POLUGODIŠNJI FINANSIJSKI

POLUGODIŠNJI FINANSIJSKI

I Z V E Š T A J

ZA

PERIOD

01.01.-30.06.2012. GODINE

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad PIB: 100236395 Matiĉni broj: 08212538 Tel: +381 (0)21 488 4400 Stražilovska 2, 21000 Novi Sad SWIFT CODE RBVORS22 Tekući raĉun: 908-33501-64 [email protected] ; www.rbv.rs

Strana: 2 od 87

S A D R Ž A J

POLUGODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU U PERIODU 01.01.-30.06.2012. GODINE

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI:

BILANS STANJA na dan 30.06.2012. godine,

BILANS USPEHA u periodu od 01.01. do 30.06.2012. godine,

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU u periodu od 01.01. do

30.06.2012. godine,

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE od 01.01. do 30.06.2012. godine,

NAPOMENE uz finansijske izveštaje za 30.06.2012. godine ,

IZJAVA LICA ODGOVORNIH ZA SASTAVLJANJE POLUGODIŠNJEG

FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA


Strana: 3 od 87

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad Stražilovska 2, 21000 Novi Sad

U skladu sa ĉlanom 50. Zakona o trţištu kapitala („Sl. Glasnik RS“ br. 31/11), a na osnovu ĉlana 1. Pravilnika o sadrţini, formi i naĉinu objavljivanja godišnjih, polugodišnjih i kvartalnih izveštaja javnih društava („Sl. Glasnik RS“ br. 14/12) RAZVOJNA BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad, objavljuje:

POLUGODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU U PERIODU 01.01.-30.06.2012. GODINE

I OPŠTI PODACI

1.

Poslovno ime, sedište i adresa, matiĉni broj i PIB akcionarskog društva

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad, Stražilovska

2, 21000 Novi Sad

matiĉni broj 08212538, PIB 100236395

2. Web site i e-mail adresa

www.rbv.rs / [email protected]

3. Broj i datum rešenja o upisu u registar privrednih subjekata

BD 3421 od 21.03.2005. godine

4. Delatnost (šifra i opis)

6419 - ostalo monetarno posredovanje

5. Broj zaposlenih

(na dan 30.06.2012): 587

6. Broj akcionara

(na dan 30.06.2012): 2.665

7. Deset najvećih akcionara sa pravom glasa

Red. br.

Ime i prezime (poslovno ime) Broj akcija na dan 30.06.2012.godine

Uĉešće u osnovnom kapitalu na dan 30.06.2012. godine

1) IZVRŠNO VEĆE AP VOJVODINE 1.992.214 56.97

2) REPUBLIKA SRBIJA 749.518 21.43

3) DDOR NOVI SAD 103.562 2.96

4) FOND ZA RAZVOJ AP VOJVODINE 54.000 1.54

5) ERSTE BANKA AD KASTODI RAĈUN 20.923 0.60

6) ZAVAROVALNICA TRIGLAV D.D. 17.056 0.49

7) VICTORIA GROUP AD 16.953 0.48

8) SMART DEVELOPMENT DOO 15.701 0.45

9) BDD M&V INVESTMENTS AD 11.540 0.33

10) PROINVESTMENTS AD 10.680 0.31

8. Vrednost osnovnog kapitala

Vrednost kapitala na dan 30.06.2012. iznosi (u 000 dinara)

- akcijski i ostali kapital 17.169.205 - rezerve 495.538 - gubitak 6.882.465 Ukupan kapital 10.782.278

9.

Broj izdatih akcija (obiĉnih i prioritetnih, sa ISIN brojem i CFI kodom)

3.187.147 obiĉnih akcija CFI kod: ESVUFR, ISIN broj: RSMETBE05070 309.636 prioritetnih akcija CFI kod: EFNXPR, ISIN broj: RSMETBE19600

10.

Podaci o zavisnim društvima (do pet najznaĉajnijih subjekata konsolidacije) – poslovno ime, sedište i poslovna adresa

Banka nije radila konsolidovani bilans u periodu 01.01.-30.6.2012. godine

11. Poslovno ime, sedište i poslovna adresa revizorske kuće koja je revidirala poslednji finansijski izveštaj

Reviziju godišnjih finansijskih izveštaja je vršila revizorska kuća KPMG d.o.o. Beograd, Kraljice Natalije 11, Beograd.

12. Poslovno ime organizovanog trţišta na koje su ukljuĉene akcije

Beogradska berza a.d. Beograd

http://www.rbv.rs/

mailto:[email protected]


Strana: 4 od 87

II PODACI O UPRAVI BANKE

1. Ĉlanovi Upravnog odbora (na dan 30.06.2012)

Red. br.

Ime i prezime Sadašnje zaposlenje

1. Ljiljana Sredojev Radomirović IZVRŠNO VEĆE APV NOVI SAD

2. Ivan Ferko JPK PARKING SERVIS NOVI SAD

3. Stevan Šogorov UV U NOVOM SADU PRAVNI FAKULTET

4. Christian Otto Neu DDOR NOVI SAD

5. Giulio Baseggio NEZAVISNI

6. Teodora Vlahović IZVRŠNO VEĆE APV NOVI SAD

7. Valerija Tot Godo IZVRŠNO VEĆE APV NOVI SAD

2. Ĉlanovi Izvršnog odbora (na dan 30.06.2012)

Red. br.

Ime i prezime Obrazovanje

1. Biljana Jovanović, predsednik diplomirani ekonomista

2. Jelena Kokelj – Protić, ĉlan diplomirani matematiĉar

3. mr Goran Kostić, ĉlan magistar ekonomskih nauka

4. Milan Majer diplomirani ekonomista

- Ĉlanovi Upravnog i Izvršnog odbora ne poseduju akcije Banke. - Ĉlanovima Upravnog i Izvršnog odbora isplaćivane su naknade u skladu sa aktima Banke.

3. Banka je usvojila kodeks profesionalnog bankarskog ponašanja

III PODACI O POSLOVANJU BANKE

1. Izveštaj uprave o realizaciji usvojene poslovne politike, sa navoĊenjem sluĉajeva i razloga za odstupanje, i

drugim naĉelnim pitanjima koja se odnose na voĊenje poslova

Svetska ekonomska kriza koja se u našoj privredi manifestovala kroz krizu likvidnosti i solventnosti privrednih subjekata, poslednje dve godine ostavlja neizbežne tragove i na poslovanje finansijskih institucija. Razvojna banka Vojvodine se s ovim teškoćama suoĉila u većoj meri nego ostali uĉesnici na finansijskom tržištu Srbije, s obzirom na nasleĊene akumulirane probleme iz perioda poslovanja Metals banke. Poslovanje Razvojne banke Vojvodine u prvom polugodištu karakteriše umereni pad poslovne aktivnosti u delu plasiranja kredita i prikupljanja depozita, jaĉanje kapitalne osnove kroz emisije akcija u martu i junu 2012. godine, zamena dela loše aktive obveznicama Republike Srbije i AP Vojvodine i ostvareni gubitak u iznosu od 6.880,3 miliona dinara. Visok nivo gubitka u prvom polugodištu u najvećoj meri je rezultat transakcija koje su vezane za zamenu dela loše aktive Banke obveznicama, što je imalo za posledicu visok nivo otpisa potraživanja (6.512,7 miliona dinara), ali i zbog umanjenja prihoda jer je Banka prestala sa obraĉunom kamata i prihoda od promene vrednosti u 2012. godini po svim potraživanjima koje su zamenjene obveznicama. Ukupni potencijal Banke na dan 30.06.2012. godine je 53.855 miliona dinara, od ĉega bilansne pozicije iznose 39.583 miliona dinara (odnosno 73,5% ukupnog potencijala Banke), a vanbilansne pozicije 14.273 miliona dinara (26,5% ukupnog potencijala Banke). Ukupni potencijal Banke 30.06.2012. godine u odnosu na kraj 2011. godine ostvario je rast od 2%, Bilansna aktiva je na dan 30.06.2012. godine ostvarila stanje u iznosu od 39.583 miliona dinara, što je u odnosu na kraj 2011. godine porast od 4.072 miliona dinara ili 11%. Banka uĉestvuje sa 1,41% u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora 30.06.2012. godine.


Strana: 5 od 87

Dominantno uĉešće u aktivi sa 12.914 miliona dinara ili 32,6% imaju dati krediti i depoziti, dok hartije od vrednosti uĉestvuju sa 10.912 miliona dinara ili 27,6%, gotovina 3.627 miliona dinara ili 9,2%, opozivi depoziti i krediti uĉestvuju sa 3.246 miliona dinara ili 8,2%, ostali plasmani sa 2.511 miliona dinara ili 6,3%, osnovna sredstva uĉestvuju sa 3.179 miliona dinara ili 8,0%, a potraživanja po osnovu kamata i naknada 1.737 miliona dinara ili 4,4%, a sve druge pozicije imaju uĉešće 3,7%. Dati krediti i depoziti ostvareni su u iznosu od 12.914 miliona dinara (dinarski krediti 98,4%, krediti u stranoj valuti 1,6%) što je smanjenje od 4.065 miliona dinara u odnosu na kraj 2011. godine. Dati neto krediti i depoziti tokom 2012. godine pokazuju, uzimajući u obzir i zamenu dela loše aktive obveznicama države, umerenu kreditnu aktivnost banke, a na njihovo stanje u prvom polugodištu uticaj je osim zamene dela loše aktive obveznicama imala i ispravka vrednosti koja je smanjena za 225 miliona dinara u odnosu na kraj 2011. godine. Plasmani u hartije od vrednosti su ostvarili neto stanje u iznosu od 10.912 miliona dinara, uz ostvareno povećanje u odnosu na kraj 2011. godine za 9.384 miliona dinara ili 614%. Razlog ovako dinamiĉnog rasta plasmana u HOV je izvršeno preuzimanje dela loše aktive obveznicama Republike Srbije i AP Vojvodine. Banka je po ovoj transakciji, koja je realizovana 11.06.2012. godine, preuzela obveznica u iznosu od 9.004 miliona dinara (Republike Srbije 5.000 miliona dinara i AP Vojvodine 4.504 miliona dinara). Gotovina Banke je na dan 30.06.2012. godine ostvarila stanje u iznosu 3.627 miliona dinara i u odnosu na 31.12.2011. godine ostvareno stanje je povećanje za 713 miliona dinara ili 24%, Opozivi krediti i depoziti su 30.06.2012. godine ostvarili stanje u iznosu od 3.246 miliona dinara i u odnosu na 31.12.2011. godine ovi plasmani su manji za 1.017 miliona dinara ili 24%. Devizna obavezna rezerva u ovom periodu je smanjena sa 3.963 na 3.246 miliona dinara, dok su plasirani viškovi likvidnih sredstava smanjeni za 300 miliona dinara. Ostali plasmani iznose 2.511 miliona dinara i u odnosu na kraj 2011. godine ostvareno stanje je manje za 262 miliona dinara ili 9%. Na ostvareno stanje ostalih plasmana opredeljujući uticaj su imali plasmani po osnovu izvršenih plaćanja po garancijama u prvom polugodištu 2012. godine i izvršena zamena dela loše aktive obveznicama države gde su obveznicama zamenjena potraživanja po osnovu palih garancija sa stanjem 31.12.2012. godine u iznosu od 1.601 milion dinara. Osnovna sredstva i investicione nekretnine ostvarili su stanje u iznosu od 3.179 miliona dinara uz smanjenje uĉešća u bilansnoj aktivi sa 9,1% na dan 31.12.2011. godine na 8,0% krajem juna 2012. godine. Potraţivanja po osnovu kamata i naknada iznosi 1.737 miliona dinara, što je u odnosu na kraj 2011. godine manje za 781 milion dinara ili 31%. Razlog je zamena dela loše aktive obveznicama države izvršena u junu mesecu, od ĉega je zamena potraživanja kamate u stanju 31.12.2012. godine u iznosu od 1.274 miliona dinara. Pasiva Banke je na dan 30.06.2012. godine ostvarila stanje u iznosu od 39.583 miliona dinara, što je povećanje za 4.072 milion dinara ili 11% u odnosu na kraj 2011. godine U prvom polugodištu 2012. godine ukupne obaveze su povećane za 156 miliona dinara ili 1%, a ukupan kapital je povećan za 3.916 miliona dinara ili 57%, što je rezultat uspešne emisije akcija u martu mesecu, transakcija vezanih za zamenu loše aktive obveznicama kada je izvršena emisija akcija koja je imala za cilj pokriće direktnog otpisa (Direktni otpis je u ovom sluĉaju razlika izmeĊu procenjene vrednosti dela loše aktive koji je utvrdio nezavisni revizor i vrednosti dela loše u aktive pod 31.12.2011. godine) i ostvarenog finansijskog rezultata za prvo polugodište 2012. godine. Ukupni depoziti (transakcioni i ostali) ostvarili su stanje u iznosu od 27.461 milion dinara, što je u nivou kraja 2011. godine. Transakcioni depoziti su krajem juna 2012. godine ostvarili stanje u iznosu od 4.522 miliona dinara, što je smanjenje za 1.106 miliona dinara ili 20% u odnosu na kraj 2011. godine, a ostali depoziti na dan 30.06.2012. godine sa stanjem od 22.938 miliona dinara u odnosu na kraj 2011. godine ostali depoziti su ostvarili povećanje za 1.058 miliona dinara ili 5%. Ukupan kapital iznosi 10.782 miliona dinara i u odnosu na kraj 2011. godine stanje je veće za 3.916 miliona dinara ili 57%, što je u najvećoj meri rezultat uspešne XXVIII emisije akcija u martu mesecu od 4,28 milijardi dinara, XXXI i XXXII emisije akcija u iznosu od 6,5 milijardi dinara i ostvarenog negativnog finansijskog rezultata u prvom polugodištu 2012. godini (6,88 milijardi dinara). Regulatorni kapital Banke (ukupan osnovni i dopunski kapital umanjen za odbitne stavke) 30.06.2012. godine iznosi 3.291 milion dinara i veći je za 1.645 miliona dinara ili 100% u odnosu na 31.12.2011. godine. Dinarska aktiva uĉestvuje sa 82,54% u ukupnoj aktivi, dok dinarska pasiva ima uĉešće od 68,30% u ukupnoj pasivi. Devizna aktiva ĉini 17,46% ukupne aktive, a devizna pasiva 31,70% ukupne pasive. Poslovanje Razvojne banke Vojvodine se obavljalo u skladu sa usvojenom poslovnom politikom.


Strana: 6 od 87

2. Analiza ostvarenih prihoda, rashoda i rezultata poslovanja i racio analiza

Banka je u periodu januar – jun 2012. godine ostvarila ukupne prihode u iznosu od 2.815,3 miliona dinara, a ukupne rashode u iznosu od 9.695,6 miliona dinara. Ostvareni gubitak je 6.880,3 miliona dinara dok je Banka u istom periodu 2011. godine ostvarila gubitak u iznosu od 314,1 milion dinara. Struktura prihoda i rashoda i njihovo uĉešće u odgovarajućim kategorijma bilansa uspeha je:

Opis 30.06.2011 30.06.2012 Uĉešće 30.06.2011 Uĉešće 30.06.2012 Indeks

Prihodi

Prihod od kamata 1,851,329 1,447,220 56.49% 51.41% 78.17

Prihod od naknada i provizija 294,653 271,188 8.99% 9.63% 92.04

Neto dobitak od prodaje hov 6,400 2,395 0.20% 0.09% 37.42

Neto prihod kursne razlike 225,562 6.88% 0.00% 0.00

Prihod od dividendi i uĉešća 63 25 0.00% 0.00% 39.68

Ostali poslovni prihodi 29,275 22,450 0.89% 0.80% 76.68

Prihod od promene vrednosti 869,745 1,072,007 26.54% 38.08% 123.26

Ukupno prihodi 3,277,027 2,815,285 100.00% 100.00% 85.91

Rashodi 0.00

Rashodi od kamata 1,010,681 852,392 28.14% 8.79% 84.34

Rashodi od naknada i provizija 21,726 23,726 0.60% 0.24% 109.21

Neto rashodi od kursnih razlika 474,195 0.00% 4.89% 0.00

Neto rashodi indirektnih otpisa 506,032 149,920 14.09% 1.55% 29.63

Troškovi zarada 391,281 417,666 10.90% 4.31% 106.74

Troškovi amortizacije 84,939 91,420 2.37% 0.94% 107.63

Ostali operativni rashodi 436,437 6,983,226 12.15% 72.02% 1,600.05

Rashodi od promene vrednosti 1,139,982 703,084 31.74% 7.25% 61.68

Dobitak odlozene poreske obav. 0.00% 0.00% 0.00

Gubitak olož. poreske obaveze 0.00% 0.00% 0.00

Ukupno rashodi 3,591,078 9,695,628 100.00% 100.00% 269.99

Gubitak 314,051 6,880,344 2.1. Analiza prihoda

Prihodi od kamata i prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza dominiraju u strukturi ukupnih prihoda u prvoj polovini 2012. godine sa uĉešćem od 89.48% u ukupnim prihodima. Znaĉajno uĉešće u ukupnim prihodima, pored navedenih pozicija, imaju i prihodi od naknada i provizija, sa uĉešćem od 9.63%, dok se na sve ostale pozicije odnosi svega 0.88% ukupnih prihoda. Prihodi od kamata su u prvom polugodištu 2012. godini manji za RSD 404 miliona, odnosno za 21,83% posmatrano u odnosu na prvo polugodište 2011. godine, dok su se u istom periodu rashodi kamata smanjili za RSD 158 miliona, odnosno za 15,66%. Ostvaren je neto prihod u iznosu od RSD 595 miliona, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja pad za 29,2% ili RSD 246 miliona. Smanjenje prihoda od kamata je opredeljeno obimom poslovanja u 2012. godini, ali i ĉinjenicom da na deo loše aktive koju preuzima Republika Srbija i Autonomna Pokrajina Vojvodine (osnovica 9 milijardi dinara) nije obraĉunata kamata u 2012. godini. U ukupnoj strukturi prihoda od kamata, na prihode po osnovu kamata na sredstva plasirana drugim preduzećima odnosi se 88,94%, na bankarski sektor 3,57%, dok se na prihode po osnovu kamata na sredstva plasirana stanovništvu odnosi 7,50% ukupnih prihoda od kamata. Prihodi od naknada i provizija su se smanjili za 7,96%, posmatrano u odnosu na isti period 2011. godine, dok njihovo uĉešće u ukupnim prihodima iznosi 9,63%. Ostvareni pad prihoda od naknada u odnosu na isti period 2011. godine pre svega je rezultat smanjenja naknada po osnovu kredita i garancija koje su obraĉunate u prvom polugodištu 2012. godine (manje za 14,6 miliona dinara ili 18%) i naknada po poslovima u stranoj valuti (manje za 21%). Rast je ostvaren kod platnog prometa (2%) i platnih kartica (7%). 2.2. Analiza rashoda U strukturi rashoda u prvom polugodištu 2012. godine dominiraju ostali operativni rashodi sa uĉešćem od 72,02%, zatim slede rashodi kamata, s tim da njihovo uĉešće iznosi 8,79%. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza imaju uĉešće od 7,25%. Znaĉajno uĉešće u ukupnim rashodima imaju i: neto rashodi od kursnih razlika sa uĉešćem od 4,89% (I-VI 2011: 0%), troškovi zarada, naknada zarada i ostali liĉni rashodi sa uĉešćem od 4,31% (I-VI 2011: 10,90%), neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja sa uĉešćem od 1,55% (-VI 2011: 14,09%). Ostale pozicije rashoda ĉine svega 1,19% ukupnih rashoda i pretežno se odnose na troškove amortizacije. Operativni rashodi su u periodu januar – jun 2012. godine ostvareni u iznosu od 7.492,3 miliona dinara, što je u odnosu na isti period 2011. godine povećanje za 6.579,7 milinona dinara. U delu operativnih rashoda operativni i ostali poslovni rashodi se nalaze rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (6.513 miliona dinara) koja su rezultat postupka zamene dela loše aktive obveznicama Republike Srbije i AP Vojvodine, i predstavlja razliku izmeĊu punog iznosa loše aktive koja se zamenjuje obveznicama i procenjene vrednosti te loše aktive odnosno predstavlja trošak i njega Banka direktno otpisuje.. Rashodi od kamata u prvom polugodištu 2012. godine su obraĉunati u iznosu od 852,4 miliona dinara što je smanjenje za 158,3 miliona dinara ili 15,66% u odnosu na isti period 2011. godine. Rashodi od promena vrednosti imovine i obaveza u periodu januar -


Strana: 7 od 87

jun 2012. godine ostvareni su u iznosu od 703,1 milion dinara i u odnosu na isti period 2011. godine su manji za 436,9 miliona dinara ili 38,32%. Na znaĉajno uĉešće neto rashoda od kursnih razlika uticali su valutna struktura izvora sredstava i plasmana i kretanje kursa dinara u 2012. godini Rashodi od naknada i provizija su se povećali za 9,21% u odnosu na prvo polugodište 2011. godine i uglavnom su posledica poslova platnog prometa. Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja su u prvom polugodištu 2012. godine manji za 70,37% u odnosu na isti period prethodne godine. 2.3. Analiza rezultata poslovanja Banka je u prvom polugodištu 2012. godini ostvarila neto gubitak u iznosu od 6.880,3 miliona dinara. Aktuelna finansijska kriza i dalje negativno utiĉe na poslovanje privrednih subjekata na domaćem tržištu. 2.4. Racio analiza i analiza pokazatelja poslovanja

Utvrdjivanje adekvatnosti kapitala

U hiljadama dinara

Naziv pozicije 31.12.2011. 30.06.2012.

Osnovni kapital 6.229.358 8.314.242

Uplaćeni deo akcionarskog kapitala Banke po osnovu obiĉnih i prioritetnih akcija Banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija 7.653.168 17.169.205

Sve vrste rezervi Banke formiranih na teret dobiti nakon njenog oporezivanja, izuzev rezervi iz dobiti za opšte bankarske rizike 1.454.444 0

NerasporeĊena dobit iz ranijih godina 2.722 0

Nepokriveni gubitak 2.739.391 6.882.465

Nematerijalna ulaganja 141.585 149.427

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama 0 1.823.071

Dopunski kapital 445.984 445.985

Deo revalorizacione rezerve Banke koji se odnosi na osnovna sredstva i uĉešća u kapitalu 445.984 445.985

Ukupan osnovni i dopunski kapital 6.675.342 8.760.227

Odbitne stavke od kapitala: 5.028.722 5.469.214

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama 5.028.722 5.469.214

Kapital 1.646.620 3.291.013

Ukupna riziĉna aktiva 24.793.517 27.221.383

Adekvatnost kapitala 6,64 12,09

Propisani pokazatelji Propisana vrednost

Ostvarena vrednosti

31.12.2011. 30.06.2012.

Kapital Banke 10.000.000 EUR 15.735.912 EUR 28.414.820 EUR

Pokazatelj deviznog rizika 20% 36,42% 7,07%

Pokazatelj likvidnosti MIN 1,00 (meseĉni prosek)

1,98 1,45

Ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke

60% 195,37% 96,61%

Cena akcija – najviša i najniţa u izveštajnom periodu, ako se trgovalo (posebno za redovne i prioritetne),

Najviša cena akcije ostvarena je na dan 04.01.2012. godine u iznosu od 1.149,00 dinara Najniža cena akcije ostvarena je na dan 01.02.2012. godine u iznosu od 600,00 dinara

Trţišna kapitalizacija, Na dan 30.06.2012. godine iznosi 3.027.789.650,00 dinara


Strana: 8 od 87

IV OPIS OĈEKIVANOG RAZVOJA DRUŠTVA U NAREDNOM PERIODU, PROMENA U POSLOVNIM POLITIKAMA

DRUŠTVA, KAO I GLAVNIH RIZIKA I PRETNJI KOJIMA JE POSLOVANJE DRUŠTVA IZLOŢENO

Osnovna koncepcija daljeg razvoja Banke u narednom periodu podrazumeva konsolidaciju poslovanja Banke i jaĉanje njene konkurentske sposobnosti. Kljuĉne pretpostavke strateških aktivnosti Razvojne banke Vojvodine u 2012. godini su :

Jaĉanje razvojne funkcije Banke – što je u fokusu strategije. UnapreĊenje efikasnosti prodajne mreže Naplata dospelih potraživanja. Akvizicija novih klijenata. Resurse fokusirati na osnovni biznis kojim Banka se bavi – optimizacija i realokacija zaposlenih u front

office i back office u prodajnoj mreži i Centrali Banke. Poslovni plan Razvojne banke Vojvodine u 2012. godini polazi od poslovnih rezultata u 2011. godini, kao i oĉekivanih makroekonomskih uslova. Glavne aktivnosti Razvojne banke Vojvodine tokom 2012. godine biće usmerene na ostvarenje koeficijenta adekvatnosti kapitala iznad propisanog zakonskog minimuma od 12%. Strateški ciljevi Banke definisani poslovnim planom za 2012. godinu su:

Realizacija dokapitalizacije Banke i Programa Stabilizacije poslovanja Banke Ĉišćenje loše aktive i poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolia Povećanje koeficijenta adekvatnosti kapitala Afirmisanje razvojnog karaktera Banke Formiranje depozitnog potencijala koji će po obimu, roĉnoj i namenskoj strukturi, obezbediti stabilnu bazu

izvora sredstava za finansiranje razvojnih projekata Dinamiĉan rast prihoda od naplate potraživanja. Ostvarenje naĉela likvidnosti i sigurnosti Banke.

V OPIS SVIH VAŢNIJIH POSLOVNIH DOGAĐAJA KOJI SU NASTUPILI NAKON ISTEKA POSLOVNE

GODINE ZA KOJU SE IZVEŠTAJ PRIPREMA

Važniji poslovni dogaĊaji nakon isteka poslovne godine su : A) Održana je XLIII vanredna sednica Skupštine Razvojne banke Vojvodina a.d. na kojoj je:

- Usvojen Izveštaj spoljnog revizora KPMG d.o.o. Beograd o ĉinjeniĉnom stanju – identifikovanje loše aktive - Doneta odluka o odobravanju Liste dužnika i iznosa loše aktive za prenos na Agenciju za osiguranje

depozita - Usvojen je Program stabilizacije poslovanja Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad.

Vlada Republike Srbije je 29.12.2011. godine usvojila Program mera za oĉuvanje finansijske stabilnosti banaka, kojim bi se predupredili i sveli na najmanju meru eventualni nepovoljni efekti globalne finansijske krize na srpsko bankarsko tržište. Program je dobrovoljnog karaktera, a preduslov je bio da banka usvoji Program stabilizacije poslovanja. U Programu stabilizacije su date mere koje je potrebno sprovesti da bi se obezbedila sigurnost deponenata Banke, ostvarenje pokazatelja adekvatnosti kapitala iznad zakonskog minimuma, smanjenje nenaplativih potraživanja i veće uĉešće dobre aktive u ukupnom portfoliu i ostvarenje profitabilnosti, uz racionalizaciju poslovanja i nastavak optimizacije poslovne mreže i procesa, a pre svega visokih troškova depozita odnosno rashoda od pasivnih kamata.

