Nafta i derivati

Pogonski materijali motornih vozila i motora

11

I.2. NAFTA

Poštujući naše preokupacije primenom možemo samo konstatovati da je nafta sirovina i energent bez koga civilizacija ne može. Simbioza između pogonskih materijala na bazi nafte i motorne industrije je toliko čvrsta da ni jedna druga tzv. alternativna vrsta goriva ili maziva nema šansu za širu primenu u bližoj budućnosti. Uobičajena primena nafte kod srednje razvijenih zemalja je pola u sirovinske, a pola u energetske svrhe. U razvijenim zemljama stalno raste sirovinski udeo. Posmatrajući naftu kao industrijski proizvod mogu se izvući zaključci da sledi njeno iscrpljenje uz stalno pogoršanje sadržaja.

Dnevno se prerađuje do 70 miliona barela (1b=160 litara) nafte, sl 9. Potrošnja je nešto veća od proizvodnje zato što rafinerije dodaju alkohole i druge termogene produkte u goriva. Za 2005.g. se predviđa da će potrošnja u EU biti maksimalna i to oko 150 miliona tona benzina i oko 200 miliona tona dizela.

SL. 9: SVETSKE REZERVE I POTROŠNJA NAFTE

780

10

360

28

6

32

5

19

48

OPEC SAD Ostali svet0

200

400

600

800

1000

Re

zerv

e,

mil

ija

rdi

ba

rela

0

10

20

30

40

50

60

Pro

izv

od

nja

i po

troš

nja

, milio

na

ba

rela

dn

ev

no

ODNOSI U SVETU

Rezerve Proizvodnja Potrošnja

Drugu industrijsku revoluciju, zamenu uglja naftom, karakterisala je

vladavina "sedam naftnih sestara" koje su zbog izvora nafte postavljale i rušile diktatore na neposlušnim teritorijama. Danas su naftne kompanije vlasnice vrhunskih tehnoloških znanja i nosioci globalizacije u svim sferama, sl.10 (u tekućim integracijama već su Total, Fina i Elf dospeli na četvrto mesto u svetu). Kada se napravi lista po finansijskoj moći svih zemalja u svetu (prva SAD, drugi Japan i td.) onda u prvih 100 trećina pripada velikim kompanijama. Po broju zaposlenih najveća je firma GM (General Motors- oko 800.000, ali je na 47 mestu). Ona po profitu ne može ni da se približi naftnom i dolarskom džinu Ekson-Mobilu (sa 95.000

S. Veinović, R. Pešić, S. Petković

12

zaposlenih, koji je na 45 mestu). Američka vlada već sada stimuliše uvoz nafte i skladišti je u stare bušotine (planirajući da ona potroši zadnju kap nafte).

SL. 10: NAJVEĆE NAFTNE KOMPANIJE

165

5034

242

14783

39

Ekson+MobilŠel

BP+AmokoŠevron+Texaco

ENIELF

Total+Petrofina

Naftne kompanije

0 50 100 150 200 250 300Obrt u milijardama dolara

Jezera nafte su iznad vode koja leži na nepropusnom sloju od gline, škriljaca i dr. Iznad nafte je redovno gas. Da bi se shvatili visoki troškovi istraživanja novih nalazišta evo par podataka o standardnoj opremi za bušenje: instalisana snaga jedne platforme preko 2.000 kW, težina opreme preko 1.500 tona, a radna površina preko 10.000 m2. Istraživanja i otkrivanja novih nalazišta traju od 3 do 10 g. (troškovi 10 %); priprema za komercijalnu proizvodnju 2 do 4 g.(troškovi 50 %) i sam vek nalazišta varira od 15 do 25 g. Svi plići izvori su već iscrpljeni, a bušotine sve dublje i sve skuplje, sl.11.

SL. 11: DUBINE BUŠOTINA


13

Kao i svaki drugi sirovinski sadržaj našeg okruženja tako je i poreklo nafte neodređeno. Na prirodno-tehnološkim fakultetima se raspravlja o neorganskom, organskom i mešovitom poreklu nafte. Radi ilustracije navodimo poente tih hipoteza.

