Finansijsko poslovanje u preduzeu

Maturski radFinansijsko poslovanje u preduzeu

Gimnazija i ekonomska kola Jovan CvijiBela CrkvaJovana Cvijia br. 11

Maturski rad iz RAUNOVODSTVATema: Finansijsko poslovanje preduzea

Mentor: Uenik:prof. Sretko Razumeni Ivana Milosavljevi

Bela Crkva, mart 2011.Sadraj:

1. Uvod32. FINANSIJSKO POSLOVANJE U PREDUZEU32.1 Uloga finansija u procesu poslovanja4 2.2 Glavni i sporedni finasijski ciljevi preduzea.5 2.3 Organizacija finansijskog poslovanja u preduzeu62.4 Upravljanje obrtnim sredstvima, zalihama i novcem6 2.5 Finasijsko planiranje7 2.6 Zadaci i ciljevi finasijske analize83. BILANS STANJA I BILANS USPEHA93.1 Analiza bilansa93.2 Izvetaj novanih tokova gotovine103.3 Neto obrtni fond104. Prilog: FINANSIJSKO POSLOVANJE TRGOVINSKOG PREDUZEA104.1 Finansijski izvetaji u trgovinskim preduzeima106. Zakljuak187. Literatura19

1. Uvod

Termin finansije potie iz srednjovekovnog latinskog jezika ije su rei finantio, financi, finansija, reminoria oznaavale plaanje. Finansije prouavaju novane odnose u vezi sa mobilizacijom (prikupljanjem), rasporeivanjem i troenjem (upotrebom) novanih sredstava za zadovoljavanje brojnih potreba privrede i drutva.

Poslovne finansije, odnosno finansije preduzea prouavaju:

1. sistem novanih tokova u poslovnoj reprodukciji (kruno kretanje novanih sredstava u sferi proizvodnje, razmene, raspodele i potronje)2. finansijske odnose izmeu preduzea i ostalih ekonomskih subjekata u privredi i vanprivredi i finansijske odnose unutar preduzea3. prikupljanje, uvanje, raspodelu i upotrebu finansijskih sredstava4. finansiranje tekuih i razvojnih potreba i finasiranje programa preduzea.

Finansije predstvaljaju novanu stranu ekonomskih tokova drutvene reprodukcije i kao nauna disciplina postojae sve dok bude postojala robna proizvodnja. Dakle, tamo gde nema novca nema ni finansija. Finansijsko poslovanje preduzea obuhvata celokupno poslovanje novanim sredstvima, obavljanje poslova prikupljanja i plasiranjem finansijskih sredstava, izvravanje zadataka, obavljanje poslova finansijske evidencije, finansijske analize i finansijske kontrole, kao i finansijsko planiranje i upravljanje. U vezi sa tim, finansije preduzea evoluirale su u poslovne i upravljake finansije. Finansijsko poslovanje se definie:

1. kao upravljanje novanim poslovima privrednog subjekta2. kao obezbeivanje raspoloivosti novanih fondova u adekvatnim iznosima kada su potrebni, 3. kao prikupljanje i obezbeivanje finansijskih sredstava radi dugoronih ulaganja, za operativne rashode4. kao obezbeivanje novca za komercijalne svrhe.

Brojna istraivanja koja se bave problemima raunovodstva i finansija pokazuju da se poslovne finansije najbre razvijaju u oblastima poslovne ekonomije. Istraivanja su najpre bila zaokupljena problemima prilikom osnivanja novih firmi, konsolidovanja (usaglasiti) i emitovanja vrednosnih papira kojima se trgovalo.

Poveana potreba za spoljnim izvorima finansiranja firmi nametnulo je poslovnim finansijama prouavanje problema likvidnosti[footnoteRef:1] i eksternog finansiranja[footnoteRef:2], kao i pitanje trajnih izvora finansiranja dugoronih ulaganja. U vezi sa tim, raunovodstvo, kao najznaajnija informaciona osnova poslovnih finansija, uz berzanske i trine upravljake informacije postaje najpouzdanija grana. A to, zajedno sa rastuim rizikom u novim tehnologijama i novim turbulencijama u poslovanju firmi, dovodi do unapreenja tehnike predvianja i prognoziranja u finansijskom poslovanju na principu kompjuterizovanih modela finansijske analize, upravljanja, planiranja i prognoziranja. Finansijsko poslovanje uz pomoc finasijske analize i tehnlogija dovodi do unapreenja upravljanja, planiranja i prognoziranja. [1: Sposobnost preduzea da izmiruje sve svoje dospele obaveze u dogledno vreme, bez kanjenja.] [2: Oblici finansiranja iz tuih izvora kao i finansiranje od strane vlasnika poduzea]

2. FINANSIJSKO POSLOVANJE U PREDUZEU

Finansijsko poslovanje u preduzeu moe se posmatrati dvojako, kao nauna disciplina i kao funkcija u preduzeu. Kao nauna disciplina bavi se teorijom i metodama upravljanja novanim tokovima u preduzeu, a kao funkcija preduzea obuhvata aktivnosti koje se odnose na sticanje, finansiranje upravljanje imovinom. Upravljanje finansija vri se upravljanjem novanim tokovima preduzea. Greke koje nastaju u finansijskom poslovanju mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja tehnologijama, resursima, kadrovima.

