UNIVERZITET U ČAČKU

VISOKA ŠKOLA

“AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU”

Bulevar Vuka Karadžića 5, Čačak

Seminarski rad iz predmeta:Berze i berzansko poslovanje

Finansijski derivati

Beograd, maj 2015

Mentor:Doc. dr Eldin Dobardžić

Student:

Nena Đurđić

006/14

Sadržaj

1. Pojam i značaj finansijskih derivata.........................................................................................1

2. Hedžing (Hedging)...................................................................................................................2

3. Fjučers (Futures).......................................................................................................................3

4. Opcije (Options) kao finansijski derivati.................................................................................5

4.1. Strategije i vrste opcija......................................................................................................6

5. Svop (swap) ugovori................................................................................................................9

Valutni svop................................................................................................................................9

Kamatni svop.............................................................................................................................9

6. Forvard ugovori kao finansijski derivati................................................................................10

Zaključak.......................................................................................................................................11

Literatura:......................................................................................................................................12

1.

2. Pojam i značaj finansijskih derivata

Derivat kao pojam možemo definisati kao sekundarni/izvedeni finansijski instrument ili drugi ugovor koji menja vrednost usled promene neke bazične vrednosti (kamatna stopa, cena finansijskog instrumenta, cena robe, devizni kurs itd), ne zahteva nikakvo početno neto ulaganje i koji se izmiruje na neki budući datum. Derivat takođe možemo definisati kao instrument odložene isporuke tržišnog materijala na koji se odnosi, a čiji je profitni profil i cena u funkcionalnoj zavisnosti od performansi i cene bazičnog tržišnog materijala. Ovi instrumenti prvenstveno koriste bankama da se osiguraju od gubitaka, koji se vezuju za različite tipove rizika, prenošenje nekih ili svih vrsta rizika na druge strane u ugovoru, koje imaju suprotne pozicije u transakcijama. Derivati takođe mogu biti korišćeni za stvaranje špekulativnih pozicija na različitim segmentima novčanog tržišta, tržištima deviza, tržištima obveznica i tržištima nekretnina.

Finansijski derivati ili kako se kod nas najbolje objašnjavaju – izvedene hartije od vrednosti predstavljaju značajnu grupu finansijskih instrumenata koji su se naglo razvili u poslednjih tridesetak godina kao jedna od najznačajnijih grupa finansijskih inovacija.Naziv su dobile po tome što se njihova vrednost izvodi iz vrednosti neke druge hartije od vrednosti ili robe koje se nalaze u njihovoj osnovi. Za razliku od osnovnih hartnija, finansijski derivati ne odražavaju ni jedan od dva osnovna odnosa – kreditni ili vlasnički. One predstavljaju vrstu kontigentnih prava na druge oblike finansijske aktive (akcije, obveznice, ostale osnovne hartije od vrednosti, kamatnu stopu, tržišne indekse, devizni kurs itd).

Najvažniji finansijski derivati koje menadžeri koriste radi smanjenja rizika su: forvardi (forwards), finansijski fjučersi (futures), svopovi (swaps) i opcije (options). Derivati su u osnovi ugovori sa vrednostima izvedenim iz cene aktive ili tržišta. Oni podrazumevaju ugovor između dve strane koje se obavezuju da izvrše razmenu uplata baziranih na vrednosti definisane aktive na neki budući određeni dan. Čineći finansijska tržišta efikasnijim, u smislu širenja lepeze dostupnih finansijskih instrumenata i smanjenja transakcionih troškova, finansijski derivati su korisni kako za investitore, tako i za finansijske menadžere preduzeća. Investitorima finansijski derivati pružaju dodatnu mogućnost za diverzifikaciju portfolia, kao i niz prednosti u formi poreskih olakšica, realizacije efekta leverage-a, itd.

Finansijske inovacije i generalni proces globalizacije industrije finansijskih usluga, su doprinele da banke sve više vide upravljanje rizicima kao glavnu karakteristiku svoje delatnosti. Kao rezultat permanentne promene bankarskog okruženja i aktivnosti dolazi do ogromnog porasta vanbilansnog poslovanja banaka. To se odnosi pre svega na sve veću upotrebu finansijskih derivata i instrumenata hedžinga, kao i mehanizama obezbeđenja dodajnog kapitala, koji treba da podrže dalje kreditne aktivnosti banaka. Svaki kredit koji banka odobri sadrži brojne i različite komponente rizika, koje će banka razmatrati i nastojati da eliminiše, transferiše ili ublaži, gledajući pojedinačno svaki od ovih rizika. U tom smislu bankama danas stoje na

raspolaganju brojni derivatni instrumenti na liniji zaštite od rizika kamatne stope, deviznog kursa, cene finansijske aktive ili kreditnog default-a.

