MIKOZE

Carstvo: Protozoa

Razdeo: Plasmodiophoromycota

Klasa: Plasmodiophoromycetes

Red: Plasmodiophorales

Rod: Plasmodiophora

KILA KUPUSA (Plasmodiophora brassicae)

Značaj: Od nje može da oboli 85% biljaka i pričinjava ogromne štete. Kila je dugo poznata i široko rasprostranjena bolest kupusa.

Simptomi: Obolela biljka zaostaje u porastu ima hlorotično lišće i gubitak turgora. Glavice su sitnije i nedovoljno čvrste. Rane infekcije dovode do potpunog uginuća mladih biljaka. Tipični simptomi se javljaju na korenu i prizemnom delu stabla u vidu gukastih izraštaja-kila. Kile mogu da se jave na svim delovima korena, vretenaste su i polako prelaze u bezobličnu kvrgastu masu. Hipertrofirani delovi su u početku svetle boje, kasnije tamne, pucaju po površini i trunu pod uticajem saprofitskih mikroorganizama i imaju neprijatan miris. U staklenicima se javljaju sistemični simptomi kada se gale javljaju na stablu i lišću kupusa.

Osobine patogena: Plasmodiophora brassicae ima telo u vidu plazmoda, bez ćelijskog zida u kome je prisutan veći broj jedara. Obligatni je parazit i razvija se u unutrašnjosti domaćina. Pod njegovim uticajem dolazi do prekomernog uvećanja ćelija i obrazovanja „džinovskih ćelija“. Patogen se transformiše u trajne spore (zoosporangije) u kojima se formira masa kruškastih zoospora.

Zoospore klijaju pri temperaturi od 20-25ºC, i vlažnosti od 45%.

Parazitira preko 100 biljaka ali najveće štete pričinjava kupusu, kelju, karfiolu i rotkvi.

Ciklus razvoja: Održava se u zemljištu u ZOOSPORANGIJAMA, koje imaju debele zidove što im omogućava da zadrže vitalnost 6-8-15 godina. Zoosora dospeva u domaćina preko

1

korenovih dlačica ili povreda na korenu. Nakon raspadanja delova korena spore se oslobađaju i ostaju u zemljištu i služe za obnavljanje ciklusa.

Mere zaštite: Suzbijanje je dosta teško. Proizvodnja zdravog sadnog materijala, plodored od 7 godina, hemijska dezinfekcija zemljišta sa dazometom i gajenje otpornih sorti.

Carstvo: CHROMISTA

Razdeo: Oomycota

Klasa: Oomycetes

Red: Peronosporales

Rod: Pythium

POLEGANJE RASADA I PALEŽ KLIJANACA (Pythium ssp)

Značaj: Rodu Pythium pripada veći broj vrsta: Pythium debaryanum, P. ultinum… To su fakultativni paraziti i obično žive u zemljištu bogatom org.materijama. Najosetljivije su mlade biljke u fazi klijanja i nicanja.

Simptomi: Na tkivu klijanaca javljaju se vodenaste pege koje se povećavaju i biljka propada. Na izniklim biljkama oboleva koren ispod zemlje ili stablo u prizemnom delu koji dobijaju mrku boju i nekrotiraju. Obolela biljka poleže i na njima se javlja beličasta micelija koja se širi i po površini zemljišta u vidu paučinaste mreže.

Polegle biljke brzo uginjavaju, a pri većoj vlažnosti i toploti gotovo se istope odakle i naziv “topljenje rasada”. Propadanje rasada u usevu javlja se u obliku konc.krugova, poznata kao “gola’’ ili “ćelava mesta’’.

Osobine patogena: Micelija bele boje, neseptirana i razgranata. Na hifama se formiraju sporangije (konidije). One mogu da klijaju na 2 načina:

Direktno u začetak micelije ili Dajući kratku hifu na čijem vrhu se formira vezikula u kojoj se formira 125

zoospora.

2

Micelija na završecima hifa formira polne organe: anteridije i oogonije. Njihovim spajanjem nastaje zigot (oospora), koja ima zadebljale zidove i služi za održavanje patogena u nepovoljnim uslovima.

Povoljni uslovi za razvoj su: teška i slabo drenirana zemljišta, visoka vlažnost i temperatura, slabo provetravanje, niske temperature posle setve… Patogen se razvija pri optimalnoj temperaturi 20-28ºC. Vrste roda Pythium parazitiraju gotovo sve povrtarske i ratarske vrste, cveće, trave (paradajz, paprika, krastavac, kupus, salata, šeć.repa, duvan, grašak, ulj.repica, ječam, detelina, kukuruz, krompir, mrkva, tikve, proso, pirinač….)

Ciklus razvoja: Pythium ssp. prezimljava u OOSPORAMA. U povoljnim uslovima one klijaju i daju sporangije u kojima se obrazuju zoospore ili direktno u začetak hife. Oslobođene zoospore iz sporangija se kreću pomoću flagela u vodi i ostvaruju zarazu korena ili biljnih tkiva klijanaca. Interćelijska micelija razara biljne ćelije i dolazi do uginjavanja celih biljaka. Micelija obrazuje konidije koje imaju ulogu sporangija ili direktnim klijanjem ostvaruju sekundarne zaraze. Nakon fiziološkog dozrevanja dolazi do polnog procesa i obrazovanja oospora kojima se ciklus razvoja obnavlja.

Mere zastite: Suzbijanje Pythium ssp. u zatvorenom prostoru se vrši sterilizacijom zemljišta vodenom parom, suvom termičkom obradom ili fungicidima na bazi dazometa ili metilbromida ili hloropikrina.

Dezinfikacija semena se vrši fungicidima na bazi maknozeba, tirena, kaptana, a mlade biljke se mogu prskati fungicidima na bazi cineba, kaptana, bakra…

Agrotehničke: plodored, izbalansirana ishrana, provetravanje, drenaža teških zemljišta…

Gljiva antagonist je Tichoderma.

Rod: Phytophthora

PLAMENJAČA KROMPIRA (Phytophthora infestans)

Značaj: Rasprostranjena u svetu svuda gde se gaji krompir i paradajz. Phytophthora infestans potiče iz postojbine krompira (Amerika). Ovo je jedna od najštetnijih bolesti krompira i paradajza. U Irskoj je od 1845-1848 imao epidemičan karakter kada je izazvao glad i smrt oko 250 000 ljudi i imigraciju oko 1,5 miliona ljudi u druge zemlje Evrope.

3

Simptomi: Phytophthora infestans se razvija na lišću, cvetu, krtolama ali ne i na korenu. Na lišču se javljaju vodenaste pege maslinasto-žute boje i to na vrhu ili ivicama lista. Sa naličja lista se obrazuje beličasta prevlaka koju čine konidiofore i konidije gljive. Obolelo tkivo nekrotira i izumire. List izgleda kao da je spaljen plamenom, otuda i naziv “plamenjača’’.

Na stablu se javljaju pege u okviru kojih tkivo nekrotira. Na mestima zaraze stablo se lomi i biljke poležu. Na krtolama se javljaju nekrotirane pege. Na preseku uočava se zaraženo tkivo koje ima tamno-mrku boju i prstenast izgled. Obolele krtole naseljavaju saprofitni mikroorganizmi zbog čega trule i imaju neprijatan miris.

Kod paradajza se simptomi javljaju na svim nadzemnim delovima biljke. Na listu su vodenaste svetlo-zelene pege. List nekrotira i opada. Na stablu se javljaju mrke nekrotirane pege. Tkivo ploda je mrko i tvrdo. U vlažnim uslovima na obolelim plodovima se javlja beličasta prevlaka od konidiofora i konidija. Zbog napada saprofitnih m.o.plodovi trule.

Osobine patogena: Micelija je neseptirana, mnogojedarna. Razvija se itercelularno u biljnom tkivu, a u susednim ćelijama obrazuje haustorije. Micelija obrazuje konidiofore (sporangiospore) koje izbijaju na površinu kroz stome na listu ili lenticele na krtoli. Konidiofore se simpodijalno granaju i na vrhu obrazuju po 1 konidiju limunastog oblika. Na mestu gde je konidija bila spojena sa konidioforom posle njenog odvajanja ostaje zadebljanje što nije slučaj kod roda Pythium. U procesu polnog razmnožavanja, spajanjem anteridija i oogonija nastaju oospore koje klijanjem daju hifu a ona se razvija u miceliju ili formira sporangije.

Phytophthora infestans se razvija u uslovima visoke temperature, čestih kiša. Optimalna temperatura za formiranje konidija je 18-20ºC. Za klijanje konidija neophodna je visoka vlažnost vazduha. Inokulacija je 3-4 dana. U toku vegetacije patogen ima veći broj generacija.

Domaćini: krompir, paradajz i plavi patlidžan.

Ciklus razvoja: Održava se u vidu MICELIJE (u krtolama) ili OOSPORAMA (u zemljištu). U povoljnim uslovima micelija se aktivira i na krtolama obrazuje konidiofore i konidije koje izbijaju na površinu. Konidije se rasejavaju vetrom i dospevaju na zdrave biljke. U kapi vode klijaju dajući zoospore. Oslobođene iz sporangije kreću se u kapi vode, klijaju i

4

ostvaruju zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Na mestu infekcije nastaju nove konidije. Oprane kišom sa lista, dospevaju do krtola gde ostvaruju infekciju. U krtolama se razvija micelija koja se održava do naredne vegetacije.

Mere zaštite:

Suzbija se kombinovanjem agrotehničkih i hemijskih mera i stvaranjem i gajenjem otpornih sorti.

Hemijska zaštita: fungicidima na bazi propineba, cineba, mankozeba, Cu… prvo se prskanje izvodi u vreme sklapanja redova a drugo u vreme cvetanja.

Agrotehničke: plodored, izbalansirana ishrana, upotreba zdravih krtola, zagrtanje, uništavanje korova….

Rod: Plasmopara

PLAMENJAČA VINOVE LOZE (Plasmopara viticola)

Značaj: Najštetnija bolest biljke. Rasprostranjena je širom sveta i pričinjava velike štete. Plasmopara viticola je američkog porekla. U “godinama palmenjače’’ smanjuje prinose i do 100%.

Simptomi: Plasmopara viticola razvija se na svim zeljastim delovima vinove loze (list, cvast, bobica i lastar).

Na licu lista se javljaju kružne zeleno-žute pege u okviru kojih tkivo postaje providno i podsećaju na ulje prosuto po hartiji pa se nazivaju “uljane pege’’. Sa naličja lista formiraju se konidiofore sa konidijama u vidu bele prevlake. Obolelo tkivo nekrotira. Lišće izgleda kao da je plamenom spaljeno odakle i naziv bolesti. Obolelo lišće opada.

Cvet može da bude inficiran i pre nego što se otvori. Krunična kapica pocrni i osuši se. Cvetovi izumiru, suše se i opadaju. U vlažnoj sredini obrazuje se beličasta prevlaka koju čine konidiofore sa konidijama. Vinova loza je najosetljivija u fenofazi cvetanja.

Bobice su osetljive od zametanja do početka zrenja (šarka). Na njima se javlja bela prevlaka (konidiofore sa konidijama). Bobice pocrne, suše se i opadaju.

Vrhovi lastara mogu biti inficirani i na njima se obrazuje bela prevlaka od konidiofora i konidija. Oni se uvijaju u obliku slova S, dobijaju crnu boju i suše se.

5

Osobine patogena: Plasmopara viticola je obligatni parazit. Micelija se razvija interćelijski, a usvaja hr.materije pomoću haustorija. Hife su neseptirane i na njima se formiraju konidiofore. Granaju se monopodijalno i završavaju sa 3 sterigme na kojima se obrazuju konidije koje su bezbojne i jednoćelijske. U vodi konidije se dele somatično i preobraćaju u sporangije u kojima se formira 1-10 zoospora koje imaju 2 nejednake flagele. Zoospore se oslobađaju kroz otvor na papili i obezbeđuju bespolno razmnožavanje. A u procesu polnog razmnožavanja, spajanjem anteridija i oogonija nastaju oospore, koje su obavijene dvema membranama.

Plasmopara viticola ima specifične ekološke zahteve. Konidije se obrazuju pri tº 18-20ºC i relativnoj vlažnosti vazduha 75-100%. Za ostvarivanje infekcije 15-20ºC. Konidije klijaju u kapi vode. Dužina inokulacionog perioda je 7-10 dana.

Plasmopara viticola razvija se na vrstama roda Vitis.

Ciklus razvoja: Plasmopara viticola prezimljava OOSPORAMA u opalom lišću. U povoljnim uslovima oospore klijaju dajući sporangiju u kojoj se formiraju zoospore. One se šire kišnim kapima i dospevaju na naličje lista gde klijaju u začetak hife.

Primarne bolesti nastaju od zoospora u zemljištu. Da bi se ostvarile moraju biti ispunjeni uslovi: oospore moraju imati formirane sporangije, kišno vreme sa jakim vetrom, listovi moraju biti veći od 2cm i vlažni najmanje 10h nakon kontaminacije.

Micelija se razvija intercelularno. Kada dostigne određeni porast obrazuje konidiofore sa konidijama koje nastaju na površini lista kroz stomine otvore. Bela prevlaka se može naći samo na delovima biljke sa stomama. U konidijama se obrazuju spore. Oslobođene zoospore plivaju u kapi vode, dospevaju do stominih otvora i klijaju u začetak hife, čime se ostvaruju sekundarne infekcije. Može nastati veći broj ovih infekcija u toku vegetacije. Njih omogućavaju kišne kapi. Za obnavljanje zaraze služe oospore koje se formiraju na listovima letnjih zaperaka.

Mere zaštite: Gajenje otpornih sorti.

Vinograd se nikada ne štiti od primarnih infekcija već pred ostvarenje druge infekcije krajem maja. Zatim se izvodi zaštita protiv treće i svih narednih infekcija. Zadnje prskanje je desetak dana pred šarak.

Hemijska zaštita: fungicidima na bazi Propineba, Cineba, Mankozeba, Bakra, Bakar-oksihlorida, Kaptana…

6

PLAMENJAČA SUNCOKRETA ( Plasmopara halstedi ili Plasmopara helianthi)

Značaj: Plamenjača je poreklom iz S. Amerike. Nekada su štete bile velike. Sa gajenjem otpornih domaćih hibrida plamenjača se javljala sporadično i šire pričinjavala veće štete. Danas je ona ponovo prisutna na našim poljima jer su u proizvodnju uvedeni hibridi otporni prema Diaporte helianthi ali osetljivi prema prouzrokovaču plamenjače.

Simptomi: Postoje 2 tipa simptoma: sistemični i lokalni.

Pri sistemičnim infekcijama dolazi do pojave kržljavih biljaka. Zaraze nastaju u toku klijanja i nicanja biljaka. Ako ne uginu, zaostaju u porastu i postaju kržljave. Internodije su kraće, stablo zadebljalo, lišće mozaično i sa belom prevlakom od konidiofora sa konidijama na naličju.

Lokalni simptomi se javljaju na lišću u vidu žuto-zelenih pega. One se povećavaju i zahvataju veći deo lista. Sa naličja lista uočava se sivo-bela prevlaka koju čine konidiofore i konidije.

Osobine patogena: Plasmopara halstedi je obligatni patogen. Micelija je neseptirana i razvija se intercelularno. Kroz stomine otvore na naličje lista izbijaju konidiofore koje se monopodijalno granaju. Na sterigmama se formiraju konidije. Na korenu i prizemnom delu stabla formiraju se konidiofore sa krupnim konidijama. U zoosporangijama se formira 3-8 jednoćelijskih zoospora. Polnim razmnozavanjem, spajanjem anteridija i oogonija nastaju oospore sa zadebljalom opnom.

Konidije klijaju pri optimalnoj tº od 15-17ºC. Za ostvarenje infekcije optimum je 15ºC. Plasmopara halstedi parazitira sve vrste roda Helianthus.

Ciklus razvoja: Patogen se održava u OOSPORAMA u obolelim biljnim ostacima i OOSPORAMA ili MICELIJOM u semenu. Raspadanjem korena obolelih biljaka oospore dospevaju u zemljište. U povoljnim uslovima klijaju obrazujući zoosporangije u kojima se diferenciraju zoospore. One plivaju u vodi, u začetak hife koja prodire u biljno tkivo. Na sistemično obolelim biljkama obrazuju se konidije. Sekundarne infekcije ostvaruju se zoosporama.

Mere zaštite:

Gajenje otpornih hibrida je najznačajnija mera zaštite. Upotreba zdravog semena ili njegova dezinfekcija preparatima na bazi Metalaksila značajno se smanjuje zaraza.

7

Višegodišnji plodored. Uništavanje samoniklih biljaka.

Rod: Peronospora

PLAMENJAČA DUVANA ( Peronospora tabacina )

Značaj: Poreklom iz Australije. Danas je raširena širom sveta.

Simptomi: Variraju u zavisnosti od starosti duvana, osetljivosti sorte, jačine napada i ekoloških faktora.

Ako su inficirane mlade biljke pri nicanju one delimično ili potpuno gube zelenu boju i brzo izumiru. Lisno tkivo je deformisano a biljčice zaostaju u porastu.

Tipični simptomi u polju javljaju se na lišću u vidu hlorotičnih pega. Sa naličja lista se razvija prevlaka plavičaste boje. Pege se šire, spajaju i prekrivaju lišće. Tkivo nekrotira suši se i propada.

Biljke u polju mogu i sistemično da obole. Lišće i čitav izdanak dobija žutu boju i deformišu se. Sa naličja lista obrazuje se plavičasta prevlaka od konidiofora i konidija.

Osobine patogena: Peronospora tabacina je obligatni parazit. Micelija neseptirana, višejedarna. Razvija se interćelijski. Na njoj se formiraju konidiofore koje se dihotomo granaju. Završavaju se sa po 2 nejednake sterigme a na njima se formiraju konidije limunastog oblika. U mezofilu lista obrazuju se oospore.

Konidije se obrazuju u toku noći pri tº 14-17ºC i rel.vl.vazduha 95%. Za razvoj patogena optimalna temperatura je 20ºC. Peronospora tabacina parazitira vrste roda Nicotiana, zatim paradajz, paprika i pl.patlidzan.

Ciklus razvoja: U razvoju Peronospora tabacina postoje 2 stadijuma: polni (oospore) i bespolni (konidije). Održava se MICELIJOM, KONIDIJAMA i OOSPORAMA. Konidije imaju najveću ulogu u održavanju patogena. Konidije se uspešno rasejavaju vetrom i ostvaruju primarne infekcije. Klijanjem daju infekcione hife koje u biljku prodiru direktnim probijanjem kutikule ili kroz stome. Na mestu infekcije razvija se nova micelija koja obrazuje novu generaciju konidija. Postoji više konidijalnih generacija.

8

Mere zaštite: Gajenje otpornih sorti je najznačajnija mera zaštite. Prvo se javlja kod rasada u toplim lejama, pa rasad treba tretirati fungicidima na bazi Metalaksila, Cineba, Propineba… dezinfekcija zemljišta preparatima na bazi Metil-bromid + hloropikrina.

Višegodišnji plodored.

Uništavanje ostataka biljaka duvana posle berbe.

PLAMENJAČA LUKA ( Peronospora destructor)

Značaj: Prvi put se javila u Engleskoj a zatim se proširila u druge krajeve sveta. Danas se smatra jednom od najraširenijih bolesti luka jer su česte epidemije.

Simptomi: Obolele biljke imaju bledu boju lišća i zaostaju u porastu. U uslovima visoke vlažnosti i temperature na lišću se javlja prljava sivo-ljubičasta prevlaka koju čine konidiofore i konidije. Lisno tkivo nekrotira. Obolelo lišće gubi turgor, vene i suši se. Simptomi na lišću od sekundarnih infekcija javljaju se u vidu hlorotičnih pega. Biljke izgedaju kao da su spaljene vatrom i odatle i naziv ”plamenjača’’. Na unutrašnjim ljuspama lukovice javljaju se zagasite pege.

Osobine patogena: Micelija je neseptirana i razvija se intercelularno. Konidiofore izbijaju kroz stomine otvore, granaju se dihotomo i završavaju sa 2 sterigme na kojima se formiraju konidije limunastog oblika. Micelija formira anteridije i oogonije a njihovim spajanjem nastaju oospore.

Konidije se obrazuju u uslovima visoke rel.vl.vazduha i optimalnoj tº 11-16ºC. Klijaju u kapi vode. Period inkubacije traje 10-18 dana.