Po neorganskoj pretpostavci nafta je nastala tokom formiranja zemljine kore u procesu njenog hlađenja. U zonama sa povoljnim fizičko-hemijskim uslovima (visok pritisak i visoke temperature), u prisustvu odabranih sirovina (vodene pare, karbida gvožđa, vodonika i acetilena) i uz stimulativno dejstvo katalizatora nastala su jezera nafte.

Po organskoj teoriji nafta je stvorena tokom tektonskih poremećaja u ranijim geološkim epohama koje su pramateriju (ostatke bujne flore i faune) pretvorile (pod povišenim pritiscima i temperaturama i uz delovanje bakterija) u različite ugljovodonike.

Nafta (Petrol; Crude oil; Crude petroleum). Nafta je uljasta mineralna sirovina složenog sastava od gasovitih, tečnih i čvrstih ugljovodonika različite strukture, sl.12 i sa brojnim primesama, tabela 4.

Tabela 4: Elementarni sastav tipične nafte (IUPAC-International Union of Pure and Applied Chemistry)

Sastojci % Tip veza

Ugljenik, C 82 ÷ 87 Vodonik, H2 10÷14

Alkani, alkeni, alkini, areni, aromati, olefini, smole, asfalteni

Sumpor, S 0.1÷7 Elementarni sumpor, sumporvodonik, merkaptani, organski sulfidi, polisulfidi i tiofenoli

Kiseonik, O2 0.06 ÷0.4 Naftenska kiselina, fenoli Azot, N2 0.01 ÷2.2 Amini, piridini, hinolini, piroleni, indoleni Metali < 0.05 Si, Fe, Al, Mg, Ni, Na, W...

SL. 12: UGLJOVODONICI U NAFTI (prema IUPAC i naftaškoj terminologiji)

Met

an, C

H4

Eta

n, C2H

6

Propan

, C3H

8

Buta

n, C4H

10

Penta

n, C5H

12

Hek

san, C

6H14

Hep

tan, C

7H16

Okt

an,C

8H18

Nonan

,C9H

20

Dek

an,C

10H22

Undek

an,C

11H24

Dodek

an,C

12H26

Tridek

an,C

13H28

Tetra

dekan

,C14

H30

:

0

100

200

300

-100

-200

Te

mp

era

ture

oC ALKANI: GASNA FAZA

TEČNA FAZA

ČVRSTA FAZA


14

Parafini (ili alkani - po IUPAC). Alkani su zasićeni ugljovodonici, Cn H2n+2, sa jednostrukim kovalentnim vezama između atoma ugljenika. U naftaškom žargonu je naziv parafini po latinskoj složenici parum/malo+affinis/srodan u smislu malo aktivan. Prva četiri C1÷C4 su gasovi (metan, etan, propan i butan); C5÷C12 su benzini; C10÷C22 su lako lož ulje i dizel; C20÷C35 maziva, a preko C35 vakuum ostatak (bitumeni ili asfalti). Temperatura ključanja raste sa brojem molekula, oktanski broj opada, a cetanski raste. Linijski i jednostruko povezani molekuli su normalni

parafini. Parafini imaju visoke cetanske brojeve i zato su osnova za dizel goriva. Vrlo slabo podnose niske temperature pa je neophodna sekundarna prerada "deparafinacija" za primenu kao baze za goriva i maziva. Oksidaciona stabilnost je dobra. Pod određenim uslovima normalni parafini grade bočne grane koje se označavaju sa prefiksom izo, tabela 5. Izomeri su hemijska jedinjenja iste molekulske formule ali različitih fizičkih i hemijskih osobina. Metan, etan i propan imaju samo linijsku strukturu. Butan ima "n" i "izo": normalni butan i izo-butan.