Brojne finansijske inovacije tokom poslednjih dvadeset godina doprinele su kreiranju čitavog spektra novih instrumenata i tehnika hedžinga i špekulisanja po pitanju kamatnih stopa i deviznih kurseva. Novi instrumenti su pomogli dilerima da bolje upravljaju svojim bilansnim pozicijama i omogućili su mnoštvu komercijalnih i finansijskih transakcija da se zaključaju u napred poznate troškove ili prihode u skladu sa očekivanim tokovima novca. Kreditne institucije su proširile svoje vanbilansno poslovanje sve većom upotrebom derivata kamatne stope, koja predstavlja odgovor na pojavu novih oblika finansijskih inovacija, povećan rizik u poslovanju i želju da se povećaju nekamatni izvori prihoda. Korišćenje derivatnih hartija od vrednosti predstavlja jedan od novih fleksibilnijih načina pribavljanja potrebnog kapitala koji obezebeđuje ostvarenje prinosa koji odgovara riziku investiranja.

3. Hedžing (Hedging)

U finansijama hedžing je investicija koja služi da smanji ili ukine rizik koji se odnosi na neku drugu investiciju. Hedžing je stvoren da minimizira izlaganje investicije nepoželjnom poslovnom riziku, ali i takođe da dozvoli tom poslu da profitira od te investicije. Stoga onaj koji hedžuje neće biti zainteresovan za to da li vrednost tržišta kao celine ide gore ili dole, već samo za delove tržišta koji su relevantni za hedžing.

Najbolji način da se shvati hedžigovanje jeste da se na to posmatra kao na osiguranje od rizika koji proizilazi iz poslovanja. Kada ljudi odluče da hedžinguju, oni sebe osiguravaju od negativnih dogadjaja. Ovo ne sprečava da se negativan dogadjaj desi, ali ukoliko se on desi i vi ste pravilno osigurani, uticaj negativnog dogadjaja će biti smanjen. Na primer, ukoliko kupite osiguranje za kuću, vi ste hedžovali sebe od požara, provale ili drugih nesrećnih slučaja. Portfolio menadžeri, samostalni investitori i korporacije koriste hedžing tehnike da bi smanjile izlaganje različitim vidovima rizika. Međutim, na finansijskom tržištu hedžingovanje postaje komplikovanije od prostog plaćanja premije osiguravajućoj kompaniji svake godine. Hedžingovanje protiv investicionog rizika znači strategijsko korišćenje instrumenata na tržištu da bi umanjili rizik od bilo kojih nepovoljnih promena cena. Drugim rečima, investitori hedžuju jednu investiciju tako što ulažu u drugu investiciju.

U većini slučajeva hedžing tehnike uključuju korišćenje komplikovanih finansijskih instrumenata poznatijih kao finansijski derivati. Dva najčešća derivata su opcije i fjučersi. Fjučersi su ugovori između dve strane koji se odnose na kupovinu ili prodaju neke aktive u određeno vreme po određenoj ceni. Glavni razlog zašto kompanije koriste fjučerse jeste da bi ograničili njihovo izlaganje riziku usled bilo kakvih fluktuacija cena. Opcije su ugovori koji daju pravo kupcu, ali ga i ne obavezuju, da kupi ili proda naznačenu aktivu po određenoj ceni na određeni datum, ili pre tog datuma.

Opcije i Fjučersi su veoma efikasni u smanjivanju rizika jer finansijskim institucijama omogućavaju hedže tj, da se upuste u finansijske transakcije koje smanjuju ili eliminišu rizik. Kada finansijska institucija kupi neku aktivu, kaže se da je ona zauzela long position, što je izlaže riziku ukoliko prinosi na tu aktivu nisu izvesni. S druge strane, ukoliko je ona prodala neku aktivu i ugovorila njenu isporuku određenog dana drugoj strani, kaže se da je finansijska institucija zauzela short position, što je takođe može izložiti riziku.