Predmet finansijskog poslovanja po tradicionalnom principu bio je problem pribavljanja kapitala, odnosno pasive bilansa stanja, to nije davalo odgovor na pitanje da li preduzee ulae kapital u sigurnu alternativu. Savremeni pristup finansijskom poslovanju polazi od naglog ekonomskog rasta i tehnolokih promena, to je uslovilo da izuzetno poraste znaaj ogovornosti zaposlenih za uspeh preduzea. On se pored problema nabavke kapitala bavi i aktivom i pasivom bilansa stanja. Opti metodi finasijskog poslovanja preduzea su: analiza, sinteza, indukcija, dedukcija. Primenom sinteze vri se ocenjivanje svega onoga to se prethodno ispitalo i otkrivaju se zakonitosti o kretanjima pojava. Metodom indukcije se od posebnog dolazi do opteg, a metodom dedukcije obrnuto. 2.1 Uloga finansija u procesu poslovanja

Process drutvene reprodukcije ili poslovanja mogue je podeliti u 4 faze: proizvodnja, razmena, raspodela, i potrosnja. Celina finasijskih odnosa deli se na 3 vee povezane oblasti i to:

1. finansiranje privrednih subjekata (kreditiranje preduzea) 2. osiguranje 3. dravne finansije. Unutar svake oblasti mogu se izdvojiti posebne grupe, meutim one sve ukupno obrazuju finansijski sistem jedne drave i njihova povezanost se ostvaruje

posredovanjem, institucija bankarskog sistema koji ima posebno vanu ulogu za funkionisanje finansija preduzea. Prema izvorima stvaranja finansijski resursi se dele na: one koje se obrazuju iz sopstvenih sredstava (akcionarski kapital, deonicarski ulozi, prihod i dr.) oni koji su mobilisani na finansijkom tritu kao rezultat operacija sa hartijama od vrednosti pozajmljivanja one koje se ponovo raspodeljuju (budzetske subvencije, nadoknade kod osiguranja i sl.)

2.2 Glavni i sporedni finansijski ciljevi preduzea Glavni finansijski cilj preduzea je maksimalizacija profita. Akcionari tee da za sebe obezbede maksimalnu ekonomsku korist odnosno maksimalizaciju njihove imovine. Kod akcionarskog drutva to se postie uz pomo tri odluke: 1. Odluka o investiranju Vri se procena na optimalne transformacije finansijskih resursa u druge vidove resursa, svrsishodnost i efikasnost ulaganja u fondove, optimalnost obrtnih sredstava i efikasnost finansijskog poloaja

2. Odlukama o finansiranju Odreuje se nain pribavljanja sredstava za pokrie svih obaveza preduzea. Ona mogu biti iz sopstvenih izvora ili tuih.

3. Odluke o dividendi i zadranom dobitku doprinose poveanju ili smanjenju trine vrednosti akcija i vrednosti preduzea - isplata veih dividendi[footnoteRef:3] poveava potranju za akcijama, to deluje na poveanje trine vrednosti akcija. [3: Deo dobiti koji se isplauje vlasnicima deonica. Hoe li biti isplate dividendi i kolika e ona biti zavisi od rezultata poslovanja.]

Sporedni ciljevi preduzea su maksimizacija neto dobitka u dugom roku i jaanje finansijske snage. Neto dibitak je deo bruto dobitka umanjenog za kamate i poreze i ostaje preduzeu na raspolaganju. U akcionarskom drutvu deli se na:

dividendni dobitak iz kojih se vri isplata dividendi. zadrani dobitak koji poveava trajni kapital preduzea, finansiranje razvoja pokrivanje gubitaka i isplatu dividendi u sluaju nedostatka neto dobiti. Rezerve za pokrie poslovnog i finansijskog rizika. Neto dibitak je uslov za opstanak preduzeca u konkurentnoj borbi na trzistu.