Grubo govoreći, kod normalnih parafina oktanske vrednosti su niske (nula n-heptan) do 90 oktana. Isti parafini kao izo imaju visoke oktanske vrednosti (2,2,4-trimetil pentan ili izo-oktan ima 100 jedinica), slika 13. Izoparafini imaju niske cetanske brojeve. Indeksi viskoznosti su za sve parafine osrednji.

SL. 13: MOTORSKE KARAKTERISTIKE NAFTNIH GORIVA

0 20 40 60 80 100

Oktanski brojevi goriva

0

20

40

60

80

Ce

tan

ski b

roje

vi go

riva

Jet "A

-1"

Diz

el D

1D

izel D

2Je

t "B

"

Benzini

Alkilne grupe (u formulama se obeležavaju sa R) su delovi molekula alkana

bez jednog atoma vodonika: metil grupa -CH3, etil grupa -C2H5 i td. Alkeni su nezasićeni ugljovodonici kod kojih su najmanje dva atoma

ugljenika povezana dvostrukom vezom (CnH2n): eten ili etilen C2H4; propen ili propilen C3H6; buten C4H8; penten C5H10, heksen C6H12 i td. U naftaškom žargonu imamo olefine=oleum/ulje+fieri/postati (po gasu olefinatu, što je drugo ime za eten) koji su lančani nezasićeni ugljovodonici opšte formule CnH2n. Kada imaju dve


15

dvogube nezasićene valencije zovu se dieni sa opštom formulom CnH2n-2: propadien C3H4. Tako se imenuju i ostali diolefini. (U gorivima ih skoro nema, a za maziva su jako važni poli-alfa-olefini =PAO). Nafteni (cikloalkani - po IUPAC). Nafteni (ili cikloparafini) su zasićeni ugljovodonici, opšte molekulske formule CnH2n, sa prstenastim vezama između atoma ugljenika. U nafti su pronađeni nafteni sa jednim prstenom i sa samo jednim atomom ugljenika u prstenu (primer, ciklopropan C3H6=3H2C). Kod pojave izomerizacije postoje bočni nizovi i/ili smanjivanje broja ugljenika u prstenu. Na primer, izomer cikloheksanu C6H12=6CH2 je metil-ciklopentan C6H12=4CH2-CH-CH3. Njihova količina raste pri frakcionom ključanju iznad 150 oC. Nafteni imaju visok oktanski i nizak cetanski broj sl.14. Jako im se menja viskoznost sa temperaturom, ali podnose niske temperature.

Tabela 5: Broj izomera ugljovodonika Atomi C4 C5 C6 C7 C8 C9 C12 C15 C26 C40

Izomeri 2 3 5 9 18 35 355 4 347 36 795 588

62 491 178 805 831

L I N I J S K I C I K L I Č N I ZASIČENI NEZASIĆENI JAKO

NEZASIĆENI ZASIĆENI NEZASIĆENI JAKO

NEZASIĆENI AROMATI

Alkani Alkeni Alkini Cikloalkani Cikloalkeni Cikloalkini Areni

PARAFINI OLEFIN ACETILENI CIKLO PARAFINI

DIOLEFINI BENZENI BENZOL

SL.14: TIPIČNI PREDSTAVNICI UGLJOVODONIKA U GORIVIMA

Primeri:

Etan C2H6 Etilen C2H4 Etin C2H2 Cikloparafini Benzol C6H6

n- parafini izoparafini

Alkini su nezasićeni ugljovodonici povezani trostrukom vezom između atoma ugljenika CnH2n-2: etin ili acetilen C2H2; propin C3H4; butin C4H6; pentin C5H8,

heksin C6H10 i td.


16

Aromati (areni po IUPAC). Areni su mnogobrojna ugljovodonična jedinjenja poznata po mirisu (grčki aroma) i otrovnosti produkata sagorevanja. Aromati su nezasićeni CnH2n-6 prstenasti ugljovodonici u kojima su atomi ugljenika vezani prostim ili dvostrukim vezama (ugljenik je četvorovalentan i sve svoje veze može sam da zasiti C=C, što u čistom kristalnom stanju nazivamo čađ). Prvi član ovog niza je benzol (benzen) C6H6 kod koga su tri veze dvogube, a ostale zasićene vodonikom. Kada su u bočnim nizovima parafini onda imamo mešovite naftensko-aromatske ugljovodonike koji se pojavljuju u nafti i gorivima. Aromati su najbrojniji u benzinima jer mu daju visoke oktanske brojeve. Inače imaju niske cetanske brojeve. Indeks viskoznosti im je nizak, a ponašanje na niskim temperaturama varira sa strukturom.