Finansijski derivati mogu se koristiti za smanjenje rizika na osnovu sledećih osnovnih principa hedžinga: eliminisanje rizika podrazumeva upuštanje u finansijsku transakciju kojom se long position eleminiše na osnovu dodatne short position ili se short position eleminiše dodatnom long position. Drugim rečima, ukoliko je finansijska institucija kupila neku hartiju od vrednosti i samim tim zauzela dugu poziciju, ona obavlja hedž tako što ugovara prodaju te hartije od vrednosti u nekom budućem periodu. Suprotno tome, ako je zauzela short position tako što je prodala neku hartiju od vrednosti koju u budućem periodu mora isplatiti, hedž obavlja tako što ugovara kupovinu te hartije od vrednosti u nekom budućem periodu.

4. Fjučers (Futures)

Tržišta finansijskih fjučersa su počela da se razvijaju sredinom šezdesetiih godina i znatno su se proširila ranih osamdesetih godina sa rastom promenjivosti kamatne stope. Prve fjučers berze počele su sa poslovanjem 1860. Godine (Chicage Mercantile Exchange). Prvi fjučers ugovori su bili vezani za hartije od vrednosti izdanja Državne blagajne. Posle toga se razvila čitava paleta finansijskih fjučers ugovora, od fjučers ugovora na međubankarska sredstva i druge instrumente novčanog tržišta, do fjučersa na indekse akcija. Danas su finansijski fjučersi među najatraktivnijim i najtrgovanijim fjučersima. Fjučers poslovi predstavljaju obavezu kupovine ili prodaje određene hartije od vrednosti ili rob (zlata, žita, šećera) na određen dan i to po unapred poznatoj ceni. Na Fjučers berzama se trguje sa fjučers ugovorima koji predstavljaju sporazum između dve strane o kupovini i prodaji berzanskih efekata. A obzirom da se u fjučers poslovima ugovorene strane ne mogu poznavati, berza predstvalj mesto gde se garantuje i utrđuje mehanizam za izvršenje ugovora.

Definicija: Fjučers(futures) je likvidan, kupoprodajni, terminski ugovor, odnosno sporazum između dva partnera da kupe odnosno prodaju određenu količinu tržišnog materijala, tačno određenog dana, po ceni koja je ugovorena u vreme sklapanja ugovora.

Od sredstava kojim se trguje putem fjučers ugovara zavisi da li je fjučers robni ili finansijski. To znači da robni fjučersi u svojoj osnovi imaju robu, dok su finansijski fjučersi zasnovani na nekom od postojećih finansijskih instrumenata. Ono što finansijski fjučers razlikuje od klasičnih terminskih ugovora je likvidnost. Da bi likvidnost bila realizovana fjučersi su visoko standardizovani ugovori kako u pogledu aktive kojom se trguje i isporuke, tako i u pogledu načina plaćanja. I pored činjenice da su finansijski fjučersi kreirani relativno skoro, oni danas

predstavljaju najznačajniji segment tržišta fjučersa i potpuno dominiraju u odnosu na fjučerse u čijoj osnovi se nalazi roba. Učesnici u fjučers ugovorima u tržišnim operacijama na fjučers berzama su privredni subjekti koji se pomoći fjučers ugovora žele osigurati od kursnog rizika, tzv,hedgers-i i veliki broj špekulanata tzv,traders-a.

Hedgers-i su učesnici na fjučers berzi koji se bave trgovanjem sa robom, a najčešće su to proizvođači dotične robe, koji žele da se zaštite od rizika promena cena, kurseva i kamatnih stopa kako ne bih usled njihove promene ugrozili svoj dobitak.

Tradersi ili špekulanti: za njih je karakteristično da trguju na berzi sa fjučers ugovorima da bi ostvarili zaradu, oni su dobili ovaj naziv zbog špekulativnog ponašanja na berzi. Njihove aktivnosti su usmerena na ostvarivanje što većih profita iz osnova špekulativnih poslova i često organizovanom i namernom pomeranju kursa na gore ili na dole. Oni stalno trguju sa fjučers ugovorima a da pri tome nikada nekoriste robu koja je predmet trgovanja na berzi, Njihovo trgovanje na berzi poiva na proceni mogućeg dogadjaja sa dotičnom robom. Ukoliko osete da će doći do promene cena robe, tada kupuju ili prodaju fjučers ugovore.

Fjučers strategija zavisi od pozicije koju trenutno ima lice investitor u odnosu na psedovanje berzanskih efekata. Ako investitor poseduje berzanske efekte, tada on ima dugu (kupovnu) poziciju. Da bi investitor izbegao mogući rizik izazvan padom cena fjučers ugovora, on se opredeljuje da zazuzme kretku (prodajnu) poziciju. Ukoliko je obrnut slučaj, da investitor nema u posedu hartije od vrednosti ili fobu, tada n ima kratku poziciju i njegovo opredeljenje ide u pravcu zauzimanja duge pozicije. Ovakva strategija sa fjučers ugovorima naziva se hedžing strategijom. Hedžing strategija počiva na injenici niskog rizika i poništavanja gubitaka u trgovini.

