktiraju se brokeri, dileri, banke i sa njima se razmatraju tendencije na tržištu federalnih fondova). Nakon toga sledi diskusija u okviru Borda guvernera i predlažu se konkretne mere.

Dugoročne operacije na otvorenom tržištu se odnose na kupovinu državnih HOV na sekundarnom tržištu.

U osnovi postoje tri tipa diskontnih prozora:

Krediti za prilagođavanje koji pomažu depozitnim institucijama da prevaziđu kratkoročne likvidnosne probleme;

Sezonski krediti su namenjeni malim depozitnim institucijama u upravljanju svojom likvidnošću, koja je pod uticajem regularnih sezonskih faktora (naročito su značajni za poljoprivredne banke) i

Prošireno kreditiranje se odnosi na banke koje imaju nešto duže Iikvidnosne probleme, kao posledica izuzetnih okolnosti.

7

Sprovođenje privremenih operacija na otvorenom tržištu

Dilerski desk za operacije na otvorenom tržištu je povezan sa 22 primarna dilera. Najava operacija na otvorenom tržištu se šalje svim primarnim dilerima preko automatizovanog informacionog sistema ’’Zamka’’ ( TRAPS – Trading Room Automated System). Dileri imaju na raspolaganju 15 minuta da reaguju i da pošalju svoje ponude. Dilerski desk prihvata ponude od najpovoljnije ka manje povoljnim sve dok se ne postigne ciljna vrednost operacija na otvorenom tržištu.

Ove operacije se po pravilu sprovode oko 9:30 h. Jedino ukoliko je procenjen visok stepen ’’manjka’’ sredstava, tada desk ranije interveniše. Izuzetno retko desk može intervenisati dva puta u toku jednog dana.


Politika diskontnih prozora ima manji značaj za vođenje monetarne politike.

Funkcija obaveznih rezervi je da poveća uticaj FRS na kratkoročne kamatne stope. Obavezu izdvajanja obaveznih rezervi imaju sve banke bez obzira da li su članice FRS. Stopa obavezne rezerve može varirati od 8% do 14% na transakcione depozite, i od 0% do 9% na oročene depozite. Bord guvernera ima mogućnost da uvede dodatnu obaveznu rezervu u iznosu od 4% ukoliko je takva mera nužna za sprovođenje monetarne politike. Obavezne rezerve su tako formulisane da one ne predstavljaju značajno opterećenje za male depozitne institucije. Svake godine određuje se gornji limit do kojeg se ne obračunava obavezna rezerva. Depozitne institucije su obavezne da u dvonedeljnom periodu izdvoje prosečan iznos obaveznih rezervi, a nisu u obavezi da to rade na dnevnoj bazi. Manjak izdvojenih obaveznih rezervi od do 4% može se kompenzovati višim izdvajanjem u narednom periodu, a za veći manjak naplaćuje se kaznena kamatna stopa u visini diskontne stope uvećane za 2%.

1.3. SUPERVIZIJA

Bankarsku superviziju FRS obavlja zajedno sa Kancelarijom kontrolora valuta, koji vrši superviziju nacionalnih banaka, i Federalnom korporacijom za osiguranje depozita, koja vrši superviziju državnih banaka koje nisu čIanice FRS. Predmet supevizije FRS-a su oko 1.000 banaka članica, sve bankarske holding kompaniie. aktivnosti stranih banaka na američkom tržištu, kao i institucije koje sprovode međunarodne bankarske poslove. U sledećoj tabeli je prikazana podela poslova supervizije u Americi.

8


Sistem supervizije SAD spada u najkompleksnije u svetu. Prema nekim procenama (Barth, 2006), ukupni izdaci za superviziju samo u periodu 1998-2000. godine su iznosili oko 4,5 milijardi dolara. Broj zaposlenih koji je angažovan na ovim poslovima, u istom periodu, je 4 1.722).

9

TABELA BR. 1 - SUPERVIZORSKE INSTITUCIJE U SAD

Institucija Supervizor

Bankarske holding kompanije FRS

Nacionalne banke Kancelarija kontrolora valuta

Državne banke članice FRS FRS

Državne banke izvan FRSFederalna korporacija za osiguranje depozita

Kooperativne bankeFederalna korporacija za osiguranje depozita i FRS

Industrijske banke (ukoliko su osigurane)Federalna korporacija za osiguranje depozita

Depozitne holding kompanije Kancelarija supervizora depozitara

Štedne bankeKancelarija supervizora depozitara, FRS i federalna korporacija za osiguranje depozita

Štedno kreditne zadruge Kancelarija supervizora depozitara

Banke koje obavljaju međunarodne bankarske poslove

FRS

Predstavništva stranih banaka FRS

Strane banke sa državnom licencomFRS i Federalna korporacija za osiguranje depozita

Strane banke sa federalnom licencomFederalna korporacija za osiguranje depozita, FRS I Kancelarija kontrolora valuta

lzvor: ‘’The Federal Reserve System .- Purpose and Functions’’.


1.4. PLATNI PROMET

Platni sistem SAD je najveći u svetu. Banke federalnih rezervi imaju aktivnu ulogu u kliringu i poravnanju međubankarskih plaćanja. Ova odgovornost FRS-a je sasvim logična imajući u vidu da se kod nje nalaze rezerve i klirinški računi većine depozitarnih institucija. Stoga oni mogu efikasno obaviti platni promet skidajući novac sa računa banke koja vrši plaćanje i prebacujući ga na račun banke kojoj se plaća. Takođe, banke federalnih rezervi ne mogu imati likvidnosne probleme s obzirom da su deo centralne banke. Važan zadatak federalnih rezervi je i da obezbede da postoji dovoljna količina papirnih i metalnih novanica u prometu.

Svih dvanaest federalnih banaka su autorizovane da vrše emitovanje novca. Pre nego što se novac emituje bankama mora se obezbediti kolateral, najčešće u vidu razlišitih tipova HOV trezora ili federalnih agencija. Izdavanje metalnog novca je obaveza Trezora.

FRS obavlja i usluge platnog prometa realizovanog preko međubankarskih čekova, transfer elektronskih fondova i dr. Transfer elektronskih fondova posredstvom FRS se može obaviti preko ,,Fedwire” ili ,,ACH”. Transfer preko ,,Fedwire” se obično obavlja u sIučaju većih iznosa, a ,,ACH” se koristi za transfer manjih iznosa, kao bolja alternativa u odnosu na klasične čekove.

Posredstvom ,,Fedwire” se obavi prosečno dnevno oko 470.000 transakcija ukupne prosečne vrednosti od 1,7 triliona dolara. Fedwire se sastoji iz dve komponente: ,,funds service” i ,,securities service”. Prva komponenta se odnosi na transfer novca koji traje jednu sekundu na principu RTGS i ovu uslugu koristi oko 9.300 klijenata. Druga se odnosi na pretvaranje elektronskih HOV u novac i potom obavljanje platnog prometa sa njima. Ovu vrstu usluga koristi oko 8.300 korisnika. Nalog za obavljanje transakcije može se dati ,,on-line” ili preko telefonskog poziva.

Pored ,,Fedwire” postoji i privatni sistem platnog prometa - CHIPS, koji je vIasništvo Njujorške berze. Međutim, i CHIPS vrši poravnanja preko računa FED-a.

10


2.EVROPSKA CENTRALNA BANKA – ECB

Evropska centralna banka spada među najmlađe centralne banke u svetu. Ona je osnovana 1. juna 1998. godine a od 1. januara 1999. je preuzela odgovornost za monetarnu politiku u okviru euro zone, druge najveće ekonomske zone u svetu, posle SAD. Specifinost ECB, u odnosu na ostale centralne banke, je u tome što ona predstavlja nadnacionalnu centralnu banku. Paralelno sa osnivanjem ECB osnovan je i Sistem evropskih centralnih banaka, koji sačinjavanju ECB i nacionalne centralne banke svih zemalja članica EU.

Kapital ECB je formiran iz uplata centralnih banaka zemalja članica na bazi formule koja je uvažavala dva kriterijuma sa podjednakim ponderima: učešće broja stanovnika pomenute zemlje u ukupnom broju stanovnika eurozone i učešće BDP-a pomenute zemije u BDP-u eurozone.

Osnovni cilj ECB je održavanje cenovne stabilnosti i podrška ekonomskim politikama Unije radi ostvarivanja visokog nivoa zaposlenosti održivog i neinflatornog ekonomskog rasta, visokog nivoa konkurentnosti i konvergencije ekonomskih performansi, ali bez ugrožavanja cenovne stabilnosti. Ovakva definicija ciljne funkcije daje jasnu hijerarhiju ciljeva u kojoj primat ima cenovna stabilnost.

Rasprostranjeno je gledište da zemlje članice eurozone nemaju nikakvu odgovornost za monetarnu politiku, jer je za nju odgovorna Evropska centralna banka. Ipak, takvo gledište nije tačno, jer nacionalne centralne banke učestvuju u formulisanju monetarne politike za čitavu eurozonu. One učestvuju u formiranju ocena koje se prezentuju Savetu guvernera preko Izvršnog borda, kao i u pripremi guvernera vlastite zemlje za sastanke Saveta guvernera koji formuliše monetarnu politiku.

Najvažniji zadaci koji se ostvaruju kroz eurosistem su:

Definisanje i primena monetarne politike u eurozoni,

Sprovođenje deviznih operacija,

Upravljanje deviznim rezervama zemalja članica i

Održavanje efikasnog sistema platnog prometa.

11


ECB ima isključivo pravo emitovanja euro banknota. U kooperaciji sa NCB. prikuplja statistike podatke potrebne za vođenje monetarne politike. ECB nije uključena u proces supervizije, koji je ostao na nacionalnom nivou. Strane banke su predmet supervizije na konsolidovanoj osnovi zemlje iz koje vode poreklo, a mogu biti predmet supervizije zemlje domaćina na nekonsolidovanoj osnovi. Filijale stranih banaka su sa aspekta solventnosti predmet isključive supervizije zemlje iz koje vode poreklo, a zemlja domaćin može voditi superviziju sa aspekta likvidnosti. U nekim zemljama za superviziju su zadužene NCB,, a negde nju sprovode nezavisne agencije.

Za razliku od monetarne politike koja je zajednička u okviru eurozone, fiskalna politika se sprovodi nezavisno od strane svake pojedinačne zemlje članice. Predmet mnogih kontroverzi je koliko može biti efikasna monetarna politika u odsustvu zajedničke fiskalne politike. Ipak, treba imati u vidu da postoji veliki broj institucionalnih aranžmana sa ciljem ostvarivanja ,,zdravih” javnih finansija.

Za uspešno funkcionisanje monetarne unije od velikog značaja su faktori poput slične stope inflacije u zemljama članicama, sličnog stepena faktorske mobilnosti, sličnog stepena otvorenosti zemlje, cenovne i fleksibilnosti plata.

12

2. Kriterijumi za pristupanje eurozoni

Da bi članca EU postaIa članica eurozone mora da ispuni više kriterijuma. Prvo mora da učestvuje u okviru ERM II najmanje dve godine i da u tom periodu održava devizni kurs u okviru dozvoljenih margina fluktuacija.

Zatim, zemlje članice moraju ispuniti Mastrihtske kriterijume konvergencije:

Nivo inflacije ne sme da bude veći od 1,5% u odnosu na prosečnu stopu inflacije koje su ostvarile tri zemlje sa najnižom stopom inflacije,

Budžetski deficit ne sme da bude viši od 3% BDP-a,

Javni dug ne sme da bude viši od 60% BDP-a i

Dugoročne kamatne stope smeju da budu više od 2% od proseka tri zemlje članice sa najnižim dugoročnim kamatnim stopama.

ŠEMA BR. 3 - UPRAVLJAČKA TELA ECB

Izvor: ’’The Monetary Policy of ECB”


2.1. ORGANIZACIONA STRUKTURA

Tri najvažnija tela ECB su: Savet guvernera, Izvršni bord i Generalna skupština (šema br 3). Savet guvernera se sastoji od predsednika ECB, zamenika predsednika, četiri člana i dvanaest guvernera nacionalnih centralnih banaka. Zadatak Saveta guvernera je formulisanje monetarne politike i preduzimanje neophodnih mera radi sprovođenja zadataka dodeljenih eurosistemu. Odluke se donose prostom većinom glasova. a u slučaju izjednačenog broja glasova odlučuje glas predsednika. Članovi Saveta guvernera ne nastupaju kao nacionalni predstavnici, već kao potpuno nezavisni pojedinci.

