Fitopatologija ( v Semestar )Skripta

[email protected] Fitopatologija+slike V semestar 1 4/28/2023

FitopatologijaVezbe V semestar

1


Simptomatologija : deo fitopatologije koji izucava biljne simtome (bolesti): hloroticne cetine kod kedra , sivkaste pege kod javora...Cim se primete promene koriste se srestva za suzbijanje stetocina.Hloroza drveta treba da se rade detaljne analize (koriste se mikrobioloska istrazivanja)na hranljivim podlogama. Pojava simtoma izaziva promene na biljkama (spoljasnji izgled), a mogu da promene strukturno funkcionalne promene.Simtomi su podeljene na: Glavne i sporedne , primarne i sekundarne.Glavne:koji su najkarakteristicnijiSporedne:oni koji se javljaju sporedno veceg br. razlicitih organizama (virusi , gljive abioticki faktori).Primarni: koji se prvi javljaju kod nekog oboljenja (hloroze,truleznice)Sekundarni:koji nastaju kasnije razvojem bolesti (susenje,izumiranje)

Simtomi ne moraju biti isti kod svih biljaka , iste vrsteiste bolestirazliciti simtomi.Patogenost je sposobnost nekog organizma da izazove bolest na drugom organizmu.Uzrocnici dolaze iz 3 razlicite grupe: -Gljive (mikoze)-najcesci uzrocnici -Bakterije (bakterioze) -Virusi (viroze)Simtomi biljni bolesti , su prema spoljnim manifestacijama i unutrasnjim promenama na biljkama domacina su podeljene: -NEKROZE; odumiranje pojedinacni celija , grupa , organa.... -HIPERTROFIJE; -ATROFIJE; zakrzljavost. -POSEBNI SIMTOMI; sve sto nije ovde ubrojano.

NEKROZENekroze su simtomi biljni bolesti koji nastaju usled odumiranja pojedinacni celija , grupa celija , tkiva ili citavih biljnih organa.Manifestuju se na sl. nacine: 1) OSPICAVOST: Prestavlja odumiranje pojedinacini ili grupa celija na listnom tkivu , tako da ova mesta dobijaju jednu smedju ili sivkast izgled i najcesce su okruzene jednom tamnijom zonom. Precnici ovih osipa su manji od 4mm. Najcesci deo ovih ospica unutrasnji deo otkida i ispada i lisce dobija izgled rupica.Izazivaci iz roda: -Mycosphaerella spp.

2


-M.maculiformis na kestenu -Ascochuta populi na topolama 2)PEGAVOST: Je takav simtom kod koga dolazi takodje do odumiranja pojedinacni celija i tkiva , ali su dimenzije ovih nekrotiranih delova vece od 4mm , mogu takodje da odstupaju pri cemu ostaju rupice.Izazivaci: -Septoria populi na topolama -Marssonina brunnea na topoli

-Phyllosticta spp.

-Gloeosporium catalpae (katalpa)

-Guignardia aesculi na div.kestenu

3)PEGAVOST DUZ NERAVA: Se javlja duz nerava glavnih i sporednih nerava.Izazivac: -Gnomonia veneta na platanu

4)KATRANOST: U pocetku se na liscu obrazuje hloroticno svetlo zelene zone , a kasnije na ovim zonama se obrazuje stroma gljiva i one dobijaju crni katrinast izgled i

3


na njihovoj povrsini se obrazuju plodonosna tela gljiva. Tokom vegetacije na povrsini se obrazuje piknidi , a na opalom liscu u prolece (Apotecije) gljive.Izazivaci: -Rihiizma acerinum na javoru. 5)ANTRAHNOZA: Prestavlja naglo odumiranje mladog izbojaka usled cega dolazi da njihovog susenja i savijanja u obliku S (es).Izazivaci: -Venturia populi – Pollaccia elegans na topolama -Sphaeropsis sapinea na pinusima

-Gnomonia veneta na platanima 6)SUSENJE BILJAKA: Do susenja biljaka moze doci usled dejstva razlicitih faktora neparazicke i parazicke prirode.Neparazicki faktori su: Susa , mraz , poplave...Parazicki faktori su najcesce gljive koje mogu prouzrokovati susenje na nekoliko nacina: a) Gliva se razvija u sprovodnim sudovima i svojim micelama izazivaju zacepljenje. -Vrticillum albo-atrum na razlicitim liscarima i cetinarima b) Gliva se razvija u sprovodnim sudovima i svojim prisustvom iritiraju okolne paremhimske celije usled cega one proizvode tile koje vrse zapusavanje spro.sudova. -Ophiostoma ulmi (sin.Ceratostomella) holandska bolest bresta

-Graphium ulmi c) Do susenja biljaka moze doci usled dejstva parazitnih biljaka koje uzrokuju trulez korena. -Heterobasidion annosum

-Armillaria mellea -Armillaria ostoyae Za susenje koje nastaju kao rezultati dejstva nepovoljnih faktora zivotne sredine kazemo da je reverzibilno jer se najvecima slucajevima po prestanku biljke oporavljaju.Kada su u pitanju patogene gljive najcesce nedolazi do oporavljanje biljaka pa kazemo da je takvo dejstvo nije reverzibilno.

4


7) Crvenilo borovih cetinaCetine najcesce dobijaju jednolicnu crvenu smedju boju a kasnije one postaju tamno crvene u zavrsnoj fazi bolesti nekrotirane cetine opadaju , zbog ovih karakteristika ovaj simtom se zove crvenilo i osipanje borovih cetina. -Lophodermium pinastri

-L. seditiosum

8)Crvena prstenasta pegavost borovih cetinaNajcesce na borovima obrazuje se crvena prstenasta pegavos u okviru koji se kasnije obrazuje plodonosna tela iz koji se obrazuju spore. -Dothistroma pini

9)Crna paucinavost cetinaNajcesce se javlja na smrci i razlicitim Juniperusima. Manifestuje se u obliku crne paucine obavija nekrotirane cetine. Zbog razvoja micelija na povrsini ubijene cetine ne opadaju vec ostaju priljubljene uz grancicu. -Herpotrichia nigra

10)Poleganje ponikaUsled napada razlicitih gljivicni organizama dolazi do nekroze tkiva u predelu korenovog vrata. Kao posedicu imamo poleganje biljaka po povrsini zemlje. -Fusarium spp

-Botrytis cinerea

5


-Phythophtora omnivora -Pythium pebaryanum -Rhizoctonia solani

11)Nekroza koreManifestuje se odumiranjem celija i tkiva u predelu kore. -Dothichiza populea na topolama

-Cytospora chrysosperma -Nectria cinnabaria na razlicitim liscarima

-Phomopsis pseudotsuge na duglaziji

12)Krivljenje izbojka -Melampsora pinitorqva na b.boru ( Ova gljiva prouzrokuje nekrozu na mladim izbojcima bora).

