Filipovic Ugrenovic 2012 Organska Proizvodnja i Biodiverzitet

I OTVORENI DANI BIODIVERZITETAPančevo, 29. jun 2011. godine

Organska proizvodnja

i biodiverzitet

Zbornik referata

Pančevo, 2012.

Organska proizvodnja i biodiverzitet

Zbornik referata

Pančevo, 2012.


Izdavač: Institut ˝Tamiš˝ Pančevo, Istraživačko razvojni centar Novoseljanski put 33, 26000 Pančevo, Srbija

Recenzenti: Dr Mirjana Milošević redovni profesorDr Snežana Oljača redovni profesorDr Đorđe Glamočlija redovni profesor

Tehnička priprema:ABC-copy biro SZR

Lektor:Maja Ugrenović

Naslovna strana: Pšenica dvozrnac (Triticum dicoccum Schrank) na oglednog polja Instituta ˝Tamiš˝ u Pančevu (foto: Ugrenović).

Štampa: ABC-copy biro SZR, Fruškogorska 14, 21000 Novi Sad, Srbija

Tiraž:300 primeraka

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

631.147(082)574.1(082)

ОТВОРЕНИ дани биодиверзитета (1 ; 2011 ; Панчево) Organska proizvodnja i biodiverzitet : zbornik referata / I otvoreni dani biodiverziteta, Pančevo, 29, jun 2011. godine ; [urednici Vladimir Filipović, Vladan Ugrenović]. - Pančevo : #Institut "Tamiš", #Istraživačko razvojni centar, 2012 (Novi Sad : ABC-copy biro). - 69 str. : ilustr. ; 24 cm

Kor. nasl. - Tiraž 300. - Bibliografija uz svaki rad. - Abstracts.

ISBN 978-86-908919-2-4

a) Еколошка пољопривреда - Зборници b) Биолошки диверзитет - Заштита - ЗборнициCOBISS.SR-ID 192298764

I OTVORENI DANI BIODIVERZITETAPančevo, 29. jun 2011. godine

Urednici:Dr Vladimir FilipovićVladan Ugrenović, dipl. ing.

Programski odbor:

Dr Branka Lazić profesor emeritusDr Janoš Berenji redovni profesorDr Gvido HasDr Radosav JevđovićDr Vladimir FilipovićVladan Ugrenović dipl. ing.

Organizacioni odbor:

Vladan Ugrenović dipl. ing.Dr Vladimir FilipovićDr Branka Lazić profesor emeritusIvana Simić MSc

Slika 1: I otvoreni dani biodiverziteta, organsko demo polje, Institut "Tamiš" Pančevo (foto: Mulić).

Sadržaj

Predgovor ..................................................................................................................... 7

Stanje i okvir agrobiodiverziteta useva u EU - zaključak i perspektive za SrbijuGuido Haas ..........................................................................................................................9

Međuzavisnost organske poljoprivrede i biodiverzitetaBranka Lazić ................................................................................................................... 25

Organska demo-polja u funkciji očuvanja biodiverzitetaVladimir Filipović, Vladan Ugrenović ..............................................................35

Doprinos alternativnih biljnih vrsta agrobiodiverzitetuJanoš Berenji ..............................................................................................................53

Content

Foreword....................................................................................................................... 7

The state and framework of crop agro-biodiversity in organic agriculture in the EU - conclusion and perspectives for SerbiaGuido Haas ................................................................................................................... 9

The interconnection between organic farming and biodiversityBranka Lazić ..............................................................................................................25

Organic demo-fields in the function of biodiversity conservationVladimir Filipović, Vladan Ugrenović ..............................................................35

Contribution of alternative crops to agrobiodiversityJanoš Berenji ..............................................................................................................53

PREDGOVOR

Publikacija „Organska proizvodnja i biodiverzitet˝ je nastala kao rezultat dvaju projekata, projekta ˝Zasnivanje demo-polja kao pod-sticaj razvoju organske proizvodnje˝, koji je sprovodilo Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije preko kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD - The World Bank) i Globalnog Fonda za zaštitu životne sredine (GEF), a putem STAR projekta, „Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji˝ i projekta Integralnih i interdisciplinarnih istraživanja Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije ˝Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Du-navskog regiona˝.

Pod naslovom ˝Organska proizvodnja i biodiverzitet˝ štampani su referati koji su prezentovani na tematskom skupu „Otvoreni dani biodiverziteta“, održanom 29. juna 2011. godine na oglednom po-lju Instituta ˝Tamiš˝ u Pančevu. U četiri odabrana priloga, koji su u formi preglednih članaka, autori su obradili zadate teme koriste-ći najnovija saznanja i iskustva i ukazali na značaj međusobne in-terakcije organske proizvodnje i biodiverziteta. Multidisciplinaran pristup organskoj proizvodnji i biodiverzitetu predstavlja obeležje ove knjige. Na praktičan način u njoj se prikazuju različiti aspekti interakcije organske proizvodnje i biodiverziteta. Autori su nasto-jali da predstave sadašnje stanje u ovim oblastima u našoj zemlji i Evropskoj uniji.

Ostajemo u nadi da će ova knjiga doprineti boljem razumevanju, važnosti organske proizvodnje i njene uloge u očuvanju biodiverzi-teta u vremenima koja dolaze, a da će proizvođači, stručna, naučna javnost i građanstvo umeti da očuvaju i unaprede ono što je vekovi-ma stvarano.

U Pančevu, 26.04.2012. godine Urednici

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenović

STANJE I OKVIR AGROBIODIVERZITETA USEVA U EU – ZAKLJUČAK I PERSPEKTIVE ZA SRBIJU ¦ 9

STANJE I OKVIR AGROBIODIVERZITETA USEVA U EU – ZAKLJUČAK I PERSPEKTIVE ZA SRBIJU

Guido Haas AgroEXPERTise, Bad Honnef, Nemačka

Apstrakt: Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije (Common Sgricultural Policy - CAP) se pored određivanja smernica razvoja poljoprivrede svojih članica do 2020. bavi i subvencionisa-njem farmera. Ove subvencije se u sve većoj meri vezuju za pošto-vanje propisa o zaštiti životne sredine što farmeri moraju da dokažu (unakrsna uslovljenost - Cross Compliance). Između ostalog, biodi-verzitet obradivog zemljišta treba da bude očuvan i uvećan. Neke od direktiva i aktivnosti Evropske unije eksplicitno su fokusirane na biodiverzitet i agrobiodiverzitet.

Da bi se obezbedili pozitivni ekološki uticaji, organska poljopri-vreda sledi pristup imanentan sistemu. Prirodni biodiverzitet je od velikog značaja za stabilnost ekosistema i produktivnost. Visok nivo agrobiodiverziteta izuzetno je važan zbog raznovrsnije rotacije use-va, gajenja mahunarki radi unosa azota, i potrebe za vrstama i sor-tama prilagođenim specifičnim lokalitetima i sistemima, kao i onda kada se razmatraju specijalne marketinške strategije.

Sa organskim oplemenjivanjem, reprodukcijom semena i marke-tinškim inicijativama odavno se i sa uspehom započelo u Nemačkoj i Švajcarskoj. Takve institucije zahtevaju dugoročno angažovanje i podršku. Najbolje funkcionišu kada je pokriven i integrisan čitav vrednosni lanac, uključujući tu veleprodaju, maloprodaju i krajnjeg potrošača.

Ključne reči: organska poljoprivreda, agrobiodiverzitet, zajed-nička poljoprivredna politika Evropske unije

Uvod

Agrobiodiverzitet ima izuzetno veliki značaj, zato što je oko 75% genetske raznovrsnosti poljoprivrednih useva širom sveta izgublje-no od 90-ih godina prošlog veka (EC, 2011). U ovom radu poljopri-vreda je prikazana kao jedan od značajnih činilaca sa velikim utica-jem na biodiverzitet i životnu sredinu.

Sledstveno tome, poljoprivredna politika Evropske unije tretira

10 ¦ Biodiverzitet – jedna od ekoloških tema


biodiverzitet kao deo paketa mera za davanje subvencija u okviru postojećih zakonskih okvira. Cilj rada je da ukaže na značaj agro-biodiverziteta useva u organskoj poljoprivredi sa različitih aspekata poljoprivredne politike i komparaciji odnosa drugih oblasti sa bio-diverzitetom. Da bi se obezbedile adaptirane sorte na spoljne uslove sredine, uspešno su pokrenute neke dugoročne inicijative za organ-sko oplemenjivanje i reprodukciju semena. Predstavljeno je i oka-rakterisano nekoliko primera iz prakse.

Biodiverzitet – jedna od ekoloških tema

Uticaj poljoprivrede na resurse u životnoj sredini i na prirodu uopšte je višestruk. To naročito važi za njen uticaj na biodiverzitet a posebno na agrobiodiverzitet, gde je udeo poljoprivrede i do 100%. S druge strane, uticaj poljoprivrede na potrošnju primarne energije i na klimatske promene mnogo je manji (tabela 1).

Kategorija uticaja: Poljoprivreda u Nemačkoj:

Biodiverzitet staništa i vrsta

kreira osnovno stanište za potencijalno bogat diverzitet vrsta na otvorenom zemljištu za više vekova unapred,ali je bila ključni vinovnik izumiranja vrsta od 1950,

Agro-biodiverzitet isključivo je odgovorna za biodiverzitet useva i vrsta stoke,

Izgled prirodnih predela i funkcije zemljišta

obrađuje 55% ukupne površine zemljišta (u EU oko 50%),često prouzrokuje eroziju zemljišta u brdovitim područjima,prouzrokuje sabijanje zemljišta usled upotrebe teške mehanizacije, iscrpljuje plodnost zemljišta, naročito kada snižava nivo humusa,

Kvalitet (pijaće) podzemnih voda

glavni je uzročnik zagađenja mnogih izvora podzemnih voda, nitratima i pesticidima,

Eutrofikacija uzročnik je 40% emisije azota u vazduh, 51% emisije azota u vodu i 43% emisije fosfora u vodu,

Acidifikacija uzrokuje 20% svih emisija,Globalno zagrevanje

ispušta 13% klimatski relevantnih gasova u tragovima,

Korišćenje resursa koristi oko 3% primarne energije.

Tabela 1: Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu u Nemačkoj (Haas et al., 1995a/b; Haas et al., 2002; Haas et al., 2005; Haas, 2010)


Biodiverzitet kao deo procenjivanja procesnog kvaliteta ¦ 11

Biodiverzitet kao deo procenjivanja procesnog kvaliteta

Za potrebe poređenja uticaja poljoprivrednih sistema na životnu sredinu prilagođen je metod procenjivanja životnog ciklusa (Life-Cycle-Assessment – LCA) usaglašen sa ISO 14040. Ovaj metod uzima u obzir specifične uslove u poljoprivredi (Geier et al., 1998; Geier & Koepke, 1998). Tipičan LCA metod u industriji razmatra prevashodno abiotičke faktore kao što su: energija, emisija gasova u tragovima, otpad i zagađenje. Ocenjivanje uticaja poljoprivrede mora da obu-hvati i biotičke faktore i komponente ekosistema, kao što su plod-nost zemljišta, stočarstvo i biodiverzitet (Haas et al., 2000).

• Tamnosiva boja – konvencionalni poljoprivredni sistem; • Siva boja - nije dopuštena upotreba mineralnog azota;• Svetlosiva boja - organski poljoprivredni sistem, bliži spolj-

noj ivici, kao pozitivniji, manje negativan.

Slika 1: Procenjivanje uticaja poljoprivrednih sistema na životnu sredinu – primer iz prakse: Procesno procenjivanje životnog ciklusa farme mlečnih krava na pašnjacima u južnoj Nemačkoj (Haas et al., 2001).

Sistemi organske poljoprivrede pokazuju se kao superiorni, kada se procenjuje sveukupan uticaj na životnu sredinu (slika 1). Pored klasičnog koncepta u kome se razmatra kvalitet proizvoda, uticaj na životnu sredinu, sagledava se i kroz procesni kvalitet proizvodnog sistema. Danas je potrošačima veoma važan kvalitet prerade. Odr-živost poljoprivrede na opštijem nivou, a takođe i svih privrednih delatnosti mora da uzima u obzir i pitanje kvaliteta prerade - korpo-rativna društvena odgovornost (CSR).

12 ¦ Agroekološka politika i zakonodavstvo Evropske unije


Agroekološka politika i zakonodavstvo Evropske unije

Jedna od ključnih tema poljoprivredne politike EU je biodiverzi-tet i razvoj prirodnih poljoprivrednih sistema i tradicionalnih po-ljoprivrednih pejzaža (http://ec.europa.eu/ agriculture/envir/index_en.htm 2011). Farmerima se nude specifične agroekološke šeme i finansijska podrška da bi se dostigli viši standardi biodiverziteta.

Sa druge strane definisani su minimalni standardi. U slučaju da farmeri ne ispunjavaju takve minimalne standarde, određeni deo EU subvencija mora biti vraćen (EC, 2009a/b). Definicija, broj i nivo ovih minimalnih standarda sve je precizniji i veći. Međutim, proces po-litičke klarifikacije veoma je spor i zahteva mnogo vremena. Osnov-na pokretačka snaga su potrošači i glasači, predstavnici sve većeg dela društva koji zahtevaju više ekoloških pomaka od veoma visokih isplata Evropske unije farmama.

Strategija EU za očuvanje biodiverziteta do 2020.

Da bi zaustavila još uvek prisutan gubitak biodiverziteta i degra-daciju ekosistema EU je 03.06.2011. objavila „Strategiju EU za oču-vanje biodiverziteta do 2020. godine“ čiji je cilj „povraćaj izgublje-nog biodiverziteta i ubrzavanje tranzicije EU prema resursno efika-snoj i zelenoj privredi”. Samom formulacijom cilja te nove strategije indirektno se priznaje da su sve dosadašnje aktivnosti i mere bile manje-više neuspešne http://europa.eu/rapid/pressReleases Action.do?reference=IP/11/526

Direktive EU o agrobiodiverzitetu

Fokusirajući se na agrobiodiverzitet, Evropska komisija usvojila je dve direktive koje imaju za cilj rešavanje većeg broja pitanja koja se odnose na ovu oblast:

• Direktiva 2008/62/EC iz juna 2008. o prihvatanju poljopri-vrednih lokalnih populacija i varijeteta koji su prirodno pri-lagođeni lokalnim i regionalnim uslovima i ugroženi genet-skom erozijom i o plasmanu na tržište semena i semenskog krompira tih lokalnih populacija i varijeteta.

• Direktiva 2009/145/EC od 26. novembra 2009. o prihvatanju lokalnih populacija i varijeteta povrća koji se tradicionalno uzgajaju u određenim lokalitetima i regijama i varijetetima


Biodiverzitet u organskoj poljoprivredi ¦ 13

bez suštinske vrednosti za komercijalnu proizvodnju useva već se gaje u posebnim uslovima za potrebe stavljanja seme-na na tržište.

Neke od inicijativa u oblasti organske poljoprivrede i zaštite pri-rode mogle bi na dobar način da iskoriste obe ove direktive, kada se one prenesu u nacionalni zakonodavni okvir i njemu prilagode. Osnovne aktivnosti su identifikacija, registracija i vraćanje u upotre-bu lokalnih populacija i starih sorti.

Biodiverzitet u organskoj poljoprivredi

Od samog početka razvijanja sistema organske poljoprivrede, bi-odiverzitet je smatran jednim od ključnih pitanja, koje je podjedna-ko važno kao i plodnost zemljišta. Jezikom moderne terminologije, biodiverzitet u organskoj poljoprivredi fokusira se na dva pitanja. Jedno je uticaj poljoprivrede na procesni kvalitet razmatra pitanje dobrobiti za prirodu kao što je navedeno gore (slika 1), a drugo se odnosi na biodiverzitet i lepotu prirodnih ili divljih vrsta, staništa i biotopa, do nivoa izgleda prirodnih predela. Visok biodiverzitet sma-tra se rezultatom obrađivanja agroekosistema metodama organske poljoprivrede.

Mnoge studije koje su se bavile poređenjem uticaja različitih po-ljoprivrednih sistema jasno su pokazale pozitivan uticaj metoda or-ganske poljoprivrede na parametre biodiverziteta kao što su: razno-vrsniji taksoni, veće bogatstvo vrsta, veće izobilje (Bengtsson, 2005; Frieben & Koepke, 1996; Fuller et al., 2005; Hole et al., 2005; Norton et al., 2009; Wetterich & Haas, 2000).

Stabilnost agroekosistema kao resursa u poljoprivredi dovodi do indirektne kontrole štetočina što obezbeđuje i povećava produktiv-nost. U nedavno izvršenoj studiji (Krauss et al., 2011), kada su upore-đena susedna konvencionalna i organska polja, došlo se do zaključka da organska poljoprivreda povećava biodiverzitet, uključujući važ-ne funkcionalne grupe kao što su biljke, polinatori i predatori koji poboljšavaju prirodnu kontrolu štetočina. Preventivna aplikacija insekticida na konvencionalnim poljima ima samo kratkoročne po-sledice po brojnost populacija lisnih vašiju, a dugoročne negativne posledice po biološku kontrolu štetočina.