Izvršni bord se sastoji od predsednika, zamenika predsednika i četiri dana imenovana od strane vlada članica eurozone. Zadaci ovog tela su: priprema sastanaka Saveta guvernera implementacija monetarne politike u skladu sa

13

Upravljačka tela ECB

Savet guverneraIzvršni odbor Generalna skupština

Predsednik Potpredsednik

Četiri člana izvršnog borda


Četiri člana izvršnog borda


GuvrneriNCB eurozone

GuvrneriNCB eurozone


smernicama i odlukama Saveta guvernera, vođenje tekućeg poslovanja ECB i sprovođenje ovlašćenja koje dobiju od Generalne skupštine.

Generalna skupština se sastoji od predsednika, zamenika predsednika i guvernera svih zemaija članica EU. Generalna skupština nema ovlašćenja za vođenje monetarne politike u eurozoni, s obzirom na to da se ona sastoji i od guvernera zemalja koje nisu pristupile eurozoni. Osnovni zadaci Generalne skupštine su: jačanje koordinacije monetarne politike (sa zemljama koje nisu prihvatile euro) radi obezbeđenja cenovne stabilnosti, prikupljanje statističkih podataka i pripreme za fiksiranje deviznih kurseva zemalja koje još nisu prihvatile euro (na putu ka eurozoni).

14

ŠEMA BR. 4- EVROPSKI SISTEM CENTRALNIH BANAKA (ESCB)

Izvor: Uloga CBCG u procesu pristupanja EU

Nacionalna Banka Belgije

Izvršni odbor Generalni savetUpravni savet

eurosistem ECB

Banka Španije

Banka Grčke

Banka Italije

Banka Holandije

Banka Portugalije

Bundesbanka

Banka Francuske

Centralna Banka Irske

Centralna Banka Luksemburga

Austrijska nacionalna banka

Banka Finske

Nacionalna banka Danske

Švedska Riksbanka

Banka Engleske

Banka Estonije

Banka Latvije

Narodna Banka Mađarske

Banka Slovenije

Narodna Banka Češke

Centralna Banka Kipra

Banka Litvanije

Centralna Banka Malte

Narodna Banka Poljske

Narodna banka

Slovačke


ECB ima visok stepen nezavisnosti. Sporazumom o EU, organima ECB je zabranjeno da traže ili prihvataju instrukcije od trećih lica ili institucija EU. Budžet ECB je nezavisan u odnosu na budete zemalja članica. Mandat članova Saveta guvernera je dugačak, a članovi Izvršnog borda nemaju pravo na reizbor, u cilju minimiziranja političkog uticaja. Takođe, regulativom je zabranjeno kreditiranje ili davanje garancija za kredite organa i institucija EU, kao i zemalja članica.


Cilj i monetarne politike i politike deviznog kursa je stabilnost cena. Cenovna stabilnost je definisana kao situacija u kojoj je stopa inflacije, koja se meri harmonizovanim indeksom potrošačkih cena, ispod 2%. Savet guvernera je 2003. godine dodatno pojasnio osnovni cilj cenovne stabilnosti, da stopa inflacije treba da bude ispod 2%, ali blizu 2%. Ovako definisana cenovna stabilnost predstavlja indikator za javnost, odnosno treba da deluje na ,,obaranje” inflacionih očekivanja.

15

3. Harmonizovani indeks potrošačkih cena

Kao pokazatelj cenovne stabilnosti koristi se harmonizovani indeks potrošačkih cena. Njegova struktura je pokazatelj koji sektori utiču na porast inflacije. Struktura ovog indeksa je prikazana sledećom tabelom.

Tabela 2. STRUKTURA HARMONIZOVANOG INDEKSA POTROŠAČKIH CENA

Ukupan indeks 100

Cene roba 59,1Neprerađena hrana 7,6Prerađena hrana 11,7Industrijski proizvodi 31,6Energija 8,2Cene usluga 40,9Stanovanje 10,4Transport 6,3Komunikacije 2,9Rekreacija i lične usluge 14,9Razne usluge 6,4

Izvor: Eurostat


ECB koristi ,,blažu” varijantu monetarnog targetiranja. Ciljni agregat je M3, odnosno ECB najavljuje očekivanu stopu rasta ovog agregata. Medutim, ECB nema obavezu da reaguje na odstupanje M3 od targetirane veličine u kratkom roku. Takođe, uporedo sa objavljivanjem monetarnog agregata, postoji i target inflacije. Monetarna politika deluje na obaranje inflacije na nivou eurozone kao celine i ne može uticati na različite stope inflacije u pojedinim regionima.

Kao vremenski horizont u kojem se posmatra cenovna stabilnost predviđen je srednjoročni period. Stoga se ne koriste instrumenti ,,finog prilagođavanja’’ koji bi uticali na kratkoročnu stopu inflacije, pa su kratkoročne varijacije stope inflacije neizbežne.

U cilju održanja cenovne stabilnosti, ECB posebnu pažnju posvećuje ekonomskim analizama koje se baziraju na dva stuba. Prvi stub predstavlja analizu rizika za održanje cenovne stabilnosti. On, u stvari, treba da odredi kratkoročne i srednjoročne faktore koji utiču na kretanje cena sa posebnim osvrtom na realni sektor i finansijske uslove. Drugi stub se odnosi na monetarnu analizu. On se fokusira na dugi rok i istražuje dugoročne veze između novca i inflacije. Pristup dva stuba treba da obezbedi da se ne preskoči nijedna relevantna informacija u proceni rizika očuvanja cenovne stabilnosti i da se obezbedi potrebno ukrštanje informacija iz različitih segmenata. Ekonomske i finansijske varijable koje su predmet ove analize su: kretanje proizvodnje, agregatna tražnja i njene komponente, fiskalna politika, uslovi na tržišitu rada i tržištu kapitala, troškovi proizvodnje, devizni kurs, platni bilans, finansijska tržišta i dr. Ovaj pristup prikazan je na šemi 5.

16

ŠEMA BR. 5 PRISTUP CENOVNE STABILNOSTI ECB

Izvor: ECB

Primarni cilj – CENOVNA STABILNOST

Savet Guverneradonosi odluke na bazi procene o riziku po cenovnu stabilnost

Analiza ekonomskih

trendova

Analiza monetarnih

trendova

Potpune informacije


Cilj ECB je i da omogući normalno funkcionisanje tržišta novca i da pomogne kreditnim institucijama u održavanju njihove likvidnosti. Sve kreditne institucije se tretiraju potpuno ravnopravno, bez obzira na njihovu veličinu i zemlju u kojoj se nalaze.

Monetarna politika se sprovodi kroz NCB, a ECB koordinira njeno sprovođenje. Za sprovođenje monetarne politike koriste se dve vrste instrumenata:

Operacije na otvorenom tržišitu i

Stalni aranžmani (olakšice)

U tabeli 3. prikazane su najvažnije karakteristike instrumenta monetarne politike koje koristi ECB.

TABELA BR.3 — INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE ECB

Vrste transakcija

ročnost frekventnostObezbeđenje

likvidnostiAbsorbcija likvidnosti

Glavne operacije refinansiranja

-Reverzne transakcije

Sedam dana Nedeljno

Dugoročne operacije refinansiranja


Tri meseca Mesečno

Operacije finog regulisanja


-Svopovi deviznih kurseva

-Outright kupovine

-Svopovi deviznih kurseva

-Prikupljanje depozita po fiksnim rokovima


-Bezuslovne prodaje

Nije standardizovana

Povremeno

Strukturne operacije


-Bezuslovne kupovine

-Emisija dužničkih sertifikata

-Bezuslovne prodaje

Standardna i nestandardna Regularna i

povremena

povremena

Marginalni kreditni aranžmani


Prekonoćne Prema potrebi

Depozitni aranžmani

-Depoziti Prekonoćne Prema potrebi

17


lzvor: ‘’The Monetary Policy of ECB”, 2004.

Operacije na otvorenom tržištu predstavljaju najvažniju grupu instrumenata, a u okviru nje po značaju se izdvajaju glavne operacije refinansiranja. Preko njih se pozajmljuju likvidna sredstva, a njihovo pozajmljivanje je uvek povezano sa koIateralom. Pozajmljivanje kroz operacije na otvorenom tržištu uvek se obavlja u formi reverznih transakcija. To znači da ECB kupuje sredstva u vidu repo operacija ili odobrava zajam za koji uzima kolateral.

U cilju kontrolisanja kratkoročnih kamatnih stopa na tržištu novca, odnosno radi ograničavanja njihovih prevelikih fluktuacija, postoje dve vrste stalnih aranžmana (olakšica). Obe kategorije imaju prekonoćni rok dospeća i raspoIožive su na inicijativu institucije kojoj su potrebne. Kamatne stope na marginalne kreditne aranžmane i depozitni aranžmani su nepovoljniji od tržišnih i banke ih koriste samo kada nemaju drugu alternativu. Određivanjem kamatne stope na stalne aranžmane olakšice ECB, u stvari, usmerava kretanje tržišnih prekonoćnih kamatnih stopa.

U cilju postizanja visokog stepena transparentnosti, ECB je obavezna da objavljuje kvartalne izveštaje o aktivnostima Eurosistema, nedeljni konsolidovani finansijski izveštaj, kao i godišnji izveštaj o radu.

18

4. Finansijske institucije i ECB

Da bi finansijska istitucija mogla da koristi sredstva koja odobrava ECB, ona mora da ispuni više kriterijuma. Prvo, ona mora da bude kreditna institucija, mora da bude subjekt obaveznih rezervi i da ima zdravu finansijsku strukturu. Dodatno, traži se ispunjenje svih operativnih kriterijuma u okviru ugovornih ili regulatornih aranžmana od strana NCB ili ECB. Krajem 2003. godine u eurozoni je postojalo oko 6.800 kreditnih institucija. Međutim, samo oko 2.250 je ispunjavalo uslove da učestvuje u operacijama na otvorenom tržištu, oko 2.750 je ispunjavalo uslove za marginalne kreditne aranžmane, a oko 3.200 za depozitne aranžmane. Naravno broj institucija koje učestvuju u operacijama na otvorenom tržištu je mnogo manji od broja institucija koje ispunjavaju uslove. Tako je, na primer u 2003. godini učestvovalo svega 252 finansijske institucije. Učešće na tenderima za operacije na otvorenom tržištu se obavlja kroz NCB u kojima je sedište institucije.


Kreditne institucije su u obavezi da izdvajaju obaveznu rezervu. Obavezna rezerva se drži u okviru nacionalnih centralnih banaka. Osnovni propisi u vezi obavezne rezerve su prikazani u sledećoj tabeli.

TABELA BR. 4. ECB I OBAVEZNA REZERVA

osnovica za obračun obavezne rezerve

Obaveze uključene u osnovicu za obračun obavezne rezerve

Pozitivna stopa se primenjuje na:

prekonoćne depozite

oročene depozite do 2 godine

oročene depozite do 2 godine koji su opozivi pre roka dospeća

Nulta stopa se primenjuje na:

depozite oročene duže od 2 godine

depozite koji su opozivi po isteku 2 godine

Repo operacije

Dužničke hartije od vrednosti oročene na period duži od 2 godine

Obaveze koje nisu uključene u osnovicu za obračun obavezne rezerve

Obaveze prema:

kreditnim institucijama

ECB

Nacionalnim centralnim bankama

Stopa za obračun obavezne rezerve

2%

Period obračuna obavezne rezerve

2 meseca

Kamatna stopa na izdvojenu obaveznu rezervu

Prosečna nedeljna kamatna stopa ECB na glavne refinansirajuće operacije

Držanje obavezne rezerve

Na jednom ili viče računa u svojoj nacionalnoj banci u državi članici gde je osnovana

19


TABELA 4. ECB I OBAVEZNA REZERVA - NASTAVAK

Sankcije u slučaju neispunjenja obavezne rezerve

Plaćanje pet procentnih poena veće stope u odnosu na marginalnu kamatnu stopu, koja se primenjuje na iznos rezerve koji relevantna institucija nije uspela da obezbedi

Plaćanje duplo veće kamatne stope u odnosu na marginalnu kamatnu stopu, koja će se primenjivati na iznos rezerve koji relevantna institucija nije uspela da obezbedi

Ispostavljanje zahteva datoj instituciji da položi nekamatonosni depozit kod ECB ili kod svoje nacionalne banke koji može biti do tri puta veći od iznosa rezerve koji institucija nije mogla da obezbedi

U slučaju ozbiljnih prekršaja, Eurosistem može doneti odluku da se da ta institucija isključi iz učešća u operacijama na otvorenom tržištu

Obračun obavezne rezerve

Obavezna rezerva se izračunava kao proizvod osnovice za obračun i stope obavezne rezerve, od čega se oduzima iznos dozvoljenog odstupanja (100.000)

Izvor: Uloga CBCG u procesu pristupanja EU

2.3. PLATNI PROMET

Platni sistem, poznat pod nazivom TARGET (Trans European Automated Real-time Gross Settlement Express Transfer), predstavlja interkonekciju između RTGS sistema, NCB i platnog sistema ECB. Njime upravlja Savet guvernera ECB.