6


Ukoliko se infekcija ostvari ranije gljiva moze da prstenuje i da ubije izbojak. Ukolikose infekcija ostvari kasnije tokom vegetacije nekrotira se samo jedan deo izbojaka i gljiva ne uspeva da ubije ceo izbojak , suprotna strana izbojka nastavlja sa porastom pa se on krivi u jednu stranu. Kasnije se izbojak uspravlja i nastavlja sa porastom ali zadrzava karakteristicni esoidni (S-oblik) oblik.

2 ATROFIJE

Atrofije su takvi simtomi koji nastaju kao posledica ili umanjene deobe celija (hipoplazije) ili umanjenog volumena celje (prave atrofije).

2.1 NANIZAMTo je takav simtom do koga dolazi zakrzljavanjem biljni delova ili cele biljke. Ovaj simtom nastaje kao posledica dejstva nepovoljni faktora spoljasne sredine ili usled dejstva virusa ili gljivicni organizama. 2.2 HLOROZA,ALBINIZAM,MOZAIK I ETIOLIRANJEU osnovi svih ovih promena nalazi se jace ili slabije odsustvo hlorofila 2.2.1 HLOROZADelimicno odsustvo hlorofila. Moze biti razlicito izazvano. 2.2.2 ALBINIZAMPotpuno odsustvo hlorofila , najcesce genecki izazvano. 2.2.3 MOZAIKMozaik prestavlja smene tkiva se razlicitim prisustvom i odsustvom hlorofila. 2.2.4 ETIOLIRANJEOdsustvo hlorofila u mraku.

SKLEROCIJE Promene kada se umesto plodonosna tela , pojave kod visih biljaka obrazuju masu spora odnosno sklerocije.Sklerocije su organi gljiva koji sluze za njihovo konzervaciju a izradjene su od mase hifa oko kojih je formirana jedna membrana koja ih stiti od faktora spoljasne sredine. -Tiletia tritici - glavnica zita.

HIPERTROFIJEHIPERTROFIJE su simtomi biljni bolesti koji nastaju ili kao posledica povecane deobe celija (hiperplazija) , ili kao posledica povecanja zapremine celije ( prave hipertrofije ) 1)KLOBUCAVOST I KOVRDZAVOSTNastaju posle dejstva parazitni gljiva. Paraziti deluju stimulativno na lisno tkivo tako da se njegovi delovi u kojima je prisutna. Ovi delovi se intezivnije razvijaju pa dolazi do hiperplazije i hipertrofije , a okolno tkiva nastavljaju sa normalnim rastom. -Taphrina aurea na topolama

7


Samo u pocetnim fazi razvoja paraziti , postoji stimulativno dejstvo na tkivu lista a kasnoje tkivo u kome je prisutna gljiva odumiru , a u nekima slucajevima dolazi do otpadanja lisca.

2)TUMORINajcesce nastaju kao posledica dejstva fitopatogeni bakterija. -Agrobacterium tumefaciens (izaziva tumor u nivou korenovog vrata. Ima veliki br.domacina i registrovana je iz 100 rodova. Ona je prisutna u zemljistu , u biljku prodire kroz ozlede na korenu ili pridanku. Usled prisustva bakterija dolazi da povecane deobe celija meristemskog tkiva . Kao posledica deobe obrazuju se veci ili manje deformacije izrasline koje se nazivaju tumori )

3)GUKEObrazuju se uglavnom samo na liscarima i vrlo su ceste na brezi. Obicno se obrazujubocno na stablu. Nezna se sta izaziva nastanak guka i nisu parazitnog porekla.

4)RAK RANEMogu biti parazitnog i neparazitnog porekla.Neparazitnog porekla najcesce nastaju usled mraza ( mrazopucotina) ili usled sunca (uzegotina). Rak rane parazitnog porekla mogu nastati usled dejstva razlicitih gljiva. Parazitne gljive ostvaruju infekciju kroz ozlede na kori , zatim dolazi da formiranja raka rane na sl.nacin:-Od mesta infekcije micelija gljiva gljive se sire i zahvataju okolna zdrava tkiva.-Dolazi do aktiviranja kambrionalni tkiva , koje se nalaze oko nekroze i ona pocinju da se intezivnije dele stvarajuci oko nekrotirane povrsine prsten , zastitnog meristema.-Ova zona takodje ponovo reaguju i ponovo obrazuju nove zone meristemskog tkiva.-Ovi procesi naizmenicne aktivnosti gljiva i domacina se ponavljaju iz god. u god. i obrazuju tkz. rak rane. Kod otvorenih tipa rak rane jasno se zapazaju aktivnosti gljive i kambrijuma. Usled nekog vremena rana bude zatvorena novoformiranim tkivom , ali ne i stvarno zaustavljena aktivnos glive onda se formira zatvorene rak rane.Aktivnost gljive unutrasnjosti rak rane dovodi do daljih deformacija koje postepeno prekidaju proces transporta vode i mineneralne materije u gornje delove biljaka , pa gorni delovi pocinju da izumiru. -Cryphonectria parasitica (endothia) na pitomom kestenu

8


-Nectria galligena na liscarima

-Dasyscipha willkommii na arisu

-Cryptodyaporthe populea na topolama 5)VESTICINE METLENa nekim mestima cetinara i mnogim liscarima obrazuju se narociti izrastaji izradjeniod velikog br.kracih ili duzih grancica. Mogu biti parazitnog i neparazitnog porekla.Osnovna razlika parazitnog i neparazitnog porekla je u tome , sto one neparazitnog porekla imaj istu velicinu i oblik , boju lisca i cetina kao na okolnim granama.Dok parazitnog porekla imaju lisce ili cetine manjih dimenzija nepravilnog oblika , hloroticne boje i na ovim cetinama i liscu se obrazuju reproduktivni organi gljiva. -Taphrina caapini - na grabu

-M.caryophilacearum - na jeli.

