U N I V E R Z I T E T U N I Š U

EKONOMSKI FAKULTET

MASTER AKADEMSKE STUDIJE

SMER - MARKETING

Predmet: Upravljanje elektronskim poslovanjem preduzeća

Pristupni rad: Telekonferencije u praksi

Profesor: Student:

Prof. dr Slavoljub Milovanović Olivera Cvetković 330/2011

Niš, februar 2012. godine

SADRŽAJ

UVOD………………………………………………………………….........................................3

1. POJAM TELEKONFERENCIJE...............................................................................................4

1.1 TIPOVI TELEKONFERENCIJE..........................................................................................5

1.2 PREDNOSTI TELEKONFERENCIJE.................................................................................5

1.3 NEDOSTACI TELEKONFERENCIJE................................................................................5

2. POJAM VIDEOKONFERENCIJE...........................................................................................5

2.1 TIPOVI VIDEOKONFERENCIJE.......................................................................................8

2.2 PREDNOSTI VIDEOKONFERENCIJE.............................................................................11

2.3 NEDOSTACI VIDEOKONFERENCIJE............................................................................11

PRIMERI: PRIMENA TELEKONFERENCIJE U PRAKSI……………………………………….…..12 - CUSEEME SOFTVER…………………………………………………………..…………………12 - NETMEETING SOFTVER13……………………………………………………………………...13 - PRIMENA TELEKONFERENCIJE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U BEOGRADU……. 14 - PRIMENA TELEKONFERENCIJE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U NIŠU……………..14 - PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U KOMPANIJI ’’TELEKOM SRBIJA’’………………….15 - PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U KOMPANIJI ’’IKEA’’………………………………….16 - PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U ERSTE BANCI…………………………………………16 - PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U SRPSKOM PRAVOSUDJU……………………………17 - PRIMENA AUDIOKONFERENCIJA ZA ODRŽAVANJE SEDNICA VLADE REPUBLIKE SRBIJE..........................................................................................................................17

ZANIMLJIVOSTI………………………………………………………………………………………...19

- POSVEĆENOST AUDIO/VIDEO RAZGOVORU…………….………………………………….19 - VULKAN PODSTAKAO VIDEOKONFERENCIJE……………………………………………..19

- ISTRAŽIVANJE: KOLIKO SU ZASTUPLJENI VIRTUALNI SASTANCI U REGIONU JUGOISTOČNE EVROPE ………………………………..……………………………………….20

ZAKLJUČAK…………………………………………..…………………………………………….…22

LITERATURA………………………………………………………………………………..……….…23

2

UVOD

Komunikacija je počela jednostavnom interakcijom licem u lice. Danas postoji eksplozija tehnologija koja omogućava grupama pojedinaca širom sveta da komuniciraju bez napuštanja svoje kancelarije ili radnog mesta.

Živimo u vremenu tehnologije i neprestanog tehnološkog napretka. Tehnologija spaja ljude širom sveta kroz napredne sisteme komunikacije. Sve se vrti oko reči „tehnologija“, a telekonferencija kao pojam koji datira još iz 60-70 ih godina, dobija sve više na značenju. Razvoj tehnologije je doveo do toga da se ljudi mogu sastati i komunicirati , iako se nalaze udaljeni stotine ili hiljade milja. Telekonferencije omogućavaju grupi ljudi da se istovremeno dogovaraju preko telefona ili e-mail softvera za grupnu komunikaciju. Telekonferencije koje dozvoljavaju da dvoje ili više ljudi na udaljenim lokacijama rade na istom dokumentu ili podacima, istovremeno, nazivaju se dataconferencing. Sa ovom vrstom telekonferencija, korisnici na udaljenim lokacijama mogu da uredjuju ili modifikuju podatke (tekst, kao što su dokumenti; brojeve, kao što su grafici). Telekonferencije u kojima učesnici vide jedni druge preko video ekrana se nazivaju videotelekonferencije ili videokonferencije. Ove forme elektronskih konferencija su sve popularnije, jer štede vreme za putovanja i značajno smanjuju troškove komuniciranja.

Poslovni svet je ušao u komunikacone revolucije. Danas postoji poslovna komunikacija, koja podrazumeva online sastanke i konferencije. Telekonferencije su našle svoje mesto u poslovnom svetu. Bez telekonferencije, teško je zamisliti poslovnu svakodnevnicu. Korist audio i video telekomunikacija je u tome kako bi ljudi na različitim lokacijama bili prisutni zajedno na odredjenom sastanku.

Primena telekonferencija (audio/video):

Direktni sastanci Nedeljni kolegijumi

Učenje na daljinu

Prenos kongresa, seminara….

Telemedicine

Sudski procesi

Vojne i policijske svrhe

…..

3

1. POJAM TELEKONFERENCIJE

Sastanci su važan deo posla.  Komunikacija licem u lice (face to face) je tradicionalni način komuniciranja - držanja sastanaka . Sastanci licem u lice mogu biti neefikasan i skup način da se posluje, posebno kada učesnici moraju da putuju na velike daljine. Pogodna zamena za ovaj način komuniciranja je telekonferencija.

Telekonferencija danas podrazumeva različite oblike korištenja računarske mreže za dvosmerno komuniciranje između dva ili više prostorno udaljenih i odvojenih korisnika u stvarnom vremenu.

Isto tako, danas se podrazumeva da su telekonferencije multimedijske, odnosno mrežna multimedija. Telekonferencija je sastanak preko komunikacionog medijuma. Različite vrste telekonferencija (audio, audiografička, video, poslovna televizija i učenje na daljinu), povezane su zajedničkim odlikama, a to su: korišćenje telekomunikacionog kanala, povezivanje ljudi na različitim lokacijama, interaktivnost dvosmerne komunikacije, dinamičnost aktivnog učešća korisnika.