Sa aspekta roka na koji su emitovane obveznice i drugi efekti koji su predmet kupoprodaje na fjučers tržištima, sve fjučers ugovore možemo svrstati u dve osnovne grupe i to: kratkoročni fjučers ugovori i dugoročni fjučers ugovori Na fjučers tržištu se putem kratkoročnih fjučers ugovora kupuju i prodaju na termin sve vrste kratkoročnih obveznica, eurodolarski depoziti i drugi kratkoročni efekti i to po kamatnim stopama koje se izmedju kupca i prodavca utvrđuju u momentu sklapanja ugovora. Dugoročni fjučers ugovori predstavljaju onu vrstu fjučers ugovora kojima se kupuju i prodaju na termin sve vrste efekata sa fiksnim prinosom, odnosno sve vrste obveznica dugoročnog karaktera.

Finansijski fjučersi se dele na:

1) valutne,2) kamatonosne i3) indeksne fjučerse.

Valutni - devizni fjučersi: (Exchange Futures) su ugovori kojima se definiše isporuka naznačenog iznosa strane valute, određenog dana u budućnosti, u zamenu za obračunatu isplatu u domaćoj valuti.

Kamatonosni fjučersi: (Interest Rate Futures) su ugovori o isporuci dužničkih instrumenata među kojima dominiraju kratkoročne ili dugoročne državne obveznice. Ova vrsta derivata predstavlja sredstvo transfera rizika kamatne stope. Cena kamatnih fjučersa je u univerzalnoj relaciji u odnosu na kamatnu stopu tj, ako kamatna stopa raste, cene ugovora padaju i obrnuto.Danas se na berzama širom sveta trguje sa sledećim kamatonosnim fjučersima: bankarski CD, fjučers na EURODOLAR, EUROSWISS…

Indeksni fjučers: Indeksni fjučersi povezuju globalna kretanja na terminskom tržištu i vlasništvo nad akcijama pomažući pri tome investitorima da upravljaju inherentnim berzanskim rizikom. Tržište indeksnih fjučersa počelo je sa radom 1982. godine stavljanjem na listing KCBT-a (Kansas City Board of Trade) ugovora zasnovanog na vrednosti kompozitnog indeksa. Najpopularniji indeksni fjučersi kojima se trguje na svetskim berzama derivata su: -Standard & Poor s 500-The New York Stock Echange Composite Index-Value Line Composite Average Index (VLA)-The Major Market Index (MMI)

5. Opcije (Options) kao finansijski derivati

Opcije predstavljaju drugu veliku grupu finansijskih derivata, odnosno izvedenih hartija od vrednosti. U široj finansijskoj praksi je prisutno shvatanje prema kojem se svaki ufovor koji jednoj ugovorenoj strani daje pravo da nešto kupi ili proda naziva opcijom. Međutim ovakvo shvatanje ne mora biti ispravno, jer opcije za razliku od fjučersa ne poseduju sve elemente klasičnog ugovora. Za opcije je karakteristično da imaju pravnu moć da se izvrše berzanske transakcije, ali bez obaveze dase i opcije moraju izvršiti. S obzirom da opcije stvaraju pravo, ali ne i obavezu, one se mogu definisati kao pravo kupovine ili prodaje određenog premeta trgovanja po unapred utvrđenoj ceni i u napred utvrđenom roku. Aktiva na kojoj počivaju opcije odnosi se na: akcije, indekse akcija, inostrane valute, obveznice, berzanske proizvode i fjučers ugovore. Cena po kojoj se pravo siče naziva se premijom

U berzanskoj i vanberzanskoj praksi prisutna su dva osnovna oblika opcija:

1) Kupovne opcije (call option)2) Prodajne opcije (put option)

Kupovne opcije daju pravo vlasniku opcije, da kupi određenu hartiju od vrednosti, određenog datuma i po određenoj ceni. Prodajne opcije daju pravo vlasniku opcije da proda određenu hartiju od vrednosti, određenog datuma i po određenoj ceni. Cena u ugovoru se zove cenom izvršenja ili strajk cenom (strike price).

Opcije mogu imati dugu i kratku poiciju. Duga pozicija opcije moze biti u obliku kupovnih i prodajnih opcija. Isto tako i kratk pozicija opcije može biti u obliku kupovnih i prodajnih opcija.