2.3 Organizacija finansijskog poslovanja u preduzeu

Izbor organizacione strukture finansijskog menadmenta zavisi od velikog broja faktora, izmeu ostalog: organizaciono pravne forme preduzea trita na kome radi preduzee veliina organizacije sfera delatnosti tehnologija koju koriste tip poslovanja informacioni procesi u preduzeu planirano vreme dobijanja proizvoda vreme dozvoljeno za donoenje i realizaciju odluka organizaciona kultura

U malim i srednjim preduzeima finansijska delatnost organizovana je u sektore kao to su knjigovodstvo ili informatika sluba. U velikim preduzeima finansijska delatnost rasporeena je izmeu finansijske slube, informatike slube i kontrolne slube. Finansijska sluba izvrava zadatke pribavljanja novanih sredstava, odrava likvidnost i solventnost preduzea i vri kontrolu racionalne upotrebe novanih sredstava. Finansijska sluba obavlja poslove finansijskog planiranja, sainjava i podnosi zahteve bankama o kreditima, brine o otplati kredita i plaanju kamata i vri finansijske analize.

2.4 Upravljanje obrtnim sredstvima, zalihama i novcem

Obrtna sredstva su ona sredstva koja se u kraim rokovima obru i koja se pretvaraju iz jednog oblika u drugi, novanog ili naturalnog. To su sredstva koja se stalno troe u procesu proizvodnje. Samo kratkorona potraivanja ulaze u obrtna sredstva, a to su ona sa rokom dospea do godinu dana. Ostala potraivanja iji je rok dui od godinu dana spadaju u srednjorona i dugorona. U obrtna sredstva spadaju svi oblici novca, kratkorone hartije od vrednosti, sva imovina koja se u toku godine preobrne u novac, sve zalihe materijala, robe i sitnog materijala. Obrtna sredstva stalno menjaju oblik, ona su u jednom momentu sirovina, poluproizvod, proizvod, novac ili potraivanje. Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima ima za cilj da sa to manjim ulaganjem u ukupne i pojedinane oblike obrtnih sredstava ostvari to vei obim poslovne aktivnosti. Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, i oni su vaan indikator solventnosti preduzea. Zalihe su jedan od glavnih segmenata obrtnih sredstava u preduzeu. Neophodnost postojanja zaliha proizilazi iz tri osnovna razloga:

zato to je potrebno vreme da bi ekonomska dobra prola kroz process proizvodnje i distribucije zbog diskontinuiteta koji postoji izmeu pojedinih procesa zbog neizvesnosti i nesigurnosti koja je prisutna u privrednom ivotu

Optimalne zalihe predstavljaju prosene zalihe materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Rastom prosenih zaliha raste i veliina finansijskih sredstava. Smanjenje zaliha iziskuje ee nabavke to poveava trokove. Trokovi upravljanja zalihama su: 1. Trokovi pribavljanja zaliha 2. Trokovi nedostatka zaliha 3. Trokovi dranja zaliha

Upravljanje novcem je stalno balansiranje izmeu solventnosti i rentabilnosti. Suficit gotovine ne smanjuje rentabilnost, ali deficit gotovine ugroava solventnost preduzea. Deficit gotovine mora imati adekvatne izvore pokria, dok suficit gotovine treba da ima rentabilan plasman izvan redovnog poslovanja. Koeficijent obrta gotovine pokazuje koliko se gotovinskih ciklusa obavi u toku jedne poslovne godine, a gotovinski ciklus je broj dana u godini koji protekne od trenutka izdavanja gotovine za nabavku sirovina i materijala do momenta primanja gotovine na ime prodaje gotovih proizvoda. Koeficijent se dobija kada se broj dana u godini podeli sa prosenim trajanjem jednog obrta. Trokovi vezani za gotovinu su:1. Trokovi dranja gotovine 2. Trokovi transakcija gotovine 3. Trokovi nedostatka gotovine

Preduzee treba da nastoji da ima optimalan saldo[footnoteRef:4] gotovine. Za odreivanje salda najee se koristi finansijski metod gde se polazi od injenice da minimalan saldo gotovine treba da bude jednak prosenom godinjem saldu neophodnom za redovne aktivnosti preduzea. Gotovinu ine banknote[footnoteRef:5] i kovani novac. Ovaj novac dri se u blagajni preduzea. Najvii iznos gotovine koji preduzee moe drati u blagajni zove se blagajniki maksimum i njega utvruje centralna banka. [4: Predstavlja razliku vee i manje strane, tj. dugovne i potrane strane rauna odgovarajueg imovinskog dela] [5: Novanica]

2.5 Finansijsko planiranje Finansijsko planiranje predstavlja oblik iskazivanja raznih vrsta planova u finansijskim pokazateljima. Ti planovi tiu se nabavke, proizvodnje, prodaje i razvojne funkcije. Finansijsko planiranje mogue je podeliti u dve etape:1. planiranje izvora finansijskih resursa2. sopstveno finansijsko planiranje