Telekonferencija je telefonski sastanak između dva ili više učesnika, koji uključuju tehnologiju složeniju od jednostavnog dvosmernog komuniciranja preko telefonskoj veze. Telekonferencija može biti audio-konferencija koja podrazumeva samo prenos glasa, bez slike,putem dial-up telefonske linije ili videokonferencija koja pored glasa podrazumeva i prenos slike.

Telekonferencija ima ogroman potencijal za povećanje efikasnosti ljudske komunikacije.  Što znači, manje vremena daleko od kuće, više novca,više vremena da se posveti drugim aktivnostima.  Ipak, telekonferencija, nikada ne može potpuno zameniti face to face sastanke. Licem u lice interakcija važan je deo ljudske komunikacije i telekonferencija može samo olakšati proces komuniciranja.

Kako bi se minimizirali problemi telekonferencije, neophodno je da korisnici prethodno pažljivo procene svoje potrebe i ciljeve sastanka ,svoju publiku, kako bi se utvrdilo da li je telekonferencija prikladna, kao na primer, da se razmotri veličina grupe i nivo iskustva grupe sa telekonferencijama i stepen poznavanja jednih sa drugima.

4

Slika 1. Telekonferencija

1.1 TIPOVI TELEKONFERENCIJA

Telekonferencije se mogu odvijati na tri načina:

1. Preko telefona (audio konferencije)

Audio konferencija, se obično vezuje za komuniciranje putem telefona u kancelariji. Ako postoji više od jedne osobe na sastanku, obično se telefon stavlja na spikerfon, tako da svako može da čuje. 

2. Preko računara (konferencijska veza pomoću računara)

Računarska konferencija podrazumeva razgovor preko kompjuterskog ekrana, najčešće preko datog servisa za ćaskanje.

3. Preko TV-a (video konferencije).

Video konferencija se odnosi na snimanje i usmeravanje sliku sa TV-jedne osobe na drugu. Računar onoga ko vodi konferenciju je povezan sa računarima zaposlenih, a zatim se slika prebaci na televizijski ekran za lakše gledanje .

Kompanije obično koriste telekonferencije ako su njihovi zaposleni udaljeni jedni od drugih geografski ili zato što kompanija ima kancelarije na različitim lokacijama, ili zato što ključni zaposleni rade kod kuće i nisu u mogućnosti da uvek fizicki prisustvuju sastancima. Telekonferencija omogućava kompanijama da sprovede brifing posla, radionice, obuke zaposlenih, seminare, sastanake, predavanja i slično, izmedju različitih pojedinaca, iako su fizički razdvojeni.

1.2 PREDNOSTI TELEKONFERENCIJE

Smanjenje troškova grupnog sastanka je glavna prednost telekonferencije. Štednja se uglavnom odnosi na smanjenje troškova putovanja, ukoliko su sastanci zakazani na daljim lokacijama.

5

Istraživanja pokazuju da kompanije koje se oslanjaju na telekonferencije smanje svoje troškove putovanja za oko 30% godišnje

Telekonferencija omogućava ljudima da učestvuju u regionalnim, nacionalnim ili skupovima širom sveta, bez napuštanja svoje lokalne kancelarije.

Češća komunikacija i koordinacija izmedju filijala; telekonferencija omogućava veću bliskost medju ucesnicima u medusobnom kontaktu jednih sa drugima.

Sastanak je fleksibilniji, jer učesnici mogu da se pridruže konferenciji kad god je to potrebno.

Telekonferencija može biti zakazana nekoliko minuta ili nekoliko sati pre početka sastanka, umesto da se zakazivanja vrse prethodnih nekoliko dana ili nedelja pre pocetka sastanka .

1.3 NEDOSTACI TELEKONFERENCIJE

Pojava tehničkih problema, prilikom pokušaja da se uspostavi konferencija ili u toku konferencije.

Nepogodna je za složene interpersonalne komunikacije, kao što su pregovaranja.

Manja mogućnost stvaranja atmosfere grupne prisnosti.

Nedostatak poznavanja učesnika u radu sa opremom,ili samog medija.

Komuniciranje je manje nego u komunikaciji licem u lice

Pre nego što se počne sa telekonferencijom, mora se prvo odrediti oblasti koje su od značaja: 

1. Koliko lokacija će biti uključeno ?2. Koliko ljudi će biti uključeno, u ukupnom sastanku i na svakoj određenoj lokaciji?3. Koliko je važno da učesnici sastanka impresioniraju svog nadredjenog?4. Koje resurse imate na raspolaganju?5. Koliko vremena imate na raspolaganju da isplanirate sastanak?6. Šta mislite da ćete postići sastankom?

Telekonferencija, dakle predstavlja čin sastanka putem telefona, i jedan je od najjednostavnijih i najekonomičnijih vidova sastanka. Sve što je potrebno je telefon na svakoj lokaciji.  Učesnici mogu da se pridruže sastanku sa bilo kog mesta, sve dok poseduju telefon. Telekonferencija omogućava učesnicima da se brzo odluče, kao i odgovore na potrebe i promene u poslovanju. 

2. ŠTA JE VIDEO KONFERENCIJA?

Uz pronalazak televizije, došla je sposobnost da se sprovede jednostavna analogna konferencija. To je bio vrlo jednostavan sistem koji se sastojao od dva zatvorena televizijska sistema povezana kablom. Dobar primer za to bi bila nemačka poštanska mreža, postavljena u Berlinu i nekoliko drugih gradova u period od 1936.godine do 1940. godine. Tokom prvih letova u svemir, NASA je koristila ovu vrstu frekvencija kada je izveštavala. Čak i danas, neke televizijske stanice često koriste ovu vrstu videokonferencija uživo, kako bi izveštavale sa udaljenih lokacija.