Sve opcije istog tipa, bez obzira da li su kupovne ili prodajne označavaju se kao klasa opcija. Serija opcija se odnosi na sve opcije dotične klase koje imaju isti datum isticanja i koje imaju iste ugovorene cene. Opcije se prema poziciji mogu svrstati u tri grupe: Opcije sa dobitkom (in the money), Opcije sa gubitkom (out of the money), i opcije na istom (at the money).

Cena opcije pokazuje koliko je opciono tržište spremno da plati za pravo iz opcije, i ona može biti pod uticajem različitih faktora: cene tj, promptnog kursa efekata koji su predmet opcije i promenjivosti tog kursa, od očekivanog trenda kretanja kursa odnosno cene fjučers ugovora na fjučers tržištu, kao i od ostalih uslova koje sadrži opcija. Osnovni faktor koji uglavnom utiče na cenu, odnosno kurs efekata koji je predmet opcionog ugovora, odnosno opcije, je upravo promptni kurs tog efekta. Saglasno tome cena call opcije će, onda kada su predmet transakcije te opcije, npr, akcije, rasti ako poraste promptni kurs akcija, jer one tada postaju atraktivnije. Nasuprot tome, kurs put opcije će rasti ako promptni kurs, odnosno cene tih akcija padaju.

Faktori koji utiču na vrednost opcije odnose se na:

ugororenu cenu opcije cenu akcije kamatnu stopu vreme dospelosti stabilnost tržišta dividendu

5.1. Strategije i vrste opcija

Opcije mogu biti pokrivene i nepoktivene (gole) na berzama se u najvećem obimu trguje sa pokrivenim opcijama. Opcija je pokrivena ako prodavac opcije u momentu njene prodaje poseduje akcije koje su predmet prodaje preko dotične opcije. Prodajom nepokrivenih opcija prodaje se kupcu samo pravo i opcije. To znači da je prodavac duzan da o roku dospeća opcije kupi akcije čak i po ceni koje mogukod njega izazvati gubitak. Trgovanje sa nepokrivenim opcijama izaziva veći rizik u opcionim transakcijama i povlači za sobom veće izdvajanje inicijalnog depozita nego što je to slučaj kod pokrivenih opcija

Izvršavanje opcije sprovodi se u vreme njenog isticanja. Obično se izvršavaju sve opcije gde je tržišna cena veća od ugovorene cene. Neke brokerske kuće putem automatizma izvršavaju opcije svojih klijenata, ukoliko je isto u interesu klijenata. Da bi se izvršila opcija neophodno je da investitor obavesti o istom svog brokera, a ovaj člana berze koji obračunava njegovu trgovinu. Član berze stavlja naredbu za izvršenje opcije. Pronalazi se investitor koji je prodao opciju i ista se izvršava u korist kupaca opcije.

S obzirom da se investitor na finansijskom tržištu može naći u ulozi kupca ili prodavca opcije, moguće je definisati četiri jednostavne strategije u trgovanju sa opcijama:

1) duga kupovna strategija (kupovina kupovne opcije)2) kratka kupovna strategija (prodaja kupovne opcije)3) duga prodajna strategija (kupovina prodajen opcije)3) kratka prodajna strategija (prodaja prodajne opcije)

DUGA KUPOVNA STRATEGIJA (kupovina kupovne opcije):Kupac call opcije kupuje od vlasnika i prodavca call opciju, jer je uveren da će promptna cena akcija koje su predmet opcije porasti. Kada ona tako poraste iznad ranije unapred dogovorene cene, odnosno kursa opcije i kada dođe do realizacije opcije, ukupan iznos, odnosno cena po kojoj je kupovina izvršena jednaka je zbiru premije opcije i unapred dogovorene cene, odnosno kursa opcije. Ako su ovi troškovi niži od tržišne cene akcija, tada kupovina opcije donosi neto profit ili zaradu, a ako su veći onda će kupac po ovoj transakciji imati gubitak.

KRATKA KUPOVNA STRATEGIJA (prodaja kupovne opcije)Prodavac opcije se obavezuje da će prodati akcije koje su predmet opcije po unapred dogovorenoj ceni, ako vlasnik opcije to zatraži. Na taj način prodavac opcije špekuliše na pad berzanskog kursa predmetnih akcija, pa saglasno svemu tome, neće doći ni do realizacije opcije, a primljena premija opcije tada postaje za njega ekstra berzanski dobitak. Neto dobit jednog partnera je čist gubitak za drugog.