9


4 POSEBNI SIMTOMI

4.1 PEPELNICAOvi simtomi su veoma karakteristicni i manifestuju se jedne sivkasto pepelaste prevlake na povrsini lisca. Ova prevlaka prestavlja miceliju gljive (Micelija je vegetativni talus gljive i izradjen je od velikog br. hifa).Pepelnica su obligativni paraziti (hranljive materije uzimaju samo iz zivi celija lisca). -Microsphaera alphitoides - na hrastu

-Uncinnuila salici - na topolama 4.2 CADJAVICEMicelije ovih gljiva ima jednu mrko-tamnu boju zbog cega cela grupa dobija naziv cadjavice. Cadjavice su tipicni saprofiti i povrsinu biljni organa najcesce lisce koriste samo za razvoj , a hrane se telesnim izlucevinama odnosno eskrementima biljini vasi. Posto ne uzimaju hranljive materije od biljni domacina , njihova jedina stetno dejstvo je sto blokiraju proces fotosinteze. -Capnodium tiliae - na lipama

Neke vrste mogu biti izuzeci , pa mogu da se razvijaju i kao paraziti. -Phaeocryptopus gaumannii - na duglaziji

4.3 REPRODUKTIVNI ORGANI

U nekin slucajevima i sami reproduktivni organi mogu nam ukazati na karakteristicne simtome , kao i o kom se uzrocniku radi. 4.3.1) Praskaste rdjaste gomilice spora , uvek nam ukazuju na to da je u pitanju neka gljiva koja ima narodni naziv rdje. Mogu se javiti na: cetinatima , liscu ili kori. 4.3.1.1-Na cetinam: -Chrysomyxa abietis - na smrci

10


-Chrysomyxa rhododendry - na smrci (rododendrona) 4.3.1.2-Na liscu: -Melampsora allii-populina - na topolama

4.3.1.3-Na kori: -Cronartium ribicola - na petoiglicavim borovima (RIBES)

-Cronartium fllaccidum - na dvoiglicavim borovima

4.3.2)KARFOFOREKod gljiva koje izazivaju trulez u odredjenoj fazi razvoja obrazuje se reproduktivni organi koji se nazivaju karfofore. Na osnovu izgleda karfofora u vecina slucajeva mozemo reci o kome je izazivacu rec. -Fomes fomentarius - trud

11


-Phellnus igniarius - na liscarima

4.4 RIZOMORFE

Rizomorfe su vegetativni organi gljiva i nastaju izduzenim spajanje hifa.Rizomorfe mogu da se javljaju na zemljistu , kada se nazivaju Rhizomorphe subterranea ili ispod kore R.subcorticaus .Rizomorfe se obrazuju pod Armillaria mellea

4.5 PARAZITNE CVETNICE

Imaju sposobnost da parazitiraju vise biljke , takva je npr.Visacum album-imela.IMELA - spadaju u oblikativne hemiparazite (Razvijaju se na zivom domacinu kod koga uzimaju vodu i mineralne materije , a imaju hlorofil i same uzimaju organske hranljive materije). Imele nemaju koren vec je on tansformisan u posebne sisaljke koje se nazivaju haustorije. Neke cvetnice mogu biti fakultativni hemiparaziti (one imaju koren i haustorije pa u zavisnosti od potrebe mogu uzimati hranljive materije iz zemljista ili domacina).

12


-VILINA KOSICA (Cuscuta spp)To je takodje parazitna cvetnica , ali su one oblikativni paraziti.One nikada ne obrazuju koren , vec samo haustorije sa kojima uzimaju hranljive materije.Nemaju hlorofil i ne mogu da proizvode organske materije. Od biljaka domacina uzimaju sve sto im je potrebno za zivot.

4.6 MIKORIZE

Prestavlja korisnu simbijozu izmedju gljiva i bakterija i visih biljaka. Gljive i bakterije ustupaju biljci deo specificni hranljivih elemenata i vode , a biljke im za uzvrat ustupaju proizvedenu organsku materiju. -Amanita muscaria

13


CARSTVO GLJIVA-FUNGI

Razlikuju se od biljaka i spadaju u carstvo eukariota. Do sada je opisano oko 80000 vrsta gljiva. Pripadaju heterotrofnim organizmima ( oni ne mogu da sami proizvodehranu ). Telo im se sastojim iz dva dela: Vegetativnog i reproduktivnog dela.Vegetativni deo je prestavljen micelijom ( to je telo gljive izradjen od izduzenih koncastih celija koje se zovu hife). Hife mogu imati jasno formiranu membranu , ali su prestavljene golom protoplazmaticnom masom. Hife mogu biti jednocelijske (neseptirane) kada sadrze kontinuiranu protoplazmaticnu masu sa odredjenim brojem jedara. Pored jednocelijski imamo visecelijske koje imaju veci br. pregrada (septi) , tada se u svakoj celiji nalazi jedno ili dva jedra. Unutrasnjost celija hifa , izradjeno je od:citoplazme , ribozoma , ER , mitohondrija , vakuola i jedara ( razlicitog oblika : okruglog zvezdastog....). *Modifikacije hifa*: Kod razlicitih gljiva hife se mogu udruzivati na razlicite nacine , dajuci telu razliciteoblike i dimenzije.

<Rizomorphe i Rizoktonije> Nastaju uzduznim spajanjem hifa pri cemu se obrazuju duge razgranate vrpce , koje jako podsecaju na korenje visih biljaka.

<Pecurke> Nastaju prepletanjem hifa gljiva na razlicite nacine.

<Sklerocije> Sklerocije prestavljaju organe za konzervaciju hrane , izradjene su od mase hifa oko koje se obrazuje zadebljale membrane.

<Haustorije> To su modifikacije hifa koje sluze za prodiranje u tkivo domacina i za usvajanje hranljive materija.

Za podelu gljiva sistemacku kategorizaciju koriste se micelije i reproduktivni organi gljiva:

-Spore polnog porekla

14


1.Askospore2.Baziospore3.Zigospore4.Oospore5.Zoospore-polnog porekla

-Spore bespolnog porekla1.Konidije(piknospore)2.Oidije(aktospore)3.Hlamidospore4.Zoospore-bezpolnog porekla5.Spermacije

->SPORE BESPOLNOG POREKLA<-

KONIDIJE To su takve spore koje se obrazuju na vrhu posebno izdiferencirani delovi micelija koji se zovu konidiofori. Konidiofori mogu biti razlicito gradjeni i na osnovu njihovog izgleda izvrsena je razlicita podela.