Prva video konferencija demonstrirana je 1968.god., kada je Douglas Carl Engelbert u saradnji sa 17 istraživača koji rade sa njim u centru za istraživanje na Stanford univerzitetu, predstavio 90-minutnu

6

javnu demonstraciju online sistema. Tačnije predstavio je protok informacija putem videokonferencije u oba pravca izmedju dve strane, deljenje radne površine,princip virtuelnih sastanaka i njegov najpoznatiji izum kompjuterski miš.1

Videokonferencija je jedan od najčešćih i najpoznatijih oblika telekonferencije. Najčešće se pod pojmom videokonferencije, podrazumeva prenos slike i zvuka preko računarske mreže. Više prostorno udaljenih korisnika mogu se međusobno videti i čuti u stvarnom vremenu pomoću multimedijski opremljenih računara povezanih u mrežu.

Videokonferencija , kao najpoznatiji oblik telekonferencije, podrazumeva korišćenje računara, koja su opremljena kamerom i mikrofonom, kako bi učesnici videokonferencije mogli diskutovati i razmenjivati dokumente, ideje i ostale materijale sa predavačem i medjusobno sa učesnicima preko računara.

Slika 2. Douglas Carl Engelbert, prva videokonferencija

Videokonferencije se sastoje u tome da su u sobi za predavanje postavljene kamere koje omogućavaju učesnicima koji se nalaze na udaljenim mestima da na ekranima prate sve što se dogadja na mestu na kojem se odvija predavanje. Videokonferencija je komunikacija putem koje se zvuk i slika u pokretu (video slika) menjaju izmedju dve ili više lokacija. Najčešće se upotrebljava u poslovne svrhe i prilikom učenja na daljinu. Signal kojim se vrši prenos slike i zvuka je digitalan , te može biti poslat na različite načine. Videokonferencija najčešće se izvodi unutar lokalne mreže (npr. LAN) ili preko javne telefonske mreže (najčešće ADSL zbog finansijske isplativosti zadovoljavajućeg kvaliteta prenosa). Korišćenjem računarske ili komunikacione tehnologije , videokonferencija omogućava ljudima na različitim lokacijama da se medjusobno vide i čuju.

Videokonferencije (ili video-tele-konferencije) predstavljaju skup interaktivnih komunikacionih tehnologija koje omogućavaju da se sa dve ili više lokacija interaktivno i  istovremeno vrši dvosmeran

1 Snimak prve video konferencije , http://www.youtube.com/watch?v=ZP7h-JXaekg, preuzeto sa internet 22. Februara 2012. godine.

7

prenos video i audio signala.  Razlikuje se od video telefona, jer može da služi za razmenu informacija na konferencijskom nivou, a ne na pojedinačnom nivou odnosno nivou sa dva korisnika.

Video konferencije koriste se telekomunikacijama audio i video tipa, da bi se ljudi sa različitih lokacija doveli u poziciju da istovremeno prisustvuju zajedničkom sastanku. Ovo može biti jednostavno baš kao i razgovor između dve osobe u privatnim kancelarijama (point-to-point), ili može uključiti više lokacija (multi-point) sa više od jedne osobe u datim prostorijama na različitim lokacijama. Pored audio i video prenosa aktivnosti sastanka, videokonferencija može se koristiti i za razmenu dokumenata, kompjutersko prikazivanje informacija kao što su npr. slajdovi.

Videokonferencije pomažu zaposlenima u organizacijama da saradjuju, iako se nalaze na udaljenim lokacijama ili da premoste jaz u personalnoj ekspertizi (konsultovanje sa ekspertima na daljinu). Elektronske konferencije su korisne u podršci radu na daljinu (telecommuting), dozvoljavajući radnicima od kuće da se sretnu ili saradjuju sa njihovim kolegama koji rade u kancelariji ili bilo gde na drugom mestu. Videokonferencije obično zahtevaju specijalne videokonferencijske sobe i video kamere, mikrofone, televizijske monitore i računar opremljen „codec“ uredjajem koji konvertuje video slike i analogne zvučne talase u digitalne signale i vrši njihovu kompresiju za transfer preko komunikacionih kanala. Drugi „codec“ na prijemnoj strani ponovo konvertuje digitalne signale nazad u analogne za prikazivanje na prijemnom monitoru. PC desktop videokonferencijski sistemi, u kojima korisnici mogu da vide jedni druge i u isto vreme da rade na istom dokumentu, smanjuju videokonferencijske troškove, tako da sve više firmi može da koristi prednosti te IT. Desktop videokonferencijski sistemi obično prikazuju lokalni prozor u kome možete da vidite sebe i udaljeni prozor za prikazivanje osobe sa kojom komunicirate. Većina deskop sistema obezbedjuje audio mogućnosti za dvosmernu konverzaciju u realnom vremenu i tablu (whiteboard). Ova prazna tabla je deljiv program za crtanje koji dozvoljava većem broju korisnika da saradjuju na projektima, on-line modifikovanjem slika i teksta.

Slika 3. Videokonferencija

8

2.1 TIPOVI VIDEOKONFERENCIJA:

Prema nameni:

1. Stona (Desktop) konferencija – je najčešće izvodjena videokonferencija. Izvodi se upotrebom personalnog (PC) računara na kome su priključeni video kamera, smeštena na monitoru računara, zvučnici, mikrofon, a ulogu codeka preuzima računar sa posebnim HW i SW za kodiranje i dekodiranje signala. Uključuje i deljenje dokumenata tzv. document sharing. Osigurana visok kvalitet prenosa, ali i visoku cenu komunikacje i opreme.