DUGA PRODAJNA STRATEGIJA (kupovina prodajen opcije):Kupovina put opcije – kupac put opcija očekuje da će cena akcija koje su predmet put opcija pasti. Ako cena padne ispod dogovorene cene, pa je iz tog razloga došlo do realizacije opcije, onda je ukupni kupoprodajni iznos predmetne put opcije jednak unapred dogovorenoj ceni umanjenoj za premiju opcije. U zavisnosti od toga da li je ovaj kupoprodajni iznos veći ili manji od promptnog kursa, kupovina put opcije je donela gubitak ili dobitak.

KRATKA PRODAJNA STRATEGIJA (prodaja prodajne opcije)Prodaja put opcije – prodavac put opcije se obavezuje da će kupiti akcije, odnosno druge efekte koji su predmet opcije po ceni koja je unapred dogovorena, ako to naravno zatraži kupac. Preuzimajući takvu obavezu, prodavac špekuliše i računa da će cena tih akcija porasti pa iz tog razloga neće doći do realizacije opcije. U tom slučaju će mu primljena premija opcije ostati kao čista neto zarada.

9

Vrste opcija prema različitim kriterijumima:

Prema tipu, opcije mogu biti:

1. opcije kojima se trguje na berzi: opcije na akcije, robne opcije, opcije na obveznice, opcije na deonice ili indeksne opcije, opcije na fjučers ugovore

2. vanberzanske opcije (drugim nazivom: šalterske, neformalne, neslužbene): opcije kamatne stope, opcije unakrsnih kurseva deviza, opcije na svopove

3. Opcije na hartije od vrednosti za zaposlene

Prema stilu, opcije mogu biti:

1. vanila opcije: evropska opcija, kod kojih se transakcija izvršava samo na dan dospeća, američka opcija, transakcije se mogu izvršiti bilo kog dana i pre dospeća

2. opcije sa ne-vanila pravima izvršenja: bermudska opcija, kanarska opcija, opcije sa maksimiranom kamatnom stopom, složena opcija (opcija na opciju), opcija s objavom, sving opcija

3. egzotične opcije sa standardnim načinom izvršenja: unakrsna (kompozitna) opcija, kvanto opcija, opcija za razmenu, opcija na korpu (ponderisani prosek više sredstava), dugina opcija

4. egzotične opcije sa ne-vanila tipom izvršenja: opcija po istorijskoj ceni, azijska (prosečna) opcija, ruska opcija, izraelska (igraća) opcija, kumulativna pariska opcija, standardna pariska opcija, ograničena opcija, dvostruko ograničena opcija, kumulativna pariska ograničena opcija, standardna pariska ograničena opcija, reopcija (ponovljena opcija), binarna opcija, izborna opcija (u smislu da li da bude kupovna ili prodajna), forvard start opcija, grupna (kliket) opcija

10

5. Svop (swap) ugovori

U skupu inovativnih finansijskih instrumenata jedan od najzastupljenijih je svakako svop ugovor (swap = zamena), kojim se dve strane pronalaze zajednički interes i obavezuju se da zamene određeni skup isplata koje svaka od njih poseduje po osnovu nekog prethodno urađenog posla. Suština svopova leži u zameni, a ne trajnoj prodaji neke aktive ili obaveze. Zamenjuje se samo skup isplata (novčanih tokova) koji proizilazi na osnovu tih poslova. Najčešće se dešava da dva učesnika zamenjuju isplate u određenim valutama ili zamenjuju obaveze po osnovu promenljivih i fiksnih kamata. U prilog tome ide i podela svopova na:

valutne (currency swaps) i kamatne (interest rate swaps) konverzija spoljnog duga (Debt – equiti swap)

Valutni svop

Valutni svop (currency swap) je ugovor kojim se dve strane obavezuju da zamene isplate denominirane u različitim valutama. Potreba za valutnim svopom postoji jer je čest slučaj da kompanija ima prilive u jednoj, a obaveze denominirane u drugoj valuti. U tom slučaju, kompanija je izložena riziku promene deviznog kursa i visokim troškovima konverzije valuta. Valutni svop eliminiše i jedan i drugi problem tako što se ugovorom definiše da jedna kompanija plaća obavezu druge kompanije i obrnuto. Predmet ugovora je najčešće novčani tok koji proizilazi iz nekog kreditnog aranžmana ili iz emitovanih obveznica. Dakle, valutni svop daje mogućnost efikasnog upravljanja aktivom i pasivom bez otuđivanja aktive.