TARGET je počeo sa radom 4. januara 1999. godine i predstavlja sistem velikih plaćanja u Eurosistemu. TARGET se bazira na RTGS principu.

Osnovni zadatak TARGETA je:

Da obezbedi siguran i pouzdan mehanizam zasnovan na RTGS principu za realizaciju svih transakcija nominovanih u eurima;

Da poveća efikasnost transakcija u eurozoni, kako bi se prekogranična plaćanja obavljala poput plaćanja u istoj državi;

Da podržava monetarnu politiku ECB u cilju ostvarivanja jedinstvenog i stabilnog tržišta novca u eurozoni;

20


To je sistem koji funkcioniše u realnom vremenu, a to znači da bruto suma svakog plaćanja ide kroz TARGET. Od banke koja obavlja plaćanje zahteva se da obezbedi kolateralno jemstvo za svako plaćanje. Ovo je u suprotnosti sa sistemom neto poravnjanja koji se koristi u većini nacionalnih platnih sistema. U ovom sistemu banka može da akumulira neto dužničke ili kreditorske pozicije tokom dana bez obaveze da obezbedi kolateralno jemstvo. Ove pozicije se poravnavaju na kraju dana. S obzirom na to daje TARGET sistem bruto poravnanja, to ga čini skupljim u odnosu na sistem neto poravnanja. Međutim, ovaj sistem je izabran zato što eliminiše rizik da će zaostali dug banke imati domino efekat na druge banke uključene u lanac plaćanja, i istovremeno obezbeđuje da ECB ne mora da interveniše. TARGET procesuira samo sredstva nominovana u eurima.

3.BUNDESBANKA

Monetarna politika koju je primenjivala Bundesbanka tokom 80-ih i 90-ih rezultirala je u izuzetno uspešnom obaranju inflacije i očuvanju cenovne stabilnosti. Nakon kolapsa Bretonvudskog sistema fiksnih deviznih kurseva, Bundesbanka je dobila nezavisnost i mandat za očuvanje cenovne stabilnosti. Prema mišljenju Issinga (2005), Bundesbanka je bila vrlo uspešna u ostvarenju svoje misije, jer je kombinovala čvrste principe monetarizma i pragmatičan pristup reagovanju na svakodnevne izazove monetarnoj politici. U stvari, to je bila primena ,,pragmatičnog monetarizma” koji se držao osnovnih postulata monetarizma, ali je istovremeno i vršio određena prilagoavanja ekonomskoj realnosti.

Bundesbanka je imala izuzetno visok stepen nezavisnosti i članove Direktorijuma nije bilo moguće smeniti, osim na sopstvenu inicijativu. Parlament nije mogao da utiče na rad Bundesbanke, a jedina potencijalna mogućnost je bila formiranje specijalnog Komiteta, koji bi eventualno istražio nove trendove u centralnom bankarstvu i predložio izmenu Zakona o Bundesbanci. Međutim, za razliku od SAD gde je Parlament često formirao komitete sa zadatkom ispitivanja monetarne politike takvi komiteti nisu nikada formirani u Nemačkoj.

Bundesbanka je prva centralna banka koja je objavila monetarni target u 1974. godini (8%). Ova praksa je nastavljena za svaku godinu sve do uvođenja evra. Tokom dvadeset četiri godine monetarnog targetiranja koncept je više puta menjan - od promene ciljne veličine, zone fluktuacije i agregata koji se targetira. U periodu od 1974. do 1986. godine gotovo svake godine je bilo promena bar u procedurama formulisanja monetarnih targeta. Ipak, Bundesbanka nikada nije prihvatila ideju kontrolisanja monetarne baze ili uvođenja kratkoročnih monetarnih targeta. Prilikom određivanja monetarnih targeta, sve do sredine osamdesetih, uzimana je u obzir tzv. neizbežna stopa inflacije, koja je predstavljala stopu inflacije koja je već ukalkulisana u cene proizvoda i usluga.

21


Na prvi pogled može delovati iznenađujuće da je Bundesbanka u periodu monetarnog targetiranja promašila monetarne targete za gotovo polovinu godina u

kojima se primenjivalo monetarno targetiranje. Stoga je ova strategija često bila predmet kritika od strane monetarista da se Bundesbanka ne pridržava doslovno monetarnog targetiranja, ali je od strane kritičara monetarizma da se ,,slepo” pridržava monetarističke strategije. S obzirom na to da su monetarni targeti predstavljali obavezu prema javnosti, odstupanje od ostvarenih monetarnih targeta je uvek moralo da bude objašnjeno javnosti. Neostvarivanje targeta u prvih nekoliko godina je, uglavnom, bilo posledica oštrog opadanja kamatnih stopa. Manja odstupanja od monetarnih targeta nisu imala veće posledice ukoliko je održavana cenovna stabilnost. U sledećoj tabeli su prikazani monetarni targeti i njihovo ostvarenje.

TABELA BR. 5 - MONETARNI TARGETI I NJIHOVO OSTVARENJE

godina Target (stopa rasta) Stvarna stopa rasta Ostvarenje targeta

1975. 8 10 Ne

1976. 8 9 Ne

1977. 8 9 Ne

1978. 8 11 Ne

1979. 6 - 9 6 Da

1980. 5 - 8 5 Da

1981. 4 - 7 4 Da

1982. 4 - 7 6 Da

1983. 4 - 7 7 Da

1984. 4 - 6 5 Da

1985. 3 - 5 5 Da

1986. 3.5 - 5.5 8 Ne

1987. 3 - 6 8 Ne

1988. 3 - 6 7 Ne

1989. Oko 5 5 Da

1990. 4 - 6 6 Da

1991. 3 - 5 5 Da

1992. 3.5 - 5.5 9 Ne

1993. 4.5 - 6.5 7 Ne

1994. 4 - 6 6 Da

1995. 4 - 6 2 Ne

1996. 4 - 7 8 Ne

1997. 3.5 - 6.5 5 Da

1998. 3 - 6 6 Da

Izvor: Bundesbanka

22


Dilema koja se često postavljala je zašto koncept monetarnog targetiranja nije napušten, kada u prve četiri godine monetarni targeti nisu ostvareni. Bofinger (2001) daje objašnjenje da je to bilo zbog ekonomsko-političkih razloga i da je Bundesbanka određivala svesno preniske targete. Cilj je bio da se Bundesbanka zaštiti od političkog pritiska, odnosno od opasnosti da kratkovidi političari izvrše pritisak da se snize kamatne slope. Ukoliko je rast M3 bio viši od targetiranog, onda je Bundesbanka imala jak argument da je monetarna politika već isuviše ekspanzivna, odnosno da bi dalje snižavanje kamatnih stopa vodilo inflaciji. Stoga se monetarno targetiranje može smatrati i kao mehanizam dodatne nezavisnosti centralne banke u odnosu na tekuću politiku.

Osnovna ideja monetarnog targetiranja Bundesbanke je počivala na kvantitativnoj jednačini novca, odnosno monetarističkoj pretpostavci da je inflacija uvek i svugde monetarni fenomen. Strategija je zahtevala da rast monetarnih agregata bude prilagođen dugoročnim promenama u brzini opticaja novca i da bude u skladu sa rastom potencijalnog društvenog proizvoda:

m = p + y - v

pri čemu je m targetirani rast monetarnog agregata, p željeni nivo porasta cena, y procenjeni rast potencijalnog društvenog proizvoda, a v je dugoročna promena brzine opticaja novca. Krajem 80-ih godina prošIog veka, Bundesbanka je bila jedna od najcenjenijih centralnih banaka u svetu, sa izuzetnim rezultatima u pogledu visine ostvarene stope inflacije. Izuzetnim rezultatima je u značajnoj meri doprinela i averzija nemačkog društva prema inflaciji, kao rezultat jedne od najvećih hiperinfiacija u istoriji čovečanstva koje pogodila Nemačku početkom dvadesetog veka. Nemačka stopa inflacije tokom 80-ih nije prelazila nivo od 4% i tada je postojalo mišljenje da je monetarno targetiranje superiorna varijanta monetarne politike.

Ujedinjenje dve Nemačke doprinelo je porastu neizvesnosti u vođenju monetarne politike. Osnovne dileme su bile da li će biti potrebna monetarna podrška integraciji Istočne Nemačke, da li će se promeniti tražnja za novcem i brzina opticaja novca, kako će se na monetarnu politiku odraziti prelazak iz stanja suficita tekućeg računa platnog bilansa na deficit tekućeg računa platnog bilansa, da li je i dalje primenljiv koncept monetarnog targetiranja. Bundesbanka je, ipak, odlučila da ne menja kurs monetarne politike. Povećana neizvesnost i inicijalne teškoće prilagođavanja monetarne politike izmenjenim okolnostima su rezultirale u određenom porastu inflacije u periodu od 1991 - 1994. godine.

Sredinom devedesetih godina problemi ujedinjenja Nemačke su bili prevaziđeni, ali monetarno targetiranje se suočilo sa novim izazovima. Finansijske inovacije koje do tada nisu predstavljale veće probleme, povezane sa izmenama poreskog sistema, predstavljale su pravi izazov za monetarnu politiku. Naime, poreske izmene su prouzrokovale konverziju između novca i drugih oblika aktive. Ove promene su rezultirale u neostvarivanju monetarnih targeta. U međuvremenu su pokrenute brojne diskusije koje su razmatrale mogućnost promene agregata M3 (uključivanjem novih oblika aktive) ili širenje zone targeta. Međutim, takvi predlozi nisu prihvaćeni, jer bi širenje otežalo mogućnost monetarne kontrole

23


novog agregata, a istovremeno preširoka dozvoljena zona fluktuacije bi mogla uticati na porast inflacionih očekivanja. Na kraju su sve ove promene tretirane kao privremene i zaključeno je da se zadrži koncept monetarnog targetiranja, a u periodu od 1995. do 1998. godine prosečna stopa inflacije je bila ispod 2%.

Kultura cenovne stabilnosti i institucionalne nezavisnosti Bundesbanke je predstavljala prototip za formulisanje institucionalnog i praktičnog okvira ECB. Stoga je i statut ECB pisan u istom duhu, kao i Zakon o Bundesbanci, sa jasnim ključnim elementima - nezavisnošću i mandatom za održavanje stabilnosti. Takođe, orjentacija na monetarno targetiranje je preuzeta od Bundesbanke.

4.BANKA ENGLESKE

Banka Engleske je jedna od prvih centralnih banaka, osnovana još 1694. godine. Sve do kraja Drugog svetskog rata je funkcionisala kao privatno akcionarsko društvo, kada je nacionalizovana (1946). I u periodu dok je funkcionisala kao privatna institucija, uticaj akcionara na njeno poslovanje je bio mali, ali im je isplaćivana dividenda. Njena uloga i funkcije su evoluirale tokom više od tri veka rada. Osnovana je kao banka države, da bi krajem XVIII veka obavljala funkciju banke banaka, a pred kraj XX veka dobila je punu nezavisnost.

Banka Engleske je tradicionalno podređena Trezoru (Ministarstvu finansija), a i nakon formalnog sticanja nezavisnosti zadržan je veliki uticaj ove institucije, počevši od određivanja inflatornog targeta do mogućnosti davanja uputstava za vođenje monetarne politike. Da bi Trezor dao uputstvo Banci Engleske neophodno je ispunjenje više uslova. Prvo, da je takvu akciju neophodno preduzeti u javnom interesu, kao rezultat ekstremnih okolnosti, a zatim je neophodno da takav zahtev bude izglasan u oba doma Britanskog parlamenta.

Dve osnovne funkcije Banke Engleske su: monetarna i flnansijska stabilnost. Pod monetarnom stabilnošću se podrazumevaju stabilne cene i poverenje u valutu. Inflacioni target koji definiše Vlada, određuje koji je nivo stabilnih cena. Banka Engleske preko određivanja kamatnih stopa ima zadatak da ostvari inflacioni target. Finansijska stabilnost je definisana kao prepoznavanje i smanjivanje svih pretnji finansijskom sistemu. Pretnje se otklanjaju preko jačanja finansijske infrastrukture, flnansijskih operacija u zemlji i inostranstvu, uključujući i ulogu zajmodavca u krajnjoj instanci u vanrednim situacijama. Pored ove dve osnovne funkcije, Banka Engleske ima obavezu da podržava Vladine ciljeve uključujući i ekonomski rast i zaposlenost.