B) Održana je XLIV redovna sednica Skupštine Razvojne banke Vojvodine na kojoj su donete:

- Odluka o verifikaciji konaĉnih lista dužnika i iznosa loše aktive za prenos na Agenciju za osiguranje depozita - Odluka o verifikaciji zakljuĉenog sporazuma o utvrĊivanju meĊusobnih prava i obaveza izmeĊu Republike Srbije i

Agencije za osiguranje depozita, sa jedne strane i Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad sa druge strane - Odluka o verifikaciji zakljuĉenog Sporazuma o utvrĊivanju meĊusobnih prava i obaveza izmeĊu Autonomne

Pokrajine Vojvodine i Agencije za osiguranje depozita, sa jedne strane i Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad , sa druge strane

- Odluka o usvajanju Izveštaja o poslovanju Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad za period 01.01.-31.12.2011. godine

- Odluka o usvajanju Godišnjeg finansijskog izveštaja Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad za 2011. godinu - Odluka o usvajanju Izveštaja spoljnog revizora KPMG d.o.o. Beograd o reviziji finansijskih izveštaja Razvojne

banke Vojvodine a.d. Novi Sad za 2011. godinu - Odluka o pokriću ostvarenog gubitka i smanjenju kapitala Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad - Odluke o izdavanju akcija radi pokrića gubitka i po tom osnovu zamene za već izdate akcije radi smanjenja

njihove nominalne vrednosti - Odluka o usvajanju poslovnog plana Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad za period 2012 – 2016. godine - Odluka o usvajanju Poslovnog plana Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad za 2012. godinu - Odluka o usvajanju Poslovne politike i strategije Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad u 2012. godini - Odluka o visini ulaganja u osnovna sredstva i investicione nekretnine Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad za

2012. godinu - Odluka o visini nematerijalnih ulaganja Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad za 2012. godinu


Strana: 9 od 87

C) U martu mesecu je uspešno realizovana XXVIII emisija akcija kvalifikovanom investitoru u iznosu od 4,28 milijardi dinara. Kupac akcija je Autonomna Pokrajina Vojvodina.

D) Zamena dela loše aktive Banke obveznicama Republike Srbije i AP Vojvodine izvršena je 11.06.2012. godine. Banka je preuzela obveznice u iznosu od 9.003,5 miliona dinara (Republika Srbija 5.000,0 miliona dinara i AP Vojvodina 4.003,5 miliona dinara), a Agencija preuzela lošu aktivu u iznosu od 8.999,8 miliona dinara. Izvršeno preuzimanje obveznica i ustupanje dela loše aktive izvršeno 11.06.2012. godine je imalo znaĉajne efekte na bilans stanja kroz znaĉajno menjanje strukture bilansa stanja, ali i bilans uspeha kroz ostvarenje visokog negativnog rezultata – gubitka, a što se vidi u finansijskim izveštajima 30.06.2012. godine. Efekti promene na bilans stanja transakcija vezanih za zamenu dela loše aktive obveznicama su:

Kamate i naknade. Došlo je do smanjenja za 1.596,9 miliona dinara, po osnovu ustupanja loše aktive 1.273,9 miliona dinara i po osnovu storniranja kamata obraĉunatih u 2012. godini u iznosu od 322,9 miliona dinara

Krediti. Stanje kredita je smanjeno za 6.234,3 miliona dinara, po osnovu ustupanja dela loše aktive krediti za 6.101,5 miliona dinara i po osnovu promene vrednosti (krediti gde je bila valutna klauzula) 132,8 miliona dinara.

Hartije od vrednosti. Efekat je povećanje stanja za 8.980,5 miliona dinara, povećanje po osnovu preuzetih obveznica 9.003,5 miliona dinara i smanjenje za 23 miliona dinara kratkoroĉne HOV.

Ostali plasmani. Smanjenje za 1.600,3 miliona dinara odnosi se na garancije pale na teret Banke koje su deo loše aktive koja se ustupa.

Ostala sredstva. Smanjenje za 31,5 miliona dinara, po osnovu ustupanja dela loše aktive 1,1 milion dinara i storniranja naplaćenih suspendovanih kamata 30,4 miliona dinara.

Akcijski kapital. Povećanje za izvršenu XXXI i XXXII emisiju akcija u iznosu od 6.516,1 milion dinara.

Gubitak. Povećan 6.998,6 miliona dinara, po osnovu otpisa potraživanja u iznosu od 6.512,7 miliona dinara i storniranih prihoda u iznosu od 486,2 miliona dinara.

Efekti zamene loše aktive obveznicama na bilans uspeha su:

Kamate i naknade. Efekat je smanjenje prihoda, odnosno stornirani su obraĉuni kamata iz 2012. godine na deo loše aktive koja se ustupa u iznosu od 317,5 miliona dinara. Banka prema Sporazumu ustupa deo loše aktive sa stanjem 31.12.2011. godine pa nema osnov za obraĉun kamate po ovim potraživanjima u 2012. godini.

Promene vrednosti imovine i obaveza. Odnosi se na potraživanja gde postoji devizno potraživanje pa se vrši obraĉun kursnih razlika ili dinarsko potraživanje ima deviznu klauzulu pa se vrši obraĉun prihoda po osnovu promene vrednosti. Efekat je smanjenje prihoda za 138,3 miliona dinara.

Storno naplaćene suspendovane kamate naplaćene u 2012. godini u iznosu od 30,4 miliona dinara, a odnosi se na klijente koji su u delu loše aktive koju Banka ustupa.

Društvo odgovara za taĉnost i istinitost podataka navedenih u Izveštaju na isti naĉin kao za istinitost i taĉnost podataka navedenih u prospektu.

U Novom Sadu, Izdavalac akcija: 30.08.2012. godine RAZVOJNA BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad

Predsednik Izvršnog odbora

Biljana Jovanović


Strana: 10 od 87

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI


Strana: 11 od 87

Popunjava banka

0 8 2 1 2 5 3 8 6 4 1 9 1 0 0 2 3 6 3 9 5

Matiĉni broj

Šifra delatnosti PIB

Popunjava Agencija za privredne registre

1 2 3

19

20 21 22 23 24 25 26

Vrsta posla

Naziv : RAZVOJNA BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad

Sedište (mesto; ulica i broj) : Novi Sad, Straţilovska 2

BILANS STANJA

na dan 30.06 . 20 12 . godine

- u hiljadama dinara

Grupa raĉuna, raĉun

P O Z I C I J A Oznaka za

AOP Broj

napomene 30.06. tekuće

godine 31.12. prethodne

godine

1 2 3 4 5 6

AKTIVA

00, 05, 07 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 001 3.627.211 2.914.637

01, 06 Opozivi depoziti i krediti 002 3.246.327 4.262.960

02, 08 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

003 1.736.703 2.517.824

10, 11, 20, 21 Dati krediti i depoziti 004 12.914.411 16.979.377

12, (osim 128), 22 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 005 10.911.649 1.527.282

13, 23 Udeli (uĉešća) 006 0 0

16, 26 Ostali plasmani 007 2.511.124 2.772.941

33 Nematerijalna ulaganja 008 165.412 157.885

34, 35 Osnovna sredstva i investicione nekretnine 009 3.179.471 3.217.041


Strana: 12 od 87

36 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

010 0 0

37 Odložena poreska sredstva 011 0 0

03,09,19,29,30,38 Ostala sredstva 012 1.290.218 1.160.865

842 Gubitak iznad iznosa kapitala 013 0 0

UKUPNA AKTIVA (od 001 do 013) 014 39.582.526 35.510.812



POZICIJA Oznaka za

AOP Broj

napomene 30.06. tekuće godine

31.12. prethodne

godine

1 2 3 4 5 6

PASIVA

400, 500 Transakcioni depoziti 101 4.522.251 5.628.277

401,402,403,404, 405,501,502,503,

504,505 Ostali depoziti 102 22.938.306 21.880.418

406,407,408,409, 506,507,508,509

Primljeni krediti 103 205.082 17.968

41, 51 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti 104 0 0

42, 52 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata

105 37.130 68.514

od 450 do 454 Rezervisanja 106 426.282 560.456

456, 457 Obaveze za poreze 107 18.210 14.729

434, 455 Obaveze iz dobitka 108 2.460 2.471

46 Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

109 0 0

47 Odložene poreske obaveze 110 56.644 56.644

43 (osim 434), 44,48,49,53,58,59

Ostale obaveze 111 593.883 414.854

UKUPNO OBAVEZE (od 101 do 111) 112 28.800.248 28.644.331

KAPITAL

80 minus 128 Kapital 113 17.169.205 7.653.168

81 Rezerve iz dobiti 114 0 1.454.444


Strana: 13 od 87

82 (osim 823) Revalorizacione rezerve 115 495.538 495.538

823 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

116 0 0

83 Dobitak 117 0 2.722

84 (osim 842) Gubitak do nivoa kapitala 118 6.882.465 2.739.391

UKUPAN KAPITAL (113+114+ 115+117-116-118)

119 10.782.278 6.866.481

UKUPNO PASIVA (112+119)

120 39.582.526 35.510.812

VANBILANSNE POZICIJE (122+123+124+125+126)

121 14.272.613 17.296.799

90, odnosno 95 Poslovi u ime i za raĉun trećih lica 122 168.562 154.674

91 (osim 911 i 916), odnosno 96 (osim 961 i 966)

Preuzete buduće obaveze 123 12.255.440 12.988.332

911, 916, 932, odnosno 961, 966,

982 Primljena jemstva za obaveze 124 0 0

92, odnosno 97 Derivati 125 0 0

93 (osim 932), odnosno 98 (osim

982) Druge vanbilansne pozicije 126 1.848.611 4.153.793

U Novom Sadu dana 30.08. 20 12 .godine

Lice odgovorno za sastavljanje Zakonski zastupnik

finansijskog izveštaja

banke

M.P.

OBRAZAC PROPISAN: Pravilnikom o obrascima i sadrţini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke ("Sluţbeni glasnik RS" br. 74/2008, 3/2009 i 12/2009)


Strana: 14 od 87

Popunjava banka

0 8 2 1 2 5 3 8 6 4 1 9 1 0 0 2 3 6 3 9 5

Matiĉni broj


Popunjava Agencija za privredne registre

1 2 3

19

20 21 22 23 24 25 26

Vrsta posla


Sedište (mesto, ulica i broj) : Novi Sad, Straţilovska 2

BILANS USPEHA

u periodu od 01.01. do 30.06. 20 12 . godine




AOP Broj

napomene 01.01.-30.06. tekuće godine

01.01.-30.06. prethodne godine

1 2 3 4 5 6

PRIHODI I RASHODI REDOVNOG POSLOVANJA

70 Prihodi od kamata 201 1.447.220 1.851.329

60 Rashodi od kamata 202 852.392 1.010.681

Dobitak po osnovu kamata (201 - 202) 203 594.828 840.648

Gubitak po osnovu kamata (202 - 201) 204 0 0

71 Prihodi od naknada i provizija 205 271.188 294.653

61 Rashodi naknada i provizija 206 23.726 21.726

Dobitak po osnovu naknada i provizija (205 - 206)

207 247.462 272.927

Gubitak po osnovu naknada i provizija (206 - 205)

208 0 0

720 manje 620 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha

209 2.395 6.400

620 manje 720 Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha

210 0 0

721 manje 621 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje su raspoložive za prodaju

211 0 0


Strana: 15 od 87

621 manje 721 Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje su raspoložive za prodaju

212 0 0

722 manje 622 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se drže do dospeća

213 0 0

622 minus 722 Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se drže do dospeća

214 0 0

723 minus 623 Neto dobitak po osnovu prodaje udela ( uĉešća )

215 0 0

623 minus 723 Neto gubitak po osnovu prodaje udela ( uĉešća )

216 0 0

724 minus 624 Neto dobitak po osnovu prodaje ostalih plasmana

217 0 0

624 minus 724 Neto gubitak po osnovu prodaje ostalih plasmana

218 0 0

78 - 68 Neto prihodi od kursnih razlika 219 0 225.562

68 - 78 Neto rashodi od kursnih razlika 220 474.195 0

766 Prihodi od dividendi i uĉešća 221 25 63

74, 76 osim 766 i 769

Ostali poslovni prihodi 222 22.450 29.275

75 minus 65 Neto prihodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

223 0 0

65 minus 75 Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

224 149.920 506.032

63 Troškovi zarada, naknada zarada i ostali liĉni rashodi

225 417.666 391.281

642 Troškovi amortizacije 226 91.420 84.939

64, ( osim 642 ) , 66 ( osim 669 )

Operativni i ostali poslovni rashodi 227 6.983.226 436.437

77 Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveze

228 1.072.007 869.745

67 Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveze

229 703.084 1.139.982

DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (203 - 204 + 207 - 208 + 209 - 210 + 211 - 212 + 213 - 214 + 215 - 216 + 217 - 218 + 219 - 220 + 221 + 222 + 223 - 224 - 225 - 226 - 227 + 228 - 229)

230 0 0

GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (204 - 203 + 208 - 207 + 210 - 209 + 212 - 211 + 214 - 213 + 216 - 215 + 218 - 217 + 220 - 219 - 221 - 222 + 224 - 223 + 225 + 226 +227 - 228 + 229)

231 6.880.344 314.051


Strana: 16 od 87

769 minus 669 NETO DOBICI POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

232 0 0

669 minus 769 NETO GUBICI POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

233 0 0

REZULTAT PERIODA - DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (230 - 231 + 232 - 233)

234 0 0

REZULTAT PERIODA - GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (231 - 230 + 233 - 232)

235 6.880.344 314.051

850 Porez na dobit 236 0 0

861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza

237 0 0

860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranje odloženih poreskih obaveza

238 0 0

DOBITAK (234 - 235 - 236 + 237 - 238) 239 0 0

GUBITAK (235 - 234 + 236 + 238 - 237) 240 6.880.344 314.051

Zarada po akciji ( u dinarima bez para ) 241 0 0

Osnovna zarada po akciji ( u dinarima bez para )

242 0 0

Umanjena ( razvodnjena ) zarada po akciji ( u dinarima bez para )

243 0 0




banke

M.P.



Strana: 17 od 87

Popunjava banka

0 8 2 1 2 5 3 8 6 4 1 9 1 0 0 2 3 6 3 9 5

Matiĉni broj


Popunjava Agencija Za privredne registre

1 2 3

19

20 21 22 23 24 25 26

Vrsta posla



IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE




AOP 01.01.-30.06. tekuće godine

01.01.-30.06. prethodne godine

1 2 3 4

A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

I Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti ( od 302 do 305 ) 301 1.306.538 1.059.680

1. Prilivi od kamata 302 1.011.558 773.131

2. Prilivi od naknada 303 264.618 255.201

3. Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 304 30.337 31.348

4. Prilivi od dividendi i uĉešća u dobitku 305 25 0

II Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti ( od 307 do 311 ) 306 1.536.373 1.768.410

5. Odlivi po osnovu kamata 307 778.280 937.858

6. Odlivi po osnovu naknada 308 24.957 22.166

7. Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih liĉnih rashoda 309 461.009 454.129

8. Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda 310 29.223 27.486

9. Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja 311 242.904 326.771

III Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima ( 301 minus 306 )

312 0 0

IV Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima ( 306 minus 301 )

313 229.835 708.730

V Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita ( od 315 do 317 ) 314 814.032 2.447.977

10. Smanjenje kredita i plasmana bankama i komitentima 315 814.032 0

11. Smanjenje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoroĉnih hartija od vrednosti koje se drže do dospeća

316 0 599.616

12. Povećanje depozita od banaka i komitenata 317 0 1.848.361


Strana: 18 od 87

VI Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita ( od 319 do 321 ) 318 2.085.986 657.913

13. Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima 319 0 657.913

14. Povećanje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoroĉnih hartija od vrednosti koje se drže do dospeća

320 445.919 0

15. Smanjenje depozita od banaka i komitenata 321 1.640.067 0

VII Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit ( 312 minus 313 plus 314 minus 318 )

322 0 1.081.334

VIII Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit ( 313 plus 318 minus 312 minus 314 )

323 1.501.789 0

16. Plaćeni porez na dobit 324 0 0

17. Isplaćene dividende 325 0 5

IX Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti ( 322 minus 323 minus 324 minus 325 )

326 0 1.081.329

X Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti ( 323 minus 322 plus 324 plus 325 )

327 1.501.789 0

B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

I Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja ( od 329 do 333 ) 328 0 39.317

1. Priliv od dugoroĉnih ulaganja u hartije od vrednosti 329 0 0

2. Priliv od prodaje udela ( uĉešća ) 330 0 0

3. Priliv od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 331 0 39.317

4. Priliv po osnovu prodaje investicionih nekretnina 332 0 0

5. Ostali prilivi iz aktivnosti investiranja 333 0 0

II Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja ( od 335 do 339 ) 334 8.935.740 31.946

6. Odlivi po osnovu ulaganja u dugoroĉne hartije od vrednosti 335 8.818.308 0

7. Odlivi za kupovinu udela ( uĉešća ) 336 0 0

8. Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 337 43.261 31.946

9. Odlivi po osnovu nabavke investicionih nekretnina 338 0 0

10. Ostali odlivi iz aktivnosti investiranja 339 74.171 0

III Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja ( 328 minus 334 ) 340 0 7.371

IV Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja ( 334 minus 328 ) 341 8.935.740 0

V TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

I Priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja ( od 343 do 348 ) 342 10.995.587 0

1. Priliv po osnovu uvećanja kapitala 343 10.796.141 0

2. Neto prilivi gotovine po osnovu subordiniranih obaveza 344 0 0

3. Neto prilivi gotovine po osnovu uzetih kredita 345 199.446 0

4. Neto prilivi po osnovu hartija od vrednosti 346 0 0

5. Prilivi po osnovu prodaje sopstvenih akcija 347 0 0

6. Ostali prilivi iz aktivnosti finansiranja 348 0 0


Strana: 19 od 87

II Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja ( od 350 do 354 ) 349 0 94.954

7. Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija 350 0 0

8. Neto odlivi gotovine po osnovu subordiniranih obaveza 351 0 0

9. Neto odlivi gotovine po osnovu uzetih kredita 352 0 94.954

10. Neto odlivi po osnovu hartija od vrednosti 353 0 0

11. Ostali odlivi iz aktivnosti finansiranja 354 0 0

III Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja ( 342 minus 349 ) 355 10.995.587 0

IV Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja ( 349 minus 342 ) 356 0 94.954

G. SVEGA NETO PRILIVI GOTOVINE ( 301 plus 314 plus 328 plus 342 ) 357 13.116.157 3.546.974

D. SVEGA NETO ODLIVI GOTOVINE ( 306 plus 318 plus 324 plus 325 plus 334 plus 349 )

358 12.558.099 2.553.228

DJ. NETO POVEĆANJE GOTOVINE ( 357 minus 358 ) 359 558.058 993.746

E. NETO SMANJENJE GOTOVINE ( 358 minus 357 ) 360 0 0

Ţ. GOTOVINA NA POĈETKU GODINE (Napomena: ________________________) ( 361, kol. 3 = 001 kol. 6 )

361 2.914.637 5.416.626

Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 362 202.286 183.904

I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE 363 47.770 208.524

J. GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (Napomena: ________________________) ( 359 minus 360 plus 361 plus 362 minus 363 ) (364, kol. 3 = 001 kol. 5 i 364 kol. 4 = 001 kol. 6 ) ( 364 kol. 4 = 361 kol. 3 )

364 3.627.211 6.385.752




banke

M.P.



Strana: 20 od 87

Popunjava banka

0 8 2 1 2 5 3 8 6 4 1 9 1 0 0 2 3 6 3 9 5

Matiĉni broj


Popunjava Agencija Za privredne registre

1 2 3

19

20 21 22 23 24 25 26

Vrsta posla



IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU



RedBr

. O P I S AOP

Akcijski kapital (raĉun 800)

AOP Ostali kapital (raĉun 801)

AOP

Upisani a neuplaćeni

akcijski kapital (raĉun 803)

AOP Emisiona

premija (raĉun 802)

1 2 3 4 5

1 Stanje na dan 01.01. prerthodne godine ______

401 7.653.168 414 427 440

2

Ispravka materijalno znaĉajnih grešaka i promena raĉunovodstvenih politika u prethodnoj godini-povećanje

402 415 428 441

3

Ispravka materijalno znaĉajnih grešaka i promena raĉunovodstvenih politika u prethodnoj godini-smanjenje

403 416 429 442

4

Korigovano poĉetno stanje na dan 01.01. prethodne godine ______ (red.br. 1+2-3)

404 7.653.168 417 430 443

5 Ukupna povećanja u prethodnoj godini

405 418 431 444

6 Ukupna smanjenja u prethodnoj godini

406 419 432 445

7 Stanje na dan 31.12. prerthodne godine ______ (red.br. 4+5-6)

407 7.653.168 420 433 446


Strana: 21 od 87

8

Ispravka materijalno znaĉajnih grešaka i promena raĉunovodstvenih politika u tekućoj godini-povećanje

408 421 434 447

9

Ispravka materijalno znaĉajnih grešaka i promena raĉunovodstvenih politika u tekućoj godini-smanjenje

409 422 435 448

10

Korigovano poĉetno stanje na dan 01.01. tekuće godine _________ (red.br. 7+8-9)

410 7.653.168 423 436 449

11 Ukupna povećanja u tekućoj godini

411 10.796.141 424 437 450

12 Ukupna smanjenja u tekućoj godini

412 1.280.104 425 438 451

13

Stanje na dan 30.06. tekuće godine ________ (red.br. 10+11-12)

413 17.169.205 426 439 452


Redbr

. O P I S AOP

Rezerve iz dobiti i ostale rezerve

(grupa raĉuna 81) AOP

Revalorizacione rezerve (grupa

raĉuna 82, osim raĉuna 823)

AOP Dobitak (grupa

raĉuna 83) AOP

Gubitak do visine kapitala

(raĉun 840,841)

1 6 7 8 9


453 1.454.444 466 501.880 479 201 492 2.157.710

2


454 467 480 493

3


455 468 481 494

4


456 1.454.444 469 501.880 482 201 495 2.157.710


457 470 20.727 483 2.521 496 581.681


458 471 27.069 484 497


Strana: 22 od 87


459 1.454.444 472 495.538 485 2.722 498 2.739.391

8


460 473 486 499

9


461 474 487 500

10


462 1.454.444 475 495.538 488 2.722 501 2.739.391


463 476 489 502 6.880.344


464 1.454.444 477 0 490 2.722 503 2.737.270

13


465 0 478 495.538 491 0 504 6.882.465


RedBr

. O P I S AOP

Sopstvene akcije (raĉun 128)

AOP

Nerealizovani gubici po osnovu HOV raspoloživih

za prodaju (rn. 823)

AOP Ukupno (kol. 2+3-4+5+6+7+8-9-10-

11) AOP

Gubitak iznad iznosa kapitala

(raĉun 842)

1 10 11 12 13


505 518 531 7.451.983 544

2


506 519 532 545

3


507 520 533 546

4


508 521 534 7.451.983 547


509 522 535 -558.433 548


Strana: 23 od 87


510 523 536 27.069 549


511 524 537 6.866.481 550

8


512 525 538 551

9


513 526 539 552

10


514 527 540 6.866.481 553


515 528 541 3.915.797 554


516 529 542 0 555

13


517 530 543 10.782.278 556




banke

M.P.



Strana: 24 od 87

N A P O M E N E

uz finansijske izveštaje za 30.06.2012. godine

NOVI SAD, avgust 2012. godine


Strana: 25 od 87

1. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE

„METALS-BANKA“a.d. Novi Sad je dana 17.05.2010. godine, promenila poslovno ime u RAZVOJNA

BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: „Banka“). Promena je evidentirana u Registru privrednih

subjekata pod brojem BD 46117/2010.

Banka je pod imenom „METALS-BANKA" a.d. Novi Sad, osnovana 7. novembra 1990. godine zaključivanjem

Ugovora o osnivanju i poslovanju izmeĎu 37 osnivača – pravnih lica, pod nazivom «Metals-Banka» Mešovita

banka D.D. Novi Sad. Istog dana Banka je stekla svojstvo pravnog lica upisom u registar Okruţnog suda u

Novom Sadu br. Fi 3048/90 (registarski uloţak 1-2716). U skladu sa tada vaţećim propisima Banka je osnovana

kao mešovita banka zbog učešća kapitala stranog pravnog lica, «SAV SYSTEM AGROVOJVODINA»

Vertriebs GmbH, Munchen (Savezna Republika Nemačka). MeĎutim, prethodno pomenuto strano pravno lice je

22.08.1995. godine na osnovu propisa Savezne Republike Nemačke o likvidaciji i gašenju preduzeća prestalo da

postoji, a njegove akcije su 1998. godine prenete na «Agrovojvodinu export-import» TDD, Novi Sad.

Banka se 1995. godine konstituisala kao akcionarsko društvo i usaglasila svoje poslovanje i akta sa Zakonom o

bankama i drugim finansijskim organizacijama («Sl.list SRJ» 32/93), što je upisano u Registar Privrednog suda u

Novom Sadu na osnovu Rešenja br. Fi 3135/95 od 30.06.1995. godine.

Skupština Banke je dana 18.06.2001. godine donela Odluku o prihvatanju pripajanja «DTD Banke» a.d. iz

Novog Sada. Pomenuta statusna promena je upisana u sudski registar Privrednog suda u Novom Sadu na osnovu

Rešenja br. Fi 1959/01 od 29.06.2001. godine, kojom je upisano spajanje preuzimanjem, odnosno pripajanje

«DTD Banke» a.d. Novi Sad, „METALS-BANCI" a.d. Novi Sad.

Skupština Banke je na XXIII pisanoj sednici, dana 18.03.2005. godine donela Odluku o prihvatanju pripajanja

DDOR BANKE a.d. Novi Sad. Nastala promena je upisana u sudski registar Privrednog suda u Novom Sadu na

osnovu Rešenja br. Fi 3421/05 21.03.2005. godine, kao i u Registar privrednih subjekata dana 11.04.2005.

godine, pod brojem BD. 13583/2005 godine, sa datumom priznavanja promene od 01.01.2005. godine.

U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavlja:

1. depozitne poslove (primanje i polaganje depozita),

2. kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita),

3. devizne, devizno-valutne i menjačke poslove,

4. poslove platnog prometa,

5. izdavanje platnih kartica,

6. poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.),

7. brokersko-dilerske poslove,

8. izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao),

9. kupovinu, prodaju i naplatu potraţivanja (faktoring, forfeting i dr.),

10. poslovi zastupanja u osiguranju,

11. poslovi za koje je ovlašćena zakonom,

12. druge poslove čija je priroda srodna ili povezana sa poslovima iz predhodno navedenih tačaka.