Kamatni svop

Kamatni svop (interest rate swap) je ugovor (aranžman) kojim se učesnici obavezuju da u toku trajanja ugovora plaćaju jedan drugome iznose koji su jednaki dogovorenim kamatnim stopama i na taj način profitiraju po osnovu obostranog smanjenja troškova kamata. Postavlja se pitanje kako je to moguće i ko onda gubi ako obe ugovorne strane dobijaju. Odgovor se nalazi na samom tržištu dugoročnih i kratkoročnih kredita, u mogućnosti da se različite kompanije zaduže po različitim, fiksnim i varijabilnim kamatnim stopama. Tržište različito vrednuje pojedine dužnike, a s druge strane dužnicima može odgovarati fiksna ili varijabilna kamatna stopa u zavisnosti od trenutne situacije. I banke će u zavisnosti od tržišnih kretanja preferirati da odobravaju kredite po fiksnoj i varijabilnoj stopi.

11

Konverzija spoljnog duga

Konverzija spoljnog duga u akcijski kapital (Debt – equiti swap) se definiše kao zaključen ugovor u kome je spoljni dug javnog sektora zemlje u razvoju konvertovan , odnosno zamenjen za aktivu denominiranu u lokalnoj valuti po diskontovanim stopama. Ovako stvorena aktiva se koristi za kupovinu akcija ili se može korititi za proširenje poslovanja strane kompanije u datoj dužničkoj zemlji. Ona takođe može biti koričćena u formi portfolio investicija ili direktnih stranih investicija, odnosno, može biti u posedu strane banke holdera originalnog duga. Dakle, transakcija ove vrste svop poslova kreditori koji kupuju dug sa popustom na sekundarnom tržištu daju zajam zemlji dužniku dobijajući zauzvrat njenu valutu u punoj vrednosti duga po zvaničnom kursu.Svop poslovi su se pokazali kao adekvatna forma trgovine restrukturiranim dugovima zemalja u razvoju pri čemu su se izdvojili sledeći poslovi: otkup duga izvozom roba i usluga, otkup duga od strane dužnika, zamena duga jedne zemlje za dug druge zemlje, konverzija duga u ulaganja, konverzija duga u obveznice, kao i konverzija duga u lokalnu valutu zemlje dužnika.

6. Forvard ugovori kao finansijski derivati

Terminske transakcije (Forward Rate Agreement - FRA)Forward ugovor je specifičan terminski ugovor u kome se u momentu sklapanja ugovora dogovara prodaja / kupovina nekog tržišnog materijala na budući termin, pri čemu se obaveze iz ovog posla realizuju na neki budući unapred ugovorom definisani termin. Kupac po ovom poslu se obezbedjuje od eventualnog rasta cene tržišnog materijala, a prodavac po ovom poslu se obezbedjuje od pada cene tržišnog materijala.

Ovi ugovori predstavljaju finansijski inovativni instrumenti za zaštitu od rizika promene kamatnih stopa. Ovaj aranžman podrazumeva ugovor u kome dva partnera daju ili uzimaju određeni iznos sredstava po unapred utvrđenoj kamatnoj stopi. FRA omogućava ugovornim stranama u transakciji da unapred odrede visinu kamatnih stopa, odnosno prihoda i rashoda koji se vezuju za neku buduću transakciju. To je ugovor koji tretira određeni budući period i kamatnu stopu koja će važiti u tom periodu za datu glavnicu.

Za terminske ugovore je karakteristično da se samo razmenjuje kamata dok glavnica miruje. Banka može biti u jednoj od dve pozicije. Kod prve pozicije se podrazumeva da druga strana garantuje banci aktivnu kamatnu stopu na određeni iznos sredstava. Time se banka osigurava od pada kamatnih stopa. Naime, banka će ugovorenog datuma dobiti razliku kamatnih stopa ukoliko aktuelna kamatna stopa bude niža od ugovorene. Suprotno, ako je aktuelna kamatna stopa viša od garantovane, banka će platiti razliku kamatnih stopa. Druga pozicija se odnosi na obezbeđenje od rasta pasivnih kamatnih stopa. Ukoliko je aktuelna pasivna kamatna stopa ugovorenog datuma viša od garantovane, banka će dobiti razliku kamatnih stopa i obrnuto. Zajednička karakteristika je da se kod ovih transakcija glavnica ne transferiše, već se samo kalkuliše razlika između ugovorene i aktuelne kamatne stope.