14 ¦ Međusobni uticaj agrobiodiverziteta i organske poljoprivrede


Međusobni uticaj agrobiodiverziteta i organske poljoprivrede

Za razliku od konvencionalnih poljoprivrednih sistema koji su orijentisani ka kupovini inputa, organska farma fokusira se na sop-stvene inpute u kreiranju proizvodnih sistema prilagođenih svom lokalitetu. Organski poljoprivredni sistem organizuje se u skladu sa sistemom niskog nivoa korišćenja spoljašnjih inputa, oslanjajući se na sopstvene resurse u najvećoj mogućoj meri.

Azot je hranljivi element koji nameće najveća ograničenja u or-ganskoj proizvodnji. Budući da upotreba sintetički proizvedenog azota nije dozvoljena u organskoj poljoprivredi, farmeri moraju da seju mahunarke. Korišćenjem simbiotičko-biološke fiksacije azota koja je svojstvena mahunarkama obezbeđuje se visok nivo plodnosti zemljišta, kao i produktivnost i kvalitet sistema gajenja (Haas, 2001; Haas et al., 2002; Haas et al., 2007a/b/c). Isplativost gajenja mahunar-ki čak utiče i na geografsku raspoređenost sistema organske poljo-privrede (Haas, 2005).

Postoji više mogućnosti za gajenje mahunarki u organskoj poljo-privredi:

• Krmne biljke, kao što su lucerka ili crvena detelina u smeši sa travom koje se mogu koristiti i kao zelenišno đubrivo;

• Soja i druge vrste mahunarki, grašak, lupina u njivskoj pro-izvodnji;

• Međuusevi kao sirovina za stočnu hranu ili zelenišno đubri-vo, tokom leta: grahorica i različite vrste deteline, a tokom zime: maljava grahorica, detelina inkarnatka, ozimi stočni grašak;

• Mahunarke sa pašnjaka: bela detelina, grahorica i druge vr-ste deteline;

• Azola na pirinčanim poljima pod vodom;• Leguminozno drveće u agrošumarskim sistemima.

Suprotno tome, konvencionalnu poljoprivredu u mnogim zapad-nim zemljama već više od 60 godina, očigledno prati trend negajenja leguminoznih useva. U Nemačkoj je udeo deteline, lucerke, stočnog graška i boba u ishrani stoke značajno opao, a u nekim slučajevima biljne vrste iz ove grupe su potpuno isključene iz proizvodnje. S druge strane udeo useva koji zahtevaju sintetički azot, kao što je ku-kuruz se značajno povećao (slika 2). Savremena stočarska proizvod-nja oslanja se u velikoj meri na ishranu stoke proizvodima od žita. Shodno tome, udeo ječma i pšenice takođe se povećao, za razliku od raži i ovsa koji je ranije korišćen u ishrani konja.


Oplemenjivanje i selekcija za potrebe agrobiodiverziteta ¦ 15

Slika 2: Udeo useva u Nemačkoj od 1950. do 1999. (Wetterich, 2004)

Danas, svega nekoliko useva dominira u konvencionalnom poljo-privrednom sistemu. U Nemačkoj u oblastima u kojima se obavlja intenzivna poljoprivreda, slično kao u Vojvodini, farmeri često gaje samo dve ili najviše tri vrste useva. Konvencionalni farmeri ne mo-raju da gaje leguminozne useve kao što su to činili pre više decenija. Danas je moguće kupiti industrijski proizveden azot u džakovima, koji je jeftin i kojim se lako rukuje. U organskoj poljoprivredi takva intenzifikacija i specijalizacija setve nije moguća. Najmanje 1/4 do 1/3 useva moraju biti leguminozni usevi. Leguminoze i nelegumi-nozne biljke obično ne dozvoljavaju kratke periode plodosmene ili gajenje u monokulturi što je još više izraženo u organskoj poljo-privredi. Stoga je visok biodiverzitet useva neophodan u organskoj proizvodnji.

Oplemenjivanje i selekcija za potrebe agrobiodiverziteta

Osamdesetih godina prošlog veka, u Nemačkoj je posle višegodiš-nje diskusije postalo jasno da su za organsku poljoprivredu potrebne specijalne sorte koje bi ispunile njene specifične potrebe (slika 3). Objavljene su prve na istraživanjima zasnovane definicije ideotipova (Haas & Friedt, 1990; Eisele & Koepke, 1997a/b; Drews et al., 2009).

16 ¦ Oplemenjivanje i selekcija za potrebe agrobiodiverziteta


Slika 3: Ciljevi u oplemenjivanju i selekciji sorta i morfološka svojstva ideotipova pšenice za sisteme organske poljoprivrede

(Koepke, 1995; Eisele & Koepke, 1997)

Istraživačke mreže razmenjivale su ideje, razmatrale pristupe i ograničenja u organskom oplemenjivanju. Jedna od ključnih inici-jativa bila je EU-COST Akt 860: „Održiva proizvodnja žita sa niskim inputom: zahtevane karakteristike varijeteta i biodiverzitet useva”. Mreže su bile dalje podeljene na radne grupe: „genetika i opleme-njivanje”, „biostatistika”, „interakcija biljka-zemljište”, „interakcije biljka-biljka”, „kompleksi biljka-bolest” i „testiranje i sertifikacija varijeteta”. Publikacije, izveštaji, priručnik i partneri za kontakt još uvek su dostupni:

• www.cost860.dk , www.cost860.dk/doc/Action860Brochure.pdf • http://w3.cost.eu/fileadmin/domain_files/ABFS/Action_860/

poster/poster-860.pdf • http://w3.cost.eu/fileadmin/domain_files/ABFS/Action_860/

final_report/final_report-860.pdf

Danas, kao i u svim ostalim sektorima, asocijacija oplemenjivača EUCARPIA pokriva i oblast oplemenjivanja u organskoj poljoprivre-di, a jedna od sprovedenih aktivnosti je Konferencija EUCARPIA-je koja je održana u Parizu, 1-3. decembar 2010. godine sa temom „Oplemenjivanje na otpornost: jedna od strategija za organske i sisteme poljoprivrede sa niskim inputom” (https://colloque.inra.fr/


Finansiranje organskog oplemenjivanja pomoću specijalnih aktivnosti i marketinga ¦ 17

eucarpia2010_organic_li/Proceedings). Tom prilikom predstavljene su sorte koje su odavno razvili profesionalni oplemenjivači, izme-đu ostalih prikazana je sorta kineskog kupusa Atsuko, kao primer biodinamičkog oplemenjivanja u asocijaciji „Kultursaat“, Nemačka (www.kultursaat.org/pdf/fleck10b.pdf).

Finansiranje organskog oplemenjivanja pomoću specijalnih aktivnosti i marketinga

Oko 1990. započete su veoma skromne inicijative za reprodukciju sorata pogodnih za gajenje u organskoj poljoprivredi. Neke od tih sorata već su bile u upotrebi duže vreme, ali više nisu bile privlačne za konvencionalnu intenzivnu poljoprivredu. Posle mnogo godina prevashodno privatnog doniranja sredstava, finansiranje ovakvih inicijativa dobro se ustalilo. Danas se na taj način organski farmeri obezbeđuju semenima i sortama odgovarajućim za organske proi-zvodne sisteme koje ispunjavaju očekivanja potrošača.

Ko je vlasnik semena? - Finansiranje takvih inicijativa za or-gansko oplemenjivanje i reprodukciju semena često se razlikuje u odnosu na privatno konvencionalno semenarstvo. Pošto se visok bi-odiverzitet useva i sorti smatra kulturnim nasleđem i ciljem, ove sorte više nisu u vlasništvu privatnih lica ili kompanija. Pre bi se moglo reći da nevladina udruženja “poseduju” sorte jer ih ona zva-nično registruju. Međutim, reprodukcija, čišćenje, pakovanje, mar-keting i prodaja semena ostaju tipično poslovne aktivnosti u kojima se koriste privremene licence.

Organsko oplemenjivanje i primeri iz prakse u semenarstvu

Jedan od primera je semenarska kompanija „Bingenheimer Saa-ten” koja je specijalizovana za nehibridne sorte povrća i ukrasnih biljaka, naročito za potrebe organskih farmi. Sarađujući sa 80 par-tnerskih farmi na reprodukciji organskih semena, ova kompanija ima u svojoj tržišnoj ponudi oko 350 različitih sorti (www.bingen-heimersaatgut.de).

Slično tome, švajcarski oplemenjivač Peter Kunz specijalizovao se za organska žita koja oplemenjuje od 80-ih godina prošlog veka. Danas u Švajcarskoj postoji mreža koju čine: organizacija koja je vla-snik semena, na čelu sa oplemenjivačem Peter Kunzeom i kompani-

18 ¦ Marketing agrobiodiverziteta: stare lokalne populacije i sorte


ja za reprodukciju semena „Rheinau” (http://gz.peter-kunz.ch, www.sativa-rheinau.ch).

Neke od ovih specifičnih sorata organskih žita i povrća, pa i sam način oplemenjivanja označavaju se na etiketama i reklamiraju u sklopu marketinškog predstavljanja finalnog proizvoda (npr. sok od šargarepe, hleb). Na taj način potrošač postaje svestan ne samo či-njenice da je proizvod organski, već i da je samo oplemenjivanje u potpunosti sledilo organski poljoprivredni pristup.

Marketing agrobiodiverziteta: stare lokalne populacije i sorte

Švajcarska fondacija „ProSpecieRara” stara se o retkim i starim lo-kalnim populacijama i sortama. Ova fondacija opisuje više od 1.500 vrsta, linija i lokalnih populacija (www.prospecierara.ch). Neke od ovih sorata koriste komercijalne (često organske) farme i takve sorte se prodaju uz pomoć specijalnog marketinškog principa u kome se naglašava regionalna proizvodnja i osobenost, npr. povrća i voća. Potrošači mogu da kupe takve proizvode u jednom od dva velika švajcarska COOP supermarketa (www.coop.ch).

Marketing agrobiodiverziteta: stare lokalne sorte paradaj-za - Istraživanja bi mogla da pokažu da bi potrošači bili voljni da plate višu cenu za stare sorte paradajza sa niskim prinosom ako bi se dokazalo da im preti izumiranje u lokalu, da su proizvedene u odre-đenom regionu i da su veoma dobrog ukusa (Klein and Koepke, 2010).

Holandska kompanija „Eosta”, jedna od najvećih veletrgovina po-vrćem u Evropi specijalizovana za organsku poljoprivredu, upravo je započela proizvodnju i marketinšku kampanju organske egzotične hrane, delikatesa i „zaboravljenog” povrća u 2011-oj godini (www.eosta.com). Njihov udarni proizvod je mešavina različitih vrsta or-ganski proizvedenog čeri paradajza, koji se prodaje u nemačkim su-permarketima (slika 4).


Odnos i uticaj genetički modifikovanih organizama na biodiverzitet ¦ 19

Slika 4: Organski cherry paradajz (foto: Haas).

Odnos i uticaj genetički modifikovanih organizama na biodiverzitet

Suočena sa ogromnim razvojem biotehničkih i tehnologija za ge-

netsku modifikaciju, organska poljoprivreda morala je da definiše moguće i neprihvatljive metode oplemenjivanja. Integrisan je onaj deo društva koji ne želi genetski modifikovanu hranu i pokrenut izvestan broj akcionih kampanja. Neke od njih tesno su povezane sa organskim oplemenjivačima. Opšti cilj je da se potrošači uključe u proizvodne teme od zajedničkog interesa:

• SOS – Spasimo naša semena (Save Our Seeds) www.saveourseeds.org/en.html

• Sejmo za budućnost (Sowing the Future) www.aveniersem.ch • Žanjimo diverzitet (Harvesting Diversity) www.seed-soverei-

gnty.org/EN

20 ¦ Finansiranje biodiverziteta u Srbiji


Finansiranje biodiverziteta u Srbiji

Nemačka organizacija za razvojnu saradnju koju predstavlja GIZ nudi razvojna partnerstva privatnom sektoru (Public Private Par-tnership - PPP). Biodiverzitet u poljoprivredi jedna je od primarnih tema ove inicijative. Privatne kompanije udruženo i uz podršku GIZ-a mogu da započnu neke aktivnosti. Za više informacija molimo kontaktirajte GIZ-ovu kancelariju za ACCESS projekat u Beogradu, g-đu Stefanie Ruck, E-mail: [email protected].

Zaključak

Postoji velika verovatnoća da će Srbija na putu intenzifikacije, u svojim nastojanjima da dostigne nivo poljoprivredne proizvodnje severozapadne Evrope, biti suočena sa značajnim gubitkom biodi-verziteta i agrobiodiverziteta.

Međutim sa druge strane Srbija, a naročito njeni južni delovi, još uvek imaju veoma visok i bogat biodiverzitet i agrobiodiverzitet. Na svakom pojedincu ostaje da sačuva agrobiodiverzitet još uvek bogate flore i faune, bez obzira na to da li je političar, naučnik, ople-menjivač, poljoprivrednik, prerađivač, trgovac ili potrošač. U Evropi su u toku mnoge uspešne aktivnosti u koje se možete uključiti.

Literatura:

Bengtsson, J., Ahnstroem, J., Weibull, A.-C. (2005): The effects of orga-nic agriculture on biodiversity and abundance: a meta-analysis. J. Applied Ecology 42, 261–269.

Drews, S., Neuhoff, D., Koepke, U. (2009) Weed suppression ability of three winter wheat varieties of different row spacing under orga-nic farming conditions. Weed Research 49, 526–533.

EC (European Council) (2009a): Regulation No 73/2009 of 19 January 2009 establishing common rules for direct support schemes for farmers under the common agricultural policy and establishing certain support schemes for farmers.

EC (European Council) (2009b): Regulation No 1122/2009 of 30 No-vember 2009 laying down detailed rules for the implementation of Council Regulation (EC) No 73/2009 as regards cross-compli-ance, modulation and the integrated administration and control


Literatura: ¦ 21

system, under the direct support schemes for farmers provided for that Regulation.

EC (European Commission) (2011): Biodiversity Strategy 2020. Pu-blished 3 May 2011. Brussels.

Eisele, J.-A., Koepke, U. (1997a): Choice of cultivars in Organic Far-ming: New criteria for winter wheat ideotypes. Vol. I: Light con-ditions in stands of winter wheat affected by morphological fe-atures of different varieties. Zeitschrift fuer Pflanzenbauwissen-schaften 1, 19-25.

Eisele, J.-A., Koepke, U. (1997b): Choice of cultivars in Organic Far-ming: New criteria for winter wheat ideotypes. Vol.II: Weed com-petitiveness of morphologically different cultivars. Zeitschrift fuer Pflanzenbauwissenschaften 1, 84-89.

Frieben, B., Koepke, U. (1996): Effects of farming systems on biodi-versity. In: Isart, J., Llerena, J.J. (Eds.), Proceedings of ENOF (Eu-ropean Network on Research in Organic Farming) Workshop on Biodiversity and Land Use: The Role of Organic Farming, Bonn, Germany, 11–21.

Fuller, R. J., Norton, L.R., Feber, R.E., et al. (2005). Benefits of organic farming to biodiversity vary among taxa. Biol. Lett. 1, 431-434.

Geier, U., Frieben, B., Haas, G., Molkenthin, V., Koepke, U. (1998): Oeko-bilanz Hamburger Landwirtschaft - Umweltrelevanz verschiede-ner Produktionsweisen, Handlungsfelder Hamburger Umweltpo-litik. Publisher Dr. Köster, Berlin, Germany.

Geier, U., Koepke, U. (1998): Comparison of conventional and organic farming by process-life cycle assessment - a case study of agri-culture in Hamburg. In: Ceuterick, D. (Ed.), Proceedings of the In-ternational Conference on Life Cycle Assessment in Agriculture, Agro-Industry and Forestry, Brussels, Belgium, 31–38.

Haas, G. (2001): Organic Agriculture in ground water catchment are-as: performance and optimization of the agronomic nitrogen ma-nagement (in German). Post-doctorate-thesis, Verlag Dr. Koester, Berlin, 165.

Haas, G. (2005): Organic agriculture in North-Rhine-Westphalia: Empirical analysis of the heterogeneous geographical distribu-tion (Only abstract in German), Agrarwirtschaft 54/2, 119 - 127.

Haas, G. (2010): Wasserschutz im Oekologischen Landbau Leitfaden für Land- und Wasserwirtschaft. Bundesprogramm Oekologis-cher Landbau FKZ 06OE175. 62 S.

Haas, G., Berg, M., Koepke (2002): Nitrate leaching: comparing conven-tional, integrated and organic agricultural production systems. In: Agricultural Effects on Ground and Surface Waters (Steen-

22 ¦ Literatura:


vorden, J., F. Claessen & J. Willems, eds.), Intern. Association of Hydrological Sciences, IAHS Publ. no. 273, Oxfordshire, UK, 131-136.

Haas, G., Bach, M., Zerger, C. (2005): Nitrogen and phosphorus sur-plus caused by agriculture - nutrient budgets of the districts in North-Rhine-Westphalia (in German). LOEBF-Mitteilungen, Lan-desanstalt fuer Oekologie, Bodenordnung und Forsten NRW, Rec-klinghausen, 2/05, 45-49.

Haas, G., Brand, H., Puente de la Vega, M., Koepke, U. (2007): Nitrogen from hairy vetch (Vicia villosa Roth) as winter green manure for white cabbage in organic horticulture. Biological Agriculture & Horticulture 25, 37-53.

Haas, G., Caspari, B., Koepke, U. (2002): Nutrient cycle on organic farms: stall balance of a suckler herd and beef bulls. Nutrient Cycling in Agroecosystems 64, 225-230.