Rešenjem Narodne Banke Jugoslavije br. 88/2001 od 17.07.2001. godine, Banka je dobila ovlašćenje za

obavljanje platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom („veliko ovlašćenje“).

Rešenjem Narodne banke Srbije G. Br. 7777 od 23.10.2008. godine, u „METALS-BANCI“ a.d. Novi Sad

uvedena je prinudna uprava koja je preuzela funkcije Upravnog i Izvršnog odbora Banke, a za prinudne

upravnike imenovani su dr SrĎan Petrović i ĐorĎe Jevtić.

Zaključkom g.br. 10284 od 11.11.2009. godine, Narodna Banke Srbije je obustavila prinudnu upravu, a funkcije

prinudnih upravnika su preuzeli članovi Upravnog i Izvršnog odbora Banke nakon njihovog upisa u registar

privrednih subjekata. Dana 16.11.2009. godine u Registar privrednih subjekata upisan je prethodno pomenuti

Zaključak Narodne Banke Srbije.

Organi Banke su: Skupština banke, Upravni odbor, Izvršni odbor, Odbor za reviziju, Kreditni odbor i Odbor za

upravljanje aktivom i pasivom.


Strana: 26 od 87

Skupština Banke bira i razrešava Predsednika i članove Upravnog odbora Banke na period od četiri godine, po

prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne Banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika i članove

Izvršnog odbora Banke. Banka broji sedam članova Upravnog i tri člana Izvršnog odbora.

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE a.d. Novi Sad poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u

Straţilovskoj ulici broj 2. Na dan 30.06.2012. godine Banka ima 53 organizaciona dela i to: 11 glavnih filijala,

15 filijala i 27 ekspozitura.

Banka je na dan 30.06.2012. godine imala 587 zaposlenih radnika, a na kraju 2011. godine Banka je imala 657

zaposlenih. Poreski identifikacioni broj je 100236395. Matični broj Banke je 08212538.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

(a) Izjava o usklađenosti

Banka vodi evidenciju i sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa vaţećim Zakonom o računovodstvu i reviziji

Republike Srbije (Sluţbeni glasnik RS 46/2006, 111/2009), Zakonom o bankama (Sluţbeni glasnik RS 107/05,

91/10) i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije, kao i ostalom primenljivom

zakonskom regulativom u Republici Srbiji.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji sastavljaju i

prezentuju finansijske izveštaje u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom, pri čemu se pod

profesionalnom regulativom podrazumevaju primenljivi Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih

izveštaja („Okvir“), MeĎunarodni računovodstveni standardi („MRS“), MeĎunarodni standardi finansijskog

izveštavanja („MSFI“) i tumačenja koja su sastavni deo standarda, odnosno tekst MRS i MSFI, koji je u primeni,

ne uključuje osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razraĎene

primere i drugi dopunski materijal.

Izmene postojećih MRS i prevod novih MSFI, kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda izdatih od strane

Odbora za meĎunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenje MSFI do 1. januara 2009. godine,

su zvanično usvojeni nakon odluke ministra finansija br. 401-00-1380/2010-16 i objavljeni su u Sluţbenom

glasniku RS 77/2010. Izmenjeni ili izdati MSFI i tumačenja standarda, nakon ovog datuma, nisu prevedeni i

objavljeni, pa stoga nisu bili primenjeni prilikom sastavljanja priloţenih finansijskih izveštaja.

(b) Pravila procenjivanja

Finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela istorijske vrednosti, osim za sledeće pozicije:

finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha,koji se vrednuju po fer vrednosti i

finansijski instrumenti raspoloţivi za prodaju, koji se vrednuju po fer vrednosti.

(c) Funkcionalna i izveštajna valuta

Finansijski izveštaji Banke predstavljeni su u hiljadama dinara (RSD). Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu

valutu u Republici Srbiji.

(d) Korišćenje procenjivanja

Prezentacija finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i

razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza kao i obelodanjivanje

potencijalnih potraţivanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku

izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, kao i različitim

informacijama raspoloţivim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, a koje deluju realno i razumno u datim

okolnostima. Na bazi ovih informacija se formira pretpostavka o vrednosti sredstava i obaveza, koju nije moguće

neposredno potvrditi na bazi drugih informacija. Stvarna vrednost sredstava i obaveza moţe da odstupa od

vrednosti koja je procenjena na ovaj način.


Strana: 27 od 87

Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su procene izvršene, su rezultat redovnih provera. Ukoliko se putem

provere utvrdi da je došlo do promene u procenjenoj vrednosti sredstava i obaveza, utvrĎeni efekti se priznaju u

finansijskim izveštajima u periodu kada je došlo do promene u proceni, ukoliko promena u proceni utiče samo

na taj obračunski period, ili u periodu kada je došlo do promene u proceni i narednim obračunskim periodima,

ukoliko promena u proceni utiče na tekući i buduće obračunske periode.

U Napomeni 5 su date informacije o oblastima kod kojih je stepen procene najveći i koje mogu imati

najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima Banke.

(e)Događaji koji su opredelili izveštajni period

Tokom 2011. godine Banka se posebno angaţovala na poboljšanju naplate problematičnih plasmana. Zbog loše

strukture kreditnog portfolia i pored brojnih analiza i pokušaja naplate, pokazalo se da su mogućnosti u delu naplate

dospelih potraţivanja izuzetno suţene.

Probeme u naplati potraţivanja, Vlada Republike Srbije, je prepoznala i kod drugih banaka. U cilju prevazilaženja

ovih problema na sednici odrţanoj 29. decembra 2011. godine Vlada je donela Program za očuvanje finansijske

stabilnosti banaka, kojim bi se predupredili i sveli na najmanju meru eventualni nepovoljni efekti globalne

finansijske krize na srpsko finansijsko trţište. Isto tako, Vlada AP Vojvodine , na svojoj 139. sednici od 29.

decembra 2011. godine razmatrala Informaciju o potrebi unapreĎenja i podrške funkcionisanja finansijskih

institucija čiji je osnivač ili većinski vlasnik Vlada AP Vojvodine i donela (izmeĎu ostalog) i zaključak da se

preporučuje Banci da proceni potrebu za učešćem odnosno pripremi zahtev za učešće u Programu za unapreĎenje

finansijske stabilnosti u Republici Srbiji, odnosno da konkuriše za sredstva finansijske podrške putem izdavanja

hartija od vrednosti Republike Srbije.

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE je na sednici Skupštine, odrţanoj početkom februara, usvojila neophodne

odluke za učešće u Programu mera Vlade Republike Srbije za očuvanje finansijske stabilnosti banaka, kao i Program

stabilizacije poslovanja RAZVOJNE BANKE VOJVODINE. Banka je Zahtev za učešće u Vladinom Programu

mera za očuvanje finansijske stabilnosti banaka poslala 6. februara 2012. godine Vladi Republike Srbije i Vladi AP

Vojvodine.

U Programu stabilizacije poslovanja RAZVOJNE BANKE VOJVODINE su navedene mere koje je potrebno

sprovesti da bi se obezbedila sigurnost deponenata Banke, obezbedilo ostvarenje pokazatelja adekvatnosti kapitala

iznad zakonskog minimuma, smanjenje nenaplativih potraţivanja i većem učešću dobre aktive u ukupnom portfoliu i

ostvarenje profitabilnosti, uz racionalizaciju poslovanja i nastavak optimizacije poslovne mreţe i procesa, a pre svega

visokih troškova depozita odnosno rashoda od pasivnih kamata. SprovoĎenje Programa stabilizacije poslovanja

Banke omogućiće Banci izlazak iz zone negativnog poslovanja i eliminisanje značajnog dela loše aktive kroz zamenu

obveznicama Republike Srbije i AP Vojvodine, jačanju kapitalne osnove i povećanju trţišnog udela u bankarskom

sektoru Srbije.

Realizacija Programa stabilizacije poslovanja Banke omogućava:

Poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolija,

Smanjenje rizične aktive,

Jačanje kapitala Banke,

Ostvarenje pokazatelja adekvatnosti kapitala iznad zakonskog minimuma,

Stabilnost i profitabilnost poslovanja,

Optimizaciju procesa poslovanja i podizanju konkurentnosti.

Nakon usvajanja Programa stabilizacije poslovanja, sačinjen je i Akcioni plan realizacije Programa sa utvrĎenim

parametrima i nosiocima.

Vlada Republike Srbije je na sednici od 27.02.2012 godine, na osnovu predloga Ministarstva finansija i Radne

grupe, donela Zaključak o prihvatanju Zahteva RAZVOJNE BANKE VOJVODINE, odnosno pokriću

potencijalnih gubitaka Banke na dan 31.12.2011. godine.


Strana: 28 od 87

Autonomna Pokrajina Vojvodine je u cilju unapreĎenja i podrške funkcionisanja finansijskih organizacija čiji je

većinski vlasnik, kao i davanja podrške Programu za unapreĎenje finansijske stabilnosti u Republici Srbiji

donela odluku da učestvuje u pokriću potencijalnih gubitaka RAZVOJNE BANKE VOJVODINE na dan

31.12.2011. godine.

Banka je potpisala Sporazum o utvrĎivanju meĎusobnih prava i obaveza sa Vladom Republike Srbije i

Agencijom za osiguranje depozita i Sporazum o utvrĎivanju meĎusobnih prava i obaveza sa Vladom Autonomne

Pokrajine Vojvodine i Agencijom za osiguranje depozita kojim se reguliše pokriće potencijalnih gubitaka Banke

uz istovremeno preuzimanje loše aktive Banke.

Banka je 11.06.2012. godine preuzela obveznice koje su emitovale Republika Srbija u iznosu od 5.000.000

hiljada dinara i Autonomna Pokrajina Vojvodina u iznosu od 4.003.540 hiljada dinara.

U cilju obavljanja postupka procene loše aktive koja je predmet preuzimanja, Banka je angaţovala revizora

Deloitte doo Beograd, koji je izvršio procenu nadoknadive vrednosti loše aktive koja je bila predmet procene,

odnosno predmet konverzije za obveznice koje su emitovale Republika Srbija i Autonomna Pokraina Vojvodine

. Za razliku izmeĎu iznosa emitovanih obveznica i procenjene neto vrednosti loše aktive Banka je emitovala

akcije na ime Republike Srbije ( 749.359 akcija) i na ime Autonomne Pokraine Vojvodine (577.757 akcija).

Realizacijom čitavog postupka Banka se oslobodila loše aktive u iznosu od 8.999.809 hiljada dinara.

Nadoknadiva vrednost loše aktive je zamenjenjena obveznicama Republika Srbija i Autonomna Pokraina

Vojvodine u iznosu od 2.487.398 hiljada dinara, a nenodaknadiva vrednost loše aktive u iznosu od 6.512.412

hiljad dinara je teretila rashode tekućeg perioda.

3. PREGLED ZNAĈAJNIH RAĈUNOVODSTVENIH POLITIKA

Banka konzistentno primenjuje usvojene računovodstvene politike u svim periodima prezentiranim u

finansijskim izveštajima.

(a) Poslovne promene u stranoj valuti

Poslovne promene u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu valute utvrĎenom na

meĎubankarskom trţištu deviza, koji je vaţio na dan poslovne promene.

Monetarne pozicije iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare prema srednjem kursu

utvrĎenom na meĎubankarskom trţištu deviza, koji je vaţio na dan bilansa. Nemonetarne pozicije preračunate su

u dinare prema srednjem kursu valute koji je vaţio na dan poslovne promene.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po osnovu izvršenih plaćanja i naplata u stranim sredstvima plaćanja

u toku godine kao i kursne razlike nastale prilikom prevoĎenja sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti na

dan bilansa iskazane su u bilansu uspeha Banke kao prihodi/rashodi po osnovu kursnih razlika.

Potencijalne obaveze Banke u stranoj valuti na dan bilansa, preračunate su u dinare prema srednjem kursu valute

koji je vaţio na dan bilansa.

Potraţivanja i obaveze u koje je ugraĎena valutna klauzula preračunata su u dinare po ugovorenom kursu valute,

koji je vaţio na dan bilansa. Pozitivni i negativni efekti nastali po ovom osnovu iskazani su u bilansu uspeha

Banke, kao prihodi/rashodi po osnovu promene vrednosti imovine i obaveza.

Kursevi najznačajnijih valuta koji su korišćeni prilikom preračuna pozicija bilansa stanja obuhvataju:

Valuta

30.06.2012.

31.12.2011.

EUR

115.8203

104.6409

CHF

96.3724

85.9121

USD

92.1476

80.8662


Strana: 29 od 87

(b) Prihodi i rashodi po osnovu kamata

Prihodi i rashodi po osnovu kamate, uključujući zateznu kamatu, ostale prihode i ostale rashode vezane za

kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu. Prihodi i rashodi po osnovu kamata se iskazuju u trenutku

obračuna u skladu sa načelom uzročnosti prihoda i rashoda (obračunska osnova primenom efektivne stope

prinosa na imovinu). Metod efektivne kamatne stope predstavlja metod kojim se izračunava amortizovana

vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i odgovarajući prihodi i rashodi po osnovu kamata

alociraju na odgovarajući period. Efektivna kamatna stopa je stopa kojom se eskontuju budući novčani tokovi u

toku otplate finansijskog instrumenta na njegovu knjigovodstvenu vrednost.

Naknade za odobravanje kredita, koje se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se kao

prihod od kamata tokom perioda trajanja kredita. Prihodi od naknada za odobravanje kredita kod kojih je

unapred poznat plan otplate se priznaju u bilans uspeha kao prihodi od kamata i vremenski se amortizuju

primenom metoda efektivne kamatne stope. Prihodi od naknada za odobravanje kredita kod kojih nije unapred

poznat plan otplate (okvirni krediti, dozvoljena prekoračenja po tekućem računu, kreditne kartice i slični

plasmani), garancija i drugih oblika jemstava se vremenski amortizuju primenom linearnog metoda.

Za obračunatu kamatu po kreditima i plasmanima od klijenata nad kojima je pokrenut postupak stečaja i

likvidacije, protiv kojih je Banka pokrenula sudski spor radi naplate potraţivanja, kao i za rizične plasmane, vrši

se suspenzija kamate, tj isknjiţavanje potraţivanja za kamatu iz bilansa i prenos u vanbilansnu evidenciju.

Za potraţivanja po osnovu kamate koja potiču iz tekuće godine, a po kojima nije izvršena ispravka vrednosti,

suspenzija obračunate kamate se vrši kao storno potraţivanja za kamatu i storno prihoda od kamate u bilansnoj

evidenciji i njihovim prenosom u vanbilansu evidenciju.

Za potraţivanja po osnovu kamate koja potiču iz prethodnih godina, a po kojima nije izvršena ispravka

vrednosti, suspenzija obračunate kamate vrši se na teret rashoda po osnovu suspenzije kamate i storniranjem

potraţivanja od kamate u bilansnoj evidenciji i njihovim prenosom u vanbilansnu evidenciju.

Potraţivanja po osnovu kamate, za koje je izvršena ispravka vrednosti, suspenduju se storniranjem ovih

potraţivanja i storniranjem ispravke vrednosti, nakon čega se prenose u vanbilansu evidenciju.

U korist prihoda od naplaćene suspendovane kamate priznaje se naplaćena suspendovana kamata, osim ako je

suspenzija izvršena na teret rashoda po osnovu suspenzije kamate u tekućoj godini, kada se za naplaćeni iznos

storniraju rashodi po osnovu suspenzije kamate.

(c) Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija

Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na

obračunskoj osnovi, u trenutku kada je usluga izvršena, osim prihoda od naknada za odobravanje kredita, koji se

razgraničavaju primenom metode efektivne kamatne stope ili linearnom metodom, kao što je opisano u

napomeni 3(b), koji se prikazuju kao prihodi od kamata i prihoda od naknada za odobravanje garancija, koji se

priznaju kao prihod perioda u srazmeri sa proteklim vremenom korišćenja garancije.

(d) Neto dobitak / (gubitak) po osnovu prodaje hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti kojima se trguje su stečene prvenstveno u svrhu stvaranja profita. Prilikom početnog

priznavanja vrednuju se po nabavnoj vrednosti. Svi realizovani i nerealizovani dobici po osnovu promene

trţišne vrednosti ovih hartija od vrednosti priznaju se u korist prihoda odnosno na teret rashoda.

Hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća su hartije za koje pravno lice ima nameru i sposobnost da ih drţi

do dospeća. Ove hartije početno se priznaju po nabavnoj vrednosti. Na kraju svakog obračunskog perioda

vrednuju se po amortizovanoj ceni primenom metoda efektivne kamate.

Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju na dan bilansa se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za

ispravku vrednosti koja je zasnovana na proceni konkretno identifikovanog rizika.


Strana: 30 od 87

(e) Rezervisanja i ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja

Rezervisanja za rizike nastanka potencijalnih gubitaka procenjuju se u skladu sa internom metodologijom Banke,

kao i propisima Narodne Banke Srbije. Iznos ispravke vrednosti na teret bilansa uspeha se obračunava

individualno za komitente koji ne pripadaju grupi malih potraţivanja, kao i za komitente kod kojih je po proceni

došlo do porasta kreditnog rizika, dok se za komitente koji pripadaju grupi malih potraţivanja vrši grupna

procena. Pod rizičnim komitentima se podrazumevaju komitenti kod kojih je identifikovan objektivan dokaz o

obezvreĎenju plasmana. Za ove komitetne vrši se diskontovanje budućih tokova gotovine putem ugovorene

efektivne kamatne stope.

Razlika nominalnog iznosa potraţivanja na dan bilansa i neto sadašnje vrednosti plasmana dobijene

diskontovanjem budućih novčanih priliva proisteklih iz naplate sredstava duţnika ili jemca ili neto sadašnje

vrednosti plasmana dobijene diskontovanjem budućih novčanih priliva proisteklih iz naplate sredstava

obezbeĎenja duţnika ili jemca, predstavlja iznos izdvojene ispravke vrednosti na teret bilansa uspeha. Za

komitente koji pripadaju grupi malih potraţivanja i za komitente za koje na osnovu individualne procene rizika

nije izvršeno rezervisanje, ispravka vrednosti se vrši na grupnoj osnovi, primenom procenta ispravke vrednosti u

zavisnosti od interne klasifikacije komitenta.

Ovako obračunata ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanje za gubitke po vanbilansnim stavkama knjiţi

se na teret rashoda Banke.

Posebna rezerva za potencijalne gubitke procenjuje se u skladu sa propisima Narodne Banke Srbije. Krediti,

plasmani i druga izloţenost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D, u skladu sa procenom naplativosti

kredita i drugih plasmana, a u zavisnosti od broja dana koliko je prekoračen rok dospeća glavnice i kamate,

finansijskog poloţaja komitenta i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeĎenja. Procenjeni iznos posebne rezerve

za potencijalne gubitke se obračunava primenom procenata:

Kategorija rizika Rezerva u %

kategorija A 0%

kategorija B 2%

kategorija V 15%

kategorija G 30%

kategorija D 100%

Posebna rezerva za procenjene gubitke izdvaja se iz nerasporeĎene dobiti. U slučaju da dobit Banke za godinu za

koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenjene gubitke nije dovoljna za formiranje obračunate visine

ove rezerve, razlika predstavlja iznos te rezerve koji nedostaje.

(f) Nematerijalna ulaganja

/i/ Priznavanje i vrednovanje

Nematerijalna ulaganja se vrednuju po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Nakon početnog priznavanja,

nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i gubitke usled

obezvreĎenja. Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i ostalih nematerijalnih ulaganja.

/ii/ Amortizacija

Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u

skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe.

Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode po godišnjoj stopi kako bi se troškovi licenci,

softvera i ostalih nematerijalnih ulaganja raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe.


Strana: 31 od 87

(g) Osnovna sredstva

/i/ Priznavanje i vrednovanje

Osnovna sredstva se iskazuju po nabavnoj ili revalorizovanoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i

gubitke usled obezvreĎenja. Osnovna sredstva Banke obuhvataju graĎevinske objekte i opremu.

Početno merenje osnovnih sredstava vrši se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja.

Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno mogu pripisati nabavci sredstva. Kupljeni softver koji je

sastavni deo neophodan za funkcionalnu upotrebljivost opreme, kapitalizuje se kao deo te opreme.

Kada delovi osnovnog sredstva imaju različite korisne vekove trajanja, oni se vode kao zasebne stavke (glavne

komponente) opreme.

Za naknadno merenje nekretnina, nakon početnog priznavanja, Banka primenjuje model revalorizacije (fer

vrednosti). Procenu revalorizovane vrednosti i preostalog veka trajanja graĎevinskog objekta vrši ovlašćeni

procenitelj ili sudski veštak graĎevinske struke. Ukoliko na osnovu procene doĎe do povećanja vrednosti

sredstava, pozitivan učinak revalorizacije se iskazuje u korist sopstvenog kapitala kao revalorizaciona rezerva.

Kada na osnovu procene doĎe do smanjenja vrednosti sredstava, negativan učinak revalorizacije priznaje se kao

rashod. Revalorizaciona rezerva koja na ovaj način nastane prenosi se na nerasporeĎenu dobit prilikom

rashodovanja ili otuĎenja graĎevinskog objekta.

/ii/ Naknadni troškovi

Troškovi zamene dela osnovnog sredstva priznaju se po knjigovodstvenoj vrednosti ukoliko je verovatno da će

se buduće ekonomske koristi povezane sa tim delom prilivati u Banku i ako se cena koštanja tog dela sredstva

moţe pouzdano izmeriti. Rezervni delovi i oprema za servisiranje evidentiraju se kroz bilans uspeha kada se

potroše.

/iii/ Amortizacija

Amortizacija graĎevinskih objekata i opreme obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom se

nabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstava i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashod.

Osnovicu za amortizaciju sredstva čine nabavna vrednost ili cena koštanja za opremu, odnosno revalorizovana

vrednost za graĎevinske objekte, uvećana za eventualne naknadne izdatke. Preostala vrednost sredstva ne

umanjuje osnovicu za amortizaciju obzirom da ju je veoma teško utvrditi ili je beznačajna.

Obračun amortizacije, graĎevinskih objekata i opreme počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem

je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu.

Pri obračunu amortizacije primenjuju se sledeće stope amortizacije:

Vek trajanja

(u godinama)

Stopa

amortizacije (%)

GraĎevinski objekti 25 - 80 1,25 - 4 %

Kompjuterska oprema 5 - 10 10 - 20%

Nameštaj i druga oprema 6 - 10 10 - 16,5%

Motorna vozila 6,5 15,5 %

Ostalo 5 – 30 3,30 - 20 %

/iv/Troškovi popravke i odrţavanja osnovnih sredstava, iskazuju se kao rashod u momentu nastanka.

/v/Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili

u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili operativnih i ostalih poslovnih rashoda.


Strana: 32 od 87

(h) Investicione nekretnine

Investicione nekretnine se definišu kao nekretnine koje Banka drţi radi ostvarivanja zarade od izdavanja i/ili

uvećanja vrednosti kapitala.

Investicione nekretnine se vrednuju po trţišnoj vrednosti. Promene trţišne vrednosti evidentiraju se u korist ili na

teret bilansa uspeha. Dobici i gubici nastali po osnovu promene trţišne vrednosti investicionih nekretnina

uključuju se u bilans uspeha perioda u kome su nastali.

Budući da se vrednuju po trţišnoj vrednosti, investicione nekretnine ne podleţu obračunu amortizacije. Dobitak

ili gubitak od rashodovanja ili otuĎenja investicionih nekretnina se utvrĎuje kao razlika izmeĎu neto priliva od

otuĎenja i knjigovodstvene vrednosti.

(j) Finansijski instrumenti

/i/ Klasifikacija

Banka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se

efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, krediti i potraţivanja, finansijska sredstva

raspoloţiva za prodaju i sredstva koja se drţe do roka dospeća. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su

finansijska sredstva pribavljena. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih plasmana u momentu

inicijalnog priznavanja.

/ii/ Priznavanje

Kupovina ili prodaja finansijskog sredstva ili obaveze se evidentira korišćenjem računovodstvenog obuhvatanja

na datum saldiranja transakcije.

/iii/ Vrednovanje

Finansijski instrumenti inicijalno se vrednuju po trţišnoj vrednosti koja uključuje transakcione troškove kod svih

finansijskih sredstava ili obaveza osim onih koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska

sredstva koja se vode po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha inicijalno

se priznaju po fer vrednosti, a transakcioni troškovi terete troškove poslovanja u bilansu uspeha.

Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer

vrednosti iskazuju u bilansu uspeha se nakon inicijalnog priznavanja, iskazuju po fer vrednosti. Krediti i

potraţivanja, kao i finansijska sredstva koje se drţe do dospeća, vrednuju se po amortizovanoj vrednosti

korišćenjem metoda efektivne kamatne stope.

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijske obaveze se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda

efektivne kamatne stope, osim finansijskih obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

/iv/ Prestanak priznavanja

Banka vrši isknjiţenje finansijskog sredstva kada prava na priliv gotovine po osnovu tog sredstva isteknu ili kada

ta prava prenese na drugoga. Svako pravo po prenetoj finansijskoj aktivi, kreirano ili zadrţano od strane Banke,

priznaje se kao posebno sredstvo ili obaveza.

Banka vrši isknjiţenje obaveze kada je obaveza izmirena, ukinuta ili kada je preneta na drugoga.

/v/ Vrednovanje po amortizovanim vrednostima

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili obaveze je iznos po kome se sredstva ili obaveze inicijalno

vrednuju, umanjen za otplate glavnice, a uvećan ili umanjen za akumuliranu amortizaciju korišćenjem metoda

efektivne kamatne stope na razliku izmeĎu inicijalne vrednosti i nominalne vrednosti na dan dospeća

instrumenta, umanjenog za obezvreĎenje.


Strana: 33 od 87

/vi/ Vrednovanje po fer vrednosti

Fer vrednost finansijskih instrumenata je iznos za koji sredstvo moţe biti razmenjeno, ili obaveza izmirena,

izmeĎu obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.

Fer vrednost se odreĎuje primenom dostupnih trţišnih informacija na dan izveštavanja i ostalih modela

vrednovanja koje Banka koristi.

Fer vrednost pojedinih finansijskih instrumenata iskazanih po nominalnoj vrednosti je pribliţno jednaka njihovoj

knjigovodstvenoj vrednosti. Ovi instrumenti obuhvataju gotovinu, kao i potraţivanja i obaveze koje nemaju

ugovoreno dospeće, ni ugovorenu fiksnu kamatnu stopu. Ostala potraţivanja i obaveze se svode na sadašnju

vrednost diskontovanjem budućih novčanih tokova uz korišćenje tekućih kamatnih stopa. Rukovodstvo je

mišljenja da usled prirode poslovanja Banke i njenih opštih politika, nema značajnih razlika izmeĎu

knjigovodstvene i fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza.