Sumpor (lat. Sulphur). Sumpor se javlja u nafti kao organski i kao neorganski. Neorganski je u elementarnom stanju ili u jedinjenjima sa vodonikom. Organski spojevi sumpora su alkil- sulfidi CnH2n+1 S, ciklični sulfidi, merkaptani i tiofeni. Visok sadržaj sumpora u nafti komplikuje preradu, transport i skladištenje. Kako rastu temperature ključanja tako se povećava količina sumpornih jedinjenja. Oko 150 oC najviše je tiojedinjenja jakog mirisa i korozivnog dejstva. Između 150 i 300 oC javljaju se bi-, tri- cikloalkani i tiofeni (ciklosulfidi C4H4S; benzotiofeni C8H6S i td). Goriva i maziva dobijena od sumporovitih nafti su lošeg kvaliteta, korozivna i sa izrazito otrovnim emisijama. Cena sirove nafte i svih prerađevina se formira prema prisustvu sumpora u njima.

Kiseonik (lat. Oxygen). Kiseonik u nafti je uglavnom u sastavu organskih jedinjenja, kiselina (naftenska kiselina CnH2n-2O2), fenola, smola i asfaltnih materija. Njihov udeo raste sa temperaturom ključanja pa su oni skoncentrisani iznad 400 oC.

Azot (lat. Nitrogen). Azotna jedinjenja nemaju uticaja na eksploatacione osobine pogonskih materijala ali se prisustvo azota pripisuje organskom poreklu nafte.

Mineralne primese u nafti. Od mineralnih sastojaka u nafti se mogu naći tragovi jedinjenja gvožđa (Ferrum), kalcijuma (Calcium), aluminijuma (Aluminium), silicijuma (Silicium), vanadijuma (Wanadium), nikla (Nickel) i drugih.

Fosilna i sintetska goriva za motore i vozila. Prvi motori su bili na gas, a iz nafte se koristio uglavnom petrolej za osvetljenje. Eru motorizacije karakteriše velika potrošnja pogonskih materijala dobijenih iz nafte. Još tokom Prvog svetskog rata "petrolejske" destilacije prerastaju u "benzinske" rafinerije. Ujedno su svetski ratovi stimulisali, pre svega u Nemačkoj, razvoj sintetskih goriva. Veliki istraživači K. Boš i F. Bergius (K. Bosch, F. Bergius) su za svoje (ranije usvojene) postupke sinteze šalitre (za municiju), amonijaka (za veštačko đubrivo) i hidrogenovanje uglja (za benzin) dobili Nobelovu nagradu tek 30.godina prošlog veka.

Alternativna goriva su sve ne-naftne termogene materije, koje su ekološki prihvatljive.


17

I.3. PRERADA NAFTE U RAFINERIJAMA

Iz srednjevekovne povezanosti (al)hemije i lekarstva potiče većina termina za laboratorijske i hemijske postupke. Latinska složenica za izdvajanje kapljica (de stilla) imenuje arapski alampik i južnoevropski kazan za pečenje rakije. Današnja standardna metoda ASTM D-86 je jedna visoko osetljiva aparatura za finu frakcinaciju i određivanje krive temperature ključanja, sl. 15.