2. Sobna (Room Based) videokonferencija – namenjena je učestvovanju većeg broja sagovornika koji se nalaze na dve ili više udaljenih lokacija.

Po broju priključnih tačaka

1. Sastanci jedan na jedan

2. Sastanci jedan-grupa

9

3. Sastanci grupa-grupa 4.Višestrani sastanci (multipoint)

4. Udaljeni sastanci grupa-grupa

10

2.2 PREDNOSTI VIDEOKONFERENCIJE

Prenos pokreta i zvuka, za razliku od telekonferencije gde se ne vide sagovornici

Omogućen pristup svim dokumentima i snimcima

Finansijska ušteda

Smanjen stres od putovanja

Ušteda vremena

Organizacijske prednosti

Sastanci mogu biti organizovani u kratkom roku

Sastanci ne zahtevaju velike sobe

Zaposleni mogu da rade od kuće, čime se povećava fleksibilnost poslovanja

2.3 NEDOSTACI VIDEOKONFERENCIJE

Kvalitet veze je lošiji od telefona ili satelitske veze

Zahteva dodatnu opremu

Mnogima je neprijatno da se pojave ispred kamere

11

Nema direktnog kontakta medju sagovornicima

Nepouzdanost tehnologije

Zavisnost od električne energije

Vremenska razlika

Cena može biti najveći nedostatak za neke ljude, iako postoje vrlo jeftine opcije.

Postoje neki načini ljudskog komuniciranja koji se ne može dobro tumačiti preko videa, kao što je kontakt očima.

Softverski proizvodi, kao što je Microsoft NetMeeting (radi u Windows operativnom sistemu), Netscape Communicator’s Conference i CU-SeeMe (raspoloživi kao shareware i komercijalna verzija) obezbedjuju jeftine alate za desktop videokonferencije preko interneta. Takodje, videokonferenciju je moguće ostvariti putem MSN Messenger-a, Yahoo Messenger-a, SightSpeed-a, Skype-a i drugih softvera ali su slabijeg kvaliteta

PRIMERI: PRIMENA TELEKONFERENCIJA U PRAKSI

1.CUSEEEME SOFTVER

CU-Seeme (see you-see me), ili u bukvalnom prevodu “vidiš me-vidim te’’, je jeftin softverski proizvod koji omogućava ljudima da razgovaraju i vide se sa drugima. Svaki korisnik koji želi da komunicira na ovaj način, mora najpre da instalira softver CUSeeme, i pod pretpostavkom da ima interent vezu, može da komunicija sa jednom osobom ili da vodi grupnu diskusiju. Trenutno je dostupan za Windovs operativni sistem i Macintoch. Dizajniran je tako da obezvedi videokonferenciju sa ljudima koji dele velike brzine mreže. CU-Seeme je prvobitno stvoren na Cornell Univerzitet, u SAD-u. Tvorac je bio Tim Dorcey. Prvi put je razvijen za Macintosh 1992.godine, a kasnije za Windows 1994.godine. CUSeeme je predstavljen prvi put javnosti 26.aprila 1993.godine, kao deo projekta pod nazivom ’’Global Schoolhouse’’. Ovaj projekat je omogućavao da se povežu škole iz SAD-a sa školama širom sveta.

12

Slanjem video i audio signala preko interneta pomoću SUSeeme, studenti su mogli da vide i čuju jedni druge, dok su radili na zajedničkim zadacima.

Slika 4. ’’Global Schoolhouse’’ studenti komuniciraju putem CUSeeme

Slika 5. CUSeeme - jedan na jedan komunikacija.

2.NETMEETING SOFTVER

Netmeeting je softverska aplikacija za audio i video konferencije, za Windows operativni sistem. Netmeeting kao i CUSeeme, omogućava konferenciju preko interneta i rad sa ostalim učesnicima. Pomoću njega može da se ćaska, da se dele podaci, programi i omogućava korisnicima da komuniciraju putem tekstualnih poruka

13

. Slika 6. Izgled Netmeeting prozora kada nije aktivan

Slika 7. Izgled Netmeeting prozora kada je aktivan

3. PRIMENA TELEKONFERENCIJE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U BEOGRADU

Medicinski fakultet u Beogradu je na osnovu odluke dekana akademika prof. dr Bogdana Đuričića i Konzorcijuma koji rukovodi TEMPUS JEP projekt br. 19046-2004 (Restructuring of Postgraduate Studies and Training in Medicine in Serbia, grantholder prof. dr Bernhard Majš, grant koordinator prof. dr Petar M. Seferović) omogućio otvaranje dva centra za telekonferencije fakultetu čije je opremanje finansirano sredstvima ovog Tempus projekta.

14

Centri za telekonferencije su otvoreni na Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije i na Insitutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije. Sale su opremljene mrežom IBM računara i sistemom za video-telekonferencije preko dva paralelna signala (40" LCD monitor i video projektor). Kapacitet sale na Institutu za kardiovaskularne bolesti je 50 mesta, a na Institutu za endokrinologiju 30 mesta.

Cilj i zadatak nadredjenih je da radi na obogaćivanju znanja lekara, a za to ne postoji bolji način od živog kontakta sa vrhunskim autoritetima iz različitih oblasti medicine. Organizacioni odbor simpozijuma „Stremljenja i novine u medicini“ koji se održava svake godine u čast Dana Medicinskog fakulteta u Beogradu, u prvoj nedelji decembra bi želeo da u okviru tradicionalnih mini simopozijuma po pozivu, organizuje bar jednu video konferenciju i na taj način promoviše najsavremeniji vid komunikacije između stručnjaka u našoj zemlji i vodećih centara u svetu.