Pored emitovanja novčanica, Banka Engleske obavlja ulogu banke države, fiskalnog agenta, upravlja deviznim rezervama za račun Trezora, a nakon sticanja nezavisnosti dobila je i pravo određivanja kamatnih stopa.

24


U poređenju sa ostalim centralnim bankama, može se primetiti da je od 1973. godine Banka Engleske izuzetno često menjala koncepte monetarne politike. Od perioda fluktuirajućih deviznih kurseva (od juna 1972) do dobijanja nezavisnosti 1997. godine Banka Engleske je prvo vodila monetarnu politiku koja je bila totalno podređena fIskalnoj politici da bi se krajem sedamdesetih prešlo na monetarno targetiranje od kraja osamdesetih se vodi politika upravljanja deviznim kursom, koja je kulminirala učešćem u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM). Sve do 1992. godine performanse Banke Engleske su bile relativno loše, to govori o tome da je Banka Engleske dugo lutala dok nije došla do uspešnog režima, to jest inflacionog targetiranja. Vrhunac inflacije od 25% je bio 1975. godine. Sa grafika je evidentno da je tokom sedamdesetih godina ostvareno mnogo grešaka u vođenju monetarne poIitike koje su se uglavnom bazirale na pogrešnoj pretpostavci o stabilnoj ,,nagodbi’’ između nezaposlenosti i inflacije. Stopa inflacije je četvrt veka kasnije opala na oko 2%. Pad nije bio brz i kontinuiran, jer su postojale brojne inflacione krize. Obaranje inflacije krajem osamdesetih se u velikoj meri pripisuje obaranju stope monetarnog rasta i sniženju budžetskog deficita. Međutim, cena je plaćena u vidu velikog porasta stope nezaposlenosti.

U julu 1976. godine Banka Engleske je prvi put objavila targetiranu vrednost monetarnog agregata M3. Već sledeće godine promenjen je agregat koji je predmet targetiranja i to je bio sterling M3. Razlika u odnosu na M3 je što je novi agregat isključio depozite privatnog sektora u stranoj valuti. I pored vrlo restriktivnih mera koje su bile nametnute bankarskom sistemu, targetirane vrednosti nisu bile gotovo nikada ostvarene, a promašaj targeta u pojedinim godinama je bio prilično visok. Stoga su 1979. godine ukinute restriktivne mere bankarskom sektoru i devizne restrikcije. Pored godišnjih targeta uvedeni su i intermedijarni targeti za period od tri do četiri godine čija je revizija obavezna najkasnije po isteku dve godine. Nove promene režima su sprovedene 1982. godine od kada se pored sterlinga M3 objavljuju i targeti za M3 i PSI2 (likvidnost privatnog sektora). Od 1984. godine objavljuju se targeti za sterling M3 i monetarnu bazu (M0). Od 1987. godine monetarna baza je jedini agregat. Ipak, ona se ne može tretirati kao intermedijarni agregat, jer je pod direktnom kontrolom

25

GRAFIK BR. 1 KRETANJE STOPE INFLACIJE U VELIKOJ BRITANIJI


centralne banke. Ovakav sistem se pokazao vnlo netransparentnim a frekvencija intervencija je bila veća nego što je bilo potrebno.

Zbog neprihvatljivo visoke stope inflacije krajem 80-ih i početkom 90-ih, u briitanskoj javnosti su bili sve rasprostranjeniji zahtevi da se Vlada povuče iz monetarne politike i da se ona prepusti Banci Engleske.

Sa pristupanjem mehanizmu deviznih kurseva (ERM) Banka Engleske u potpunosti menja koncept i prelazi na režim targetiranje nominalnog deviznog kursa u odnosu na nemačku marku. U tom periodu je došlo do procesa dezinflacije.

Nakon knize ERM, Banka Engleske prihvata novi koncept i prelazi na targetiranje inflacije. Ovaj koncept se pokazao uspešnim jer je od 1993. godine Banka Engleske u svakoj godini ostvarila inflacioni target.

Target ne određuje Banka Engleske već kancelar (ministar finansija). U početku je target postavljan u odnosu na indeks cena na malo i do sredine 1997. godine se kretao u rasponu od 1% do 4%, onda je redefinisan na nivou od 2,5%, a dozvoljena margina odstupanja je ±1%. Od 2003. godine kao indikator inflacije se napušta indeks cena na malo i prelazi se na indeks troškova života i novi target je 2%, a dozvoljena margina odstupanja je ostala nepromenjefla ±1%. To znači, da cilj nije najniža moguća stopa inflacije, jer se i inflacija niža od targeta smatra podjednako lošom, kao i inflacija viša od targeta. Naravno, ovo ne znači da će inflacija biti uvek konstantna na nivou od 2%, to nije ni poželjno ni moguće. Održavanje kontinuiranog targeta na nivou od 2% bi zahtevalo vrlo frekventne promene kamatne stope, što bi vodilo velikom stepenu neizvesnosti i fluktuacija ekonomske aktivnosti. Cilj je da se visina kamatne stope određuje na nivou koji

26

TABELA BR. 6 - INFLACIJA I BDP U UJEDINJENOM KRALJEVSTVU

Inflacija Rast BDP-a

Prosečna vrednost

Standardna greška

Prosečna vrednost

Standardna greška

1950 - 1959 4.3 3.1 1.9 2.2

1960 - 1969 3.5 1.6 3.3 2.0

1970 - 1979 12.6 5.7 2.4 2.5

1980 - 1992 6.9 3.9 1.8 2.5

1993 - 2004 2.5 0.4 2.9 0.8

1950 - 2004 5.9 4.9 2.5 2.2

lzvor: Banka Engleske


omogućava brzo vraćanje u okvire targeta bez unošenja nepotrebne nestabilnosti u ekonomiju.

Ukoliko ostvarena stopa inflacije odstupi za više od 1% u bilo kom smeru, tada guverner mora da napiše otvoreno pismo kancelaru u kome će objasniti zašto je inflacija odstupila od targeta, koliko dugo se očekuje da će trajati odstupanje i šta Banka Engleske planira da preduzme kako bi vratila inflaciju u okvire predviđene targetom.

Modelom inflacionog targetiranja nije predviđena mogunost ubIažavanja ciklusa preko variranja stope inflacije, mada postoji indirektna mogućnost da vlada svake godine menja inflacioni target i da na taj način omogući ublažavanje amplituda ciklusa.

Pravu nezavisnost Banka Engleske je dobila 1997. godine kada je odgovornost za ostvarivanje inflacionog targeta prebačena na nezavisni Savet za monetarnu politiku. Od tada je i formiranje kamatnih stopa sprovođeno bez ikakvog uticaja političara. Sledeće godine je formulisan novi cilj Banke Engleske - ostvarenje cenovne stabilnosti (kako je definisana Vladinim inflacionim targetom) i podrška Vladinoj ekonomskoj politici uključujući ciljeve rasta i zaposlenosti. Iz ovakve definicije cilja jasno je da postoji opasnost konfliktnosti clijeva.

S obzirom na to da proces inflacionog targetiranja počiva na prognozi buduće stope inflacije i proceni kako će ona reagovati na instrumente monetarne politike, posebna pažnja se poklanja prognozama. U procesu prognoziranja inflacije, koja se objavljuje u okviru izveštaja o inflaciji, istraživačko odeljenje priprema informacije i analize, ali je prognoza inflacije odluka MPC. Za ove svrhe koristi se veliki broj ekonometrijskih modela od kojih neki posmatraju samo uticaj pojedinačnih varijabli, kao na primer uticaj minimalnih nadnica. Prognoze se objavljuju kvartalno i u njima se prognozira inflacija i rast društvenog proizvoda za dvogodišnji vremenski period.

Banka Engleske veliku pažnju poklanja transparentnosti. Posle sednica MPC objavljuju se saopštenja sa detaljnim diskusijama, kao i ko je glasao ,,za”, a ko ,,protiv” određenih odluka. Članovi MPC često se pozivaju na javna svedočenja u Komitetu Trezora. Oni često drže govore o monetarnoj politici u raznim delovima zemlje i često se pojavljuju u medijima. Takođe, angažuju se lokalni agenti čiji je zadatak da budu u kontaktu sa privredom, prikupljaju informacije od privrede i objašnjavaju politiku Banke Engleske javnosti u njihovim regionima. Preko visokog stepena otvorenosti i transparentnosti, Banka Engleske nastoji da poveća kredibilitet i utiče na kretanje inflacionih očekivanja. Takođe, ona ulaže i velike napore da ubedi javnost da isključivo nastoji da ostvari javno objavljene ciljeve, odnosno da ne postoje neki drugi ciljevi koji nisu objavljeni.

Guvernera i zamenike guvernera imenuje kraljica po preporuci Vlade, posle konsultacija sa ministrom finansija. Guverner i zamenik guvernera se imenuju na period od pet godina i ne mogu biti smenjeni pre isteka mandata. Vođenje monetarne politike je povereno Savetu za monetarnu politiku (MPG), koji se sastoji od devet članova, od kojih su pet interni (guverner, dva zamenika guvernera, glavni ekonomista i izvršni dirketor za tržište, a četiri člana su eksterna,

27


i imenovana su od strane kancelara (ministra finansija). Savetom predsedava guverner, a sednice se održavaju mesečno i traju dva dana. Odluke se donose većinom glasova, a po isteku mandata postoji mogućnost reizbora. Sednicama Saveta prisustvuju i predstavnici Trezora, koji imaju pravo učešća u diskusiji, ali nemaju pravo glasa.


Najvažniji instrument monetarne politike predstvalja repo kamatna stopa koja se primenjuje u operacijama na otvorenom tržištu sa rokom dospeća od dve nedelje. Na mesečnom sastanku MPC-a definiše se visina kamatne stope. Banka Engleske nema drugu operativnu kamatnu stopu. U ekstremnim situacijama, ukoliko to zahtevaju nacionalni interesi, Vlada može da daje instrukcije Banci Engleske u pogledu visine kamatnih stopa, ali samo u vremenski ograničenom periodu, po prethodno opisanoj proceduri.

Kada Banka Engleske menja visinu zvanične kamatne stope ona, u stvari, utiče na nivo agregatne tražnje. Banka Engleske određuje kamatnu stopu po kojoj pozajmljuje novac finansijskim institucijama. Ova kamatna posle utiče na čitav niz drugih kamatnih stopa, određenih od strane banaka za njihove klijente. Ona utiče i na cene HOV i devizni kurs, što takođe utiče na nivo agregatne tražnje.

Ukoliko Banka Engleske procenjuje da postoji previsok nivo agregatne tražnje koji može uticati na rast inflacije, onda podiže zvaničnu kamatnu stopu, koja stimuliše rast štednje, odnosno sniženje potrošnje. Promene u nivou agregatne tražnje, sa svoje strane, utiču na nivo proizvodnje i zaposlenosti. Kanali uticaja zvanične kamatne stope na inflaciju (transmisioni mehanizam) je prikazan na sledećoj šemi.

28

ŠEMA BR. 4.6 TRANSMISIONI MEHANIZAM MONETARNE POLITIKE

Izvor: Banka Engleske

Zvanična kamatna stopa

Tržišne kamatne stope

Cene HOV

Očekivanja

Devizni kurs

Domaća tražnja

Neto strana tržnja

Agregatna ražnja

Domaća inflaciona očekivanja

Uvozne cene

inflacija


Banka Engleske ne primenjuje obaveznu rezervu. Međutim, da bi obezbedila sebi prihode, ona je propisala obavezu banaka da drže minimalne rezerve od 0,15% prosečnih neizmirenih obaveza.

U odnosu na FED i ECB, Banka Engleske je u mnogo većoj meri angažovana u izvođenju operacija na otvorenom tržištu. One se obično sprovode tri puta dnevno: u 9.45h ukoliko se očekuju značajni manjkovi likvidnosti banaka, u podne i u 14.30h. Takođe, Banka Engleske je spremna i da ponudi tzv. kasne repo operacije između 15.50h i 15.55h po kamatnoj stopi višoj za 0,25 procentnih poena.