Peronospora destructor parazitira veći broj vrsta Allium.

Ciklus razvoja: Održava se MICELIJOM u obolelim glavicama i zaraženom arpadžiku, a ređe OOSPORAMA.

U proleće micelija se aktivira i sistemično širi kroz biljku. Na zaraženom lišću formira konidiofore i konidije. Konidije se rasejavaju vazdušnim strujanjima i pri povoljnim uslovima ostvaruju sekundarne zaraze.

9

U toku vegetacije obrazuje se veći broj konidijskih generacija što ukazuje na njegovu policikličnost. U nekrotiranom tkivu obrazuju se oospore koje dospevaju u zemljište sa obolelim lišćem i posle perioda inkubacije proklijaju.

Mere zaštite: Preventivno: upotreba zdravog sadnog materijala, tj arpadzika i lukovica.

Hemijska zaštita: fungicidima na bazi Propineba, Cineba, Mankozeba, Bakra… preventivno prskanje tokom vegetacije.

Rod: Pseudoperenospora

PLAMENJAČA KRASTAVCA (Pseudoperenospora cubensis )

Značaj: Otkriven je na Kubi i pripada grupi ekonomsko značajnih štetočina, tj patogena. Opasan je i za biljke u polju i za biljke u zatvorenom prostoru.

Simptomi: Na licu lista javljaju se krupne poligonalne pege. Pege su hlorotične a kasnije nekrotične. Na naličju se obrazuje prljavo-purpurna prevlaka koju čine konidiofore i konidije. Tkivo u okviru pega se suši, postaje krto, lomi se, raspada. Jače zaražene biljke bivaju u potpunosti uništene. Plodovi obično nisu parazitirani ali su lošeg kvaliteta. Peteljke ostaju zelene pa lišće ne opada. U staklenicima, usled povećane toplote i vlažnosti obolelo tkivo se razmekšava i truli.

Osobine patogena: Micelija je endofitna i razvija se intercelularno u mezofilu. Kroz stome na naličju lista izbijaju 1-5 konidiofora koje se dihotomo granaju i na vrhovima se formiraju konidije. U sporangijama se obrazuju zoospore. One klijaju u začetak hife.

Pseudoperenospora cubensis ostvaruje infekciju pri opt. tº 15-25ºC. Dužina vlažnosti lista (min 24h) je limitirajući faktor za ostvarivanje infekcije.

Pseudoperenospora cubensis napada krastavac, dinju, lubenicu i tikve.

Ciklus razvoja: Obrazovanje oospora nije utvrđeno, pa je nejasno kako prezimljava. Zaraze nastaju u polju, staklenicima i plastenicima.

10

Sporangije se rasejavaju vazdušnim strujenjem i u kapi vode. U njima se formira više zoospora, one klijaju u vlažnoj sredini u začetak hife koje u biljku prodiru kroz stomine otvore i ostvaruje infekciju.

Pseudoperenospora cubensis je policiklični patogen.

Mere zaštite: Gajenje otpornih sorti je najznačajnija mera zaštite. Tretiranje fungicidima na bazi Metalaksila, Cineba, Propineba… Obavezno poštovati karencu.

Carstvo: GLJIVE-FUNGI

Razdeo: Ascomycota

Klasa: Tarchiascomycetes

Red: Taphrinales

Rod: Taphrina

KOVRDžAVOST LIŠĆA BRESKVE (Taphrina deformans)

Značaj: Ovo je najpoznatija bolest ove voćne vrste. Prisutna je svuda gde se gaji breskva i ograničavajući je faktor proizvodnje. Kod nas je jedna od najštetnijih bolesti. Štete nastaju usled prevremenog opadanja lišća i smanjenja rodnosti, pogoršanje kvaliteta plodova.

Simptomi: Patogen se razvija na svim zeljastim delovima biljke. Najtipičniji se javljaju na lišću. Obolelo lišće zadebljava, deformiše se nabora i kovrdža. Ako je zahvaćeno u celosti, potpuno gubi hlorofil i postaje zeleno-žuto. Na lišću se javlja sivkasta prevlaka koju čine reproduktivni organi gljive. Obolelo lišće se suši i opada. Na voćkama se javlja mlado lišće zbog čega se iznuruje, slabe i suše. Cvetovi i plodovi se suše i opadaju.

Osobine patogena: Micelija se razvija ispod kutikule, interćelijski, stimulativno deluje na parazitirane ćelije. Kod Taphrina deformans postoje vegetativne i sporonosne hife. Vegetativne su končaste sa dugim ćelijama i nalaze se u mladarima. Sporonosne hife se sastoje od kraćih ćelija i nalaze se u lišću. Svaka ćelija gljive deli se uzdužnom pregradom na dve od kojih se spoljne razvijaju u askuse koji izbijaju na površini lista.

Vlažno i hladno vreme pogoduju razvoju patogena. Optimalna temperatura je 15-21ºC.

Taphrina deformans parazitira nektarinu, badem i retko kajsiju.

11

Ciklus razvoja: Patogen prezimljava ASKOSPORAMA ili KONIDIJAMA u pukotinama ispod kore i pupoljcima. Rano u proleće dolazi do njihovog klijanja i ostvarenja zaraze mladih listova direktnim probijanjem kutikule ili kroz stome. Micelija dospeva u tkivo i vrlo brzo raste i stimulativno deluje na ćelije pa dolazi do povećanog porasta lista i deformacije. Na površini lista obrazuju se askusi koji kada dozre pucaju i oslobadjaju se askospore. One se rasejavaju kišnim kapima, dospevaju u pupoljke ili pukotine i pupljenjem obrazuju masu konidija. Askospore i konidije imaju zadebljale zidove što im omogućava održavanje tokom leta i zime.

Mere zaštite: Preventivna prskanja. Primenom bakarnih fungicida u jesen po opadanji lišća ili rano u proleće pred otvaranje pupoljaka postiže se efikasna zaštita. Prskanje se izvodi preparatima na bazi bakra, cirama, tirama... Ako patogen prodre u tkivo i ostvari infekciju zaštita nije moguća. Gajenje otpornih sotri.

ROGAČ ŠLJIVE (Taphrina pruni)

Značaj: Veoma rasprostranjena bolest šljive. Štete su velike. U godinama sa vlažnim i hladnim prolećem (godine rogača). Štete mogu biti ogromne jer Taphrina pruni može da uništi preko 80% zametnutih plodova.

Simptomi: Tipični simptomi se javljaju na plodovima, mogu da obole i letorasti, lišće i cvet. Zaraženi plodovi se razvijaju brže nego zdravi, pa se izdužuju, krive, poprimaju oblik koji podseća na rog. Plodovi imaju izgled pasulja pa se nazivaju „pasuljare“. Oboleli plodovi su bledo-zeleni. U njima se obrazuju sivkasta prevlaka, oni kasnije nekrotiraju, pocrne i opadaju.

Osobine patogena: Taphrina pruni formira askuse ispod kutikule. U njima se formiraju okrugle askospore.

Visoka vlažnost i temperatura od 17-19ºC pogoduju razvoju patogena.

Taphrina pruni parazitira sve vrste roda Prunus.

Ciklus razvoja: Ciklus razvoja sličan T.deformans. Micelija se nalazi u grančicama šljive i kroz cvetnu peteljku prodire u plodnik. Zarazu mogu da ostvare i askospore. Micelija

12

koja je zahvatila ceo mezokarp dospeva ispod kutikule ploda i formira askuse koji isklijavaju na površinu.

Mere zaštite: Mehaničko skidanje i uništavanje rogača može imati rezultate ali se slabo primenjuje. Osnovna mera zaštite je uništavanje askospora u kruni voćke. Ono se izvodi primenom fungicida na bazi bakra u vreme mirovanja šljive. U toku vegetacije zaštita plodova se vrši fungicidima na baza bakra, cirama i hlorotalonila.

Carstvo: GLJIVE-FUNGI

Razdeo: Ascomycota

Klasa: Filamentous ascomycetes

Red: Erysiphales

Rod: Erysiphe

PEPELNICA KRASTAVCA, DUVANA, TIKAVA I DINJE

(Erysiphe cichoracearum)

Značaj: Erysiphe cichoracearum je zbirna vrsta koja parazitira na oko 230 vrsta biljaka. Nanosi velike štete krastavcu u zatvorenom prostoru. Javlja se na duvanu gotovo u svim krajevima u kojima se gaji i spada među najštetnije patogene. Kod nas je pepelnica česta na tikvama, dok se na dinji i lubenici ređe javlja.

Simptomi: Prvi simptomi se uočavaju na donjim i srednjem lišću i to uglavnom sa lica lišća. Javlja se beličasta, rastresita, pepeljasta navlaka. Pege su difuzno raspoređene. Pege se vremenom spajaju i prekrivaju ceo list. Tkivo ispod navlake žuti i nekrotira. Kao posledica ranih infekcija obolele biljke zaostaju u porastu. Slabije zaraze nastaju na vrhovima a plodovi ostaju pošteđeni.

Na duvanu se pepelnica javlja na lišću koje ne raste, pa se simptomi kasno uočavaju. Obolelo lišće se smežurava, suši i opada. Na miceliji se mogu uočiti sitna crna telašca-kleistotecije patogena.

13

Osobine patogena: Micelija se razvija epifitno, višećelijska je, dobro razgranata i sivo-bele boje. Na njoj se formiraju nerazgranate uspravne konidiofore, a na njima 5-12 konidija. Kleistotecije su mrke i okrugle. U njima se formira 4-30 askusa a u njima 2-3 askospore.

Patogen se intenzivno razvija pri toplom i vlažnom vremenu. Konidije se rasejavaju vetrom i za klijanje nije potrebna kap vode.

Razvija se na: krastavcu, duvanu, dinji, tikvi, suncokretu i krompiru.

Ciklus razvoja: Prezimljava u KLEISTOTECIJAMA (inf. od askospora)na obolelim biljnim ostacima u hladnim krajevima, a u toplim MICELIJOM (inf. od konidija) na zaraženim biljkama. Ako prezimljava kleistotecijama primarne zaraze nastaju od askospora, a ako prezimljava micelijom od konidija. Infekcija se ostvaruje probijanjem kutikule. Na mestu ostvarenih infekcija razvija se micelija koja obrazuje konidije. One se rasejavaju vetrom. Postoji veći broj konidijskih generacija. Krajem vegetacije formiraju se kleistotecije.

Mere zaštite: Gajenje otpornih sorti i primena fungicida na bazi triforina.

Rod: Uncinula

PEPELNICA VINOVE LOZE (Uncinula necator)

Značaj: Ovo je jedna od najštetnijih bolesti vinove loze i bez njene zaštite proizvodnja grožđa nije moguća. Patogen je prenet iz Amerike u Evropu. Kod nas je prisutna u svim vinogradima i pričinjava velike štete.

Simptomi bolesti: Unicinula necator razvija se na svim zeljastim delovima vinove loze ali se tipični simptomi javljaju na grozdovima. Na mladom lišću javljaju se pojedinačne belo-sive pepeljaste navlake, češće na licu nego na naličju lista. Tkivo se nepravilno razvija i deformiše.

Bobice mogu biti zaražene od formiranja pa do šarka. Mlade bobice su pokrivene sivom prevlakom koju čine vegetativni organi gljive. Bobica puca, suši se i opada. Ako obole starije bobice epidermalne ćelije izumiru, pokožica ne može da prati porast bobica i usled unutrašnjeg pritiska one pucaju. Pri jakim zarazama plodovi mirišu na pokvarenu ribu.

Lastari bivaju zaraženi još dok su zeleni i na njima se obrazuje pepeljasta prevlaka. Zaraza cvetova nastaje posle oplodnje i na njima se uočava beličasta micelijska prevlaka kasnije se suše i opadaju.

14

Osobine patogena: Unicinula necator je obligatni parazit, hife su višećelijske, septirane. Hife pomoću apresorija probijaju kutikulu i dospevaju u epidermalne ćelije gde obrazuju loptaste haustorije. Na miceliji se formiraju konidiofore a na njima 2-10 konidija.

Kleistotecije su loptaste. Svaka sadrži 2-8 askusa a u njima 4-7 askospora.

Temperatura je osnovni faktor za razvoj Unicinula necator. Optimalna je 20-27ºC. Inkubacioni period na 24-25ºC traje 7 dana a na 7ºC 32 dana. Konidije ne klijaju u kapi vode, direktna dnevna svetlost sprečava klijanje konidija.

Parazitira sve Vitiaceae.

Ciklus razvoja: Unicinula necator prezimljava na dva načina: MICELIOM (ispod ljuspica obolelih okaca) i KLEISTOTECIJAMA.

Prezimela micelija u okcima se u proleće aktivira i iz nje izrastaju beli lastari, koji su pokriveni micelijom koja obrazuje konidije. Konidije se rasejavaju vetrom i ostvaruju primarnu i veći broj sekundarnih infekcija.

Primarne infekcije mogu da nastanu i od askospora koje se oslobađaju iz prezimelih kleistotecija. Pod dejstvom vode kleistotecije nabubre i pod pritiskom izbacuju askuse. Na mestu primarne infekcije od askospora razvija se micelija koja obrazuje konidije. Postoji veći broj konidijskih generacija. Pred kraj vegetacije micelija zadebljava u okcima i prezimljava.

Mere zaštite: Pri rezidbi ukloniti obolele lastare. Sterilizacija čokota posle rezidbe kalijum permanganatom. Fungicidi su najvažniji na bazi sumpora, dinokapa, propikonazola, triforina.. Fungicidi se primenjuju kada je na lastaru razvijen 3.list. drugo prskanje pred cvetanje, a treće kada bobice dostignu 2/3 ukupne veličine. Da bi se sprečila rezistentnost treba kombinovati sistemične i kontaktne fungicide. Fungicidi na bazi S (ali ne kada je tº>28ºC, jer postaju fito toksični), dinokap, triforin...Ako Unicinula necator zahvati grozdove moraju se preduzeti energičnije mere, grozdove okupati rastvorom K-permanganata i tretirati sistemičnim fungicidom.

15

Rod: Sphaerotheca

PEPELNICA BRESKVE (Sphaerotheca pannosa)

Značaj: Pepelnica je veoma štetna bolest. Prouzrokuje direktne štete parazitiranjem plodova i indirektne parazitiranjem lišća i mladara.

Simptomi: Sphaerotheca pannosa var.persicae parazitira zeljaste delove biljke, lišće, mladare, cvetove i plodove. Na njima se javlja pepeljasta prevlaka. Obolelo lišće se uvija, suši i opada. Zahvaćeni mladari se suše i na njima micelija ostaje i posle odrvenjavanja. Na mladim plodovima se primećuje tipična micelijaska prevlaka, epikarp u zoni infekcije puca a plodovi se suše i opadaju.

Osobine patogena: Micelija se epifitno razvija na obolelim biljnim organima. Konidije se obrazuju bazipetalno. Konidijski stadijum poznat kao Oidium leucoconium. Kleistotecija se retko nalazi i to na mladarima. U svakoj kleistoteciji je askus sa 8 askospora.

Suvo, toplo vreme i povećana vlažnost vazduha pogoduju razvoju patogena. Kiše spiraju konidije pa sprečavaju razvoj epidemije. Dužina ink.perioda je 12-14 dana.

Sahaerotheca pannosa var.persicae parazitira vrste roda Pruni.

Ciklus razvoja: Prezimljava u vidu MICELIJE u zaraženim pupoljcima. U proleće micelija prati razvoj mladara i na njima se epifitno razvija. Na njoj se formiraju konidije. One se rasejavaju vetrom, dospevaju na osetljive biljne delove gde klijaju i ostvaruju infekciju kroz kutikulu.

Patogen može da se održava i KLEISTOTECIJAMA. Njih oslobađaju u proleće askusi sa askosporama koji ostvaruju primarne infekcije.

Mere zaštite: U jesen ili rano proleće treba orezati i spaliti obolele mladare. Primena fungicida na bazi dinokapa, triforina, S. I gajenje otpornih sorti.

Rod: Podosphaera

PEPELNICA JABUKE ( Podosphaera leucotricha)

Značaj: Poreklo iz S. Amerike. Jedna od najraširenijih i najznačajnijih bolesti jabuke. Do otkrivanja sistemičnih fungicida bila je ograničavajući faktor proizvodnje.

Simptomi: Patogen se razvija na zeljastim delovima jabuke. Epifitna micelija potpuno pokriva parazitirano tkivo pa izgleda da je pepelom posuto, otuda i naziv “pepelnica“. Kod

16

sistemične zaraze javljaju se „beli mladari“ koji se razvijaju iz zaraženih pupoljaka. Oni zaostaju u porastu, a lišće se uvija i suši. Iz obolelih cvetnih pupoljaka se razvijaju deformisani sitni cvetovi koji ostaju zatvoreni i osuše se. Prekriveni su sivo-belom prevlakom koju čine micelije sa konidijama i konidioforama.

Lokalne zaraze nastaju od sekundarnih infekcija. Sa naličja lista javlja se micelijska prevlaka. Obolelo mlado lišće gubi zelenu boju i uvija se ka naličju. Tkivo nekrotira, suši se i opada.

Simptomi na plodvima su najslabije uočljivi. Pokožica je mrežasta. Plodovi su sitniji, deformisani i na kori se javljaju pukotine.

Osobine patogena: Podosphaera leucotricha je epifitni patogen. Na površini obolelih biljnih organa razvija se micelija sa konidioforama i konidijama. Konidijski stadijum poznat je kao Oidium farinosum. Na konidioforama se obrazuje 6-9 konidija. Na letorastima i lisnim drškama formiraju se kleistotecije. U njima se nalazi po 1 askus a u njima po 8 askospora. Na kleistotecijama se formraju 2 vrste apendicesa: na vrhu dihotomo razgranati i tamni, a u osnovi rudimentirani i svetli.

Blaga i vlažna zima pogoduje razvoju patogena. Konidije klijaju pri opt.tº 20-22ºC. Za nihovo klijanje nije potrebna voda.

Podosphaera leucotricha parazitira vrste roda Malus.

Cilkus razvoja: Prezimljava MICELIJOM u pupoljcima i mladarima. U proleće micelija se razvije zajedno sa razvojem pupoljaka, zahvata letorast i obrazuje konidije. Po ostvarenim primarnim infekcijama micelija obrazuje konidije koje se rasejavaju vetrom i izazivaju sekundarne infekcije. Dlačice na naličju lista predstavljaju ulazni otvor za infekciju. Micelija sa lista preko lisne drske dospeva u zdrave pupoljke i ciklus razvoja se završava.

Mere zaštite: Preventivne mere; uklanjanje “belih mladara“ i njihovo uništavanje. Primena protektivnih i sistemičnih fungicida na bazi triforina, S i dinokapa. Stvaranje i gajenje otpornih sorti.

17

Rod: Blumeria

PEPELNICA STRNIH ŽITA (Blumeria graminis)

Značaj: Javlja se u svim krajevima sveta u kojima se gaje strna žita. Pričinjava značajne štete. Najveće štete nastaju kada patogen zahvati gornju trećinu lišća, dolazi do smanjenja lisne površine, povećanja respiracije i transpiracije i smanjenja fotosinteze zbog gubitka hlorofila i dolazi do smanjenja prinosa.

Simptomi: Patogen se razvija na svim nadzemnim delovima biljke. Prvi simptomi se javljaju na lišću. Na obolelim delovima uočavaju se bele prevlake koje pokrivaju celu lisnu površinu pa biljka kao da je posuta pepelom- “pepelnica“. Prevlaku čini micelija sa konidioforama i konidija.

Na miceliji se formiraju mrke kleistotecije koje se uočavaju kao crne tačkice.

Kod otpornih sorti, javljaju se nekrotične pege.

Osobine patogena: Micelija je višećelijska, sivo-bele boje, epifitno se razvija. Na njoj su kratke konidiofore a na njima bazipetilno se formiraju konidije. Kleistotecije su loptaste, u njima je 8-30 askusa sa po 8 askospora.

Blumeria graminis se razvija u humidnim i semihumidnim predelima. Za klijanje voda nije neophodna. Da bi se askusi oslobodili iz kleistotecija nepohodna je voda.

Dužina inkubacionog perioda je 3-11dana.

Blumeria graminis se razvija na strnim žitima i travama familije Poaceae.