12

Prednosti i problemi forvard ugovora:Glavna prednost forvarda je u tome što oni mogu biti fleksibilni onoliko koliko to žele ugovorne strane. To znači da ugovorna strana može u potpunosti eliminisati kamatni rizik određene hartije od vrednosti koju ima u svom portfoliu. Međutim kod forvarda se javljaju dva problema koji znatno ograničavaju njihovu korisnost. Prvi problem se ogleda u tome što ugovornim stranama može biti veoma teško da nađu drugu ugovornu stranu za sklapanje ugovora. Drugi problem sa forvardima odnosi se na kreditni rizik. Postojanje kreditnog rizika u forvardima podrazumeva da ugovorne strane moraju jedna drugu proveriti da bi bile sigurne da je suprotna strana finansijski stabilna i da ima nameru da ispuni uslove ugovora. Pošto je ta vrsta istraživanja skupa i pošto se javljaju problemi negativne selekcije i moralnog hazarda, kreditni rizik predstavlja osnovnu prepreku korišćenja kamatnih forvarda. Kada osim problema kreditnog rizika postoji i manjak likvidnosti, finansijskim institucijama ti ugovori nisu od velike koristi. Iako tržište kamatnih forvarda postoji, posebno kada su u pitanju hartije od vrednosti koje emituje ministarstvo finansija i hartije od vrednosti obezbeđene hipotekom, ono je daleko manje od tržišta finansijskih fjučersa.

Zaključak

Iako su finansijski derivati kao jedan od vidova finansijskih inovacija doprineli u velikoj meri enormnom razvoju finansijskih tržišta u svetu. Glavni motiv kreiranja i plasiranja finansijkih inovacija je profit. Finansijskim derivatima se danas u svetu trguje na preko 70 berzi čija je međusobna povezanost stvorila uslove za dvadesetčetvoročasnu trgovinu terminskim ugovorima. Važan faktor rasta derivatnog tržišta je svest o sinergijskom efektu derivatnih transakcija. Naime, derivatne transakcije često donose višestruko korisne efekte svim učesnicima u transakciji. Medjutim i pored velikih zarada koje se mogu ostvariti, takođe upotreba derivata može da dovede do velikih ekonomskih gubitaka. Derivati omogućavaju investitorima da ostvare veliki povratak u vidu prinosa i to usled malih promena cena. Međutim veliki investitori koji ulažu velike količine sredstava mogu puno izgubiti ukoliko dodje dot značajnih promena cena koje nisu oni predvideli.

Bilo je nekoliko slučajeva masovnih gubitaka na tržištima derivata kao što su:

Gubitak od 7.2US$miliona, Société Générale 2008.

Gubitak od 6.4US$miliona fund Amaranth Advisors, 2006 zbog skoka cene gasa.

Gubitak od 1.2US$miliona 1995 by Barings Bank.

Međutim i pored sporadičnih velikih gubitaka koje su u prošlosti pojedini investitori pretrpeli u poslovima sa finansijskim derivatima, i to pre svega zobg loših procena i nepredvidjenih promena u cenama, upotreba finansijskih derivata u svetu sve više i više raste, te se povećava i broj investitora koji koriste prednosti u smislu zaštite od rizika, koje donosi ovaj vid poslovanja,

13

Takođe i u Srbiji je u okviru zakona o Hartijama od vrednosti regulisano i trgovanje sa terminskim ugovorom, Pored toga i NBS je u cilju upoznavanja privrednika sa osnovnim rizicima koji postoje u poslovanju kao i sa načinima i instrumentima zaštite od tih rizika izdala brošuru pod nazivom “finansijski derivati” koja je namenjena svim privrednicima koji se u svom poslovanju suočavaju s različitim vrstama finansijskih rizika, a prvenstveno privrednicima u spoljnotrgovinskom poslovanju, izvoznicima i uvoznicima.

Na osnovu svega napred iznetog može se zaključiti da finansijski derivati predstavljaju osnovu finansijske infrastrukture novog veka i da se putem njih povećavaju efikasnost i alokativna sposobnost tržišta i smanjuju troškovi kapitala.

Literatura:

1. Javne Finansije, Budimir Stakić, Milenka Jezdimirović, Univerzitet Singidunum,

Beograd 2012

2. Javne Finansije, Predrag Goranović, Podgorica 2008

3. Upravljanje Finansijskim derivatima, Zoran Tasić, Beograd 2008

4. http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2008/11_12/B11-12-2008-Mitic.pdf

5. http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/33/33_3/publikacije/

brosura_finansijski_derivati.pdf

14