Pre sprovođenja operacija na otvorenom tržištu Banka Engleske vrši procenu viškova ili manjkova likvidnosti. Ukoliko se procene manjkovi likvidnosti, ova banka će sprovesti rundu operacija na otvorenom tržištu. One se uglavnom sprovode sa flksnom kamatnom stopom, ali je moguć i tender sa varijabilnim kamatnim stopama. Prosečan rok dospeća iznosi dve nedelje. Ukoliko se proceni da postoji višak likvidnosti tada će biti ponuđene bezuslovne prodaje kratkoročnih državnih zapisa. U praksi su prisutne značajne fluktuacije prekonoćnih kamatnih stopa, što nije slučaj kada su u pitanju mesečne ili tromesečne kamatne stope. Njihova velika varijabilnost se može objasniti odsustvom instrumenata sa jednodnevnim dospećem. Naime, ukoliko banka ima problem sa jednodnevnom likvidnošću ,verovatno neće biti spremna da ode u dvonedeljni proces refinansiranja sa Bankom Engleske, jer se suočava sa rizikom kamatne stope.

Prema proceni Banke Engleske, instrumenti monetarne politike reaguju sa vremenskim kašnjenjem od oko dve godine na nivo cena, a vremensko kašnjenje na nivo proizvodnje je oko godinu dana. Stoga se ogromna pažnja posvećuje prognozama inflacije i ekonomskog rasta.

4.2. SUPERVIZIJA BANAKA

Banka Engleske nije zadužena za proces supervizije banaka, odnosno ova aktivnost je 1998. godine izmštena u nezavisnu agenciju (Financial Services Authority) koja je preuzela odgovornost za superviziju svih finansijskih institucija.

29


5.CENTRALNA BANKA CRNE GORE

Centralna banka Crne Gore prvi put je osnovana 1905. godine na Cetinju pod tadašnjim nazivom Crnogorska banka. Osnivači banke su bili dvor i država. lako nikada nije imala emisionu funkciju, ona ipak predstavlja korene centralnog bankarstva, jer je imala zadatak da podstiže razvoj ostalih banaka, a njen osnivač faktički je bila država. Takođe, imala je za cilj da podstiče razvoj proizvodnje, zanatstva, trgovine, bavila se eskontovanjem menica. Okupacijom od strane Austro-Ugarske 1916. godine prestala je da postoji Crnogorska banka, kao i perper, a ulogu zvaničnog platežnog sredstva preuzela je austrijska kruna. Perper će u određenoj meri cirkulisati u opticaju sve do kraja II svetskog rata.

30

5. Istorijat novca u Crnoj Gori

Najstariji novac pronađen na tlu Crn Gore je grčki starter iz IV veka pre nove ere, a prvi tragovi o kovanju novca na teritoriji Cme Gore vode poreklo iz II veka pre nove ere, kada se u gradu Risnu kovao ilirski novac. U Prevalisu je cirkulisao rimski i vizantiski, a nešto kasnije, srednjovekovni gradovi Bar, Ulcinj, Svač i Kotor kuju svoj lokalni novac. U 13. veku u Brskovu kod Mojkovca kovan je ,,Grossi de Brescoa’’.

Crnogorski vladari iz zetske dinastije Balšića (1372 - 1421) tokom XIV veka kovali su dvanaest vrsta novca, koji je bio izraz njihove ekonomske vojne moći, ali taj navac nema obeležja državnog već novca gradova. Dinastije koje su vladale Crnom Gorom nakan Balšića bile su preokupirane odbranom zemlje od naleta Turaka, tako da nisu kovale novac. Stoga je do poetka 20. veka u Crnoj Gori kao platežno sredstvo funkcionisao novac stranih država.

Istorija pamti pokušaj Vladike Petra II Petrovića Njegoša da iskuje crnogorski novac, koji je trebalo da se zove perun. Crnogorski istoričari često citiraju anegdotu vezanu za susret Njegoša i čuvenog francuskog bankara Karla RotšiIda, koji je vladiku pitao: ,,Da Ii se kuje novac no Cetinju”, na šta mu je Njegoš odgovorio: ,,Kada bi se moglo od kamenja kovati, ja bih ga odavno počeo kovati”. Prema nekim podacima, Vladika je pre smrti iskovao 32 komada ovog novca, koje je na poklon darivao prijateljima, ali niko od njegovih savremenika nije zabilježio kovanje peruna, niti je jedan sačuvani primerak pronađen. Jedini preostIi dokaz o Njegoševim planovima je otisak peruna u crvenom vosku koji se čuva na Cetinju. Veliku Njegoševu želju da kuje novac Crne Gore ostvario je knjaz, potom kralj Nikola I Petrović.

Kao suverena držva, Crna Gora je emitovala svoj novac prvo kao Knjaževina, a potom koo Kraljevina. Na osnovu ukaza kjaza Nikole od 11. aprila 1906. godine iskovan je prvi državni crnogorski novac. Novac iskovan u Beču u sitnim apoenima - bakarni od jedne i dvije pare i nikleni od deset i dvadeset para, po vrednosti je bio izjednačen sa austrijskim sitnim novcem - heIerom. Crna Gora počinje da kuje srebrni novac - perper - koji je po veIičini, težini i vrednosti bio jednak austrijskoj kruni 1909. godine. Dve serije crnogorskog zlatnog novca iskovane su 1910. godine, prva u doba Knjaževine Crne Gore a druga povodom proslave 50 godišnjice vladavine knjaza Nikole i proglašenja Kraljevine. Zlatni perperi su kovani u apoenima od 100, 20 i 10. Prvi crnogorski papirni novac štampan je 1912. godine u Pragu, a potom na Cetinju i u Parizu. Reč perper potiče od grčke reči hyperperon sa značenjem sjajan, užaren, pročišćen. Sa nestankom države Crne Gore i emigracijom kralja, zlatni perperi su masovno pretapani. Danas je najređi zlatnik od 100 perpera, koji je ujedno najveći i najlepši primerak. Ne zna se pouzdano koliki je broj kovanica od 100 perpera sačuvan, ali se numizmatičari, uglavnom, slažu da ih u svetu ima oko 150.


Od formiranja Kraljevine SHS pa sve do 1972. godine poslove centralnog bankarstva obavlja Centralna banka sa sedištem u Beogradu, za čitavu teritoriju države, prvo Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom Jugoslaviju.

Posle II svetskog rata funkcioniše jedinstvena Narodna banka Jugoslavije, a na teritoriji Crne Gore, Kao njen sastavni deo, Centrala Narodne banke Jugoslavije za Crnu Goru, sa mrežom filijala. Iz sastava Centrale, 1963. godine izdvaja se Služba društvenog knjigovodstva (SDK), a sve filijale Centrale postale su filijale službe društvenog knjigovodstva. Kao ,,nezavisna” agencija države, obezbeđivala je unutrašnji platni promet, finansijsku kontrolu nad svim preduzećima, a istovremeno je vršila i funkciju državnog trezora i revizora. Krupne izmene sistema su sprovedene 1965. godine, kada se formira dvostepeni bankarski sistem, koji se sastojao od NBJ i poslovnih banaka. One su postojale u formi osnovnih banaka, specijalizovanih finansijskih institucija, poštanskih štedionica, štednih i kreditnih zadruga, kao i tzv. internih banaka koje su bile finansijski servisi velikih preduzeća sa ograničenom finansijskom autonomijom. Na taj način bivša SFRJ je postala prva socijalistička zemlja koja je uvela dvostepeni bankarski sistem.

Ustavnim promenama iz početka 70-ih godina formiran je sistem narodnih banaka, koji su sačinjavaIi Narodna banka Jugoslavije i narodne banke republika i autonomnih pokrajina. Tako, od 1972. godine ponovo postoji Narodna banka Crne Gore, koja ima svog guvernera i viceguvernera i sa NBJ i narodnim bankama republika i pokrajina učestvuje u zajedničkoj emisionoj funkciji, ostvarivanju ciljeva kreditno-monetarne politike i dr. Sredinom 1993. godine donošenjem novog Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije, prestaje da postoji Nanodna banka Crne Gore i ona postaje fihijala Narodne banke Jugoslavije.

Polazeći od višegodišnje opredeljenosti, kako stanovništva tako i privrede, za obavIjanje transakcija i štednje u nemačkoj marki, Crna Gora je primenila dvovalutni sistem sa korišćenjem nemačke marke i dinara kao platežnih sredstava. Ceo proces je sproveden brzo i bez podrške i sugestija Međunarodnog monetarnog fonda, krajem 1999. godine. Od januara 2001. godine jedino platežno sredstvo postaje DEM, a od juna 2002. godine zvanično platežno sredstvo postaje evro. Od prelaska na nemačku marku, pa do osnivanja CBCG, tadašnjom Narodnom bankom Crne Gore upravljao je Monetarni savet. Zadatak ovog tela je bio da razmatra, predlaže i donosi mere za ostvarivanje monetarne i devizne politike,

31


stabilnosti valute i finansijske discipline, kao i za utvrđivanje kursa dinara prema nemačkoj marki. Monetarni savet je doneo niz odluka i drugih akata kojima je omogu ćeno da nemačka marka u Crnoj Gori u potpunosti zaživi kao sredstvo plaćanja, obračuna i tezaurisanja. Marta 2001. godine osnovana je Centralna Banka Crne Gore.

Nakon uvođenja eurizacije (markizacije) inflacija se nije automatski izjednačiIa sa inflacijom u Nemačkoj, odnosno EU. Ovakav proces je i očekivan, s obzirom na to da eurizacija tek u dužem vremenskom periodu dovodi do izjednačavanja cena, a delom je i posledica činjenice da je u tom periodu sprovedena liberalizacija cena, koje su u prethodnom periodu bile administrativno određivane. U prvim godinama je uobičajen rast cena, jer jedan broj proizvoda konvergira ka cenama zemije čija se valuta koristi. Proces konvergencije cena je završen 2005. godine ostvaren je nivo cena pribIižan (neznatno niži) nivou cena u EMU (grafik br. 2)

5.1. CILJEVI I ORGANIZACIJA CBCG

CBCG nema emisionu funkciju imajući u vidu sistem baziran na evru. Stoga, prilikom definisanja ciljeva, nije bilo moguće formulisati kao cilj očuvanje cenovne stabilnosti ili postizanje finansijske stabilnosti. CBCG je odgovorna za monetarnu politiku, uspostavljanje i održavanje zdravog bankarskog sistema i efikasnog platnog prometa. Takođe, u skladu sa Zakonom o CBCG, ona je obavezna da sprovodi redovne makroekonomske analize i da daje preporuke Vladi za vođenje

32

GRAFIK BR. 4.2 — KRETANJE INFLACIJE U CRNOJ GORI


celokupne ekonomske politike. CBCG ima i ulogu fiskalnog agenta Vlade i upravlja deviznim rezervama Crne Gore.

CBCG ima visok stepen nezavisnosti. Zakonom je predviđena zabrana kreditiranja ili davanja garancija za kredite Vlade ili državnim institucijama. Mandat članova Savjeta je duži od mandata Vlade i iznosi šest godina. Ograničena je bilo kakva mogućnost mešanja ili uticaja na rad CBCG od strane Vlade, eksternih institucija ili pojedinaca. Takođe, CBCG ima svoj budžet nezavistan od budžeta Vlade. Najmanje jednom godišnje podnosi Skupštini izveštaj o svom radu, koji Skupština ne usvaja, već služi da se upozna sa radom CBCG.

Radom CBCG rukovodi Savjet CBCG. On se sastoji od sedam članova: predsednika Saveta, tri eksterna člana, generalnog direktora i dva zamenika generalnog direktora. Sve članove Savjeta imenuje Skupština Republike Crne Gore. Eksterne članove Saveta predlaže Vlada Crne Gore, a članove Saveta iz reda zaposlenih predlaže radno telo Skupštine nadležno za izbor i imenovanja.

Osnovna zaduženja Saveta su: da donosi odluke iz oblasti monetarne politike izdaje i oduzima dozvole za rad bankama, reguliše i kontroliše platni promet, donosi propise i preporuke iz delokruga rada Centralne banke, donosi finansijske i godišnje planove rada CBCG i dr.


CBCG nema emisionu funkciju, ali to ne znači da ne postoje instrumenti monetarne politike. Nesumnjivo najvažniji instrument monetarne politike je obavezna rezerva i ona je više puta menjana od osnivanja Centralne banke.

