Filipovic Ugrenovic 2013 Organska Proizvodnja i Biodiverzitet

8/16/2019 Filipovic Ugrenovic 2013 Organska Proizvodnja i Biodiverzitet

1/76

1

III OTVORENI DANI BIODIVERZITETA Pančevo, 07. jun 2013. godine

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenović

Organska proizvodnja i biodiverzitet

Zbornik referata

Pančevo, 2014.


2/76

2

Organska proizvodnja i biodiverzitet

Izdavač:Institut ˝Tamiš˝ Pančevo, Istraživačko razvojni centar

Novoseljanski put 33, 26000 Pančevo, Srbija

Recenzenti:dr Zora Dajić Stevanović, redovni profesordr Vera Popović, naučni saradnik

Tehnička priprema: Štamparija "ARTiJA"

Lektor:Maja Ugrenović

Naslovna strana:Lavanda ( Lavandula vera DC.) u kolekciji Instituta za proučavanjelekovitog bilja ”Dr Josif Pančić” (foto: Ugrenović).

Štampa:Štamparija "ARTiJA", Miloša Obrenovića 35a, 26000 Pančevo, Srbija

Tiraž:300 primeraka

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

ОТВОРЕНИ дани биодиверзитета (3; 2013; Панчево) Organska proizvodnja i

biodiverzitet: zbornik referata / III otvoreni dani biodiverziteta, Pančevo, 07. jun

2013. godine; [urednici] Vladimir Filipović , Vladan Ugrenović. - Pančevo : #Institut

"Tamiš", #Istraživačko razvojni centar, 2014 (Pančevo: Artija). - 86 str.: ilustr. ; 24 cm

Tiraž 300. - Bibliografija uz svaki rad. - Abstracts.

ISBN

a) Еколошка пољопривреда - Зборници

b) Биолошки диверзитет - Заштита - Зборници

COBISS.SR-ID 207871756


3/76

3

III OTVORENI DANI BIODIVERZITETAPančevo, 07. jun 2013. godine

Urednici:dr Vladimir Filipović dr Vladan Ugrenović

Programski odbor:dr Đorđe Glamočlija, redovni profesordr Dragoja Radanović, redovni profesor

dr Radosav Jevđović dr Vera Popović dr Vladimir Filipović dr Vladan Ugrenović

Organizacioni odbor:dr Vladan Ugrenović dr Vladimir Filipović

Ivana Simić, MSc Bojan Vojnov, organski proizvođač

Slika 1: III otvoreni dani biodiverziteta, kolekcija Instituta za

proučavanje lekovitog bilja ”Dr Josif Pančić” (foto: Ugrenović).


4/76

4

S A D R Ž A J

Predgovor...................................................................................................1

Stanje u proizvodnji i sakupljanju lekovitog bilja u Republici SrbijiVladimir Filipović, Vladan Ugrenović.......................................................3

Lekovite biljke Deliblatske peščare Radosav Jevđović.....................................................................................21

Osnovni aspekti bioloških invazija: na primeru korovskih biljakaSava Vrbničanin, Dragana Božić.............................................................35

Razvoj agro-ekološke politike na primeru SRP „Deliblatska peščara“ Srđan Šeremešić.......................................................................................57

C O N T E N T

Foreword....................................................................................................1

State of the production and the collecting of medicinal plants in theRepublic of Serbia Vladimir Filipović, Vladan Ugrenović.......................................................3

Medicinal plant of Deliblato sands Radosav Jevđović.....................................................................................21

Basic aspects of biological invasions: the example of weed speciesSava Vrbničanin, Dragana Božić.............................................................35

Development of agroecological shemes at „Deliblatska peščara“ Srđan Šeremešić.......................................................................................57