Fer vrednost neopozivih kredita i vanbilansnih stavki je ista kao njihova knjigovodstvena vrednost.

/vii/ Identifikacija i vrednovanje obezvređenje

Na datum bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi o obezvreĎenju finansijskih sredstava

koja nisu evidentirana po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava

se smatraju obezvreĎenim kada dokazi ukazuju na nastanak dogaĎaja gubitka, nakon početnog priznavanja

sredstva, kao i da dogaĎaj gubitka utiče na buduće tokove gotovine vezane za sredstvo koji se mogu pouzdano

proceniti.

Objektivni dokazi da su finansijska sredstava (uključujući i vlasničke hartije od vrednosti) obezvreĎena mogu se

sastojati od značajnih finansijskih teškoća duţnika ili izdavaoca, neispunjavanje ili kršenje ugovornih obaveza

duţnika, refinansiranje kredita ili avansa od strane Banke na način koji Banka inače ne bi uzela u razmatranje,

indikacije da se protiv duţnika ili izdavaoca pokreće stečajni postupak, nestanak aktivnog trţišta za hartiju od

vrednosti, ili drugi uočljivi podaci koji se odnose na grupu sredstava, kao što su nepovoljne promene u

kreditnom statusu duţnika ili izdavaoca u okviru grupe, ili ekonomski uslovi koji se podudaraju sa kršenjima

obaveza u okviru grupe. Nadalje, za investicije u vlasničke hartije od vrednosti, značajno ili kontinuirano

smanjenje njihove fer vrednosti ispod njihove nabavne vrednosti predstavlja objektivan dokaz obezvreĎenja.

Banka razmatra dokaze o obezvreĎenju plasmana, kao i hartija od vrednosti koje se drţe do dospeća, kako na

nivou pojedinačnog sredstva, tako i na grupnom nivou. Svi pojedinačno značajni plasmani, kao i hartije od

vrednosti koje se drţe do dospeća se procenjuju pojedinačno da bi se utvrdilo da li postoji obezvreĎenje. Svi

pojedinačno značajni plasmani, kao i hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća za koje se ustanovi da nisu

pojedinačno obezvreĎeni se grupno procenjuju na obezvreĎenje koje je nastalo ali nije identifikovano. Plasmani i

hartija od vrednosti koje se drţe do dospeća koji nisu pojedinačno značajni se grupno procenjuju na

obezvreĎenje njihovim grupisanjem po sličnim karakteristikama.

Pojedinačna procena

U skladu sa internom procedurom Banke za obračun pojedinačne ispravke vrednosti bilansne aktive i

rezervisanja po vanbilansnim stavkama, ispravka vrednosti, odnosno rezervisanja, se obračunavaju kao razlika

izmeĎu ukupne vrednosti potrašivanja i zbira sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova po osnovu

naplate potraţivanja i fer vrednosti sredstva obezbeĎenja.

Sadašnja vrednost očekivanih budućih novčanih tokova se izračunava diskontovanjem potraţivanja prema

ugovorenoj efektivnoj kamatnoj stopi.

Očekivani budući novčani tokovi koji se odnose na kratkoročna potraţivanja se ne diskontuju ukoliko je efekat

diskontovanja nematerijalan. Merenje delimično ili u potpunosti nenaplativog plasmana uzima u obzir fer

vrednost obezbeĎenja. ObezbeĎenje se uzima u obzir pri proceni očekivanih budućih novčanih tokova samo

ukoliko Banka moţe ostvariti kontrolu nad sredstvom obezbeĎenja.


Strana: 34 od 87

Grupna procena

Sva potraţivanja od pravnih lica za koja nije utvrĎena ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja po

vanbilansnim stavkama, kao i potraţivanja ispod 2,5 miliona dinara, predmet su procene na grupnoj osnovi.

Visina ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za vanbilansne stavke utvrĎuje se na bazi iskustva, a u

skladu sa procentima definisanih metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja po

vanbilansnim stavkama za pravna lica.

Pri proceni kreditnog rizika na nivou grupe za fizička lica, Banka posebno obračunava ispravku vrednosti po

vrstama plasmana i to:

kredita: gotovinski, potrošački, stambeni;

tekući računi,

platne kartice.

Visina ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za vanbilansne stavke utvrĎuje se na bazi iskustva, a u

skladu sa procentima definisanih metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja po

vanbilansnim stavkama za fizička lica.

Za procenjen iznos obezvreĎenja Banka vrši ispravku vrednosti na teret rashoda perioda u kome je došlo do

obezvreĎenja. Ako u kasnijim periodima rukovodstvo Banke utvrdi da je došlo do promene uslova i da

obezvreĎenje više ne postoji, ranije izvršena ispravka vrednosti se ukida u korist prihoda. Ukidanje ispravke

vrednosti ne moţe imati za rezultat veću knjigovodstvenu vrednost sredstva od vrednosti koju bi to sredstvo

imalo da ranije nije vršeno obezvreĎenje.

(k) Krediti

Krediti su iskazani u bilansu stanja u visini odobrenog plasmana, umanjenog za otplaćenu glavnicu, kao i za

ispravku vrednosti koja je zasnovana na proceni konkretno identifikovanih rizika za koje iskustvo pokazuje da su

sadrţani u kreditnom portfoliu, u skladu sa Metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i

rezervisanja po vanbilansnim stavkama.

Pošto trţišna kamatna stopa nije poznata, za svrhe odreĎivanja amortizovane vrednosti, odnosno poštene

vrednosti u skladu sa MSFI, korišćena je efektivna kamatna stopa, koja neto sadašnju vrednost budućih

gotovinskih tokova svodi na nominalnu vrednost odobrenog kredita, umanjenog za izvršene otplate glavnice.

Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na euro,

revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Efekti ove revalorizacije su knjiţeni u

korist, odnosno na teret prihoda, odnosno rashoda po osnovu promene vrednosti imovine i obaveza.

Instrumenti obezbeĎenja naplate potraţivanja utvrĎuju se posebnom odredbom ugovora izmeĎu Banke i

komitenta. Kao instrument obezbeĎenja naplate potraţivanja Banka prihvata akceptne naloge, garancije,

hipoteku na nekretnine i pokretne stvari.

(l) Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu

uspeha

Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha su

finansijska sredstva koja se drţe radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje u ovu kategoriju ukoliko je

pribavljeno prvenstveno radi prodaje u kratkom roku. Derivati se takoĎe klasifikuju kao sredstva koja se drţe

radi trgovanja, osim ako su odreĎeni kao instrument zaštite od rizika. Ova finansijska sredstva obuhvataju

drţavne zapise Republike Srbije i akcije domaćih emitenata.

Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekat promena u fer vrednosti iskazuje u bilansu uspeha inicijalno se

procenjuju po nabavnoj vrednosti, a na dan bilansa su iskazane po trţišnoj vrednosti.


Strana: 35 od 87

Svi realizovani i nerealizovani dobici po osnovu prodaje, odnosno promene trţišne vrednosti ovih hartija od

vrednosti se priznaju u korist prihoda, odnosno na teret rashoda, u okviru neto dobitaka ili gubitaka od prodaje

hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

(m) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Finansijska sredstva koja se drţe do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim

rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koje Banka ima nameru i mogućnost da drţi do roka dospeća.

Ova finansijska sredstva obuhvataju drţavne zapise Republike Srbije, obeznice Republike Srbije, obveznice

Autonomne pokraine Vojvodine i eskont menica.

U slučaju da Banka odluči da proda značajan deo finansijskih sredstava koja se drţe do dospeća, cela kategorija

će biti reklasifikovana kao raspoloţiva za prodaju. Finansijska sredstva koja se drţe do dospeća klasifikuju se

kao dugoročna sredstva, osim ako su rokovi dospeća kraći od 12 meseci od datuma bilansa stanja, tada se

klasifikuju kao kratkoročna sredstva.

Finansijska sredstva koja se drţe do dospeća inicijalno su evidentirana po nabavnoj vrednosti, a na dan bilansa

su iskazana po amortizovanoj vrednosti, odnosno sadašnjoj vrednosti budućih tokova gotovine utvrĎenih

primenom efektivne kamatne stope sadrţane u instrumentu.

(n) Učešća u kapitalu i ostale finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao

raspoloţiva za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraţivanja, finansijska sredstva koje se drţe do

dospeća ili finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha.

Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju su plasmani za koje postoji namera drţanja u neodreĎenom

vremenskom periodu, koji mogu biti prodati zbog potrebe za likvidnošću ili usled promene kamatnih stopa,

deviznih kurseva ili trţišnih cena. Ostala finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju se u potpunosti odnose na

ulaganja u akcije.

Finansijska sredstva raspoloţiva za prodaju inicijalno se procenjuju po nabavnoj vrednosti, a na dan bilansa

procenjuju se po trţišnoj vrednosti, ako je poznata. Promena trţišne vrednosti se iskazuje u okviru kapitala, u

korist ili na teret revalorizacione rezerve, sve do otuĎenja tih hartija od vrednosti kada se revalorizacione rezerve

prenose u prihode.

(o) Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se gotovina,

sredstva na računima kod drugih banaka i sredstva na ţiro računu.

U bilansu stanja, iznosi gotovine gotovinskih ekvivalenata su iskazani prema stanju u dinarskim i deviznim

blagajnama, kao sredstva na ţiro računima, i kao sredstva na računima kod domaćih i stranih banaka, na dan

bilansa.

(p) Depoziti

Depoziti se iskazuju u visini deponovanih iznosa koji mogu biti uvećani za obračunatu kamatu, što zavisi od

obligacionog odnosa izmeĎu deponenta i Banke.

Devizni depoziti se prikazuju u dinarima prema srednjem kursu valuta vaţećem na dan bilansa.

U bilansu stanja depoziti su prikazani kao transakcioni i ostali depoziti.


Strana: 36 od 87

(q ) Kapital

Kapital Banke obuhvata osnivački udeo, akcije narednih emisija, nerasporeĎenu dobit, nepokriveni gubitak i

revalorizacione rezerve.

Kapital Banke obrazovan je iz uloţenih sredstava osnivača Banke u novčanom obliku. Osnivač ne moţe

povlačiti sredstva uloţena u kapital Banke.

(r) Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica kojima Banka upravlja uz naknadu nisu uključena u bilans

stanja Banke, već su iskazana kao posebna vanbilansna pozicija.

(s) Operativni i finansijski lizing

Lizing je klasifikovan kao operativni u slučaju kada je ugovorom regulisano da se vlasništvo nad sredstvom ne

prenosi na Banku kao korisnika lizinga do kraja trajanja lizinga. Sva plaćanja tokom godine po osnovu

operativnog lizinga, evidentirana su kao trošak u bilansu uspeha ravnomerno pravolinijski tokom perioda trajanja

lizinga.

Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano da se ovlašćenje drţanja i

korišćenja predmeta lizinga prenosi na Banku kao korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, kao i da se pravo

svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima odreĎenim u ugovoru.

(t) Porezi i doprinosi

/i/ Tekući porez na dobitak

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

Poreski organ utvrĎuje mesečni iznos akontacije poreza na dobit. Stopa poreza na dobit za prvo polugodište

2012. godine iznos 10% (za 2011.g. je takoĎe 10%), i plaća se na oporezivu dobit iskazanu u poreskom bilansu.

Obveznik poreza na dobit je duţan da obračuna porez na dobit za poreski period za koji se podnosi i poreska

prijava.

Poreska osnovica iskazana u poreskom bilansu, se utvrĎuje usklaĎivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha. Za

utvrĎivanje oporezive dobiti Banka je izvršila usklaĎivanje rashoda, koji su prikazani u Bilansu uspeha, u skladu

sa odredbama Zakona o porezu na dobit.

Zakon o porezu na dobit ne predviĎa da se poreski gubici iz tekućeg perioda mogu koristiti kao osnova za

povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima. MeĎutim, gubici iz tekućeg perioda iskazani u poreskom

bilansu mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duţe od pet godina.

/ii/ Odloženi porez na dobitak

Odloţeni porez na dobitak se obračunava korišćenjem metode utvrĎivanja obaveza prema bilansu stanja, za

privremene razlike proizašle iz razlike izmeĎu poreske osnove potraţivanja i obaveza u bilansu stanja i njihove

knjigovodstvene vrednosti. Za utvrĎivanje odloţenog iznosa poreza na dobitak, koristi se vaţeća poreska stopa

na datum bilansa stanja ili poreske stope koje su nakon tog datuma stupile na snagu. Odloţena poreska sredstva

se priznaju za sve odbitne privremene razlike i efekte poreskih gubitaka i poreskih kredita, koji se mogu

prenositi u naredne fiskalne periode, do stepena do kojeg će verovatno postojati oporeziva dobit od koje se

preneti poreski gubitak i krediti mogu umanjiti.

Odloţene poreske obaveze su iznosi poreza na dobit koji će se platiti u budućim periodima, a koji nastaju po

osnovu oporezivih privremenih razlika. Privremene poreske razlike su razlike izmeĎu knjigovodstvenog iznosa

imovine ili obaveza u bilansu i njihove poreske osnovice. Privremene poreske razlike nastaju kada se

knjigovodstveni rashod priznaje u jednom periodu a taj rashod se po poreskim propisima priznaje u drugom

periodu. Po osnovu privremenih poreskih razlika nastaju odloţena poreska sredstva i odloţene poreske obaveze.


Strana: 37 od 87

Odloţena poreska sredstva su iznosi poreza na dobit koji se mogu vratiti u budućim periodima a nastaju usled

privremenih razlika koje se mogu odbiti (poreska osnovica sredstava veća od njihove knjigovodstvene

vrednosti), prenesenih neiskorišćenih poreskih gubitaka i po osnovu prenesenih neiskorišćenih poreskih olakšica

(neiskorišćeni poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva).

/iii/ Indirektni porezi i doprinosi

Indirektni porezi i doprinosi predstavljaju poreze i doprinose koji ne zavise od rezultata i uključuju porez na

imovinu, poreze i doprinose na zarade na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose u skladu sa

republičkim, poreskim i lokalnim propisima. Ova kategorija poreza je obuhvaćena u okviru operativnih i ostalih

poslovnih rashoda.

(v) Beneficije zaposlenih

Beneficije zaposlenih su svi oblici naknada koje Banka daje u razmenu za usluge zaposlenih. Beneficije

zaposlenih obuhvataju:

Kratkoročne beneficije zaposlenih, kao što su zarade, plate i doprinosi za socijalno osiguranje, plaćen

godišnji odmor i plaćeno bolovanje;

Beneficije zaposlenih po prestanku zaposlenja (izuzev otpremnina po osnovu prestanka radnog odnosa), kao

što su penzije i ostala penzijska primanja;

Ostale dugoročne beneficije zaposlenih, kao što su jubilarna ili druga primanja na osnovu duţine radnog

odnosa, ako ne dospevaju u potpunosti za plaćanje u toku 12 meseci nakon kraja obačunskog perioda i

Otpremnine po osnovu prestanka radnog odnosa, koje se isplaćuju ili zbog odluke Banke da prekine rad

nekog zaposlenog pre uobičajenog datuma penzionisanja, ili zbog odluke zaposlenog da dobrovoljno

prihvati da je višak, u zamenu za ta primanja.

/i/ Kratkoročne beneficije zaposlenih

Na dan 30. jun 2012. godine, kratkoročne beneficije zaposlenih Banke obuhvataju poreze i doprinose za

obavezno socijalno osiguranje.

Kratkoročne beneficije zaposlenih se priznaju kao trošak u obračunskom periodu na koji se odnose u visini

nediskontovanog iznosa kratkoročnih primanja zaposlenog za koji se očekuje da će biti isplaćen u zamenu za tu

uslugu.

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim

drţavnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret

poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu

da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos

obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih drţavnih fondova. Doprinosi na teret zaposlenih i na teret

poslodavca priznaje se na teret troškova u periodu na koji se odnose.

/ii/ Ostale dugoročne beneficije zaposlenih

Na dan 30. juni 2012. godine, ostale dugoročne beneficije zaposlenih Banke obuhvataju rezervisanja po osnovu

zakonskih otpremnina pri odlasku u penziju.

Ostale dugoročne beneficije zaposlenih se priznaju kao trošak u visini sadašnje vrednosti obaveza po osnovu

definisanih primanja na datum bilansa stanja.

U skladu sa Zakonom o radu, kao i članom 33. Opšteg kolektivnog ugovora, zaposleni imaju pravo na

otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate s tim da tako

utvrĎena otpremnina ne moţe biti niţa od tri prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate

odnosno ne moţe biti niţa od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem

objavljenom podatku republičkog organa nadleţnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.


Strana: 38 od 87

Banka koristi najbolje moguće procene varijabli prilikom odreĎivanja ukupnog troška rezervisanja za naknade

prilikom odlaska u penziju, a za utvrĎivanje ovih naknada se koriste usluge ovlašćenog aktuara.

4. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemoguće ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je meĎutim da se

rizicima upravlja na takav način da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike

kapitala, kreditore, deponente, regulatore. Upravljanje rizicima je proces neprekidnog identifikovanja, procene,

merenja, praćenja i kontrole izloţenosti banke rizicima. Vaţan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje.

Adekvatan sistem upravljanja rizicima je vaţan element u obezbeĎivanju stabilnosti banke i profitabilnosti

njenog poslovanja.

Banka je po prirodi svoje delatnosti izloţena sledećim najznačajnijim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku

likvidnosti i trţišnom riziku, koji obuhvata rizik od promene kamatnih stopa, devizni rizik i ostale trţišne rizike.

Banka je takoĎe izloţena, i prati uticaj operativnog rizika, rizika izloţenosti Banke prema jednom licu, ili grupi

povezanih lica, rizika ulaganja Banke u druga pravna lica i osnovna sredstva, kao i uticaj rizika koji se odnose na

zemlju porekla lica prema kome je Banka izloţena.

Cilj upravljanja rizicima je:

uspostavljanje i unapreĎenje internog sistema upravljanja rizicima kojima je Banka izloţena u svom

poslovanju,

minimiziranje i/ili eliminisanje uticaja faktora koji mogu dovesti do gubitaka, odnosno ugroziti

finansijski rezultat Banke,

ostvarenje očekivanih prihoda, uz prihvatljiv nivo rizika,

usklaĎivanje sa meĎunarodnim standardima poslovanja.

Upravljanje rizicima sprovodi se:

formiranjem adekvatnog okruţenja u Banci za upravljanje rizicima i

kroz aktivnosti identifikovanja, merenja, praćenja, kontrole i izveštavanja.

Pod formiranjem adekvatnog okruţenja za upravljanje rizicima podrazumeva se da Banka ima:

formalizovane postupke, mere, aktivnosti, instrumente i sl. za upravljanje rizicima (u smislu

formalizovanog obaveštavanja i razmene informacije lica i organa uključenih u procese upravljanja

rizicima, te preduzimanja mera i aktivnosti u interesu minimiziranja i/ili eliminisanja uticaja faktora

koji mogu ugroziti poslovanje Banke;

dokumentovanu i aţurnu analitičku dokumentacionu osnovu za sagledavanje, analizu, praćenje i drugih

rizika;

definisane nadleţnosti i odgovornosti za upravljanje rizicima;

plan, odnosno mere i aktivnosti za upravljanje rizicima u situacijama kada se probijaju definisani limiti,

odnosno kada je poslovanje Banke u zoni visokog rizika.

Organi upravljanja Banke su odgovorni za formiranje i obezbeĎenje preduslova za adekvatno funkcionisanje

sistema i postupaka upravljanja rizicima i to:

Upravni odbor utvrĎuje Politike i Procedure za upravljanje rizicima i najmanje jednom godišnje, a po

potrebi i češće, razmatra njihovu adekvatnost i primenljivost.

Izvršni odbor je duţan da poštuje ciljeve i principe na bazi kojih se upravlja rizicima, vrši identifikaciju

faktora od značaja za upravljanje rizicima i preduzima mere i aktivnosti u interesu poštovanja

preciziranih limita. Izvršni odbor je duţan da permanentno analizira efikasnost sistema upravljanja

rizicima i po potrebi, inicira aktivnosti i preduzima mere u interesu njegovog unapreĎenja.


Strana: 39 od 87

Odbor za praćenje poslovanja analizira primenu i adekvatno sprovoĎenje sistema i metodologije

upravljanja rizicima, razmatra izveštaje o izloţenosti Banke rizicima i duţan je da najmanje jednom

mesečno pismeno obavesti Upravni odbor o svojim aktivnostima (sa predlozima za otklanjanje

eventualno utvrĎenih nepravilnosti).

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom permanentno prati izloţenost Banke rizicima i predlaţe

Izvršnom odboru mere i aktivnosti u interesu adekvatnijeg upravljanja i poštovanja preciziranih limita.

Direkcija za kontrolu usklaĎenosti poslovanja, kontrolom usklaĎenosti poslovanja i procenom glavnih

rizika te (ne)usklaĎenosti, predlaţe planove upravljanja rizicima.

Direkcija za unutrašnju reviziju, u ostvarivanju funkcije unutrašnje revizije duţna je da inicira

aktivnosti kojima se obezbeĎuje da se rizici na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu, odnosno da

organi Banke budu blagovremeno informisani o uočenim eventualnim nepravilnostima.

Direkcije za upravljanje rizicima, kao posebne organizacione jedinice, zaduţene su za operativno

sprovoĎenje ovih Politika i izveštavanje rukovodstva Banke.

Svi ostali organizacioni delovi Banke duţni su da u svom delokrugu rada prate rizike, kao i da dostavljaju

potrebne podatke radi izrade Izveštaja o rizicima.

5. KRITIĈKE RAĈUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA U PRIMENI

RAĈUNOVODSTVENIH POLITIKA

Prezentacija finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i

razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza kao i obelodanjivanje

potencijalnih potraţivanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku

izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloţivim na dan

sastavljanja finansijskih izveštaja.

Procene i prosuĎivanja su predmet stalne procene i donose se na osnovu istorijskog iskustva i drugih činilaca,

uključujući očekivanja u pogledu budućih dogaĎaja za koje se veruje da su u datim okolnostima razumna.3

5.1. Gubitak usled obezvreĊenja kredita

Banka vrši pregled svog kreditnog portfolia najmanje jednom u tri meseca kako bi procenila gubitak koji je

nastao usled umanjenja vrednosti kredita. Prilikom utvrĎivanja da li gubitak usled obezvreĎivanja treba

evidentirati u bilansu uspeha, Banka procenjuje da li postoje bilo kakvi dogaĎaji koji ukazuju na to da je

procenjenim budućim novčanim tokovima kreditnog portfolia došlo do merljivog smanjenja, a pre nego što se

takvo smanjenje moţe identifikovati za svaki pojedinačni kredit u okviru kreditnog portfolia. Takav dokaz moţe

uključiti posmatrane podatke koji ukazuju na to da je došlo do promena koje mogu imati štetnog uticaja, i to

promena u statusu duţnika u pogledu otplate kredita Banci, odnosno u privrednim uslovima u drţavi koji su u

direktnoj vezi sa uticajem koji neizmirene ugovorene obaveze plaćanja mogu imati na potraţivanja Banke.

Banka se oslanja na procene koje se zasnivaju na istorijskim iskustvima u vezi gubitaka za sredstva sa

karakteristikama kreditnog rizika, kao i na objektivnim dokazima o postojanju umanjenja vrednosti, slične

pomenutim u kreditnom portfoliu prilikom procene budućih tokova gotovine. Metodologija i pretpostavke koje

se koriste pri proceni iznosa budućih tokova gotovine i njihovog vremenskog usklaĎivanja predmet su stalne

kontrole, a u cilju svoĎenja razlike izmeĎu procenjenog i stvarnog gubitka na najmanju moguću meru.

5.2. Procena vrednosti graĊevinskih objekata

Vrednovanje graĎevinskih objekata nakon početnog priznavanja vrši se primenom modela revalorizacije (fer

vrednosti) postupka predviĎenog MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“. Procenu revalorizovane

vrednosti i

preostalog veka trajanja graĎevinskog objekta vrši ovlašćeni procenitelj ili sudski veštak graĎevinske struke.

Prema mišljenju rukovodstva Banke procena se vrši na osnovu najboljih saznanja i raspoloţivih trţišnih

informacija i pretpostavki u momentu vršenja procene. Imajući u vidu trenutne okolnosti kretanja na trţištu

nekretnina procenjene trţišne vrednosti u narednim periodima mogu odstupati od navedenih procena.


Strana: 40 od 87

5.3. Otpremnine

Sadašnja vrednost sredstava za otpremnine i odlazak u penziju zavisi od niza faktora utvrĎenih od strane

nezavisnog ovlašćenog aktuara upotrebom odreĎenih pretpostavki. Bilo kakve promene o ovim pretpostavkama

uticale bi na sadašnju vrednost ovih sredstava.

5.4. Praviĉna vrednost

Finansijski izveštaji su prikazani po metodu prvobitne nabavne vrednosti, uključujući korekcije i rezervisanja u

cilju svoĎenja pozicija sredstava na realnu vrednost.

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive ili pasive za koju postoje

zvanične trţišne informacije i kada se pravična vrednost zvanično razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. Ne

postoji dovoljno trţišno iskustvo, stabilnost i likvidnost kod kupovine i prodaje kredita i ostale finansijske aktive

ili pasive pošto zvanične trţišne informacije nisu u svakom trenutku raspoloţive. Stoga, pravičnu vrednost nije

moguće pouzdano utvrditi. Po mišljenju rukovodstva, iznosi u finansijskim izveštajima odraţavaju realnu

vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe finansijskog izveštavanja u

skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije i propisima Narodne banke Srbije koji regulišu

finansijsko izveštavanje Banaka.

5.5 Poreski rizici

Poreski zakoni Republike Srbije se mogu različito tumačiti i predmet su čestih izmena. Tumačenje poreskih

zakona od strane poreskih vlasti u odnosu na transakcije i aktivnosti Banke mogu se razlikovati od rukovodstva

Banke. Kao rezultat iznetog, transakcije mogu biti osporene od strane poreskih vlasti i Banci moţe biti odreĎen

dodatni iznos poreza, kazni i kamata. Period zastarelosti poreske obaveze je pet godina. To praktično znači da

poreske vlasti imaju prava da odrede plaćanje neizmirenih poreskih obaveza u roku od pet godina od kada je

obaveza nastala.