33

6. Najvažnije odredbe vezane za obračun, izdvajanje i kamatne stope na obaveznu rezervu

Osnovica za obračun obavezne rezerve: Od aprila 2006. godine : prosečno nedeljno sanje depozita po viđenju i oročenih sa

rokom dospeća kraćim od godinu dana uz primenu diferencirane stope ; Od sredine avgusta 2004. godine: prosečno nedeljno stanje depozita po viđenju i

oročenih do 30 dana; Od aprila 2003. do avgusta 2004, godine: prosečno dvonedeljno stanje depozita po

viđenju i oročenih depozita do 30 dana; Od januara 2002. do aprila 2003. godine: prosečno dvonedeljno stanje depozita po

viđenju u eurima i ostalih depozita po viđenju u drugim valutama;

Stopa obavezne rezerve: Od aprila 2006. godine: 19% na depozite po viđenju i oročene depozite čiji je rok do

dospeća, na dane obračunavanja obavezne rezerve, kraći od 90 dana, a 5% na oročene depozite čiji je rok do dospeća, na dane obračuna obavezne rezerve, duži od 90 dana, a kraći od godinu;

Od aprila 2003. do aprila2006. godine: 23% na depozite po viđenju i depozite oročene do 30 dana;

Od novembra 2002. do aprila 2003. godine: 50% na depozite po viđenju; Od jula do novembra 2002. godine: 60% na depozite po viđenju; Od marta do jula 2002. godine: 70% na depozite po viđenju; Od januara 2002. do marta 2002. godine: 80% na depozite po viđenju; Do januara 2002. godine: 100% na depozite po viđenju

Izdvajanje obavezne rezerve: Od aprila 2006. godine: na računu CBCG - Platni Promet, na računu CBCG u

inostranstvu; do 10% u obliku državnih zapisa Republike Crne Gore; Od aprila 2003. do aprila 2006. godine: na računu CBCG - Platni Promet, na

računima CBCG u inostranstvu; do 25% u obliku zapisa republike Crne Gore; Od 2002. do aprila 2003: na računu CBCG, do 10% u obliku državnih zapisa

Republike Crne Gore;

Kamatna stopa na izdvojenu obaveznu rezervu: Od aprila 2006. godine: na 40% izdvojenih sredstava na računu rezervi Centralna

banka obračunava i plaća kamatu bankama po stopi od 1% na godišnjem nivou; Od aprila 2003. do aprila 2006 godine: na 25% izdvojenih sredstava na računu

rezervi Centralna banka obračunava i plaća kamatu bankama po stopi od 1% na godišnjem nivou;

Od jula 2002. do aprila 2003: na 40% izdvojenih sredstava na računu rezervi Centralna banka je obračunavala i plaćala kamatu bankama po stopi od 1% na godišnjem nivou;

Od januara 2002. do 1. jula 2002. godine: na sredstva deponovana na računu rezerve nije se plaćala kamata;

Kamatna stopa na pogrešno obračunatu i u propisanom roku neizdvojenu obaveznu rezervu: Od januara 2002. godine: 12% na godišnjem nivou;

Uslovi korišćenja obavezne rezerve za likvidnost: banke mogu najviše 50% obavezne rezerve koristiti za likvidnost beskamatno, ako sredstva vrate do kraja istog radnog dana, CBCG obračunava kamatu mesečno po stopi:

Od aprila 2006. godine: 11% na godišnjem nivou; Do apila 2006. godine: 12% na godišnjem nivou.


Vrlo restriktivna politika obavezne rezerve u trenucima njenog uvođenja bila je nužna imajući u vidu potpuno devastiran bankarski sistem i odsustvo kredibiliteta bankarskog sistema. Kako se situacija popravijala u bankarskom sistemu, tako se sve više ,,relaksirao” instrument obavezne rezerve.

CBCG može u cilju održavanja likvidnosti odobriti poslovnoj banci korišćenje sredstava obavezne rezerve, ali je ista u obavezi da ih vrati do kraja radnog dana. Takođe, CBCG iz sopstvenih sredstava može odobriti banci za održanje likvidnosti intra-dnevni kredit, pod uslovom da je celokupan iznos kredita obezbeđen hartijama od vrednosti koje je emitovala Republika, država članica EU ili druga država određena propisom CBCG.

Operacije na otvorenom tržištu se do sada nisu primenjivale, iako postoji, ali ograničena mogućnost za njihovu primenu. Naime, CBCG može na sekundarnom tržištu otkupljivati hartije od vrednosti koje je emitovala Republika, a i na primarnom i na sekundarnom tržištu postoji mogućnost trgovine HOV emitovane od strane EU ili druge države određene propisom CBCG. Imajući u vidu odsustvo emisione funkcije, operacije na otvorenom tržištu bi se mogle koristi za regulisanje kreditnog potencijala i likvidnosti banaka, a ne za regulisanje novčane mase.

34


Radi obezbeđenja nivoa transparentnosti, CBCG objavljuje veliki broj izveštaja. Kao najvažniji mogu se navesti: Godišnji izveštaj o radu CBCG, Godišnji izveštaj glavnog ekonomiste, Godišnji izveštaj o superviziji, Kvartalni izveštaj glavnog ekonomiste, Bilten CBCG, Izveštaj o kretanju cena (Inflation Report). Takođe, povremeno se objavljuju radne studije.

5.3. SUPERVIZIJA BANKARSKOG SISTEMA

CBCG je nadležna za sprovođenje supervizije nad svim bankama i mikrofinansijskim institucijama koje imaju dozvolu za rad u Crnoj Gori. Trenutno na prostoru Crne Gore posluje deset banaka i četiri mikrofinansijske institucije. Proces supervizije se bazira na standardima supervizije definisanim ,,Bazelom I,, a u toku su napori za implementaciju standarda ,,Bazel II”.

5.4. PLATNI PROMET

Platni promet u Crnoj Gori ima za osnovu međubankarski platni promet. Funkcija Centralne banke u novom međubankarskom platnom sistemu svodi se na ulogu obračunskog agenta koji procesuira međubankarska plaćanja, odnosno plaćanja između klijenata različitih banaka. Centralna banka, pri tom, obavlja i bezgotovinski platni promet za svoje klijente - poslovne banke, državne organe i organizacije. Centralna banka Crne Gore odgovorna je za: uspostavljanje i održavanje efikasnog platnog prometa; obavljanje, regulaciju i kontrolu platnog prometa, poravnanje i međubankarski obračun; učestvovanje u formiranju međudržavnog kliringa i obračunskih aranžmana za poslovne banke u Crnoj Gori i, po potrebi, da učestvuje u tim aranžmanima; vršenje bankarskih i platnih usluga za institucije nadležne za naplatu javnih prihoda i Trezor.

Najvažnije karakteristike platnog sistema su sledeće:

Platni sistem omogućava procesuiranje plaćanja po bruto principu u realnom vremenu (RTGS), kao i po neto principu u odloženom vremenu;

35


Procesuiranje plaćanja učesnika u međubankarskom platnom sistemu obavlja se elektronski i potpuno je automatizovano;

Komunikacija između učesnika zasniva se na razmeni elektronskih platnih poruka u SWIFT formatu, čime se ostvaruje princip procesuiranja platne transakcije bez njenih daljih naknadnih izmena;

6.CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE

Centralna Banka Bosne i Hercegovine spada u mlađe centralne banke i ona faktički postoji od sredine 1997. godine. Ipak, treba imati u vidu da je u okviru Jugoslavije postojala Narodna banka BIH, koja je bila deo sistema centralnih banaka SFRJ.

CBBIH ne može davati kredite i zakonom je predviđen režim valutnog odbora. Osnovni cilj Centralne banke Bosne i Hercegovine je postizanje i održavanje valutne stabilnosti, tako što izdaje domaću valutu u skladu sa pravilima valutnog odbora. Režim valutnog odbora znači čvrstu opredeljenost zemlje za deviznu stabilnost, uz sve prednosti i nedostatke koje nosi fiksiranje deviznog kursa.

CBCG ima visok stepen nezavisnosti. Mandat guvernera je šest godina i duži je od mandata Vlade, a postoji mogućnost reizbora. Imajući u vidu specifično istorijsko nasleđe BIH, prvog guvernera je imenovao MMF, nakon konsultacija sa Predsedništvom BIH ( u skladu sa Dejtonskim sporazumom), i bio je stranac. Nakon isteka mandata prvog guvernera, ostale guvernere bira Predsedništvo BIH. Zakonom je garantovana nezavisnost CBBIH u odnosu na bilo koju javnu instituciju ili organ i niko nema pravo da utiče na članove njenih najviših tela, osnosno davanja instrukcija, kao ni mešanja u delatnost. Takođe, CBBIH potpuno samostalno utvrđuje svoj budžet. Direktno i indirektno kreditiranje Vlade je zabranjeno.

Zakonom je predviđena mogućnost konsultovanja CBBIH i ministarstva nadležnog za budžet, a obaveza ove banke je da savetuje to ministarstvo. Plan spoljnog zaduživanja javnog sektora nije moguće doneti bez konsultacija sa CBBIH.

Najviši organ upravljanja je Upravno veće. Ono se sastoji od pet članova, a jednog iz svojih redova imenuje za guvernera. Članove Upravnog veća imenuje Predsedništvo BIH. Najvažniji zadaci upravnog veća su: vođenje monetarne politike, upravljanje deviznim rezervama BIH, uspostavljanje i održavanje platnih sistema, koordiniranje delatnosti agencija koje su nadležne za izdavanje bankarskih licenci i vršenje supervizije bankarskog sistema, puštanje u opticaj i povlačenje novčanica u opticaj (u skladu sa pravilima valutnog odbora) i dr.

36


Guverner i članovi Upravnog veća mogu biti razrešeni ukoliko kreše pravilo Valutnog odbora, počine krivično delo, ukoliko se nad njima proglasi bankrotstvo, ukoliko je član zbog lošeg ponašanja diskvalifikovan za obavljanje profesionalne delatnosti, ukoliko duže od jedne godine ne mogu da obavljaju dužnost usled bolesti, odsustvuju sa više od pola sednica Upravnog veća u prethodnoj godini i dr. članovi Upravnog veća ne mogu biti članovi Predsedništva, Parlamentarne skupštine, Ustavnog suda, Veća ministara BIH, Federacije BIH ili Republike Srpske. Rasprave sa sednica Upravnog veća su tajne, a postoji mogućnost publikovanja odluka ili rasprava.

Pored Upravnog veća, postoji i Uprava Centralne banke koju sačinjavaju guverner i tri viceguvernera. Zadatak Uprave je operativno rukovođenje poslovanjem banke.

CBBIH obavlja i ulogu fiskalnog agenta države, kao i Agencije za bankarstvo Federacije BIH.


Emisija novca se bazira na pravilima Valutnog odbora. To znači da je Centralna banka obavezna da obezbedi da ukupan iznos pasive ne sme da bude veći od njenih neto deviznih rezervi. Neto devizne rezerve predstavljaju razliku između vrednosti aktive i pasive CBBIH. Odluku o izdavanju i povlaćenju može da donese samo Upravno veće.

Devizni kurs je zakonom fiksiran na nivou od 1,96 konvertibilnih maraka za jedan evro. Pravilo Valutnog odbora garantuje konvertibilnost za plaćanja i međunarodne transakcije, a u slučaju vanrednih okolnosti postoji mogunost ograničavanja konvertibilnosti. CBBIH na zahtev ima obavezu da kupuje i prodaje konvertibilne marke po utvrđenom kursu. Isto pravilo važi i za komercijalne banke, a maksimalna provizija koju mogu da naplaćuju iznosi 1%.

U većini zemalja bivše Jugoslavije, nakon raspada SFRJ, bila je prisutna visoka inflacija ili visoka inflaciona očekivanja. Imajući u vidu višegodišnju opredeljenost stanovništva za štednju i plaćanje u nemačkim markama, sasvim je bio logičan izbor da se devizni kurs flksira u odnosu na nemačku marku (kasnije evro) i da na taj način kao nominalno sidro utiče na obaranje inflacionih očekivanja. Valutni odbor je brzo stekao visok stepen kredibiliteta, tako da je ostvarena stopa inflacije niska, što je prikazano na sledećm grafiku.

37

GRAFIK BR. 3 - KRETANJE INFLACIJE U BIH

Izvor: CBBIH ’’BiIten’’ br. 1, 2006. CBBIH


Nešto viša godišnja stopa inflacije u 2005. godini i na kraju prvog kvartala 2006. godine (6,9%) je posledica rasta cena energenata na svetskom tržištu i uvođenja poreza na dodatnu vrednost u januaru 2006. godine.