5/76

5


6/76

1

P R E D G O V O R

Treći po redu Zbornik referata „Organska proizvodnja i biodiverzitet“ nastao je kao rezultat rada na tematskom skupu „Otvorenidani biodiverziteta 3“, održanog 07. juna 2013. godine, na više lokacijau okruženju i na samom području Specijalnog rezervata prirode (SRP)„Deliblatska peščara“. Centralne teme skupa odnosile su se na: lekovito

bilje (samoniklo i gajeno), SRP „Deliblatska peščara“, invazivne korovei agro-ekološke mere koje se sve zajedno mogu posmatrati kao deointegrisanog paketa. Proizvodnja (ali i sakupljanje bilja, naročito u samoj

Deliblatskoj peščari) lekovitog bilja bila je izuzetno značajna delatnost pojedinaca i pravnih lica u pojedinim naseljenim mestima na obodu SRP-e. Nažalost, promenom agroekoloških, tehnoloških i socijalno-ekonomskih uslova, promenjen je i floristički sastav agrofitocenoza, gde

preovlađuju korovske vrste sa dominacijom invazivnih korovskih vrsta,ali i biljnih zajednica u SRP „Deliblatska peščara“, naročito po obodimagde je veliko prisustvo invazivna korovska vrsta – ambrozija ( Ambrosiaartemisiifolia L). Uvođenjem pojedinih agro-ekoloških mera i

bioagrotehničih metoda, štiti se biodiverzitet, životna sredina i poljoprivreda, te se predupređuje dalja degradacija biocenoze, što je u prethodnom periodu, nažalost bio slučaj sa SRP „Deliblatska peščara“.

Organizovanje naučno stručnog skupa „Otvoreni dani biodiverziteta“ i priređivanje Zbornika referata je rezultat aktivnostirealizovanih na projektu Integralnih i interdisciplinarnih istraživanja pod

pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije: ˝ Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkcijiostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona˝

(III 46006).

U Pančevu, 20. jun 2014. godine Urednici


7/76

2


8/76

3

STANJE U PROIZVODNJI I SAKUPLJANJU LEKOVITOGBILJA U REPUBLICI SRBIJI

Vladimir Filipović1 , Vladan Ugrenović2

1 Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝, Beograd, Srbija2 PSS Institut ˝Tamiš˝, Pančevo, Srbija

Rezime: U odnosu na period od pre 25 i više godina, sektor lekovitog,aromatičnog i začinskog bilja (LAZB) u Republici Srbiji, bio je ustalnom porastu, osvajajući nove tehnologije, standarde i tržišta. Danas,

nažalost, pored izuzetno bogatog biofonda ove grupe biljaka, proizvodnja, prerada i izvoz lekovitog bilja daleko su ispod nivoa s krajaosamdesetih godina. Prestanak sa radom nekoliko većih društvenih firmi,te nedovoljno dobra politička situacija usmerilo je pojedine inostrane ali idomaće kupce na nabavku sirovina i proizvoda na nekim drugimtržištima. Stoga, za vraćanje ovog sektora na mesto koje zaslužuje, morase delovati vertikalno i horizonatalno. Vertikalno, prema institucijamakoje direktno ili indirektno odlučuju za stanje u ovom sektoru

(ministarstva, komore, udruženja). Horizontalno delovati na aktere u proizvodnji, preradi i pakovanju, kroz uključivanje za tu oblastkompetentnih stručnjaka, koji će obučavati kroz različite aspekte usektoru lekovitog bilja postojeće ali i nove proizvođače/sakupljače,

prerađivače i otkupljivače. Jedino tako, pozicija sektora lekovitog,aromatičnog i začinskog bilja, može se vratiti na mesto koje zaslužuje.

Ključne reči: lekovito, aromatično i začinsko bilje (LAZB), plantažna

proizvodnja, sakupljanje, kvalitet, proizvod.