Planirano je da se na početku svakog semestra napravi program telekonferencija u kome bi se svake nedelje organizovali ovakvi sastanci iz različitih oblasti. Izuzetno je značajno da u organizaciji ovog vida poslediplomske nastave i kontinirane medicinske edukacije, uzme učešće što veći broj katedri fakulteta kako bi se omogućilo adekvatno korišćenje nove, veoma vredne opreme i obezbedio multidisciplinarni, atraktivni program.2

4.PRIMENA TELEKONFERENCIJE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U NIŠU

Na Medicinskom fakultetu u Nišu organizovana je i uspešno izvedena prva u nizu telekonferencija u organizaciji TEMPUS Post Med Joint European Projekta 19046-2004 (Restructuring od Postgraduate Studies and Training in Medicine in Serbia), čiji je coordinator Prof dr Petar M. Seferović, redovni professor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Član konzorcijuma TEMPUS Post Med Joint European Projekta sa Medicinskog fakulteta u Nišu, prof. dr Stevan Ilić, najavio je početak telekonferencije.

Slika 8. i 9. Prva telekonferencija na Medicinskom fakultetu u Nišu

Tema telekonferencije bila je srčana insuficijencija: POSTGRADUATE PERSPECTIVE ON HEART FAILURE IN 2008.: MOLECULES, MECHANISMS AND THERAPEUTIC TARGETS.

U toku telekonferencije uživo su uključeni centri u Marburgu, Bad Nauheimu i Nišu sa interaktivnim prezentacijama vezanim za aktuelne problem u srčanoj insuficijenciji. 3

2 http://wwwold.med.bg.ac.rs/?init=news&nid=1780&sid=9999,preuzeto sa interneta 22. Februara 2012. godine15

Videokonferencije se sve više koriste i u edukaciji, što je vrlo važno za poslovne korisnike jer tako zaposleni u realnom vremenu mogu slušati predavanja najvećih svetskih stručnjaka iz određenog područja i interaktivno učestvovati bez obzira na fizičku udaljenost koja se može meriti u hiljadama kilometara.

5.PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U KOMPANIJI ’’TELEKOM SRBIJA’’

„Telekom Srbije“ ,uložio je 400.000 evra u sistem za održavanje konferencija na daljinu uz sliku u prirodnoj veličini i utisak ličnog prisustva svih učesnika. „Telekom“ će ovaj sistem postaviti u Beogradu, Kosovskoj Mitrovici, Podgorici i Banjaluci i testiraće ga tokom avgusta, kako bi preduzeća od septembra mogla da ga koriste za održavanje sastanaka sa partnerima širom sveta. Direktor za strateške partnere u centralnoj i istočnoj Evropi kompanije „Cisko“, koja proizvodi ovaj telekonferencijski sistem, Andreas Hajmgartner rekao je da je „Telekom“ prva firma u jugoistočnoj Evropi koja poseduje ovu tehnologiju, čime je stala rame uz rame sa „Britiš telekomom“, „Dojče telekomom“...

Cena korišćenja ovog sistema tek treba da se utvrdi, ali generalni director ističe da ona neće biti visoka jer je cilj uspostavljanja tog sistema smanjenje troškova preduzeća koja često šalju zaposlene na sastanke. „Telekom“ očekuje da će se sredstva uložena u investicije vratiti u roku od približno sedam meseci. „Telekom“ namerava da opremu instalira i u okolnim zemljama.4

6. PRIMENA VIDEOKONFERENCIJE U KOMPANIJI “IKEA”

IKEA je svetski lider u proizvodnji kućnog nameštaja, poseduje prodajne objekte u više od 30 zemalja širom sveta, zapošljava preko 70.000 radnika, i godišnje ostvari profit od preko 10 milijardi $ . IKEA ima više od 30 predstavništava širom Kanade i SAD.

Kako bi prisustvovali sastancima, zaposleni su svakodnevno morali da putuju, opterećujući na taj način budžet kompanije i smanjujući poslovnu produktivnost svojim čestim odsustvovanjem. Rešenje u vidu upotrebe videokonferencija nametalo se samo po sebi. Ubrzo nakon toga videokonferencijski sistem je bio instaliran u svakom IKEA predstavništvu, prodajnom objektu i servisnoj službi u Kanadi i SAD.

Sada se ovi sistemi koriste svakodnevno za održavanje sastanaka, planiranje i razvoj projekata, praktično pokazivanje prodajnih tehnika i sl. Upotreba videokonferencijskog sistema je postala važna i u edukovanju zaposlenih u kompaniji. Zaposleni danas, uglavnom, pohađaju kurseve i prate treninge i pokazne vežbe putem videokonferencija, neutrališući na taj način transportne i druge troškove. Ne napuštajući radno mesto, oni mogu prisustvovati predavanjima o novim metodama u proizvodnji nameštaja, upotrebi savremenih alata i mašina, sklapanju novih komada nameštaja, novim prodajnim tehnikama i postprodajnim uslugama i sl.

3 http://www.medfak.ni.ac.rs/AKTUELNO/Telekonferencija/Telekonferencija.htm, preuzeto sa interneta 25. Februara 2012.godine

4 http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-09-05-2008/telekom-uveo-sistem-za-telekonferencije , preuzeto sa interneta 22.februara 2012.godine.