Strana: 41 od 87

6. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

Neto dobitak po osnovu kamata ima sledeću strukturu:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Prihodi od kamata

Bankarski sektor 51,605

61,115

Javna preduzeća 31,742

33,368

Druga preduzeća 1,227,236

1,650,835

Preduzetnici 15,735

21,660

Javni sektor 14,956

13,945

Stanovništvo 80,240

55,285

Strana lica 353

1,996

Poljoprivrednici 8,252

2,934

Drugi komitenti 17,101

10,191

1,447,220

1,851,329

Rashodi od kamata

Bankarski sektor (87,942)

(79,974)

Javna preduzeća (60,781)

(111,990)

Druga preduzeća (262,739)

(255,419)

Preduzetnici (480)

(384)

Javni sektor (250,062)

(296,947)

Stanovništvo (175,864)

(243,688)

Strana lica (1,747)

(7,272)

Drugi komitenti (12,777)

(15,007)

(852,392)

(1,010,681)

Neto dobitak od kamata 594,828

840,648

Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata su prikazani kao što sledi:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Prihodi od kamata

Po osnovu kredita 1,316,158

1,672,489

Po osnovu depozita 11,230

7,634

Po osnovu HOV 40,276

80,845

Po osnovu kredita u stranoj valuti 78,250

79,193

Po osnovu depozita u stranoj valuti 953

9,173

Po osnovu ostalih plasmana u stranoj valuti 353

1,995

1,447,220

1,851,329

Rashodi od kamata

Po osnovu kredita (5,972)

(141)

Po osnovu depozita (593,518)

(684,397)

Po osnovu ostalih obaveza (95)

(116)

Po osnovu kredita u stranoj valuti (521)

(5,081)

Po osnovu depozita u stranoj valuti (252,286)

(320,946)

(852,392)

(1,010,681)

Neto dobitak od kamata 594,828

840,648


Strana: 42 od 87

7. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Neto dobitak od naknada i provizija ima sledeću stukturu:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Prihodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa 100,484

98,532

Kreditni i garancijski poslovi 68,188

82,769

Devizni poslovi 32,183

40,738

Poslovi u vezi sa hartijama od vrednosti 590

1,540

Poslovi sa platnim karticama 13,783

12,899

Poslovi sa stanovništvom 55,960

58,175

271,188

294,653

Rashodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa (8,979)

(10,864)

Kreditni i garancijski poslovi (23)

(78)

Devizni poslovi (8,033)

(6,165)

Poslovi u vezi sa hartijama od vrednosti (799)

(478)

Poslovi sa platnim karticama (672)

(461)

Poslovi sa stanovništvom (2,791)

(1,485)

Ostale naknade i provizije (2,429)

(2,195)

(23,726)

(21,726)

Neto dobitak od naknada i provizija 247,462

272,927

8. NETO DOBITAK PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI PO FER VREDNOSTI

KROZ BILANS USPEHA

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha je prikazan kao što sledi:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Dobici po osnovu prodaje hartija od vrednosti, udela (uĉešća)

i ostalih plasmana

Po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz

bilans uspeha 2,395

6,459

Ukupno dobici po osnovu prodaje hartija od vrednosti, udela

(uĉešća) i ostalih plasmana 2,395

6,459

Gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti, udela (uĉešća)

i ostalih plasmana

Po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz

bilans uspeha 0

(59)

Ukupno gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti, udela

(uĉešća) i ostalih plasmana 0

(59)

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti, udela i

ostalih plasmana 2,395

6,400


Strana: 43 od 87

9. NETO RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA

Neto rashodi od kursnih razlika se odnose na:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Pozitivne kursne razlike 1,130,785

1,955,061

Negativne kursne razlike (1,604,980)

(1,729,499)

Neto (rashodi) / prihodi od kursnih razlika (474,195)

225,562

10. PRIHODI OD DIVIDENDI I UĈEŠĆA

Banka je ostvarila po osnovu posedovanja vlasničkih hartija od vrednosti sledeće prihode od dividendi:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Prihodi od dividendi i učešća 25

63

Ukupno prihodi od dividendi i uĉešća 25

63

11. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

Ostali poslovni prihodi obuhvataju:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 234

105

Prihodi operativnog poslovanja 17,880

20,218

Ostali prihodi 4,336

8,952

Ukupno ostali poslovni prihodi 22,450

29,275

12. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Neto prihod / rashod po osnovu indirektnih otpisa plasmana i

rezervisanja (149,920)

(506.032)


Strana: 44 od 87

Tabela promena na ispravci vrednosti za period od 01. januara do 30. juna 2012. godine prikazana je kao što

sledi

u hiljadama RSD

Potraţivanja

za kamatu i

naknadu i

ostala

potraţivanja

Dati

krediti i

depoziti

Hartije od

vrednosti

Ostali

plasmani

Ostala

potraţivanja

Ukupno

Napomena 19 20 21 22

Stanje 1. januara

2012. godine 998,048 5,223,795 92,958 873,384 6,668 7,194,853

Rashodi 410,007 669,164 20,796 512,063 155 1,612,185

Korišćenje (98,774) (1,129,708) (5,886) (36,798) (158) (1,271,324)

Otpis 0 0 0 0 0 0

Kursne razlike 11,800 235,606 0 42,646 0 290,052

Stanje na dan

30. jun 2012. 1,321,081 4,998,857 107,868 1,391,295 6,665 7,825,766

13. OSTALI POSLOVNI RASHODI

13.1 Troškovi zarada, naknada zarada i ostali liĉni rashodi

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi su prikazani u narednoj tabeli:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Troškovi zarada 214,948

218,717

Troškovi naknada zarada 60,018

52,365

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 42,782

42,050

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 67,248

66,428

Troškovi naknada za privremene i povremene poslove 3,481

2,790

Ostali lični rashodi 29,189

8,931

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali liĉni rashodi 417,666

391,281

13.2 Troškovi amortizacije

Troškovi amortizacije imaju sledeću strukturu

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Troškovi amortizacije osnovnih sredstava 74,193

80,756

Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja 17,227

4,183

Ukupno troškovi amortizacije 91,420

84,939


Strana: 45 od 87

13.3 Operativni i ostali poslovni rashodi

Operativni i ostali poslovni rashodi se sastoje od:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Troškovi donacija i sponzorstva 14,509

36,185

Troškovi reklame i propagande 12,311

14,639

Troškovi premije osiguranja 42,855

36,245

Troškovi zakupa 28,780

30,737

Troškovi materijala 40,962

48,209

Troškovi osiguranja plasmana 1,080

1,794

Troškovi indirektnih poreza i doprinosa 98,933

96,438

Troškovi reprezentacije 6,160

3,789

Troškovi usluga 90,074

65,774

Nematerijalni troškovi 110,835

84,259

Ostali troškovi 6,536,727

18,368

Ukupno operativni i ostali poslovni rashodi 6,983,226

436,437

14. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

Prihodi od promene vrednosti imovina i obaveza se sastoje od:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraţivanja 1,032,670

733,650

Prihodi od promene vrednosti hartija od vrednosti 20,691

41,277

Prihodi od promene vrednosti obaveza 18,646

94,818

Ukupno prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 1,072,007

869,745

15. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza se odnose na:

30.06.2012.

30.06.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraţivanja 310,786

915,160

Rashodi od promene vrednosti hartija od vrednosti 7,030

19,201

Rashodi od promene vrednosti obaveza 385,268

205,621

Ukupno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 703,084

1,139,982


Strana: 46 od 87

16. POREZ NA DOBITAK

a) Komponente poreza na dobitak

Porez na dobitak je prikazan kao što sledi:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Odloţeni poreski prihod/(rashod) 2,342

(2,656)

2,342

(2,656)

b) Usaglašavanje efektivne poreske stope

Usaglašavanje efektivne poreske stope je prikazano u sledećoj tabeli

b) Usaglašavanje poreza na dobit i proizvoda rezultata poslovanja pre oporezivanja i propisane poreske stope

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Dobitak/(gubitak) pre oporezivanja (6.880.344)

(579.025)

Porez na dobitak obračunat po stopi od 10% -

-

Poreski efekat kapitalnih dobitaka /( gubitaka) 288

392

Poreski efekti troškova koji se ne priznaju u poreskom bilansu 653.691

3.996

Poreski efekti prihoda koji se ne priznaju u poreskom bilansu -

-

Efekat korišćenja prenosivih poreskih gubitaka (653.979)

(4.388)

Razlika izmeĎu poreske i knjigovodstvene vrednosti osnovnih

sredstava 2.342

(2.656)

(2.342)

(2.656)

Efektivna poreska stopa -

-

c) Komponente odloženih poreskih sredstava i obaveza

Promene na odloţenim poreskim obavezama su prikazane kaošto sledi:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Odloţene poreske obaveze

Odloţena poreska obaveza (privremena razlika na nekretninama,

opremi i nematerijalnim ulaganjima) - početno stanje (53.221)

(53.221)

Povećanje/smanjenje odloţenih poreskih obaveza (privremena

razlika na nekretninama, opremi i nematerijalnim ulaganjima) -

31.12.2011. (2.656)

(2.656)

Revalorizacija stalne imovine – primena 10 % na iznos

revalorizacionih rezervi (767)

(767)

(56.644)

(56.644)

U skladu sa periodičnim izveštavanjem Banka je prikazala obračun poreza na dobit u prikaznom periodu.


Strana: 47 od 87

17. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

Gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju sledeću strukturu:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

u dinarima

Ţiro račun 1,801,460

1,917,580

Gotovina u blagajni 311,306

263,562

2,112,766

2,181,142

u stranoj valuti

Ţiro račun 790,827

275,873

Gotovina u blagajni 723,618

457,622

1,514,445

733,495

Ukupno gotovina i gotovinski ekvivalenti 3,627,211

2,914,637

Banka je duţna da u obračunskom periodu odrţava prosečno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na ţiro-

računu.

Banka je obračun obavezne rezerve za 2012. godine vršila u skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka

kod Narodne Banke Srbije koja je objavljena u „Sluţbenim glasnicima RS“ broj 3/2011, 31/2012 i 57/2012

godine.

Odluka propisuje da banke obračunavaju i izdvajaju dinarsku obaveznu rezervu na iznos prosečnog dnevnog

knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza u prethodnom kalendarskom mesecu, osim dinarskih obaveza

indeksiranih deviznom klauzulom. Pod dinarskim obavezama se podrazumevaju dinarski depoziti, krediti i

hartije od vrednosti, kao i druge dinarske obaveze osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje banka

obavlja u ime i za račun trećih lica, a koji ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita.

Obaveznu rezervu banke obračunavaju po stopi od 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa

ugovorenom ročnošću do dve godine (do 730 dana) , odnosno 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze

sa ugovorenom ročnošću preko dve godine (preko 730 dana).

Obračunata dinarska obavezna rezerva za jun 2012. godine iznosila je 1.858.030 hiljada dinara. Detaljan prikaz

kretanja dinarske obavezne rezerve tokom 2012. godine sledi u pregledu:

Period

Obračunata

obavezna

dinarska rezerva

Prosečno stanje

sredstava na

ţiro-računu

Procenat pokrivenosti

obračunate obavezne

dinarske rezerve

18.01. do 17.02.2012. 1,264,932

1,265,454

100.04

18.02. do 17.03.2012. 1,268,153

1,269,271

100.09

18.03. do 17.04.2012. 1,317,748

1,318,153

100.03

18.04. do 17.05.2012. 1,477,628

1,478,155

100.04

18.05. do 17.06.2012. 1,403,980

1,404,492

100.04

18.06. do 17.07.2012. 1,837,537

1,838,199

100.04


Strana: 48 od 87

18. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI

Opozivi depoziti i krediti imaju sledeću strukturu:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

u dinarima

Depoziti viškova likvidnih sredstava 0

300,000

0

300,000

u stranoj valuti

Obavezna rezerva kod NBS 3,246,327

3,962,960

3,246,327

3,962,960

Ukupno opozivi depoziti i krediti 3,246,327

4,262,960

Devizna obavezna rezerva pretstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom

Narodne Banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Sluţbeni glasnik RS“ broj

3/2011, 31/2012 i 57/2012. godine). Po deviznim obavezama podrazumevaju se devizni depoziti, krediti i hartije

od vrednosti i druge devizne obaveze, kao i depoziti, krediti i druga devizna sredstva primljena iz inostrabstva po

poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica.

Banke obračunavaju deviznu obaveznu rezervu po stopi od:

- 29% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine odnosno do 730 dana,

a, izuzetno, po stopi od 50% na deo devizne osnovice koju čine dinarske obaveze indeksirane deviznom

klauzulom sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno do 730 dana,

- 22% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko

730 dana, a, izuzetno, po stopi od 50% na deo devizne osnovice koju čine dinarske obaveze indeksirane

deviznom klauzulom sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana.

Izuzetno od ovoga banke obračunavaju deviznu obaveznu rezervu po stopi od 100% na iznos prosečnog dnevnog

knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu koja davaoci lizinga drţe na

posebnom računu otvorenom kod Banke.

Obračunata devizna obavezna rezerva za jun 2012.godine iznosila je 28.649 hiljade EUR-a. Detaljan prikaz

kretanja devizne obavezne rezerve tokom 2012.godine sledi u pregledu:

Pregled devizne obavezne rezerve tokom 2012.godine

Period

Prosečno

izdvojena

OR

Obračunata

OR

Procenat

pokrivenosti

obračunate

OR

18.01. do 17.02.2012.

35,965

35,973

100.023

18.02. do 17.03.2012.

35,338

35,338

100.001

18.03. do 17.04.2012.

34,579

34,580

100.002

18.04. do 17.05.2012.

27,257

27,258

100.003

18.05. do 17.06.2012.

27,171

27,171

100.000

18.06. do 17.07.2012.

28,028

28,029

100.002


Strana: 49 od 87

19. POTRAŢIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER

VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŢIVANJA

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Kamata i naknada

u dinarima

Bankarski sektor 110

2,882


11,726


3,171,958

Preduzetnici 21,935

23,578

Javni sektor 0

8

Stanovništvo 7,408

6,815

Strana lica 2

1


1,037


3,303

2,739,360

3,221,308

u stranoj valuti

Bankarski sektor 31

69

Javna preduzeća 54

1

Druga preduzeća 300,616

277,769

Preduzetnici 3

9

300,704

277,848

Potraţivanja po osnovu prodaje

u dinarima 17,720

16,716

17,720

16,716

Bruto potraţivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti derivata i druga potraţivanja 3,057,784

3,515,872

Ispravka vrednosti (1,321,081)

(998,048)

Neto potraţivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti derivata i druga potraţivanja 1,736,703

2,517,824


Strana: 50 od 87

20. DATI KREDITI I DEPOZITI

Dati krediti i depoziti su prikazani u sledećoj tabeli:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Kratkoroĉni

Dugoroĉni

Ukupno

Kratkoroĉni

Dugoroĉni

Ukupno

u dinarima

Javna preduzeća 50,105 463,031 513,136

106,033

265,073

371,106

Druga preduzeća 8,362,413 6,421,576 14,783,989

14,645,199

5,006,440

19,651,639

Preduzetnici 195,636 48,838 244,474

217,644

40,038

257,682

Stanovništvo 258,205 908,096 1,166,301

254,227

805,742

1,059,969

Poljoprivrednici 64,939 220,890 285,829

64,293

140,100

204,393

Drugi komitenti 404,924 231,277 636,201

44,992

209,745

254,737

Ukupno u dinarima 9,336,222

8,293,708

17,629,930

15,332,388

6,467,138

21,799,526

u stranoj valuti

Bankarski sektor 0

2,895

2,895

0

2,616

2,616

Druga preduzeća 270,061 9,998 282,954

384,418

14,944

399,362

Preduzetnici 384 384

628

1,040

1,668

Ukupno u stranoj valuti 270,061

13,277

283,338

385,046

18,600

403,646

Bruto dati krediti i depoziti 9,606,283

8,306,985

17,913,268

15,717,434

6,485,738

22,203,172


(646,025)

(4,998,857)

(4,212,122)

(1,011,673)

(5,223,795)

Neto dati krediti i depoziti 5,253,451

7,660,960

12,914,411

11,505,312

5,474,065

16,979,377

21. HARTIJE OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti obuhvataju:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Hartije od vrednosti u dinarima

Po fer vrednosti kroz bilans uspeha 208,908

20,816

Raspoloţive za prodaju 63,694

63,694

Koje se drţe do dospeća 9,511,039

272,196

9,783,641

356,706

Hartije od vrednosti u stranoj valuti

Po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Raspoloţive za prodaju

Koje se drţe do dospeća

1,072,768

559

162,548

961,437

514

301,583

1,235,875

1,263,534

Bruto hartije od vrednosti 11,019,516

1,620,240

Ispravka vrednosti

(107,867)

(92,958)

Neto hartije od vrednosti 10,911,649

1,527,282


Strana: 51 od 87

Ukupno ulaganje Banke u hartije od vrednosti kojima se trguje, na dan bilansa iznosi 1,281,676 hiljade dinara,

od čega su dinarske hartije 208,908 hiljada dinara, a devizne 1,072,768 hiljada dinara.

Na dan 30.06.2012. godine hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju imaju vrednost od 64,253 hiljade dinara i

čine ih dinarske hartije u iznosu od 63,694 hilajde dinara i 559 hiljada dinara deviznih hartija raspoloţivih za

prodaju.

Hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća na dan 30.06.2012. godine iznose 9,673,587 hiljada dinara, od čega

dinarske hartije čine potraţivanja po osnovu eskonta menica u iznosu od 507,499 hiljada dinara, obveznice

Republike Srbuje u iznosu od 5,000,000 hiljada dinara i obveznice Autonomne Pokrajine Vojvodine u iznosu

od 4,003,540 hiljada dinara kojim su Republika Srbuja i Autonomna Pokrajina Vojvodina preuzele do loše

aktive. Devizne hartije od vrednosti u iznosu od 162,548 hiljada dinara čine obveznice stare devizne štednje.

22. OSTALI PLASMANI

Ostali plasmani se sastoje od:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

u dinarima

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja

po garancijama 2,765,579

2,853,741

Ostali plasmani 1,035

935

Ukupno ostali plasmani u dinarima 2,766,614

2,854,676

u stranoj valuti

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja

po garancijama 1,101,538

767,688


23,961

Ukupno ostali plasmani u stranoj valuti 1,135,805

791,649

Bruto ostali plasmani 3,902,419

3,646,325


(873,384)

Neto ostali plasmani

2,511,124

2,772,941


Strana: 52 od 87

23. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Promene na nematerijalnim ulaganjima su prikazane kao što sledi:

30.06.2012..

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Licence

i sliĉna

prava

Nematerijalna

ulaganja

Nematerijalna

ulaganja u

pripremi

Ukupno

Licence

i sliĉna

prava

Nematerijalna

ulaganja

Nematerijalna

ulaganja u

pripremi

Ukupno

nematerijalna

ulaganja

Nabavna

vrednost

Stanje na

početku godine 179,230

22,027

-

201,257

45,171

22,027

760

67,958

Povećanja 24,754

-

-

24,754

30,902

-

102,397

133,299

Prenosi -

-

-

-

103,157

-

(103,157)

-

OtuĎenja i

rashodovanja -

-

-

-

-

-

-

-

Ukupno

nabavna

vrednost 203,984

22,027

0

226,011

179,230

22,027

0

201,257

Akumulirana

amortizacija i

obezvreĊenje

Stanje na

početku godine 39,754

3,618

-

43,372

30,202

2,400

-

32,602

Obračunata

amortizacija 16,618

609

-

17,227

9,552

1218

-

10,770

OtuĎenja i

rashodovanja -

-

-

-

-

-

-

-

Ukupno

akumulirana

amortizacija i

obezvreĊenje 56,372

4,227

-

60,599

39,754

3,618

-

43,372

Neto sadašnja

vrednost

nemat.ulag. 147,612

17,800

-

165,412

139,476

18,409

-

157,885


Strana: 53 od 87

24. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE

Promene na osnovnim sredstvima i investicionim nekretninama su prikazane u sledećoj tabeli:

RSD hiljada

Zemljište GraĊevinsk

i objekti

Oprema Ostala

osnovna

sredstva

Osnovna

sredstva u

pripremi

Investicione

nekretnine

Ukupno

osnovna

sredstva

Nabavna vrednost Stanje na početku godine 38,654 3,061,706 837,890 44,674 4,927 71,986 4,059,837

Povećanja - 2,412 48,642 51,054

Prenosi - - 0

OtuĎenja i rashodovanja (12,616) (3,249) (4,256) (20,120)

Ukupno nabavna vrednost 38,654 3,049,090 837,053 40,418 4,927 120,628 4,090,770

Akumulirana

amortizacija i

obezvreĊenje Stanje na početku godine - 254,228 572,373 16,194 - - 842,795

Obračunata amortizacija - 20,582 49,417 4,194 - - 74,193

OtuĎenja i rashodovanja - (686) (1,808) (3,195) - - (5,689)

Ukupno akumulirana

amortizacija i

obezvreĊenje - 274,124 619,982 17,193 - - 911,299

Neto sadašnja vrednost

osnovnih sredstava i

investicionih nekretnina na

dan 30.06.2012. godine 38,654 2,774,966 217,071 23,225 4,927 120,628 3,179,471

Neto sadašnja vrednost

osnovnih sredstava i

investicionih nekretnina na

dan 31.12.2011. godine 38,654 2,807,478 265,518 28,480 4,927 71,986 3,217,043

U prvoj polovini 2012. godine nije bilo značajnijih ulaganja u osnovna sredstava. Detaljniji prikaz graĎevinskih

objekata sledi u pregledu:

Pregled graĎevinskih objekata sa najvećim vrednostima je prikazan u sledećoj tabeli

Mesto

Adresa

Površina u m2

Nabavna vrednost

Novi Sad

Straţilovska 2

6,377.46

1,436,804

Novi Sad

Bulevar Cara Lazara 7A

1,014.49

159,387

Beograd

Svetozara Markovića 38-40

509.70

116,013

Uţice

Dimitrija Tucovića 40

385

60,545

Kragujevac

Branka Radičevića 12

325

59,316

Ukupno pet najvećih

graĊevinskih objekata

1,832,065

Ostali graĎevinski objekti

1,214,025

Ukupno graĊevinski

objekti

3,049,090


Strana: 54 od 87

25. OSTALA SREDSTVA

25.1. Ostala sredstva obuhvataju:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

u dinarima

Ostala potraživanja:

po osnovu avansa 55,967

36,009

od zaposlenih 180

202

Ostalo 22,282

23,398

Ukupno ostala potraživanja u dinarima 78,429

59,609

Aktivna vremenska razgraničenja:

za obračunatu kamatu 13,559

10,397

Ostalo 79,812

35,584

Ukupno aktivna vremenska razgraničenja u dinarima 93,371

45,981

Zalihe 1,129,188

1,066,277

Porez na dodatu vrednost 6

2,147

Ukupno ostala sredstva u dinarima 1,300,994

1,174,014

u stranoj valuti

Ostala potraživanja:

Od zaposlenih 69

0

Ostalo 4,642

2,407

Ukupno ostala potraživanja u stranoj valuti 4,711

2,407

Aktivna vremenska razgraničenja:

Ostalo 1,345

792

Ukupno aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti 1,345

792

Ukupno ostala sredstva u stranoj valuti 6,056

3,199

Bruto ostala sredstva 1,307,050

1,177,213

Ispravka vrednosti ostalih sredstava (16,832)

(16,348)

Neto ostala sredstva 1,290,218

1,160,865

25.2. Pregled zaliha na dan 30.06.2012. godine je dat u sledećoj tabeli:

Iznos

Sredstva stečene naplatom potraţivanja 724,664

Ostale zalihe 394,357

Sitan inventar u upotrebi 10,167

Ukupno zalihe 1,129,188

Ukupna sredstava stečena naplatom potraţivanja iznose na dan 30.06.2012. godine 724.664 hiljada dinara dok

su u 2011. godini iznosila 750.830 hiljadu dinara.


Strana: 55 od 87

Pregled sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 30.06. 2012. godine

u hiljadama dinara

Vrsta materijalne vrednosti

Adresa

Kvadratura

Vrednost

Porodično stambena zgrada

Čanji Lajoša br.12, B. Topola

23a 150m2

2,230

Jednosoban stan u Bjeloj

Republika Crna Gora

40m2

2,134

Por.stamb.zgrada sa pom.zgr.i zem.

T.Manojlovića br.2,Zrenjanin

02a 72,50m2

923

Dvosoban stan,likal br.1,lokal br.2,

polj.zemlj.

Kralja Petra prvog br 87

S.Mitrovica

4,293

Porodično stambena zgrada,zemlj.

Maršala Tita br.185 Jazovo

11a, 108,08 m2

49

Stan br. 135-Petrovaradin

Franje Štefanovića br.12

88,43m2

2,421

Porod.stamb. zgr.sa gr.gr.zemljiš.

Ţabaljska br.44,Zrenjanin

88m2 932m2

541

½ njive

Doţa ĐerĎ, Feketić

11a 41m2

21

Porod. stamb.zgr,livade i zemlj.pod

objektom,Samaila Kraljevo

087h, 661m2

1,065

Zemljište, Bela Palanka

Bela Palanka

5a, 21m2

281

Poslovni prostor

Svetozara Miletića br.51, N. Sad

86m2

5,438

Voćnjak, stambena zgrada

KaraĎorĎeva br.65, Bukovac

15a1,8m2,28a,

178m2

9,193

Njive, Gajske bare

Obrenovac

0,65h

738

Porodično stambena zgrada

Omladinska br.30, Šid

05a, 71m2

994

Do godinu dana

30.321

UreĎaj za otvaranje kapije

M.Miljanova 8, Novi Sad

kom

27

Lokal br 7

Ilije Ilije Ognjanovića br. 8, Novi Sad

26.29 m2

2,143

Pašnjak i pilana

Slavka Rodića 5, Kanjiţa

36a, 3261m2

13,290

Zemljište pod zgradom

Generala Drapšina 4, Novo

Miloševo

15 a 457 m2

5,272

Stambena zgrada za kolektivno

stanovanje Save Kovačevića Šid

529 m2

8,860

Dvosoban stan

Tolstojeva br 5, Novi Sad

57.34 m2

4,573

Dvosoban stan br.15

Pačirski put bb, Stara Moravica

56.07 m2

1,241

Stambena zgrada za porodično

stanovanje i zemljište

Kizur Ištvana br. 29, Bačka

Topola

4 a 22 m2

1,329

Voćnjak

Makoš,Senta

14 a 14 m2

339

Kuća i okućnica

Branka Radičevića br. 13, Čurug

4a,40m2

798

Stan sa zajedničkim prostorijama

Radnička 7, Novi Sad

97 m2

13,089

Dvosoban stan

Radnička 7, Novi Sad

66,53m2

6,379

Livade i njive,Čurug

Farkaţdin

10ha 243 334 m2

3,398

Zemljište pod zgradom

Svetozara Miletića br. 89 , Ada

07a 119m2

1,418

5/12 deo zgrade

Kanjiška 57, Čantavir

06a 25m2

3,092

IzgraĎeni objekti i zgrade

Turijski put br. 17, Srbobran

7ha 31 a 38 m2

186,024

Poslovni prostor

Ul.Kralja Petra bb,N.Pazova

4.821m2

260.000

Zgrada ugostiteljstva

Futoška br.89, Novi Sad

04a 89m2

25,340

Poslovni prostor

Veljka Petrovića bb, S.Mitrovica

300,41m2

39,764

Kuća

Svetoraza Markovića 207b,

Ţabalj

08a, 81m2

3,529

Kuća

Braće Novakov 110, B.Palanka

02a 95m2

4,315

Parcele, njive

Begeč

147a, 279m2

7,613

Stan

Danila Kiša 9, Novi Sad

50 m2

5,316

Kuća sa okućnicom i njiva,tovilište

Kanjiţa

43a, 32m2

17,720

Rekreacioni centar,Kula

Ţarka Zrenjanina bb, Kula

97a, 55m2

50,945

Zgrada ugostiteljstva Šid

Svetog Save 1, Šid

07a, 77m2

10,250

Kuća sa okućnicom i njiva

Ive Lole Ribara 22, Beška

13a 43m2

2,397

Dve porodično stambene zgrade

JNA br. 49, Sefkerin

20 a 119 m2

668

Stamb.zgr.sa

pomoć.objekt,Tabanović,1/2

posl.zgr.sa po.objektima

K.O.Mačvanski Pričinović

Tabanović

0,43 m2

15.214

Od godinu dana

694,343

UKUPNO

724,664


Strana: 56 od 87

Vrednost ostalih zaliha, stambeno-poslovnog objekta na dan bilansa iznosi 394.357 hiljada dinara. Dana

13.06.2007. godine, Banka je dobila rešenje Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove Novi Sad, kojim

se odobrava izgradnja stambeno-poslovnog objekta u Straţilovskoj ulici u Novom Sadu. Radovi na izgradnji

objekta počeli su 2007.godine, a Banka je bila nosilac dozvole za izgradnju i investitor radova čija je ukupna

vrednost iznosila 510.585. hiljada dinara.