Ciklus razvoja: Prezimljava na 2 načina: KLEISTOTECIJAMA i MICELIJAMA. Prezimela micelija masovno formira konidije, one se šire vetrom i ostvaruju primarnu a zatim sekundarnu zarazu. Broj sekundarnih zaraza moze biti i do 20. Ovako veliki broj generacija moguć je jer patogeneza traje 7-10 dana.

Ako patogen prezimljava kleistotecijama u proleće se oslobadjaju askusi a iz njih askospore koje ostvaruju primarne zaraze. Na mestu zaraze razvija se micelija, na njoj se obrazuju konidije koje se rasejavaju vetrom i ostvaruju sekundarne infekcije. Infekciona hifa probija kutikulu i obrazuje haustorije prstastog oblika. Krajem proleća micelija obrazuje kleistotecije. Iz njih se oslobađaju askusi i askospore koje inficiraju samonikle biljke na kojima se razvija micelija za prezimljavanje.

18

Mere zaštite: Preventivne: Stvaranje i gajenje otpornih sorti, izbalansirana ishrana (više N, manje K potencira razvoj patogena) i primena fungicida na bazi triadimefona, triadimenola i propikonazola.... kurativno pred klasanje, ako se proceni da će patogen zahvatiiti 3 vršna lista.

Razdeo: ASCOMYCOTA

PYRENOMICETES

Red: Hypocreales

Rod: Gibberella

PALEŽ KLIJANACA, TRULEŽ KORENA, STABLA I ZRNA,

PLESNIVOST KLIPA I KLASA I UVELOST BILJAKA

(Giberella zeae (Fusarium graminearum) i Gibberella fujikuri (F. moniliforme) )

Značaj: Vrste roda Gibberella rasprostranjene su u celom svetu i prouzrokuju ekonomski veoma značajne bolesti biljaka. Često imaju epidemioloiški karakter. Ove gljive stvaraju veoma poznate mikotoksine koji mogu da izazovu uginuće toplokrvnih životinja a kod ljudi bolesti mikotoksikoze.

Simptomi: Gibberella zeae prouzrkuju različite simptome na pojedinim biljnim organima. Prvi simptomi se manifestuju na klijancima u vidu paleži. Zaraza nastaje iz zaraženog semena ili zemljišta. Na koleoptilama se javljaju pege mrke boje. Korenčići i osnova stabaoceta poprimaju mrku boju. Klijanci su nežni, deformisani i propadaju.

Na stablu kukuruza simptomi se javljaju pri osnovi i na nodusima u vidu tamnih pega u okviru kojih tkivo nekrotira. Biljke se suše i poležu. Na površini obolelog korena i stabla formiraju se crna telašca- peritecije gljive.

Najveće štete nastaju kada oboli klas i klip. Na njima se uočava beličasta prevlaka. Kasnije micelija pocrveni. Oboleli klasovi prevremeno sazrevaju, ostaju tanki. Gljiva formira crna telašca- peritecije. Zaražena zrna su smežurana, laka, endosperm je brašnast.

Trulež klipa počinje sa vrha. Komušina i svila su slepljene uz klip. Izmedju redova zrna razvije se micelija. Obolelo zrno je šturo, kočanka krta i lako lomljiva.

19

Osobine patogena: Gibberella zeae je fakultativni parazit. Micelija je septirana, razgranata. Na njoj se formiraju konidije i peritecije. U peritecijama se formiraju askusi sa po 8 askospora.

Gibberella fujikuri retko formira peritecije u kojima su askusi sa 8 askospora sa po 1-om septom.

Većina Gibberella vrsta pogoduje toplo i vlažno vreme. Optimalna temperatura za razvoj je 20-25ºC.

Ove vrste su polifagne. Gibberella zeae parazitiraju pšenicu, kukuruz, ječam, ovas, raž, pirinač, trave...

Ciklus razvoja: Održava se MICELIJAMA, PERITECIJAMA i MAKROKONIDIJAMA u zaraženim biljkama, semenu i zemljištu.

Micelija se aktivira pri klijanju semena i prelazi u klicu. Na površini semena mogu se naći konidije koje po setvi klijaju i ostvaruju infekcije. Micelija u zemljištu na biljnim ostacima u povoljnim uslovima se aktivira i ostvaruje zarazu klijanaca. Vektor Gibberella zeae je kukuruzna zlatica. Zaraze ostvaruju i askospore posle oslobođenja iz askusa. Na mestu infekcije se razvije micelija koja obrazuje konidije. One se rasejavaju vetrom, insektima, obućom za rad itd.

Gibberella zeae može da ostvari infekciju kroz prirodne i veštačke otvore.

Strna žita i trave su veoma osetljive na infekciju u vreme cvetanja. Konidije nošene vetrom dospevaju na žig tučka koji je lepljiv. U uslovima povećane vlažnosti klijaju u infekcionu hifu koja prodire kroz stubić do plodnika i razvija se u njemu. Zahvata semeni zametak, širi se na susedne klasiće. Micelija koja se razvije na površini klasa obrazuje nove generacije konidija koje ostvaruju sekundarne zaraze. Kasnije se obrazuju peritecije.

Najznačajniji izvor zaraze su delimično zaražena zrna jer se pri doradi ne mogu odvojiti od zdravih.

Mere zaštite:

Agrotehničke mere; plodored, đubrenje, vreme setve, korišćenje zdravog semena i zaoravanje žetvenih ostataka.

Gibberella zeae se razvija i na kukuruzu i na pšenici. Pšenica se gaji posle kukuruza. Tokom gajenja kukuruza dolazi do nagomilavanja inokuluma u zemljište, posle setve pšenice dolazi do zaraze klijanaca. Ovo se moze sprečiti plodoredom.

20

Primena veće koliline N potencira razvoj patogena. Mikroelementi Li, Zn, Cu povećavaju otpornost pšenice prema Gibberella zeae.

Pri ranoj setvi i većoj gustini setve dolazi do pojave bolesti. Dubljim zaoravanjem žetvenih ostataka smanjuje se zarazni potencijal. Gajenje otpornih sorti i hibrida. Dezinfekcija semena fungicidima na bazi kaptona, tirama i mankozeba. U vreme klasanja ona se može tretirati preparatima na bazi benomila, propikonazola...

Rod: Claviceps

GLAVNICA RAŽI (Claviceps purpurea)

Značaj: Sklerocije ovog patogena mogu biti toksične za ljude i toplokrvne životinje jer sadrže mikotoksičan ergocistin i alkaloide ergometrin, engotamin i ergotaminin. Bolest kod ljudi nastaje pri upotrebi brašna sa ovim mikotoksinima i aklaloidima i poznata je kao „Antonijeva vatra“. Sklerocije se mogu koristiti u farmaciji zbog lekovitog svojstva. Claviceps purpurea je rasprostranjena širom sveta ali danas ne pričinjava velike štete.

Simptomi: Claviceps purpurea parazitira isključivo klas. Tipični simptomi su sklerocije koje se na njemu javljaju isključivo umesto zrna. Znatno su krupnije od zrna, vire iz klasića. Tamne su boje, izdužene i blago povijene pa su poznate kao „pseći nokat“. Na vrhu klaska može se uočiti lepljiva, žućkasta tečnost koju luči unutrašnja micelija patogena.

Osobine patogena: Micelija je višećelijska. Ona prožima zaraženi plodnik i dovodi do njegovog uvenuća i deformacije. Micelija obrazuje pseudoparenhim koji se uobličava dajući sklerociju pa se u plodniku u mesto zrna razvije sklerocija. Ova gljiva formira i konidije i peritecije. Konidije se formiraju na konidioforama a peritecije u zemljištu. U peritecijama se formiraju askusi a u njima po 8 askospora.

Hladno i vlažno vreme pospešuju razvoj patogena. Claviceps purpurea je patogen biljaka iz porodice Poaceae.

Ciklus razvoja: Prezimljava u obliku SKLEROCIJA u zemljištu gde dospevaju pri žetvi ili nakon setve semena. Primarne zaraze nastaju od askospora koje se oslobađaju iz

21

peritecija, rasejavaju se vetrom i dospevaju na žig tučka. Na njemu klijaju i infekciona hifa prodire do plodnika cveta gde ostvaruje infekciju. Micelija formira konidije koje se rasejavaju kišnim kapima, dodirom susednih klasova i insektima. Konidije dospevaju na žig tučka nezaraženih cvetova, klijaju i ostvaruju zarazu. Konidijski stadijum je veoma bitan za širenje patogena pa je nazvan Sphacelia segetum. Micelija formira sklerocije. Pri žetvi one ispadaju iz klasa i dospevaju na zemljište. Njihovim klijanjem i obrazovanjem spora, peritecija i askospora obnavlja se ciklus razvoja.

Mere zaštite: Preventivne su najznačajnije (duboko zaoravanje strnjike, plodored, korišćenje semena bez sklerocija).

Hemijske mere nisu našle širu primenu. Izvesni rezultati se mogu postići potapanjem semena u 30% rastvor KCl i 20% NaCl.

Razdeo: Ascomycota

Pydenomicetes

Red: Phyllachorales

Rod; Polystigma

PLAMENJAČA (CRVENA PEGAVOST) ŠLJIVE

(Polystigma rubrum)

Značaj: Najrasprostranjenija i najraširenija na Balkanu. Kod nas pričinjava velike štete posebno na sorti Požegači. Štete nastaju usled prevremenog opadanja lišća. Što onemogućava dozrevanje plodova pa oni nemaju upotrebnu vrednost.

Simptomi: Isključivo se ispoljavaju na lišću i imaju dijagnostički karakter. Na lišću se prvo javljaju bledo-žute, okrugle pege. Vremenom se uvećavaju i tamne. Pege se međusobno spajaju i dolazi do opadanja celokupnog lišća. Obolela stabla kao da su plamenom spaljena-plamenjača. Ako su infekcije sporadične sa obolelog lista ispada nekrotirano tkivo, pa on postaje rupičast. Na

22

mestu pega micelija formira udubljenje ka naličju a ispupčenje ka licu lista.

Osobine patogena: Polystigma rubrum se razvija u mezofilu lista koji je pretvoren u splet hifa-stromu. U stromama se obrazuju piknidi a u njima piknospore. One ističu kroz otvore na vrhu u sluzavoj masi. Piknospore ne mogu da ostvare infekciju lista, već imaju ulogu gameta i služe za oplodnju askogena preko trihogene hife. Ovako nastaju peritecije u stromama.

Povećana vlažnost vazduha i opt tº 18ºC pogoduju razvoju patogena. Dužina inkubacionog perioda je u poljskim uslovima 30-45 dana.

Polystigma ruberum parazitira vrste roda Prunus.

Ciklus razvoja: Održava se PERITECIJAMA u opalom lišću. U ciklusu razvoja postoje parazitska i saprofitska faza.

Parazitska počinje u proleće. Oslobađanjem askusa iz peritecije i ostvarivanjem primarne infekcije askosporama i traje do početka opadanja lišća. Pod uticajem kišnih kapi dolazi do bubrenja peritecija i izbacivanja askusa. Kad dođe do otvaranja peritecija zbog razlika u pritisku askus puca i izbacuje askospore. Njih zahvataju vazdušne struje i rasejavaju ih na lišće šljive. Infekcija se ostvaruju direktnim probijanjem epidermisa. Micelija se razvija u mezofilu. Gljiva može imati veći broj generacija.

Saprofitska faza počinje sa opadanjem lišća i traje do proleća. U ovoj fazi gljiva formira peritecije, askuse i askospore koje nakon sazrevanja ostvaruju infekcije.

Mere zaštite: Osnovna mera je skupljanje opalog lišća jer patogen prezimljava u njemu. Lišće spaljujemo ili dublje zaoravamo.

Hemijske mere: fungicidima na bazi cineba, mankozeba, kaptana.... i gajenje otpornih sorti.

23

Red: Diaportales

Rod: Diaporthe

SIVOMRKA PEGAVOST SUNCOKRETA (Diaporthe helianthi)

Značaj: U uslovima jakih zaraza prinosi mogu biti prepolovljeni. Pored smanjenja prinosa ova gljiva prouzrokuje pogoršanje kvaliteta ulja.

Simptomi: Simptomi se uočavaju na stablu, lišću i lisnim drškama. Na ivicama starijeg lišća nastaju mrke nekrotične pege. One se šire izmedju većih nerava u vidu slova „V“. Simptomi se prvo uočavaju na prizemnom lišću. Iz bočnih patogen dospeva u glavne nerve i kroz lisnu dršku do stabla. Obolela biljka gubi turgor i biljka vene. Tipični simptomi se javljaju na stablu. Na mestima gde su lisne drške spojene sa stablom obrazuju se mrke pege koje se vremenom povećavaju. Centralni deo je siv a ivični mrke boje. Zaraženo tkivo se razmekšava i biljke se lome i poležu. Glavice ostaju sitne, zrno nenaliveno i prinos smanjen. U okviru pega uočavaju se crna telašca-piknidi gljive.

Osobine patogena: Micelija je slabo bujna, višećelijska, beličasta. Na stablu formira piknide i u njima piknospore. Na vrhu piknida je otvor-ostiola kroz koji u sluzastoj masi ističu sopre. Postoje dva tipa piknospora: α i β. Zarazu ostvaruje α dok β ne mogu da klijaju jer nemaju dovoljno rezervnih materija. Peritecije se obrazuju u biljnim ostacima. U njima se formiraju askospore. U svakom askusu je po 8 askospora.

Optimalna temperatura je 20-25ºC, inkubacioni period 7-10 dana.

Diaporthe helianthi parazitira neke vrste iz roda Helianthus.

Ciklus razvoja: Održava se zaraženim ostacima u vidu MICELIJA. Ona u toku jeseni formira peritecije, ali niske temperature usporavaju njihovo stvaranje pa se najveći broj obrazuje u proleće. Oslobođene askospore iz askusa rasejavaju se vazdušnom strujom i dospevaju na list.

Mere zaštite: Gustinom i vremenom setve može se uticati na razvoj patogena. Gusta setva potencira njihov razvoj a kasnijom setvom se izbegava maksimalno oslobađanje askospora. Gajenje otpornih i tolerantnih hibrida. Upotreba fungicida (cineb, mankozeb...) Uspešna zaštita obezbeđuje se sa 2 prskanja (početak butonizacije i početak cvetanja). Upotreba zdravog i dezinfikovanog semena.

24

Rod: Gnomonia

SIVA PEGAVOST ORAHA-ANTRAKNOZA (Gnomonia leptostyla)

Značaj: Jedna je od najrasprostranjenijih i najštetnijih bolesti oraha. Konidijski stadijum opisan je kao Leptothyrium juglandis. Najveća štete nastaju u godinama sa vlažnim prolećem i letom, posebno ako obole mladi plodovi.

Simptomi: Se javljaju na zeljastim delovima oraha, a najtipičniji na lišću i plodovima. Na mladom lišću se javljaju pege koje se vrlo brzo uočavaju i međusobno spajaju. Za kratko vreme može biti zahvaćena veća površina lista pa dolazi do njegovog opadanja. Ako ne opadne onda se deformiše i uvija oko centralnog nerva. Centralni deo je sive, a obod lista tamne boje. Sa naličja lista javljaju se crna tačkasta plodonaosna tela-acervule.

Na plodovima se javljaju pege. Nekrotiranjem mezokarpa u plodovima nastaju ugnute pege koje su tipične za antraknozu. Oboleli plodovi pocrne i opadaju. Plodovi koji su dostigli uobičajenu veličinu ne opadaju ali se unutar njih formira jezgro koje pocrni i ima gorak ukus. Na plodovima se mogu uočiti acervule.

Na letorastima se javljaju mrke pege čiji je centralni deo sive boje.

Osobine patogena: Micelija se razvija intercelularno. Ispod kutikule sa naličja lista formira acervule a na njima konidije. Patogen obrzuje makro i mikrokonidije. Konidijski stadijum je opisan kao Marssonina juglandis. Na naličju opalog lišća micelija formira peritecije u kojima su smešteni askusi sa askosporama.

Prohladno i kišovito vreme pomaže razvoj patogena. Do infekcije dolazi samo ako je list vlažan najmanje 6h. Opt.temperatura za infekciju je 21ºC.

Domaćini gljivi su razl.vrste roda Juglandis.

Ciklus razvoja: U ciklusu razvoja postoje 2 faze: saprofitska i parazitska.

Saprofitska nastaje po opadanju lišća. Na miceliji se u toku zime obrazuju peritecije. U proleće se iz njih oslobađaju askospore koje dospevaju na mlado lišće i plodove i ostvaruju infekciju. (parazitska)Primarne infekcije mogi da nastanu i od konidija. Infekciona hifa prodire kroz prirodne otvore ili povrede u tkivo lista, ploda ili letorasta i razvija se intercelularno. Ispod kutikule sa naličja lista obrazuju se acervule koje reprodukuju konidije. Tokom vegetacije zaraza se širi konidijama. Gljiva ima 5 konidijskih generacija. Po opadanju lišća počinje saprofitska faza čime se završava ciklus.

25

Mere zaštite: Preventivno: skupljanje, zaoravanje ili spaljivanje lišća, čime smanjujemo inokulum za sl. vegetaciju. Gajenje otpornih sorti. Fungicidi na bazi Cu, benomila, mankozeba... (2x treturanje u maju i junu).

Razdeo: Ascomycota

Loculoascomycetes

Red: Dothideales

Rod: Mycosphaerella

SIVOPURPURNA PEGAVOST LIŠĆA JAGODE

(Mycosphaerella fragariae)

Značaj: Jedan je od najrasprostranjenijih i najštetnijih patogena jagode. Pri jačem napadu dolazi do propadanja lišća, smanjenja prinosa i lošeg kvaliteta plodova.

Simptomi: Patogen se razvija na lišću, lisnim peteljkama, plodovima, cvetnim delovima i stolonima. Tipični simptomi su na lišću srednje starosti u vidu mnogobrojnih pega. Prvo se javljaju na licu lista. Vremenom se pege povećavaju. U središnjem delu su sive a po obodu tamno-purpurne. Ovaj simptom ima dijagnostički karakter. Lisno tkivo se suši i izumire. Na ostalim parazitiranim delovima pege su manje izrežene. Plodovi retko obolevaju i na njima se javljaju mrka, plitka ulegnuća. Obolela mesta naseljavaju saprofiti pa dolazi do truljenja.

Osobine patogena: Micelija se razvija između kutiklue i epidermisa i obrazuje nerazgranate konidiofore koje izbijaju kroz stomine otvore. Na njima su konidije. Ova gljiva formira i peritecije raspoređene po obodu pega. U njima su askusi sa askosporama. Mycosphaerella fragariae formira i sklerocije na čijim vrhovima se formiraju konidije.

Vlažno i hladno vreme pogoduju razvoju patogena. Konidije klijaju u kapi vode i šire se kišom. Infekcija se ostvaruje pri 20-22ºC.

Domaćini su jagode i vrste roda Potentilla.

Ciklus razvoja: Održava se na obolelom lišću u vidu KONIDIJA, SKLEROCIJA i PERITECIJA. Primarne zaraze nastaju u proleće od konidija ili askospora. Konidije se formiraju

26

na stromi ili sklerocijama. Infekciona hifa prodire u list kroz stomine otvore ili direktno kroz epidermis. Micelija se razvija endofitno i formira haustorije i konidiofore. One izbijaju kroz stomine otvore na površinu lista i na njima se formiraju konidije. Njima se patogen rasejava tokom vegetacije i ostvaruje sekundarne zaraze.

Sklerocije i peritecije se obrazuju na izumrlom lišću. U proleće dolazi do oslobađanja askospora koje ostvaruju infekciju.

Mere zaštite:

Agrotehničke: gajenje na lakom i rastresitom zemljištu; koristiti zdrave živiće; izbegavati višegodišnje gajenje na jednom mestu; otporne sorte....

Hemijske mere: jagoda sukcesivno zri i bere pa treba voditi računa o karenci. Tretiranje se izvodi pre cvetanja po precvetavanju i posle berbe. Fungicidi na bazi Cu, cineba, tirama, kaptana....

Red: Pleosporales

Rod: Venturia

ČAĐAVA PEGAVOST LIŠĆA I KRASTAVOSTA PLODOVA JABUKE

(Venturia inaequalis)

Značaj: Jedna je od najznačajnijih bolesti ove voćne vrste. U nekim zemljama je ograničavajući faktor proizvodnje. Sreće se svuda gde se gaji jabuka. Štete mogu biti indirektne usled propadanja lišća i direktne usled oboljenja plodva.