Valutni odbor u BIH je stvorio stabilne uslove privređivanja i smanjio transakcione troškove. Naravno, u ovakim uslovima mogućnosti vođenja nezavisne monetarne politike su ograničene a zemlja može biti i pod velikim uticajem kretanja kratkoročnog (špekulativnog) kapitala. U uslovima niske konkurentnosti domaće privrede i pozitivne stope inflacije, flksan devizni kurs je podsticao uvoz tako da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2005. godini iznosio 22,5% BDP-a. Ipak, treba imati u vidu da je i u ostalim zemljama koje su u režimu valutnog odbora deficit tekućeg računa platnog bilansa bio viši u odnosu na zemlje koje imaju neki fleksibilniji oblik režima deviznog kursa (grafik br.4.).

Obavezna rezerva može da iznosi maksimalno do 20% ukupnih depozita banaka. Politika obavezne rezerve se aktivno koristi i preko nje se utiče na ukupnu stabilnost bankarskog sistema i likvidnost. Stopa obavezne rezerve je krajem 2005. godine povećana sa 10% na 15%. CBBIH plaća kamatu u iznosu od 1% na iznos sredstava izdvojenih po osnovu obavezne rezerve, a na iznos sredstava iznad obaveznih rezervi plaća kamatnu stopu na osnovu proseka kamatnih stopa

38

GRAFIK BR. 4. KRETANJE DEFICITA TEKUĆEG RAČUNA PLATNOG BILANSA U IZABRANIM PUT

lzvor: ECB, ,,lssues Note - Economic Conference Monetary Policy and Financial Stability in South-Estern Europe’’, 2006.


koje na tržišitu prekonoćnih sredstava ostvari CBBIH. Razlozi povećanja obavezne rezerve su bili motivisani ograničavanjem kreditne ekspanzije, odnosno njenim negativnim uticajem na platni bilans.

CBBIH je zabranjeno obavljanje operacija na otvorenom tržištu, jer bi one bile suprotne duhu valutnog odbora.

CBBIH nije nadležna za proces supervizije bankarskog sistema, već taj proces obavljaju dve nezavisne entitetske agencije, koje ona koordinira. Inicijativa CBBIH da supervizija bankarskog sistema pređe u njenu nadležnost nije prihvaćna zbog komplikovane političke konstelacije.

6.2. PLATNI PROMET

Operacije platnog prometa se obavljaju preko platnih sistema - RTGS i Žirokliringa. Početkom 2005. godine u platni promet su bile uključene 32 komercijalne banke i CBBIH. Preko RTGS i Žirokliringa se obavlja oko 38% vrednosti i broja transakcija u ukupnorn unutrašnjem platnom prometu BIH, dok se oko 62% transakcija odvija unutar komercijalnih banaka (transakcije klijenata koji imaju račun u istoj komercijalnoj banci).

39


7. CENTRALNA BANKA SRBIJE - NARODNA BANKA SRBIJE -Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Osnovana je 2. jula 1884. pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije.

Narodna banka Srbije je od osnivanja više puta menjala svoje ime:

Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije (2.07.1884 - 26.01.1920); Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (26.01.1920 -

3.10.1929); Narodna banka Kraljevine Jugoslavije (3.10. 1929 - 09.1946); Narodna banka Jugoslavije (09.1946 - 19.07. 2003 ); Narodna banka Srbije (od 19.07. 2003 ).

U vreme kada je srpska država, nakon oslobađanja od Turaka, započela obnovu i osnivanje državnih i kulturnih institucija. Potreba za osnivanjem centralne banke postajala je sve očiglednija. U „Srbskim novinama“, u članku „Današnja novčana kriza“, objavljenom 1854, nailazimo na prvi pisani pomen o neophodnosti osnivanja jedne takve institucije. Ipak, od prve inicijative o tome do njene realizacije protekle su tri decenije. Tek 1884. zaživela je takva institucija pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila za obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije. Formirani su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Eskontni odbor i ustanovljene funkcije guvernera (prvi guverner je bio Aleksa Spasić, do tada ministar bez portfelja) i viceguvernera.

Nakon Prvog svetskog rata i ujedinjenja dela Južnih Slovena, Prvilegovana narodna banka Kraljevine Srbije prerasla je, po zakonu od 26. januara 1920, u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pod tim imenom preuzela poslove na celoj teritoriji Kraljevine. Usled potreba koje je iziskivao povećani obim poslova, zgrada Banke je, po projektu njenog autora, majstorski dozidana (između 1923. i 1925), tako da predstavlja izuzetno uspelu celinu. Iako osnovana kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje Banke se odvijalo pod stalnom kontrolom države. Do 1920, kada je njena teritorijalna nadležnost proširena, zakonodavac je Banku smatrao samo kao kreditnu ustanovu, a od 1931. poverena joj je kao prva funkcija - monetarna politika, a kao druga - kreditna politika. Prvi i najvažniji zadatak Banke, koja, u skladu s promenom imena države od 1929. deluje pod nazivom Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, postaje staranje o novcu i održavanje njegove stabilnosti.

Za vreme Drugog svetskog rata (od aprila 1941. do oktobra 1944) obavljala je poslove iz svog predstavništva u Londonu. U septembru 1946. Banka je nacionalizovana i od tada je obavljala svoje funkcije pod imenom Narodna banka Jugoslavije. Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je stupio na snagu 4. februara 2003, Narodna banka Jugoslavije nastavlja i dalje da radi kao organ države Srbije.

40

http://sr.wikipedia.org/wiki/2003

http://sr.wikipedia.org/wiki/4._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB






http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%A5%D0%A1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE


http://sr.wikipedia.org/wiki/19._%D1%98%D1%83%D0%BB






http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80


http://sr.wikipedia.org/wiki/3._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80


http://sr.wikipedia.org/wiki/26._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80


http://sr.wikipedia.org/wiki/26._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80





http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0


Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji je stupio na snagu 2003, utvrđeni su položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije. Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti.

U svom sastavu NBS ima specijalizovanu ustanovu, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, čije obaveze i odgovornosti odredjuju zakonom o Narodnoj banci Srbije i Statutom Narodne banke Srbije.

Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.NBS je samostalna u obavljanju svojih funkcija, nezavisna je, ne prima uputstva od državnih organa i drugih lica. Vodeći se utvrđenim ciljevima ekonomske politike i ključnim makroekonomskim indikatorima koje usvaja Narodna skupština, NBS samostalno utvrdjuje projekcije rasta monetarnih i kreditnih agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje su usmerene ka ostvarivanju već postavljenih ciljeva.

Narodna banka Srbije ima sledeće funkcije:

utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku; samostalno vodi politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, utvrđuje režim kursa dinara; čuva devizne rezerve i upravlja deviznim rezervama; izdaje novčanice i kovani novac; utvrđuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog

prometa u zemlji i sa inostranstvom; izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti

poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti;

izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja i vrši nadzor nad obavljanjem te delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti osiguranja;

izdaje i oduzima dozvole za rad društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i vrši nadzor nad obavljanjem te delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;

izdaje i oduzima dozvole za obavljanje delatnosti finansijskog lizinga i vrši nadzor nad obavljanjem te delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti finansijskog lizinga;

obavlja zakonom utvrđene poslove za Republiku Srbiju; obavlja i druge poslove utvrđene Zakonom o Narodnoj banci Srbije i

drugim zakonom u skladu s principima poslovanja centralnih banaka. U delokrugu utvrđivanja monetarne politike, Narodna banka Srbije donosi

41

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1



program monetarne politike Narodne banke Srbije za tekuću kalendarsku godinu i,pored ostalog, utvrđuje:

uslove i način izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti (Odluka o uslovima i načinu na koji Narodna banka Srbije izdaje i prodaje kratkoročne hartije od vrednosti);

uslove i način pod kojima Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu (Odluka o uslovima i načinu na koji Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu);

kamatne stope Narodne banke Srbije (Odluka o visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije po osnovu operacija na novčanom tržištu, Odluka o kamatnim stopama koje Narodna banka Srbije primenjuje u postupku sprovođenja monetarne politike i dr.);

uslove u vezi sa izdvajanjem i korišćenjem obavezne rezerve banaka (Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije);

uslove i način odobravanja kreditnih olakšica (Odluka o uslovima i načinu odobravanja kredita za održavanje dnevne likvidnosti banaka na osnovu zaloge hartija od vrednosti);

uslove i način odobravanja depozitnih olakšica (Odluka o uslovima i načinu deponovanja viškova likvidnih sredstava kod Narodne banke Srbije);

mere za održavanje likvidnosti banaka (Odluka o uslovima odobravanja kredita za održavanje likvidnosti banaka);

može utvrditi i druge instrumente i mere monetarne politike.

Način upravljanja deviznim rezervama utvrđuje svake godine Monetarni odbor Narodne banke Srbije. On donosi odluku o utvrđivanju smernica za upravljanje deviznim rezervama Narodne banke Srbije za narednu godinu, a na osnovu predloga Investicionog komiteta, stalnog radnog tela Narodne banke Srbije. Odlukom se uređuju kriterijumi za plasiranje deviznih rezervi, investiciona strategija za upravljanje deviznim rezervama, valutna i ročna struktura rezervi, banke kod kojih se plasiraju devizne rezerve, limiti po bankama, kategorije aktive i dr. (odluka ima poverljiv karakter). Pri plasiranju deviznih rezervi Narodna banka Srbije se rukovodi principima sigurnosti, likvidnosti i rentabilnosti.

U delokrugu izdavanja novčanica i kovanog novca ovlašćenja su sledeća: donošenje plana izrade dodatne količine novčanica i kovanog novca

radi zadovoljavanja potreba gotovinskog platnog prometa i obezbeđivanja optimalnog obima, kvaliteta i apoenske strukture novca u opticaju,

donošenje odluka o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanica i kovanog novca, odluka o puštanju u opticaj novčanica i kovanog novca i odluka o povlačenju iz opticaja novčanica i kovanog novca,

donošenje odluke o načinu upravljanja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem, uputstva za sprovođenje odluke o načinu upravljanja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem i odluke o načinu obavljanja poslova u vezi sa efektivnim stranim novcem između Narodne banke Srbije i banaka,

donošenje odluke o jedinstvenoj tarifi po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknade za izvršene usluge.

42


Utvrđivanje, kontrolisanje i unapređivanje funkcionisanja platnog prometau zemlji i sa inostranstvom Narodna banka Srbije sprovodi na osnovu Zakona o platnom prometu, tako što donosi podzakonske akte (odluke, uputstva, instrukcije i operativna pravila) kojima se uređuju: oblik, sadržina i način korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa, način obavljanja obračuna i kliringa, jedinstvena struktura računa za obavljanje platnog prometa, uslovi i način otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke, način i uslovi plaćanja u gotovom novcu u dinarima, elektronski način obavljanja platnog prometa, način vršenja kontrole platnog prometa kod banke, vođenje jedinstvenog registra računa i drugo. U skladu sa svojom obavezom da unapređuje platni promet u zemlji, a s ciljem postizanja što veće efikasnosti i pouzdanosti platnog sistema, Narodna banka Srbije pri donošenju mera kojima se uređuje platni sistem primenjuje savremena tehničko-tehnološka rešenja, relevantne međunarodne standarde i „najbolju praksu“. S tim u vezi, a na osnovu ovlašćenja iz Zakona o platnom prometu, Narodna banka Srbije je i operator RTGS i kliring sistema za obračun međubankarskih plaćanja, koja se realizuju u skladu s njihovim terminskim planom. Navedene sisteme odlikuje izrazito visoka efikasnost, pouzdanost i raspoloživost, zbog čega ih strane relevantne međunarodne institucije ocenjuju najvišim ocenama.

U delokrugu supervizije banaka Narodna banka Srbije, u skladu sa Zakonom o bankama i podzakonskim propisima, vrši posrednu i neposrednu kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka; izriče bankama privremene i korektivne mere radi otklanjanja nepravilnosti konstatovanih u njihovom poslovanju; daje i oduzima dozvolu za rad banaka; daje prethodnu saglasnost na osnivački akt i predlog statuta banke, kao i na njihove izmene i dopune; daje saglasnost za sticanje vlasništva u bankama; daje saglasnost za sticanje sopstvenih akcija banke; daje prethodnu saglasnost na imenovanje članova upravnog i izvršnog odbora banaka; daje saglasnost na spajanje i pripajanje banaka, kao i na preuzimanje prava i obaveza banke u stečaju, odnosno likvidaciji; daje saglasnost za osnivanje ili sticanje podređenog društva banke u Republici Srbiji ili inostranstvu; daje saglasnost banci da ne mora da uključi podređeno društvo koje nije banka u konsolidovani finansijski izveštaj bankarske grupe, odnosno u godišnju reviziju finansijskih izveštaja bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi; daje prethodnoodobrenje za raspodelu dobiti isplatom dividendi svojim akcionarima ili isplatom učešća u dobiti, odnosno drugih davanja iz dobiti banke članovima organa upravljanja i zaposlenima u banci; daje saglasnost za uključenje subordiniranih obaveza banke u dopunski kapital banke; daje saglasnost na izuzeće potraživanja obezbeđenog bezuslovnom i neopozivom garancijom, plativom na prvi poziv, iz obračuna ukupne izloženosti banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica; donosi listu spoljnih revizora koji mogu vršiti reviziju finansijskih izveštaja banke.