Haas, G., Deittert, C., Koepke, U. (2007): Impact of feeding pattern and feed purchase on area- and cow-related dairy performance of or-ganic farms. Livestock Science 106, 132-144.

Haas, G., Deittert, C., Koepke, U. (2007): Farm gate nutrient balances of organic dairy farms at different intensity levels in Germany. Renewable Agriculture and Food Systems 22, 223 - 232.

Haas, G., Geier, U., Schulz, D. G., Koepke, U. (1995a): Comparing con-ventional and organic agriculture - part I: climate relevant carbon dioxide emission from the use of fossil energy use (only abstract in English). Berichte ueber Landwirtschaft 73, 401 - 415.

Haas, G., Geier, U., Schulz, D. G., Koepke, U. (1995b): The climatic rele-vance of the agricultural sector in the Federal Republic of Ger-many: reduction in carbon dioxide emission (only abstract in En-glish). Berichte ueber Landwirtschaft 73, 387 - 400.

Haas, G., Friedt, W. (1990): Objectives and options of breeding nutri-ent efficient crops . Arbeitstagung 1990 der “Arbeitsgemeinschaft der Saatzuchtleiter”, 20. - 22.11.1990, Bundesanstalt fuer alpen-laend. Landwirtschaft Gumpenstein, Irdning, Oesterreich, 21-37.

Haas, G., Wetterich, F., Geier, U. (2000): Life Cycle Assessment Fra-mework in Agriculture on the Farm Level. J. of Life Cycle Asse-ssment 5, 345–348.

Haas, G., Wetterich, F., Koepke, U. (2001): Comparing intensive, exten-sified and organic grassland farming in southern Germany by process life cycle assessment. In: Agriculture, Ecosystems & Environment 83 (1-2): 43-53.

Hole, D.G., Perkins A.J., Wilson, J.D. Alexander, I.H. Grice, P.V. Evans A.D. (2005): Does organic farming benefit biodiversity? Biological


Literatura: ¦ 23

Conservation 122, 113–130.Norton, L., Johnson, P., Joys, A., et al. (2009): Consequences of organic

and non-organic farming practices for field, farm and landscape complexity. Agric., Ecosystems and Environment 129, 221-227.

Klein, D., Gkisakis, V., Krumbein, A., Livieratos, I., Koepke, U. (2010): Old and endangered tomato cultivars under organic greenhouse pro-duction: effect of harvest time on flavour profile and consumer acceptance. Intern. J. Food Sci. and Techn. 45, 2250–2257.

Kraus, J., Gallenberger, I., Steffan-Dewenter, I. (2011): Decreased Functional Diversity and Biological Pest Control in Conventio-nal Compared to Organic Crop Fields. PLoS ONE 6(5): e19502. doi:10.1371/journal.pone.0019502.

Wetterich, F. (2004): Umweltindikatorensysteme: Entwicklung und Anwendung am Beispiel der Landwirtschaft. .Diss., Univ. Bonn, Ver-lag Dr. Koester, Berlin.

Wetterich, F., Haas, G. (2000): Agricultural life cycle assessment in the Allgaeu region: Impact categories landscape image and bio-diversity (in German). Natur und Landschaft 75/12, 474-480.

24 ¦ Literatura:


THE STATE AND FRAMEWORK OF CROP AGRO-BIODIVERSITY IN ORGANIC

AGRICULTURE IN THE EU - CONCLUSION AND PERSPECTIVES FOR SERBIA

Dr Guido HaasAgroEXPERTise, Bad Honnef, Germany

Abstract: The predominant part of the EU Common Agricultural Policy (CAP) of the European Union (EU) is about subsidising its farmers. These subsidies are more and more linked to environmen-tal benefits the farmers have to proof (Cross Compliance). Among others the biodiversity of the farmed area should be ensured and enhanced. In addition some EU directives and activities focus on biodiversity and agro-biodiversity explicitly.

To ensure positive environmental impacts organic farming follows a system-immanent approach. Natural biodiversity is of high relevance considering the ecosystem stability and producti-vity. A high level of agro-biodiversity is very important because of wider crop rotations, growing leguminous crops for the nitrogen input, and the need for specific site and system adapted species and cultivars, also when considering special marketing strategies.

Long-time organic breeding, seed reproduction and sales initia-tives have been successfully established in Germany and Switzer-land. Such organic institutions require long term engagement and support. It works best if covering and integrating the whole value chain including wholesalers, retailers, and consumer.

Key words: organic agriculture, agrobiodiversity, EU Common Agricultural Policy (CAP).


MEĐUZAVISNOST ORGANSKE POLJOPRIVREDE I BIODIVERZITETA ¦ 25

MEĐUZAVISNOST ORGANSKE POLJOPRIVREDE I BIODIVERZITETA

Branka Lazić Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

Apstrakt: Međuzavisnost organske proizvodnje i biodiverziteta leži u činjenici da se u ovoj proizvodnji primenjuju ekološki principi i agroekološke mere radi oživljavanja prirodnih bioloških ciklusa, a poštujući međuzavisnost živog sveta. Holistički pristup multifunkci-onalne organske proizvodnje nastale nadogradnjom poljoprivredne proizvodnje sa nepoljoprivrednim proizvodima i uslugama, isklju-čuje primenu sintetičkih hemijskih sredstava i GMO. Raznovrsnost proizvodnje izražena već u obaveznom proširenom plodoredu, gaje-njem međuuseva, pokrovnih vrsta, vrsta za zelenišno đubrenje kao i korisnih bioaktivnih biljaka i predatora, uz izbor otpornih, pre svega autohtonih sorti i rasa, čini ovu proizvodnju zavisnom od stanja bio-diverziteta. Istovremeno multifunkcionalna organska poljoprivreda doprinosi očuvanju genetičkih resursa i ekosistemskog diverziteta, a mogućnost većeg zapošljavanja i većeg profita stvara osnovu za kvalitetniji život i na selu.

Ključne reči: organska poljoprivreda, multifunkcionalnost, bio-diverzitet

Uvod

Međuzavisnost organske poljoprivrede i biodiverziteta proističe iz osnovnih ekoloških principa kruženja materije i povezanosti ži-vog sveta u prirodi, pretočenih preko agroekoloških principa i mera u tehnologije biljne i stočarske proizvodnje. Agroekologija je uvek osnova poljoprivrede, ali isticanje njene uloge (Oljača, 2009) značaja i primene menjala se sa rastom i razvojem sistema poljoprivrede. Tradicionalna poljoprivreda se i sada u visokom stepenu oslanjala na agroekologiju.

Konvencionalni (industrijski) načini poljoprivrede pored obezbe-đenja dovoljno hrane i drugih proizvoda, izazvali su i niz negativnih posledica, ne samo ekoloških već socijalnih i ekonomskih. Javljaju se brojne ekološke bolesti: „bolesti biotopa” i „bolesti biocenoze”.

26 ¦ Organska poljoprivreda


Bolest biotopa uključuje: štetne emisije gasova u vazduhu i vodi; ostatke pesticida i teških metala u vodi, zemljištu i vazduhu; de-gradaciju fizičkih i hemijskih osobina zemljišta (smanjenje sadržaja humusa, zakiseljavanje), ali i narušen odnos i broj pojedinih grupa mikroorganizama; zagađenje površinskih i podzemnih voda, gubitak poljoprivrednog zemljišta urbanizacijom, erozijom i dr. Bolesti bio-cenoze uključuju: gubitak genetičkih resursa gajenih i divljih biljaka i životinja, smanjenje i gubitak prirodnih neprijatelja štetnih inseka-ta i patogena, pojačan broj i intenzitet štetočina i njihova otpornost na pesticide, hemijsko zagađenje i uništavanje prirodnih mehaniza-ma kontrole. Najznačajnije pretnje životnoj sredini su procesi degra-dacije zemljišta, ekstremni hidrološki događaji i nepovoljne prome-ne biohemijskog kruženja elemenata (Kovačević i sar., 2011).

Kao odgovor takvom stanju razvijaju se brojni agroekološki si-stemi proizvodnje (Lazić i Lazić, 2008), čiji je cilj održivost poljo-privrede odnosno ukupan održiv razvoj. U okviru tih sistema ističe se organska poljoprivreda koja se u EU i smatra modelom održive poljoprivrede.

Organska poljoprivreda

Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje hrane, sa integrisa-nim ekološkim (agroekološkim) principima i metodama konvencio-nalne ili tradicionalne poljoprivrede. Pritom, pristup poljoprivredi postaje celovit holistički sistem, a ne „jedan problem - jedno reše-nje”. Time je organska proizvodnja usmerena ka kvalitetu proizvoda, poštovanju ekoloških principa i prirodnih ciklusa uz visok stepen zaštite ekosistema i životne sredine. Definicija ističe da je organska poljoprivreda celovit sistem upravljanja proizvodnjom koja se bazira na ekološkim principima, visokom stepenu biološke raznovrsnosti (biodiverzitet), očuvanju prirodnih resursa, primeni visokih standar-da o dobrobiti životinja i načina proizvodnje korišćenjem prirodnih supstanci i postupaka. Zato, organska proizvodnja nije samo, kako se često govori, poljoprivreda koja ne primenjuje mineralna đubri-va, pesticide i druga sintetizovana hemijska sredstva. Ona je mnogo više od toga. Sa izrazitim ekološkim principima ponekad je teško shvatljiva upravo zato što se mora razumeti, znati i primeniti celo-vit sistem (tehnologija) proizvodnje, a ne pojedinačne agrotehničke mere.

Organska poljoprivreda se razvila od baštenske proizvodnje, koja je i danas značajna. Razvojem tržišta, organska proizvodnja posta-


Organska poljoprivreda ¦ 27

je robna proizvodnja (uvođenje standarda, sertifikata) sa više po-ljoprivrednih proizvoda nego u konvencionalnoj proizvodnji, zbog primene proširenog plodoreda i drugih agrotehničkih mera (Lazić i Šeremšić, 2010). Najznačajnija je proizvodnja u sistemu eko-farmi, različite veličine, sa uravnoteženom biljnom i stočarskom proizvod-njom (Kavgić i Lazić., 1999). Danas se kod nas razvijaju svi oblici or-ganske proizvodnje. Uz proizvodnju veoma su zastupljeni organski sertifikovani proizvodi sakupljeni u prirodi (šumsko voće, pečurke, lekovite i začinske vrste).

Uloga organske poljoprivrede danas u uslovima evidentnih eko-loških i klimatskih promena ima pun značaj. Sigurno najznačajniji je doprinos organske poljoprivrede - proizvodnja kvalitetne, zdravstve-no bezbedne hrane i zaštita biodiverziteta. Organska hrana je proi-zvod organske poljoprivrede i po svojim osnovnim biohemijskim ka-rakteristikama odgovara datoj vrsti i sorti. Primena ekoloških agro-tehničkih mera doprinosi ispoljavanju vrednijih komponenti hrane posebno iz grupe sekundarnih materija. Pravilan izbor vrste i sorte za dati region doprinosi višoj nutritivnoj vrednosti organske hrane. Organsko voće i povrće kao deo svakodnevnog obroka, ima prirodan ukus, miris i boju karakterističnu za vrstu i sortu. Uz to veći je sadr-žaj suve materije (za oko 25%), sadržaj vitamina C (oko 28%) i beta karotena, zatim flavonoida (do 70%), kao i drugih bioloških aktivnih materija - antioksidanata. U povrću je za oko 90% manje nitrata, veoma štetnih za čoveka, a posebno za decu. U mleku je redukovan sadržaj štetnih metala, mikotoksina, rezidua pesticida i glukoalka-loida. U mesu je veći sadržaj nezasićenih masnih kiselina, posebno omega 3 nezasićene masne kiseline. Biljke sadrže više prirodnih bi-otoksina, kao što je solanin u krompiru i tomatin u paradajzu, što povećava njihovu otpornost na bolesti i štetočine. Organska proi-zvodnja ostvaruje veći prinos u sušnim godinama u odnosu na kon-vencionalnu proizvodnju, jer su biljke otpornije, sadrže manje vode u ćelijama. Metode proizvodnje omogućuju smanjenje gubitaka ze-mljišta erozijom za 20% do 40%. Hrana je bez ostataka pesticida, teških metala, bez antibiotika, hormona rasta i aditiva, a zabranjeno je korišćenje genetskimodifikovanih sorti, rasa i dr, što sve zajedno povećava njenu nutritivnu i zdravstvenu vrednost. Organski proi-zvodi su sigurni jer se vrše redovne kontrole proizvodnog procesa, a sertifikovana je proizvodnja transparentna, sledljiva, a dokumenti i logo (slika 5) su garancija da je to organski proizvedena hrana.

28 ¦ Multifunkcionalna organska poljoprivreda


Slika 5. Malo gajeno povrće – organski proizveden fizalis (foto: Lazić)

Organska proizvodnja vodi brigu o životinjama i one se uzgajaju u prirodnim uslovima što omogućuje ispoljavanje njihovih prirod-nih funkcija i ponašanja i kvalitetnije proizvode.

Multifunkcionalna organska poljoprivreda

Potreba bržeg razvoja porodičnih farmi, uslovila je raznovrsno korišćenje i plasiranje proizvoda organske poljoprivredne proizvod-nje uz dodatne nepoljoprivredne proizvode i usluge, posebno one sa većom etnološkom odnosno tradicionalnom vrednošću (Lazić i sar., 2006). Porodična organska poljoprivreda je kao i konvencionalna, raznovrsnija od usmerene robne proizvodnje na većim površinama (slika 6). Tako je nastao i razvija se multifunkcionalni sistem organ-ske poljoprivrede (Vereijken, 2001).


Multifunkcionalna organska poljoprivreda ¦ 29

Slika 6. Raznovrsnost ponude organskog povrća na Pijaci „Moj salaš (foto: Lazić).

Raznovrsna organska proizvodnja nastaje u okviru osnovnih principa organske poljoprivrede, a posebno plodoreda kao sistema proizvodnje, koji integriše sve organske, agrotehničke mere (bio-agrotehničke) i koji promoviše gajenje međuuseva, useva za zeleniš-no đubrivo, korisnih „biljaka prijatelja“ (slika 7), predatora, uvođenje krmnih vrsta kao izvora hrane za domaće životinje i tako proširuje ponudu proizvoda.

Slika 7. „Biljke prijatelji˝ povrća čine biodiverzitet porodice Lelea (foto: Lazić).

30 ¦ Međuzavisnost multifunkcionalne poljoprivrede i biodiverziteta


Multifunkcionalna organska poljoprivreda, bazirajući se na vi-šoj vrednosti sertifikovane organske hrane i drugih organskih pro-izvoda (tkanine, koža, biopesticidi, kozmetika, farmaceutska, drvna industrija i modna industrija) uspešno razvija dodatne profitabilne programe posebno vezane za različite turističke programe (Babović i Lazić, 2005). Povezujući tradiciju sa ekološkim vrednostima multi-funkcionalna organska proizvodnja otvara šansu za nove preduzet-nike, a posebno za razvoj porodičnog gazdinstva (Lazić i sar., 2008). Na taj način organska poljoprivreda otvara nove puteve razvoja van tradicionalnih, vezanih za seosku sredinu. To i jeste osnova neop-hodnog trenda vraćanja ljudi iz grada u razvijeno, urbano selo.

Raznolikost geografskih, agroekoloških i tradicionalnih uslova Srbije uz dovoljno ekoloških čistih površina omogućuje veoma ra-zličite pravce razvoja multifunkcionalne organske proizvodnje. Or-ganska proizvodnja promoviše različitost i poštovanje agroekološ-kih uslova u Srbiji. Sama činjenica da je visoka zastupljenost malih poljoprivrednih, porodičnih proizvođača, upućuje na potrebu razvo-ja organske multifunkcionalne proizvodnje. Moguća je pojedinačna ponuda putem sistema prodaje na kućnom pragu farme. Međutim najefikasniji su udruženi multifunkcionalni proizvođači užeg ili ši-reg područja koji svoje proizvode i usluge realizuju kao agrobiotu-rističku ponudu.

Međuzavisnost multifunkcionalne poljoprivrede i biodiverziteta

Za razvoj multifunkcionalne organske proizvodnje u okviru turi-stičke ponude značajno je ekološko, hortikulturno i estetsko (u duhu tradicije) uređenje poljoprivrednih površina, i farme uz neophodne dobre higijenske i sanitarne uslove (Lazić, 2010). To dopunjuje agro-turističku ponudu koja se bazira i na poštovanju tradicije, istorijskih i kulturnih vrednosti. Atraktivnost ponude hrane i namirnica tesno je vezana za očuvanje i gajenje starih vrsta, sorata i rasa koje daju specifičnost proizvodima, a istovremeno postaju brend farmera ili regije, uz veliki doprinos očuvanju genetičkih resursa, tog neproce-njivog bogatstva jedne nacije. Tako nastaje i novi pravac organske, posebno multifunkcionalne poljoprivrede koji sistemom čuvanja autohtonih sorti - in situ, odnosno na farmi, uz njihovo racionalno korišćenje, povezuje brigu i očuvanje biodiverziteta, gradeći među-zavisnost organske poljoprivrede i biodiverziteta, kao prirodnu, ali


Međuzavisnost multifunkcionalne poljoprivrede i biodiverziteta ¦ 31

često i izgubljenu vrednost (Lazić i sar., 2009). Organska multifunkcionalna poljoprivreda posebno ističe zavi-

snost od očuvanosti biodiverziteta, od genetske razvnovrsnosti do bioloških ciklusa i procesa. Jer samo uz očuvan biodiverzitet, organ-ska proizvodnja ima mogućnost njegovog racionalnog koriščenja, ali i njegovog očuvanja.