Upotrebna dozvola za izgraĎenu drugu fazu poslovno - stambenog kopleksa dobijena je 12.05.2009.g., a

Rešenje kojim je potvrĎen nacrt posebnih delova zgrade poslovno stambenog kompleksa u ulici Straţilovska

broj 4 i 4A uručeno je Banci 15.06.2010.g. IzgraĎen je višeporodični stambeno-poslovni objekat spratnosti:

suteren, prizemlje, mezanin, pet spratova i garaţe sa ukupno 1.105,10 m2 poslovog prostora, 3.354,69 m2

stambenog prostora i 514,81 m2 garaţa. Do 30.06.2012.godine prodato je 93% poslovnog prostora, 56,31%

stambenog prostora i 54,08 % izgradjenih garaţa.

26. TRANSAKCIONI DEPOZITI

Trasnsakcioni depoziti obuhvataju:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

u dinarima


44,549


241,166


2,140,336

Preduzetnici 208,021

230,005

Javni sektor 112,610

789,891


227,699

Strana lica 507

302


80,108


109,356

2,631,122

3,863,412

u stranoj valuti


5,383


14,333


1,691,711

Preduzetnici 32,036

27,361

Stanovništvo 2,228

3,712

Strana lica 28,109

22,365

1,891,129

1,764,865

Ukupno transakcioni depoziti 4,522,251

5,628,277


Strana: 57 od 87

27. OSTALI DEPOZITI

Ostali depoziti su prikazani kao što sledi:

30.06.2012. 31.12.2011.

Po

viĊenju

Kratkoroĉni Dugoroĉni Ukupno

ostali

depoziti

Po

viĊenju


ostali

depoziti

u dinarima Bankarski sektor 0 1,797,699 0 1,797,699 0 2,941,193 376728 3,317,921

Javna preduzeća 0 1,232,390 18,000 1,250,390 0 1,059,215 18,000 1,077,215

Druga preduzeća 1,667 3,376,063 369,467 3,747,197 541 2,657,711 351,011 3,009,263

Preduzetnici 9 4,830 0 4,839 0 8,910 0 8,910

Javni sektor 2,681,592 2,181,480 232,170 5,095,242 2,555,742 1,277,200 209,760 4,042,702

Stanovništvo 36,961 246,235 0 283,196 34,097 265,459 0 299,556

Strana lica 79 0 0 79 326 2,634 0 2,960

Drugi komitenti 0 281,175 0 281,175 0 216,696 0 216,696

2,720,308 9,119,872 619,637 12,459,817 2,590,706 8,429,018 955,499 11,975,223

Pregled ostalih depozita prema vrsti primljenog depozita je prikazan u narednoj tabeli:

30.06.2012. 31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Po viĊenju Kratkoroĉni Dugoroĉni Ukupno

ostali

depoziti

Po

viĊenju


ostali

depoziti

u dinarima

Štedni 37,041 244,156 0 301,723 34,424 267,299 0 301,723 Po osnovu datih

kredita 0 273,429 387,467 377,372 0 8,361 369,011 377,372

Namenski 0 714 0 865 0 865 0 865

Ostali 2,683,267 8,601,573 232,170 11,295,263 2,556,282 8,152,493 586,488 11,295,263

2,720,308 9,119,872 619,637 12,459,817 2,590,706 8,429,018 955,499 11,975,223

u stranoj valuti

Štedni 1,308,433 5,835,981 614,508 7,758,922 980,045 5,882,619 516,864 7,379,528

Po osnovu datih

kredita 0 106,494 683,224 789,718 0 99,691 621,368 721,059

Namenski 0 51,903 51,903 0 107,165 0 107,165

Ostali 0 1,853,624 24,322 1,877,946 0 1,675,469 21,974 1,697,443

1,308,433 7,848,002 1,322,054 10,478,489 980,045 7,764,944 1,160,206 9,905,195

Ukupno ostali

depoziti 4,028,741 16,967,874 1,941,691 22,938,306 3,570,751 16,193,962 2,115,705 21,880,418

u stranoj valuti

Bankarski sektor 0 58,019 24,322 82,341 0 98,508 21,974 120,482

Javna preduzeća 0 81,074 0 81,074 0 26,882 0 26,882

Druga preduzeća 0 1,777,830 590,498 2,368,328 0 1,675,493 532,523 2,208,016

Preduzetnici 0 18,748 0 18,748 0 12,865 0 12,865

Stanovništvo 1,287,283 5,856,063 691,032 7,834,378 966,034 5,896,971 595,245 7,458,250

Strana lica 21,150 56,268 16,202 93,620

14,011 54,225 10,464 78,700

1,308,433 7,848,002 1,322,054 10,478,489 980,045 7,764,944 1,160,206 9,905,195

Ukupno ostali

depoziti 4,028,741 16,967,874 1,941,691 22,938,306 3,570,751 16,193,962 2,115,705 21,880,418


Strana: 58 od 87

28. PRIMLJENI KREDITI

Primljeni krediti imaju sledeću strukturu:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada RSD hiljada

Primljeni

krediti

Ostale

finansijske

obaveze

Ukupno

primljeni

krediti

Primljeni

krediti

Ostale

finansijske

obaveze

Ukupno

primljeni

krediti

u dinarima


0

200,026

53

0

53

Druga preduzeća 0

1,900

1,900

0

1,981

1,981

200,026

1,900

201,926

53

1,981

2,034

u stranoj valuti

Bankarski sektor 0

1,268

1,268

0

297

297

Druga preduzeća 0

367

367

0

15,447

15,447

Stanovništvo 0

1,521

1,521

0

190

190

0

3,156

3,156

0

15,934

15,934

Ukupno primljeni

krediti 200,026

5,056

205,082

53

17,915

17,968

29. OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata se odnose na:

30.06.2012.

RSD hiljada

31.12.2011.

RSD hiljada

Obaveze

po osnovu

kamata

Obaveze

po osnovu

naknada

Obaveze

po osnovu

promene

vrednosti

derivata

Ukupno

Obaveze

po osnovu

kamata

Obaveze

po osnovu

naknada

Obaveze

po osnovu

promene

vrednosti

derivata

Ukupno

u dinarima

Bankarski sektor 422 2 0 424 786 1,124 - 1,910

Javna preduzeća 813 0 0 813 895 - - 895

Druga preduzeća 7,733 0 0 7,733 7,474 - 20,547 28,021

Javni sektor 23,243 0 0 23,243 28,511 - - 28,511

Drugi komitenti 0 5 0 5 29 6 - 35

32,211 7 0 32,218 37,695 1,130 20,547 59,372

u stranoj valuti

Javna preduzeća 148 0 0 148 91 - - 91

Druga preduzeća 4,764 0 0 4,764 9,051 - - 9,051

Stanovništvo 0 0 0 0 - - - -

4,912 0 0 4,912 9,142 - - 9,142

Ukupno obaveze

po osnovu kamata,

naknada i

promene vrednosti

derivata 37,123 7 0 37,130 46,837 1,130 20,547 68,514


Strana: 59 od 87

30. REZERVISANJA

Rezervisanja obuhvataju:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 399,432

533,161

Rezervisanja za penzije i druga rezervisanja 26,850

27,295

Ukupno rezervisanja 426,282

560,456

Pregled promena na rezervisanjima za potencijalne gubitke po vanbilansnim stavkama u toku godine je prikazan

u narednoj tabeli:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Promene na rezervisanjima za gubitke po vanbilansnoj aktivi

Stanje na početku godine 533,161

1,152,725

Povećanje rezervisanja 173,372

72,690

Ukidanje rezervisanja (307,101)

(692,254)


533,161

Pregled promena na rezervisanjima za penzije i jubilarne nagrade u toku godine je prikazan kao što sledi:

30.06.2012.

2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Promene na rezervisanjima za penzije i jubilarne nagrade

Stanje na početku godine 27,295

23,910

Povećanje rezervisanja -

3,385

Ukidanje rezervisanja 445

-


27,295

31. OBAVEZE ZA POREZE

Obaveze za poreze se sastoje od:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Obaveze za PIO 8,742

6,670

Obaveze za zdravstvo 4,878

3,720

Obaveze za nezaposlenost 599

458

Obaveze prema komorama 301

176

Obaveza za gradsko graĎevinsko zemljište 35

1,454

Obaveze za porez na imovinu 1,686

0

Obaveze za naknadu za zaštitu ţivotne sredine 5

6

Obaveze za komunalnu taksu za isticanje firme 430

741

Obaveze za korišćenje vodnog zemljišta i odvodnjavanje 3

3

Obaveze za zaštitu šuma 117

118

Ostale obaveze za poreze 1,414

1,383

Ukupno obaveze za poreze 18,210

14,729


Strana: 60 od 87

32. OBAVEZE IZ DOBITKA

Obaveze iz dobitka obuhvataju:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Obaveze iz dobitka – isplata dividende (razlika do iznosa nominalne

vrednosti akcije ) 2,460

2,471

UKUPNO 2,460

2,471

33. ODLOŢENE PORESKE OBAVEZE

Obračun odloţene poreske obaveze je prikazan kao što sledi:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Razlika u knjigovodstvenoj i poreskoj vrednosti osnovnih sredstava 55,877

55,877

Revalorizacija stalne imovine – primena 10 % na iznos

revalorizacionih rezervi 767

767

UKUPNO 56,644

56,644

Banka nije u obavezi da za polugodišnji izveštajni period, odnosno, za period koji prikazuju stanja na dan

30.06.2012.g., iskazuje odloţene poreske obaveze tako da je stanje na dan 30.06.2012.g. identično stanju na dan

31.12.2011.g.


Strana: 61 od 87

34. OSTALE OBAVEZE

Ostale obaveze imaju sledeću strukturu:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

u dinarima

Obaveze prema dobavljačima 19,919

22,958

Obaveze po osnovu primljenih avansa 92,694

88,576

Obaveze za neto zarade i naknade zarada 33,444

19,652

Obaveze za poreze i doprinose za neto zarade i

naknade zarada 17,304

11,565

Obaveze po osnovi privremenih i povremenih poslova 831

886

Ostale obaveze prema zaposlenima 1,378

1,525

Ostale obaveze 68,714

18,675

Pasivna vremenska razgraničenja

- razgraničeni troškovi kamata na depozite 72,680

47,644

- unapred plaćeni troškovi 11,326

13,323

- razgraničeni prihodi po osnovu odobrenih garancija 69,243

75,088

- ostala PVR 35,693

12,087

423,226

311,979

u stranoj valuti

Obaveze prema dobavljačima 666

3,299

Ostale obaveze 12

10

Pasivna vremenska razgraničenja

- razgraničeni troškovi kamata na depozite 169,970

99,566

- unapred plaćeni troškovi 9

0

170,657

102,875

Ukupno ostale obaveze 593,883

414,854

35. KAPITAL

Kapital Banke obuhvata:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Akcijski kapital - obične akcije 17,169,205

7,653,168

Rezerve iz dobiti 0

1,454,444

Revalorizacione rezerve 495,538

495,538

Dobitak 0

2,722

Gubitak do nivoa kapitala (6,882,465)

(2,739,391)

Ukupan kapital 10,782,278

6,866,481

Skupština Razvojne banke Vojvodine je na vanrednoj sednici odrţanoj dana 03.02.2012. godine donela Odluku o

izdavanju običnih akcija XXVIII emisije radi povećanja osnovnog kapitala kvalifikovanom investitoru. Ukupan

obim emisije je 5.500 miliona dinara tj. 1.000.000 komada običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti od


Strana: 62 od 87

5.500 dinara. Kupac akcija je Autonomna Pokrajina Vojvodina kao kvalifikovani investitor, upisala je i uplatila

u roku 778.182 komada običnih akcija XXVIII emisije u iznosu od 4.280. 000 hiljada dinara.

Skupština RAZVOJNE BANKE VOJVODINE a.d. na redovnoj sednici odrţanoj 26.04.2012. godine je donela

Odluke o usvajanju Godišnjeg finansijskog izveštaja (Godišnjeg računa) za 2011. godinu, Odluku o usvajanju

Izveštaja spoljnjeg revizora KPMG d.o.o. Beograd, Odluku o pokriću ostvarenog gubitka i smanjenjenju kapitala

, Odluku o izdvajanju običnih akcija XXIX emisije radi pokrića gubitka i po tom osnovu zamene za već izdate

obične akcije radi smanjenjenja njihove nominalne vrednosti, Odluku o izdavanju preferencijalnih akcija XXX

emisije radi pokrića gubitka i po tom osnovu zamene za već izdate preferencijalne akcije radi smanjenjenja

njihove nominalne vrednosti.

Realizacijom pomenutih odluka Banka je pokrila gubitak u iznosu od 2.737.270 hiljada dinara i i to na teret

nerasporeĎene dobiti iz ranijih godina u iznosu od 2.722 hiljada dinara, na teret posebnih rezervi iz dobiti za

procenjene gubitke u iznosu od 1.454.444 hiljada dinara i na teret akcijskog kapitala u iznosu od 1.280.104

hiljada dinara. Gubitak do punog iznosa u visini od 2.122 hiljada dinara ostaje nepokriven. Realizacijom XXIX

emisije u ukupnom obimu od 9.132.752 hiljada dinara , tj. 1.860.031 komada običnih akcija pojedinačne

nominalne vrednosti od 4.910, dinara, kojima zemenjuje, postojećih 1.860.031 komada običnih akcija,

pojedinačne nominalne vrednosti od 5.500,00 dinara i XXX emisije u ukupnom obimu od 1.520.313 hiljada

dinara , tj. 309.636 komada preferencijalnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti od 4.910, dinara, kojima

zemenjuje, postojećih 309.636 komada preferencijalnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 5.500,00

dinara.

U junu mesecu realizovane su XXXI emisija akcija u iznosu od 3.679.353 hiljade dinara čiji je kupac Republika

Srbija i XXXII emisija akcija u iznosu od 2.836.787 hiljada dinara čiji je kupac AP Vojvodina. Cilj je bio da se

urade emisije akcija koje će odgovarati razlici izmeĎu dela loše aktive koja će biti zamenjena obveznicama

drţave i procenjene vrednosti loše aktive uraĎene od strane nezavisnog revizora.

Stanje akcionarskog kapitala na dan 30.06.2012. godine je 17.169.205 hiljada dinara. Ukupan broj akcija je

3.496.783 od čega su običnie akcije 3.187.147 ili 91,15%, a ostale prioritetne akcije 309.636 ili 8,85%.

Pregled najvećih akcionara – vlasnika običnih akcija Banke je prikazan u narednoj tabeli:

AKCIONARI

Broj obiĉnih

akcija

Uĉešće u

%

AP VOJVODINA, VLADA AP VOJVODINE 1,992,214

56.97

REPUBLIKA SRBIJA 749,518

21.43

DDOR NOVI SAD AD 103,562

2.96

FOND ZA RAZVOJ AP VOJVODINE 54,000

1.54

ERSTE BANKA AD KASTODI RAČUN 20,923

0.60

ZAVAROVALNICA TRIGLAV D.D. 17,056

0.49

VICTORIA GROUP AD 16,953

0.48

SMART DEVELOPMENT DOO 15,701

0.45

BDD M&V INVESTMENTS AD 11,540

0.33

PROINVESTMENTS AD 10,680

0.31

Ukupno prvih deset akcionara 2,992,147

85.57

OSTALI 195,000

5.58

Ukupno obiĉne akcije: 3,187,147

91.15


Strana: 63 od 87

Pregled najvećih akcionara – vlasnika ostalih prioritetnih akcija Banke je prikazan u narednoj tabeli:

AKCIONARI Broj ostalih

prioritetnih akcija

Uĉešće u %

FOND ZA RAZVOJ AP VOJVODINE 309,636 8.85

Ukupno ostale prioritetne akcije: 309,636 8.85

Ukupno akcije: 3,496,783 100.00

36. VANBILANSNE POZICIJE

36.1. Vanbilansne pozicije obuhvataju:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Poslovi u ime i za račun trećih lica 168,562

154,674

Date garancije i druga jemstva, jemstva za obaveze, imovina za

obezbeĎenje obaveza, preuzete neopozive obaveze i druge obaveze 12,255,440

12,988,332

Ostale vanbilansne pozicije 1,848,611

4,153,793

Ukupno vanbilansne pozicije 14,272,613

17,296,799

36.2. Poslovi u ime i za raĉun trećih lica obuhvataju

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

u dinarima

Druga preduzeća 16,740

15,124


71,092


68,458

Ukupno poslovi u ime i za raĉun trećih lica 168,562

154,674

36.3. Date garancije i druga jemstva, jemstva za obaveze, imovina za obezbeĊenje obaveza, preuzete

neopozive obaveze i druge obaveze su prikazane kao što sledi:

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

u dinarima

Plative garancije 5,900,705

7,353,806

Činidbene garancije 4,440,319

4,064,728

Preuzete neopozive obaveze 910,366

562,813

Akcepti i avali menica 0

294

11,251,390

11,981,641

u stranoj valuti

Plative garancije 784,944

877,396

Činidbene garancije 184,607

29,544

Preuzete neopozive obaveze 34,499

99,751

1,004,050

1,006,691

Ukupno date garancije i druga jemstva 12,255,440

12,988,332


Strana: 64 od 87

36.4.Druge vanbilansne pozicije imaju sledeću strukturu

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Potraţivanja po suspendovanoj kamati 1,513,088

2,249,284

Druge vanbilansne pozicije 335,523

1,904,509

Ukupno druge vanbilansne pozicije 1,848,611

4,153,793

Strukturu drugih vanbilansnih pozicija čine obaveze po osnovu hartija od vrednosti u ime i za račun drugih lica u

ukupnom iznosu od 46,703 hiljada dinara, loro garancije i akreditivi u stranoj valuti u iznosu od 190,705 hilajda

dinara i obaveze po osnovu dugoročnog zakupa koje iznose 93,120 hiljada dinara, dok se 4,996 hiljada dinara

odnosi na ostale vanbilansne pozicije koje čini zakup sefova, trezorosko poslovanje i operativni lizing.

37. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA

Zaposleni u Banci sprovode odgovarajuće kontrolne aktivnosti za upravljanje rizicima putem prikupljanja

relevantnih i tačnih podataka i blagovremeno i efikasno preduzimaju sve druge aktivnosti koje se odnose na

upravljanje rizicima.

37.1. Kreditni rizik

Odobravanjem kredita Banka je izloţena kreditnom riziku koji predstavlja rizik da pojedina potraţivanja Banke

neće biti potpuno naplaćena pod uslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili

nespremnost duţnika da svoje obaveze izmiri o roku dospeća u skladu sa odredbama ugovora. Pod duţnikom se

smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima bilansnu i/ili vanbilansnu izloţenost prema Banci, dok se jednim

duţnikom smatraju sva povezana lica u smislu člana 2. Zakona o bankama. U cilju odrţavanja izloţenosti

kreditnom riziku na prihvatljivom nivou, Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeĎuje

adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom. Imajući u vidu činjenicu da je adekvatan sistem upravljanja

kreditnim rizikom vaţan elemenat u obezbeĎivanju stabilnosti Banke i profitabilnosti njenog poslovanja,

napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja prilikom plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je

obezbeĎena utvrĎivanjem limita do kojih pojedini organi mogu da odlučuju.

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou klijenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog

kreditnog portfolia. U cilju sprovoĎenja politike optimalne izloţenosti kredtinom riziku, Banka ocenjuje bonitet,

odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobravanje odreĎenog

plasmana, tako i naknadnom (redovnom ili prema potrebi) analizom njegovih performansi. Analiza kreditne

sposobnosti, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti, kao i ponuĎenih instrumenata obezbeĎenja plasmana

vrši se na nivou pojedinačnog klijenta, odnosno za svaku pojedinačnu partiju, pri čemu uslovi odobravanja

plasmana zavise od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti i

trenutne situacije na trţištu, dok su uslovi obezbeĎenja plasmana opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom

izloţenosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom plasmana. Analiza kreditne sposobnosti

podrazumeva primenu kako kriterijuma i načela propisanih regulativom Narodne banke Srbije, tako i kriterijuma

propisanih internim procedurama Banke, a sve u cilju procene potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa

nemogućnošću i/ili nespremnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća prema ugovorom definisanim

uslovima. U tom smislu vrši se i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne gubitke i to kako u momentu

odobravanja odreĎenog plasmana, tako i redovnom analizom kreditnog portfolia na kvartalnom nivou.


Strana: 65 od 87

U cilju što efikasnijeg upravljanja kreditnim rizikom odnosno, odrţavanja izloţenosti kreditnom riziku na

prihvatljivom nivou Banka:

odreĎuje ograničenja u pogledu roka i iznosa plasmana u zavisnosti od rezultata ocene boniteta klijenta i

namene plasmana,

vrši diverzifikaciju plasmana na veći broj klijenata,

ugovara valutnu klauzulu ili klauzulu vezanu za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti plasmana,

ugovara odgovarajuće instrumente obezbeĎenja plasmana u zavisnosti od procenjenog stepena rizičnosti

plasmana (depozit, hipoteka na nepokretnosti, zaloga na pokretnim stvarima, jemstvo drugog pravnog lica

itd),

formira ispravku vrednosti bilansnih potraţivanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i

rezervu iz dobiti za potencijalne gubitke,

utvrĎuje adekvatnu cenu plasmana koja pokriva procenjeni nivo rizika plasmana,

odreĎuje limite izloţnosti na nivou klijenta, grupe povezanih lica i drugo.

Sredstva obezbeđenja plasmana i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Na osnovu procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta, Banka odreĎuje i ugovara iznos i tip zahtevanog

sredstva obezbeĎenja. Uslovi obezbeĎenja plasmana opredeljeni su analizom boniteta klijenta, vrstom izloţenosti

kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom plasmana. Banka po svakom plasmanu pribavlja

najmanje dva obavezna instrumenta obezbeĎenja za pravna lica, a najmanje jedan obavezan instrument

obezbeĎenja za fizička lica.

Kao obavezni instrumenti obezbeĎenja od klijenata se uzimaju ovlašćenja za realizaciju naloga za naplatu i

menice, a od fizičkih lica se uzima sopstvena menica. Ukoliko se zahtevaju dodatni instrumenti obezbeĎenja,

Banka naplatu svojih potraţivanja obezbeĎuje putem upisa hipoteke nad nepokretnostima, zaloge na pokretnoj

imovini, delimičnog ili potpunog pokrića plasmana depozitom, garancijom druge banke ili drugog pravnog lica,

zalogom hartija od vrednosti ili ugovaranjem saduţništva drugog pravnog lica. Vrednost nepokretne imovine

koja je predmet hipoteke utvrĎuju stručne sluţbe Banke, ili sudski veštak odgovarajuće struke, ili pravno lice

koje je osnovano za obavljanje delatnosti veštačenja u skladu sa zakonom, ili organ koji je u skladu sa zakonom

nadleţan za voĎenje poreskog postupka. Odnos vrednosti nepokretne imovine i visine kredita utvrĎuje se za

svaki konkretan posao, a sve u cilju svoĎenja potencijalnog rizika na najmanju moguću meru.

Procena obezvređenja plasmana

Najzančajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvreĎenja finansijskih sredstava su: postojanje

kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata i naknada, uočene neusklaĎenosti u prilivima i

odlivima gotovine duţnika, pogoršanje finansijske pozicije duţnika i saglasno tome kreditnog rejtinga, kao i

nepoštovanje odredbi i uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvreĎenja finansijskih sredstava na

dva nivoa: pojedinačnom (individualna procena) i grupnom.

Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvreĎenja finansijskih sredstava za svaki

pojedinačno značajan kredit i plasman ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza odnosno ukoliko postoje

objektivni dokazi o obezvreĎenju plasmana. Ukoliko Banka proceni da postoje objektivni dokazi o obezvreĎenju

plasmana, nivo obezvreĎenja plasmana se utvrĎuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti

naplaćeni po osnovu ugovora sa duţnikom, uzimajući u obzir procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti

duţnika, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala, kooperativnosti

poslovodstva duţnika i drugo. Projektovani novčani tokovi se diskontuju ugovorenom kamatnom stopom i svode

na sadašnju vrednost. Nivo obezvreĎenja odnosno iznos ispravke vrednosti plasmana se utvrĎuje kao razlika

izmeĎu nominalne knjigovodstvene vrednosti potraţivanja i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova. Ovako

obračunata ispravka vrednosti se knjigovodstveno obuhvata na teret rashoda Banke. Individualna procena

obezvreĎenja plasmana se vrši kvartalno. Ukoliko Banka doĎe u posed nekih novih informacija koje mogu bitno


Strana: 66 od 87

uticati na promenu kreditne sposobnosti duţnika, vrednost kolaterala i saglasno tome izvesnost ispunjavanja

obaveza duţnika prema Banci, vrši se vanredna procena obezvreĎenja plasmana odnosno utvrĎivanje potrebnog

nivoa ispravke vrednosti.

