Click here to load reader

Fitopatologija ( v Semestar )Skripta

  • View
    276

  • Download
    18

Embed Size (px)

Text of Fitopatologija ( v Semestar )Skripta

Fitopatologija

[email protected]+slike V semestar

3 2.10.2006

FitopatologijaVezbe V semestar

Simptomatologija : deo fitopatologije koji izucava biljne simtome (bolesti): hloroticne cetine kod kedra , sivkaste pege kod javora...Cim se primete promene koriste se srestva za suzbijanje stetocina.

Hloroza drveta treba da se rade detaljne analize (koriste se mikrobioloska istrazivanja)

na hranljivim podlogama. Pojava simtoma izaziva promene na biljkama (spoljasnji izgled), a mogu da promene strukturno funkcionalne promene.

Simtomi su podeljene na: Glavne i sporedne , primarne i sekundarne.

Glavne:koji su najkarakteristicniji

Sporedne:oni koji se javljaju sporedno veceg br. razlicitih organizama (virusi , gljive abioticki faktori).

Primarni: koji se prvi javljaju kod nekog oboljenja (hloroze,truleznice)

Sekundarni:koji nastaju kasnije razvojem bolesti (susenje,izumiranje)

Simtomi ne moraju biti isti kod svih biljaka , iste vrste(iste bolesti(razliciti simtomi.

Patogenost je sposobnost nekog organizma da izazove bolest na drugom organizmu.

Uzrocnici dolaze iz 3 razlicite grupe:

-Gljive (mikoze)-najcesci uzrocnici

-Bakterije (bakterioze)

-Virusi (viroze)

Simtomi biljni bolesti , su prema spoljnim manifestacijama i unutrasnjim promenama na biljkama domacina su podeljene:

-NEKROZE; odumiranje pojedinacni celija , grupa , organa....

-HIPERTROFIJE;

-ATROFIJE; zakrzljavost.

-POSEBNI SIMTOMI; sve sto nije ovde ubrojano.

NEKROZE

Nekroze su simtomi biljni bolesti koji nastaju usled odumiranja pojedinacni celija ,

grupa celija , tkiva ili citavih biljnih organa.

Manifestuju se na sl. nacine:

1) OSPICAVOST: Prestavlja odumiranje pojedinacini ili grupa celija na listnom tkivu , tako da ova mesta dobijaju jednu smedju ili sivkast izgled i najcesce su okruzene jednom tamnijom zonom. Precnici ovih osipa su manji od 4mm. Najcesci deo ovih ospica unutrasnji deo otkida i ispada i lisce dobija izgled rupica.

Izazivaci iz roda:

-Mycosphaerella spp. -M.maculiformis na kestenu

-Ascochuta populi na topolama

2)PEGAVOST: Je takav simtom kod koga dolazi takodje do odumiranja pojedinacni celija i tkiva , ali su dimenzije ovih nekrotiranih delova vece od 4mm , mogu takodje da odstupaju pri cemu ostaju rupice.

Izazivaci:

-Septoria populi na topolama

-Marssonina brunnea na topoli -Phyllosticta spp. -Gloeosporium catalpae (katalpa) -Guignardia aesculi na div.kestenu 3)PEGAVOST DUZ NERAVA: Se javlja duz nerava glavnih i sporednih nerava.

Izazivac:

-Gnomonia veneta na platanu

4)KATRANOST: U pocetku se na liscu obrazuje hloroticno svetlo zelene zone , a kasnije na ovim zonama se obrazuje stroma gljiva i one dobijaju crni katrinast izgled i na njihovoj povrsini se obrazuju plodonosna tela gljiva. Tokom vegetacije na povrsini se obrazuje piknidi , a na opalom liscu u prolece (Apotecije) gljive.

Izazivaci:

-Rihiizma acerinum na javoru.

5)ANTRAHNOZA: Prestavlja naglo odumiranje mladog izbojaka usled cega dolazi da njihovog susenja i savijanja u obliku S (es).

Izazivaci:

-Venturia populi Pollaccia elegans na topolama

-Sphaeropsis sapinea na pinusima

-Gnomonia veneta na platanima

6)SUSENJE BILJAKA: Do susenja biljaka moze doci usled dejstva razlicitih faktora neparazicke i parazicke prirode.

Neparazicki faktori su: Susa , mraz , poplave...

Parazicki faktori su najcesce gljive koje mogu prouzrokovati susenje na nekoliko nacina:

a) Gliva se razvija u sprovodnim sudovima i svojim micelama izazivaju zacepljenje.

-Vrticillum albo-atrum na razlicitim liscarima i cetinarima

b) Gliva se razvija u sprovodnim sudovima i svojim prisustvom iritiraju okolne paremhimske celije usled cega one proizvode tile koje vrse zapusavanje spro.sudova.

-Ophiostoma ulmi (sin.Ceratostomella) holandska bolest bresta

-Graphium ulmi c) Do susenja biljaka moze doci usled dejstva parazitnih biljaka koje uzrokuju

trulez korena.

-Heterobasidion annosum -Armillaria mellea -Armillaria ostoyae Za susenje koje nastaju kao rezultati dejstva nepovoljnih faktora zivotne sredine kazemo da je reverzibilno jer se najvecima slucajevima po prestanku biljke oporavljaju.Kada su u pitanju patogene gljive najcesce nedolazi do oporavljanje biljaka pa kazemo da je takvo dejstvo nije reverzibilno.