Biodiverzitet čine tri međuzavisna diverziteta: genetički diverzi-tet koji predstavlja skup svih gena postojećih živih bića, zatim spe-cijski diverzitet koga čine sve vrste na Zemlji (procenjuje se da ima 30.000.000 do 100.000.000 vrsta, a determinisano je oko 1.500.000) i ekosistemski diverzitet koji predstavlja skup svih ekosistema (dina-mički kompleks zajednice biljaka, gljiva, životinja i mikroorganiza-ma - agrobiocenoza i njihovog abiotičkog okruženja). Biodiverzitet je danas značajno ugrožen. Više od 770 životinjskih vrsta je pred istrebljenjem, ugroženo je preko 21% domaćih rasa životinja i više od 74% biljnih vrsta. Ogromna produkcija toksičnih jedinjenja oz-biljno ugrožava zemljište, vodu i vazduh i samim tim život na pla-neti, (Brindza i sar., 2010). Ugroženost biodiverziteta (Lakušić i sar., 2001) ponovo ističe potrebu da čovek i priroda moraju funkcionisati zajedno, biti u prijateljskim odnosima i tako osigurati budućnost sledećim generacijama. U okviru toga značajna je uloga organske poljoprivrede i zbog činjenice da posebnu pažnju poklanja izuča-vanju, gajenju i čuvanju autohtonih vrsta, sorti i rasa. Oni imaju i posebnu vrednost u okviru multifunkcionalne ponude. Danas je čuvanje ovih genetičkih resursa razvijeno upravo na organskim far-mama. Takav primer je austrijsko-nemačko udruženje Arche Noah, sa 6.000 članova, koje već više od 15 godina prikuplja, izučava, umnožava i distribuira različite tradicionalne vrste i sorte povrća, voća, zrnenih i drugih retkih biljnih vrsta dajući tako novu viziju diverzitetu. Ocena je da diverzitet tradicionalnih biljnih vrsta i sorti „cveta“ u kućnim baštama Evrope. Tako evropska organizacija “Or-ganska bašta” sa 41.000 članova prikuplja, čuva i koristi veliki broj povrtarskih, voćnih vrsta i tradicionalnih sorti. Slično tome rade i druge nevladine organizacije kao što je ProSpecieRara u Švajcarskoj i Sesani u Švedskoj.

Ekosistemski biodiverzitet funkcioniše samo ako je ekosistem, što važi i za agroekosistem, u prirodnoj, dinamičkoj ravnoteži. Gu-bitak bilo kog člana biocenoze ili narušavanje biotopa onemogućava normalno odvijanje složenih biohemijskih procesa u ekosistemu.

Organska poljoprivreda je primer dobre kombinacije zaštite bio-diverziteta, životne sredine i poljoprivrede. Rezultati istraživanja u Evropi, Kanadi, SAD, pokazuju da organska poljoprivreda povećava

32 ¦ Literatura:


biodiverzitet na svim nivoima lanca ishrane od bakterija do sisa-ra. U 76 područja meren je biodiverzitet i zaključeno da od 99 gru-pa organizama (bakterije, biljke, gliste, insekti, ptice i sisari) na 66 grupa organska poljoprivreda povoljno utiče. The Soil Asociation, UK, je 2000. godine objavilo rezultate devet studija o stanju biodi-verziteta u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji: Na organskim poljima bilo je pet puta više divljih vrsta (neke retke i ugrožene), 57% više gajenih vrsta, 25% više ptica na obodu polja, 44% više na polju u toku zime. U okviru organske poljoprivrede značajno mesto imaju poljoprivredno-šumski sistemi. Oni povećavaju kompleksnost agroekosistema povećavajući njegovu multifunkcionalnost. Upra-vo zato se danas razvijaju šumske organske farme, pokazujući pun efekat međuzavisnosti multifunkcionalne organske poljoprivrede i biodiverziteta.

Danas je poznato da negativne promene biodiverziteta nastaju i zbog promene plodnosti zemljišta i u okviru toga posebno je ugro-žena struktura zemljišta i živi svet zemljišta. Pogoršanje strukture zemljišta će se posebno odraziti na smanjenje lukovičastih i kore-nastih vrsta u svetu. Gubitak biodiverziteta ugrožava produktivnost poljoprivrede, ljudsko zdravlje pa i opstanak. Ekonomika ekosistema i biodiverziteta u EU predviđaju ubrzano opadanje biodiverziteta. Predviđanja su da će se do 2050. god. izgubiti 11% prirodnih obla-sti, a to je vrednost, na godišnjem nivou 6% od globalnog nacio-nalnog bruto proizvoda do 2050. godine. Prema analizi stručnjaka svaki uloženi dolar u zaštitu biodiverziteta donosi 100 dolara dobiti od očuvanih prirodnih sistema (Milošević i sar., 2010). Sve to je oz-biljno upozorenje. Šansu biodiverzitetu daje organska poljoprivreda posebno multifunkcionalna, koja povećanim profitom omogućava i razvoj sistema očuvanja biodiverziteta.

Literatura:

Babović, J., Lazić, B., Malešević M., Gajić, Ž. (2005): Agrobiznis u ekološkoj proizvodnji hrane. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

Brindza, J., Grigorieva, O. (2010): Biodiverzitet i ekološka poljopri-vreda. Četvrti forum o organskoj proizvodnji. Centar za organsku proizvodnju, Selenča, 36-38.

Kavgić, P., Lazić, B. (1999): Energetski autonomna i ekološki čista farma (EAEČF). Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.


Literatura: ¦ 33

Kovačević, D., Lazić, B., Milić, V. (2011): Uticaj poljoprivrede na ži-votnu sredinu. Međunarodi naučni skup agronoma „Jahorina 2011“, Jahorina.

Lakušić, B. i saradnici (2001): Biodiverzitet i novi Milenijum. Druš-tvo ekologa i Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd.

Lazić, B. i saradnici (2006): Moj salaš, priručnik za razvoj poljopri-vrede i salaša. Zelena mreža Vojvodine, Novi Sad.

Lazić, B., Dardić, M., Todorović, V. (2008): Organska proizvodnja kao dio multifunkcionalnog ruralnog razvoja. Agroznanje br. 4., Banja Luka.

Lazić, B., Lazić, S. (2008): Organska poljoprivreda. U: Lazić, B., Ba-bović, J. (ured.), Organska poljoprivreda. Institut za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad.

Lazić, B., Milošević, M., Dragin, S. (2009): Uloga banke gena u oču-vanju i korišćenju genetičkih resursa. Upravljanje genetičkim re-sursima biljnih i životinjskih vrsta Srbije. Srpska Akademija nau-ka i umetnosti. Knjiga 3. Beograd.

Lazić, B. (2010): Multifunkcionalna organska poljoprivreda. Zbornik radova “Ruralni razvoj i organska poljoprivreda”, Beograd.

Lazić, B., Šeremešić, S. (2010): Organska poljoprivreda - danas i su-tra. Savremena poljoprivreda, 59(5), Novi Sad, 522-529.

Milošević, M., Dragin, S., Stegić, M. (2009): Biljni genetički biodi-verzitet u poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Oljača, S. (2009): Organska poljoprivreda i očuvanje biodiverziteta. U: Organska proizvodnja stanje i perspective, Tošković, M. (ured.), Udruženje inženjera prehrambene struke Srbije.

Vereijken H.P. (2001): Evolution to multifunctional land use and Agriculture. Book of proceedings “Food in the 21th century” Su-botica, 2.

34 ¦ Literatura:


THE INTERCONNECTION BETWEEN ORGANIC FARMING AND BIODIVERSITY

Branka LazićFaculty of Agriculture, Novi Sad, Serbia

Abstract: The interconnection between organic farming and bi-odiversity lies in the fact that this type of production entails the application of ecological principles and agro-ecological measures in order to revive natural biological cycles, while respecting the in-terconnection between living organisms. The holistic approach of multi-functional organic production, which has been created by the evolving of agriculture into an industry encompassing non-agri-cultural products and services as well, excludes the application of synthetic chemicals and GMOs. The diversity of this type of pro-duction, which is inherently evident in the obligatory wide crop rotation, the cultivation of intermediate crops, cover crops, green manure crops, and useful bioactive plants and predators, along with the selection of resilient, primarily autochthonous sorts and races, makes organic farming dependent upon the state of biodiversity. At the same time, multi-functional organic farming contributes to the conservation of genetic resources and ecosystem diversity, and its job-opening and profit increasing potential creates the foundation for a better quality of life in rural areas.

Key words: organic agriculture, multifunctionality, biodiversity.


ORGANSKA DEMO POLJA U FUNKCIJI OČUVANJA BIODIVERZITETA ¦ 35

ORGANSKA DEMO POLJA U FUNKCIJI OČUVANJA BIODIVERZITETA

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenović, Institut „Tamiš˝, Pančevo, Srbija

Apstrakt: Opasnost za svet danas predstavlja ubrzani gubitak bi-odiverziteta. Takvo stanje posledica je višedecenijskog inteziviranja poljoprivredne proizvodnje. Organska poljoprivreda kao jedan od održivih sistema proizvodnje hrane ima zadatak da čuva i unapređu-je biodiverzitet. Međutim nivo zastupljenosti organske proizvodnje u našoj zemlji je nedovoljan, u odnosu na okruženje je nekoliko puta manji, svega 0,4% od ukupnih obradivih površina. Jedan od mogućih načina njenog omasovljenja predstavlja istraživački rad na takozva-nim ˝pokaznim˝ organskim demo-poljima. Zasnivanjem organskih demo-polja na različitim lokalitetima Republike Srbije, stvorila bi se mreža polja čime bi se kroz primenjena istraživanja, na praktičan način vršila edukacija proizvođača i ostalih zainteresovanih, a u ci-lju popularizacije i omasovljenja organske proizvodnje.

Ključne reči: organska demo-polja, zaštita, očuvanje, unapređe-nje, biodiverzitet.

Uvod

Različite vrste života na zemlji, predstavljaju biološki diverzitet, poznat kao biodiverzitet. Veliki broj biljaka, životinja i mikroorga-nizama, čine značajan diverzitet gena, koji bi vrlo lako, ako se ne preduzmu hitne mere mogao nepovratno nestati. Slikovit primer, koji može ukazati na narastajući problem nepovratnog gubitka jed-nog dela živog sveta je sledeći: na zemlji postoji 100.000.000 ra-zličitih vrsta, a proračunati nivo izumiranja je 0,01% godišnje, što znači da svake godine izumre 10.000 različitih vrsta (World Wild-life Fund, 2008). Ovako alarmantani podaci nas upozoravaju da se uzmemo u pamet i da svako u svom domenu radi na očuvanju i unapređenju zatečene biološke raznovrsnosti tj. biodiverziteta. Od-govarajuće očuvanje postojećeg biodiverziteta i izrada dokumenata održivog razvoja biodiverziteta, treba da budu osnov i sastavni deo svih razvojnih dokumenata. Strategije i ostali dokumenti o očuvanju biodiverziteta bile su predmet izrade velikog broja visokorazvije-

36 ¦ Organsko demo-polje Instituta ˝Tamiš˝ u Pančevu


nih zemalja i zemalja u razvoju. Tako je i naša zemlja u toku 2011. godine donela Strategiju biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine (Službeni glasnik RS, br. 13/11), čime se stvara osnova za očuvanje bogatstva biološke raznovrsnosti zemlje. Jedan od ciljeva razvoja biodiverziteta je njegova integracija u okvir nacionalnog programa za organsku poljoprivredu. Stoga se nameće potreba za kontinuiranim obukom u vezi očuvanja posto-jećeg biljnog i životinjskog geno fonda. Interdisciplinarnim pristu-pom bi se težilo ka višem nivou integracije biodiverziteta i organske proizvodnje. Time bi se adektatnim načinom čuvanja odomaćenih i autohtonih populacija biljaka i rasa životinja na različitim nivoima unapređivao agrobiodiverzitet, genetički resursi, proces oplemenji-vanja. Navedene aktivnosti bile bi sprovedene u okviru „on farm“ i „off farm“ ogleda, pri čemu bi značajnu ulogu imale sertifikovane farme i mala i srednja preduzeća. Jedan od mogućih načina uvođenja organske proizvodnje na većim površinama je primena modela or-ganskih demo-polja. Na njima se na praktičan način vrše primenjena istraživanja i edukacija proizvođača pri usavršavanju metoda i teh-nika organske proizvodnje i razvoja novih sposobnosti kroz prime-nu najnovijih naučnih saznanja. Jedan od takvih modela predstavlja organsko demo-polje Instituta ˝Tamiš˝ u Pančevu.

Organsko demo-polje Instituta ˝Tamiš˝ u Pančevu

Postojanje demo-polja po metodama organske proizvodnje na oglednom polju Institutu ˝Tamiš˝ u Pančevu (N 44°56`, E 20° 43`) dugoročno treba da posluži za sprovođenje primenjenih istraživanja, sticanju novih znanja i na bazi toga davanje preporuka proizvođači-ma (Filipović i Ugrenović, 2009). Filipović i Ugrenović (2010b) ističu da je prema njihovom metodu savetodavnog rada postojanje organskih demo-polja, jedan od neophodnih činilaca uspešnog uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju. Kao posledica ovakvog pristu-pa na području Južnog Banata u periodu od 2008. godine, od kada postoji organsko demo-polje u organsku proizvodnju je uključen veći broj proizvođača (Ugrenović i Filipović, 2010c).

Kako organski proizvođač ima uvek više useva nego konvencio-nalni, za organsku proizvodnju mora se izvršiti pravilan izbor vrsta i sorata bilja koje su prilagođene agroekološkim uslovima gajenja (Filipović i Ugrenović, 2010e). Iz tih razloga jedan od ciljeva našeg rada na organskom demo polju je uključivanje što većeg broja ratar-skih biljnih vrsta pogodnih za organsku proizvodnju. Do sada su u


Očuvanje biodiverziteta zemljišta ¦ 37

makro i mikro ogledima gajene biljne vrste iz grupe alterativnih žita (krupnik, jednozrnac, dvozrnac, kamut, proso, sirak za zrno, heljda, kvinoja, štirovi) i manje gajene mahunarke (crna soja, crveni pasulj, crni pasulj, mungo i azuki pasulj, sastrica, bob). Na taj način proi-zvođačima se skreće pažnja na značaj širenja plodoreda, a time i na unapređenje i očuvanje agrobiodiverziteta.

Očuvanje biodiverziteta zemljišta

Zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje, a time i opstanka ljudskog roda. Ono predstavlja neprocenjivo prirodno dobro, koje se stvara i obnavlja veoma sporo. Da bi se formirao sloj zemljista debeo 2 do 3 cm, potrebno je više hiljada godina, u proseku od 1.500 do 7.000 godina (Duchaufour, 1968; Stevens and Walker, 1970). Nažalost, kao i prema mnogim drugim prirodnim dobrima i prema zemlji-štu se čovek odnosi neodgovorno. Značajan broj konvencionalnih poljoprivrednih proizvođača radi povećanja profita, prilikom proi-zvodnje hrane, odnosi se nedomaćinski prema očuvanju plodnosti poljoprivrednog zemljišta i zaštiti postojećih agroekosistema (Fi-lipović i sar., 2011b). U degradacione procese izazvane čovekovim uticajem između ostalih spadaju: neadekvatna upotreba sintetičkih materija (pesticidi, sintetička đubriva i druge), sabijanje zemljišta teškom mehanizacijom, nedovoljna primena organskih đubriva i zelenišnog đubrenja, iznošenje velikih količina hranljivih materija visokoproduktivnim hibridima i sortama, neadekvatno raspolaganje biljnim ostatcima, upražnjavanje monokulture, nepoštovanje plodo-reda i drugi procesi. Povećana primena azotnih đubriva u mnogim zemljama, naročito u industrijski razvijenim, dovela je do niza no-vih problema među kojima se posebno ističe povećanje koncetracije nitrata u zemljištu, površinskim i podzemnim vodama i u biljkama. Nakupljanje nitrata u prirodi, pored toga što izaziva niz ekoloških problema direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja (Kastori, 1998).

Poljoprivredno zemljište je četvorofazni disperzni sistem sa-stavljen od čvrste, tekuće, gasovite faze i biofaze. Biofaza za svoje postojanje odnosno, rad zahteva organsku materiju kao izvor ener-gije (Rowell, 1994; Eljamal et al., 2011). Jedna od najčešće citiranih definicija biodiverziteta zemljišta, data je na prvom ekološkom sa-mitu održanom u Rio de Žaneiru od 3. juna do 14. juna 1992., gde je biodiverzitet zemljišta definisan kao različite varijacije u životu zemljišta, od gena do zajednica i varijacije staništa zemljišta od mi-kroagregata do čitavih pejzaža (Turbé et al., 2010). Istraživanja grupe

38 ¦ Očuvanje biodiverziteta zemljišta


autora (Mulvaney et al., 2009) koje se odnose na smanjenje biodi-verziteta zemljišta, odnosno sadržaja organske materije pokazala su da sintetičko azotno đubrivo, korišćeno kroz duži vremenski period, podstiče razvoj mikroorganizama u zemljištu koji se hrane organ-skom materijom, čime se smanjuje njen sadržaj u zemljištu. Razla-ganjem organske materije, sposobnost zemljišta da zadrži organski azot opada. Veliki deo azota u nitratnom obliku tada otiče i zagađuje nadzemne vode, dok jedan deo odlazi u atmosferu u obliku azotnog suboksida (N2O) koji kao gas stvara efekt staklene baste, a skoro 300 puta je opasniji od ugljendioksida (u pogledu zarobljavanja sunčeve toplote i povećavanja globalnog zagrevanja).