Simptomi: Venturia inaequalis se razvija na svim zeljastim delovima jabuke, a karakteristični simptomi su na lišću i plodovima.

Na lišću se obrazuju sitne maslinasto-zelene pege. Kasnije poprimaju boju čađi, povećavaju se, spajaju pa mogu prekriti i ceo list. Tkivo ispod pege gubi hlorofil i suši se. Lišće se deformiše, žuti i opada.

Plodovi obolevaju od zametanja do berbe i u toku skladištenja. Na površini plodova razvijaju se mrkozelene pege u okviru kojih tkivo izumire. Oboleli delovi ploda slabije rastu pa se javljaju pukotine. Obolela mesta imaju izgled čađavih krasta.

27

Cvet može biti zaražen od otvaranja cvetnog pupoljka. Na cvetovima se obrazuje prevlaka maslinaste boje. Oni se suše i opadaju.

Na letorastima se patogen retko javlja a na kori se formiraju mali plikovi.

Osobine patogena: Micelija je septirana i razvija se subkutikularno. Između kutikule i epidermisa formira kratke konidiofore sa konidijama. U opalom lišću micelija spajanjem askogena i anteridija formira peritecije u kojima se formiraju askusi sa askosporama. Askospore se sastoje od 2 nejednake ćelije, gornja je kraća i šira.

Prohladno i kišovito vreme pomaže razvo patogena. Za oslobađanje i klijanje askospora neophodna je kap vode. Inubacioni period je 8-17 dana. askospora

Parazitira vrste roda Malus, Pyrus i Sorbus.

Ciklus razvoja: U životnom ciklusu postoje 2 faze: saprofitska i parazitska.

Saprofitska nastaje po opadanju lišća. U ovoj fazi dolazi do formiranja peritecija i askusa i askospora u njima. Masovno oslobađanje askospore je u vreme listanja jabuke. Askospore se rasejavaju vetrom, dospevaju na biljne organe, klijaju u kapi vode, formiraju apresorije(zadebljali vrh hife), potom infekciona hifa probija kutikulu i ostvaruje primarnu infekciju.

Sa ostvarenjem primarnih infekcija započinje parazitska faza i traje tokom vegetacionog perioda jabuke. Micelija formira konidiofore a na njima konidije koje se rasejavaju kišnim kapima na kraća rastojanja. Dospevaju na mlado lišće i ostvaruju sekundarne infekcije. Ovaj patogen je policikličan i ima više generacija u toku vegetacije.

Mere zaštite: Hemijske su najvažnije. S obzirom da patogen ima veći broj generacija i da se oslobađanje askospora i primarne infekcije ostvaruju u dužem periodu jako je bitno vreme tretiranja. Za to služe kompjuterizovani programi i izveštajne službe.

Protektivni fungicidi na bazi Cu, cineba, kaptana, mankozeba, triforina.....Sistemični na bazi: benomila, triforina i Kurativni: triflumizola, pirifenoksa..

Zbog rezistentnosti treba kombinovati sistemične i protektivne fungicide. I gajenje otpornih sorti.

28

ČAĐAVA PEGAVOST LIŠĆA I KRASTAVOST PLODOVA KRUŠKE

( Venturia pirina )

Značaj: Veoma je rasprostranjena bolest kruške. Jedna je od ekonomski najvažnijih bolesti kruške. Bez zaštite nije moguća proizvodnja.

Simtomi: Razvija se na lišću, plodovima, cvetovima i mladarima. Simptomi na lišću se češće uočavaju na naličju nego na licu. Na njima se javljaju maslinaste pege koje kasnije potamne. One su sitne, a vremenom uvećavaju i spajaju a lisno tkivo ispod njih nekrotira. Pri jakim zarazama dolazi do sušenja i opadanja lišća.

Na plodovima su simptomi slični onima na jabuci. Ispod pega formira se plutani sloj kao rezultat reakcije domaćina na patogena. Zbog nejednakog porasta zdravog i obolelog tkiva u zoni pega ono puca i javljaju se čađave kraste. Na plodovima se javlja konidijska navlaka maslinaste boje a oboleli cvetovi potamne, suše se i opadaju.

Na letorastima nastaju ozlede koje liče na rak rane. Javljaju se plikovi koji pucaju. Zaraženi pupoljci se ne otvaraju i izumiru. Ispod kore se formira plutast sloj koji omogućava dalje širenje patogena.

Osobine patogena: Micelija se razvija ispod kutikule lista i formira konidiofore sa konidijama. Nakon oslobađanja konidije, ostaju ožiljci na mestima gde su bile i konidiofore formiraju nove konidije.

U opalom lišću micelija formira peritecije sa askusima. U askusu je 8 askospora.

Razvija u umerenoj i suptropskoj klimi. Optimalna temperatura za razvoj je 20-21ºC. Dužina inkubacionog perioda je 15-25dana.

Venturia pirina napada samo krušku.

Ciklus razvoja: Konidije se formiraju na mladarima, rasejavaju kišnim kapima i ostvaruju primarne infekciije.

Konidije imaju veću ulogu u ostvarivanju primarne infekciije od konidija V.inaequalis. Peritecije Venturia pirina se formiraju dublje u tkivu nego peritecije V.inaequalis. Zato vlaženje peritecija mora da bude nešto duže pri istim temperaturama da bi došlo do oslobađanja askospora.

Mere zaštite:

29

Odstranjivanje mladara sa rak ranicama. Zimsko prskanje je bitno jer se patogen održava u rak ranama. Hemijska zaštita: fungicidima tokom vegetacije na bazi Cu, cineba, kaptana,

mankozeba, triforina.... A ako je vreme kišovito prskanje se izvodi pred kišu u osetljivim fazama.

Gajenje otpornih sorti.

Rod: Didymella

SUŠENJE IZDANAKA MALINE (Didymella applanata)

Značaj: Široko rasprostranjena bolest maline. Kod nas je jedna od najvažnijih bolesti. Može da smanji prinose i do 80%.

Simpomi: Didymella applanata parazitira lišće, stablo, izdanke i pupoljke. Prvi znaci javljaju se u leto. Na ivici lišća javljaju se tamne pege koje se postepeno šire ka glavnom nervu u vidu slova „V“. Obolelo tkivo nekrotira i suši se, a oko pega se javlja mrko-žut oreol.

Na izdanku oko spavajućih pupoljaka u pazuhu peteljke lista javljaju se tamno-ljubičaste pege. Pege se šire, spajaju sa pegama susedniih nodusa.

Kora u zoni pega odumire u toku zime i odvaja se od drvenastog dela, cepa se i opada, a pege poprimaju srebrnasto-belu boju i dolazi do izbeljivanja izdanaka. Na njima se vide crne tačkice-peritecije ili piknidi gljive. Osnova stabla izumire pa podmlađivanje maline orezivanjem nije moguće.

Lisne drške nekrotiraju i na mestu spajanja sa stablom se prelamaju i suvo lišće visi na izdancima. Pupoljci zakržljavaju i ne uspevaju da se razviju u konkurenciji sa nezaraženim pupoljcima.

Osobine patogena: Micelija zahvata jedino primarnu koru izdanaka i u njoj formira peritecije i piknide. U peritecijama se formiraju askusi sa askosporama. Piknidi se formiraju površinski i u njima se obrazuju piknospore. Didymella applanata stvara veći broj pega, peritecija i piknida na izdancima maline u uslovima toplog proleća. Osetljivost lastara povećana je pod uticajem visokih temperatura.

Patogen se razvija na malini i kupini.

30

Ciklus razvoja: Didymella applanata se održava na obolelom izdanku u obliku MICELIJA, PSEUDOTECIJA i PIKNIDA. Askospore nakon oslobađanja dospevaju na lišće. Po klijanju ostvaruju primarne infekcije direktno kroz kutikulu a micelija se razvija intercelularno. Iz lista raste kroz peteljku i dospeva do kore izdanka. Tokom leta formira konidijski stadijum tipa Phoma koji ostvaruje sek.zaraze. Piknospore imaju ulogu u širenju zaraze tokom vegetacije.

Mere zaštite:

Uklanjanje obolelih izdanaka odmah po berbi. Zdrav sadni materiijal Zasad ne sme biti zakorovljen, pregust i bujan jer se patogen intezivno razvija. Gajenje otpornih sorti Preparati na bazi Cu, mankozeba...

Rod: Pleospora

PALEŽ KLIJANACA, TRULEŽ KORENA I PEGAVOST LIŠĆA REPE

(Pleospora bjoerlingii)

Značaj: Ovu bolest mogu da prouzrokuju vrste roda Fusarium, Pythium, Rhizoctonia... Gljiva Pleospora bjoerlingii je široko rasprostranjena u svetu i glavni uzročnik proređivanja useva repe na parcelama.

Simptomi: Se manifestuju na klijancima, korenu, lišću repe i stablu semenske repe.

Palež se javlja u najranijim fazama razvoja repe. Na klijancima se uočavaju vodenaste pege. Tkivo nekrotira što dovodi do poleganja i uginjavanja klijanaca. Zbog njihovog uginjavanja dolazi do proređivanja useva i pojave „ćelavih mesta“ na parceli. Preživeli klijanci zaostaju u porastu.

Na korenu se javljaju sitne, tamno-mrke ulegnute pege u okviru kojih se razvija vlažna trulež. Ona zahvata srce korena što podseća na simptom nedostatka bora u zemljištu. Trulo tkivo je tamno mrke boje sa tamnim linijama. Ona postaje suvo i smežurano. Mogu se uočiti i crna

31

telašca-piknidi. Vidni simptomi truleži korena manifestuju se u vidu nekrotične pege u čijem središnjem delu su smešteni piknidi.

Na stablu semenske repe javljaju se tamne nekrotične pege koje se spajaju i prstenasto ga obuhvataju pa dolazi do sušenja i lomljenja. U pegama se formiraju piknidi i pseudotecije.

Osobine patogena: Micelija je septirana i razgranata, ona formira piknide na površini ili su uronjeni u biljno tkivo. Na vrhu je otvor-ostiola kroz koji ističu piknospore. Peritecije se formiraju na vrhu micelijske strome. U njima su askusi sa po 8 askospora.

Hladno i kišovito vreme pogoduje razvoju patogena. Optimalna temperatura je 14-18ºC. Ovaj patogen se javlja samo na repi.

Ciklus razvoja: Održava se u biljnim ostacima u vidu MICELIJA, PERITECIJA i PIKNIDA i na semenu u vidu MICELIJA ili PIKNIDA. Primarna infekcija klijanaca se ostvaruje micelijama iz zemljišta ili semena. Po nicanju biljaka infekcija se ostvaruje piknosporama. Nakon isticanja iz piknida rasejavaju se kišnim kapima i ostvaruju infekcije direktnim prodiranjem u biljno tkivo. Na stablu semenske repe se formiraju konidije koje dospevaju na seme pri vršidbi.

Mere zaštite:

Agrotehničke: plodored, zdrav semenski materijal, đubrenje P đubrivima uz dodatak B, kultiviranje, razbijanje pokorice...

Dezinfekcija semena sa fungicidima na bazi mankozeba i tirana, a tokom vegetacije fungicidi na bazi benomila i piradiona.

Razdeo: Ascomycota

Discomycetes

Red: Helotiales

Rod: Monilinia

SUŠENJE CVETOVA, GRANČICA I MRKA TRULEŽ PLODOVA

KOŠTIČAVIH VOĆAKA (Monilinia laxa)

Zanačaj: Najznačajniji patogen koštičavih voćaka. Česte su epidemije. Višegodišnjim obolevanjem cvetova dolazi do opšteg slabljenja i sušenja.

Simptomi: Monilinia laxa parazitira cvetove, mladare, grane, grančice i plodove. Prvi vidljivi simptomi na cvetovima su sušenje prašnika i kruničnih listića i ostalih delova cveta.

32

Poslednji izumiru čašični listići. Cvetovi imaju čokoladnu boju, suše se i opadaju. Ovaj simptom se zove „palež cveta“. U vlažnim uslovima formira se sivkasta prevlaka od micelije.

Na granama, grančicama i letorastima javljaju se ugnute nekrotične pege. Na mestima zaraze nastaju zadebljanja grana.

Cvetovi i listovi uvenu a kasnije se potpuno osuše.

Plodovi mogu biti zaraženi od zametanja do pune zrelosti. Oni se suše i opadaju. Na kasnije zahvaćenim plodovima se javljaju mrke pege. Kasnije dolazi do pucanja pokožice i na njima se obrazuju gomilice od konidiofora i konidija koje predstavljaju sporodohije(združene konidije).

Osobine patogena: Micelija je sivo-maslinaste boje, razgranata, obilno formira konidiofore koje se dihotomo granaju sa mikro i makrokonidijama. Konidije se obrazuju blastično u većim grupama tako da je donja najmlađa, stvarajući sivo-bele gomilice spermagonija.

Micelija ne formira sklerocije, ali se zaraženi plodovi pretvaraju u suve strome. U njima su askusi sa po 8 askospora. Monilinia laxa se od Monilinia fructigena i Monilinia fructicola razlikuje po tome što na hranljivoj podlozi formira režnjast obod.

Kišno i prohladno vreme pogoduje razvoju Monilinia laxa. Broj generacija zimskih konidija je 3-11. Ink.period je kratak (pri 17-23ºC je 2-4dana).

Monilinia laxa parazitira na oko 30 vrsta roda Prunus, Malus, Corylus i Pyrus...

Ciklus razvoja: Prezimljava MICELIJAMA u rak ranama na obolelim granama i plodovima. Prezimela micelija se aktivira i obrazuje konidije. Rasejavanje vetrom, insektima i kiš.kapima. Infekcija se ostvaruje kroz prirodne otvore i rane ili povrede. Infekcija ploda nastaje preko povrede od grada ili oštećenja od insekata. Konidije dospevaju na rane, klijaju i infekcione hife prodru u plod. Na svim obolelim biljnim organima micelija obrazuje konidije koje ostvaruju sekundarne zaraze.

Mere zaštite: Suzbijanje nije jednostavno. Treba voditi računa o aeraciji da se spreči duže zadržavanje kišne vode posle kiše na voćkama.

Mehaničke mere: sakupljanje i uništavanje obolelih plodova, osušene grane i grančice i mladare treba odstraniti i spaliti.

Hemijskim putem: fungicidi na bazi Cu za zimsko prskanje a tokom vegetacije na bazi Cu-hidroksida, triforina.... Treba kombinovati i sistemične i kontaktne fungicide.

Gajenje otpornih sorti.

33

SUŠENJE CVETOVA, GRANČICA I MRKA TRULEŽ PLODOVA

JABUČASTIH VOĆAKA (Monilinia fructigena)

Značaj: Najveće štete pričinjava na jabuci i krušci. Prevashodno napada plodove. Jedan od najštetnijih patogena jabučastih voćnih vrsta. U dodiru zdravih i zaraženih plodova patogen se prenosi sa zaraženih na zdrave.

Simtomi: Tipične simptome prouzrokuje na plodovima. Oboleli mladi plodovi nekrotiraju i opadaju. Kod odraslih plodova na mestu zaraze se javljaju kružne pege smeđe boje. Pege se uvećavaju i micelija u potpunosti prožima čitav plod. Micelija obrazuje konidiofore sakupljene u manje grupice i na površini ploda se uočavaju kao svetlije gomilice-sporodohije. One su na plodu razmeštene u vidu konc.krugova. Svaki krug nastaje formiranjem novih sporodohija u toku jednog dana.

Usled daljeg razvoja micelije koja koristi velike količine vode i min.meterija dolazi do sušenja plodova. Plodovi postaju suvi i smežurani i predstavljaju stromatičnu tvorevinu gljive. Na plodovima je karakterističan i simptom crne truleži. On nastaje prilikom skladištenja plodova u tami jer u tim uslovima ne dolazi do fruktifikacije patogena.

Osobine patogena: Micelija se razvija intercelularno i ispod kore obrazuje strome, a na površini konidiofore i konidije. Oni su skupljeni u grupe koje predstavljaju sporodohije.

Apotecije se formiraju na stranama mumificiranih plodova. U njima se formiraju askusi. Spajanjem askogena i anteridija nastaje po 8 askospora u svakoma skusu.

Vlažnost je najvažniji faktor za razvoj Monilinia fructigena. Konidije se rasejavaju kišnim kapima. Tokom dana formiraju se konidije a tokom noći raste micelija.

Jabuka i kruška su osnovni domaćini Monilinia fructigena.

Ciklus razvoja: Patogen se održava MICELIJOM u mumificiranim plodovima ili na drugim obolelim biljnim delovima. U povoljnim uslovima micelija se aktivira i obrazuje konidije koje ostvaruju primarnu infekciju. Micelija obrazuje novu generaciju konidija koje ostvaruju sekundarne infekcije. Monilinia fructigena je policiklični patogen.

Masovne infekcije nastaju na mestima njihovog oštećenja od insekata Cydia pomonela. Infekcija može nastati i direktnim prodiranjem inficirane hife u plod. Patogen se razvija i posle berbe, skladištenja i prodaje.

Mere zaštite: Suzbijanje nije jednostavno. Treba voditi računa o aeraciji da se spreči duže zadržavanje kišne vode posle kiše na voćkama. Posebna pažnja u suzbijanju Cydia pomonela.

34

Mehaničke mere: sakupljanje i uništavanje obolelih plodova, osušene grane i grančice i mladare treba odstraniti i spaliti.

Hemijskim putem: fungicidi na bazi Cu za zimsko prskanje a tokom vegetacije na bazi Cu-hidroksida, triforina.... Treba kombinovati i sistemične i kontaktne fungicide.

Gajenje otpornih sorti.

Rod: Sclerotinia

BELA TRULEŽ SUNCOKRETA I DRUGIH BILJAKA

(Sclerotinia Sclerotiorum)

Značaj: Sclerotinia Sclerotiorum je rasprostranjena širom sveta, gotovo svuda gde se suncokret gaji. Uvoðenjem u proizvodnju novih domaćih hibrida suncokreta prouzrokovač bele truleži se češće javlja na poljima. Kod semenskog suncokreta ovaj patogen utiče na pogoršanje kvaliteta semena a kod konzumnog za grickanje na kvalitet semenki.

Simptomi: Sclerotinia Sclerotiorum se razvija na svim delovima suncokreta, izaziva tipove oboljenja poznata kao korenska, stabljična i glavična forma.

Najčešći i najštetniji oblik oboljenja je korenska forma. Ispoljava se uginućem lišća a potom i čitave biljke. Uvelost nastaje usled truljenja korena a simptomi se najpre javljaju na glavnom korenu, bočnim žilama i hipokotilu u vidu vodenastih lezija. Patogen se iz korena širi prema prizemnom delu stabla. Usled razaranja sprovodnih sudova biljka brzo vene i uginjava. U vlažnim uslovima na prizemnom delu stabla dolazi do formiranja bele micelijske prevlake a kasnije i krupnih crnih sklerocija.

Početni simptomi stabljične forme se ispoljavaju na lisnim drškama u vidu beličaste navlake. Sa lisnih drški patogen prelazi na stablo na kome nastaju nekrotične pege. Tkivo razmekčava i dobija izgled vl.truleži. Dolazi do lomljenja stabla i poleganja biljaka. Na obolelom tkivu se formira micelija a kasnije crne sklerocije.

Simptomi glavične forme ispoljavaju se na dorzalnoj strani u vidu mrkih pega. Zaraženo tkivo se razmekšava i truli. Između semenki se formira beličasta micelija koja se kasnije pretvara u sklerocije. Jače zaražena tkiva ispadaju na zemlju. Semenjača nekrotira, a semenka u njoj je slabo razvijena. Truli i ima gorki ukus i neprijatan miris.

Osobine patogena: Micelija je septirana, bele boje, dobro razvijena. Od nje nastaju sklerocije-organi za konzervaciju. Na sklerocijama se obrazuju plodonosna tela-apotecije. Na

35

gornjem delu apotecije se nalazi himenijalni sloj a između njih askusi. U askusima je po 8 askospora.

Optimalna temperatura za razvoj je 20-25ºC. Apotecije se formiraju pošto sklerocije provedu dan mirovanja na niskim temperaturama, a potom u proleće dostignu 12-15ºC.

Sclerotinia Sclerotiorum je polifagna vrsta.

Ciklus razvoja: Micelije i sklerocije su vegetativni a apotecije su generativni organi.