Uvod

Interesovanje za prirodne lekovite sirovine u svetu je sve veće,ulaže se u istraživanja i promociju fitopreparata, uvode se standardi(GAP, GACP, Organic i slično), i sprovodi neprekidna edukacija u vezi

sa značajem korišćenja ovih sirovina, ovo se odnosi pre svega za mlađu populaciju. Rastuće potrebe međunarodnog tržišta i za trgovinskom


9/76

4

razmenom ukazuju na značaj prilagođavanja, odnosno, transformacije proizvodnje lekovitog bilja. Na osnovu analize ovog sektora RepublikeSrbije, zaključuje se da je malo proizvođača koji nude dovoljne količinelekovitog bilja eksportnog kvaliteta. Srbija je izgubila dominantno mestou izvozu lekovitog bilja poslednjih godina. Prema podacima Ignjatijević (2010) u toku 2008. godine Srbija je bila na 31. mestu u svetu povrednosti izvoza. Iako je do početka devedesetih Srbija bila najvećiizvoznik lekovitog i aromatičnog bilja u zemlje današnje Evropske unije,u proteklih dvadesetak godina sa stečenih pozicija istisnuli su nas, odevropskih država, Bugarska, Poljska i Mađarska, a od dalekoistočnih –Kina i Indija. Nažalost, još uvek inostranim kupcima najčešće prodajemoneprerađene sirovine, a samo u manjem broju slučajeva, poluproizvode

ili proizvode višeg stepena prerade – ekstrakte, etarska ulja ifitopreparate.

Na globalnom tržištu lekovitog i aromatičnog bilja dominirajuevropske, a posebno nemačke kompanije. Najveći koncern koji se bavi

biljnim sirovinama u Evropi je „Martin Bauer Group“ (holdingkompanija iz Nemačke), pozicionirana kao „prirodna veza“ saekspoziturama u 50 zemalja na 5 kontinenata i sa godišnjim prometom od350 miliona €. Druge vodeće kompanije uključuju nemački „Madaus

Group“ i italijansku „Indenu“ sa prometom od 330 miliona € i 170miliona € respektivno ( Pavlović i Kostić- Nikolić, 2006).

U Nemačkoj, značajnu ulogu u prometu lekovitog i aromatičnog bilja ima kompanija Dr Willmar Schwabe Arzneimittel, sa godišnjim prometom od preko €400 miliona od kojih je preko €300 miliona ufitofarmaceutici. Danas, u Nemačkoj postoji oko dvadeset glavnihveleprodavaca i sedam zastupnika za lekovito i aromatično bilje injihove proizvode (etarska ulja i biljni ekstrakti).

U prethodnom periodu pored inostranih, u bivšoj SFRJ postojao je veći broj domaćih kuća koje su otkupljivale lekovite sirovine. Neke odnjih su: „Jaka 80“ Radoviš, Makedonija, „Alkaloid“ Skoplje,Makedonija, „Krka“ Novo Mesto, Slovenija, „Droga“ Portorož,Slovenija, „Lek“ Ljubljana, Slovenija, „Afrodita“ Rogaška Slatina,Slovenija, „Pliva“ i „Franck“ Zagreb, Hrvatska. To su samo neka od

preduzeća koja su otkupljivala sirovine sa područja Srbije. Nažalost,većina „gore pomenutih” više ne nabavlja sirovine na ovim prostorima,

što je uticalo i na bavljenje ovom delatnošću, koja je u znatnoj meridesetkovana. Međutim, na tržištu Srbije u prethodnih dvadeset godina,


10/76

5

pojavilo se nekoliko mahom porodičnih preduzeća, koja iz godine ugodinu povećavaju produktivnost i konkurentnost na domaćem iinostranom tržištu (Turudija- Živanović et al., 2010).