Smanjivanjem sadržaja organske materije, zemljište postaje pod-ložno sabijanju (stvrdnjavanju) čime se ograničava rast korena bi-ljaka. Takođe takvo zemljište ima sve manju sposobnost zadržavanja vode, pa odvijanje biljne proizvodnje postaje sve više zavisno od na-vodnjavanja. Istovremeno takvo zemljište postaje ˝ranjivo˝ na pada-vine (bujično oticanje vode) i podložno eroziji (Jankauskas et al., 2007).

Humus je organski deo zemljišta, smeđe ili crne boje, koji se sa-stoji od delimično ili u potpunosti trulog biljnog i životinjskog ma-terijala, obezbeđuje hranljive sastojke za biljke i povećava sposob-nost zemljišta da zadrži vodu, strukturu i toplotu, što pruža optimal-ne uslove za biljku (Aiken et al., 1985). Smanjenjem sadržaja humusa nastaje smanjenje prinosa gajenih biljnih vrsta (Dzhumalieva et al., 1993). Smanjenje sadržaja humusa u AP Vojvodini je intenzivno, ali se i razlikuje od parcele do parcele, u zavisnosti od tipa zemljišta i načina proizvodnje. Ustanovljeno je da je u našim zemljištima pad sadržaja humusa od 0,5 do 1,0%, što predstavlja izuzetno visoko sma-njenje (Vasin, 2012). To potvrđuju rezultati više od 200.000 analiza zemljišta u Vojvodini koje je u poslednjih 20 godina uradio Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Vučić (1987) procenjuje da godišnji gubitak humusa u zemljištima Vojvodine iznosi od 1.000 do 1.500 kg po hektaru. Zbog toga je potrebno godišnje uneti 10,0-15,0 t ha-1 zgorelog stajnjaka, 16,5-25,0 t ha-1 slamastog stajnjaka ili 5,0-7,5 t ha-1 suve slame sa azotnim đubrivom (Molnar, 1995).

U poslednjih nekoliko decenija znatno je izmenjen i osiromašen sastav zemljišnih mikroorganizama. Jedan od uzroka je promena tehnologije proizvodnje koja je uticala na smanjenje zemljišnog biodiverziteta, u kome mikroorganizmi zauzimaju značajno mesto (Stewart, 1991). Mikroorganizmi čine živu komponentu zemljišta. Zahvaljujući njihovim metaboličkim procesima u zemljištu se od-vija kruženje materije, sinteza i mineralizacija humusa i ishrana bi-ljaka (Jarak i sar., 2005). Zahvaljujući svemu tome mikroorganizmi


Očuvanje biodiverziteta zemljišta ¦ 39

predstavljaju jedan od pokazatelja plodnosti zemljišta. Njihova broj-nost u zemljištima koja se eksploatišu u sistemu konvencionalne proizvodnje konstantno se smanjuje. Ovaj proces predstavlja erozi-ju poljoprivrednog biodiverziteta, koja se ogleda u gubitku gena i različitih vrsta i unutar vrsta. Ova erozija izaziva gubitak plodno-sti poljoprivrednog zemljišta, koju je moguće ˝vratiti˝ uvođenjem održivih sistema poljoprivrede u koje spada organska proizvodnja (Araújo et al., 2009).

Poljoprivredno zemljište ima presudan značaj za opstanak i ra-zvoj određene zajednice. Zbog toga, svaka država vodi posebnu bri-gu o zaštiti, unapređenju, uređenju i racionalnijem korišćenju po-ljoprivrednog zemljišta, vodeći računa o tekućim potrebama, ali i potrebama budućih generacija. Republika Srbija, takođe preduzima odgovarajuće mere u tom pravcu (Katić i Simonović, 2007). Jedan od ciljeva zaštite životne sredine je očuvanje plodnosti poljoprivrednog zemljišta kako je definisano Zakonom o poljoprivrednom zemljištu (Službeni glasnik RS, br. 62/06). Ciljevi organske proizvodnje su odr-žavanje i povećanje plodnosti zemljišta, zaštita prirodnih resursa od zagađenja, sprečavanje erozije, očuvanje biološkog diverziteta i u najvećoj meri isključivanje upotrebe inputa van farme. Primenom metoda organske proizvodnje, štiti se, čuva i povećava nivo plod-nosti poljoprivrednog zemljišta kao resursa koji smo pozajmili od budućih generacija. Ovakav pristup zahteva neprekidno planiranje i multidisciplinarnost. Na gazdinstvima koja se bave organskom proizvodnjom u odnosu na konvencionalnu proizvodnju u proseku ima za oko 30% više leptira, mikroorganizama zemljišta, kišnih gli-sta, raznih insekata i manjih sisara (Bengtsson et al., 2005). Ovakvim pristupom štiti se i unapređuje biodiverzitet, što je za proizvođača koji proizvodi po metodama organske proizvodnje predstavlja logi-čan i ekološki jedino opravdan pristup. U tom slučaju se koristi sav biorazgradivi materijal, ništa se ne baca, a malo se troši na skupe inpute proizvedene van farme. S tim u vezi dobijeni proizvod je ser-tifikovan, uglavnom skuplji i daleko biološki vredniji (Filipović i sar., 2010d).

Na organskom demo-polju Instituta ˝Tamiš˝, gore navedena načela uspostavljena su primenom različitih agrotehničkih mera. Od početka zasnivanja ogledne parcele, vršena je redovna kontrola plodnosti, određivan je sadržaj mikroelemenata, a vršena je i kontro-la zemljišta na ostatke opasnih i štetnih materija. U odgovarajućem plodoredu istraživan je uticaj sprovođenih mera na održavanje plod-nosti zemljišta, mikrobiološke aktivnosti zemljišta, smanjenje zako-rovljenosti, brojnosti štetočina i uzročnika bolesti biljaka, a takođe

40 ¦ Izolacioni pojas


i održavanje populacija za prirodu i čoveka korisnih vrsta. Obrada zemljišta i đubrenje su vršeni metodma koje propisuje važeći Zakon i Pravilnik o organskoj proizvodnji (Službeni glasnik RS, br. 30/10 i Službeni glasnik RS, br. 48/11). Na taj način je delimično ostvaren planirani cilj da se održi ili poveća sadržaj organskih materija u ze-mljištu, poveća stabilnost i biodiverzitet zemljišta, kao i da se spreči sabijanje i erozija zemljišta.

Izolacioni pojas

Organska biljna proizvodnja se sve više odvija u njivskim uslo-vima gde je okružena intezivnom konvencionalnom proizvodnjom u kojoj se masovno koriste sintetička sredstva (mineralna đubriva, pesticidi i druga). U takvim uslovima može doći do kontaminacije njiva sa organskom proizvodnjom. Jedno od osnovnih polazišta or-ganske proizvodnje je zabrana primene sintetičkih sredstava. Iz tog razloga Pravilnikom o organskoj proizvodnji (Službeni glasnik RS, br. 48/11) je definisano da, ako proizvođač istovremeno primenjuje konvencionalnu proizvodnju i metode organske proizvodnje, dužan je da obezbedi prostorno razgraničenje između površina sa konven-cionalnom proizvodnjom i površina sa organskom proizvodnjom, odnosno da postavi živi pojas ili drugu fizičku prepreku kojom se obezbeđuje razgraničenje. Svrha ovakvog pojasa je da se spreči uti-caj primene sintetičkih sredstava koja se koriste u okruženju organ-ske proizvodnje. U okviru prostornog razgraničenja živim pojasem proizvodnja se mora odvijati po organskim metodama.

Jedno od važnih načela organske proizvodnje je takođe očuva-nje i unapređenje biodiverziteta. Intenziviranje poljoprivredne pro-izvodnje je u poslednjim decenijama izrazito negativno uticalo na biodiverzitet (Prodanović i Šurlan-Momirović, 2006). Neprimerena upotreba pesticida i ostalih sintetičkih sredstava uticala je na gu-bitak medonosnih pčela i ostalih korisnih insekata. Gubitak prirod-nih oprašivačkih zajednica može da izazove dramatične promene u ekosistemima i biodiverzitetima. Zasnivanjem prostornog razgrani-čenja živim pojasom u organskoj biljnoj proizvodnji može se u odre-đenoj meri poboljšati stanje bioraznolikosti u postojećim agroekosi-stemima (Ugrenović i sar., 2012).

Prilikom zasnivanja organskog demo polja na delu oglednog po-lja Instituta „Tamiš” Pančevo za potrebu uspostavljanja razgraniče-nja posejan je višegodišnji morač (Foeniculum vulgare P. Mill.) (Ugre-nović i sar., 2010b). U godini zasnivanja (2009) i u narednoj godini


Izolacioni pojas ¦ 41

(2010) sprovedena su istraživanja čiji cilj je bio: iznalaženje optimal-nog prostornog razgraničenja živim pojasom koji treba da obezbedi odvajanje površina sa organskom proizvodnjom od konvencionalne proizvodnje i time spreči kontaminaciju sintetičkim sredstvima, za-štita i obnavljanje biodiverziteta koje bi se manifestovalo poveća-njem broja korisnih insekata, polinatora i predatora, što će uticati na efikasniju oplodnju, kao i podsticanje procesa biokontrole u agroe-kosistemima.

Slika 8. Živi pojas od morača sa obe strane parcele sa usevom soje, organsko demo polje, Institut “Tamiš” (foto: Filipović).

Prednosti postavljenog živog pojasa moračem su u činjenici da je on višegodišnja biljka, tako da postoje troškovi osnovne obrade, predsetvene pripreme i setve samo u prvoj godini, odnosno pri za-snivanju useva. Robusna nadzemna biomasa čini ovu biljnu vrstu jakim kompetitorom kada su u pitanju korovi. Stoga su mere nege u borbi protiv korova neophodne samo u godini zasnivanja useva. U narednim godinama biljke obrazuju nadzemna stabla rano u prole-će, a već u drugoj dekadi aprila zatvaraju međuredni prostor i bujna nadzemna biomasa sprečava rast korova između redova (Ugrenović i sar., 2012).

Morač cveta dugo, od jula do oktobra (Dražić, 2004), a svojim žu-tim cvetovima i karakterističnom aromom privlači veliki broj kori-snih insekata (Ugrenović i sar., 2010b) (Sl. 8). Velikom produkcijom polena morač privlači medonosne pčele, koje sakupljaju nektar ili

42 ¦ Organsko seme


polen. Ovo je naročito važno zato što pri kraju perioda cvetanja mo-rača postoji mali broj medonosnih biljaka (Ugrenović i sar., 2012). Morač, takođe predstavlja pogodno stanište za predatore i parazit-ske ose (porodica Syrphidae) koje uništavaju lisne vaši i gusenice (Maingay et al., 1991). Syrphidae su vrlo značajne kao oprašivači mnogih biljnih vrsta, ali i kao regulatori brojnosti štetnih insekata (Thompson & Rotheray, 1998). Zahvaljujući ovim osobinama morač doprinosi zaštiti i obnavljanju biodiverziteta što se manifestuje po-većanjem broja korisnih insekata, polinatora i predatora. Upotrebom morača u svrhu zasnivanja živog pojasa utiče se na efikasniju oplod-nju, a podstiču se i procesi biokontrole u agroekosistemima.

Morač je lekovita, aromatično-začinska i medonosna biljka koja se gaji zbog plodova bogatih etarskim uljima (2-6%) koja se kori-ste u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji (Krstić i sar., 1983). Tehnološkim postupkom iz biomase morača dobija se biljni ekstrakt koji se koristi kao biopreparat u preventivnoj zaštiti protiv pepelnice i pegavosti plodova paradajza (Biofa, Bio-Farming-Systems, 2010). Preparat izaziva induciranu otpornost biljaka na pa-togene, nema karencu i nije opasan za korisne insekte.

Odvajanje površina sa organskom proizvodnjom zasadom više-godišnjeg morača (slika 8) od površina sa konvencionalnom proi-zvodnjom u cilju sprečavanja kontaminacije sintetičkim sredstvima u skladu je sa Pravilnikom o organskoj proizvodinji (Službeni glasnik RS, br. 48/11). Širina pojasa od 8,4 m obezbedila je razgraničenje njive sa organskom proizvodnjom od konvencionalne i dovoljna je da spreči kontaminaciju sintetičkim sredstvima iz okruženja. Sa in-tenzivnim porastom biljaka u živom pojasu (već od maja, sve do kasne jeseni) zaštita useva u organskom sistemu gajenja je sve bolja (Ugrenović i sar., 2012).

Organsko seme

Organska poljoprivreda predstavlja zatvoren sistem potpuno od-vojen od konvencionalne proizvodnje i u najvećoj meri isključuje upotrebu inputa van farme. Ova važna načela određuju i pitanje pro-izvodnje i upotrebe semena i sadnog materijala u organskoj proi-zvodnji. Prema važećem Zakonu o organskoj proizvodnji (Službeni glasnik RS, br. 30/10) materijal za reprodukciju (seme, rasad) u or-ganskoj proizvodnji mora biti proizveden po metodama organske proizvodnje. Iz tog razloga proizvodnja organskog semena znatno je skuplja i kompleksnija od proizvodnje konvencionalnog semena.


Organsko seme ¦ 43

U Republici Srbiji praktično ne postoji organsko oplemenjivanje biljaka i komercijalna proizvodnja organskog semena (Berenji, 2009). Ovakvo stanje usporava razvoj organske proizvodnje. U mnogobroj-nim kontaktima sa učesnicima u sistemu organske proizvodnje, doš-lo se do saznanja da oni koriste seme iz lokalnih populacija (slika 9) i hemijski netretirano seme iz konvencionalne proizvodnje (Ugrenović i sar., 2010a).

Proizvodnja semena organskim metodama započeta je 2008/2009. godine u okviru demo-polja na oglednom polju Instituta „Tamiš“ u Pančevu (Ugrenović i sar., 2010a). U prvoj godini konverzije upotre-bljeno je konvencionalno hemijski netretirano seme soje (Glycine max L.) Merrill), sorte: Domaća crna, Dukat i Galeb, kategorija se-lekcionerovo seme („Selsem“ DOO, Beograd). U drugoj godini upo-trebljeno je seme krupnika (Triticum spelta L.), proizvedeno po me-todama organske proizvodnje sa statusom iz druge godine perioda konverzije, sorta Nirvana, kategorija selekcionerovo seme (Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad). U trećoj godini, na jednom delu parcele, proizvedeno je organsko seme soje (Glycine max L.), sorta Laura kategorija selekcionerovo seme (Institut za kukuruz, Zemun Polje). Iz navedenog se primećuje da su u prethodnom periodu pred-met proizvodnje bile domaće sorte, čime se na određeni način čuva i štiti postojeći autohotoni sortiment, a delom i ekonomska nezavi-snost.

Zbog nemogućnosti primene hemijskih sredstava u toku proi-zvodnje postoji veći rizik od kontaminacije semena, korovima i pa-togenima (Groot et al., 2004). Berenji (2009) ističe da je važnost ener-gije klijanja i klijavosti u organskoj proizvodnji veća nego u kon-vencionalnoj proizvodnji. Prema Jaleniku (1998) glavni uzrok manje klijavosti i energije klijanja semena je neujednačeno sazrevanje. Heterogenost lokalnih populacija često dovodi do neujednačenog sazrevanja i o tome treba voditi računa kada se određuje momenat za berbu semena (Ugrenović i sar., 2011).

44 ¦ Organsko seme


Slika 9. Lokalne populacije kukuruza koje održava organski proizvođač Zoran Atanacković iz Crepaje (foto: Ugrenović).

Načelo očuvanja biodiverziteta u organskoj proizvodnji uslo-vilo je favorizovanje upotrebe lokalnih populacija. Proizvođači u organskoj poljoprivredi često koriste seme iz lokalnih populacija, autohtone ili introdukovane sorte. Velika raznolikost gajenih lokal-nih biljnih materijala obogaćuje poljoprivredu i doprinosi lakšem uspostavljanju organske proizvodnje. Lokalni usevi su posebno zna-čajni u organskoj poljoprivredi jer imaju visok nivo prilagođenosti na postojeće ekološke uslove (klima, zemljište), na biotičke faktore (štetočine, uzročnike bolesti) i na tehnologije organske proizvodnje (Prodanović i Šurlan-Momirović, 2006). Međutim, lokalni biljni mate-rijali često nisu dostupni proizvođačima organske hrane (Ugrenović i sar., 2010a), a konzervacija genetičkih resursa na farmi je kom-pleksna i rizična zbog uticaja spoljašnjih činilaca (Milošević, 2009). Gazdinstva za proizvodnju organske hrane u našoj zemlji bi mogla biti povezana u grupaciju koja bi se bavila čuvanjem i održavanjem lokalnih biljnih populacija i razmenom njihovog semena. Ovakav vid čuvanja i održavanja se naziva in situ ili on-farm konzervacija i u svetu dobija sve više na značaju. Razvoj ovakvih programa mogao bi poslužiti kao model za proizvodnju semenskog materijala, neophod-nog gazdinstvima za proizvodju organske hrane u Republici Srbiji (Filipović i Ugrenović, 2010c).