Finansijski plan za razliku od finansijskog prognoziranja ima konkretnije norme. Prema periodu za koji se vri planiranje razlikujemo: dugorono (perspektivno), srednjorono i kratkorono planiranje. Dugoroni finansijski plan odnosi se za period do pet i vie godina, srednjoroni do pet godina i kratkoroni do godinu dana. Finansijsko planiranje obuhvata: plan bilansa uspeha plan bilansa stanja plan novanih tokova i plan dugoronih ulaganja

2.6 Zadaci i ciljevi finasijske analize Finansijska analiza je sredstvo kontrole upravljanja finansijskim preduzeem - ona je neophodan uslov za sagledavanje opteg finansijskog poloaja preduzea. Finansijsko stanje preduzea moe se ocenjivati sa take gledita dugorone i kratkorone perspektive. Kod ocene kratkorone perspektive polazi se od likvidnosti i solventnosti. Pod likvidnou podrazumevamo sposobnost da se neke aktive transformiu u novana sredstva. Solventnost je sposobnost da se blagovremeno i u punom obimu izvre dospele obaveze. U finansijskoj analizi razlikuju se pokazatelji ekonomskog efekta i ekonomske efikasnosti. Ekonomski efekat je apsolutni pokazatelj koji karakterie rezultat delatnosti, a ekonomska efikasnost je relativan pokazatelj koji uporeuje dobijeni efekat sa trokovima ili resursima koji su korieni. Preduzee redovno vri analizu svog finansijskog rezultata. Finansijski rezultat je razlika izmeu finansijskih prihoda i rashoda.

3. BILANS STANJA I BILANS USPEHA Najbitniji deo finansijskog poslovanja je finansijsko planiranje, tj napraviti plan bilansa stanja, bilansa uspeha i plan novanih tokova. Kasnije u daljem radu kroz prilog i primere detaljnije e biti objanjen ovaj proces. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna. Bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i izvora sredstava na odreeni dan izraen u novcu. Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se sredstva, a na desnoj strani, u pasivi, izvori finansiranja tih sredstava. Glavne kategorije sredstava su: stalna imovina, zalihe, kratkorona potraivanja i kratkoroni finansijski plasmani.

Glavne grupacije izvora su: kapital, dugorona rezervisanja i obaveze. Aktiva i pasiva moraju biti jednake. Ako bilans stanja nije u ravnotei bilans praktino i ne postoji. Preduzee bilans mora sastavljati u razliitim periodima. Bilans osnivanja se sastavlja pri osnivanju preduzea popisom imovine unete u poslovanje. Tekui bilans sastavlja se kao izraz redovnog poslovanja i njime se vri kontrola poslovanja. Likvidacioni bilans se sastavlja kod likvidacije preduzea.

Bilans uspeha predstavlja pregled rashoda, prihoda i finansijskog rezultata preduzea za odreeni period. Najvaniji bilans uspeha je onaj koji se odnosi na odreenu poslovnu godinu. Podaci iz bilansa uspeha slue kao osnov za ocenu uspenosti poslovanja preduzea. Za razliku od bilansa stanja iji su rauni realni jer izraavaju imovinske delove, rauni bilansa uspeha su obraunskog karaktera. U formalnom pogledu bilans uspeha predstavlja dvostrani pregled, na levoj strani rashodi i pozitivan finansijski rezultat, a na desnoj strani prihodi i negativan finansijski rezultat. U bilansu uspeha prihodima se sueljavaju pripadajui rashodi, odnosno rashodi koji su nastali u cilju ostvarenja prihoda.

3.1 Analiza bilansa

Analiza bilansa je detaljno raslanjavanje bilansa stanja i bilansa uspeha i sraunata je na ispitivanje finansijskog poloaja i rentabilnosti preduzea. Predmet analize bilansa su sredstva, izvori sredstava i poslovni rezultat, tj. poslovni prihodi i poslovni rashodi. Analiza bilansa se posmatra sa aspekta analize statike i analize dinamike. Analiza statike ispituje stanje sredstava u bilansu da bi na osnovu toga izveli zakljuak o stepenu iskorienosti sredstava i zakljuak o ekonominosti uloenih sredstava. Analizom dinamike ispituje se brzina i uestalost cirkulacije obrtnih sredstava. Imajui u vidu korisnike analiza bilansa moe biti interna i eksterna, a razlikuju se po obimu informacija koje pruaju. Interna analiza koristi brojnije i znaajnije informacije u odnosu na eksternu. Da bi analiza bilansa bila uspena mora da se ispune materijalne i formalne predpostavke.