U našoj zemlji, kažu stručnjaci, ima mnogo mesta gde bi se moglaorganizovati ovakva proizvodnja. Raspolažemo zemljištem kakvo biljkezahtevaju, vodnim potencijalima i povoljnim klimatskim uslovima. U

bogatom genofondu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, najvećiznačaj ima genetička raznovrsnost ekonomski značajnih vrsta (kamilica,nana, žalfija, kantarion, hajdučka trava, vranilova trava, uva, odoljen,

bokvica, jagorčevina, itd.), kao i vrsta ograničenih areala i onih koje su izrazličitih razloga u opadanju. Nedovoljno pažnje se posvećuje proceni imonitoringu stanja populacija genetičkih resursa lekovitog i aromatičnog

bilja i potrebi njihovog očuvanja. Prema poslednjoj obimnijoj studiji posvećenoj lekovitom bilju, ukupan broj lekovitih i aromatičnih biljnihvrsta u našoj flori je oko 700, od kojih je 420 zvanično registrovano, a u

prometu se nalazi oko 280, na osnovu podataka iz „Strategije zaštitelekovitog bilja u Republici Srbiji“ ( Amidžić et al., 1999).

No uprkos svemu navedenom, proizvodnja ovog bilja imatendenciju smanjenja, dok se zainteresovanost za sakupljanje postupno

povećava. S druge strane u odnosu na sakupljanje samoniklih biljnih

vrsta, plantažno gajenje ima više prednosti. Osnovne prednosti su te štose plantažiranjem čuvaju prirodni resursi i dobija sirovina ujednačenijegkvaliteta, a postoji mogućnost izbora prihvatljivih uslova za proizvodnjui kontrolu svih njenih faza kroz uvođenje različitih standarda.

Na teritoriji Republike Srbije je u 2013. godini gajeno oko 20.000hektara LAZB

Potrebe našeg tržišta za lekovitim sirovinama najvećim delom sezadovoljavaju sakupljanjem, zapravo, 90 procenata bilja koje se nalazi u prometu potiče od samoniklog sakupljenog iz prirode. U poslednjih desetdo petnaest godina površine pod plantažama variraju od veoma značajnihdo simboličnih. Prema podacima Privredne komore Srbije, pod gajenim

biljem u 2012. godini bilo je 1.337 hektara (1.419 hektara u 2011). Akotome dodamo i jedan deo površina pod začinskim biljkama koje se vodekao povrće i deo onih površina na kojima se proizvodi za strane kupce, to

je ukupno oko 20.000 hektara.


11/76

6

Prema rejonu gajenja, Republika Srbija se može podeliti na dva proizvodna rejona: nizijski (Vojvodina) i brdskoplaninski (CentralnaSrbija). U prvom rejonu najčešće se gaje: kamilica, pitoma nana, neven,matičnjak, korijander, lavanda, bela i crna slačica, valerijana, morač,

peršun, bosiljak, kim, mirođija, estragon, beli slez, celer, timijan, žalfija ineke druge manje zastupljene vrste. U brdsko-planinskom delu našezemlje plantažiraju se: neven, matičnjak, brđanka, lavanda, lincura,žalfija, kantarion i druge (Tabela 1).

Tabela 1. Neke od traženijih plantažno gajenih lekovitih biljakaR. br. Narodni naziv Biljna vrsta Gaji se kao1. Kamilica Chamomila recutita 1 godiš.

2. Pitoma nana Mentha piperita 2 godiš3. Beli slez Althaea officinalis 1 god.-24. Matičnjak Melissa officinalis Višegod.5. Žalfija Salvia officinalis Višegod.6. Neven Calendula officinalis 1 godiš.7. Odoljen Valeriana officinalis 1 godiš.8. Timijan Thymus vulgaris Višegod.9. Bosiljak Ocimum basilicum 1 godiš.10. Morač Foeniculum vulgare Višegod.11. Kantarion Hypericum perforatum 2 godiš

12. Hajdučka trava Achillea millefolium Višegod.13. Vranilovka Origanum vulgare Višegod.14. Kopriva Urtica dioica Višegod15. Peršun Petroselinum sativum 1 i 2 god.16. Angelika Angelica archangelica 1 godiš.17. Mirođija Anethum graveolens 1 godiš.18. Bokvica uskoredna Plantago lanceolata Višegod.19. Heljda Fagopirum esculentum 1 godiš.20. Bela slačica Sinapis alba 1 godiš.