Eko-koridori ¦ 45

Eko-koridori

Prema definiciji FAO i Svetske zdravstvene organizacije, organ-ska poljopriveda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom, koji promoviše ozdravljenje ekosistema uključujući biodiverzitet, biološ-ke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj meri isklju-čuju upotrebu inputa van farme. Uvođenje eko-koridora i biološki aktivnih biljaka - „biljke prijatelji” u organskoj proizvodnji u skladu je sa gore navedenim načelima, a njihova uloga u organskoj proi-zvodnji može biti višestruka (Ugrenović i sar., 2011). Naročito treba istaći ulogu u biokontroli štetočina, repelentnim i atraktantnim de-lovanjem. Pažljivim raspolaganjem mogućnostima ovih biljaka i nji-hovom kombinacijom može se uspešno vršiti biokontrola u sistemu organske biljne proizvodnje. Na organskim poljima uloga eko-kori-dora može se posmatrati i kao element ekološkog uređenja poljopri-vrednih površina. Organska demo-polja mogu poslužiti za vršenje vrednovanja biljnih vrsta koje ulaze u sastav eko-koridora i praćenje njihove funkcije u procesu biokontrole (Filipović i sar., 2011a).

Pri daljem razvoju bioagrotehničkih mera koje će se primenjivati u ekološkim sistemima proizvodnje, a pre svega u organskoj proi-zvodnji, različiti eko-koridori imaće poseban značaj u zaštiti određe-nih biljnih vrsta i agroekosistema. Masovno uvođenje eko-koridora na sertifikovanim parcelama može biti efikasna metoda za očuvanje biodiverziteta (Ugrenović i Filipović, 2012). Polja pojedinih proizvo-đača u Srbiji su ispresecana eko-koridorima sa cvetnim vrstama, što predstavlja bioagrotehničku meru koje se primenjuje kako bi se stvorili povoljni uslovi za rast gajenih biljaka, ali i očuvao biodiver-zitet. U dosadašnjoj praksi najčešće su korišćene mešavine jednogo-dišnjih vrsta (mirođija, neven, mak, kadifica, dragoljub, facelija, he-ljda, kamilica i dr.), dvogodišnje i višegodišnje vrste (lukovi, buvač, maslačak, anis, morač (slika 10), korijander, hajdučka trava, odoljen, deteline i dr.) (Filipović i sar., 2010a). Svojim osobinama biljke koje ulaze u sastav eko-koridora predstavljaju utočište za korisne insekte (polinatore i predatore) (slika 10) pa i na taj način doprinose zaštiti i obnavljanju biodiverziteta (Ugrenović i sar., 2012).

46 ¦ Otvoreni dani biodiverziteta


Slika 10. Insekti polinatori na cvastima morača, organsko demo-polje Institut „Tamiš“ (foto: Ugrenović).

Zasnivanje eko-koridora začinskim biljem može pored biološke opravdanosti i ekonomski da opravda upotrebu ove metode. Potra-žnja za proizvodima od ovih biljaka u svežem i suvom stanju u stal-nom je porastu poslednjih petnaest godina, naročito otkada se ova proizvodnja u značajnoj meri obavlja po principima organske proi-zvodnje. Najveća potražnja je za peršunom, bosiljkom, korijanderom, majčinom dušicom i timijanom (Filipović i sar., 2010a).

Otvoreni dani biodiverziteta

Kao rezultat naše težnje da rešavamo pitanje izbora vrsta i sorti bilja koje su prilagođene metodama organske proizvodnje, ali i lo-kalnim agroekološkim uslovima, nastala je ideja o održavanju višed-nevne manifestacije ˝Otvoreni dani biodiverziteta˝ koja ima za cilj promociju biodiverziteta putem istoimenog tematskog skupa i ve-ćeg broja radionica. Cilj manifestacije je da se proizvođačima, struč-noj javnosti i građanstvu ukaže na značaj očuvanja i unapređenja postojećeg biodiverziteta. Demonstracionim ogledima, teorijskim predavanjima i putem interaktivnih radionica, krajnjim korisnicima će svake godine biti predstavljane različite oblasti organske proi-zvodnje i biodiverziteta.


Zaključak ¦ 47

Zaključak

Uvođenjem modela organskih demo-polja, stvorila bi se osnova za dalji razvoj i omasovljenje organske proizvodnje. Takvim pristu-pom kao jedan od prioritetnih zadataka bio bi očuvanje i unapređe-nje postojećeg agrobiodiverziteta. Zasnivanjem organskih demo-po-lja u rad bi se uključili različiti poljoprivredni i privredni subjekti. Podigao bi se nivo rada usavršavanjem starih i uvođenjem novih metoda organske proizvodnje. Ovakvim pristupom, vršila bi se više-godišnja istraživanja i na osnovu njih stručno-savetodavni rad. Mul-tilokacijskim pristupom vršilo bi se vrednovanje lokalnih useva koji su posebno značajni u organskoj poljoprivredi jer imaju visok nivo prilagođenosti na postojeće ekološke uslove, na biotičke faktore i na metode i tehnologije organske proizvodnje.

Uvođenjem većeg broja organskih demo-polja u Republici Srbiji bi se u značajnoj meri pokrenula primenjena istraživanja. Metode i procedure za održivu eksploataciju prirodnih resursa, rezistentne autohtone sorte, novorazvijeni varijeteti životinja, biljaka, plodore-da, primena stajnjaka i komposta, biološka zaštita, samo su neke od smernica za sprovođenje istraživanja koje su definisane u radnoj verziji Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji (2012-2017).

Literatura:

Aiken, G.R., McKnight, D.M., Wershaw, R.L., MacCarthy, P. (1985): Hu-mic Substances in Soil, Sediment and Water. Geochemistry, Iso-lation and Characterization. Wiley, New York.

Araújo, A., S., F., Leite, L., F., C., L., Santos, V., B., Carneiro, R., F., V. (2009): Soil Microbial Activity in Conventional and Organic Agricultural Systems. Sustainability 2009, 1, 268-276.

Bengtsson, J., Ahnström, J., Weibull, A. C. (2005): The effects of organic agriculture on biodiversity and abundance: a meta-analysis. Jour-nal of Applied Ecology, 42: 261–269.

Berenji, J. (2009): Uloga sorte i sortnog semena u organskoj poljopri-vredi. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtar-stvo Novi Sad, 46(I), 11-16.

Biofa, Bio-Farming-Systems (2010): Biofa published fenneloil extract HF-Pilzvorsorge for fungal prevention available at: http://www.biofa-profi.de/de/produkte/details/hf-pilzvorsorge_,41,2.

48 ¦ Literatura:


php (PDF date 26.01.2010), Münsingen, Germany.Dražić, S. (2004): Proizvodnja semena lekovitog i aromatičnog bilja.

U: M Mirić (ured.), Tehnologija proizvodnje semena. Društvo se-lekcionera i semenara Republike Srbije, Beograd.

Duchaufour, P. (1968): L’évolution des sols. Essai sur la dynamique des Profi ls: Paris, Masson.

Dzhumalieva, D., Vassilev, A., Shopova, V., I. (1993): Cropping systems in intensive agriculture. New Delhi, M D Publications.

Eljamal, O., Perera, E. D. P., Jinno, K. (2011): Practice of Mass Tran-sport Model Application for Biogeochemical Redox Process in Aquifer, ISRN Ecology, vol. 2011, Article ID 345851, 15.

Filipović, V., Glamočlija, Đ., Radivojević, S., Jaćimović, G. (2010a): The Demand for Fresh Spice Herbs in The World and in Serbia. 6rd Conference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast Euro-pean Countries, Antalya, Turkey, 120.

Filipović, V., Radivojević, S., Ugrenović, V., Jaćimović, G., Branka Lazić, Subić, J. (2011a): The Eco – corridor in Organic Agricultural Pro-duction. 22. Međunarodni simpozijum »Proizvodnja zdravstveno bez-bedne hrane« / 22. International symposium »Safe food producti-on«. Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 259 – 261.

Filipović, V., Ugrenović, V. (2009): Demo polje po metodama organ-ske proizvodnje na oglednom polju instituta ˝Tamiš˝ Pančevo. IV Simpozijum sa međunarodnim učešćem ˝Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji˝, Beograd, Srbia, 76 – 77.

Filipović, V., Ugrenović, V. (2010b): Implemented methods in exten-sion practice for new producers/farmers in organic production. International scientific meeting: Multifunctional agriculture and rural development (V) – regional specificities. Economics of agri-culture, Belgrade, Serbia, 64 – 70.

Filipović, V., Ugrenović, V. (2010c): Biološka raznolikost organske proizvodnje u funkciji očuvanja biodiverziteta. Četvrti forum o organskoj proizvodnji. Centar za organsku proizvodnju, Selenča, Srbia, 44-46.

Filipović, V., Ugrenović, V. (2010d): Savetodavni rad vezan za uvođe-nje GLOBALGAP standarda i metoda organske poljoprivrede. XV Međunarodno naučno – stručno savjetovanje agronoma Republi-ke Srpske ˝Poljoprivreda i hrana – izazovi XXI veka˝, Trebinje, Republika Srpska, 138.

Filipović, V., Ugrenović, V., Bajić, N., Radivojević S. (2011b): Organska proizvodnja kao mogućnost podizanja nivoa plodnosti poljopri-vrednog zemljišta. V simpozijum sa međunarodnim učešćem Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji = V Symposium


Literatura: ¦ 49

with International Participation Innovations in Crop and Vegeta-ble Production, Beograd, Srbija, 45-46.

Filipović, V., Ugrenović, V., Ugrinović, M., Jaćimović, G., Glamočlija, Đ., Radivojević, S. (2010e): Organska proizvodnja u funkciji zaštite i unapređenja biodiverziteta. XV Međunarodno naučno – stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske ˝Poljoprivreda i hrana – izazovi XXI veka˝, Trebinje, Republika Srpska, 171.

Groot, S.P.C., Van, Der, Wolf, J. M., Jalinik, H., Cees, J. Van, Der, Bulk, R. W. (2004): Challenges for the production of high quality organic seeds. ISTA News Bulletin, 127, 12-15.

Jalinik, H., R. Van, Der, Schoor, A., Frandas, J., G., Van, Pijulen, R., J. Bino (1998): Chlorophyll fluorescence of Brassica oleracea seeds as a non-destructive marker for seed maturity and seed performance. Seed Science Research 8, 437-443.

Jankauskas, B., Jankauskiene, G., Fullen, M.A. (2007): Relationships between soil organic matter content and soil erosion severity in Albeluvisols of the Zemaiciai Uplands, Ekologija. 53 (1), 21-28.

Jarak, M., Milošević, N., Milić, V., Mrkovački, N., Đurić, S., Marinković, J. (2005). Mikrobiološka aktivnost - pokazatelj plodnosti i degrada-cije zemljišta. Ekonomika poljoprivrede, 52(4), 483-493.

Katić, B., Simonović, Z. (2007): Briga o poljoprivrednom zemljištu u Srbiji - osvrt na novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Ekono-mika, 53(1-2), 149-162.

Kastori, R. (1998): Fiziologija biljaka. Feljton, Novi Sad.Krstić, N., Glamočlija, Đ., Prijić, Lj. (1983): Uticaj kalijuma, fosfora i

gustine useva na prinos i kvalitet morača (Foeniculum vulgare P. Mill.). Agrohemija 3, 217-223.

Maingay, H.M., Robert, L. Bugg, Carlson, R.W., Davidson, N.A. (1991): Predatory and parasitic wasps (Hymenoptera) feeding at flowers of sweet fennel (Foeniculum vulgare Miller var. dulce Battandier & Trabut, Apiaceae) and spearmint (Mentha spicata L., Lamiaceae) in Massachusetts. Biological Agriculture and Horticulture 7, 363-383.

Milošević, M., Dragin, S., Stegić, M. (2009): Biljni genetički biodiverzi-tet u poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Molnar, I. (1995). Opšte ratarstvo. Feljton, Novi Sad.Mulvaney, R., Khan, S., Ellsworth, T. (2009): Synthetic Nitrogen Fer-

tilizers Deplete Soil Nitrogen: A Global Dilemma for Sustaina-ble Cereal Production. Journal of Environmental Quality, 38(6), 2295-2314.

Prodanović, S., Šurlan-Momirović, G. (2006): Genetički resursi biljaka za organsku poljoprivredu. Univerzitet u Beogradu Poljoprivred-

50 ¦ Literatura:


ni fakultet, Beograd.Republika Srbija (2006): Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Službe-

ni glasnik RS, br. 62.Republika Srbija (2010): Zakon o organskoj proizvodnji. Službeni gla-

snik RS, br. 30.Republika Srbija (2011): Strategija biološke raznovrsnosti Republike

Srbije za period od 2011. do 2018. Godine. Službeni glasnik RS, br. 13.

Republika Srbija (2011): Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organ-skoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje. Službeni gla-snik RS, br. 48/11.

Rowell, D. (1994): Soil Science: Methods and Applications. John Wi-ley & Sons Inc.

Stevens, P.R., Walker, T.W. (1970): The chronosequence concept and soil formation: Quartertly Review of Biology, 45(4), 333-350.

Stewart, W.D.P. (1991): The importance to sustainable agriculture and biodiversity among invertebrates and microorganisms. In the Biodiversity of Microorganisms and Invertebrates: Its Role in Sustainable Agriculture. Ed. Hawksworth, pp. 3-6, Redwood Press, Melksham.

Thompson, F.C., Rotheray, G. (1998): Family Syrphidae. In: L Papp, B. Darvas (eds.) Contributions to a Manual of Palaearctic Diptera, Budapest, 3: 81-139.

Turbé, A., Toni, A.D., Benito, P., Lavelle, P., Lavelle, P., Ruiz, N., van der Putten, W.H., Labouze, E., Mudgal S. (2010): Soil Biodiversity: Functions, Threats and Tools for Policy Makers. Bio Intelligence Service, IRD, and NIOO Report for the European Commission; European Commission: Brussels, Belgium, 2010. Available onli-ne: http://ec.europa.eu/environment/soil/pdf/biodiversity_report.pdf (accessed on 24 March 2010).

Ugrenović, V., Bačić, J., Filipović, V., Vučković, J. (2011): Buvač (Pyret-hrum cineraiaefolium Trev.) korisna biljka u sistemu organske pro-izvodnje. XII savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, Srbija, 158 – 159.

Ugrenović, V., Filipović, V., Glamočlija, Đ., Jovanović, B. (2010a): Organ-sko seme - proizvodnja i sertifikacija na oglednom polju Institu-ta ˝Tamiš˝ Pančevo. Selekcija i semenarstvo – Plant breeding and seed production˝, 16(1), 55-62.

Ugrenović, V., Filipović, V., Glamočlija, Đ. (2011): Seed Production and Use in Organic Agricultural Production. 22. Međunarodni simpo-zijum »Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane« / 22. International symposium »Safe food production«, Trebinje, Bosnia and Herze-govina, 284 – 286.


Literatura: ¦ 51

Ugrenović, V., Filipović, V., Glamočlija, Đ., Subić, J., Kostić, M., Jevđović, R. (2012): Pogodnost korišćenja morača za izolaciju u organskoj proizvodnji. Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops research, Novi Sad, Srbija, 49 (1), 126-131.

Ugrenović, V., Filipović, V.(2012b): Eko koridor - bioagrotehnička mera u organskoj proizvodnji. VII naučno-stručni simpozijum iz selek-cije i semenarstva Društva selekcionera i semenara Republike Srbije, Vršac, 51.

Ugrenović, V., Filipović, V., Kostić, M., Jevđović, R. (2010b): Morač u si-stemu organske proizvodnje. 17. naučno-stručni skup “Proizvod-nja i plasman lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja“, Bački Petrovac, 26-27.

Ugrenović, V., Sudimac, M., Filipović, V. (2010c): Result of implemen-tation of ecological systems of food production in South Banat. XIV International Eco-conference 2010: ˝Safe food˝, Novi Sad, Srbija, 215-222.

Vasin, J. (2012): Sačuvajmo plodnost zemljišta. Poljoprivre-da info. Objavljeno 19.03.2012. Link: http://poljoprivreda.info/?oid=8&id=1059

Vučić, N. (1987): Vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. U: Ra-dovi VANU, Odeljenje prirodnih nauka, Novi Sad, Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad.

World Wildlife Fund (2008): How many species are we losing? http://wwf.panda.org/about_our_earth/biodiversity/biodiversity/ (citi-rano 11.12.2011., verifikovano 12.04.2012). World Wildlife Fund 1250 Twenty-Fourth Street, N.W., P.O. Box 97180 Washington, DC 20090-7180.

52 ¦ ORGANIC DEMO-FIELDS IN THE FUNCTION OF


ORGANIC DEMO-FIELDS IN THE FUNCTION OF BIODIVERSITY CONSERVATION

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenović, Institute „Tamiš˝, Pančevo, Serbia

Abstract: One of the dangers that the world is facing today is the accelerated loss of biodiversity. Such a state is the consequence of many decades of agricultural intensification. Organic farming, as one of the sustainable food production systems, has a task to preser-ve and improve biodiversity. However, the share of organic farming in our country is insufficient and when compared to the neighboring countries several times smaller i.e., only 0.4% of the total arable land area. One possible way to popularize organic farming is to conduct research work on the so-called ‘experimental’ organic demo-fields. The setting up of organic demo-fields would create a network of fi-elds where, by means of applied research, a practical way to educate farmers and other interested parties would be provided, with the aim of popularization and extension of organic farming.