Rešenja koja donosi Narodna banka Srbije su konačna i protiv njih se može pokrenuti upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije. Narodna banka, takođe, ima ovlašćenje i obavezu da donosi podzakonska akta kojima reguliše: bliže uslove i

43


način davanja preliminarnog odobrenja za osnivanje banke i dozvole za rad banke, kao i drugih saglasnosti i odobrenja u vezi s poslovanjem banaka; bliže uslove i način izračunavanja kapitala banke, kao i pokazatelja adekvatnosti kapitala banke i svih elemenata tog pokazatelja; bliže uslove i način identifikacije, merenja i procene rizika kojima je banka izložena u svom poslovanju, kao i upravljanje rizicima, uključujući i način izračunavanja pojedinačnih pokazatelja poslovanja banke u vezi s upravljanjem rizicima i ograničenja koja se odnose na rizike; bliže uslove i način klasifikacije bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, kao i način obračuna i evidentiranja rezervi za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke; način, formu i rokove izveštavanja banaka o pojedinačnim pokazateljima poslovanja u vezi s upravljanjem rizicima, kao i sadržinu i oblik izveštaja o poslovanju koje su banke dužne da dostavljaju Narodnoj banci Srbije; kriterijume na osnovu kojih donosi listu spoljnih revizora koji mogu vršiti reviziju finansijskih izveštaja banke, kao i minimum obima i sadržaja izveštaja spoljnog revizora o reviziji finansijskih izveštaja banke; jedinstven način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova (efektivne kamatne stope), kao i bliže uslove i način obaveštavanja klijenata banke, i kontroliše njihovu primenu; bliže uslove i način vršenja kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, kao i preduzimanje mera prema bankama u postupku vršenja te kontrole, uslove i način vršenja kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi, sačinjavanje i podnošenje konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske grupe i upravljanje rizicima na nivou bankarske grupe. Podaci o datim, odnosno oduzetim dozvolama za rad banaka, o datim prethodnim saglasnostima na imenovanja članova upravnih i izvršnih odbora banke, kao i podaci o vlasničkoj strukturi banaka, objavljuju se na sajtu Narodne banke Srbije.

U skladu sa Zakonom o osiguranju, Narodna banka Srbije ima sledeća ovlašćenja:

izriče mere nadzora (mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti; mere zbog nepostupanja u skladu s pravilima o upravljanju rizikom; prenos portfelja osiguranja; preuzimanje kontrole nad poslovanjem društva za osiguranje; oduzimanje dozvole; privremene mere i mere prema članovima uprave, članovima nadzornog odbora, licima s posebnim ovlašćenjima i kvalifikovanim imaocima);

izdaje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja i zastupanja u osiguranju i poslova neposredno povezanih s poslovima osiguranja;

daje saglasnost na akte i radnje propisane Zakonom, i to: za sticanje kvalifikovanog učešća; za ulaganja u druga pravna lica; za deponovanje i ulaganje sredstava u inostranstvo; za prekoračenje ograničenja pojedinih oblika deponovanja i ulaganja tehničkih rezervi i za najviše iznose pojedinih deponovanja i ulaganja garantne rezerve; za obavljanje funkcije direktora, člana upravnog odbora i člana nadzornog odbora; za promenu poslovnog imena i sedišta; saglasnost vanrednoj upravi za donošenje odluka iz nadležnosti organa uprave društva za osiguranje; za raspolaganje imovinom i sprovođenje odluka upravnog odbora i skupštine društva za osiguranje kada je društvu izrečena privremena mera; na izbor

44


revizora; za prenos portfelja osiguranja i na statusne promene i promene oblika organizovanja;

obrađuje statističke i druge podatke koji se koriste za izradu tehničkih osnova i tarifa premija i za obavljanje aktuarskih poslova i analizira tržište osiguranja primenom zvaničnih statističkih podataka;

vodi registar podataka o društvima za osiguranje i drugim subjektima nadzora.

Pored napred navedenih poslova, Narodna banka Srbije daje i mišljenja, stavove, objašnjenja i informacije o pitanjima u vezi s primenom propisa iz oblasti osiguranja.

Na osnovu Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, Narodna banka Srbije ima ovlašćenje i obavezu da podzakonskim aktima reguliše: maksimalne visine ulaganja imovine dobrovoljnog penzijskog fonda; način obračuna naknada društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima; način procene i obračun tržišne i neto vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda; prinos dobrovoljnog penzijskog fonda; sadržaj i formu finansijskih izveštaja za društva za upravljanje i fondove; učestalost, način i standardizovanu formu izveštavanja kastodi banke; način vršenja nadzora nad društvom za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom; kontni okvir za društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i kontni okvir za dobrovoljne penzijske fondove; sadržaj revizorskih izveštaja; bližu sadržinu i standardizovani format ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu; bližu sadržinu i standardizovani format prospekta dobrovoljnog penzijskog fonda; postupak otvaranja i vođenja individualnog računa članova dobrovoljnog penzijskog fonda; oglašavanje dobrovoljnih penzijskih fondova; metodologiju usklađivanja poslovanja društava za osiguranje sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima; vrste finansijskih institucija koje mogu biti posrednici društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom; pravila identifikovanja, merenja i kontrole rizika u poslovanju društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Pored navedenog, Narodna banka Srbije je, na osnovu Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, obavezna da vodi registar dobrovoljnih penzijskih fondova i evidenciju posrednika i fizičkih lica s dozvolama za obavljanje poslova informisanja.

Prema Zakonu o finansijskom lizingu, Narodna banka Srbije je ovlašćena da donosi propise kojima se bliže uređuju: uslovi za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga i davanje saglasnosti na odluke kojima se imenuju direktori, odnosno članovi upravnog odbora davalaca finansijskog lizinga (Odluka o sprovođenju odredaba Zakona o finansijskom lizingu koje se odnose na izdavanje dozvola i davanje saglasnosti Narodne banke Srbije); minimalni uslovi za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu (Odluka o minimalnim uslovima za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu i o načinu iskazivanja lizing naknade i drugih troškova koji nastaju zaključenjem tog ugovora); preduzimanje mera prema davaocima lizinga u slučajevima kada se nadzorom utvrde nezakonitosti i nepravilnosti u njihovom poslovanju (Odluka o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora nad obavljanjem poslova davaoca lizinga); uslovi pod kojima davaoci finansijskog lizinga imaju obavezu da izdvoje sredstva rezerve, način i postupak izdvajanja i obaveštavanja Narodne banke Srbije o izdvojenim sredstvima rezerve (Odluka o obavezi davaoca lizinga da drže sredstva rezerve); podaci koje davalac

45


lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije, kao i način i rokovi za dostavljanje tih podataka (Odluka o podacima koje davalac lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije i o načinu i rokovima dostavljanja tih podataka). U skladu sa Zakonom o finansijskom lizingu i navedenim podzakonskim aktima, Narodna banka Srbije donosi rešenja kojima se odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, kao i o zahtevima za davanje saglasnosti na odluke kojima se imenuju direktori, odnosno članovi upravnog odbora davaoca lizinga. Navedena rešenja se donose u zakonom propisanom roku. S obzirom na to da je rešenje Narodne banke Srbije konačno, protiv njega nema redovnog pravnog sredstva, ali se protiv njega može pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom. Takođe, vrši postupak nadzora nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga, i to: posredno – kontrolom izveštaja i druge dokumentacije, kao i drugih podataka koje davalac lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije, i neposredno – uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentacuju davalaca lizinga. U postupku nadzora ceni se pravilnost i zakonitost poslovanja davalaca lizinga. Ako se u postupku vršenja nadzora utvrde nezakonitosti i nepravilnosti, Narodna banka Srbije može preduzeti neku od zakonom propisanih mera, uključujući i oduzimanje dozvole. Mere se donose u formi rešenja, protiv kojih se ne može izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe nadležnom sudu. Podaci o izdatim, odnosno oduzetim dozvolama za obavljanje poslova davaoca finansijskog lizinga, o datim saglasnostima na odluke o imenovanju direktora, odnosno članova upravnog odbora u davaocu finansijskog lizinga, objavljuju se na sajtu Narodne banke Srbije.

7.1. ORGANIZACIONA STRUKTURA NBS

Prikaz organizacione strukture, koji na jasan način pruža predstavu o odnosima između organizacionih jedinica u Narodnoj banci Srbije

Organi Narodne banke Srbije su:

o Monetarni odbor,o guverner, io Savet.

U nadležnosti Monetarnog odbora je utvrđivanje monetarne politike, a posebno uslova i načina izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti, uslova i načina pod kojima Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne poslove, zatim politika odobravanja kratkoročnih kredita, politika kursa dinara, utvrđivanje, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, režima kursa dinara, način upravljanja deviznim rezervama, eskontna stopa i druge kamatne stope Narodne banke Srbije, te osnovica za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve. Monetarni odbor utvrđuje i način, uslove i rokove izdvajanja i korišćenja sredstava obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije, kao i mere za održavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija. Sednice Monetarnog odbora se održavaju ako je na njima prisutno najmanje dve trećine

46


članova. Monetarni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova, a u slučaju izjednačenog broja glasova, odlučuje glas guvernera. Sednicama Monetarnog odbora predsedava guverner.

Guverner Narodne banke Srbije je Radovan Jelašić, koga je, Odlukom o izboru guvernera Narodne banke Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 18/2004), Narodna skupština Republike Srbije izabrala na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Guverner je nadležan i odgovoran za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije, a posebno za sprovođenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizaciju i poslovanje Narodne banke, pripremanje akata iz njene nadležnosti, donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke koji zakonom nisu stavljeni u nadležnost Monetarnog odbora ili Saveta, a obavlja i druge poslove utvrđene Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonom ako nisu u suprotnosti sa osnovnim ciljem iz člana 3. tog zakona. Guverner, radi obavljanja poslova iz nadležnosti Narodne banke Srbije, donosi propise i opšte akte, kao i pojedinačne akte, ukoliko Zakonom o Narodnoj banci Srbije nije drukčije određeno. Propisi i opšti akti koje guverner donosi objavljujuse u "Službenom glasniku RS".

Narodna skupština Republike Srbije izabrala je Savet ("Službeni glasnik RS", br. 18/2004 i 29/2004) Savet, na predlog guvernera, usvaja finansijski plan i godišnji račun Narodne banke Srbije, utvrđuje jedinstvenu tarifu po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu za izvršene usluge, utvrđuje visinu zarada guvernera i viceguvernera, utvrđuje listu radnih mesta s posebnim ovlašćenjima i kriterijume određivanja visine zarada zaposlenih s posebnim ovlašćenjima u Narodnoj banci Srbije i vrši izbor ovlašćenog revizora. Pored navedenog, Savet najmanje jednom godišnje Narodnoj skupštini Republike Srbije podnosi izveštaj o radu, a godišnji račun Narodne banke Srbije, sa izveštajem ovlašćenog revizora, dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije do 30. juna naredne godine. Izveštaj kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje guvernera – Savet dostavlja odboru Narodne skupštine Republike Srbije nadležnom za poslove finansija. Savet razmatra izveštaj iz člana 18. Zakona o Narodnoj banci Srbije i o tome daje mišljenje na sednici koja se održava na tri meseca. Savet odlučuje na sednicama većinom glasova ukupnog broja članova Saveta. Rad Saveta, a naročito način sazivanja i održavanja sednica, pitanja koja se razmatraju na sednicama, donošenje odluka, vođenje zapisnika i stenograma, kao i druga pitanja u vezi s radom Saveta, uređeni su Poslovnikom o radu Saveta Narodne banke Srbije (SNB br. 1 od 15. avgusta 2003. godine). Mogućnost prisustva sednicama Monetarnog odbora i Saveta utvrđuje se Statutom Narodne banke Srbije i Poslovnikom o radu Saveta Narodne banke Srbije.

Monetarni odbor i Savet donose opšte akte i većina tih akata objavljuje se u"Službenom glasniku RS".


47


7.3. PLATNI PROMET

7.4. SUPERVIZIJA

48

Documents

funkcionisanje CB u praksi