SL. 15: DESTILACIONE KRIVE

0 50 100

% d e s t i l i s a n o g

0

100

200

300

400

500

600

Tem

pera

tura

ključan

ja

o C B I T U M E N I

M a z i v a

D i z e l

B e n z i n iN

A

F

T

A

SL. 16: RANDMAN PROIZVODA IZ RAFINERIJA

13 159 11 8

11

31

1013

2921

17 45 3922

7

12

3 4 8

48 25 33 33 33

SAD Japan D F UK0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

%

Asortiman

Ostali

Brodska

Dizel i lož

Kerozin

Benzin

Ujednačavanje tehnologija i svetskih standarda o vozilima, motorima i

pogonskim materijalima ipak ne može da uniformiše nacionalne i geografske specifičnosti. Na sl. 16 imamo pregled rafinerijskih randmana po zemljama koji će se


18

malo menjati u budućnosti. U ostrvskim zemljama kao Engleskoj i Japanu težišni proizvodi su dizel goriva za brodove; prostrane zemlje kao SAD najviše troše benzina (samo 16 % premiuma!) i kerozina; Nemačka (40 % regulara) i nordijske zemlje zbog kućnog grejanja troše lož ulje (sa tendencijom prelaska na prirodni gas).

Osnovne karakteristike proizvoda iz svake rafinerije u prvom redu zavise od kvaliteta sirove nafte, tabela 6. Domaća nafta iz Vojvodine, oko milion tona godišnje, spada u lake (ali viskozne!) parafinske sa malim sadržajem sumpora.

Tabela 6: Tipična svojstva sirove nafte prema poreklu Svojstva Južna

Amerika

Sever.

Afrika

Severna

Amerika

Severno

more

Srednji

istok

Vojvo-

dina

Gustina,15oC,kg/l 1 0.8 0.85 0.85 0.87 0.82 Viskoznost, mm2/s 19.4 1.4 13.4 4.5 9.6 2.2 Temp. tečenja, oC +15 -5 0 0 -24 +15 Sumpor, % mase 5.5 0.1 1 0.3 2.5 0.1 Smole, % mase 2 3 7 9 6 4

SL. 17: BLOK ŠEMA RAFINERIJE U PANČEVU

Postrojenja za preradu nafte u Srbiji su locirana u Pančevu (projektovana za

5) i Novom Sadu (2.5 miliona tona) na obali Dunava. Rafinerija u Pančevu je konverzionog tipa kapaciteta 5 milona tona. Deo primarnog benzina se šalje u Petrohemiju, a od nje preuzima pirolitički (visoko oktanski) benzin. Na sl. 17 imamo blok šemu naše rafinerije u Pančevu. Kao i svako druga sirovina nafta se prvo oslobađa primesa: gasova, vode, mineralnih i ostalih materija. Prva faza prerade je zagrevanje do temperature ključanja najveće grupe proizvoda. Deo ugljovodonika koja ispari u određenom intervalu naziva se frakcijom, a postupak frakcionom destilacijom. Ako celokupnu količinu prvo isparimo pa onda postepeno kondenzujemo po frakcijama to je frakciona kondenzacija.

Potrošnja nafte u rafineriji za sopstveno funkcionisanje varira od 10 do 15% zavisno od ciljnog proizvoda: za benzin super + oko 12 %, za olovni super 10 %, za


19

regular 9 %, za dizel 6 %. Čim gustina nafte poraste za 5 % sopstvena potrošnja nafte raste za 30%. Stalno se teži smanjenju udela "crnih" (mazut, bitumen i ostatci) u odnosu na "bele" (benzin kao sirovina i kao gorivo, dizel, kerozin) proizvode. To je moguće ili uz izbor sirove nafte ili uz sekundarne postupke i porast sopstvene potrošnje. Propisi o manje benzola i sumpora u gorivima takođe podižu složenost postrojenja i cenu proizvoda. Rafinerije su velike tehnološke celine koje su toliko skupe da se vrlo često samo iznajmljuju od svetskih proizvođača, sl.18.

SL. 18: TEHNOLOGIJE U PRERADI NAFTE

NAFTAPrečišćavanje

MOTORNA GORIVASekundarni postupci-Kreking- Reformisanje- ....