Primarne infekcije nastaju od micelije koja potiče od prezimelih sklerocija u zemljištu. Ako se sklerocija nađe u blizini domaćina iz nje prorasta hifa koja u dodiru sa korenom ostvaruje infekciju. Micelija se širi sa korena na koren i ostvaruje sekundarne infekcije.

Prim.infekcija glavice i stabla nastaju od askospora. One se pod pritiskom oslobađaju iz askusa i vetrom rasejavaju, dospevaju na biljku, potom klijaju u kapi vode u inficiranu hifu. Micelija prelazi u druga biljna tkiva i u njima se razvija. Na površini obolelih biljnih tkiva obrazuje se epifitna micelija, kasnije i sklerocije čime se ciklus razvoja završava.

Mere zaštite: Sclerotinia Sclerotiorum se vrlo teško suzbija.

Agrotehničke mere su osnovne (višegodišnji plodored, suzbijanje korova, setva semena bez sklerocija, đubrenje uz dodatak mikroelemenata, zaoravanje žetvenih ostataka...)

Gajenje otpornih hibrida Dezinfekcija semena Tretiranje biljaka na bazi benomila, trihloraze....

Rod: Blumeriella

PEGAVOST LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE (Blumeriella jaapii)

Značaj: Patogen Blumeriella jaapii se intenzivno razvija u zemljama humidnog klimata i pričinjava velike štete. Ovo je ekonomski značajan patogen višnje i trešnje. Prouzrokuje opadanje lišća što dovodi do slabljenja voćaka i njihovog sušenja. Veoma značajna u rasadničkoj proizvodnji jer sadnice ne dozrevaju pa lako izmrzavaju.

Simptomi: Karakteristični simptomi se javljaju na lišću u vidu mrko-ljubičastih pega. One se obrazuju na licu lista. Bolest se naziva i „ospičavost“ zbog sitnih pega. Sa naličja pege su

36

mrke a u vlažnim uslovima pokrivene beličastom prevlakom. Tkivo nekrotira i ispada pa se bolest naziva i „rešetkavost“. Obolelo lišće se suši i opada.

Lisne peteljke, plodovi i pupoljci su ređe zaraženi. Na njima se javljaju nekrotilne pege i beličaste prevlake. Zaražene grane se suše i lišće sa njih opada.

Osobine patogena: U opalom lišću micelija formira apotecije sa askusima i askosporama. Na stromama u prezimelom lišću se obrazuju acervule a u njima konidije. Konidije probijaju epidermis i pojavljuju se sa naličja lista u vidu dlakaste mase krem boje. Na istom mestu nastaju apotecije(generativni) i acervule(vegetativni).

Infekcija se ostvaruje pri minimalnoj temperaturi od 6-8ºC.

Blumeriella jaapii osim višnje i trešnje parazitira i šljivu, kajsiju i badem a breskva je otporna prema ovom patogenu.

Ciklus razvoja: Postoji saprofitska i parazitska faza:

Saprofitska počinje sa opadanjem lišća i traje do izbacivanja askospora u proleće. Gljiva prezimljava u opalom lišću u vidu APOTECIJA i ACERVULA. Prim.infekcije nastju od konidija i askospora. Askospre dospevaju u vreme listanja višnje i trešnje. Askospore ostvaruju infekcije kroz stomine otvore a micelija se razvija u ćelijama mezofila.

Konidije se formiraju u acervulama na opalom lišću a rasejavaju kišnim kapima i vetrom. U vlažnim uslovima konidije klijaju i ostvaruju prim.infekcije. Nakon ostvarenih prim.infekcija na lišću se obrazuju acervule u okviru pega i u njima letnje konididje koje ostvaruju više sek.infekcije. Tokom zime ove konidije propadaju.

Mere zaštite:

Preventivne: sakupljanje i uništavanje ili zaoravanje opalog lišća Hemijske mere: pravovremena primena preparatima na bazi Cu. Može se smanjiti

inokulum. Prvo tretiranje tokom vegetacije treba obaviti u vreme precvetavanja višnje i trešnje jer se askospore masovno oslobađaju. Tokom vegetacije se mogu koristiti fungicidi na bazi benomila mankozeba, triforina...

Otporne sorte.

Rod: Botryotinia

SIVA TRULEŽ GROŽĐA (Botryotinia fuckeliana)

Značaj: Veoma rasprostranjen i štetan patogen naročito u umerenim suptropskim klimatima. Konidijski stadijum Botrytis cinerea. Smanjenje prinosa grožđa može da bude i do

37

100%. Naročito velike štete nastaju na vinskim sortama jer dovode do smanjenja kvaliteta grožđa ali i vina. Ono je lošeg ukusa, neprijatnog mirisa i teže se čuva.

Botryotinia fuckeliana može da bude i korisna. To se dešava u sušnim godinama kada prouzrokuje tzv.“plemenitu trulež“. Micelija se razvija u bobicama pospešuje smanjenje vode što dovodi do povećane koncentracije šećera u soku za oko 30%. Od takvog grožđa se proizvodi vino odličnog kvaliteta i arome.

Simptomi: Tipični simptomi se javljaju na bobicama. Na njima nastaju pege koje su kod crnih sorti crvenkaste a kod belih svetlo-mrke. Pege se povećavaju i zahvataju čitavu biljku. Pokožica se razmekšava i lako odvaja i poznata je bolest kao „ljušćenje bobica“. U vlažnim uslovima razvija se siva plesan. Pri jačim zarazama dolazi do truljenja čitavog grozda i slepljivanja pojedihih njegovih delova. Oboleli grozdovi se suše i propadaju. Patogen se razvija i nakon berbe.

U početku vegetacije mogu biti zaraženi pupoljci i mladi lastari koji se suše. Na listovima se javljaju crvenkasto-smeđe nekrotične pege.

Velike štete nastaju oboljevanjem cvetova, mladih bobica i šepurine. Cvet može biti zaražen pre otvaranja. Pri kraju cvetanja patogen se razvija na opaloj cvetnoj kapi i šepurini. Od formiranja bobica do šarka patogen se na njima ne razvija.

Osobine patogena: Botryotinia fuckeliana je fakultativna parazit. Micelija je višećelijska, dobro razvijena. Konidiofore su jako duge, razgranate, na njima se formiraju u vidu grozdova konidije. U povoljnim uslovima gljiva stvara sklerocije, obrazuje i mikrokonidije čija je uloga u spermatizaciji sklerocije što dovodi do obrazovanja apotecija. U apotecijama se obrazuju askusi sa askosporama.

Infekcija se ostvaruje pri optimalnoj temperaturi od 15-20ºC. Dužina inkubacionog periioda pri optimalnoj temperaturi traje 2-3 dana.

Botryotinia fuckeliana je tipična polifagna gljiva.

Ciklus razvoja: Održava se MICELIJOM i SKLEROCIJAMA na obolelim biljnim organima. U proleće micelija se aktivira i formira konidije. One se rasejavaju kišnim kapima, vetrom. Po dospevanju na biljku klijaju u kapi vode i ostvaruju infekcije preko rana ili direktnim prodiranjem u tkiva. Na obolelim biljnim tkivima micelija obrazuje veliki broj konidija koje se rasejavaju i ostvaruju sekundarne zaraze.

Sklerocije se formiraju na drvenastim letorastima na njima se razvijaju i apotecije sa askusaima i askosporama kojia ostvaruju primarne infekcije.

38

Mere zeštite: Kombinovanje agrotehničkih i hemijskih mera.

Agrotehničke: gajenje manje bujnih sorti, izbalansirana ishrana, pravilno orezivanje, i otklanjanje zaperaka da bi se obezbedilo bolje provetravanje....

Hemijske mere: botriticidimaprisimidon, iprodion.... Razvija rezistentnost prema benomilu...

Stvaranje i gajenje otpornih sorti.

Razdeo: Ascomycota

Deuteromycetes

Klasa: Hyphomycetes

Red: Hypomycetales

Rod: Verticillum

PROUZROKOVAČ UVENUĆA BILJAKA

(Verticillum albo-atrum i Verticillum dahliae )

Značaj: Zeleno uvenuće je široko rasprostranjena bolest gajenih biljaka. Štete su indirektne i nastaju usled oštećenja sprovodnih sudova zbog čega se javlja uvelost i sušenje biljaka.

Simptomi: Opšti simptomi su uvenuće biljaka. Ono nastaje u toku vegetacije pa se zove i „zeleno“. Simptomi su slični onima koje prouzrokuju Fusarium vrste. Simptomi se ispoljavaju najčešće u letnjim mesecima kada je transpiracija veća od mogućnosti snadbevanja vodom. Lišće vene, opušteno visi i postaje hlorotično. Stablo i bočne grane postepeno nekrotiraju i na njihovim presecima se jasno vide mrki krugovi u zoni sprovodnih sudova. Micelija luči toksine kojima ubija ćelije. One gube elastičnost, raspadaju se i talože pa je protok vode onemogućen. Krtole u vaskularnom prstenu postaju mrke. Kod drvenatih biljaka bolest je poznata pod nazivom „crno srce“. Na njima početni simptomi je uvelost lišća. Ono tamni i opada. Obolela stabla ponovo prolistavaju što dovodi do njihovog izumiranja.

Osobine patogena: Osnovne razlike između Verticillum albo-atrum i Verticillum dahliae je u građi

39

konidiofora i konidija i formiranju mikrosklerocija. Druga razlika je u temperaturnim zahtevima za razvoj Verticillum albo-atrum 20-25ºC dok Verticillum dahliae 25-27ºC.

Obe vrste su polifagne.

Ciklus razvoja: Patogen se održava u zemljištu MICELIJOM Verticillum albo-atrum i MIKROSKLEROCIJAMA Verticillum dahliae na biljnim ostacima ili korovima.

Infekcija korena mladih biljaka ostvaruje micelija direktno kroz epidemis ili korenove dlačice ili povrede. Micelija kolonizira parenhim pa ksilem. Iz sudovnog tkiva dospeva na površinu lišća i obrazuje konidiofore i konidije. One se rasejavaju kišnim kapima i dospevaju u zemljište. U kontaktu sa korenovim sistemom ostvaruju sekundarne zaraze. U obolelim biljnim organima micelija Verticillum dahliae formira mikrosklerocije a Verticillum albo-atrum trajnu miceliju čime se ciklus razvoj završava.

Mere zaštite: Plodored je obavezan! Osetljive biljne vrste treba gajiti u plodosmeni sa strnim žitima i kukuruzom a biljne ostatke uništavati. U zatvorenom prostoru zemlju termički dezinfikovati ili hemijski (metil-bromid+hloropikrin). Stvaranje i gajenje otpornih sorti.

Rod: Cercospora

PEGAVOST LIŠĆA ŠEĆERNE REPE (Cercospora beticola)

Značaj: Bolest je rasprostranjena širom sveta, posebno u zemljama Srednje Evrope i Mediterana. Moguće je smanjenje prinosa i do 70%. Štete nastaju usled propadanja lišća i smanjenja njegove fotosintetske aktivnosti. Štet nastaju i pri proizvodnji semenske repe.

Simptomi: Cercospora beticola je prevashodno patogen lista ali se javlja i na lisnim drškama, glavi korena, cvetonosnom stablu, delovima cveta i plodovima. Simptomi se javljaju na starijem lišću a mlado lišće u centru rozete ostaje pošteđeno. Manifestuju se u vidu sivih pega sa mrko-crvenim oreolom. Pojava oreola je uslovljena sposobnošću sorte da intenzivnije formira antocijan. Sa naličja lista razvija se siva navlaka od konidiofora i konidija. Tkivo nekrotira i ispada pa se javlja sekundarni simptom šupljikavost lišća. Nekroza nastaje pod dejstvom toksina cerkosporina. Sa starošću lista pege se uvećavaju, zahvataju veći deo lisne povrčine i dolazi do njegovog sušenja. Biljke formiraju novo lišće pa dolazi do izduživanja glave korena. U centru pege se uočavaju sitna crna telašca-strome.

40

Osobine patogena: Micelija je višećelijska i razvija se endofitno. Ispod epidermisa micelija stvara strome koje u povoljnim uslovima formiraju konidiofore i konidije. One izbijaju kroz stomine otvore.

Kišovito i toplo vreme pogoduju razvoju patogena. Inkubacioni period traje 15-20 dana.

Cercospora beticola parazitira šećernu repu, stočnu repu, cveklu, spanač i karfiol.

Ciklus razvoja: Održava se na ostacima zaraženih biljaka u vidu MICELIJSKIH SKLEROTIČNIH TVOREVINA i KONIDIJA. Cercospora beticola se iz godine u godinu prenosi zaraženim semenom i korovima. U povoljnim uslovima na stromatičnim tvorevinama se obrazuju konidije koje ostvaruju primarne infekcije kroz stomine otvore. U zoni pega endofitne micelije formiraju novu generaciju konidija koje se rasejavaju kišnim kapima i ostvaruju sekundarne zaraze. Micelija tokom jeseni obrazuje strome kojima se patogen održava i konidije obnavljaju infekcije.

Mere zaštite: Kombinovanje agrotehničkih i hemijskih mera.

Agrotehničke: plodored, intenzivno đubrenje(N), gajenje otpornih sorti i hibrida i ređa setva, zaoravanje biljnih ostataka...

Hemijske: dezinfekcija semena fungicidima na bazi: tirama, bakar-oksihlorida, benomila(ubrzana rezistentnost), triforina..... Prvo prskanje kada se u usevu jave prva žarišta zaraze, drugo 15-20 dana nakon prvog a ako postoje uslovi za razvoj patogena i treća krajem avgusta ili početkom septembra.

Rod: Stigmina

ŠUPLJIKAVOST LIŠĆA VOĆAKA (Stigmina carpopohila)

Značaj: Najveće štete pričinjava koštičavim vrstama voćaka posebno breskvi, kajsiji i trešnji. Štete nastaju usled propadanja lišća i smanjenja njegove fotosintetske aktivnosti, sušenje mladara i gubljenje tržišne vrednosti plodova.

Simptomi: Se javljaju na lišću, plodovima i mladarima. Na lišću se uočavaju crvenkaste pege sa hlorotičnim oreolom. U okviru pega tkivo odumire, suši se i ispada pa lišće postaje šupljikavo pa je bolest poznata kao „rešetavost“ ili „sačmavost“. Jako obolelo lišće se suši i opada pa stablo ogoli.

Simptomi na plodovima zavise od vrste voćaka. Na mladim plodovima primećuju se sitne tamne crvenkaste pege. Sa porastom ploda obolelo tkivo hipertrofira i nastaju sitne mrkocrvene kraste pa je bolest poznata kao“šugavost“ploda. Ne smanjuje se kvalitet već tržišna vrednost ploda. U mezokarpu ispod pega formira se plutasti sloj koji

41

onemogućava dalje prodiranje patogena (kajsija i breskva). Kod ploda višnje ovaj sloj se ne formira pa patogen prodire do košpice.

Na mladarima nastaju pege ispod kojih tkivo nekrotira i javljaju se ulegnuća. Mladari zaostaju sa porastom, tkivo puca i nastaju rak-rane iz kojih ističe smola. Oboleli pupoljci se suše i iz njih curi smola. Cvetni pupoljci se suše i ne daju rod.

Osobine patogena: Konidije se obrazuju u sporodohijama. Patogen se razvija pri prilično niskim tº, optimum 18-21ºC. Dužina inkubacionog perioda je 5-6 dana tokom vegetacije, a tokom jeseni 15-18 dana. Patogen je policikličan. Da bi došlo do infekcije mladara breskve neophodno je da budu vlažni najmanje 24h.

Stigmina carpopohila parazitira vrste roda Prunus.

Ciklus razvoja: Stigmina carpopohila se održava MICELIJAMA i KONIDIJAMA u zaraženim mladarima i smolastom eksudatu. U proleće, pri vlažnom vremenu prezimljava micelija i formira masu konidija. One se rasejavaju kišnim kapima, vetrom, insektima. U kapi vode klijaju, infekciju ostvaruju direktno kroz kutikulu, preko stoma, rana i lisnih ožiljaka. Micelija se razvija intercelularno i obrazuje strome sa konidioforama i konidijama. Konidije ostvaruju i sek.zaraze. Tokom vegetacije ima više konidijskih generacija. U jesen, po opadanju lišća dolazi do infekcije pupoljaka i mladara.

Mere zaštite: Uklanjanje suvih maldara i grana kao i onih sa rak-rana. Plavo prskanje preparatima na bazi Cu tokom jeseni (po opadanju lišća) i zime( pred bubrenje pupoljak), tokom vegetacije 1-2 prskanja.... na bazi Cu, cineb, ciram....

Rod: Alternaria

CRNA PEGAVOST LIŠĆA KROMPIRA I PARADAJZA

(Alternaria solani)

Značaj: Veoma rasprostranjena bolest biljaka iz familije Solanaceae. Smatra se da veće štete prouzrokuje paradajzu nego krompiru.

Simptomi: Alternaria solani se razvija na svim nadzemnim delovima biljke paradajza a na krompiru i na krtolama. Prvi simptomi javljaju se na lišću u vidu sivo-mrkih pega, koje se povećavaju, potamne i na njima se javljaju zone u vidu konc.krugova što je specifičan simptom. Pege na listu paradajza su sitnije od onih na listu krompira. Oko pega se javlja hloroza. Vremenom biva zahvaćen veći deo lista koji nekrotira, suši se ali ne opada. Pege na stablu su krupnije neo na listu i crne boje su i

42

zonirane konc.krugovima. Pege na plodovima paradajza se formiraju oko peteljke, crne boje su. Pege na krtolama krompira su ulegnute i tamne. Tokom skladištenja krtole venu ali ne trule jer se ne razvijaju saprofiti. Crna boja pega na svim organima potiče od konidiofora i konidija jer su one crne boje.

Osobine patogena: Micelija je tamno-mrka, septirana i razgranata. Ona formira konidiofore sa konidijama. Svaka ćelija konidije posebno klija pa nastaje veliki broj infekcionih hifa.

Alternaria solani je patogen suvih i toplih godina. Optimalna temperatura za ostvarenje infekcije je 12-16ºC. Inkubacioni period traje 3-11 dana.

Alternaria solani se razvija na krompiru, paradajzu, plavom patlidžanu...

Ciklus razvoja: Alternaria solani se održava na obolelim biljnim ostacima i krtolama u vidu MICELIJA, KONIDIJA, HLAMIDIOSPORA i STROMATIČNIH TVOREVINA. U povoljnim uslovima micelija se aktivira i obrazuje konidije, one klijaju i ostvaruju primarne infekcije. Na mestu infekcije micelija formira konidiofore na kojima nastaju konidije. One se rasejavaju vetrom, insektima i kišnim kapima. Po dospevanju na biljno tkivo klijaju dajući infekcione hife koje prodiru u biljna tkiva kroz stome ili direktno kroz kutikulu.

Mere zaštite: Uništavanje zaraženih biljnih ostataka, plodored, korišćenje zdravog semena i krtola, dezinfekcija zemljišta i gajenje otpornih sorti. Ako postoji opasnost od širenja patogena treba primeniti hemijske mere zaštite. Koriste se fungicidi na bazi mankozeba, bakar-oksihlorida, propineba.... Pri proizvodnji rasada treba obaviit termičku ili hemijsku dezinfekciju zemljišta (formalinom ili preparatima na bazi metil bromida, dazometa, hloropikrina...).

43

Razdeo: Ascomycota

Deuteromycetes

Klasa: Hypnomycetes

Red: Tuberculariales

Rod: Fusarium

FUZARIOZNO UVENUĆE (Fusarium oxysporum)

Značaj: Rasprostranjen je u gotovo svim krajevima sveta. Parazitira ogroman broj biljaka iz mnogih familija. Razvija se i na biljnim ostacima i ima snažno saprofitsko delovanje. Fusarium oxysporum je veoma štetan patogen. Gljiva pričinjava velike štete i u zatvorenom prostoru.

Simptomi: Osnovni simptom je uvelost. Početni simptomi se ispoljava na korenu klijanca koji je prvi parazitiran iz zemljišta. Gljiva se brzo razvija u vaskularnom sistemu i dovodi do nekroze korena. Kotiledoni i prvi pravi listovi postaju hlorotični, venu i suše se. Iz korena micelija zahvata sudovni sistem stabla koji nekrotira. Na njima lišće postaje hlorotično, vene, po obodu nekrotira, suši se i opada. U vlažnim uslovima na površini stabla javlja se sivo-belo do ružičasta prevlaka koju čini micelija.