Key words: organic demo-field, protection, preservation, enhan-cement, biodiversity.


DOPRINOS ALTERNATIVNIH BILJNIH VRSTA AGROBIODIVERZITETU ¦ 53

DOPRINOS ALTERNATIVNIH BILJNIH VRSTA AGROBIODIVERZITETU

Janoš BerenjiInstitut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Apstrakt: U radu su prikazane neke od potencijalno interesantnih alternativnih biljnih vrsta koje se mogu proizvoditi u Republici Sr-biji u cilju povećanja postojećeg agrobiodiverziteta više će se go-voriti o: sirku metlašu, sirku za zrno, prosu, muharu, bar prosu, ka-narskoj travi, heljdi, uljanoj tikvi, konoplji, lanu, duvanu, lekovitom, aromatičnom i začinskom bilju kao i amarantu. Alternativni usevi zauzimaju relativno malu površinu pod površinama gajenih useva, ali njihov doprinos diverzifikacije proizvodnje ratarskih biljnih vrsta je značajan. Proizvodnja većine alternativnih biljnih vrsta zahteva visok udeo ljudskog rada, ali je način da se dobije veći profit po jedi-nici površine zemljišta u odnosu na konvencionalne ratarske biljne vrste. Proizvodi zasnovani na većini alternativnih biljnih vrsta, de-finitivno izvozno orijentisana čime bi se obezbedilo stabilno tržište za ovu grupu useva. Za dalje unapređenje proizvodnje alternativnih biljnih vrsta potrebno je širiti znanja i dostupnu literaturu, odabra-ne sorte i inovativne tehnologije proizvodnje i procesing su takođe neophodni.

Ključne reči: alternative biljne vrste, agrobiodiverzitet, sirak metlaš, sirak za zrno, proso, muhar, bar proso, kanarska trava, heljda, uljana tikva, konoplja, lan, duvan, lekovito, aromatično i začinsko bilje, amarant.

Uvod

U grupu alternativnih biljaka (alternative, specialty or minor crops) spadaju one biljke, koje se, za razliku od tzv. tradicionalnih, konvencionalnih biljaka, gaje na manjim površinama, pružaju mo-gućnost izbora u odnosu na konvencionalne kulture, doprinose di-verzifikaciji poljoprivredne proizvodnje i održivom očuvanju agrobi-odiverziteta (Bavec, 2000).

Suština proizvodnje alternativnih biljaka je u tome, što se u po-ređenju sa konvencionalnim ratarskim biljkama (pšenica, kukuruz,

54 ¦ Uvod


suncokret, soja itd.) gaje na malim površinama. Ovo se objašnjava tržišnim uslovima/potrebama, jer alternativne biljke zadovoljavaju specijalne tržišne potrebe, a ova tržišta ne predstavljaju veliki vo-lumen, nego su manjih razmera. Proizvodnjom alternativnih biljaka izmiruju se stvarne, realne potrebe i u većini slučajeva dostižu se solidne cene i obezbeđen je siguran plasman. Sa ovim je povezan i profit, jer u većini slučajeva alternativne biljke dostižu mnogo veću isplativost u poređenju sa proizvodnjom konvencionalnih biljaka. Isplativost proizvodnje alternativnih biljaka je u strogoj povezanosti sa izraženim zahtevom za ljudskim radom (ručnim radom). Većina njih zahteva više ručnog rada, nego proizvodnja npr. žitarica. Pitanje zahteva ljudskog rada posmatra se sa dva aspekta. Prvi aspekat se odnosi na to da savremena konvencionalna proizvodnja sa inten-zivnom upotrebom mehanizacije teži smanjenju potrebe ljudskog rada (za proizvodnju 1 tone pšenice potrebno je manje od 10 minuta ljudskog rada). Komparativna prednost alternativnih biljnih vrsta na ruralnim gazdinstvima koja po pravilu raspolažu manjim površina-ma je u tome što se time stvaraju uslovi da se svi članovi porodi-ce zaposle i tako postižu veću zaradu po jedinici površine (Lazanji, 1997c). U vezi s tim povećava se i zaposlenost.

Proizvodnja alternativnih biljaka pozitivno utiče na agrobiodi-verzitet, što je u skladu sa evropskim modelu poljoprivredne proi-zvodnje. Raznolikost alternativnih biljaka obezbedjuje širok spektar proizvoda, doprinosi raznovrsnijoj ishrani i očuvanju zdravlja ljudi i životinja. Alternativne biljke imaju značajnu ulogu i u integral-noj pa i u organskoj poljoprivredi (Berenji, 2002, 2003). Alternativne biljke su od posebnog interesa za organsku proizvodnju (Bavec and Bavec, 2007; Lazić i Babović, 2008).

Neke od alternativnih biljaka gajene u prošlosti, vremenom su postale skoro zaboravljene, a danas se ponovo otkrivaju. U grupu alternativnih biljaka međutim spadaju i nove biljne vrste, koje na našem području ranije nisu gajene, pa su za naše proizvodjače skoro potpuno nepoznate (Kocjan, 1999; Radics, 2001, 2002). Uslovi njiho-ve uspešne proizvodnje su odgovarajuća biološka osnova, klima i zemljište i odgovarajuća tehnologija proizvodnje (slika 11).


Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta ¦ 55

Zaštita odbolestiSuzbijanje

korova

Zemljište

Klima Nega useva

Đubrenje

Zaštita od štetočina

Biološka osnova

Slika 11. Uslovi uspešne proizvodnje alternativnih biljaka

Biološka osnova se sastoji od dva elementa: sorte i odgovaraju-ćeg sortnog semena. Poznavanjem klimatskih i zemljišnih uslova moguće je odrediti odgovarajuću tehnologiju proizvodnje. U daljem tekstu će se predstaviti najvažnije alternativne biljne vrste koje su najperspektivnije za naše uslove.

Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta

Sirkovi - Od gajenih formi sirka (Sorghum bicolor (L.) Moench) kao alternativne biljke prvenstveno se ističu sirak metlaš i sirak za zrno (Sikora i Berenji, 2011 ) (slika 12).

Slika 12. Sirak metlaš (levo) i sirak za zrno (desno) (foto: Berenji).

56 ¦ Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta


Severna Bačka (trougao Kanjiža – Senta – Tornjoš) je tradicional-ni region proizvodnje sirka metlaša. U proizvodnji i preradi sirka metlaša došlo je do velikih promena prelazom sa nekadašnje sorte visokog stabla na tzv. patuljaste sorte (Berenji and Sikora, 2002). Pro-izvodnja i prerada sirka metlaša zahteva mnogo ljudskog rada. Ubi-ranje se vrši ručno, pošto pokušaji mašinske žetve metlica nisu po-kazivali prihvatljive rezultate. Ručno ubiranje je glavni razlog zašto razvijene zapadne zemlje ne proizvode sirak metlaš. Sa druge strane tržište metli se stalno proširuje upravo u tim zemljama, zahvaljuju-ći pre svega interesu prema ekološkim proizvodima. To je ujedno i garancija uspešnog izvoza naših sirkovih metli.

Postoji veliki potencijal u tehnologiji “rane žetve zelenih metlica bez semena” (Berenji, 1989), koja bi omogućila proizvodnju kvali-tetnih metli ne samo za evropsko već i za američko tržište. Među zadacima oplemenjivanja je i stvaranje novih F1 hibridnih sorti, ot-pornost na bolesti, izraženija eksponiranost metlica (zbog lakšeg ubi-ranje metlica), tzv. tan (žuta) reakcija (boja) koja je sa stanovišta eko-logije mnogo prihvatljivija od tzv. red (crvene) reakcije na nepovoljne uslove spoljne sredine (Sikora i Berenji, 2010; Berenji et al., 2011).

Proizvodnja sirka za zrno u Vojvodini je još uvek novina (Berenji i Sikora, 2004; 2006). Dosadašnja iskustva su veoma pozitivna, jer se i u praksi pokazalo, da u sušnim, toplim uslovima i na marginal-nim (previše lakim ili teškim zemljištima), koja su manje povoljna za gajenje kukuruza, sirak za zrno, zahvaljujući boljoj tolerantno-sti prema ovakvim nepovoljnim uslovima spoljne sredine, bolje us-peva od kukuruza (Sikora i Berenji, 2005; Berenji, 1993a; Berenji and Dalhberg, 2004.) Sirak za zrno nije biljka domaćin kukuruzne zlati-ce (Diabrotica virgifera virgifera La Conte). Ova štetočina, koja je pre izvesnog vremena iz Severne Amerike preneta baš u Srbiju, danas ugrožava proizvodnju kukuruza i u okolnim zemljama. Najpovoljniji način smanjenja štetnosti je izbegavanje monokulture kukuruza, pa se postavlja pitanje šta proizvoditi 1-2 godine na površinama gde je ranije gajen kukuruz. Sa ove tačke gledišta sirak za zrno je idealna alternativa, jer ga ne napada kukuruzna zlatica, a u stočnoj hrani semenom sirka uspešno se zamenjuje zrno kukuruza (Berenji i Kunc, 1995). Trenutni domaći sortiment sirka za zrno (‘Alba’ i ‘Gold’) u po-gledu prinosa i kvaliteta (nizak sadržaj tanina) zadovoljava domaće potrebe, ali su neophodni ranozreliji hibridi kraće vegetacije.

Prosa - Obično proso (Panicum miliaceum L.) (slika 13) se koristi u humanoj ishrani (uglavnom kao bio-hrana) i u ishrani životinja (hrana za ptice).



Slika 13. Obično proso (foto: Berenji).

U doba njegove intenzivne proizvodnje spadao je među najvažnije gajene biljke našeg područja. Danas se najviše proizvodi kao hrana za ptice, a oljušteno seme se koristi u reformskoj ishrani (Berenji, 1993b; Starčević i Berenji, 1994). Poželjne osobine su lakoća ljuštenja, razne boje semena, otpornost na sušu, otpornost na osipanje zrna, otporna na poleganje, kratka vegetacija i ujednačeno sazrevanje (Lazányi and Gocs, 1999). O običnom prosu treba znati da razvija relativno slab korenov sistem i zato nije biljka loših zemljišta (Lazányi, 1997a). Per-spektiva gajenja običnog prosa u Vojvodini pre svega zavisi od ostva-rivanja planiranih površina pod zalivnim sistemima. Obično proso spada među one retke biljke koje zbog kratke vegetacije mogu gajiti i u postrnoj setvi gde daju dobre prinose (Berenji and Kišgeci, 1988). Uspešna postrna setva zbog letnjih dugotrajnih suša moguća je jedi-no zalivanjem. Prema tome zalivanjem proso bi mogao da postane veoma značajan posrtni usev (Berenji i Kišgeci, 1988). Kod nas posto-je dve sorte koje su niskog rasta i spadaju u generativne tipove tj. namenjene su proizvodnji zrna, a manje su pogodne za proizvodnju zelene mase ili sena. Ove sorte su ‘Biserka’ bele i ‘Rumenka’ crvene boje zrna (Berenji et al., 2000). Obe sorte se veoma lako vršu i ne osi-paju zrno čak i ako prezru. Tolerantne su na sušu i na bolesti. Masa hiljadu zrna je 6,5-7,0 g, potencijal za prinos je 3,2-3,8 t ha-1. Postoje zahtevi za proizvodnju vegetativnih sorata visokog stabla za zelenu masu (npr. seno) (Berenji 1990; Lazányi 1997b).



Muhar i bar proso - Muhar (Setaria italica L. var. moharia) i bar proso (Setaria italica L. var. maxima) (slika 14) se upotrebljavaju uglavnom kao hrana za ptice, ali postoje zahtevi za gajenjem muha-ra za zelenu masu i seno. Gajenjem muhara naročito se zadovolja-vaju specijalne potrebe ishrane konja, što bi bilo od velikog značaja za farme, koje se opredele za agroturizam u salašarskim sredinama. U povoljim uslovima gajenja prinos zelene mase je 30-40 t ha-1, pri-nos sena 6-10 t ha-1. Proizvodnja semena je 1,5-2 t ha-1. Potražnja za muharom i bar prosom nije prevelika, ali je konstantna (Lazányi and Gocs, 1998). Muhar i bar proso pružaju mogućnost iskorišćavanja površina nepogodnih za gajenje ostalih biljaka. Naime, muhar se ističe kratkom vegetacijom, uspešno se gaji na površinama koja su nedovoljno plodna i loših vodno-vazdušnih osobina, a takođe i na parcelama na kojima treba da zameni propali prethodni usev. Zah-tevi prema muharu su kratka vegetacija, otpornost na sušu i visoka rodnost (Lazányi, 1997b; Lazányi and Gocs, 1998).

Značaj domaćeg žutosemenog (‘Novosadski žuti’), crvenoseme-nog (‘Novosadski crveni’) i crnosemenog (‘Novosadski crni’) muhara se podudara sa redosledom navođenja njihovih naziva. U pogledu bar prosa domaću biološku osnovu čini ‘Novosadski bar’.

Ono što je rečeno za muhar i bar proso odnosi se i na svetlo seme (Phalaris canariensis L.) (slika 14). Značaj svetlog semena je pre sve-ga u tome što odlično klija i niče i na niskim temperaturama, u povoljnim uslovima daje visok prinos, ima visoku hranljivu vred-nost (Szabóné, 1993). Uzgaja se isključivo kao glavni usev, zato što kasnije promene vlažnosti zemljišta negativno utiču na njegov rast i razviće (Szabóné and Lazányi, 1996). Zakasnela setva u principu nije uspešna. Sorta ‘Novosadsko’ zadovoljava trenutnu potražnju za sortnim semenom ove kulture (Berenji, 1990).

Slika 14. Muhar (levo), bar proso (u sredini) i svetlo seme (desno) (foto: Berenji).



Heljda – Heljda (Fagopyrum esculentum L.) (slika 15) je biljka si-romašnijih zemljišta, pa je upravo zbog ovog razloga rasprostranje-na na takvim područjima (Lazányi and Mándi, 1998). Zbog kratke vegetacije uspešno se gaji i na brdovitim terenima. Može se gajiti i kao postrni usev, ali rani jesenji mrazevi mogu biti štetni za biljku. Ekonomski značaj je u kratkoj vegetaciji i u tome što nije zahtevna vrsta. Medju dobre osobine heljde ubraja se kratka vegetacija, visoki prinos, lakoća ljuštenja, otpornost na sušu i dobra hranljiva vred-nost. Potencijana rodnost je 2,5-3 t ha-1. Brašno dobijeno od oljušte-nog semena heljde je sve više rasprostranjeno u reformskoj ishrani. U proizvodnji je sorta ‘Novosadska’ sve više je rasprostranjena. Pro-izvodi se i u sistemu organske proizvodnje.

Slika 15. Heljda (foto: Berenji).

Uljana tikva - Poslednjih godina sve se više širi gajenje uljane tikve (Cucurbita pepo L.) kod nas (Berenji 2011a, b; Berenji i Sikora, 2011). Naročito se povećao interes prema uljanoj tikvi golici, ali ima potražnje i prema uljanoj tikvi sa ljuskom. Veliku proizvodnju ogra-ničava nedostatak specijalne opreme (mašina za ubiranje i pranje semena, sušara i mašina za poliranje semena). Najznačajniji sastav-ni deo semena je ulje (Berényi and Tulok, 2005; Berenji and Karlović, 1995). Raste potreba za specijalnim prelivima za salate i prepara-tima za ublažavanje tegoba oboljenja prostate na bazi ulja semena tikve. Sigurnu perspektivu proizvodnje uljane tikve golice čine one mini uljare koje proizvode ulje ne samo od semena tikve nego i od drugih uljarica (npr. suncokret). Ova proizvodnja se odlikuje tehno-



logijom tzv. hladnog ceđenja, bez upotrebe hemikalija. Sorte ulja-ne tikve golice ‘Olinka’ i uljane tikve sa ljuskom ‘Olivia’ su veoma dobro prilagođene uslovima gajenja kod, ali se intenzivno radi i na stvaranju novih F1 hibridnih sorti (slika 16). U istraživanjima se po-sebna pažnja posvećuje problematici viroznih oboljenja.

Slika 16. Uljana tikva sa ljuskom (levo) i uljana tikva golica (desno) (foto: Berenji).

Industrijska konoplja - Industrijska konoplja (Cannabis sativa L.) (slika 17) doživljava svoju renesansu u svetu, a u Srbiji se posle višedecenijske pauze ponovo javlja interes za njenu proizvodnju (Be-renji et al., 2001; Berenji, 2006.). Konoplja je veoma dobar predusev, odlično se uklapa u plodored. Robusna biljke i gust sklop useva na prirodan način deluje supresivno i na najagresivnije korove (kao što je npr. divlji sirak). U Vojvodini klasično gajenje i prerada konoplje (npr. proizvodnja kudeljnog kanapa i užarija) više ne postoji, iako bi celokupna takva proizvodnja mogla realizovati u izvozu (Berenji et al., 2001). Po realnim procenama, tržište ovih klasičnih proizvoda od kudelje je neograničeno, ali za sada nedostaju nove mašine za ubiranje konoplje i savremena tehnologija prerade konoplje. Postoje veoma perspektivni planovi za upotrebu konoplje kao sirovine za proizvodnju papira (Berenji et al., 2000; Herak et al., 2001). Potražnja za semenom konoplje pokazuje stalni porast. Od semena se dobija visokokvalitetno ulje (Berenji et al. 2001). Problem je što za mehani-zovanu proizvodnju semena konoplje ne postoji odgovarajuća teh-nološka rešenja (pre svega se misli na kombajne za žetvu semena konoplje). Po klasičnoj tehnologiji proizvodnje semena stabla se-menske konoplje se seku ručno a i odvajanje semena se radi ručno.