PRERADA NAFTE-Atmosferska destilacija - Vakuum destilacija (Katalitička destilacija)

SINTETSKI PROCESI -Hidriranje( HC, PAO, PIB)- Hidriranje + O(Estri)- Hidriranje+O+ kat(Poliglikoli, PPG,PEG)

Mineralne baze DESTILACIJA Sirovi benzin

HC- sintetski ugljovodoniciPAO: Poli-Alfa-OlefinPIB: Poli-Izo-ButenPPG: Poli-Propilen-GlikolPEG: Poli-Etilen-Glikol

Atmosferska destilacija je početna faza prerade nafte koja se izvodi

zagrevanjem do oko 400 oC pod atmosferskim pritiskom. Pošto je temperatura pri dnu najviša, a na vrhu najniža postoji više podova za odvođenje i kondenzovanje destilata. Pre nego što se proglase kvalitetnim mineralnim ili sintetskim bazama za goriva i maziva rafinerijski proizvodi se podvrgavaju završnoj obradi i doterivanju. Danas je obavezan postupak svođenja na minimum i eliminisanje sumpora (hidrofiner tj. obrada vodonikom). Sumpor se prvo prevodi u sumporvodonik (H2S), a onda u narednom koraku (Klaus postrojenje) izdvaja u elementarnom obliku.

Vakum destilacija se izvodi sa ostatkom atmosferske destilacije radi izdvajanja težih ugljovodonika pri nešto višim temperaturama (do 420 oC) ali pri znatno nižim pritiscima (do 50 mili bara). Time se ostvaruje isparavanje težih ugljovodonika na nižim temperaturama i bez raspadanja (krekinga) viših ugljovodonika. Ostatak posle vakumske destilacije se koristi za dobijanje lož ulja, bitumena i koksa. Radi dobijanja veće količine, raznovrsnosti i višeg kvaliteta motornih goriva koriste se sekundarni postupci, sl.19 a, b i c. (U budućnosti katalitičke destilacije!?).


20

SL. 19a: BLOK ŠEMA TIPIČNE EVROPSKE RAFINERIJE (engleski termini)

SL. 19b: SIMBOLI ZA PROCESE KONVERZIJE PRI DOBIJANJU

BENZINA

Reformisanje (termičko i katalitičko) se primenjuje u obradi niskooktanskih

destilatnih benzina. To je postupak za podizanje oktanskih vrednosti i dobijanje vodonika: Cikloheksan C6H12 = Benzol C6H6 + Vodonik 3 H2 .

Katalitičko reformisanje (od 1950.) se obavlja pri nižim temperaturama i pritiscima u atmosferi vodonika pa se zove hidroforming. Kada je katalizator na bazi platine proces reformisanja se zove "platforming" i tako redom.


21

Kreking (to crack=eng.) postupci razlaganja ugljovodonika na višim temperaturama se izvode termički i katalitički. Kod termičkog krekovanja ugljovodonici se razlažu na visokim temperaturama i pritiscima. Visbreking je postupak smanjivanja viskoznosti teških komponenti, smola, voskova i sl. Kod katalitičkog krekinga promene se izvode uz prisustvo katalizatora (FCC- kreking u fluidnoj fazi).

Hidrokreking je kombinacija dva gornja postupka u prisustvu vodonika (Hydrogen) pod visokim pritiskom (do 200 bara). Pored dobijanja vrlo kvalitetnih izo-jedinjenja ovim postupcima se obavlja eliminacija sumpora i smole.

Polimerizacija (gr. mono=jedan, poly=mnogi) je sekundarni postupak u preradi nafte za konverziju molekula ugljovodnika. Sirovine za polimerizaciju su olefinski gasovi nastali tokom krekinga. Polimerizacijom se dva ili više olefinskih molekula spajaju u jedan veći. Ako se kombinuju razni olefini onda se proces naziva kopolimerizacija. Hidriranjem ovakvih benzina dobija se tehnički izooktan.