3.2 Izvetaj novanih tokova gotovine

Tokovi gotovine oznaavaju prilive i odlive novanih sredstava iz tekueg poslovanja. Praenje tokova novanih sredstava se odnosi na praenje promena u aktivi i pasivi, pri emu je stanje novanih tokova za svaki dan uslovljeno stanjem aktive i pasive proteklog dana i saldom primanja i davanja planiranog dana. Praenjem novanih tokova finansijski menadment treba da predvidi potrebna i raspoloiva sredstva u odreenom periodu. Pod novanim tokovima smatraju se naplate i isplate gotovog novca. Izvetaj o novanim tokovima prikazuje tokove novca: iz poslovnih aktivnosti, iz aktivnosti investiranja i iz aktivnosti finansiranja. Sposobnost preduzea da stvara gotovinu je najvaniji pokazatelj njegove uspenosti. Osnovna namena izvetaja o novanim tokovima je da eksternim korisnicima omogui da ocene solventnost i profitabilnost preduzea, kako bi bili sigurni u ispravnost svojih investicionih odluka.

3.3 Neto obrtni fond

Neto obrtni fond predstavlja apsolutnu razliku izmeu dugoronih izvora i osnovnih sredstava. Po svojoj iskaznoj moi, neto obrtni fond predstavlja sigurnosnu maru, koja se u praksi analize i ocene finansijskog poloaja koristi kao kriterijum za utvrivanje i ocenu finansijskog ekvilibrijuma (ravnotee), kao pretpostavke odravanja likvidnosti. Karakter sigurnosne mare[footnoteRef:6] proizilazi iz dugoronosti njegovog dospea, koja olakava usaglaavanje brzine priliva gotovine po osnovu naplate potraivanja brzinom dospevanja obaveza za izmirivanje. [6: Razlika izmeu prodajne i nabavne cene. Iz mare se pokrivaju svi trokovi trgovine.]

4. Prilog: FINANSIJSKO POSLOVANJE TRGOVINSKOG PREDUZEA

4.1 Finansijski izvetaji u trgovinskim preduzeima

Osnovni finansijski izvetaji u trgovinskim preduzeima jesu: bilans uspeha, bilans stanja i izvetaj o novanim tokovima. Ovi izvetaji predstavljaju polaznu osnovu za izvoenje svih oblika finansijske analize. Takoe, stavljanjem u odnos pojedinih stavki iz ovih bilansa dobijaju se i odgovarajui pokazatelji uspenosti upravljanja asortimanom (bruto mara, stopa trokova poslovanja, kontribuciona mara, prelomna taka...). Radi se, pre svega, o operativnim veliinama koje u kombinaciji sa odgovarajuim vrednostima finansijske analize treba da daju kompletnu sliku finansijske snage datog trgovinskog preduzea.

Bilans uspeha

Najznaajniji finansijski izvetaj u trgovinskim preduzeima je svakako bilans uspeha (ili raun rezultata, gubitka - dobitka). On daje pregled prihoda i rashoda u ukupnom iznosu i po pojedinim elementima, kao i finansijski rezultat (profit ili gubitak) za odreeni vremenski period. Svrha bilansa uspeha je da preko oblika i visine finansijskog rezultata prui podlogu za kontrolu uspenosti poslovanja. Osim toga, uporeivanjem tekueg finansijskog rezultata sa ranijim finansijskim rezultatom (iz prethodnih vremenskih perioda) mogu se sagledati trend ili tok analiziranih promena u prodaji, trokovima i profitu. Bilans uspeha se moe sastaviti za svako prodajno odeljenje, zatim po sektorima i robnim grupama.

U tabeli 1. prikazan je pojednostavljen bilans uspeha tipian za trgovinska preduzea. On sadri sledee stavke: 1) Prodaja (bruto i neto); 2) Nabavna vrednost prodate robe (koja sesastoji od nekoliko stavki); 3) Bruto mara; 4) Trokovi poslovanja (koji sesastoje od varijabilnih i fiksnih trokova poslovanja); 5) Neto profit pre oporezivanja; 6) Porez na dobit; 7) Neto profit posle oporezivanja.

Bruto prodaja (bruto ostvareni promet) predstavlja ukupnu ostvarenu vrednost prodaje roba za gotovo ili na kredit. Meutim, uvek u poslovanju treba raunati na izvesna snienja cena. Ovo tim pre ukoliko pri kraju sezonskog perioda ostane neprodatih zaliha, jer je to dobar nain da se izbegnu, za menadere (i preduzetnike) uvek neprijatne rasprodaje. Sa druge strane naprednija trgovinska preduzea obavljaju planirana snienja cena, a neretko se deava da inicijalne cene budu svesno utvrene na preterano visokom nivou kako bi se kasnije preduzee snienjima potroau pokazalo u dobrom svetlu. Jedan deo novca moe, takoe, biti vraen potroaima ili kupcima zbog kupljenih artikala sa izvesnim manama. Radi podsticanja kupaca na vee iznose kupovina i promptna plaanja[footnoteRef:7] kupljene robe mogu se davati popusti (gotovinski i bezgotovinski). Sve u svemu, ostvareni iznos priliva novca od potroaa ili kupaca po odbitku povraaja i drugih popusta predstavlja neto prodaju. Ona pokazuje (stvarno) ostvarenu vrednost prodate robe u datom trgovinskom preduzeu u posmatranom periodu vremena. [7: Plaanja koja se realizuju odmah, isporuka finansijske aktive i plaanje vre se odmah po zakljuenju posla]