16

7.PRIMENA VIDEOKONFERENCJA U ERSTE BANCI

Finansijske usluge su jedan od sektora koji najbrže raste, kako u Centralnoj i Istočnoj Evropi, tako i u našoj zemlji. Jačanjem konkurencije, finansijske institucije se okreću širenju mreže svojih filijala i povećanju obima usluga. Uporedo sa tim, one traže način da efikasnije obavljaju svoj rad. Iz tog razloga, nadležni u Erste Banci su doneli jedinu moguću odluku – osavremenjivanje tehnologije. Pored uvođenja telefoniranja putem Interneta, posebna pažnja posvećena je videokonferencijskim sistemima . Banka je sada u mogućnosti da na jednostavniji način, koristeći ove sisteme, organizuje sastanke sa menadžerima odeljenja rasutih širom države, da organizuje korporativne treninge, praktične simulacije, kao i teorijska predavanja, bez potrebe da menadžere i druge zaposlene “odvaja” od svojih odeljenja kako bi dolazili na predavanja u centralu banke. Bilo da su u pitanju predavanja o novim načinima određivanja kreditnih kamata, novim Zakonima iz oblasti bankarstva ili sa novim pravilima kojih se moraju pridržavati prilikom konkretnih bankarskih transakcija sa klijentima, zaposlenima je omogućeno prisustvovanje predavanjima putem VK sistema sa radnog mesta ili od svoje kuće, čime se neutrališe neophodnost njihovog odlaska u trening centre i bitno redukuju troškovi.5

8. PRIMENA VIDEOKONFERENCIJA U SRPSKOM PRAVOSUĐU

Videokonferencijski sud (VKS) sa svim zakonskim preduslovima nije problem da bude tehnički implementiran. Sudija ili veće iz jednog grada mogu suditi okrivljenima u drugom gradu. Optuženi se može uključiti u videokonferenciju iz pritvorske jedinice u kojoj je postavljen videokonferencijski sistem. Tužilac, branilac i advokati mogu takođe da se uključe u videokonferenciju sa svojih lokacijama, bilo odakle, iz svojih kancelarija ili sa mobilnih lokacija. Svedoci i veštaci svoje iskaza i stručna mišljenja takođe mogu dati sa stacionarnih lokacija u pravosudnom organima ili sa mobilne lokacije. Sudski proces se završava u najkraćem mogućem roku. Takođe, primena ovog sistema u edukaciji zaposlenih u pravosuđu veoma je prisutna. Čak nekoliko hiljada zaposlenih u pravosudnom sistemu često zahteva skupe specijalizovane kurseve za zaposlene koji su stručno povezani, iako su geografski dislocirani. Optimalan način ovih stručnih edukacija je edukacija preko videokonferencijskog sistema.

Ovakav vid primene počeo je da se primenjuje kod nas u Specijalom sudu u Beogradu. Izjavu putem korišćenja videokonferencije iz Vizbadena (Nemačka) dao je veštak prilikom sprovođenja istrage povodom ubistva bivšeg premijera Zorana Đinđića. Takođe, povodom slučaja „Miladin Kovačević“ (srpski košarkaš koji je optužen za nanošenje telesnih povreda američkom studentu) svedoci iz SAD-a su svedočili na ovaj način.

5http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/banke-i-osiguranja/internet-i-kol-centar-servisi-za-poboljsanja-rada-s- korisnicima-28-452, preuzeto sa internet 26. februara 2012.godine

17

Slika 10: Telekonferencija u Specijalnom sudu u Beogradu

Ovo svakako nisu „svetli“ primeri gde se videokonferencije koriste u našem sudstvu, mada je u osnovi sudstva upravo sankcionisanje svih prekršaja, pa između ostalih i ova dva, koja su bila specifična, što zbog toga što su imali status državnog interesa (pitanja), što zbog toga što su imala donekle i međunarodni karakter.

9. PRIMENA AUDIOKONFERENCIJA ZA ODRŽAVANJE SEDNICA VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Kao jedan od osnovnih koraka u razvoju elektronske uprave u Srbiji, a po mnogima i prikretnicu, predstavljao je projekat Elektrotehničkog fakulteta "Elektronska sednica Vlade i radnih tela" (e-sednica) za podršku pripremi, organizovanju, održavanju i praćenju sednica Vlade Republike Srbije i radnih tela Vlade.6Prva elektronska sednica Vlade održana je 11. juna 2009. godine.

Realizacijom informacionog sistema e-sednica postižu se i sledeći ciljevi:

efikasnija priprema učesnika sednice Vlade i radnih tela, efikasnija distribucija materijala za sednice,

mogućnost lakog pregleda svih relevantnih podataka i materijala, potrebnih učesnicima sednice, uključujući i pretragu po sadržaju dokumenata i dr.

Za pripremanje i održavanje sednica Vlade godišnje se potroši više od 60 miliona dinara . Oko 10 miliona dinara potroši se na tonere, koverte i drugi potrošni materijal, 10 miliona dinara za papir, 35 miliona dinara za održavanje birotehničke opreme i dva miliona dinara za održavanje štamparskih mašina. Tu su još i troškovi benzina, održavanja i servisiranja vozila, drugog kancelarijskog materijala i drugog potrošnog materijala neophodnog za rad Vlade koje nije moguće precizno novčano iskazati.7

Održavanjem sednice telefonskim putem je, ako se u obzir uzmu ovakvi podaci o troškovima, bez sumnje način da se ogramna sredstva uštede. Takođe je i način da se studioznije pristupi opštoj informatizaciji društva, pa ovo može da bude značajan početni korak i primer ostalima.