Banka grupno procenjuje nivo obezvreĎenja plasmana koji nisu pojedinačno značajni kao i pojedinačno značajne

plasmane za koje Banka individualnom procenom utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvreĎenju

plasmana. Grupna procena obezvreĎenja se vrši kvartalno i obuhvata ona obezvreĎenja koja su verovatno

sadrţana u kreditnom portfoliu Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o obezvreĎenju. Polazna

osnova za formiranje ispravke vrednosti i rezervisanja za gubitke na grupnoj osnovi je urednost duţnika u

izmirivanju obaveza prema Banci, odnosno kategorizacija potraţivanja u skladu sa Procedurom za upravljanje

kreditnim rizikom Banke.

Posebna rezerva za procenjene gubitke

Banka vrši obračun posebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa propisima Narodne banke Srbije odnosno

interno definisanom Procedurom za upravljanje kreditnim rizikom zasnovanoj na Odluci o klasifikaciji bilansne

aktive i vanbilnasnih stavki banke.

Krediti, plasmani i druga izloţenost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D na osnovu ocene

finansijskog stanja i kreditne sposobnosti duţnika, njegove blagovremenosti u izmirivanju obaveza i kvaliteta

pribavljenih sredstava obezbeĎenja. Procenjeni iznos posebne rezerve za potencijalne gubitke je obračunat

primenom procenata 0% na plasmane klasifikovane u kategoriju A, 2% na plasmane klasifikovane u kategoriju

B, 15% na plasmane klasifikovane u kategoriju V, 30% na plasmane klasifikovane u kategoriju G i 100% na

plasmane klasifikovane u kategoriju D.

Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke obračunavaju se kao zbir utvrĎenih pozitivnih razlika izmeĎu posebne

rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa vaţećim propisima Narodne banke Srbije i ispravki

vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama procenjenih u skladu sa unutrašnjim

aktom Banke. U slučaju da dobit Banke nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve, razlika se

iskazuje kao iznos te rezerve koji nedostaje.

Preuzete obaveze kreditiranja

Osnovna svrha ovih instrumenata je osiguranje raspoloţivosti sredstava prema potrebama komitenata. Garancije

i odobreni akreditivi su neopoziva jemstva da će Banka izvršiti isplatu u slučaju nemogućnosti komitenta da

izmiri svoje obaveze prema trećim stranama i predstavljaju jednaki kreditni rizik kao i krediti. Preuzete obaveze

kreditiranja predstavljaju neiskorišćene delove odobrenih okvirnih kredita (revolving krediti i kreditne kartice),

garancije ili akreditive, kao i ostale oblike jemstva.

S obzirom da je kreditni rizik povezan s preuzetim obavezama kreditiranja, Banka je potencijalno izloţena

gubitku u iznosu jednakom ukupnim neiskorišćenim sredstvima. MeĎutim, očekivani iznos gubitka je manji od

ukupnog iznosa neiskorišćenih odobrenih sredstava jer je većina preuzetih obaveza za kreditiranje povezana s

odrţavanjem specifičnih kreditnih standarda od strane komitenata. Banka prati period do dospeća preuzetih

obaveza kreditiranja, s obzirom da navedene dugoročne obaveze predstavljaju veći kreditni rizik od

kratkoročnih.

Maksimalna izloženost kreditnom riziku ne uzimajući u obzir sredstva obezbeđenja plasmana i ostala sredstva

zaštite od kreditnog rizika

Maksimalna izloţenost kreditnom riziku Banke (bruto rizična bilansna i vanbilansna aktiva koja se klasifikuje)

sa stanjem na dan 30.06.2012. i na dan 31.12.2011. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeĎenja

plasmana i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, moţe se sagledati na osnovu sledeće tabele:


Strana: 67 od 87

Pregled maksimalne izloženosti u hiljadama RSD

30.06.2012 31.12.2011.

Maksimalna izloţenost po bilansnim stavkama 48,390,357 32,010,121

Potrazivanja po osnovu kamate, naknade 3,040,064 3,496,396

Dati krediti i depoziti 17,913,268 22,203,172

Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha u dinarima 1,281,677 982,252

Hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju 64,253 64,208

Hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća u dinarima 9,673,587 573,779

Udeli (učešća) 0 0

Ostali plasmani 3,902,419 3,646,325

Ostala sredstva 12,515,089 1,043,989

Maksimalna izloţenost po vanbilansnim stavkama 14,272,613 13,205,207

Plative garancije 6,685,649 8,231,202

Činidbene garancije 4,624,927 4,094,272

Avali i akcepti menica 0 294

Akreditivi 34,499 99,751

Jemstva za obaveze 0 0

Preuzete neopozive obaveze 910,366 562,812

Potraţivanja po derivatima 0 0

Druga vanbilansna aktiva 2,017,173 216,876

Komparacijom maksimalne izloţenosti kreditnom riziku Banke na dan 30.06.2012. u odnosu na dan 31.12.2011.

godine moţe se konstatovati rast maksimalne izloţenosti po bilansnim stavkama od 51,17% kao i rast

maksimalne izloţenosti po vanbilansnim stavkama od 8,08%, što je generisano zaustavljanjem kreditno

depozitnih aktivnosti.


Strana: 68 od 87

Krediti i plasmani

Pregled kredita i plasmana na dan 30.062012. godine

U hiljadama RSD Dati krediti

i depoziti

Ostali

plasmani

Kamate i

naknade

Hartije

od

vrednosti

po fer

vrednosti

kroz

bilans

uspeha u

dinarima

Hartije od

vrednosti

raspoloţive

za prodaju

Hartije

od

vrednosti

koje se

drţe do

dospeća u

dinarima

Ostala

aktiva

Sredstva po amortizovanoj vrednosti

Pojedinačna procena:

Pravna lica, A "Nizak rizik" 81,939 10,518 34,413 0 0 0 7

Pravna lica, kategorija B, V "Prihvatljiv rizik" 2,505,050 675,947 412,032 0 0 0 2

Pravna lica, kategorija G, D "Povećan i visok rizik" 4,762,361 1,954,216 1,955,814 0 0 0 2,188

Fizička lica, kašnjenje od 0-90 dana 320,720 19,519 2,379 0 0 0 784

Fizička lica, kašnjenje preko 90 dana 63,740 0 2,816 0 0 0 431

Bruto knjigovodstvena vrednost 7,733,809 2,660,201 2,407,454 0 0 0 3,412

Ispravka vrednosti 2,550,151 970,596 1,113,462 0 0 0 3

Knjigovodstvena vrednost 5,183,658 1,689,605 1,293,992 0 0 0 3,409

Grupna procena:

Pravna lica, A "Nizak rizik" 2,627,895 128,464 135,428 1,281,677 30,401 9,211,088 12,484,090

Pravna lica, kategorija B, V "Prihvatljiv rizik" 3,036,477 80,484 64,547 0 0 405,335 1,348

Pravna lica, kategorija G, D "Povećan i visok rizik" 3,453,548 1,031,997 425,914 0 33,852 57,164 21,085

Fizička lica, kašnjenje od 0-90 dana 970,350 0 1,117 0 0 0 4,989

Fizička lica, kašnjenje preko 90 dana 91,189 1,274 5,605 0 0 0 164

Bruto knjigovodstvena vrednost 10,179,459 1,242,218 632,610 1,281,677 64,253 9,673,587 12,511,676

Ispravka vrednosti 2,447,192 420,699 194,736 0 33,852 74,015 21,059

Knjigovodstvena vrednost 7,732,267 821,520 437,874 1,281,677 30,401 9,599,571 12,490,618

Dospeli obezvreĎeni plasmani:

Pravna lica, A "Nizak rizik" 587,080 0 104,568 0 0 0 147

Pravna lica, kategorija B, V "Prihvatljiv rizik" 3,741,034 0 320,671 0 0 0 128

Pravna lica, kategorija G, D "Povećan i visok rizik" 7,689,334 3,902,419 1,684,355 0 0 57,164 75

Fizička lica, kašnjenje od 0-90 dana 264,784 0 2,535 0 0 0 729


Bruto knjigovodstvena vrednost 12,435,905 3,902,419 2,119,547 0 0 57,164 1,658

Dospeli, neobezvreĎeni plasmani:

- Od 0 do 30 dana 0 0 0 0 0 0 0

- Od 30 do 60 dana 1,105 0 11 0 0 0 2

- Od 60 do 90 dana 88 0 0 0 0 0 0

- Od 90 do 180 dana 0 0 0 0 0 0 0

- Preko 180 dana 81,939 0 32,216 0 0 0 7

Bruto knjigovodstvena vrednost 83,131 0 32,228 0 0 0 9


Strana: 69 od 87

Nedospeli neobezvreĎeni plasmani:

Pravna lica, A "Nizak rizik" 340,177 0 74,327 1,281,677 64,253 9,616,423 12,513,415

Pravna lica, kategorija B, V "Prihvatljiv rizik" 137,385 0 20,995 0 0 0 0

Pravna lica, kategorija G, D "Povećan i visok rizik" 1,885,360 0 567,258 0 0 0 3

Fizička lica, kašnjenje od 0-90 dana 670 0 7 0 0 0 5

Fizička lica, kašnjenje preko 90 dana 377 0 49 0 0 0 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 2,363,969 0 662,636 1,281,677 64,253 9,616,423 12,513,422

Nedospeli obezvreĎeni plasmani:

Bruto knjigovodstvena vrednost 3,030,263 0 225,653 0 0 0 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 17,913,268 3,902,419 3,040,064 1,281,677 64,253 9,673,587 12,515,089

Ispravka vrednosti 4,997,343 1,391,295 1,308,198 0 33,852 74,015 21,062

Knjigovodstvena vrednost 12,915,925 2,511,124 1,731,866 1,281,677 30,401 9,599,571 12,494,027

Pregled kredita i plasmana u 2011. godini

U hiljadama RSD

Dati

krediti i

depoziti

Ostali

plasmani

Kamate i

naknade

Hartije

od

vrednosti

po fer

vrednosti

kroz

bilans

uspeha u

dinarima

Hartije od

vrednosti

raspoloţive

za prodaju

Hartije

od

vrednosti

koje se

drţe do

dospeća u

dinarima

Udeli

(uĉešća)

Sredstva po amortizovanoj vrednosti

Pojedinačna procena:

Pravna lica, A "Nizak rizik" 6,284,912 1,590,918 1,294,071 0 0 0 0

Pravna lica, kategorija B, V "Prihvatljiv rizik" 1,685,565 301,629 140,266 0 0 0 0

Pravna lica, kategorija G, D "Povećan i visok rizik" 4,494,590 1,029,153 1,416,467 0 0 0 0

Fizička lica, kašnjenje od 0-90 dana 250,566 0 875 0 0 0 0


Bruto knjigovodstvena vrednost 12,774,160 2,921,700 2,853,953 0 0 0 0

Ispravka vrednosti 4,881,050 65,494 858,973 0 0 0 0

Knjigovodstvena vrednost 7,893,110 2,856,206 1,994,980 0 0 0 0

Grupna procena:

Pravna lica, A "Nizak rizik" 2,900,471 64,435 273,311 982,252 30,356 391,081 0

Pravna lica, kategorija B, V "Prihvatljiv rizik" 2,191,409 26,139 32,838 0 0 125,534 0

Pravna lica, kategorija G, D "Povećan i visok rizik" 3,512,944 632,776 330,650 0 33,852 57,164 0


Fizička lica, kašnjenje preko 90 dana 72,030 1,275 4,668 0 0 0 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 9,429,012 724,625 642,443 982,252 64,208 573,779 0

Ispravka vrednosti 342,744 302,113 139,075 0 33,852 59,106 0

Knjigovodstvena vrednost 9,086,268 422,511 503,368 982,252 30,356 514,673 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 22,203,172 3,646,325 3,496,396 982,252 64,208 573,779 0

Ispravka vrednosti 5,223,795 367,608 998,048 0 33,852 59,106 0

Knjigovodstvena vrednost 16,979,377 3,278,717 2,498,348 982,252 30,356 514,673 0


Strana: 70 od 87

U hiljadama RSD Dati krediti i

depoziti

Ostali

plasmani

Kamate i

naknade

Hartije od

vrednosti

po fer

vrednosti

kroz bilans

uspeha u

dinarima

Hartije od

vrednosti

raspoloţive

za prodaju

Hartije od

vrednosti

koje se

drţe do

dospeća u

dinarima

Udeli

(uĉešća)

Dospeli obezvreĎeni plasmani:

Pravna lica, A "Nizak rizik" 1,063,068 0 194,441 0 0 0 0

Pravna lica, kategorija B, V "Prihvatljiv

rizik" 985,747 0 49,401 0 0 0 0

Pravna lica, kategorija G, D "Povećan i

visok rizik" 7,044,657 0 1,252,927 0 0 57,164 0

Fizička lica, kašnjenje od 0-90 dana 200,625 0 1,483 0 0 0 0


Bruto knjigovodstvena vrednost 9,423,911 0 1,504,577 0 0 57,164 0

Dospeli, neobezvreĎeni plasmani:

- Od 0 do 30 dana 17,088 0 56 0 0 0 0

- Od 30 do 60 dana 506 0 2 0 0 0 0

- Od 60 do 90 dana 20 0 0 0 0 0 0

- Od 90 do 180 dana 427,804 0 36,067 0 0 0 0

- Preko 180 dana 5,859,951 0 918,903 0 0 23,000 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 6,305,369 0 955,028 0 0 23,000 0


Pravna lica, A "Nizak rizik" 1,052,933 0 197,965 982,252 0 0 0

Pravna lica, kategorija B, V "Prihvatljiv

rizik" 88,819 529,299 53,542 0 548 493,615 0

Pravna lica, kategorija G, D "Povećan i

visok rizik" 1,237,772 0 391,582 0 0 0 0


Fizička lica, kašnjenje preko 90 dana 316 0 48 0 0 0 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 2,381,464 529,299 643,141 982,252 548 493,615 0


Bruto knjigovodstvena vrednost 4,092,428 3,117,026 393,650 0 63,660 0 0

Bruto knjigovodstvena vrednost 22,203,172 3,646,325 3,496,396 982,252 64,208 573,779 0

Ispravka vrednosti 5,223,795 367,608 998,048 0 33,852 59,106 0

Knjigovodstvena vrednost 16,979,377 3,278,717 2,498,348 982,252 30,356 514,673 0


Strana: 71 od 87

Kvalitet portfolia

Pregled kredita prema problematičnosti

Na 30. juni 2012.

UKUPNO

Na 31. decembar 2011.

UKUPNO

PRAVNA LICA FIZIĈKA LICA PRAVNA LICA FIZIĈKA LICA

U hiljadama RSD

G

"Povećan

rizik"

D

"Visok

rizik"

G

"Povećan

rizik"

D

"Visok

rizik"

G

"Povećan

rizik"

D

"Visok

rizik"

G

"Povećan

rizik"

D

"Visok

rizik"

Dati krediti i

depoziti

Bruto 4,125,323 4,090,587 21,063 255,083 8,492,055 4,494,590 3,512,944 58,528 72,029 8,138,091

Ispravka 1,822,344 2,779,958 6,987 127350 4,736,639 1,603,178 3,285,499 2,526 71 4,891,274

Neto 2,302,979 1,310,629 14,076 127,733 3,755,416 2,891,412 227,445 56,002 71,958 3,246,817

Ostali plasmani

Bruto 1,544,210 1,442,003 0 2,548 2,988,761 1,029,153 632,776 0 1,274 1,663,203

Ispravka 583,514 746,839 0 1,274 1,331,627 228,803 611,067 0 1,274 841,144

Neto 960,696 695,164 0 1,274 1,657,134 800,350 21,709 0 0 822,059

Kamate i naknade

Bruto 1,520,040 861,689 316 15,964 2,398,008 1,416,467 330,650 2,274 4,668 1,754,059

Ispravka 645,360 610,216 105 7,908 1,263,589 391,607 237,231 90 1,617 630,545

Neto 874,680 251,473 211 8,056 1,134,419 1,024,860 93,419 2,184 3,051 1,123,514

Ostala aktiva

Bruto 2,218 21,055 72 475 23,820 6 21,061 0 0 21,067

Ispravka 3 21,058 0 0 21,061 3 21,061 0 0 21,064

Neto 2,215 -3 72 475 2,759 3 0 0 0 3

Hartije od vrednosti

po fer vrednosti kroz

bilans uspeha u

dinarima

Bruto 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ispravka 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Neto 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0


raspoloţive za

prodaju

Bruto 0 33,852 0 0 33,852 0 33,852 0 0 33,852

Ispravka 0 33,852 0 0 33,852 0 33,852 0 0 33,852

Neto 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0


koje se drţe do

dospeća u dinarima

Bruto 0 57,164 0 0 57,164 0 57,164 0 0 57,164

Ispravka 0 57,164 0 0 57,164 0 53,219 0 0 53,219

Neto 0 0 0 0 0 0 3,945 0 0 3,945

Udeli (uĉešća)

Bruto 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ispravka 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Neto 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0


Strana: 72 od 87

Restruktuirani plasmani

Aktivnosti restrukturiranja se vrše kada Banka smatra malo verovatnim da će duţnik u potpunosti izmiriti

obavezu prema Banci prema postojećem kreditnom ugovoru i kreditnom aranţmanu. Aktivnosti restruktuiranja

uključuju aranţmane sa produţenim plaćanjem, odobrene planove za eksterno rukovoĎenje, izmene i odlaganje

plaćanja.

Nakon restruktuiranja, plasman klijenta koji je prethodno bio u kašnjenju klijent nastavlja uredno servisirati

obaveze po novom kreditnom aranţmanu i više se ne tretira kao problematičan. Odluka o restrukturiranju se donosi

kada Banka, na osnovu sagledavanja finansijskog stanja klijenta i njegovog trţišnog potencijala utvrdi da bi

restrukturiranjem, odnosno reprogramiranjem obaveza klijenta, samo u ovoj Banci ili po planu restrukturiranja svih

obaveza u svim kreditnim institucijama, klijent mogao prevazići postojeće probleme i poslovanjem i budućim

finansijskim rezultatima nastaviti sa urednim servisiranjem obaveza.

Uslovi koje odreĎni plasman treba da ispuni da bi stekao status restruktuiranog plasmana su bilţe definisani

Procedurom za upravljanje kreditnim rizikom Banke.

U tabeli u prilogu je pregled restrukturiranih potraţivanja u toku 2012. godine:

Restrukturirana potraživanja tokom 2012. godine

MB Naziv duţnika Broj partije

Datum

odobravanja Valuta

Odobreni

iznos u

valuti

Ukupna

aktiva

koja se

klasifikuje

Ukupno

ispravka

vrednosti i

rezervisanja

za gubitke

08000034 JUGOREMEDIJA

AD ZRENJANIN

28.02.2011. 978 2,430 316,784 123,831

335000000030711034

08040664

AKCIONARSKO

DRUŠTVO

SREMPUT

RUMA 335000000033091705

17.08.2011. 978 1,448 18,891 567

08176841

PROGRES DOO

EXPORT-

IMPORT NOVI

SAD

26.12.2011. 978 3,932 470,141 9,403

335000000034948770

20587130

PANONIJA

PUTEVI DOO

RUMA 335000000033560603

24.09.2011 978 3,640 445,181 46,145

20583720

SREMSKI

PUTEVI DOO

RUMA 335000000033561088

24.09.2011 978 3,880 480,830 59,142

08064903 PP KOLUT AD

01.11.2011. 978 825 81,242 812

335000000034018734

08377235 RAVNICA

D.O.O. MLIN 01.11.2011. 978 433 42,641 426

335000000034023584

20233095

SHIPYARD

BOMEX 4M DOO

PERLEZ 335000000034053557

02.11.2011. 978 386 47,516 1,426

08014205

MITROSREM AD

S. MITROVICA 27.12.2011. 978 1,444 176,655 1,767

335000000034914723


Strana: 73 od 87

Sredstva stečena naplatom potraživanja

Pod sredstvima stečenim naplatom potraţivanja koja su starija od godinu dana se podrazumevaju sredstva koja

Banka nije otuĎila niti stavila u funkciju svog poslovanja u roku od godinu dana od dana sticanja i kao takva se

klasifikuju u kategoriju D.

30.06.2012.

31.12.2011.

RSD hiljada

RSD hiljada

Sredstva steĉena naplatom potraţivanja

do godinu dana 30,321

4,193

od godinu dana 694,343

746,637

Ukupno 724,343

750,830

Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom riziku

Koncentracije rizika se javljaju zbog finansijskih instrumenata koji imaju slične karakteristike i na koje slično

utiču promene ekonomskih i drugih uslova. Rizik koncentracije plasmana predstavlja rizik gubitka usled

prevelikog obima plasmana u odreĎenu grupu duţnika. Grupe duţnika se mogu definisati po različitim

kriterijumima: po regionima, po industrijama, povezanim licima itd.

a) Koncentracija po regionima

Pregled maksimalne izloţenosti kreditnom riziku Banke po bilansnim stavkama posmatrano po geografskim

regionima na dan 30.06.2012. i na dan 31.12.2011. godine dat je u sledećim tabelama:

Pregled maksimalne izloženosti po bilansnim stavkama po geografskom regionu u prvom polugodištu 2012.

godine

RSD hiljada

30.06.2012 Vojvodina Beograd Srbija Ukupno

Maksimalna izloţenost po bilansnim stavkama 39,111,857 6,934,425 2,344,075 48,390,357

Potrazivanja po osnovu kamate, naknade 2,410,244 350,703 279,117 3,040,064

Dati krediti i depoziti 13,830,844 2,475,399 1,607,026 17,913,268

Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha

u dinarima 1,265,192 14,913 1,572 1,281,677

Hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju 41,634 22,619 0 64,253

Hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća u dinarima 9,119,434 549,585 4,568 9,673,587

Udeli (učešća) 0 0 0 0

Ostali plasmani 3,255,653 204,399 442,367 3,902,419

Ostala sredstva 9,188,855 3,316,808 9,426 12,515,089


Strana: 74 od 87

31.12.2011 Vojvodina Beograd Srbija Ukupno

Maksimalna izloţenost po bilansnim stavkama 23,426,088 5,264,176 3,319,858 32,010,122

Potrazivanja po osnovu kamate, naknade 2,486,836 382,316 627,244 3,496,396


Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha

u dinarima 980,231 27 1,994 982,252

Hartije od vrednosti raspoloţive za prodaju 41,589 22,619 0 64,208

Hartije od vrednosti koje se drţe do dospeća u dinarima 420,041 107,982 45,756 573,780

Udeli (učešća) 0 0 0 0

Ostali plasmani 2,784,955 429,790 431,580 3,646,325

Ostala sredstva 984,865 59,123 1 1,043,989

b) Koncentracija po delatnostima

Analiza maksimalne izloţenosti kreditnom riziku Banke po bilansnim stavkama posmatrano po industrijskim

sektorima duţnika na dan 30.06.2012. i na dan 31.12.2012. godine data je u narednim tabelama:

Pregled maksimalne izloženosti po bilansnim stavkama po delatnostima na dan 30.06.2012. godine

RSD hiljada

30.06.2012 Finansijske

institucije Proizvodnja Nekretnine Trgovina

Javni

sektor Ostalo Preduzetnici

Fizicka

lica Ukupno

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Maksimalna

izloţenost po

bilansnim

stavkama

50,023 773,149 64,103 231,179 310,148 45,200,461 264,995 1,496,298 48,390,357

Potrazivanja po osnovu kamate,

naknade

411 139,167 1,135 2,088 19,176 2,844,245 21,921 11,921 3,040,064

Dati krediti i depoziti

1,388 565,239 62,839 199,591 290,969 15,098,410 242,702 1,452,130 17,913,268


po fer vrednosti

kroz bilans uspeha u

dinarima

4,253

1,277,424

1,281,677

Hartije od vrednosti raspoloţive za

prodaju

4,493

41 4,134

55,584

64,253

Hartije od vrednosti koje se drţe do

dospeća u dinarima

36,135

9,637,452

9,673,587

Udeli (učešća)

Ostali plasmani 31,161 32,588

21,069

3,796,807

20,794 3,902,419

Ostala sredstva 12,569 20 88 43 4 12,490,538 372 11,454 12,515,089


Strana: 75 od 87

Pregled maksimalne izloženosti po bilansnim stavkama po delatnostima u 2011. godini

RSD hiljada

31.12.2011 Finansijske

institucije

Proizvodnja Nekretnine

Trgovina

Javni

sektor Ostalo

Preduzetnici

Fizicka

lica Ukupno

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Maksimalna

izloţenost po

bilansnim

stavkama

27,858 912,974 713,606 229,126 337,834 28,196,836 314,662 1,277,222 32,010,119

Potrazivanja po

osnovu kamate,

naknade

438 123,749 2,583 11,373 11,486 3,311,664 26,306 8,797 3,496,396

Dati krediti i

depoziti 1,766 736,628 513,512 187,224 326,348 18,917,112 256,219 1,264,363 22,203,172

Hartije od vrednosti po fer vrednosti

kroz bilans uspeha u

dinarima

0 0 0 5,724 0 976,528 0 0 982,252


raspoloţive za

prodaju

4,493 0 41 4,134 0 55,540 0 0 64,208


koje se drţe do

dospeća u dinarima

0 20,000 0 0 0 553,211 568 0 573,780

Udeli (učešća) 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ostali plasmani 21,155 32,588 197,403 20,369 0 3,341,976 31,560 1,274 3,646,324

Ostala sredstva 6 9 67 302 0 1,040,807 9 2,789 1,043,988

37.2. Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled

promene meĎuvalutnih odnosa, promene vrednosti domaće valute u odnosu na druge strane valute ili promene

vrednosti zlata i ostalih plemenitih metala.

Pokazatelj deviznog rizika je odnos izmeĎu ukupne otvorene devizne pozicije banke i kapitala banke obračunat u

skladu sa odlukom Narodne banke Srbije. Banka je duţna da odnose izmeĎu aktive i pasive odrţava tako da

njena ukupna neto otvorena devizna pozicija, uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu, na

kraju svakog radnog dana ne bude veća od 20% njenog kapitala.

Deviznom riziku izloţene su sve pozicije aktive i pasive u devizama, kao i potraţivanja i obaveze u dinarima

indeksirane deviznom klauzulom.

Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklaĎivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim

promenama deviznog kursa.

Da bi smanjila izloţenost ovom riziku, Banka je ustanovila adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje i

interno je utvrdila limite deviznog rizika koji, naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje Narodna

banka Srbije.

Kako bi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Banka dnevno prati i

meri devizni rizik.

Naredni pregled prikazuje devizni podbilans i izloţenost Banke deviznom riziku po valutama.