PIKOSPORETo je poseban tip konidija koje se obrazuju u unutrasnjosti tela , koje se zovu piknidi.Piknidi su kruskastog ili loptastog plodonosna tela koje se otvaraju ostiolom. Za oslobadjanje piknida potrebna je kap vode.

OIDIJEOne se obrazuju sukcesivnom deobom uzdignutog tela micelije. Dolazi do formiranja veceg br. poprecni pregrada , a zatim se od svake nove obrazovane celije obrazuje jedna oidija. Rasejavanje oidija vrse se pomocu vetra.

HLAMIDOSPORAObrazuju se direkno na micelijama od vrsne ili neke celije u centralnom delu hifa. Imaju zadebljalu opnu koja ih stiti od nepovoljni faktora spoljasnje sredine. Posto vitalnost zadrzavaju nekoliko godina nazivaju ih jos trajne spore. Cesto se obrazuju kod reda >Ustillaginales<

ZOOSPORE-bespolnog porekla

Dobile su naziv zbog njihove osobine da se samostalno krecu kroz vodenu sredinu. Ove spore nemaju jasno formiranu membranu , a u njihovoj unutrasnjosti prisutna je kap ulja.

SPERMACIJSKE SPOREObrazuju se kod rdja reda Ustillaginales u plodonosnim telima koja se nazivaju spermatogonije i podsecaju na piknide.

->SPORE POLNOG POREKLA<-

15


ASKOSPORE Obrazuju se kod klase Ascomycetes

BAZIDIOSPORE Obrazuju se kod klase Basidiomicetes

ZIGOSPORE Obrazuju se kod klase Phycomycetes

OOSPORE

Obrazuju se kod klase Phicomycetes

ZOOSPORE Obrazuju se kod klase Phicomycetes i Achimycetes

SISTEMATIKA GLJIVA Na osnovu izgleda vegetativni i reproduktivni organa izvrsena je podela na cetiri klase i jednu zbirnu grupu.

1. kl.Archimycetes2. kl.Phycomycetes3. kl.Ascomycetes4. kl.Basimycetes

-----------------5. Zbirna grupa->Fungi imperfecti

1.kl Archimycetes

Gljive koje spadaju u ovu klasu pripadaju nizim gljivama , i nalaze se na najnizim sterenu razvoja. Imaju zakrzljali talus bez diferencirane prave micelije i bez jasno formirane membrane. Njihov talus prestavlja golu porotoplazmaticnu masu koja se

16


naziva PLAZMOD. Pestavnici ove klase imaju sposobnos ameboidnog kretanja. Kod prestavnika koji se nalazi na visem stepenu razvica , razvija se neka vrsta membrana od koje krecu kraci rizoidi ili duzi rizomicelije (izrastaji koji sluze za usvajanje hranljivih materija iz okolne sredine). Vecina ovih gljiva zive u vodi gde se razvijaju kao saprofiti ili kao paraziti na biljkama i visim zivotinjama.Neki su se prilagodili da zive na suvom i mogu pricinjavati stete na poljoprivrednim kulturama , a u sumarstvu nemaju znacaja. Mogu se razmnozavati polno i bespolno.-Polno ramnozavanje uz pomoc zoospora polnog porekla koje se obrazuju u zoosporangijama. Najcesce se citav talus pretvara u zoosporangiju , koja je i ujedno i organ za konzervaciju gljive.-Bespolno ramnaozavanje se obrazuje uz pomoc zoospora bespolnog porekla , a kod nekih vrsta prostom fragmentacijum.

2.kl Phicomycetes

Prestavnici ove kl. pripadaju nizim oblicima razvica , a u odnosu na prethodnu kl. su na visem nivou razvica. Imaju jasno formiranu membranu i formiranu micelije. Hife koje formiraju miceliju su jednocelijske. Septe se formiraju na hifama samo na mestu obrazovanja reproduktivni organa. Neki prestavnici ove kl. su opasni paraziti na visim biljkama. Razmnozavaju se bespolno i polno.-Tokom bespolnog razmnozavanja obrazuju se konidije i zoospore bespolnog porekla.-Polno razmnozavanje moze biti po tipu:

*Izogamije kada se obrazuju zigospore*Heterogamije kada se obrazuju zoospore polnog porekla ili oospore

3.kl Ascomycetes

17


Prestavnici ove kl. spadaju u vise gljive. Micelija je izradjena od visecelijski hifa , a u svakoj hifi se nalazi jedno ili dva jedra. Kao proizvod polnog razmnozavanja obrazuje se askusi (sporonosni organi) u cijoj se unutrasnjosti formira 4 ili 8 askospora. Askusi se formiraju ili direkna na miceliji ili unutar posebnih plodonosni tela koja se nazivaju askokarpi.Postoji tri tipa askospora:-Kleistotecije zatvorena loptasta plodonosna tela u kojima se obrazuju askusi.-Peritecije su kruskaste ili loptasta plodonosna tela koja izgledom podsecaju na pikospore.-Apotecije to su otvorena tanjirasta plodonosna tela na cijoj povrsini se obrazuju askusi.

4.kl Basidimycetes

Takodje spadaju u vise gljive i nalaze se u najvisem stepenu evolucije. Micelija je izradjena od sertiranih hifa koje su samo u pocetnoj fazi jednojedarne , a kasnije dvojedarne. Organi za reprodukciju su bazidiospore , obrazuju se nakon polne reprodukcije na bazidima. Na svakom bazidu obrazuju se cetiri bazidiospore.

Zbirna grupa FUNGI IMPERFECTI

Pripadnici ove zbirne grupe imaju micelije koje izradjena iz septirani visecelijski hifa. Kod prestavnika ove grupe u ciklusu razmnozavanja obrazuje se samo konidijski stadijum.

18


Ranije je ova grupa znatno bila brojnija I u nju su svrstavane sve gljive koje nisu mogle biti svrstane u cetri napred navedene grupe.Kasnije su kod neki prestavnika otkriveni I polni reproduktivni organi pa su prebacene u neke od cetri klase. Najcesce su one bile prestavnici: kl. Ascomycetes I kl Basidiomycetes.

Danas je veliki br. prestavnika zbirne grupe Fungi imperfecat ima dvojnu nomenklaturu , sto znaci da postoje razlicita imena za bespolnu fazu razvica , I za polnu fazu razvica.