Nabavnu vrednost realizovane robe ine trokovi kupovine roba koji se pokrivaju iz prodajne vrednosti robe. Ovi se trokovi nazivaju i trokovima prodatih roba i ine najvei deo ukupnih trokova u trgovinskim preduzeima. Njihovo uee u neto prodaji kod supermarketa se kree u rasponu izmenu 80% i 85%. U robnim kuama i prodavnicama odee kreu se izmeu 60% i 65% od neto prodaje. Bruto mara (bruto poslovni dobitak; razlika u ceni) predstavlja razliku izmeu prihoda od prodaje i nabavne vrednosti realizovanih (prodatih) roba. Ekonomski, ona predstavlja prodajnu cenu trgovinskih usluga i slui za nadoknadu trokova poslovanja (kao to su plate, renta, promocija, zakup, odravanje, transport itd.).

Sami trokovi poslovanja mogu biti prodajni, opti i administrativni. Nazivaju se u literaturi jo i operativni. Sa ekonomsko teorijskog aspekta oni predstavljaju cenu kotanja obavljanja trgovinskih poslova. Postoje razliite podele ovih trokova u zavisnosti od konkretnih potreba analize. Na primer, za potrebe obrauna prelomne take rentabiliteta oni se nuno moraju podeliti na fiksnu i varijabilnu komponentu. Najee su sastavljeni od 4 velike grupe:

1. plate i nadnice (ukljuuju i trokove zdravstvenog osiguranja, penzija i drugih povlastica prodajnog osoblja, kontrolnih radnika i menadera);2. renta i zakupnina;3. prodajni trokovi kao neposredni trokovi prodaje roba (propaganda,promocija, transportni trokovi);4. opti trokovi (na primer odravanje, amortizacija i kamata).

Kljuni i poslednji element bilansa uspeha jeste neto profit. Moe se utvrditi na dva naina:1. oduzimanjem od neto prodaje ukupnih trokova, iji se iznos utvrujem,2. sabiranjem nabavne vrednosti robe sa trokovima poslovanja i kao razlika za izmenu bruto mare i trokova poslovanja.

ini se da drugi nain ipak vie odgovara osnovnim postavkama ekonomske teorije kad je u pitanju izraunavanje finansijskog rezultata uopte u svim preduzeima (proizvodnim i trgovinskim). U ovom sluaju je ispotovano pravilo:

Rezultat = PC CK, gde je Rezultat Neto profit PC (trgovinskog posla) Bruto mara CK (trgovinske usluge) Trokovi poslovanja.

Neto profit je manji (vei) od operativnog profita za iznos ostalih trokova (prihoda). Pod ostalim prihodima i trokovima podrazumevaju se:

finansijski prihodi i rashodi, neposlovni vanredni prihodi i rashodi.

Oduzimanjem od neto profita plaenog poreza na dobit dolazi se do netoprofita posle oporezivanja. Ovako prikazan bilans uspeha (sa odgovarajuom strukturom i rasporedom pojedinih stavki) se, razlikuje od zvanine eme bilansa uspeha koji su duna da popunjavaju (polugodinje i godinje) trgovinska, proizvodna preduzea i zadruge. Ovaj bilans uspeha je sastavljen u formi liste. Prikaz je dat u formi jednostranog rauna: prihodi, ispod njih rashodi i kao trei deo razlika finansijski rezultat. Klasifikacija prihoda i rashoda se vri u tri grupe:

poslovni (redovni) prihodi i rashodi; finansijski prihodi i rashodi; neposlovni i vanredni prihodi i rashodi.

Svrha ove klasifikacije je da se odvoji redovan poslovni rezultat koji je bitan za ocenu uspenosti poslovne orijentacije, od rezultata koji nastaju po drugim osnovama i mogu biti od znaaja za ocenu nekih segmenata ukupnog poslovanja. Treba istai da neposlovni i vanredni rezultat nije predmet analize koja se razmatra na narednim stranicama.

Bilans stanja

Pored Bilansa uspeha, drugi znaajan finanasijski izvetaj jeste Bilans stanja. On daje prikaz stanja sredstava i njihovih izvora na odreeni dan, izraen u novcu. U bilansu imovina se posmatra sa dva aspekta: sredstva po funkciji ili nameni (obrazuju aktivu), a izvori sredstava obrazuju pasivu. I kod bilansa stanja postoji mogunost rasporeda pozicija koje ga sainjavaju u dve razliite forme, to jest na dva razliita naina. Jedna od mogunosti je da se levo rasporeuju pozicije aktive, a na desnoj strani iskazuju pozicije pasive (dvostrani raun).