7) Crvenilo borovih cetina

Cetine najcesce dobijaju jednolicnu crvenu smedju boju a kasnije one postaju tamno crvene u zavrsnoj fazi bolesti nekrotirane cetine opadaju , zbog ovih karakteristika ovaj simtom se zove crvenilo i osipanje borovih cetina.

-Lophodermium pinastri -L. seditiosum8)Crvena prstenasta pegavost borovih cetina

Najcesce na borovima obrazuje se crvena prstenasta pegavos u okviru koji se kasnije obrazuje plodonosna tela iz koji se obrazuju spore.

-Dothistroma pini

9)Crna paucinavost cetina

Najcesce se javlja na smrci i razlicitim Juniperusima. Manifestuje se u obliku crne paucine obavija nekrotirane cetine. Zbog razvoja micelija na povrsini ubijene cetine ne opadaju vec ostaju priljubljene uz grancicu.

-Herpotrichia nigra 10)Poleganje ponika

Usled napada razlicitih gljivicni organizama dolazi do nekroze tkiva u predelu

korenovog vrata. Kao posedicu imamo poleganje biljaka po povrsini zemlje.

-Fusarium spp -Botrytis cinerea -Phythophtora omnivora -Pythium pebaryanum

-Rhizoctonia solani 11)Nekroza kore

Manifestuje se odumiranjem celija i tkiva u predelu kore.

-Dothichiza populea na topolama -Cytospora chrysosperma -Nectria cinnabaria na razlicitim liscarima

-Phomopsis pseudotsuge na duglaziji

12)Krivljenje izbojka

-Melampsora pinitorqva na b.boru ( Ova gljiva prouzrokuje nekrozu na mladim izbojcima bora). Ukoliko se infekcija ostvari ranije gljiva moze da prstenuje i da ubije izbojak. Ukoliko

se infekcija ostvari kasnije tokom vegetacije nekrotira se samo jedan deo izbojaka i gljiva ne uspeva da ubije ceo izbojak , suprotna strana izbojka nastavlja sa porastom pa se on krivi u jednu stranu. Kasnije se izbojak uspravlja i nastavlja sa porastom ali zadrzava karakteristicni esoidni (S-oblik) oblik.

2 ATROFIJE

Atrofije su takvi simtomi koji nastaju kao posledica ili umanjene deobe celija (hipoplazije) ili umanjenog volumena celje (prave atrofije).

2.1 NANIZAM

To je takav simtom do koga dolazi zakrzljavanjem biljni delova ili cele biljke. Ovaj

simtom nastaje kao posledica dejstva nepovoljni faktora spoljasne sredine ili usled dejstva virusa ili gljivicni organizama.

2.2 HLOROZA,ALBINIZAM,MOZAIK I ETIOLIRANJE

U osnovi svih ovih promena nalazi se jace ili slabije odsustvo hlorofila

2.2.1 HLOROZA

Delimicno odsustvo hlorofila. Moze biti razlicito izazvano.

2.2.2 ALBINIZAM

Potpuno odsustvo hlorofila , najcesce genecki izazvano.

2.2.3 MOZAIK

Mozaik prestavlja smene tkiva se razlicitim prisustvom i odsustvom hlorofila.

2.2.4 ETIOLIRANJE

Odsustvo hlorofila u mraku.

SKLEROCIJE

Promene kada se umesto plodonosna tela , pojave kod visih biljaka obrazuju masu spora odnosno sklerocije.

Sklerocije su organi gljiva koji sluze za njihovo konzervaciju a izradjene su od mase hifa oko kojih je formirana jedna membrana koja ih stiti od faktora spoljasne sredine.

-Tiletia tritici - glavnica zita.

HIPERTROFIJE

HIPERTROFIJE su simtomi biljni bolesti koji nastaju ili kao posledica povecane deobe celija (hiperplazija) , ili kao posledica povecanja zapremine celije ( prave hipertrofije )

1)KLOBUCAVOST I KOVRDZAVOST

Nastaju posle dejstva parazitni gljiva. Paraziti deluju stimulativno na lisno tkivo tako

da se njegovi delovi u kojima je prisutna. Ovi delovi se intezivnije razvijaju pa dolazi do hiperplazije i hipertrofije , a okolno tkiva nastavljaju sa normalnim rastom. -Taphrina aurea na topolama Samo u pocetnim fazi razvoja paraziti , postoji stimulativno dejstvo na tkivu lista a kasnoje tkivo u kome je prisutna gljiva odumiru , a u nekima slucajevima dolazi do otpadanja lisca.

2)TUMORI

Najcesce nastaju kao posledica dejstva fitopatogeni bakterija.

-Agrobacterium tumefaciens (izaziva tumor u nivou korenovog vrata. Ima veliki br.

domacina i registrovana je iz 100 rodova. Ona je prisutna u zemljistu , u biljku prodire kroz ozlede na korenu ili pridanku. Usled prisustva bakterija dolazi da povecane deobe celija meristemskog tkiva . Kao posledica deobe obrazuju se veci ili manje deformacije izrasline koje se nazivaju tumori ) 3)GUKE

Obrazuju se uglavnom samo na liscarima i vrlo su ceste na brezi. Obicno se obrazuju

bocno

Search related