NESAVRSEN FAZA ------- Leptostroma pinastriSAVRSENA FAZA -------- Lophodermium pinastri

Kl AscomycetesN.F. ------------------- Dothichiza populeaS.F.------------------ Cryptodiaporthe populea

Kl. PhycomycetesPodklasa Oomyceteae-Vrsta razmnozavanja heterogamijaPodklasa Zygomyceteae- Vrsta razmnozavanja izogamija

Polno ramnozavanje podklase OomyceteaePolna reprodukcija kod podklase Oomyceteae obavlja se po principu oogamije

, sto znaci da se obrazuje morfoloski diferencirani polni elementi anteridie (jedra nosioci muske polni osobina) I oogonije (jedra nosioci zenski polni osobina) {Kod gljiva ne postoje muske I zenske osobine}

U trenutku kontakta anteridije I oogonije dolazi do repsorcije zidova na mestu kontakta , a jedro I citoplazme se prelivaju iz anteridije u oogoniju.

Dolazi do sparivanja jednog jedra iz anteridije sa jednim jedrom oogonije I obrazuju se parovi jedara koji se nazivaju dikarioni.

Najveci br. dikariona ostaje u centralnom delu celije , a malji br.dikariona odlazi na periferiju gde ucestvuje u obrazovanju debelozidni membrana , na ovaj nacin obrazuju se oospore. U ovakvom stadijumu gljiva prezimljava.

Po nastanku povoljni uslova u spoljasnjoj sredini , dolazi do spajanja jedara iz dikariona I obrazuju se diploidna jedra. Ubrzo zatim dolazi do redukcione deobe (mejoza) I nastaju haploidna jedra. Oospora pocinje klijati u mehurasto prosirenju oosporangiju unutar koje se od svakog novonastalog jedra obrazuje po jedna zoospora. Zoospore imaju dve treplje koje im omogucavaju kretanje u vodenoj sredini.

Razmnozavanje podlkase Zygomyceteae (po tipu izogamije)Razmnozavanje po tipu izogamije podrazumeva: Da nema morfoloski

diferencirani polni elemenata vec njihovu ulogu preuzimaju dve hife koje rastu jedna prema drugoj.

Morfoloski indeticne hife cija su jedra razlicitih polova rastu jedna pored drugih. U tenutku njihovog kontakta vrsni delovi hifa sa odredjenim br. jedara se odvajaju od preostalog dela hifa , na taj nacin se formiraju indenticni gameti. Membrane izmedju gameta se razlazu , pa dolazi do spajanja citoplazmi I jedara.

Dolazi do spajanja jednog jedra nosioca muske polne osobine I jedne zenske polne I obrazuju se diploidna jedra. Istovremeno dolazi do obrazovanja viseslojne zadebljale membrane I obrazuje se zigot. U ovom stadijumu gljiva prezimljava.

19


Po prestanku dejstva spoljasnje sredine dolazi do redukcione deobe jedara I nastaju haploidna jedra.U zavisnosti od spoljasnje sredine zigot moze da klija u:

U suvoj sredini u inicijalnu fazu , na cijem se vrhu obrazuju konidiofoti I konidije.

U vlaznoj sredini u sporangije sa zigosporama.

Bespolno ramnozavanje gljiva iz kl. Phycomicetes

Razmnozavanje traje 3-7 dana za razliku od polnog koje traje 3-4 meseca pa I

duze. Bespolno razmnozavanje kod ove klase ima za posledicu obrazovnje spora bespolnog porekla koje se nazivaju konidije.Konidije se obrazuju na vrhovima nosaca , koje se nazivaju konidiofori.Konidiofori mogu biti razlicito razgranati (dihotono , sinpodijalno , peharasto….) I na osnovu izgleda konidiofora izvrsena je dalja klasifikacija klasa , redova , rodova….

Na svakoj grani konidiofora obrazuje se jedna ili vise konidija. Konidije se obrazuju tako sto se u vrsnom delu konidiofora formira jedna membrana , a zatim se od novonastale celije obrazuje konidija.U zavisnosti od uslova spoljasnje sredine konidije mogu klijati u:

Inicijalnu fazu – u suvoj sredini U zoosporangiju sa zoosporama bespolnog porekla - u vlaznoj sredini

Konidije se formiraju veoma brzo I u velikom br. I zbog toga je bespolno razmnozavanje za sirenje infekcija daleko znacajnije od polnog razmnozavanja. Polno razmnozavanje sluzi za ostvarivanje primarni infekcija , prezimljavanje gljive I za promene unutar populacije.

Podela podklase Oomyceteae:1. red. Monoblepharidiales2. red. Anclystales3. red. Saproleginales4. red. Peronosporales

Prva 3 reda nemaju znacaja u sumarstvu , a 4 red je paraziti koji se obrazuju na visim biljkama. Micelije je dobro razvijena , brzorastuca , razgranata.Konidiospore (nosaci konidija) su jace ili slabije diferencirane u odnosu na micelije. Ovaj red je u odnosu razvijenosti konidiofora podeljen u 3 familije.

4.red. Peronosporales

20


fam.Pythiaceae fam.Albuginaceae fam.Peronosporaceae

fam.PythiaceaeMicelije se razvijaju intracelularno I intercelularno , konidije su slabo

razvijene , prosti a u nekim slucajevima mogu u potpunosti izostati. Tada se konidije obrazuju direkno na micelijama. Konidije su krupne , loptaste u vecem slucaju klijaju u zoosporangiju sa zoosporama. Zoospore imaju po 2 treplje koje im omogucavaju kretanje u vodenoj sredini. U uslovima smanjene vlaznosti konidije klijaju u inicijalnu hifu. Prestavnici ove fam. prouzrokuju trulez semena , trulez klice , poleganje ponika I trulez kore na biljkama do 1 godine.

fam.Pythiaceae1. rod Pythium

Pythium debarianum (prouzrokuju trulez semena , trulez klice ,

poleganje ponika I trulez kore na biljkama do 1 godine)

fam.Albuginaceae

Micelije se razvijaju intercelularno a hranljive materije usvajaju uz pomoc

haustorija koje prodiru u unutrasnjost celija. Konidiofori su bolje razvijeni u odnosu na prethodnu fam. , a na njihovim vrhovima obrazuju se konidije u lancu od 3 do 5 komada.

fam.Albuginaceae Rod Albugo

fam.Peronosporaceae

21


Micelija je intercelularna a haustorije su koncastog izgleda. Konidiofori su dobro razvijeni prosti ili razgranati. Na osnovu izgleda konidiofora izdvojena je podela na veci broj rodova.