Izvor: Prikazani podaci dobijeni su u kontaktu sa dobavljačima lekovitihsirovina za potrebe proizvodnje instituta za proučavanje lekovitog bilja„Dr Josif Pančić“ iz Beograda, lociranih u Pančevu.

Proizvodnja i prerada lekovitog bilja je specifična i u velikoj meriima dodira sa proizvodnjom duvana, povrća, voća i cveća. Tehnološkinivo proizvodnje u pojedinim područjima je visok, dok je u pojedinim

područjima prisutna značajna nepoznanica u vezi gajenja i sakupljanjalekovitog bilja, u tim područjima se nailazi na neadekvatnu tehnologiju


12/76

7

gajenja i sakupljanja sa niskim nivoom obučenosti proizvođača isakupljača.

Jedna od ustanova koja objedinjuje naučnoistraživački, praktični i proizvodni rad jeste Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr JosifPančić“ iz Beograda. Ova institucija se bavi proučavanjem,

proizvodnjom, preradom i prometom lekovitog bilja i biljnih preparata satradicijom dugom više od šestdeset i pet godina. U prethodnom periodu,Institut je učestvovao u projektovanju i realizaciji najznačajnijih studija,elaborata i projekata u oblasti lekovitog bilja u našoj zemlji i zemljama

bivše Jugoslavije. Neki od rezultata minulog rada najbolje se mogu primetiti npr. na području Južnog Banata, gde je profesionalizovan odnos prema tehnologiji gajenja, radu na introdukciji i domestifikaciji

lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja ( Filipović i Ugrenović, 2013).Druga naučnoistraživačka institutcija koja je mnogo uradila u oblastilekovitog bilja u Vojvodini je bivši Zavod za hmelj, sirak i lekovito biljea sada Odeljenje za alternativne kulture Instituta za ratarstvo i

povrtarstvo iz Novog Sada, sa sedištem u Bačkom Petrovcu. Rad oveinstitucije je ˝navidljiviji˝ na području Bačke.

Znatno veće mogućnosti uzgoja i izvoza

Prirodni uslovi Srbije, a pogotovo nekih njenih rejona, po pitanjuklime i zemljišta, izuzetno su povolji za gajenje ovog bilja. Tehnologijanjihovog uzgoja, delom je osvojena i dostupna budućim proizvođačima,odnosno, moguće je obezbeđenje bogate sirovinske baze i sa stanovištaraznovrsnosti i količina. Pojedini izgrađeni građevinski objekti mogu dase prilagode potrebama ove proizvodnje, razvijeno je tržište za finalne

proizvode, a postoji i mogućnost obezbeđenja finansijskih sredstava za

ovakvu proizvodnju. Neke od teškoća vezane su za zasnivanje useva i zasada, zaštituod korova, bolesti i štetočina, određivanje momenta ubiranja i načina ivremena sušenja. Relativno malo se upotrebljava mehanizacija koja jenamenjena ovoj proizvodnji, iako ima dobrih domaćih rešenja. Otkup ječesto stihijski, sa nedovoljno definisanim kriterijumima kvaliteta. Od

postojećih kapaciteta za destilaciju bilja, u upotrebi je samo oko deset procenata, a od onih za ekstrakciju, oko 30 procenata.

Da bi se najveći broj navedenih poteškoća otklonio, najvažnije jeda sarađuju svi koji čine sektor lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja.


13/76

8

Na taj način se u ovoj oblasti jedino može ostvariti napredak. Naročito jeznačajno uvođenje evropskih i svetskih standarda za kvalitet proizvoda.Takođe je potrebno da se pripremi i usvoji zakon i prateća akta u vezi saovim biljem i osigura oplemenjivačko-semenarska i rasadničarska

proizvodnja tih vrsta, stalna specijalizacija kadrova kod nas i uinostranstvu, te da se intezivnije podstiču domaća istraživanja.Finansijskom podrškom treba podstaći nabavku nove opreme, posebno za

povećanje prerađivačkih kapaciteta. Isto tako treba razvijati tržište ovih proizvoda, uključivši i izvoz.