Ovakav način proizvodnje konoplje za zrno je veoma skup. Biološku osnovu proizvodnje industrijske konoplje kod nas čine dvodoma sor-ta ‘Marina’ i jednodoma sorta ‘Helena’.

Slika 17. Muška (levo) i ženska biljka dvodome konoplje (desno) (foto: Berenji).

Konoplja zauzima specifično mesto među gajenim biljkama s ob-zirom na to da postoje kemotipovi koji se koriste za proizvodnju narkotika (marihuane i hašiša). Kao i u drugim zemljama sveta za-konske mere i u Srbiji zabranjuju gajenje i stavljanje u promet ko-noplje koja je pogodna za proizvodnju marihuane ili hašiša. Ova za-konska regulativa je, međutim, prilično liberalna, pa se industrijska konoplja može uzgajati bez specijalne dozvole. Pomenute dve sorte



stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ističu se niskim sadržajem (<0.2%) THC-a (tetrahidrokanabiol, glavna psi-hoaktivna komponenta konoplje) i time u potpunosti zadovoljavaju stroge standarde Evropske unije u ovoj oblasti (Berenji i Sabo, 1998; Finta-Korpel’ova and Berenji, 2007.)

Lan - Kada je lan (Linum usitatissimum L.) u pitanju (slika 18) prvenstveno se misli na uljani lan, a manje na lan za vlakno. Uljani lan se kod nas proizvodi na malim površinama, uglavnom kao hrana za ptice. Seme čini osnovnu namirnica u reformskoj ishrani, ali sve više ima i mini uljara koje proizvode laneno ulje od semena lana.

Slika 18. Uljani lan (foto: Berenji).

Duvan - Duvan (Nicotiana tabacum L.) (slika 19) spada u red

najprofitabilnijih alternativnih biljaka kod nas (Berenji, 2008). U po-slednje vreme, osim duvana tipa ‘Berlej’ koji se već dugi niz godina proizvodi kod nas, sve se više širi proizvodnja duvana tipa ‘Virdžini-ja’, čiji se listovi suše veštački, u sušarama. Velika prednost u proi-zvodnji duvana je angažovanost duvanske industrije u unapređenju proizvodnje duvana (Berenji and Sikora, 2001a). Intenzivno se radi na oplemenjivanju novih F1 hibrida koji su visokoprinosni, daju pože-ljan kvalitet lista i otporni su na bolesti, pre svega viruse. Neophod-no je u što širem krugu uvesti upotrebu hemijskog načina regulacije rasta zaperaka i zalamenje cvasti. Zalamanje biljaka i zakidanje za-



peraka u značajnoj meri doprinose većem prinosu i boljem kvalitetu lista duvana. U proizvodnji rasada nova tehnologija je sistem pluta-jućih tacni.

Slika 19. Duvan (foto: Berenji). Lekovite, aromatične i začinske biljke - U grupu lekovitih,

aromatičnih i začinskih biljaka spadaju brojne gajene i divlje biljne vrste. Neke biljne vrste su pogodne samo za ubiranje u prirodi. Ova aktivnost je precizno regulisana zakonskim propisima koji se pre svega odnose na zaštićene biljne vrste i na ograničeno sakupljanje ugroženih biljnih vrsta. U poslednje vreme sve se više radi na plan-tažnom gajenju lekovitih, aromatičnih i začinskih vrsta. Profitabil-nost gajenja bila bi veća ako bi se gajenje kombinovalo sa preradom, kao što je npr. hidrodestilacija, ekstrakcija, proizvodnja čajnih meša-vina itd (Berenji et al, 2008).

Gajeni amarant - Gajeni amarant (Amaranthus sp.) (slika 20) je alternativna biljka koja se može koristiti na više načina: za zele-nu masu ili za seme (Pešić et al., 1997a, b). Bez obzira na pozitivne rezultate koji su dobijeni u istaživanjima, ova biljka još uvek nije našla svoje mesto u proizvodnji u Srbiji. Preduslov gajenja na ve-ćim površinama je uvođenje odgovarajuće tehnologije proizvodnje sa ciljem da se postigne ujednačeno sazrevanje, spreči osipanje i reši mehanizovano ubiranje semena bez većih gubitaka.

64 ¦ Zaključak


Slika 20. Gajeni amarant (foto: Berenji).

Zaključak

Od alternativnih biljnih vrsta značajnih za proširenje agrobiodi-verziteta u ovom radu su prikazane: sirak metlaš i sirak za zrno, obično proso, muhar, bar proso, svetlo seme, heljda, uljana tikva sa ljuskom i uljana tikva golica, konoplja, lan za ulje i za vlakno, duvan, lekovito, aromatično i začinsko bilje i gajeni amarant. Alternativ-ne biljne vrste zauzimaju relativno male površine, ali su značajni činioci diverzifikacije ratarske proizvodnje. Proizvodnja većine al-ternativnih biljnih vrsta je radno intenzivna, ali se njihovom proi-zvodnjom ostvaruje veći profit po jedinici površine u poređenju sa konvencionalnim kulturama. Proizvodi alternativnih biljnih vrsta se najvećim delom realizuju u izvozu što znači sigurno tržište. U cilju


Literatura ¦ 65

daljeg unapređenja proizvodnje alternativnih biljnih vrsta neophod-no je obezbediti stručnu literaturu i odgovarajuće sorte, a potrebne su i inovacije u pogledu tehnologije njihove proizvodnje i prerade.

Ključne reči: alternativne kulture, agrobiodiverzitet, sirak metlaš, sirak za zrno, obično proso, muhar, bar proso, svetlo seme, heljda, uljana tikva sa ljuskom, uljana tikva golica, konoplja, lan, duvan, lekovito, aromatično i začinsko bilje, gajeni amarant

Literatura

Bavec, F. (2000): Nekatere zapostavljene in /ali nove poljščine. Uni-verza v Mariboru, Fakulteta za kmetijstvo, Maribor.

Bavec, F., Bavec, M. (2007): Organic production and use of alternative crops. Taylor & Francis Group, LLC.

Berenji, J. (1989): Žetva sirka metlaša u različito vreme. Savremena poljoprivreda 37(5-6): 239-248.

Berenji, J. (1990): Millets breeding. 15th Congress of EUCARPIA Ma-ize and Sorghum Section, Baden near Vienna, 67.

Berenji, J. (1993a): Mesto sirka za zrno u ratarskoj proizvodnji. Zbor-nik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 21: 427-438.

Berenji, J. (1993b): Perspektive gajenja prosa. Zbornik radova Institu-ta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 21: 587-598.

Berényi, J. (2002): Alternatív növények jelene és jövője a Vajdaság-ban. Tartamkísérletek, tájtermesztés, vidékfejlesztés nemzetközi konferencia, Debrecen, 272-278.

Berényi, J. (2003): Alternatív növények szerepe a fenntartható mezőgazdaságban. A fenntartható fejlődés időszerű kérdései a Vajdaságban, Újvidék, 46-54.

Berenji, J. (2006): Serbie: passé, présent, et futur du chanvre indu-striel. In: Pierre Bouloc (ed). Le chanvre industriel: production et utilisations, Groupe France Agricole, Paris, 384-390.

Berenji, J. (2008): Tobacco research at the Institute of Field and Ve-getable Crops in Novi Sad, Serbia (input to ARESA concept of RedDetect GM tobacco). Book of Abstracts of the ARESA GMO II Symposium, Copenhagen (Denmark), 2.

Berenji, J. (2011a): (Ed). Uljana tikva i njena proizvodnja. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

Berenji, J., Adamović. D., Sikora, V., Sabo, J. (2008): Dostignuća u una-predjenju proizvodnje i korišćenja alternativnih kultura u Odelje-nju za hmelj, sirak i lekovito bilje Instituta za ratarstvo i povrtar-

66 ¦ Literatura


stvo. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 45(1): 145-158.

Berenji, J., Dahlberg, J. (2004): Perspectives of Sorghum in Europe. Journal of Agronomy and Crop Science 1905: 332-338.

Berenji, J., Dahlberg, J., Sikora, V., Latković, D. (2011): Origin, History, Morphology, Production, Improvement, and Utilization of Bro-omcorn [Sorghum bicolor (L.) Moench] in Serbia. Economic Bo-tany 65(2): 190-208.

Berenji, J., Karlović, Đ. (1995): Az olajtök és a tökmagolaj. 1. rész. Az olajtök származása, rendszertana és alaktana. Journal of Oil Soap Cosmetics 44(2): 54-60.

Berenji, J., Kišgeci, J. (1988): Gajenje kukuruza, sirkova i prosa u po-strnoj setvi. 6. Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju, Osijek, 286-291.

Berenji, J., Kunc, V. (1995): Prinos i kvalitet sirka za zrno. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 23: 309-318.

Berenji, J., Martinov, M., Sikora, V. (2001): Perspektive konoplje. Sa-vremena poljoprivredna tehnika 27(3-4): 131-138.

Berenji, J., Mirčov, A., Jovandić, N. (2000): Nove sorte prosa. Zbornik izvoda Treći Jugoslovenski naučno-stručni simpozijum iz selek-cije i semenarstva – III JUSEM, Zlatibor, 175.

Berenji, J., Sabo, A. (1998): Konoplja (Cannabis sp.) kao lekovita biljka. Medicinal Plant Report 5(5): 43-57.

Berenji, J., Sikora, V. (2001a). Stanje i perspektive u proizvodnji, obra-di i preradi duvana u Jugoslaviji. Biljni lekar 30(5): 368-375.

Berenji, J., Sikora, V. (2002): Trends and achievements in broomcorn breeding. Cereal Research Communications 30 (1-2): 81-88.

Berenji, J., Sikora, V. (2004): Perspektive proizvodnje sirka za zrno kod nas. Acta Agriculturae Serbica 9(17): 501-507.

Berenji, J., Sikora, V. (2006): Proizvodnja sirka za zrno. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

Berenji, J., Sikora, V. (2011): Sistematika, morfologija, poreklo, gene-tika i oplemenjivanje uljane tikve. In: J. Berenji (ed.) Uljana tikva – Cucurbita pepo L. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 7-82.

Berenji, J., Sikora V, Karlović, Đ. (2001): Potencijal konoplje (Cannabis sp.) kao uljarice. Zbornik radova 42. Savetovanja industrije ulja Proizvodnja i prerada uljarica, Herceg Novi, 189-194.

Berenji, J., Sikora, V., Martinov, M. (2001): Perspektive konoplje. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 33/34(74-75): 25-35.

Berenji, J., Sikora, V., Martinov, M., Herak, S. (2000): Hemp as a re-newable row material for paper industry. Book of Abstracts of the


Literatura ¦ 67

7th Meeting of Pulp and Paper Industry of Balkan Countries, Novi Sad, 16-17.

Berényi, J., Tulok, M. (2005): Héjnéküli olajtökfajaták olajtartalmának összehasonlító értékelése. A fajataválaszték fejlesztése a ker-tészetben, Budapest, 221-228.

Finta-Korpel’ová, Z., Berenji, J. (2007): Trends and achievements in in-dustrial hemp (Cannabis sativa L.) breeding. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 39(80): 63-75.

Herak, S., Berenji, J., Sikora, V., Martinov, M. (2001): Značaj konoplje kao sirovine za papirnu industriju. Zbornik radova VII Jugoslo-venskog simpozijuma iz oblasti celuloze, papira, ambalaže i gra-fike, Zlatibor, 19-24.

Kocjan, AD. (1999): Pozabljene poljščine. Založba Kmečki Glas, Lju-bljana.

Lazić, B., Babobić, J. (2008): (ed.). Organska poljoprivreda. Tom I i II, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

Lazányi, J. (1997a): Kölestermesztés. In: Fazakas M. (ed.) Amit a cirok- és madáreleség-félékről tudni kell, Agroinform Kiadó és Nyomda Kft., Budapest, 70-80.

Lazányi, J. (1997b): Mohartermesztés. Fazakas M. (ed.) Amit a cirok- és madáreleség-félékről tudni kell, Agroinform Kiadó és Nyomda Kft., Budapest, 82-87.

Lazányi, J. (1997c): Alternatív növények termesztéstechnológiájának fejlesztése az európai piac tükrében. MTA Szabolcs-Szatmár-Be-reg megyei Tudományos Testület 1997. évi tudományos ülésének elıadásai, Nyíregyháza, 16.

Lazányi, J., Gocs, L. (1998): A mohar termesztése. Gyakorlati Agro-fórum 52-54.

Lazányi, J., Gocs, L. (1999): Proso millet (Panicum miliaceum L.). In: Lazányi J and Dobránszki J (ed.) Agricultural Research in Nyírség Region, Nyíregyháza, 84-87.

Lazányi, J., Mándi, L. (1998): A pohánka termesztése. Gyakorlati Agrofórum, 45-47.

Pešić, V., Berenji, J., Stamenković, V., Nikolić, M. (1997a): Agrobiološke i nutritivne vrednosti linija i vrste Amaranthus hypocondriacus. Zbornik izvoda Drugi naučno-stručni simpozijum iz selekcije i semenarstva – II JUSEM”, Arandjelovac, 16.

Pešić, V., Berenji, J., Stamenković, V., Nikolić, M., Bodroža-Solarov, M., Vujačić, V. (1997b): Genetics and breeding in Amaranthus in Yugo-slavia and usage value. Abstracts of the New and Non-Traditional Crops and Perspectives of their Production, Rusia, 995-6.

Radics, L. (2001): (ed.). Alternatív növények termesztése I. Mezőgaz-

68 ¦ Literatura


dasági Szaktudás Kiadó, Budapest.Radics, L. (2002): (ed.). Alternatív növények termesztése II. Szaktu-

dás Kiadó, Ház, Budapest.Sikora, V., Berenji, J. (2005): Perspektive gajenja sirka za zrno u nas.

Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 41, 451-458.

Sikora, V., Berenji, J. (2010): Razvoj sortimenta sirka metlaša u Insti-tutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Ratarstvo i povrtarstvo/Field and Vegetable Crops Research 47(1): 363-369.

Sikora, V., Berenji, J., (2011): Sirak za zrno i sirak metlaš kao alterna-tivne kulture. Zbornik referata 45. Savetovanja agronoma Srbije, Zlatibor, 171-180.

Starčević; Lj., Berenji, J. (1994): Mesto i uloga prosolikih žita u proi-zvodnji hrane. Savremena poljoprivreda 42(4): 7-11.

Szabóné, CsK. (1993): A lóbab (Vicia faba L.) és a fénymag (Phalaris canariensis) nemesítése és fajtafenntartása a Kisvárdai Teich-mann Telepen. Teichmann Vilmos Tudományos Emlékülés Kiad-ványa, Kisvárda, 71-81.

Szabóné, CsK., Lazányi, J. (1996): Fénymag (Phalaris canariensis L.). Növénynemesítés a Nyíregyházi Kutató Központban. Magyar Növénynemesítők Vándorgyőlése, 40.


CONTRIBUTION OF ALTERNATIVE CROPS TO AGROBIODIVERSITY ¦ 69

CONTRIBUTION OF ALTERNATIVE CROPS TO AGROBIODIVERSITY

Janoš BerenjiInstitute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad, Serbia

Abstract: In this paper the following alternative crops interesting to be cultivated in Serbia in order to enlarge the biodiversity are discussed: broomcorn, grain sorghum, proso millet, small and large headed italian millet, canarygrass, buckwheat, oil pumpkin, hemp, flax, tobacco, medicinal, aromatic and spice species as well as ama-ranth. Alternative crops occupy a relatively small acreage but their contribution to the diversification of field crops production is consi-derable. The production of the majority of alternative crops requires a high amount of hand labour, but it is a way to obtain higher profit from the unit of land area as compared to conventional field crops. The products based on the majority of alternative crops are defini-tely export oriented ensuring stable market for this crops. For the further improvement of the production of alternative crops expan-ded literature, selected cultivars and innovative production and pro-cesing technologies are necessary.

Key words: alternative crops, agrobiodiversity, broomcorn, gra-in sorghum, proso millet, small headed italian millet, large headed italian millet, canarygrass, buckwheat, oil pumpkin, hemp, flax, to-bacco, medicinal, aromatic and spice species, amaranth

Kontakti/Contacts:

Guido Haas e-mail: [email protected] Tel: +49151 21 650 700 Branka LazićE-mail: [email protected]: +381 063 1107398

Vladimir Filipović E-mail: [email protected] Tel: +381 064 8814408

Vladan Ugrenović E-mail: [email protected]: +381 064 8814412

Janoš BerenjiE-mail: [email protected] Tel: +381 064 8205717

72 ¦


Serbian Transitional Agricultural ReformMinistrarsvo poljprivrede, šumarstva i vodoprivrde

Deutche Gesellscgaftfür InternationaleZusammenarbeit (GIZ) GmbH

Documents

Filipovic Ugrenovic 2012 Organska Proizvodnja i Biodiverzitet