1. rod Phytophthora

Konidije su simpodijalno razgranate a na vrhu svakog ogranka obrazuje se jedna limunasta konidija. Konidije u zavisnosti od uslova spoljasnje sredine mogu da klijaju zoosporangiju sa zoosporama , ukoliko je prisutna veca kolicina vlage ili inicijalnu hifu ukoliko u spoljasnjoj sredini vladaju suvlji uslovi. [ Inicijalna hifa moze da ostvari samo 1 infekciju na biljci domacinu , klijanjem zoospora obrazuje se 250-400 zoospora od koji svaka moze da ostvri novu infekciju.]Prestavnici ovog roda prouzrokuju: trulez semena , poleganje ponika , trulez korena biljaka starosti do 1 godine.

Pr. Phytophthora omnivora

Pored prouzrokovanja problema na mladim biljkam neki prestavnici mogu se javiti I na odraslim biljkama I prouzrokovati njihovo susene.

Phytophthora camivora - prouzrokuje maslinjavu bolest pitomog kestena.

2. rod Plasmopara

Konidije su monopoidno razgranate a na njihovim vrhovima se obrazuju posebni izrastaji nosaci konidija koji se nazivaju sterigmate.Konidije klijaju u samo zoosporangiju sa zoosporama. Bolesti koje izazivaju prestavnici ovog reda imaju imaju narodni naziv plamenjace.

Pr. Plasmopara viticola - plamenjaca vinove loze.

3. rod Peronospora

Kod ovog reda konidiofori su dihotono razgranati , konidije klijaju u inicijalnu hifu.

22


Podela podklase Zygomyceteae1. red Mucorales

a. Fam.Mucoraceae

1. Rod MucorKonidiofori kod ovog roda su glavicasto prosireni , a na njihovom vrhu obrazuju se veliki br. konidia. Prestavnici ovog roda su saprofiti a njihove konidije su stalno prisutne u vazduhu. 2.red Entomophthorales

Fam. Entomophthoraceaeo Rod Entomophthora

o Rod Empusa

23


Zbirna grupa Fungi imperfecti

Zbirna grupa je podeljena na redove na osnovu izgleda , tipa , gradje kao I prisustva odnosno odsustvaplodonosni tela na 4 reda.

1. red SphaeropsidalesPlodonosna tela su piknidi (to su kruskasta ili loptasta plodonosna tela koja se

otvaraju ostiolom). Unutar piknida obrazuju se pikospore , koje se oslobadjaju kroz ostolu. Da bi se oslobodile pikospore potrebna je kap vode , dalje raznosenje pikospora obavlja se uz pomoc vazdusne struje.

2. red Melanconiales

Plodonosna tela kod ovog reda su acervule (To su otvorena plodonosna tela u cijoj se osnovi nalaze masa hifa gljiva , koje su otvorene na vrsnom delu). Na povrsini acervula obrazuju se konidiofori na cijem se vrhu nalaze konidije.

3. red HyphomycetalesKod ovog reda ne obrazuju se plodonosna tela , vec su prisutni konidiofori

koji mogu biti razlicitog oblika I dimenzija. Na vrhovima konidiofora obrazuju se konidije.

4. red Mycelia sterilia

Kod ovog reda ne obrazuje se reproduktivni organi vec se one razmnozavaju

prostom fragmentacijom micelije. Organi za konzervaciju hrane su sklerocije (Prestavljaju organe na konzervaciju hrane , izradjene su od mase hifa oko koji se javljaju zadebljale membrane).

Podela I reda Sphaeropsidales na familije (1)1. fam. Sphaericidaceae (1.1)

Piknidi su loptastog ili kruskastog oblika , pojedinacni ili u zajednickim stromama , crnih zidova , otvaraju se ostolom.

2. fam.Nectrioidaceae (1.2)Pinidi su loptasti , pojedinacni ili u zajednickim stromama , zidovi piknida su svetlo obojeni ( zuckasti , narandjasti , crvenkasti )

24


3. fam.Leptostromataceae (1.3)Piknidi su plocasti , debelih zidova najcesce crnih zidova. U zrelosti se otvaraju uzduznom pukotinom.

4. fam.Excipulaceae (1.4)Piknidi su u pocetku obrazovanja loptasti , a kasnije dolazi do resorpcije gornjeg dela zida usled cega oni dobijaju casast izgled (Excipula-casa).

Podklasa Zygomyceteae red Mucorales fam.Mucoraceae rod Mucor

Red Entomophthorales fam.Entomophthoraceae

Rod Entomophthora

Empusa

II Red Melanconiales

25


1. fam. Melanconiaceae (2.1)Posto imamo samo jednu fam. karaktristike reda su I karakteristike familije.

III Red HyphomycetalesOvaj red se deli na 4 familije na osnovu toga da li su konidiofori pojedinacni ,

uzduzno slepljeni ili u grupama , kao I prema tome da li su micelija konidiofora konidije bezbojno ili tamno obojeni.

1. fam. Mucedinaceae (3.1)

Micelije , konidiofori I konidije su bezbojno ili svetlo obojeni. Konidiofori su pojedinacni jace ili slabije diferencirani u odnosu na miceliju.

2. fam. Dematiaceae (3.2)

Micelije , konidiofori I konidije su tamno obojeni. Konidiofori takodje pojedinacni , jace ili slabije diferencirani u odnosu na miceliju.

3. fam. Stilbaceae (3.3)

Konidiofori su uzduzno slepljeni a na njihovim vrhovima obrazuju se konidije. Ovakav poseban tip nosaca naziva se korenija. Prestavnici ove fam. razvijaju se u sprovodnim sudovima I izazivaju bolesti koje se nazivaju traheomikoze ( pr.holanska bolest bresta ).

4. fam. Tuberculariaceae (3.4)Kod ove fam. konidiofori nisu uzduzno slepljeni , ali nisu I pojedinacni, vec se javljaju u vecim I manjim grupama koje se nazivaju sporodohije ili tuberkule. U zavisnosti od toga dali su micelije , konidije ili konidiofori bezbojni ili svetlo obojeni izvrsena je podela na 2 podfamilije:

Tuberculariaceae-Mucedinaceae (svetlo obojeni) Tuberculariaceae-Dematiaceae (tamno obojeni)

IV red Mycelia sterilia

26


Red se dirkno deli na rodove jer nema familije. Dalja podela familije na redove , izvrsena je na osnovu izgleda spora.