Gajenjem se ne rešava samo pitanje podmirenja domaćefarmaceutske industrije potrebnim količinama lekovite sirovine

postojanog kvaliteta i farmakološkog dejstva, već i izvoza ovih sirovina,

imajući u vidu to da većina uvoznika u Evropskoj uniji više traži i cenigajene lekovite, aromatične i začinske biljke. Jedan od načina smanjenja

pritiska na eksploataciju samoniklog bilja upravo je njihovo gajenje.Mada se plantažiranje može koristiti kao dobar i svrsishodan način zaobezbeđivanje veće količine sirovina i proizvoda i većeg tržišta, ono imai niz ograničenja. Između ostalog, tr eba imati u vidu da se sve vrste nemogu lako gajiti, a da je nekim potrebno više godina da postignu zrelostkada se mogu brati.

Kako i šta proizvoditi i sakupljati?

Z bog ograničenih potreba za sirovinama biljnog porekla iusklađenosti ponude i tražnje, i kod nas, i u svetu, povećanje površinamora biti planirano, odnosno proizvodnju treba zasnivati za poznatogkupca. Stručne službe Instituta „ Dr Josif Pančić“ preporučuju

početnicima da gajenje jedne ili više vrsta počnu na manjim površinama.

Za cvetom nevena je, potražnja u dužem periodu znatna, a cenakilograma osušenog cveta u 2013. godini je bila u intervalu od 500 do700 dinara. Ako se zna da se sa jednog hektara može dobiti oko 500kilograma suvih cvetova ove biljke, može se zaključiti da je izuzetnointeresantna za gajenje. Berba cveta nevena, međutim, iziskuje mnogoljudskog rada što, ukoliko se angažuju sezonski radnici, može znatno da

poskupi proizvodnju. Ukoliko je to porodični biznis, gajenje lekovitog bilja je najbolje pokrenuti na manjim površinama od 10 do 20 ari po

biljnoj vrsti, da bi se izbegli eventualni gubici i povećao prihod po jedinici proizvodnje.


14/76

9

Masovnu proizvodnju lekovitog bilja treba razvijati uravničarskom području, a u brdsko-planinskom gajenje i sakupljanje onihvrsta koje tamo uspevaju. Radi zaštite lekovitih, aromatičnih i začinskih

biljaka u prirodnim staništima, u proizvodnju treba uvesti ugrožene vrste,kao i one za koje postoji povećana potražnja. Vrste koje bi trebalo gajitisa aspekta zaštite prirode su: Achillea sp., Aconitum sp, Acorus calamus (iđirot), Adonis vernalis (gorocvet), Allium victorialis (laneuva),

Arctostaphylos uva ursi (medveđe grožđe), Centaurium umbellatum (kičica), Cnicus benedictus (čkalj), Colchicum autumnale (mrazovac),Corylus colurna (mačja leska), Crocus sp., Gentiana lutea (lincura),Gentiana punctata (pegava lincura), Gypsophila paniculata (šlajer trava),

Helichrysum arenarium (peščarsko smilje), Menyanthes trifoliata (gorka

detelina), Micromeria sp., Orchis sp., Primula sp., Herniaria sp., Inulahelenium (oman), Ruta graveolens (sedef), Satureja sp., Sideritisscardica (šarplaninski čaj), Veratrum sp., i dr. Uvođenjem, prvo krozoglede, a potom, i u proizvodnu praksu, gajenje ovih biljaka trebalo bi da

postane opšteprihvaćena praksa. Jedno od istraživanja tog tipa dali suVukomanović i Bojanić (1999), koji su eksperimentalno istraživaliekonomiku gajenja matičnjaka, timijana, odoljena i pitome nane sa ciljemutvrđivanja tehnoloških i ekonomskih parametara opravdanosti njihovog

gajenja u rejonu kučevskih planina, u ekološki čistoj zoni u Srbiji.Dobijeni ekonomski rezultati bili su ohrabrujući za sve četiri navedenelekovite, aromatične i začinske biljke.