SL. 19c: GRUPNI SASTAV REFERENTNOG BEZOLOVNOG BENZINA

Sinteza je, u ovom značenju, dobijanje hemijskih novih jedinjenja i spojeva. Primenom raznih fizičkih, hemijskih i katalitičkih postupaka možemo preformulisati naftne sirovine. Nekada su to kombinacije ugljenika i vodonika, a mnogo češće složene višemolekulske sprege raznih komponenata.

Razvoj sekundarnih postupaka za preradu nafte je vrlo važan jer smanjuje zavisnost kvaliteta izlaznih proizvoda od tipa sirove nafte, tabela 7.

Bliža budućnost je obojena takvim investicijama: povećanje energijske efikasnosti svih postrojenja u preradi i ukupna ekologizacija same rafinerije i svih njenih proizvoda. Moderne rafinerije su složena i kompleksna industrijska postrojenja sa kontinualnim procesom. One se po kapacitetu prerade dele na "male" do 5 miliona tona i "srednje" do 15 miliona tona godišnje prerade nafte. Pobuda za ovu podelu je


22

nalog da rafinerije i svi njihovi proizvodi budu po ekološkim pravilima jer su propisi strožiji za srednje i velike rafinerije, a sa odloženom primenom, do 3 godine, za

"male" rafinerije. Po tradiciji 1859.g. se uzima za početak šireg korišćenja nafte. Orijentaciono možemo ovako podeliti tehnološke periode.

1860-1880. period petroleja za osvetljenje: svi ostali proizvodi primitivne prerade nemaju nikakvu

praktičnu primenu i uništavaju se. 1880-1900. period ulja: mineralna ulja, iz pensilvanijske sirove nafte,

konkuriše uljima biljnog porekla. 1900-1950. motorna goriva: naftna goriva su osnovni pokretači svih

saobraćajnih sredstava od podmornica do aviona. Posle 1950. razvoj petrohemijskih kompleksa: nafta postaje sirovina za

sintetske proizvode koji su prisutni u svim oblastima tehnike. To je doba osnivanja petrolejskih džinova. Zbog najvećeg Standard Oila, vlasništvo Dž. Rokfelera (1839-1937), vlada SAD još 1887. donosi zakon o kartelima. Firma se posle toga deli na Esso i Sokoni; u Engleskoj vlada preuzima kompaniju BP; Holandija osniva Rojal Dač 1890.g. koji posle udruživanja sa jednom engleskom firmom postaje današnji Shell; Francuska, tek posle izjave Klemansoa u Prvom svetskom ratu da kap nafte vredi koliko i kap krvi, osniva FINU sa Belgijom ELF, a Italija grupu ENI.

Svetska globalizacija otkriva i rezultante tehničkih i nacionalnih opredeljenja pojedinih zemalja. Kao primer za takve specifičnosti navodimo cene goriva, tabela 8. Kada kažemo da u SAD iz ekoloških razloga nema putničkih vozila sa dizel motorima onda ova tabela pokazuje da su u SAD dizel goriva skuplja od benzina.

Moderne rafinerije

spadaju u najkompleksnije tehničke sisteme iz kojih se tokom kontinualne prerade stalno dobijaju vrhunski proizvodi nezavisno (?) od kvaliteta ulaznih sirovina. Revizije postrojenja se obavljaju svake 2-3 godine u vrlo kratkim

rokovima ali uz pomoć specijalizovanih firmi.

Tabela 7: Sekundarni postupci Tip prerade EU,% NIS,%

Katalitički reforming 14 10 Katalitički kreking 16 12.8 Termički kreking 3 - Hidrotriting 27.2 11 Hidro kreking 4 - Visbreking 10 12.8 Koking 2 -

Tabela 8: prosečne cene motornih goriva u 2000. godini

Dolara ($) po galonu Benzin Dizel Austrija 3.22 2.68 Belgija 3.6 2.77 Engleska 4.32 4.29 Francuska 3.64 2.82 Holandija 4 2.91 Italija 3.67 3.03 Nemačka 3.62 3.23 SAD 1.45 1.53 Španija 3.05 2.47

Documents

Nafta i derivati