Zbog same prirode toka ovakve sednice, a i zbog propisa, one se koriste samo u izuzetnim prilikama i kada se odlučuje o neodložnim tačkama dnevnog reda. Telefonska sednica vlade održava se tako što ljudi iz sekretarijata telefonom zovu pojedinačno ministre i saopštavaju im šta je na dnevnom redu, tj. zbog koje tačke dnevnog reda se održava telefonska sednica, ko je predlagač i pitaju ih da se izjasne - da li su ”za”, ”protiv” ili su uzdržani. U slučaju da ministri traže materijal za sednicu, onda im se to dostavlja elektronskom poštom ili na drugi način. Posle razmatranja materijala i obaveštavanja o dnevnom redu, ministri se telefonskim putem izjašnjavaju o predlogu koji se nalazi na dnevnom redu sednice. Na telefonskim sednicama se glasa o zakonima koji se već nalaze na sajtovima ministarstava koja ih predlažu. Ti propisi odmah se šalju u republički parlament na izjašnjavanje, tako da se mogu pročitati i na sajtu Skupštine.8

6 http://rc.etf.rs/projekti/esednica?lang=sr, preuzeto sa interneta 26.februara 2012.godine

7 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/67027/Prva+elektronska+sednica+Vlade, preuzeto sa interneta 26.februara 2012.godine

8http://www.vecernjenovosti.info/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:304737-Vlada-Bez-zice-nema-sednice , preuzeto sa internet 26.februara 2012.godine

18

ZANIMLJIVOSTI

POSVEĆENOST AUDIO/VIDEO RAZGOVORU:9

Aktivnost korisnika Telefonski razgovor Videokonferencija

potpuno posvećeno temi razgovora 23% 55%

radi drugi posao 27% 5%

proverava/piše e-mail 25% 3%

šara po papiru 21% 14%

Jede 17% 12%

pretražuje internet 13% 1%

Sanjari 13% 15%

9 http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=1208, Izvor: RoperASW and TANDBERG International Survey, preuzeto sa internet 24.februara 2012.godine

19

VULKAN PODSTAKAO VIDEO KONFERENCIJE

Problemi u vazdušnom saobraćaju uzrokovani erupcijom vulkana na Islandu, podstakli su nagli porast korišćenja i narudžbina videokonferencijske opreme.

Prema tvrdnjama predstavnika kompanije Cisco, iako još nemaju potpune podatke o prodaji, praktično je nemoguće zakupiti prostor u bilo kojoj od njihovih demonstracijskih soba za video konferencije. Slične informacije dolaze ii z drugih firmi koje se bave videokonferencijama, naglašavajući kako su problem u vazdušnom saobraćaju podstakli kompanije da više razmišljaju o prednostima videokonferencija.  Cisco je nedavno postao najveći proizvođač opreme za video konferencije nakon što je kroz posao ukupne vrednosti oko 3,3 milijarde dolara preuzeo norvešku kompaniju Tandberg.10

ISTRAŽIVANJE: KOLIKO SU ZASTUPLJENI VIRTUALNI SASTANCI U REGIONU JUGOISTOČNE EVROPE Mišljenja ispitanika su različita, mada se svi slažu da sastanci licem u lice nemaju zamenu, ali da virtuelni sastanci neosporno štede vreme i novac i predstavljaju budućnost u poslovanju kod lokaciono široko rasprostranjenih članova Borda direktora, Upravnog odbora i ključnih stejkholdera svake savremene organizacije.

Događaji sa učesnicima iz puno različitih delova sveta ili makar i samo gradova su muka. Samo vremenski uskladiti sve učesnike je dosta težak zadatak, da ne spominjemo troškove transporta i smeštaja. Savremen način rešavanja ovakvih problema, kada je vreme jedan od najvažnijih resursa, a finansijski aspekt uvek prisutan, pogotovo kada nam je pojam „ekonomska kriza“  skoro u svakodnevnom rečniku, jeste mogućnost održavanja virtuelnih sastanaka i web konferencija.

Početkom 2011. godine sprovedeno je istraživanje među  kompanijama, bankama, osiguravajućim drustvima, farmaceutskim kompanijama, ministarstvima u regionu isl.

Na pitanje koliko koriste virtualne tehnologije u događajima koje organizuju i da li organizuju ili prisustvuju virtualnim sastancima i web konferencijama, njih 37% je odgovorilo potvrdno, tačnije da prisustvuju virtualnim sastancima, i to većinom telekonferencijama, kada održavaju sastanke sa predstavnicima svoje kompanije iz drugih zemalja. Za kompanije koje koriste video konferencije kao metod okupljanja svojih menadžera iz različitih gradova, kao što je slučaj sa određenim bankama, web konferencije i virtuelni sastanci postaju deo svakodnevnice.

Svima koji koriste virtualne tehnologije je veoma važan kriterijum da prostor/hotel u kome organizuju događaj ima podršku/opremu za primenu ovih tehnologija.

U budućnosti, 95% učesnika ankete je odgovorilo planira da virtualne tehnologije više uvrste  u poslovanje i sopstvenu i edukaciju zaposlenih, u odnosu na ponuđene opcije da se njihovi seminari i

10 http://www.bug.hr/vijesti/vulkan-potaknuo-videokonferencije/101739.aspx, preuzeto sa interneta 24.februara 2012.godine

20

događaji  u potpunosti preorijentišu na virtuelne sastanke i edukacije ili da ih virtualni sastanci i konferencije ne zanimaju, niti da imaju poverenje u njih.

Pozitivno iskustvo sa web konferencijama i virtuelnm sastancima je uglavnom vezano za manje grupe (4-6 osoba), kada su rešena tehnička pitanja i eventualne smetnje, i u slučaju manjih grupa mogućnost dvosmerne komunikacije, radi konsultacija, razjašnjenja pojedinih nedoumica isl. je mnogo veća, nego kada je reč o širokom auditoijumu, kada su virtuelne tehnologije uglavnom povoljne samo za slušanje i gledanje predavanja bez dalje interkomunikacije, kako naglašavaju iz Računarskog centra Univerziteta u Beogradu.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske ima pozitivno mišljenje o održavanju virtuelnih sastanaka/web konferencija. Korišćenjem virtuelih tehnologija prilikom održavanja web sastanaka/konferencija/prezentacija štede se resursi u svakom pogledu, obzirom da se učesnici direktno uključuju u web sastanak iz svog radnog prostora ili nedaleko od istog. Direktne uštede se mogu sagledati kako u ekonomskom pogledu organizacije i fizičkom naporu učesnika, te tako posebno u ušteđenom vremenu koje bi se inače utrošilo na putovanje na udaljenu lokaciju sastanka.