Strana: 76 od 87

O P I S EUR CHF USD Ostale valute

Ukupno u

stranim

valutama RSD Ukupno

hiljade hiljade hiljade hiljade hiljade

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 965,317 180,657 285,513 82,959 1,514,446 2,112,765 3,627,211

Opozivi depoziti i krediti 3,246,327

3,246,327 0 3,246,327

Potraţivanja po osnovu kamata, naknada,

prodaje, promene fer vrednosti derivata i

druga potraţivanja 149,184 1 2 2 149,189 1,587,514 1,736,703

Dati krediti i depoziti 157,806

157,806 12,756,605 12,914,411

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 1,235,875

1,235,875 9,675,774 10,911,649


602,969 1,908,155 2,511,124

Ostala sredstva 4,886

367 802 6,055 1,284,163 1,290,218

UKUPNO AKTIVA 6,362,364 180,658 285,882 83,763 6,912,667 29,324,976 36,237,643

Transakcioni depoziti 1,818,273 6,241 46,762 19,852 1,891,128 2,631,123 4,522,251

Ostali depoziti 10,139,247 188,461 138,479 12,303 10,478,490 12,459,816 22,938,306

Primljeni krediti 0

0 205,082 205,082

Obaveze po osnovu kamata, naknada i

promene vrednosti derivata 4,912

4,912 32,218 37,130

Obaveze za poreze

0 18,210 18,210

Obaveze iz dobitka

0 2,460 2,460

Ostale obaveze 171,831 1,007 967 7 173,812 420,071 593,883

UKUPNA PASIVA 12,134,263 195,709 186,208 32,162 12,548,342 15,768,980 28,317,322

Neto devizna pozicije

30.06.2012. -5,771,899 -15,051 99,674 51,601 -5,635,675 13,555,996 7,920,321

31.12.2011. -4,959,487 -25,554 10,388 50,088 -4,924,565 9,033,220 4,108,655

Iz navednog priloga se moţe zaključiti da su ukupne obaveze u stranim valutama veće od ukupnih potraţivanja,

posmatrajući dinare vidimo da su potraţivanja veća od obaveza.

Zastupljenost dinara u aktivi iznosi 82.54%, dok ostale valute čine 17.46%. Od toga najzastupljenija valuta u

deviznoj aktivi je EUR u iznosu od 92.04%, potom USD sa učešćem od 4.14%, CHF sa 2.61% i ostale valute sa

1.21%.

Zastupljenost dinara u pasivi je 68.30% dok ostale valute čine 31.70%. Od toga najzastupljenija valuta u

deviznoj pasivi je EUR u iznosu od 96.70%, potom USD sa učešćem od 1.48% , CHF učestvuje sa 1.56% i

ostale valute 0.26%.

Pregled ukupne rizične devizne pozicije i pokazatelja deviznog rizika na poslednji radni dan u mesecu tokom

2012. godine je prikazan u sledećoj tabeli:


Strana: 77 od 87

u 000 RSD

Mesec Datum Ukupna riziĉna

devizna pozicija

Pokazatelj

deviznog

rizika

Decembar 31.12.2011. 599,683 36,42

Januar 31.01.2012 452,324 18,53

Februar 29.02.2012 1,023,769 41,94

Mart 31.03.2012 1,726,501 56,52

April 30.04.2012 1,015,897 33,25

Maj 31.05.2012 1,534,773 50,25

Jun 30.06.2012 232,750 7,07

37.3. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

Banke usled promene kamatnih stopa po pozicijama aktive i pasive na koje se obračunava kamata.

Banka upravlja rizikom kamatne stope primarno sagledavajući nivo (ukupne) kamatne marţe (kao procentualnu

razliku izmeĎu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa), te (sekundarno) nivo (ukupnog) neto kamatnog prihoda (kao

nominalnu razliku izmeĎu prihoda i rashoda od kamata).

Sledeća tabela prikazuje Repricing Gap izveštaj, odnosno izloţenost Banke po preostaloj ročnosti pozicija aktive

i pasive osetljivih na promene kamatnih stopa na dan 30.06.2012. godine:

U hiljadama dinara

POZICIJA 0-30 dana

31-90

91-365

Preko 365

dana Kamato-

nosno Nekamato-

nosno Ukupno

dana

dana

Gotovina i gotovinski ekvivaltenti 1,837,537

0

0

0

1,837,537

1,789,674

3,627,211

Opozivi krediti i depoziti 0

0

0

0

0

3,246,327

3,246,327

Potraţivanja po osnovu kamata,naknada,prodaje,promene fer

vrednosti derivata i druga potraţivanja 1,736,703

0

0

0

1,736,703

0

1,736,703

Dati krediti i depoziti 4,118,435

1,124,250

3,730,863

3,940,863

12,914,411

0

12,914,411

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 1,637,907

182,400

540,735

8,503,541

10,864,583

47,066

10,911,649

Ostali plasmani 2,511,124

0

0

0

2,511,124

0

2,511,124

Ostala sredstva 0

0

0

0

0

1,290,218

1,290,218

AKTIVA 11,841,706 1,306,650

4,271,598

12,444,404

29,864,358

6,373,285

36,237,643

Transakcioni depoziti 2,273,261

0

0

0

2,273,261

2,248,990

4,522,251

Ostali depoziti 9,366,892

5,095,806

7,095,725

1,379,883

22,938,306

22,938,306

Primljeni krediti 205,056

26

205,082

205,082

Obaveze po osnovu kamata,naknada i

promene vrednosti derivata 0

0

0

0

0

37,130

37,130

Obaveze za poreze 0

0

0

0

0

18,210

18,210

Obaveze iz dobitka 0

0

0

0

0

2,460

4,460

Ostale obaveze 0

0

0

0

0

593,883

593,883

PASIVA 11,845,209

5,095,806

7,095,751

1,379,883

25,416,649

2,900,673

28,317,322


Strana: 78 od 87

37.4. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled

nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Rizik likvidnosti nastaje zbog neusklaĎenosti priliva i odliva sredstava, odnosno neusklaĎenosti dospeća

sredstava i obaveza Banke.

Banka odrţava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve,u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije.

Banka dnevno prati nivo likvidnosti i isti je iznad propisanog od strane Narodne banke Srbije.

Najviši dnevni pokazatelj likvidnosti u 2012. godinu iznosio je 1.90 (januar), dok je najniţi dnevni pokazatelj

likvidnosti u 2012. godinu iznosio 1.14 (mart).

Procedurom za upravljanja likvidnošću Banke, propisani su način i dinamika merenja istog, odreĎeni su limiti,

kao i izveštavanje o izloţenosti riziku likvidnosti, sve u cilju njegovog smanjenja na najmanju moguću meru.

Jedan od ključnih prioriteta Banke je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u isto vreme u

potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje Narodna banka Srbije.

U prvom polugodištu 2012. godine Banka je u potpunosti ispoštovala zakonsku regulativu Narodne banke Srbije

koja se odnosi na likvidnost. Pokazatelj likvidnosti je odrţavan prema propisima utvrĎenim od strane NBS

Pregled minimalnih, maksimalnih i proseĉnih pokazatelja

likvidnosti u 2012. Godini

Mesec Min Max Prosek

Decembar 2011. 1.79 2.14 1.98

Januar 2012. 1.52 1.90 1.70

Februar 2012. 1.57 1.84 1.71

Mart 2012. 1.14 1.79 1.54

April 2012. 1.33 1.47 1.37

Maj 2012. 1.35 1.68 1.52

Jun 2012. 1.39 1.56 1.45


Strana: 79 od 87

Roĉna struktura aktive i pasive na dan 30.06.2012. godine

(u 000 RSD)

POZICIJA do 1 meseca

od 1 do 3

meseca

od 3 meseca

do 1 godine

1 do 5

godina

preko 5

godina Ukupno

Aktiva

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3,627,211

3,627,211

Opozivi depoziti i krediti 3,246,327

3,246,327

Potraţivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraţivanja 1,736,703

1,736,703

Dati krediti i depoziti 4,118,435 1,124,250 3,730,863 3,530,421 410,442 12,914,411

Hartije od vrednosti 1,725,708 182,400 500,000 3,501,328 5,002,213 10,911,649

Udeli (učešća) 0

-

Ostali plasmani 2,511,124

2,511,124

Ostala sredstva 1,290,218 1,290,218

Ukupno aktiva 18,255,726 1,306,650 4,230,863 7,031,749 5,412,655 36,237,643

-

Obaveze

-

Transakcioni depoziti 4,522,251

4,522,251

Ostali depoziti 9,366,891 5,095,806 7,095,725 1,195,604 184,280 22,938,306

Primljeni krediti 205,056

26

205,082

Obaveze po osnovu hartija od vrednosti 0

- - - -

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene

vrednosti derivata 37,130

- - - 37,130

Obaveze za poreze 18,210

- - - 18,210

Obaveze iz dobitka 2,460

- - - 2,460

Ostale obaveze 593,883 - - - 593,883

Ukupno obaveze 14,745,881 5,095,806 7,095,751 1,195,604 184,280 28,317,322

Neto roĉna neusklaĊenost na 30.06.2012. 3,509,845 -3,789,156 -2,864,888 5,836,145 5,228,375 7,920,321

Neto roĉna neusklaĊenost na 31.12.2011. 10,354,601 -3,321,335 -5,478,755 2,333,286 220,858 4,108,655

Rizik likvidnosti po vanbilansnim stavkama na dan 30.06.2012. godine

(u 000 RSD)

POZICIJA do 1 meseca od 1 do 3

meseca

od 3 meseca

do 1 godine

1 do 5

godina

preko 5

godina Ukupno

Poslovi u ime i za raĉun trećih lica 7,723 0 3,735 60,190 96,914 168,562

Plative garancije za otplatu kredita 171,585 29,079 1,344,920 2,382,922 25,000 3,953,506

Druge plative garancije 11,571 217,778 1,595,529 122,318 0 1,947,196

Ĉinidbene garancije 1,437,004 800,404 1,931,356 265,854 5,702 4,440,320

Dati avali 0 0 0 0 0 0

Devizne plative garancije 276,075 48,645 200,995 259,230 0 784,945

Devizne ĉinidbene garancije 5,316 16,818 125,690 36,784 0 184,608

Devizni avali 0 0 0 0 0 0

Akreditivi 34,499 0 0 0 0 34,499

Primljena jemstva za obaveze 0 0 0 0 0 0

Derivati 0 0 0 0 0 0

Potencijalne obaveze 466,673 64,089 378,821 783 0 910,366

Druge vanbilansne obaveze 1,848,611 0 0 0 0 1,848,611

Ukupno vanbilans 30.06.2012. 4,259,057 1,176,813 5,581,046 3,128,081 127,616 14,272,613

Ukupno vanbilans 31.12.2011. 5,175,301 1,564,628 3,582,259 6,321,649 112,962 17,296,799


Strana: 80 od 87

37.5. Praviĉna vrednost finansijskih sredstava

U sledećoj tabeli dat je prikaz iznosa i fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza:

( u 000 RSD)

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

OPIS 30.06.2012.

31.12.2011.

30.06.2012.

31.12.2011.

Finansijska sredstva


Hartije od vrednosti bez

11,019,517

1,620,240

10,911,649

1,527,282 sopstevenih akcija

Ostali plasmani 3,902,419 3,646,325 2,511,124 2,772,941

32,835,204 27,469,737 26,337,184 21,279,600

Финансијске обавезе

Transakcioni depoziti 4,522,251 5,628,277 4,522,251 5,628,277

Ostali depoziti 22,938,306 21,880,418 22,938,306 21,880,418

Primljeni krediti 205,082 17,968 205,082 17,968

27,665,639

27,526,663

27,665,639

27,526,663

Poslovna politika Banke je da za sve pozicije aktive i pasive, za koje postoje zvanične trţišne informacije

obelodani pravičnu vrednost ukoliko se ista razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Ali pošto u Republici Srbiji ne postoji dovoljno trţišnog iskustva, ili ga uopšte nema, stoga pravičnu (trţišnu)

vrednost nije moguće utvrditi zbog odsustva aktivnog trţišta.

Stoga, Banka vrši procenu rizika i kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama

neće u celosti biti realizovana, vrši se, ispravka vrednosti.

Banka smatra da vrednost po kojoj su navedeni finansijski instrumenti iskazani odgovara njihovoj trţišnoj

vrednosti. Pravična vrednost kredita i datih depozita jednaka je njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti, umanjenoj

za ispravke vrednosti po osnovu obezvreĎenja. Kod hartija od vrednosti, vlasničke hartije se vode po pravičnoj

vrednosti, odnosno po ceni koja je na Beogradskoj Berzi i to je jedina prava trţišna informacija, dok se kod

ostalih plasmana takoĎe kao i kod kredita vrši ispravka vrednosti, odnosno obezvreĎenje i svodi se na pravičnu

vrednost.

Depoziti banaka i komitenata su najvećim delom po viĎenju i kratkoročni i stoga smatramo da vrednost po kojoj

su iskazani u bilansu stanja odgovara i njihovoj trţišnoj vrednosti.

Stoga smatramo da iznosi iskazani u priloţenom pregledu odraţavaju vrednost koja je u datim okolnostima

najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

37.6. Analize osetljivosti – devizni rizik

Analiza osetljivosti bazira se na pretpostavci da domaća valuta moţe depresirati, a Procedurom za upravljanje

deviznim rizikom predviĎeno je de se moguće promene prate za 3%, 5% i 10%, dok je promena kursa za 20%,

ekstremna, ali moguća situacija.

Ukoliko bi Banka došla u situaciju da joj se limit naruši usled velikih oscilacija kursa, ona će smanjiti otvorenu

poziciju radi uklapanja u predviĎeni limit.


Strana: 81 od 87

Uticaj promene deviznog kursa prikazan je u narednom pregledu:

u 000 RSD

O P I S

Ukupno u

stranim

valutama

3% 5% 10% 20%

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1,514,446 45,433 75,722 151,445 302,889

Opozivi depoziti i krediti 3,246,327 97,390 162,316 324,633 649,265

Potraţivanja po osnovu kamata, naknada,

prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga

potraţivanja 149,189 4,476 7,459 14,919 29,838

Dati krediti i depoziti 7,800,872 234,026 390,044 780,087 1,560,174

HOV (bez sopstvenih akcija) 1,235,875 37,076 61,794 123,588 247,175

Ostali plasmani 602,969 18,089 30,148 60,297 120,594

Ostala sredstva 6,055 182 303 606 1,211

UKUPNO AKTIVA 14,555,733 436,672 727,787 1,455,573 2,911,147

Transakcioni depoziti 1,891,128 56,734 94,556 189,113 378,226

Ostali depoziti 12,272,014 368,160 613,601 1,227,201 2,454,403

Primljeni krediti 0 0 0 0 0

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene

vrednosri derivata 4,912 147 246 491 982

Ostale obaveze 173,812 5,214 8,691 17,381 34,762

UKUPNA PASIVA 14,341,866 430,256 717,093 1,434,187 2,868,373

GAP 30.06.2012. 213,867 6,416 10,693 21,387 42,773

GAP 31.12.2011. -539,207 -16,176 -26,960 -53,921 -107,841

U okviru pozicija dati krediti i depoziti i ostali depoziti uključene su i dinarske pozicije sa valutnom klauzulom,

jer i na ove pozcije bitno utiče promena kurseva.

Iz analize osetljivosti promene kursa menja se razlika izmeĎu deviznih potraţivanja i deviznih obaveza. S

obzirom da je GAP pozitivan, Banka je više izloţena promenama u aktivi.

37.7. Analiza osetljivosti – promena kamatnih stopa

Promene kamatnih stopa mogu dovesti do gubitka za Banku usled nepovoljnih kretanja istih. U narednom

periodu očekujemo da će doći do postepenog pada kamatnih stopa.

Analiza ne sadrţi kamatnu stopu koju Narodna banka Srbije plaća na obaveznu rezervu.


Strana: 82 od 87

30.06.2012.

Promena kamatnih stopa

O P I S

RSD 0.50% 1.00% 2.00%

Ukupno U dinarima U valuti FX 0.30% 0.50% 1.00%

Dati krediti i depoziti 12,914,411 12,756,605 157,806

64,256 128,355 256,710

Potraţivanja za

kamatu i naknadu 1,736,703 1,587,514 149,189

8,385 16,621 33,242

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih

akcija) 10,911,649 9,675,774 1,235,875

52,086 102,937 205,874

Ostali plasmani 2,511,124 1,908,155 602,969

11,350 22,096 44,193

UKUPNO AKTIVA 28,073,887 25,928,048 2,145,839 136,078 270,010 540,019

Transakcioni depoziti 4,522,251 3,547,282 974,969

20,661 40,348 80,695

Ostali depoziti 22,938,306 12,459,816 10,478,490

93,735 176,991 353,981

Primljeni krediti 205,082 205,082 0

1,025 2,051 4,102

UKUPNA PASIVA 27,665,639 16,212,180 11,453,459 115,421 219,389 438,778

30.06.2012. 408,248 9,715,868 -9,307,620

20,656 50,621 101,241

31.12.2011. -1,728,524 7,051,416 -8,779,940

8,917 26,614 53,229

37.8. Rizik zemlje

Rizik zemlje je rizik da će ekonomski, društveni i politički uslovi i dogaĎaji u stranoj zemlji negativno uticati na

finansijske interese Banke, kao i verovatnoća ostvarivanja gubitaka u poslovanju Banke usled neadekvatnih

sistema, procesa, kontrola i propusta u proceni visine sredstava kod subjekata u drugoj zemlji i spoljnih dogaĎaja

koji mogu izloţiti Banku riziku.

Rizik zemlje moţe biti političko-ekonomski rizik i rizik transfera.

Sve transakcije gde banka pruzima bilo kakav rizik prema drugoj ugovornoj strani (koja pripada drugoj zemlji)

predstavljaju potencijalni izvor rizika zemlje.

Banka u svom radu sa inostranstvom najveći deo poslovanja obavlja preko banaka u zemljama Evropske unije i

SAD koje su visoko rangirane po meĎunarodnim standardima, tako da je i stepen sigurnosti u radu sa ovim

bankama visok i u ovim bankama drţi deo svojih sredstava.

Kriza koja je prisutna u SAD i koja se prenela i u Evropsku uniju se odraţava i na privredu i banke u Srbiji.

37.9. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled

propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa u Banci, neadekvatnog upravljanja

informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih dogaĎaja.

Operativni rizik uključuje i pravni rizik, koji predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na

finansijski rezultat i kapital Banke proisteklih iz sudskih sporova po osnovu neispunjavanja ugovornih i

zakonskih obaveza.

Uloga procesa upravljanja operativnim rizicima je da identifikuje, proceni, kontroliše i smanji mogućnost

nastanka i uticaj operativnih rizika i gubitaka. Banka ne moţe da eliminiše sve operativne rizike, ali kroz proces

evidentiranja i analiziranja operativnih gubitaka moţe da identifikuje propuste u svojim procesima, proizvodima

i procedurama i njihovim unapreĎenjem smanji učestalost kao i negativan uticaj operativnih gubitaka na

poslovanje i profitabilnost banke. Vaţan aspekt procesa upravljanja operativnim rizicima je aţurno izveštavanje


Strana: 83 od 87

menadţmenta banke o značajnim operativnim rizicima, kao i permanentna obuka svih zaposlenih uključenih u

proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima i sveobuhvatno razvijanje svesti o značaju identifikovanja,

merenja, kontrole i ublaţavanja operativnih rizika.

Banka ne moţe očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali kroz sistem praćenja i evidentiranja dogaĎaja

koji čine operativni rizik moţe uticati na isti, odnosno Banka je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima.

Banka u provom polugodištu 2012. godini nije imala značajnijih gubitaka po operativnom riziku, pa se moţe

konstatovati da je ovaj rizik mali za Banku.

Banka je takoĎe donela i „Plan kontinuiteta poslovanja“ , a sektori i samostalne direkcije su na osnovu istog

donele svoje pojedinačne planove. „Plan aktivnosti oporavka u slučaju katastrofa“ (DR plan) je testiran od strane

Banke.

38. UPRAVLJANJE KAPITALOM

Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u

bilansu stanja, su:

da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije,

da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeĎenje prinosa akcionarima i koristi

drugim zainteresovanim stranama,

da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje

Narodana banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj Banci Srbije o ostvarenim vrednostima

pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju da odrţavaju minimalni iznos

kapitala u visini dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj

adekvatnosti kapitala (odnos kapitala i rizične aktive ) od najmanje 12% kao i da obim i strukturu svog

poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanom Odlukom o adekvatnosti kapitala ( „Sluţbeni

Glasnik RS“ 46/2011).

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklaĎivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom

karakterističnim za aktivnosti Banke. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, definisanom od strane

Narodne banke Srbije („Sluţbeni glasnik RS“ 46/2011) utvrĎuje se način izračunavanja kapitala Banke i

pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Ovom odlukom propisane su izmene u načinu izračunavanja adekvatnosti

kapitala u odnosu na prethodnu godinu.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke jednak je odnosu kapitala banke i rizične aktive banke.

Rizična aktiva je zbir:

- ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom,

- kapitalnih zahteva za trţišne rizike i kapitalnog zahteva za operativni rizik pomnoţenih recipročnom

vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.

Osnovni kapital Banke definisan je pomenutom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke.

Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunkog kapitala i ukupnog kapitala Banke, kao i

obračun adekvatnosti kapitala.


Strana: 84 od 87

30.06.2012. 31.12.2011.

RSD hiljada RSD hiljada

Osnovni kapital 8,314,242 6,229,358

Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih

akcija

17,169,205 7,653,168

Rezerve iz dobiti 0 1,454,444

NerasporeĎena dobit iz ranijih godina 0 2,722

Gubici iz predhodnih godina 2,121 2,157,710

Gubitak tekuće godine 6,880,344 581,681

Nematerijalna ulaganja 149,427 141,585

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama

1,823,071 0

Dopunski kapital 445,985 445,984

Deo revalorizacione rezerve banke koji se odnosi na osnovna sredstva i

učešća u kapitalu

445,985 445,984

Ukupan osnovni i dopunski kapital 8,760,227 6,675,342

Odbitne stavke od kapitala: 5,469,214 5,028,722

Iznos posebne rezerve za procenjene gubitke koji nedostaje Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i

vanbilansnim stavkama bake u skladu sa tačkom 427. stav 1. odluke kojom se

ureĎuje adekvatnost kapitala banke

5,469,214 5,028,722

Kapital 3,291,013 1,646,620

Kapitalni zahtev za kreditini rizik 2,901,067 2,557,702

Kapitalni zahtev za trţišne rizile 27,930 71,961

Kapitalni zahtev za operativni rizik 337,569 345,559

Ukupna riziĉan aktiva 27,221,383 24,793,517

Pokazatelj adekvatnosti kapitala 12.09 6.64

Pregled pokazatelja poslovanja Banke je dat u sledećoj tabeli:

Pokazatelji poslovanja Propisana vrednost 30.06.2012.

31.12.2011.

Kapital Banke

10.000.000 eur

28.414.820 eur

15.735.912 eur

Pokazatelj deviznog rizika 20%

7,07%

33,28%

Pokazatelj likvidnosti

MIN 1,00

(mesečni prosek) 1,45

1,98

MIN 0,8

(za jedan radni dan) 1,39

1,87

Ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu

u finansijskom sektoru i u osnovna

sredstva Banke

60%

96,61%

195,37%


Strana: 85 od 87

39. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA

U periodu od 30.06.2012. godine, do dana sastavljanja periodičnog finansijskog izveštaja RAZVOJNA BANKA

VOJVODINE je pripremila i zakazala odrţavanje XLV vanredne sednice Skupštine za 19. sptembar 2012.

godine.

Na sednici će bitirazmatrane tačke dnevnog reda koje je bitno napomenuti:

Predlog Odluke: „ Odluka o izdavanju običnih akcija XXXIV emisije akcija radi povećanja osnovnog

kapitala kvalifikovanom investitoru Autnomnoj Pokrajini Vojvodine“, Izdavalac(RBV) izdaje akcije

XXXIV emisije u ukupnom obimu od 220.950.000,00 dinara, tj. 45.000 komada običnih akcija

pojedinačne nominalne vrednosti od 4.910,00 dinara,

Predlog Odluke: „ Odluka o izdavanju preferencijalnih akcija koje se mogu pretvoriti u obične akcije

XXXV emisije rado pokrića osnovnog kapitala nenovčanim ulogom kvalifikovanom investitoru Fondu

za Razvoj Autonomne pokraine Vojvodine“ , Izdavalac izdaje akcije XXXV emisije u ukupnom obimu

od 1.718.500.000,00 dinara, tj. 350.000 komada preferencijalnih zamenjivih akcija pojedinačne

nominalne vrednosti od 4.910,00 dinara.

Izvršni odbor Banke je dana 17.08.2012. godine prosedio dopis Narodnoj Banci Srbije, u skladu sa članom 111.

Zakona o bankama, Informacija o znatnoj potkapitalizovanosti RAZVOJNE BANKE VOJVODINE a.d. Novi

Sad .

Prema prvim saznanjima u toku realizacije redovnih mesečnih izveštaja u formi kvartalnih izveštaja za NBS,

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE je sa 31.07.2012.godine ostvarila pokazatelj adekvatnosti kapitala 6,2 %,

što je po članu 2 Zakona o bankama svrstava u znatno potkapitalizovane banke jer je ostvareni pokazatelj

adekvatnosti kapitala za više od trećinu niţi od propisanog.

Sagledavajući problem prevazilaţenja znatne potkapitalizovanosti Banke Upravni odbor i Izvršni odbor

RAZVOJNE BANKE VOJVODINE a.d. Novi Sad će u narednom periodu preduzeti mere za prevazilaţenje

znatne potkapitalizovanosti Banke.

Program konsolidacije Banke predviĎa dve dodatne dokapitalizacije – jedna novčanim sredstvima

naplaćenih potraţivanja Fonda za razvoj APV u visini od 220 miliona dinara, i druga, nenovčanim ulogom,

preuzimanjem portfolia Fonda klasifikovanim u “A” po NBS klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, u

procenjenoj visini ( prema trenutno raspoloţivim podacima ) od 1,34 milijarde dinara. Ovim bi pokazatelj

adekvatnosti kapitala ( imajući u vidu postojeći regulatorni kapital od 1,6 mlrd. ) bio udvostručen, pa time i

adekvatnost kapitala dostigla nivo od 12,35 %.

Isto tako bitno je istaći da za potraţivanja od klijenata koji su u stečaju ( 14 klijenata) i od kojih Banka potraţuje

2.329.433 hiljada dinara, za 6 klijenta u ukupnom iznosu od 590.516 hiljada dinara je usvojen plan

reorganizacije, a preostalih 8 su u razmatranju i očekuje se usvajanje od strane Odbora poverilaca.

Novi Sad, 30. avgust 2012. godine

Odobreno od rukovodstva RAZVOJNE BANKE VOJVODINE a.d. Novi Sad

Draginja Ilić

mr Goran Kostić

Biljana Jovanović

Direktor Direkcije za finansije

i računovodstvo

Član Izvršnog odbora

Predsednik Izvršnog odbora


Strana: 86 od 87

IZJAVA LICA ODGOVORNIH ZA SASTAVLJANJE POLUGODIŠNJEG

FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA


Strana: 87 od 87

Documents

POLUGODIŠNJI FINANSIJSKI