Osobine patogena: Micelija je septirana, razgranata. Vazdušna je bela a supstratna je purpurna. Na vrhovima hifa razvijaju se razgranate konidiofore sa makro i mikrokonidijama. Micelija u zemljištu u biljnim ostacima formira i hlamidiospore.

Fusarium oxysporum je toploljubiva vrsta. Optimalna temperatura za razvoj je 28ºC. Unutar vrste postoji oko 80 specijalizovanih formi koje parazitiraju veliki broj gajenih biljaka.

Ciklus razvoja: Patogen se održava u zemljištu HLAMIDOSPORAMA na mrtvim biljnim ostacima. U povoljnim uslovima one u kontaktu sa korenom biljke koji luči materije koje stimulativno deluju na njih, klijaju dajući hife, konidije ili nove hlamidospore. Infekciona hifa se probija kroz epidermis i prodire u ksilem gde se razvija. Na obolelim biljknim tkivima micelija obrazuje konidiofore, makro i mikrokonidije. Konidije se šire kišnim kapima i vodom za zalivanje. Patogen se širi i semenom i rasadom. U završnoj fazi micelija potpuno zahvata sudovno tkivo i biljka uginjava, a na njoj se u zemljištu formiraju nove hlamidospore kojima se ciklus razvoja obnavlja.

44

Mere zaštite: Nijedna pojedinačno mera nije efikasna već se one moraju kombinovati. To su višegodišnji plodored i setva zdravog semena. Zemljište u zatvorenom prostoru treba dezinfikovati. Stvaranje i gajenje otpornih sorti. Hemijska zaštita nije našla širu primenu jer preparati na bazi benomila izazivaju rezistentnost. Korišćenje hiperparazitske gljive Trichoderma spp.

SUVA TRULEŽ KRTOLA KROMPIRA (Fusarium solani)

Značaj: Suvu trulež krtola krompira prouzrokuju različite Fusarium vrste a dominantne su Fusarium solani i Fusarium roseum. Prouzrokuje velike štete.

Simptomi: Manifestuju se na krtolama krompira u vidu suve truleži. Na krtolama se javljaju sitne mrke nekrotične zone. One se povećavaju i zahvataju čitavu krtolu. Periderm uleže, suši i smežurava u vidu konc.krugova. Krtole se osuše, postaju tvrde i mumificiraju. Zbog gubitka vode unutar krtole se formiraju šupljine. U vlažnim uslovima krtole naseljavaju saprofiti pa nastaje vlažna trulež. Na površini krtole u nekrotiranim zonama uočavaju se gomilice koje čini micelija sa konidioforam i konidijama.

Osobine patogena: Micelija je višećelijska, septirana, razgranata. Vazdušna je bela a supstratna je ružičasta do crvenkasta. Obrazuje konidiofore, makro i mikrokonidije.

Optimalna temperatura je 15-20ºC i visoka vlažnost vazduha.

Proutrokovači suve truleži su paraziti rana.

Ciklus razvoja: Patogen se održava u zemljištu HLAMIDOSPORAMA i MICELIJAMA na krtolama. Micelija se u povoljnim uslovima aktivira i ostvaruje infekcije preko rana. Razvija se u međućelijskom prostoru i razgrađuje ćelijske zidove i citoplazmu. Na površini krtola obrazuje konidije, koje dospevaju do povreda na zdravim krtolama i ostvaruju infekcije. Sadnjom zaraženih krtola obnavlja ciklus razvoja.

Mere zaštite: Tokom manipulisanja krtola krompira treba izbegavati njihovo povređivanje. Tokom skladištenja obezbediti ventilaciju i u početku temperaturu iznad 12ºC. Semenski krompir treba kalibrirati da bi se izbeglo sečenje krupnih krtola. Pre sadnje ih izložiti temperaturi 20-25ºC u trajanju od najmanje 7 dana. Sterilizacija preseka krtola može se ostvariti fungicidima na bazi benomila i cineba.

45

Red:Melanconiales

Rod: Colletotrichum

ANTRAKNOZA LUBENICE I DINJE (Colletotrichum lagenarium)

Značaj: Colletotrichum lagenarium prouzrokuje antraknozu različitih biljaka iz familije Cucurbitaceae, sreće se svuda gde se gaji lubenica i dinja. Prouzrokuje velike štete.

Simptomi: Javljaju se na svim nadzemnim delovima biljke, stablu, lišću i plodovima. Prvi simptomi se javljaju na kotildonim listićima u vidu nekrotičnih pega. Oni se suše i opadaju. Stariji listovi pri osnovi vreže žute i na njima se javljaju pege. Na pegama se obrazuju konidije. Središnji deo je svetliji a periferni zagasitije boje. U okviru pega, tkivo se cepa i ispada. Na stablu se javljaju pege narandžaste boje zbog konidijskog eksudata. Najtipičniji simptomi antraknoze se javljaju na plodovima u vidu vodenastih pega. Nekrotične pege naseljavaju saprofti zbog čega oni trule i propadaju. Na pegama se javljaju acervule i konidije.

Osobine patogena: Micelija je višećelijska i najpre obrazuje stromatične tvorevine koje evoluiraju u acervule. U njima se formiraju konidiofore sa konidijama.

Razvoj patogena pospešuje toplo i kišovito vreme.

Pored lubenice i dinje se razvija i na krastavcima, tikvama i nekim korovima.

Ciklus razvoja: Patogen se održava na obolelim biljnim ostacima u vidu MICELIJA i KONIDIJA, i KONIDIJAMA na semenu. Prezimele konidije se rasejavaju kišnim kapima, insektima i vetrom. Čovek ih prenosi pri berbi i obradom zemljišta. Po dospevanju na biljku proklijaju u kapi vode, formiraju apresorije i primarnu infekciju. Na mestu infekcije nastaju pege na kojima gljiva u narandžastom eksudatu formira konidije koje ostvaruju sek.infekcije. Tokom vegetacije postoji veći broj generacija. Inokulum micelije i konidija ostaje na neobranim polodovima, vreži, lišću i semenu i suši se i obnavlja zarazu.

Mere zaštite: Gajenje otpornih sorti. Plodored, uništavanje obolelih biljnih ostataka. Proizvodnja semena iz zdravih plodova, dezinfekcija semena. Fungicidi na bazi cineba, mankozeba, benomila, triforina....

46

ANTRAKNOZA PASULJA (Colletotrichum lindemuthianum)

Značaj: Antraknoza je veoma stara bolest pasulja. Široko rasprostrajena širom sveta. Pored smanjenja prinosa ova gljiva utiče i na pogoršanje tehnološkog i biološkog kvaliteta zrna.

Simptomi: Colletotrichum lindemuthianum se razvija na svim nadzemnim delovima pasulja, ali najčešće obolevaju mahune. Na njima se javljaju mrko-crvene nekrotične pege. Ako su mahune rano zaražene cele bivaju pokrivene antraknoznim ranama. U rani se formiraju acervule. Iz rane patogen zahvata seme na kome se javljaju mrke pege. Tokom klijanja semena patogen zahvata stablo, na njemu se javljaju crvenkasto-purpurne pege koje kasnije potamne. Lišće se kovrdža, nekrotira i cepa i ispada.

Osobine patogena: Micelija je višećelijska, razgranata. U obolelom tkivu formira acervule a na površini acervule čekinjaste sete a između njih konidije. Konidije su jednoćelijske.

Optimalna temperatura za razvoj je 22-23ºC i visoka vlažnost vazduha.

Colletotrichum lindemuthianum parazitira vrste roda Phaseolus.

Ciklus razvoja: Patogen se održava na obolelim biljnim ostacima i na semenu u vidu MICELIJA i KONIDIJA. Seme je osnovni izvor zaraze. Micelija je u unutrašnjosti a konidije su na površini semena. Tokom klijanja semena konidije ostvaruju primarnu infekciju. S obzirom da je micelija unutrašnja, kotiledoni listići prvi obolevaju. Na antraknoznim pegama razvijaju se acervule sa konidioforama i konidijama. One se rasejavaju kišnim kapima, insektima, čovekom i vetrom. Po dospevanju na lišće ili mahune konidije klijaju u kapi vode, ostvaruju infekciju probijanjem kutikule. U acervulama se formiraju nove konidije koje ostvaruju sekundarne infekcije i ostaju na semenu do sledeće vegetacije.

Mere zaštite: Gajenje otpornih sorti. Plodored, uništavanje obolelih biljnih ostataka. Dezinfekcija semena. Fungicidi na bazi cineba, ditana, benomila, triforina....

Rod: Ascohyta

ANTRAKNOZA GRAŠKA (Ascohyta pisi)

Značaj: Jedna od najranijih poznatih bolesti. Pričinjava velike štete na konzumnom i stočnom grašku.

Simptomi: Ascohyta pisi se razvija na svim nadzemnim delovima graška, ali najčešće obolevaju mahune i zrno. Ako se za setvu koristi zaraženo seme prvi simptomi se mogu videti na

47

kotiledonim listićima a potom se širi na stablo i koren i čitava biljka klijanca izumire. Najtipičniji simptomi se javljaljuna mahunama u vidu mrkih pega. Obolelo tkivo se razara i nastaju antraknozne rane. Pege su u sredini sivo-mrke boje i po ivici se javlja tamna zona. Micelija zahvata seme na kome se javljaju page sa mrkim oreolom. Mahune i seme trule i propadaju. Na listu se javljaju svetlo-mrke pege. Kasnije središnji deo izbleđuje. Pege se vremenom spajaju i zahvataju veći deo lista koji nekrotira i cepa se. Na stablu u lisnim drškama obrazuju se tamno-mrke pege oivičene tamnim rubom. U centralnom delu pega mogu se videti piknidi. Zbog nekrotiranja stabla dolazi do poleganja.

Osobine patogena: Micelija u zaraženom delu formira piknide, u kojima se obrazuju piknospore (konidiofore sa konidijama).

Optimalna temperatura za razvoj je 16-25ºC i visoka vlažnost vazduha. Dužina inkubacionog perioda je 6-9dana.

Ascohyta pisi pored graška parazitira vrste roda Vicia.

Ciklus razvoja: Patogen se održava na obolelim biljnim ostacima i na površini i u unutrašnjosti semena u vidu MICELIJA i PIKNOSPORA. Seme je osnovni izvor zaraze. Primarne infekcije nastaju od piknospora koje se oslobađaju iz piknida kroz ostiole i rasejavaju kišnim kapima, insektima i oruđima za rad. Po dospevanju na biljne organe one klijaju. Micelija se razvija intercelularno i obrazuje novu generaciju piknida sa piknosporama koje ostvaruju sek.infekcije.

Mere zaštite: Ascohyta pisi se prenosi semenom pa je korišćenje zdravog semena za setvu osnovna mera.

Agrotehničke: plodored, uništavanje zaraženih biljnih ostataka i gajenje otpornih sorti...

Hemijske: dezinfekcija semena sa fungicidima na bazi kaptana, tirema, mankozeba, bentomila....

Carstvo: Fungi Gljive

48

Razdeo: Basidiomycota

Red: Ustilaginales

Rod: Tilletia

GLAVNICA PŠENICE (Tilletia tritici, Tilletia laevis)

Značaj: Glavnica je jedna od najranije poznatih bolesti pšenice. Tilletia tritici i Tilletia laevis su rasprostranjene svuda gde se gaji pšenica. Štete u proseku iznose 5-7%.

Simptomi: Simptomi Tilletia tritici i Tilletia laevis se međsobno ne razlikuju. Ne mogu se prepoznati do klasanja. Obolele biljke su kraće. Na lišću se javljaju hlorotične pege. Klasovi duže zadržavaju zelenu boju i poprimaju tamno-plavičastu nijansu. Oni su su nakostrešeni jer obolela zrna potiskuju plevice. Oboleli klasovi su duži od zdravih, lakši su i pri trljanju se osećaju na ribu. Obolela zrna su zagasite boje. Endosperm je crn i prašnast od teleutospora. Zrna su lakša od zdravih i kad se potope u vodu isplivavaju na površinu.

Osobine patogena: Osnovna razlika između Tilletia tritici i Tilletia laevis je u građi episporija. Kod Tilletia tritici je naborana a kod Tilletia laevis je glatka. Ukrštanjem nastaje Tilletia intermedia.

Micelija je višećelijska, dvojedarna. Tokom sporulacije neke njene ćelije se transformišu u teleutospore, a druge ostaju sterilne. Teleutospore sadže trimetilamin koji je otrovan za ljude. Teleutospore klijanjem daju bazid sa bazidiosporama.

Optimalna temperatura za ostvarenje infekcije je 6-10ºC.

Prouzrokovači glavnice pšenice parazitiraju razl.vrste rodova Triticum i Secale ali i mnoge trave.

Ciklus razvoja: Održava se TELEUTOSPORAMA na semenu i u zemljištu. One u povoljnim uslovima klijaju u bazid na kome se obrazuju bazidiospore. One pupe i formiraju sekundarne sporidije koje klijanjem daju infekcionu hifu koja prodire u koleoptil. On je osetljiv samo dok je klica u semenskom omotaču. Micelija se razvija u početku intercelularno a kasnije prodire u meristem i prati porast biljke. Kada se formira klas ona dospeva u plodnik, razara unutrašnjost zrna i formira masu teleutospora. Prilikom žetve dolazi do pucanja semenjače i oslobađanja teleutospora koje dospevaju na zdrava zrna i u zemljište gde se održavaju do naredne vegetacije.

Mere zaštite: Korišćenje zdravog semena za setvu.

49

Agrotehničke: plodored, uništavanje zaraženih biljnih ostataka i gajenje otpornih sorti, sve mere koje ubrzavaju klijanje semena i nicanje biljaka, vreme setve i dubina......

Hemijske: dezinfekcija semena sa fungicidima na bazi kaptana, tirema, mankozeba, benomila.

Rod: Ustilago

OTKRIVENA (PRAŠNA) GAR PŠENICE (Ustilago tritici)

Značaj: Ovo je veoma stara bolest. Danas je prisutna u mnogim delovima sveta. Štete su nekad bile mnogo veće zbog gajenja osetljivih sorti i nepostojanja sistemičnih fungicida. Danas ne pričinjava veće štete.

Simptomi: Najuočljiviji simptomi koje prouzrokuje se javljaju na klasu, jer ovaj patogen razara sve njegove delove pretvarajući ga u crnu prašnu masu teleutospora. Oboleli klas izgleda kao da je obgoreo. U vreme klasanja iz rukavca se oslobađaju pojedinačni klasovi crne boje. Obolela zrna su sa tankom opnom koja puca i dolazi do oslobađanja teleutospora. One se rasejavaju vetrom a od klasa ostaje samo vreteno što je sekundarni simptom. Na lišću, lisnim rukavcima i na stablu se između nerava javljaju svetlo-žute pruge koje kasnije potamne. Zaražene biljke su niže, slabije bokore, sadrže manje šećera i osetljive su prema patogenima.

Osobine patogena: Micelija je tanka, njene ćelije se transformišu u teleutospore. Episporija teleutospora je dvoslojna. Klijanjem teleutospora nastaje bazid bez bazidiospora.

Vlažno i toplo vreme sa umerenim vetrom u vreme cvetanja pšenice pogoduje razvoju patogena.

Ustilago tritici parazitira tritikale, raž i neke trave pored pšenice.

Ciklus razvoja: Održava se u semenom zametku u vidu LATENTNE MICELIJE. Pri klijanju semena aktivira se latentna micelija i razvija se intercelularno. U vreme formiranja klasa ćelije micelije se preobražavaju u masu teleutospora koje se rasejavaju vetrom i dospevaju na žig tučka. Teleutospore su dvojedarne. Pred klijanje dolazi do deobe jedara teleutospora i nastaje četvoroćelijski bazid. Između bazida dolazi do kopulacije i infekciona hifa prorasta kroz stubić cveta. Micelija se razvija u semenom zametku.

50

Mere zaštite: Korišćenje zdravog semena za setvu.

Agrotehničke: plodored, uništavanje zaraženih biljnih ostataka i gajenje otpornih sorti, sve mere koje ubrzavaju klijanje semena i nicanje biljaka, vreme setve i dubina......

Termička dezinfekcija potapanjem semena u vodu na 30ºC u trajanju od 4h da bi se aktivirale letentne micelije. Seme se potapa u vodu na 56ºC u trajanju 2min pa se smanji na 52-53ºC gde seme ostaje 7-8 min. Seme se vadi iz vode hladi i suši. Dodatna hemijska dezinfekcija semena sa fungicidima na bazi kaptana, tirema, mankozeba, bentomila...

Crastvo: Fungi

Razdeo: Basidiomycota

Basidiomycetes

Red: Uredinales

Rod: Puccinia

STABLJIČNA (CRNA) RĐA STRNIH ŽITA (Puccinia graminis)

Značaj: Stabljična rđa je jedna od najstarijih poznatih biljaka uopšte. Puccinia graminis je prisutan svuda u svetu gde se gaje strna žita. Najštetniji je patogen pšenice a u tzv. „godinama rđe“ zebeležene su štete i preko 90%.

Simptomi: Simptomi se ispoljavaju na svim nadzemnim delovima biljke. Tipični simptomi su na stablu odakle i naziv „stabljična“ u vidu dugih uzanih uredosporusa, koji su prekriveni epidermisom. Kasnije epidermis puca i na stablu se javljaju uzdužne uredopustule smeđe boje. One podsećaju na komad zarđale žice odakle naziv „rđa“. Iz njih se oslobađaju uredospore. Uredopustule se mogu razviti i na lisnim rukavcima, lišću, klasu, osju. Pred kraj vegetacije u uredosporusima se formiraju teleutospore i oni se preobražavaju u teleutosporuse.

Simptomi na prelaznim hraniteljkama se mogu videti na lišću, cvetovima, plodovima i grančicama. Sa lica lista se javljaju crne telašca-spermagonije. Sa naličja lista i na mladarima ili plodu se formiraju narandžaste ecidije.

51

Osobine patogena: Puccinia graminis je obligatni, policiklični i heterokseni parazit. Formira uredospore i teleutospore a na prelaznim hranljivim biljkama spermaciospore (piknospore) i ecidiospore.

Za ostvarenje infekcije potrebno je da listovi budu vlažni 5h na 20ºC. Infekcija Berberisa kao i klijanje ecidiospora se ostvaruje pri 5-24ºC.

Puccinia graminis tritici parazitira pšenicu, ječam i tritikale. Puccinia graminis avenae se ne razvija na pšenici a Puccinia graminis secale napada ječam i tritikale. Sve specijalizovane forme javljaju se na travama iz porodice Poaceae.

Ciklus razvoja: Održava se TELEUTOSPORAMA na zaraženim biljnim ostacima. Teleutospore u povoljnim uslovima klijaju u bazide. Svaka od dve ćelije teleutospora daje četvoroćelijski bazid sa 4 bazidiospore. One ostvaruju infekciju samo prelazne hraniteljke dok nisu sposobni da izvrše infekciju strnih žita. Bazidiospore se rasejavaju vetrom i dospevaju na mlado lišće hraniteljke, klijaju i ostvaruju infekciju. Micelija se razvija intercelularno i posle 3-4 dana se razvija spermagonija (piknidija). Kroz njihov otvor izrastaju hife, a spermacije (piknie) se izlivaju u sluzavoj tečnosti. One imaju polnu funkciju i sve nose isti znak kao i njihove receptivne hife. One mogu da oplode hife suprotnog polnog znaka iz druge spermagonije. One se prenose insektima ili kišnim kapima. U kontaktu spermagonije sa hifom suprotnog polnog znaka dolazi do oplodnje i nastaje micelija koja se razvija intercelularno u pravcu naličja lista gde formira ecidije sa ecidiosporama. One se rasejavaju vetrom i dospevaju na biljke strnih žita. Nakon klijanja i ostvarenja infekcija micelija se razvija u mezofilu i formira uredosoruse sa uredosporama. One se oslobađaju po pucanju epidermisa iznad sorusa, rasejavaju vetrom i ostvaruju primarne infekcije kroz stomine otvore, ali i veći broj sekundarnih infekcija što ukazuje na policikličnost patogena. Krajem vegetacije gljiva formira teleutospore kojima prezimljava.

Mere zaštite: Korišćenje zdravog semena za setvu.