Bezbojne spore Hyalospore-jednocelijske , bezbojne , razlicitog oblika I dimenzija. Hyalodidymae-dvocelijske , bezbojne. Hyaloscolecosporae-izduzene , vretenaste , jednocelijske ili visecelijske. Hyalophragmiae-bezbojne , visecelijske sa vecim br. poprecni pregrada.

Obojene spore Phaeosporae-jednocelijske obojene. Phaeodidymae-dvocelijske obojene. Phaeophragmiae-visecelijske obojene. Phaeodictiosporae-visecelijske , obojene sa vecim br.uzduznim I poprecnim

pregradama.

Fungi imperfectiI red Sphaeropsidales

1. fam. Sphaericidaceae (1.1)1. rod Phyllosticta (1.1.1)

Prestvnici ovog roda izazivaju ospicavost I pegavost lisca. Piknidi su pojedinacni , loptasti , crnih zidova , osvaraju se ostiolom. Piknidi su jednocelijski , bezbojni, elipticne ili jajaste , uvek manje od 15 mikrometara.

2. rod Phoma (1.1.2)

Prestavnici ovog roda prouzrokuju nekrozu kore. Piknidi su pojedincni , crnih zidova, loptasti , pikno spore su manje od 15 mikrometara.

3. rod Macrophoma (1.1.3)

Ovaj rod takodje prouzrokuje nekrozu kore , piknidi su veoma slicni kao kod onog iz roda Phopma , razlikuju se u tome sto su pikospore vece od 15 mikrometara.

4. rod Phomopsis (1.1.4)

27


Prestavnici ovog roda uglavnom prouzrokuju nekrozu kore , mada se neke vrste mogu javljati I na cetinama. Piknidi se obrazuju u grupama ali se svaki piknid otvara sopstvenom ostiolom. Piknidi su crno obojeni , na dnu piknida se obrazuje kratki konidiofori na kome se obrazuju 2 tipa pikospora:

-tip ; jednocelijske , bezbojne , jajaste ili elipticne-tip ; jednocelijske , bezbojne , izduzene ili blago zakrivljene

5. rod Fusicoccum (1.1.5)

Prestavnici ovog roda su paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Piknidi su spljosteni , vise manje nepravilnog oblika I obicno se dva ili vise piknida nalazi u zajednickoj stromi. Svaki piknid se otvara sopstvenom ostiolom. Pikospore su jednocelijske , vretenaste sa po dve uljaste kapi. Pikospore se obrazuju na kratkim I prostim konidioforama.

6. rod Cytospora (1.1.6)

Prestavnici ovog roda prouzrokuju nekrozu kore. Veci br. piknida se obrazuju u zajednickoj crnoj stromi. Svi piknidi se otvaraju kroz zajednicku ostiolu. Pikospore su jednocelijske , bezbojne , kiflasto savijene {oslobadjaju se u vidu crvuljka}

Grupa Hyalodidymae

7. rod Ascoshyta (1.1.7)Prestavnici su paraziti koji prouzrokuju ospicavost I pegavost lisca. Piknidi se obrazuju subepidermalni (ispod povrsine lisca) , pojedinacni su I otvaraju se ostiolom. Spore su elipticne , dvocelijske.

8. rod Diplodina (1.1.8)

Prestavnici ovog roda su paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Piknidi su pojedinacni , loptasti ili blago spljosteni , otvaraju se ostiolom. Pikospore su jajaste ili elipticne dvocelijske.

28


Grupa Hyaloscoreosporae

9. rod Septoria (1.1.9)Prestavnici ovog roda prouzrokuju pegavost lisca. Piknidi su loptasti , pojedinacni , subepidermalni , otvaraju se ostiolom. Piknidi su izduzeni sa jednom ili vise pojedinacni pregrada.

10. rod Staganospora (1.1.10)Piknidi su pojedinacni , loptasti , dosta krupni. Pikospore izduzene ili vretenaste , sa vecim br.poprecni pregrada. Prestavnici ovog roda se srecu kao saprofiti na liscu ili cetinama.

Grupa Phaeosporae

11. rod Sphaeropsis (1.1.11)Prestavnici ovog roda prouzrokuju antrahnozu izbojaka I nekrozu cetina na razlicitim PINUS vrstama. Piknidi su pojedinacni , jednocelijski , loptasti ili kruskasti. Pikospore jednocelijske , obojene , elipticne , velicine od 20 do 50 mikrometara. U nekim slucajevima mogu biti I dvocelijske.

12. rod Coniothyrium (1.1.12)Mogu biti paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Pikospore su loptaste ili elipticne , jednocelijske , obojene , velicine manje od 10 mikrometara.

Grupa Phaeodydimae

13. rod Diplodidia (1.1.13)Mogu biti paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Piknidi su pojedinacni , pikospore obojene dvocelijske.

14. rod Botryodiplodia (1.1.14)

29


Prestavnici ovog roda mogu biti paraziti , paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Pikospore se uglavnom obrazuju u zajednickoj stromi , najcesce po dva piknida koji se otvaraju sopstvenom ostiolom. Pikospore su dvocelijske , obojene , elipticne ili okrugle.

Grupa Phaeophiragmiae

15. rod Hendersonia (1.1.15)Prestavnici ovog roda paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Piknidi mogu biti pojedinacni ili se obrazuju vise njih u zajednickim stromama. Piknospore su visecelijske , sa vecim br. poprecni pregrada , obojene I vretenaste.

Grupa Phaeodictiosporae

16. rod Camarosporium (1.1.16)Prestavnici ovoga roda mogu biti paraziti , paraziti slabosti ili saprofiti na kori. Piknidi su pojedinacni , loptasti ; a pikospore krupne , okruglaste ili elipticne sa vecim br. uzduzni ili poprecni pregrada.

2.Fam Nectrioidaceae (1.2)

Grupa Hyalosporae1. rod Polystigmina (1.2.1)

Prestavnici ovoga roda su uglavnom paraziti na liscu I prouzrokuju pegavost na liscu.

3.Fam Leptostromataceae (1.3)

Grupa Hyalospora1. rod Leptostroma (1.3.1)

Prestavnici ovoga roda prouzrokuju nekrozu I osipanje cetina na razlicitim PINUS vrstama. Piknidi su spljosteni ispod epidermisa gde se i obrazuju. Otvaraju se nepravilnim raspucavanjem. Piknospore su jednocelijske , vretenaste ponekad blago savijene. Kod neki vrsta iz ovog roda piknospore su izgubile sposobnost klijanja. Pr L.pinastri

2. rod Melasmia (1.3.2)

30


Piknidi se obrazuju u crnoj zajednickoj stromi koja se formira na povrsini lista. Pikospore se otvaraju raspucavanjem , one su jednocelijske , bezbojne , elipticne.