Druga, zakonom propisana bilansna ema iskazuje se u formi liste. Sam raspored pozicija u aktivi i pasivi (struktura) uslovljen je najee potrebom lakog sagledavanja poloaja likvidnosti. Ovaj cilj zahteva rasporeivanje pozicija u aktivi po duini rokova vezivanja sredstava u odreenim oblicima, a u pasivi po rokovima dospea za naplatu. Drugim reima, u aktivi se najpre pristupa iskazivanju pozicija sredstava sa najduim periodima korienja u poslovne svrhe (osnovna sredstva), a nakon toga se pristupa izraavanju pozicija sredstava koja se obrnu u toku jednog poslovnog ciklusa (obrtna sredstva). Isti princip se primenjuje i kod pozicija izvora sredstava. Najpre se (u gornjem delu) iskazuju one stavke pasive iji je period dospea za naplatu najdui. Tako sopstveni kapital praktino nikada ne dospeva (sem u sluaju likvidacije preduzea). Dalje slede dugorone obaveze (dui period dospea) i na kraju kratkorone obaveze.

Dakle, bilans stanja je podeljen na dva dela koji su prikazani jedan ispod drugog: Gornji deo bilansa stanja (aktiva) pokazuje vrednost imovine, a donji deo (pasiva) izvore finansiranja imovine u konkretnom trgovinskom preduzeu. Jasno je da broj pojedinih pozicija i veliina sredstava zavise od same poslovne aktivnosti preduzea. Pozicije navedene u tabeli 2. su izabrane na bazi dobijenih podataka iz bilansa preduzea koja su predmet analize u ovom radu. Sredstva se obino dele na osnovna i obrtna. Osnovna sredstva su deo ire kategorije stalne imovine, koja ukljuuje takve pozicije kao to su: nematerijalna ulaganja i dugoroni finansijski plasmani. U bilansu stanja elementi stalne imovine iskazuju se po sadanjoj vrednosti. Do nje se dolazi tako to se od nabavne vrednosti oduzimaju ispravke (amortizacija).

Ovakav nain evidentiranja, pre svega, osnovnih sredstava je nuan za preduzee jer ono mora obezbediti novanu akumulaciju za poslovnu zamenu, kao i za njihovu modernizaciju. Osim toga, oduzimanjem amortizacije od nabavne vrednosti fiksne aktive obezbenuje se realnija slika o vrednosti date imovine. Obrtna sredstva ukljuuju elemente koji se lako mogu konvertovati u gotovinu (zalihe, potraivanja i gotovina). Za trgovinska preduzea je karakteristino da se najvei deo aktive odnosi na zalihe (robe). Meutim, ini se da praksa poslovanja savremenih trgovinskih preduzea ukazuje na potrebu preispitivanja ovog stava. Naime, savremena trgovinska preduzea znatno vie ulau u specijalizovane objekte i opremu, koji su neophodni za ukljuivanje u procese podizanja nivoa efikasnosti poslovanja. Velika su ulaganja u proirenje poslovnog prostora, a neretko pojedina trgovinska preduzea poseduju sopstvena putnika i teretna vozila. Dakle, za velika trgovinska preduzea danas vai isto to i za proizvodna: najznaajniji deo imovine ine osnovna sredstva. Ovo ne znai da zalihe gube svoju ulogu u strukturi obrtnih sredstava, ali injenica je da zalihe preduzea koja su imala znaajnije razvojne periode mogu narasti preterano i postati balast umesto da budu katalizator poslovanja.

Potraivanja (iznos) u bilansu zavise, pre svega, od vida delatnosti kojom se bavi konkretno trgovinsko preduzee (trgovina na veliko ili trgovina na malo). Po pravilu su potraivanja znaajnija kod trgovine na veliko. Obrnuti odnosi vae po pitanju znaaja gotovine u poslovanju trgovinskih preduzea. Njen znaaj je daleko vei kod maloprodaje nego kod trgovine na veliko. Ovo je naroito vano za preduzea koja se bave prodajom robe iroke potronje.

Izvetaj o novanim tokovima

Trei znaajan finansijski izvetaj u trgovinskim preduzeima jeste izvetaj o novanim tokovima. On daje uvid analitiaru u prilive i odlive gotovine za posmatrani period vremena. Moe imati pozitivan rezultat (prilivi vei od odliva) ili pak, pokazati prisustvo negativnog (neto) gotovinskog toka.