PR služba kompanije Beiersdorf d.o.o. naglašava: „Web konferencije su vrlo korisne kada je reč o sastancima sa partnerima ili kolegama iz regiona čije fizičko prisustvo nije uvek moguće. Održavanje obuka i seminara putem web konferencija sve je učestalije, a mogućnosti za razvitak ovakvog načina poslovanja su neiscrpne. Konferencije i sastanci koji se organizuju “licem u lice”, sa druge strane, imaju višestruku prednost živog dijaloga gde je razmena mišljenja i predloga daleko uigranija i time efikasnija. Takođe, ne treba zanemariti i sigurnosnu crtu pri održavanju web sastanaka gde je mogućnost ugrožavanja bezbednosti informacija znatno veća“.

Loša iskustva su uglavnom vezana za tehnička pitanja, eventualna prekidanja veze, buku i šumove u komunikaciji. Takođe, ispitanici naglašavaju potrebnu veću koncentraciju prilikom ove vrste sastanaka, kao i kako kaže Dragana Aleksić-Matić iz kompanije Webb Dowse, web konferencije često mogu biti monotone usled nemogućnosti feedback-a. One su zanimljive i mogu biti efikasne i efektivne samo ukoliko su jako kratke i sadržajne.

„ Ukoliko trener ne uključuje učesnike postavljanjem pitanja, virtualni sastanci obično završe tako sto učesnici odgovaraju na mejlove i obavljaju druge aktivnosti. S druge strane, uštede su veoma velike“, kaže Sonja Jovanović iz kompanije Ernst & Young. Ona takođe ističe da su pozitivna iskustva sa sastanaka gde treneri postavljaju pitanja učesnicima ili se organizuju on-line ankete, tako da se pažnja drži od početka do kraja.11

11 http://www.seebtm.com/istrazivanje-koliko-su-zastupljeni-virtualni-sastanci-u-regionu-jugoistocne-evrope/, preuzeto sa internet 25. februara 2012.godine

21

ZAKLJUČAK

Potreba za ovakvim sistemima raste iz dana u dan. Poslodavci uspevaju zahvaljujući videokonferencijskim sistemima da smanje troškove puta, prenoćišta u hotelima i ostalih rashoda koji se u takvim situacijama javljaju. Neophodno je spomenuti i opravdani strah poslodavaca od eventualnih nesreća na putu, kao bitan faktor koji utiče na odluku o kupovini jednog ovakvog sistema. Ušteda vremena  i novca jeste očigledna u ovakvom dugoročnom ulaganju. Trenutni korisnici video konferencijskih sistema jesu veliki poslovni centri, hoteli, medicinski centri, obrazovne ustanove…

Poslovni centri nude nove usluge svojim klijentima u vidu iznajmljivanja opreme za održavanje međugradskih, međukontinentalnih sastanaka. Hoteli nude svojim klijentima stalnu vezu sa svojom kancelarijom, interaktivno prisustvo sastancima. Medicinski centri putem video konferencija vrše monitoring bitnih operacija i hirurških zahvata. Obrazovne ustanove na ovaj način stvaraju jedan novi oblik usavršavanja i konstantnog obrazovanja za ljude koji su spremni da ulažu u sebe.

Dalji razvoj ovakvog vida komunikacije morao bi se ogledati u širini upotrebe i dostupnosti sistema. Svetski trendovi, u kojima prednjači SAD, postavljaju ciljeve kao što je pravljenje konferencijskih učionica u kojima će studenti ispred sebe imati touchscreen monitore na kojima će pratiti predavanja sa inostranih univerziteta, raditi zadatke na virtuelnim tablama, davati sugestije, učestvovati u raspravama. Direktori već donose bitne poslovne odluke na osnovu sastanaka koji su se odigrali on line bez potrebe za kontaktom lice u lice. Doktori preko ovakvih sistema već asistiraju svojim kolegama u operacijama koje se obavljaju na drugom kontinentu.

22

LITERATURA

Jovanović R., Milovanović S., Upravljanje elektronskim poslovanjem, Ekonomski fakultet, Niš, 2008.

www.heanet.ie/videoconferencing/tutorial/history

www.joe.org

www.articlebase.com/video-conferencing-articles

www.ezinearticles.com

www.teleconferencing-technology.com

www.corbinball.com

www.peerfear.org

www.glas-javnosti.rs

www.carnet.hr

http://www.medfak.ni.ac.rs/AKTUELNO/Telekonferencija/Telekonferencija.htm

http://wwwold.med.bg.ac.rs/?init=news&nid=1780&sid=9999

23

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-09-05-2008/telekom-uveo-sistem-za-

telekonferencije

http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/banke-i-osiguranja/internet-i-kol-centar-servisi-za-

poboljsanja-rada-s-korisnicima-28-452,

http://rc.etf.rs/projekti/esednica?lang=sr ,

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/67027/Prva+elektronska+sednica+Vlade

http://www.vecernjenovosti.info/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:304737-Vlada-Bez-zice-nema-

sednice

http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=1208

http://www.bug.hr/vijesti/vulkan-potaknuo-videokonferencije/101739.aspx

http://www.seebtm.com/istrazivanje-koliko-su-zastupljeni-virtualni-sastanci-u-regionu-

jugoistocne-evrope/

http://www.e-drustvo.org/proceedings/YuInfo2009/html/pdf/020.pdf

24