Pr. Melasmia acerina-katranasta pegavost lisca javora. 3. rod Leptothyrium (1.3.3)Prestavnici ovoga roda su paraziti na liscu. Piknidi se obrazuju izmedju lisni nerava , otvaraju se nepravilnim raspucavanjem. Pikospore su jednocelijske , bezbojne , elipticne ili blago zakrivljene na jednom kraju.

Grupa Hyalophragmiae 4. rod Discosia (1.3.4)Uglavnom su saprofiti , ali ponekad mogu biti I paraziti slabosti na kori.

5. rod Enthomosporium (1.3.5)Prestavnici ovoga roda razvijaju se na nekim insektima (larvama , lutkama) kao paraziti ili kao saprofiti. Piknidi se obrazuju ispod kutikule imaju crne I tanke zidove. Spore su vrlo karakteristicne , imaju veci br. celija I nekoliko biceva koji im omogucavaju da se pomocu vetra prenose na velika rastojanja , koja mogu biti I do 15 km.

4.Fam Excipulaceae (1.4)

Grupa Hyalosporae1. rod Dothichiza (1.4.1)

Prestavnici ovoga roda prouzrokuju nekrozu kore ili rak rane. Piknidi su pojedinacni , casasti , dosta krupni ( do 2 mm ). Pikospore su jajaste ili elipticne , oslobadjaju se pomocu kapi vode u vidu jedne prljave maslinaste boje.

2. rod Discula (1.4.2)Prestavnici ovoga roda takodje prouzrokuju nekrozu kore I rak rane. Piknidi su vrlo slicni kao iz prethodnog roda , a razlika je u pikosporama koje su vrlo elipticne ili vretenaste I uvek imaju po dve uljane kapi.

3. rod Sporonema (1.4.3)Prestavnici ovoga roda razvijaju se na liscu. Piknidi su pojedinacni subepidermalni I oslobadjaju se raspucavanjem epidermisa. Konidiofori su brojni dosta izduzeni , pikospore jednocelijske , bezbojne , elipticne ili nesto zakrivljene.

II Red Melanconiales (2)2 Fam. Melanconiacea (2.1)

Grupa Hyalosporae1. rod Gloeosporium (2.1.1)

31


Prestavnici ovoga roda su paraziti na liscu ali se javljaju I na vocu. Acervule su subepidermalne , otvaraju se raspucavanjem epidermisa (diskastog ili jajastog oblika ). Konidiofori su prosti , konidije jajaste ili elipticne ponekad mogu biti blago zakrivljene.

2. rod Colletotrichium (2.1.2)

Prestavnici ovoga roda su paraziti na liscu. Acervule se obrazuju subepidermalno. Konidiofori su prosti , a izmedju konidiofora I po obodu acervula obrazuje se cekinjasti izrastaji. Konidije su jednocelijske , jajaste ili zaobljene.

Grupa Hyalodidymae3. rod Marssonina (2.1.3)

Acervula su pojedinacne , subepidermalne , konidiofori su prosti. Konidije su dvocelijske , sa jednom vecom I jednom manjom celijom I u njima se nalaze uljane kapi. Prestavnici ovog roda su paraziti na liscu.

Pr. Marssonina brunnea-mrka pegavost lisca.

Grupa Hyaloscolecosporae4. rod Cylindrosporium (2.1.4)

(Cylindrosporium-Acervuli) (Cylindrosporium-conidia)

Acervule su subepidermalne , belicaste ili blede. Konidiofori su kratki I prosti ; konidije jako izduzene , prave ili blago savijene bez septi ili veceg br.poprecni pregrada.

5. rod Cryptosporium (2.1.5)

32


Prestavnici ovoga roda su takodje paraziti na liscu. Acervule se obrazuju subepidermalno u jednu socivastu tamnoj stromi. Konidiofori su prosti ; konidije jako izduzene I jednocelijske.

6. rod Dothistroma (2.1.6)

(Sporen Konidien von Dothistroma)

Prestavnici ovoga roda su paraziti na cetinarima. Acervule se obrazuju u zajednickim stromama. Konidiofori su prosti , konidije su izduzene blago savijene , nesto zasiljene na vrhovima visecelijske. Prestavnici ovoga roda prouzrokuju pegavost na cetinama kod veceg br. rodova.

Grupa Phaeosporae7. rod Melanconium (2.1.7)

(Conidiospores of Melanconium)

Prestavici ovoga roda mogu biti paraziti ili saprofiti na kori ili asimilacionim organima. Acervule se obrazuju subepidermalno ili supkartikalno (ispod kore) , diskastog su oblika I tamno obojene (mrke ili crne boje). Konidiofori su kratki I prosti. Konidije su jednocelijske tamno obojene , okruglaste ili jajaste.

Grupa Phaeophragmiae8. rod Pestalotia (2.1.8)

( Acervulus of Pestalotia ...)

Prestavnici ovoga roda prouzrokuju poleganje ponika. Konidije su veoma karakteristicne imaju po 3 treplje na kraju. Izradjene su od 4 celije od koje su dve spoljne bezbojne , a dve unutrasnje tamno obojene.

9. rod Coryneum (2.1.9)

33


Prestavnici ovoga roda mogu biti paraziti ili saprofiti na kori. Acervule su jajaste do diskasto tamno obojene. Konidiofori su izduzeni ; konidije duguljaste sa vecim br. porecni pregrada , prave ili savijene.

Fitopatologija

Tiraz: neogranicenGodina izdanja: 2006Izdavac: bmnRecenzent: none

34


Lektor: nemaGraficki urednik: bmn©companyStampa: svako

Pisac : Discovery

bmn ©2006,Beograd. Sva prava zadrzana. Nije dozvoljeno da nijedan seo ove skripte bude snimljen , emitovan ili reprodukovan na bilo koji nacin , ukljucujuci , ali ne ogranicavajuci se , na fotokopiranje , fotogarfiju , magnetni zapis ili bilo koji drugi vid zapisa , bez prethodne pismene dozvole autora.

mailto:[email protected]?subject=discovery

KRAJ

35

mailto:[email protected]?subject=discovery

Documents

Fitopatologija ( v Semestar )Skripta