Iz tabele 3. se vidi da se ovaj izvetaj sastavlja na odreeni dan (obino na kraju obraunskog perioda). Osim toga uoljivo je njegovo raslanjavanje na 3 dela, to jest na: novane tokove od operativnih, investicionih i finansijskih aktivnosti. Korienjem ove tri svodne pozicije dobija se (u rezultatu izvetaja) iznos neto poveanja (smanjenja) gotovine za itav posmatrani vremenski period. Na osnovu statement of cash flow[footnoteRef:8] se moe stei potpuna slika o likvidnosti datog preduzea. Meutim, ono to pored toga daje posebnu analitiku vrednost ovom izvetaju jeste injenica da se efekti nekih plaanja (isplata i naplata) ne mogu evidentirati u bilansu uspeha. Takav je sluaj sa isplatama obaveza prema dobavljaima i po osnovu poreza. Sa druge strane, sve kreditirane nabavke nemaju uticaja na novani tok. [8: Izjava o tokovima gotovine]

Na osnovu projektovanog izvetaja o novanim tokovima moe se zahtevati dodatno finansiranje ako je projektovan negativan gotovinski tok, ili pak, moguno je investiranje u druge rentabilnije investicije ako je anticipiran pozitivan novani tok. Trgovinsko preduzee sa projektovanim pozitivnim novanim tokom moe ostvariti znatne prednosti od rasprodaje, kao i odrenee pogodnosti od prodavca (dobavljaa) roba kupovinom u veim koliinama i plaanjem unapred. Izvetaj o novanim tokovima pokazuje prilive i odlive gotovine datog trgovinskog preduzea kao determinante njegove likvidnosti, to jest sposobnosti da blagovremeno izmiri dospele novane obaveze.

Tabela 4. BILANS USPEHA (za period 1.I 2001-31.XII 2002.)

Tabela 5. BILANS STANJA ZA 2001. I 2002. POSLOVNU GODINU

Tabela 10. RAZVOJ NETO OBRTNOG FONDA

5. Zakljuak

Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju preduzea. U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao opteg svodnog merila.Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja i bilans uspeha pruaju sliku o finansijskom poloaju i ostvarenom rezultatu, ali nisu u stanju da prue informacije o stvaranju gotovine i gotovinskih ekvivalenata.Te informacije daje Izvetaj o tokovima gotovine. Izvetaj o tokovima gotovine internim korisnicima prua mogunost da izvre procenu kretanja likvidnosti privrednog drutva u narednom poslovnom periodu, to im daje mogunost da preduzimaju mere za poveanje likvidnosti. S druge strane, pomenuti izvetaj, eksternim korisnicima omoguuje ocenu sposobnosti privrednog drutva da u narednom poslovnom periodu bude plateno sposobno.

Izvetaj o tokovima gotovine, sainjen prema zahtevima MRS 7[footnoteRef:9], prikazuje promene u gotovini i gotovinskim ekvivalentima tokom perioda, i dostavlja interesentima informaciju po kom osnovu je dolo do poveanja odnosno smanjenja. MRS 7 primenjuje se pri sastavljanju finansijskih izvetaja svih privrednih drutava, banaka, ostalih finansijskih institucija i institucija osiguranja [9: Meunarodni raunovodstveni standard, izvetaji o tokovima gotovine.]

Finansijske poslove odlikuje pravna, strogo formalna sadrina kojom se odreuje forma finansijskih poslova i iz koje proistiu prava i obaveze regulisani zakonskim propisima. Institucionalna sadrina finansijskih poslova bazira se na naelima Ustava Republike Srbije i Zakona o preduzeima, iz kojih su izvedeni principi zakonskog regulisanja finansijskih tokova preduzea.

Finansije predstavljaju istorijsku kategoriju jer su nastale na odreenom sticanju razvoja kada je dolo do pojave robe i novca. Poto su finansije vezane za novac, to je i njihova priroda novana. Finansije predstavljaju novanu stranu ekonomskih tokova drutvene reprodukcije i kao nauna disciplina postojae sve dok bude postojala robna proizvodnja. Dakle, tamo gde nema novca nema ni finansija.

6. Literatura

R. Luki, Raunovodstvo trgovinskih preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002 god.Leksikon raunovodstva i poslovnih finansija, Beograd, 1983 god.Rankovi J., Teorija bilansa, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 1998 god. Vera Poznani Leko, Raunovodstvo za III razred ekonomske kole, Beograd 1997 god.http://www.apeironuni.eu/apeironinenglish/Centar_za_izdavacku_djelatnost/Radhttp://www.scrbd.com/doc/Racunovodstvo-Bilans-i-vrste-bilansahttp://www.link-elearning.com/lekcija-Pojam-i-zna%C4%8Daj-finansijskog-menad%C5%BEmenta_1030

19