Agrotehničke: plodored, uništavanje zaraženih biljnih ostataka i gajenje otpornih sorti, sve mere koje ubrzavaju klijanje semena i nicanje biljaka, vreme setve i dubina...... Najvažnija mera je ishrana, najveća otpornost je pri visokim dozama N, K i P.

Hemijske: fungicidima na bazi kaptana, tirema, mankozeba, bentomila...

RĐA SUNCOKRETA (Puccinia helianthi)

Značaj: Rđa je prisutna u svima krajevima gde se gaji suncokret. U vreme gajenja ruskih sorti problem rđe je bio izražen. Uvođenjem u proizvodnju domaćih hibrida suncokreta štete su značajno smanjene.

52

Simptomi: Simptomi se javljaju na svim nadzemnim delovima biljke a najčešće na lišću. Na kotiledonim ili prvom paru pravih listova u vidu žuto-zelenih pega. U okviru njih sa lica lista gljiva formira telašca boje meda spermagonije, a sa naličja narandžaste ecidije. Prvi vidljivi simptomi se javljaju na lišću i to prvo na donjem. Na licu lista javljaju se uredopustule narandžaste do crvene boje sa hlorotičnim oreolom. One su prekrivene epidermisom. Epidermis puca i dolazi do oslobađanja uredospora. Pred kraj vegetacije gljiva formira teleutosporuse sa teleutosporama.

Osobine patogena: Puccinia helianthi je heterotalusna, monoksena i policiklična gljiva. Sve stadijume razvija na suncokretu. Uredospore su žućkaste. Teleutospore su mrke. Ecidiospore su narandžaste.

Optimalna temperatura za ostvarenje infekcije je 16-22ºC, inkubacioni period traje 5-8dana što omogućava veći broj sekundarnih infekcija.

Puccinia helianthi se razvija na gajenim i divljim vrstama roda Helianthus.

Ciklus razvoja: Održava se TELEUTOSPORAMA na zaraženim biljnim ostacima. Teleutospore u proleće klijaju u bazide sa bazidiosporama. One se rasejavaju vetrom i dospevaju na kotiledone ili mlado lišće i ostvaruju infekciju. U zaraženom tkivu micelija formira spermagonije sa spermacijama i polnim hifama. Rasejavanje spermacija vrše insekti. Posle oplodnje polna hifa spermacijama suprotnog pola nastaje dvojedarna micelija koja sa naličja lista formira ecidije sa ecidiosporama. One ostvaruju infekcije suncokreta prodiranjem hife kroz stomine otvore. Na mestu infekcije micelija formira uredospore a kasnije teleutospore.

Uredospore se rasejavaju vetrom i na osetljivim biljnim organima klijaju u kratke infekcione hife koje iznad stominih otvora obrazuju apresoriju i prodiru u podstominu duplju odakle se micelija razviaj u svim pravcima. Micelija obrazuje uredospore koje ostvaruju sek.infekcije. Krajem vegetacije dolazi do formiranja teleutospora čime se zatvara ciklus razvoja.

Mere zaštite: Stvaranje i gajenje otpornih hibrida.

Agrotehničke: trogodišnji plodored, uništavanje zaraženih biljnih ostataka i korova, setva zdravog semena

Hemijske nisu našle primenu u praksi. Mogu se tretirati fungicidima na bazi ditikarbamata i triadimefona.

RĐA ŠLJIVE (Puccinia pruni-spinosae)

Značaj: Prisutna u svima krajevima sveta. U tzv „godinama rđe“ dolazi do masovnog opadanja lišća, pa plodovi ne dozrevaju i imaju veoma malu upotrebnu vrednost. Voćke se iznuruju, stabla izumiru i suše se.

53

Simptomi: Patogen se razvija na svim zelenim delovima biljke. Sa lica lista javljaju se limunasto-žute ili crvenkasto-plave pege. Prvi simptomi se javljaju sa naličja lista. Na njemu se obrazuju uredosorusi a iz njih se oslobađa prašna masa uredospora koje se rasejavaju vetrom. Na naličju lista obrazuje se tamni teleutosporusi. Zbog intenzivnog razvoja patogena dolazi do prevremenog opadanja lišća i ponovnog prolistavanja. Na mladarima i plodovima javljaju se rak-rane.

Osobine patogena: Kod Puccinia pruni-spinosae postoje dve specijalizovane forme. Puccinia pruni-spinosae f. sp. tipicae se razvija na prelaznoj hraniteljki Anemona raninculoides a Puccinia pruni-spinosae f. sp.discolor na Anemona coronaria.

Optimalna temperatura za ostvarenje infekcije je 20-25ºC, zahteva toplo i vlažno vreme. Inkubacioni period traje 8-70 dana.

Puccinia pruni-spinosae parazitira šljivu, kajsiju, breskvu, nektarinu, badem, ponekad višnju i divlje vrste roda Prunus.

Ciklus razvoja: Ovo je heteroksena policiklična gljiva. Na prelaznoj hraniteljki formira spermagonije i ecidije a na šljivi uredo i teleutostadijum. Održava se TELEUTOSPORAMA. Teleutospore u proleće klijaju u bazid sa 4 bazidiospore. One se rasejavaju vetrom i dospevaju na prelaznu hraniteljku i na njima klijaju i ostvaruju infekciju. Micelija formira spermagonije u ojima se diferenciraju spermacije i polne hife. Posle oplodnje polne hife sa spermacijama suprotnog pola nastaje dvojedarna micelija koja sa naličja lista formira ecidije sa ecidiosporama. Ecidiospore dospevaju na biljke šljive i ostvaruju primarne infekcije. Na mestu infekcije micelija formira uredospore koje se rasejavaju vetrom i ostvaruju sek.infekcije. tokom vegetacije nastaje veći broj generacija. Pred kraj vegetacije patogen obrazuje teleutospore kojima se ciklus razvoja završava.

Mere zaštite: Stvaranje i gajenje otpornih hibrida.

Mogu se tretirati fungicidima na bazi oksikarboksina, benomila.... Prvo prskanje odmah po pojavi uredosorusa na listu, druga nakon 10 dana od prve.

Rod: Uromyces

RĐA PASULJA (Uromyces appendiculatus)

Značaj: U povoljnim uslovima za razvoj Uromyces appendiculatus može da smanji prinos i do 20-30%. Patogen se kod nas redovno javlja na pasulju i boraniji. Prema ovom patogenu osetljivije su kasnostasne sorte a štete nastaju usled opadanja lišća i oboljenja mahuna.

Simptomi: Simptomi Uromyces appendiculatus se javljaju na svim nadzemnim delovima biljke a tipični na lišću i mahunama. Na licu mladog lišća uočavaju se simptomi u vidu sitnih

54

limunastih pega koje predstavljaju spermagonije. Sa donje strane lista obrazuju se svetlo-žute ecidije. Sa iste strane list pasulja se javljaju uredosorusi sa uredosporama. Krajem leta na lišću se formiraju crni teleutosorusi ispunjeni teleutosporama. Na mahunama i stablu uredo i teleutosorusi se retko javljaju. Seme u obolelim mahunama je sino i smežurano.

Osobine patogena: Ovo je obligatni, monokseni i policiklični patogen. Formira uredospore, teleutospore i ecidiospore.

Za razvoj patogen zahteva toplo i vlažno vreme. Inkubacioni period traje 5 dana.

U okviru Uromyces appendiculatus postoje 3 specifične forme.

Ciklus razvoja: Uromyces appendiculatus se održava u vidu TELEUTOSPORA i UREDOSPORA na obolelim biljnim ostacima. Teleutospore u proleće klijaju u bazid sa bazidiosporama koje se rasejavaju vetrom i ostvaruju primarnu infekciju. Na mladom lišću pasulja se formiraju spermagonije i ecidije. Ecidiospore ostvaruju zaraze biljaka pasulja na kojima se kasnije formiraju uredosorusi sa uredosporama. One se rasejavaju vetrom i ostvaruju sek.infekcije. Pred kraj vegetacije patogen obrazuje teleutospore kojima se ciklus razvoja završava.

Mere zaštite: Stvaranje i gajenje otpornih hibrida.

Agrotehničke: trogodišnji plodored, uništavanje zaraženih biljnih ostataka i korova, setva zdravog semena, duboko zaoravanje

Hemijske: mogu se tretirati fungicidima na bazi cineba, oksikarbamata i triadimefona.

Red: Agaricales

Rod: Armillaria

TRULEŽ KORENA ( ČUMA ) VOĆAKA I VINOVE LOZE

(Armillaria mellea)

55

Značaj: Danas je veoma rasprostranjena širom sveta. Uspešno se razvija u umerenim i tropskim klimatima. Prema ovom patogenu veoma su osetljivi: jabuka, trešnja, maslina, badem i višnja. Štete nastaju usled truleži korena voćaka i vinove loze i sušenja čitavih stabala ili čokota.

Simptomi: Bolest se manifestuje kao hronična ili akutna forma. Vidljivi simptomi hronične bolesti su slab porast voćke, žućenje lista i prevremeno opadanje lišća i sušenje celog stabla ili čokota. Akutna forma se ispoljava u iznenadnom sušenju pojedinačnih grana.

Zaraza se koncentrično širi oko primarnog obolelog stabla. Micelija prvo zahvata koren, koji se suši i truli. Voćke sa obolelim korenom se klate i izvaljuju pod dejstvom snega i vetra. Micelija prvo parazitira koru, lisku i kambijum a u drvenasti deo retko prodire. Ona se širi iz korena kroz stablo do grana ispod kore. Kora se odvaja od drvenastog dela pa se vidi micelija koja noću svetluca.

Drugi dijagnostički simptom je pojava rizomorfi-čvrst splet- brojnih hifa mrke boje. Delovi rizomorfe se prebijaju kroz koru korena i dospevaju u zemljište gde se dalje razvijaju. Pojava pečurki ( karpofora) pri osnovi izumrlih stabala ukazuje da su one obolele od Armillaria mellea .

Osobine patogena: Plodonosna tela (pečurke) javljaju se u jesen pri osnovi stabla. Na pečurki se diferenciraju šešir i drška. Šešir je sa gornje strane prekriven ljuspicama i ima bolju meda pa otuda naziv „mellea“ i „mednjača“. Sa donje strane šešira se nalaze bledo-žuti listići sa bazidiosporama. Drška je bledo-žute boje i na njoj se nakon otvaranja šešira ostaje beli prsten (armilla) pa otuda i naziv „armillaria“.

Optimalna temperatura za ostvarenje infekcije je 18-25ºC, zahteva toplo i vlažno zemljište za pojavu karpofora.

Parazitira oko 200 vrsta biljaka: jabuka, kruška, dunja, mušmula, kajsija, breskva, badem, šljiva, višnja, jagoda.

Ciklus razvoja: Patogen se održava MICELIJOM u obolelim biljkama i RIZOMORFAMA u zemljištu. U povoljnim uslovima rizomorfe rastu i njima se patogen širi kroz zemljište. U kontaktu sa žilama biljaka hifa probija njihov periderm i ostvaruje infekciju. Gljiva razara kambijalno tkivo razgrađujući lignin i celulozu. Sekundarna micelija obrazuje rizomorfe i plodonosna tela u kojima se nakon kariogamije, redukcije i ćelijske deobe formiraju bazidi sa bazidiosporama. One se rasejavaju vetrom i daju miceliju koja se saprofitski razvija. Spajanjem dve haploidne hife nastaje diploidna micelija koja daje novu generaciju rizomorfi i ciklus razvoja se obnavlja.

Mere zaštite: Veoma je otežana zaštita jer se patogen održava u zemljištu, zato zasade ne treba podizati na krčevinama. Ako se bolest javi suva stabla i čokote treba izvaditi iz zemljišta sa što većom masom žila. Oko izvađene voćke iskopati kanal i u njega postaviti folije da bi se

56

sprečilo širenje rizomorfi na susedna zdrava stabla. Fumigacija zemljišta sa metilbromidom sa hlorpikrinom. Gljiva Trichoderma viride ima antagonističko delovanje.

BAKTERIOZE

Klasa: Proteobacteria

Familija: Enterobacteriaceae

Rod: Erwinia amylovora

BAKTERIOZNA PLAMENJAČA VOĆAKA (Erwinia amylovora)

Značaj: Bakteriozna plamenjača je veoma rasprostranjena i štetna bolest voćaka. Smatra se jednim od najopasnijih patogena mnogih vrsta voćaka, posebno kruške, dunje i mušmule.

Simptomi: Erwinia amylovora parazitira sve organe voćaka. Zaraženi cvetovi postaju tamno-mrki, podsećaju kao da su mokri, venu, suše se i opadaju. Patogen se širi kroz cvetnu dršku i zahvata lišće i mladare. Obolelo lišće nekrotiraa, crni, suši se i deformiše ali ne opada. Oboleli mladari se suše, nekrotiraju, crne i na vrhu se savijaju u vidu štita. Na plodovima se simptomi javljaju dok su mladi, oni nekrotiraju ali ne oapdaju. Na granama se kora suši, nekrotira, puca i nastaju rak ranice i ljušti se. Na oboleloj kori se javlja bakterijski eksudat koji očvrsne i ima ćilibarnu boju. Voćka izgleda kao da je plamenom spaljena „plamenjača“.

Osobine patogena: Erwinia amylovora je štapićastog oblika. Na podlozi stvara amonijak, sumporvodonik i indol, ne vrši redukciju nitrata ni hidrolizu skroba, ali razlaže želatin i mleko. Slabo se razvija u anaerobnim uslovima.

Vlažno i toplo vreme pomaže razvoj bolesti. Razvija se pri optimalnoj temperaturi od 20-25ºC.

Erwinia amylovora je polifag. Razvija se na krušci, jabuci, dunji i mušmuli ali i na višnji, trešnji, breskvi, šljivi, jagodi, orahu...

Za identifikaciju se koristi serološki test ELISA.

Ciklus razvoja: Održava se u obolelim biljkama, na plodovima i ambalaži tokom skladištenja. Najvažniji izvor zaraze su prezimele rak-rane. U povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do brzog umnožavanja i na obolelim organima se javlja bakterijski eskudat. Rasejavanje vrše insekti pa bakterija dospeva na rane i prirodne otvore. Bakterija se brzo umnožava i preko nektarija prodire u cevt gde se intercelularno širi.

Tokom vegetacije moguće je više sek.infekcija koje nastaju preko rane.

57

Mere zaštite: Nije jednostavana zaštita. Najbitnije su preventivne mere odsecanje obolelih grana ili vađenje čitavih stabala. Preseke treba sterilisati formalinom. Karantinske mere su najznačajnije za zaustavljanje širenja patogena. Biljke gloga treba ukloniti ako su blizu zasada.

Stavranje i gajenje otpornih sorti, i u nedostatku efikasnih baktericida za suzbijanje posebno kruške, dunje i mušmule. mogu se koristiti bakarni preperati.

VLAŽNA TRULEŽ BILJAKA (Erwinia carotovora ssp. carotovora)

Značaj: Rasprostranjena je u gotovo svim krajevima sveta a naročito tamo gde se gaje korenasto-ktrolaste biljke. Najčešće se javlja na mrkvi. Može da pričini velike štete tokom proizvodnje.

Simptomi: Patogen parazitira prevashodno mesnate i sočne biljne organe( plodove, stablo, krtole, koren i lukovice). Prvi simptomi se javljaju u vidu mrkih pega koje se razmekšavaju i postaju vlažne-„vlažna trulež“. Do pojave truleži dolazi delovanjem fermenata bakterije na razgradnju srednje ćelijske lamele. Tkivo se raspada i pretvara u kašastu masu neprijatnog mirisa. Na biljkama sočnog korena (kukuruz, suncokret, sirak, duvan) prvi simptomi se javljaju na srži koja poprima tamno-mrku boju. Kasnije zahvata ostale delove stabla, koje truli i poleže. Na površini stabla se javlja bakterijski eksudat.

Osobine patogena: Erwinia carotovora ssp. carotovora je štapićasta, G¯ , asporogena bakterija sa peritrihim rasporedom cilija. Fakultativni anaerob. Hidrolizuje želatin ali ne skrob i celulozu. Na hr.podlozi formira sivo-bele, glatke i sjajne kolonije.

Vlažno i toplo vreme pomaže razvoj bolesti. Razvija se pri optimalnoj temperaturi od 25-30ºC.

Parazitira biljke iz 44 reda: mrkva, krompir, kupus, luk, paradajz, paprika, krastavac, salata, karfiol....

Ciklus razvoja: Održava se u zemljištu i obolelim biljnim ostacima. Širenje patogena tokom vegetacije ostvaruje se insektima, kišnim kapima, vetrom, obolelim krtolama krompira.

Kao parazit rane infekcije ostvaruje preko rana, koje nastaju delovanjem čoveka, insekata, grada, vetra... Zaraze krtola krompira nastaju i preko lenticela i stolona. Tokom vegetacije biljaka se ostvaruje veći broj sekundarnih infekcija.

Mere zaštite: Preventivne su najvažnije. Plodored, uklanjanje biljnih ostataka... za setvu zdravo seme, tretiranje krtola antagonističkom bakterijom, izbegavanje prekomernog zalivanja, adekvatna mineralna ishrana. Posle grada tretiranje na bazi Cu, i izbegavati povređivanje biljaka tokom agrotehničkih mera.

58

Familija: Pseudomonadaceae

Rod: Pseudomonas

OREOLNA PEGAVOST (PLAMENJAČA) BORANIJE I PASULJA

(Pseudomonas syringae pv.phasedicola)

Značaj: Veoma rasprostranjena bolest, sreće se u svetu gde se gaje boranija i pasulj. Spada u ekonomski značajne patogene.

Simptomi: Tipični simptomi se javljaju na lišću i mahunama. Prvi simptomi uočavaju se na kotiledonim listićima u vidu tamno-zelenih ili mrkih pega. Pri setvi zaraženog semena razvija se sistemična forma bolesti- mlade biljke imaju hlorotičan izgled. Pri lokalnoj formi simptomi variraju zavisno od temperature. Pri optimalnoj temperaturi od 12-18ºC na lišću se formiraju tamno-zelene pege, lisno tkivo nekrotira. Page poprimaju mrku boju a oko pege je žut oreol „oreolna pegavost“. Ako je temperatura 28ºC javljaju se crvenkaste pege. Biljke izgledaju kao da su zahvaćene plamenom „plamenjača“.

Kada bakterija prodre u sprovodne sudove javlja se simptom uvelosti lišća. Na mladim mahunama javljaju se tamnozelene pege. Pege se uvećavaju, ispadaju i zahvataju veći deo mahune. One se suše i tamne, a na njima se u vlažnim uslovima može javiti bakterijski eksudat. Zaraženo seme je naborano.

Osobine patogena: Bakterija je štapićasta, G¯, aerobna, asporogena sa mono, amfi i lofotrihim rasporedom cilija. Na hr.podlozi obrazuje bele, okrugle i glatke kolonije. Ne redukuje nitrate, ne obrazuje indol, hidrolizuje skrob i razlaže želatin.

Vlažno i kišovito vreme pomaže razvoj bolesti. Razvija se pri optimalnoj temperaturi od 0-37ºC.

Parazitira boraniju i pasulj.

Ciklus razvoja: Pseudomonas syringae pv.phasedicola se održava semenom i obolelim biljnim ostacima. Prenosi se semenom. Pri klijanju semena bakterije dospevaju u kotiledone listiće, na lišće i mahune. Plivajući u kapi vode dospevaju do stominih otvora. Razvijaju se u mezofilu i izazivaju nekrozu. Na površini obolelih organa obrazuje bakterijski eksudat. Kišne kapi zahvataju bakterije iz eksudata i raznose ih na zdrave biljne delove. Rasejavanje je moguće i insektima. Ovako nastaju sek.infekcije kojih može biti više u toku vegetacije. Sa mahune bakterije dospevaju na seme gde ostaju do naredne vegetacije.

59

Mere zaštite: Za setvu zdravo seme, gajenje otpornih sorti, dezinfekcija semena suspenzijom antibiotika streptomicina, plodored, prskanje tokom vegetacije preparatima na bazi Cu i ditiokarbamata.

Familija: Rizobiaceae

Rod: Agrobacterium tumefaciens

RAK VOĆAKA I VINOVE LOZE (Agrobacterium tumefaciens)

Značaj: Zahvaljujući svojoj polifagnosti Agrobacterium tumefaciens je danas jedna od najrasprostranjenijih fitopatogenih bakterija. Veoma je štetna. Velike štete pričinjava i u rasadničkoj proizvodnji.

Simptomi: Osnovni simptom je pojava tumora na korenu i stablu a kod v.loze na stablu i starijim lukovima. Pošto se tumori najčešće formiraju na korenovom vratu bolest se naziva i „rak vrata“. Tumori nastaju jer se ćelije naglo uvećavaju, meristemsko tkivo se nepravilno širi i izoluje sek.parenhimom. Tumori su različitog oblika i veličine. Mladi tumori su bledo-žuti sa glatkom površinom, kasnije se uvećavaju, tamne i raspadaju. Veliki broj sek.tumora je sterilan jer se u njemu ne nalaze bakterije. Obolele biljke zaostaju u porastu, lišće žuti dok se cvetni pupoljci i okca se suše.

Osobine patogena: Bakterija je štapićasta, G¯, aerobna, asporogena sa peritrihim rasporedom cilija. Na h.podlozi obrazuje bele, sjajne i ispupčene kolonije.

Umereno toplo zemljište i vlažnost oko 60% poogoduju razvoju bolesti. Razvija se pri optimalnoj temperaturi od 25-30ºC.

Najčešće se razvija na jabuci, krušci, dunji, mušmuli, šljivi, breskvi, kajsiji, trešnji, v.lozi, orahu, grašku, paradajzu, suncokretu, šeć-repi.....

Ciklus razvoja: Agrobacterium tumefaciens se održava se u zemljištu na obolelim biljnim ostacima i obolelim biljkama. Na ostacima u zemljištu bakterija živi saprofitski. U zemljištu se širi plivajući u vodi. Najvažniji način širenja je sejalicama, priborom za rezanje i kalemljenje, oruđima za rad. Infekcija se ostvaruje preko rana i u biljci se širi intercelularno. Stimuliše ćelije domaćina i dolazi do njihovog uvećanja i nastajanja tumora. Bakterija je odsutna iz centralnog dela tumora. Raspadanjem tumora masa bakterija ostaje u zemljištu i u povoljnim uslovima ostvaruje sek.infekcije.

Mere zaštite: Proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala, dezinfekcija zemljišta i pribora za kalemljenje formalinom, višegodišnji plodored, pri vađenju sadnica koren mora biti pažljivo pregledan jer ne sme postojati tumor, dezinfekcija korena pred sadnju 1% rastvorom bakaroksihlorida.

60

Rod: Clavibacter

RAK I UVIJENOST PARADAJZA (Clavibacter michiganensis)

Značaj: Otkriven je u Mičigenu. Rasprostranjen je u mnogim zemljama sveta. Smatra se jednom od najštetnijih bakterioza paradajza. Štete nastaju usled izumiranja biljaka ili pogoršanja kvaliteta plodova paradajza.

Simptomi: Bolest može biti sistemična i lokalna. Kod sistemične forme patogen se razvija u sprovodnom sistemu domaćina. Prvi simptomi se uočavaju u vidu uvelosti lišća. Uvelost može da zahvati samo jednu stranu grančice ili liske. Na suprotnoj (nezaraženoj) strani one su zelene i turgescentne. Patogen se širi dok na kraju ne uvene čitava biljka.

Duž stabla i na lisnim peteljkama uočavaju se nekrotične pege u ovkiru kojih tkivo puca, obrazujući duboke rane. U uslovima povećane vlažnosti na ranama se obrazuje bakterijski eksudat koji omogućava sek.zaraze.

Lokalna forma bolesti nastaje pri oboljevenju parenhimskog tkiva kao rezultat spoljne infekcije. Mrke pege sa belim oreolom i ispucalom pokožicom u centralnom delu se javljaju na plodovima. Ovakav tip pega se označava kao „ptičje oko“. Preko plodova biva zaraženo i seme.

Osobine patogena: Bakterija je štapićasta, G+, aerobna, asporogena i atriha. Na h.podlozi obrazuje sjajne i glatke kolonije. Ne redukuje nitrate, ne obrazuje indol, ne stvara oksidazu, razlaže želatin i uglj.hidrate.

Razvija se pri optimalnoj temperaturi od 25-28ºC. Inkubacioni period traje 13-28 dana.

Razvija se prevashodno na vrstama roda Solanum, ali i na duvanu i nekim korovskim biljkama.

Ciklus razvoja: Clavibacter michiganensis se održava semenom i obolelim biljnim ostacima. Prenosi se semenom. Kao tipični patogen rana u biljku prodire kroz povređeno tkivo. Bakterija se može rasejati tripsima i vašima. Po dospevanju u biljku ona naseljava sprovodne sudove i njima se brzo širi. Iz rak-rana ističe bakterijski eksudat. Tokom nege useva i kišnim kapima bakterija se prenosi sa bolesnih na zdrave biljke i ostvaruje sek.infekcije. Sistemično zaraženi plodovi obezbeđuju širenje patogena do semena na kome se održava do setve.

Mere zaštite: Proizvodnja i sadnja zdravog rasada, uništavanje obolelih biljnih ostataka, i gajenje paradajza na nekontaminiranom zemljištu. Dezinfekcija zemljišta formalinom, Dezinfekcija semena formalinom, sirć.kiselinom, streptomicinom... Sek.infekcije sa fungicidima na bazi Cu i cineba.

61

VIROZE

Rod: Potyvirus

VIRUS CRTIČASTOG MOZAIKA KROMPIRA Y VIRUS

(Potato virus y, PVY)

Značaj: Virus je prisutan svuda gde se gaji krompir i jedan je od najštetnijih virusa ove biljne vrste. Njegova štetnost je izraženija u kombinaciji sa X i drugim virusima.

Simptomi: Simptomi zavise od virulentnosti soja, reakcije sorte krompira, vremena infekcije i ekoloških faktora. Primarne infekcije običnog soja (PVYº) su izraženije od sek.infekcija i ispoljavaju se u vidu mozaika najmlađeg lišća. Obolelo lišće se deformiše (nabora i kovrdža) i dolazi do njegovog postepenog sušenja. Sek.infekcije izazivaju blagi mozaik koji može ostati neprimećen.

Crtični sojevi (PVYc) pri prim.infekcijama izazivaju izraženiji tip mozaika. Između nerava liske nastaju prstenaste šare. Kod nekih sorti dolazi do blage nekroze i odumiranja lišća. U slučaju sek.infekcija nastaju:

1. Blagi mozaik i neznatna naboranost i kovrdžavost liski2. Izraženi mozaik nerava i jaka naboranost i kovrdžavost liski3. Izraženi mozaik, kovrdžavost i nekroza nerava i dolazi do sušenja i opadanja

donjeg lisšća „palma“simptom.

Nekrotični soj (PVYn) izaziva nekrozu duž lisnih nerava i nekrotične pege između nerava liske. Na krtolama simptomi su u vidu prstenova „prstenasta nekroza krtola krompira“. Obolele krtole su sitne i malobrojne.

Na obolelim biljkama duvana simptomi se ispoljavaju u vidu prosvetljavanja i žutila nerava. Zaraženo lišće postaje talasasto i povija se prema naličju.

Na zaraženim biljkama paprike i paradajza između lisnih nerava nastaju hlorotične pege, ali ne dolazi do izobličavanja biljnih organa. Na plodovima se javljaju mrke i ugnute pege.

Osobine patogena: Čestice virusa su končastog oblika, sastoje se od jednospiralne RNK i proteinskog omotača.

Domaćini su: krompir, duvan, paprika, paradajz, pepeljuga i bunika.

Test biljke – Chenopodium amaranticolor i Nicotiana rustica.

62

Ciklus razvoja: Održava se i iz vegetacije u vegetaciju prenosi preko krtola krompira. Sadnjom zaraženih krtola nastaju sistemično zaražene biljke krompira. Tokom vegetacije virus se sa zaraženih na zdrave biljke prenosi lisnim vašima i mehanički. Vašima se prenosi na neperzistentan način. Vaši unose virus u svoje telo za pola do 5min, a infektivnost nastaje od pola do 24h.

Period inkubacije traje 20-40dana.

Mere zaštite: Za sadnju koristiti zdrave krtole dobijene klonskom selekcijom ili kulturom tkiva. Sprečavanje širenja virusa tokom vegetacije je moguće suzbijanjem lisnih vaši insekticidima. Semenski krompir se mora gajiti na višim terenima gde ne postoje uslovi za razvoj lisnih vaši. Termoterapijom se virus može inaktivirati izlaganjem krtola na temperaturu 35-38ºC za 7-15 dana. I gajenje otpornih sorti.

Rod: Potexivirus

VIRUS MOZAIKA (X-virus) KROMPIRA

(Potato mosaic virus, Potato virus X, Pvx)

Značaj: Virus je prisutan svuda gde se gaji krompir. U kombinaciji sa drugim virusima njegova štetnost je veća u proizvodnji. Virus mozaika krompira je ekonomski manje štetan jer smanjuje prinos u proseku za 10-20%.

Simptomi: Simptomi zavise od virulentnosti soja, otpornosti sorte krompira, vremena infekcije i ekoloških faktora. Opšti simptom je mozaik lišća krompira. Blagi mozaik se javlja na mladom lišću. Virulentniji sojevi mogu da izazovu mozaik sa blagim deformacijama listova i nekrozom vrhova. Mozaik se javlja između nerava na lisci a ponekad može doći do pojave nekrotičnih pega. Obolele biljke zaostaju u porastu i formiraju manji broj sitnih krtola. Na krtolama simptomi mogu izostati ili se javlja nekroza. Sedeće godine krtole ne klijaju ili prividno daju zdrave biljke.

Na lišću duvana simptomi se ispoljavaju u vidu hlorotičnih pega ili prstenova koji vremenom nekrotiraju. Obolele biljke zaostaju u porastu a liske se blago deformišu.

Na lišću paradajza virus izaziva slabo izraženi mozaik i zaostajanje biljaka u porastu. U mešavini sa mozaikom virusa duvana nastaju nekrotične pege ili pruge duž stabla i peteljki i nekroze vrha stabla. Obolele biljke zaostaju u porastu, dobijaju žbunast izgled, slabije cvetaju i daju mali rod.

Na paprici virus se ispoljava kao hlorotičan, nekrotičan i mešovit tip.

63

Hlorotičan tip odlikuje se ispoljavanjem hlorotičnih pega. Kod nekrotičnog tipa nastaju primarne i sekundarne nekrotične pege na lišću i stablu, a lišće opada. Kod mešovitog tipa infekcije najpre nastaju hlorotične pege a kasnije one postaju nekrotične.

Osobine patogena: Čestice virusa su izduženog oblika, sastoje se od jednospiralne RNK i proteinskog omotača. Virus je jako imunogen i dokazuje se ELISA testom.

Domaćini su: krompir, duvan, paprika i paradajz. A eksperimentalne biljke iz familije Chenopodiaceae i Amaranthaceae.

Ciklus razvoja: Održava se u krtolama zaraženih biljaka. Prenosi se dodirom lišća i korena bolesnih i zdravih biljaka. Može se preneti kapima biljnog soka koje se mogu naći na rukama radnika, mašinama, nožu pri sečenju krtola, životinjama. Mogu se preneti i insektima sa usnim aparatom za grickanje ali ne i vašima. Ne prenosi se semonom zaraženih biljaka, ali može vilinom kosicom.

Mere zaštite: Za sadnju koristiti zdrave krtole.

VIRUS ŠARKE ŠLJIVE (Plum pox virus, PPV)

Značaj: Jedan je od najraširenijih i najštetnijih virusa voćaka uopšte, posebno šljive. Danas je poznat u oko 15 zemalja Evrope. Može da izazove prevremeno opadanje preko 90% plodova. Šarka šljive je ugrozila gajenje sorte Požegača. Pored smanjenja prinosa pogoršava kvalitet plodova i čini ih neupotrebljivim.

Simptomi: Prvi vidljivi simptomi javljaju se u proleće po listanju šljive. Na lišću se uočava opšti simptom u vidu mozaičnog šarenila, koji karakteriše naizmenično smenjivanje hlorotičnih i zelenih površina. Na lišću Požegače javljaju se i pege sa hlorotičnim oreolom i zelenim unutrašnjim delom. Ovaj simptom ima dijagnostički karakter. Na drvenastim delovima tkiva biljaka osetljivih sorti nekrotiraju i dolazi do pucanja kore.

Požegača je po reakciji plodova jedna od najosetljivijih sorti prema virusu šarke i na njima se javljaju tipični simptomi. Prvi simptomi na plodovima se uočavaju u vidu bledo-ljubičastih paga na pokožici. Na obolelim mestima mezokarp je taman i smolast. Pege se šire u mezokarpu sve do košpice na kojoj nastaju crvenkasto-mrke pege. Ove promene dovode do pogoršanog ukusa i prevremenog opadanja plodova.

Kod tolerantnih sorti (Stenley) simptomi na lišću i na plodovima su manje izraženi. Kod ove sorte udubljenje se javlja samo na pojedinačnim plodovima a košpice su bez simptoma.

Virus šarke šljive se javlja i na kajsiji i breskvi i izaziva tipične simptome. Odmah po listanju kajsije zapažaju se svetle, hlorotične površine oko lisnih nerava koje se kasnije spajaju. Vremenom između nerava se javljaju prstenaste a onda i nekrotične pege. Na plodu nastaju

64

kružne pege u okviru kojih se mezokarp deformiše i ima neravnu površinu. Na košpici simptomi su slični kao i na plodu. U vreme sazrevanja dolazi do masovnog opadanja plodova.

Simptomi virusa na lišću breskve se ispoljavaju u vidu prosvetljavanja lisnih nerava. Zaraženi nervi zaostaju u porastu pa je lišće nesimetrično i kovrdžavo. Na plodovima se javljaju prstenaste pege. Kod sorti sa belim mezokarpom one su beličaste a sa žutim zelenkaste i žućkaste.

Osobine patogena: Čestice virusa su izduženog oblika. Sastoje se od jednospiralnog omotača sa 3 polipeptida različite molekulske težine.

Domaćini su: šljiva, japanska šljiva, dženarika, kajsija, breskva, nektarina, trnošljiva, ukrasna šljiva i crni trn. Parazitira samo vrste roda Prunus.

Indikator biljke: šljiva, pepeljuga, duvan, grašak. Virus se dokazuje ELISA testom.

Ciklus razvoja: Održava se u brojnim domaćinima, šljiva je najvažnija. Zaraženi sadni materijal ima najvažniju ulogu u prenošenju ovog virusa. Izdanci koji se obrazuju na korenu zaraženih biljaka su zaraženi. Vaši imaju važnu ulogu u prenošenju virusa. One ga prenose na neperzistentan način. Ishranom na zaraženom lišću od nekoliko sekundi do 5min postaju infektivne i sposobne da prenesu virus odmah na zdrave biljke.

Virus se može preneti i mehanički, zaraženim biljnim sokom kao i polenom i semenom.

Dužina inkubacionog perioda je 8-10dana.

Mere zaštite: Proizvodnja bezvirusnog sadnog amterijala, karantinske mere za sprečevenje širenja zaraze, suzbijenje biljnih vaši, gajenje otpornih i tolerantnih sorti.

PARAZITSKE CVETNICE

Rod: Cuscuta

VILINA KOSICA (Cuscuta spp.)

Značaj: Sreće se u umerenim i tropskim oblastima Evrope, Azije i Amerike. Štetna je za mnoge gajene biljke, posebno leguminoze. Predstavlja ograničavajući faktor za proizvodnju jer u potpunosti uništava usev. Značajna je i za prenošenje mnogih virusa.

Simptomi: Vilina kosica se lako prepoznaje u usevu. Javlja se u vidu tankih, svetlo-žutih do narandžastih končića koji se uvijaju oko stabla domaćina. Ona se koncentrično širi od mesta

65

primarnih zaraza u usevu i primećuju se žute oaze. Obolele biljke sporije rastu, manje su bujnosti i lako poležu pod teretom viline kosice. Plodovi su sitniji i lošijeg kvaliteta.

Osobine patogena: Obligatni je parazit, nema koren, lišće i hlorofil. Koren je pretvoren u sisaljku kojom uzima hr.materije iz domaćina. Stablo je končasto, žute, narandžaste ili crvene boje. Na stablu se formiraju grazdaste cvasti sa sitnim žućkastim, ružičastim ili plavičastim cvetovima. Seme se formira u čauri.

Cuscuta monogyna je rasprostranjena u aridnim, a Cuscuta lupuliformis u humidnim područjima.

Cuscuta vrste parazitiraju mnoge biljke: lucerka, crvena detelina, šeć.repa, soja, duvan, salata, paprika, paradajz, luk, krompir....

Ciklus razvoja: Održava se semenom u zemljištu ili u kontaminiranom semenu gajenih biljaka. Ono se može održati jedino u površinskim slojevima zemljišta, jer ako se nađe u dubljim nije u mogućnosti da nikne. Iz godine u godinu vilina kosica se širi kontaminiranim semenom gajenih biljaka i nezgorelim stajskim đubrivom. Vegetativno stablo se grana i brzo raste, širi se sa biljke na biljku. Širi se delovima stabla (pri košenju, grabuljanju, transportu svežeg otkosa)

Cuscuta pentagna prezimi i semenom. U povoljnim uslovima ono se razvije u kratak končić bledo-žute boje. On se debljim krajem pričvršćuje za zemljište sa tanjim obavija domaćina i pričvršćuje se za njega pomoću apresorijuma. Iz njega se razviju haustorije koje prodiru u floem domaćina. Vilina kosica se haustorijama snadbeva iz biljke hr.materijama. Ako ne dođe do ostvarenja infekcije, stabaoce gubi čvrstinu, pada na zemlju i suši se. Zrelo seme iz čaura ispada na zemljište i odmah klija ili se održava do sledeće sezone.

Mere zaštite: Veoma teško se suzbija. Preventivne mere: setva nekontaminiranog semena. Ako se pojavi u usevu treba pokositi zahvaćene krugove, izneti i spaliti. Primena herbicida na bazi propizamida i imazetapira.

Rod: Orobanche

VOLOVOD, VODNJAČA, ČUMA (Orobanche spp)

Značaj: Na gajenim biljkama se razvija oko 130 vrsta Orobanche a najčešće su Orobanhce amana, Orobanche minor... Volovod je najznačajniji u zemljama JI Evrope oko Crnog mora. Kod nas je najčešća vrsta Orobanhce amana.

Simptomi: Orobanhce vrste u usevu se prepoznaju po snažnom nerazgranatom stablu na kome se formiraju ljuspasti listići bez hlorofila i cvetovi plavičaste boje. Korenov sistem je atrofiran i razvija se u korenu domaćina. Parazitirane biljke su niže, slabije i pri višim

66

temperaturama ispoljavaju simptom uvelosti. Zaražene biljke ne cvetaju, daju niske prinose, zrna su sitna i štura.

Osobine patogena: Obligatni ja parazit. Na stablu se razvijaju cvetovi trubastog izgleda i povijene krunice. Plod je čaura u kojoj je veliki broj semenki.

Toplo i suvo vreme pogoduje razvoju volovoda.

Parazitira mnoge biljke: suncokret, paradajz, kupus, duvan, mrkvu.

Ciklus razvoja: Volovod se održava semenom u zemljištu, i ono je osnovni izvor zaraze. Ako je domaćin višegodišnja biljka volovod prezimljava u podzemnom, zadebljalom delu stabla iz koga se naredne godine razvijaju mlada stabla. Seme u povoljnim uslovima klija u fini končić koji prodire koren biljke domaćina. Korenčić se grana u korenu domaćina i formira zadebljanje iz kojeg se razvija klinast izraštaj koji dopre do floema iz koga se volovod snadbeva hr.materijama. Na gornjem delu klice razvija se pupoljak iz koga izrasta stablo volovoda. Pojava stabla na površini zemljišta poklapa se sa cvetanjem suncokreta. Primarni koren parazita prouzrokuje sek.korenčiče. Posle nekoliko sek.infekcija iz zemljišta izbija veliki broj biljaka volovoda. One obrazuju čaure sa velikim brojem semenki. Nakon toga stablo se suši. Seme se rasejava vetrom i dospeva u zemljište u kome se održava i služi za obnavljanje ciklusa razvoja.

Mere zaštite: Upotreba čistog semena. Mehaničko uništavanje semena volovoda pre cvetanja. Plodored, gajenje otpornih hibrida. Primena herbicida ima povoljne rezultate.

67