Jedna od mera koja doprinosi zaštiti ugroženih lekovitih iaromatičnih biljnih vrsta u prirodi je njihovo plantažno gajenje.Plantažno gajenje u velikoj meri smanjuje nekontrolisano skupljanjesamoniklog bilja i tako sprečava njegovo potpuno uništenje. Gajenjelekovitog bilja u našim krajevima vezuje se za početak XX veka.

Intenzivnije plantažiranje datira od 50-tih, a od 70-ih godina prošlog vekaneke lekovite i aromatične vrste se u potpunosti uvode u kulturu kaoValeriana officinalis L. (odoljen), Satureja montana L. (čubar),

Helichrysum arenarium (L.) Moench (peščarsko smilje), Scopoliacarniolica Jacq. (beli bun), Borago officinalis (borač) i dr. Slatine Banatasu, pogodne za proizvodnju kamilice, dok je, na primer, područje Tare

pogodno za proizvodnju lincure i brđanke, a Sokobanje za uzgojvranilove trave i vreska.

Kako bi proizvođač i otkupljivač bili zadovoljni dobijenomsirovinom, moraju se ispuniti neki od zahteva proizvodnje. Na primer


15/76

10

poštovanje termina setve. Termin setve kod kamilice je krajem avgusta itokom septembra. Nedostatak ovog termina odnosno, jesenje setve, jeeventualna suša, koja utiče na procenat isklijalih semena. Ako se ovajtermin propusti setva se može uz dosta rizika obaviti i u februaru, ili

početkom marta. Kasna zimska, odnosno rana prolećna setva nije preporučljiva, pre svega zbog postizanja manjeg prinosa, u nekimslučajevima i za 50%. Pri ovoj setvi veći je rizik u proizvodnji – biljkedospevaju za berbu kasnije, a mogućnost pojave korova je znatno veća.Berba počinje u maju, tako da se zasejane parcele mogu iskoristiti i zaneku drugu biljnu vrstu. Seme je dostupno, a cena jednog kilogramasemena sa pulvisom u toku 2013. godine bila je od 2.000 do 11.000dinara. Prinos suvih glavica kreće se od 400 do 500 kg ha-1, a prinos

pulvisa je od 200 do 250 kg ha-1. Otkupna cena zavisi od kvalitetasamoga cveta i sadržaja etarskog ulja u njemu. U prethodne dve godine,otkupne cene osušene kamilice bile su uglavnom ujednačene na većiniotkupnih mesta, pa je tako 1 kg osušenog cveta kamilice koštao od 350do 500 dinara, a kilogram pulvisa oko 200 dinara.

Osim kamilice, na zemljištima lošijeg kvaliteta mogu se uzgajati,između ostalog, sladić, žalfija, cikorija, lavanda i mnoge druge. Većinagajenih lekovitih biljaka ipak najbolje uspeva na dubokim i plodnim

zemljištima, i to u uslovima umereno vlažne klime. Jednogodišnje idvogodišnje gaje se u plodoredu, dok se višegodišnje gaje u stalnimzasadima, van plodoreda. Da bi se osigurala kvalitetna setva i ujednačenonicanje biljaka, zemljište treba u jesen uzorati, a zatim predsetveno

pripremiti. U ovoj fazi uglavnom se koristi mehanizacija koja se primenjuje i u standardnoj ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji.

Ishrana bilja je svakako značajna. Stajnjak ili kompost se unose prilikom osnovne obrade ili pod predusev, a mineralna đubriva - u

osnovnoj obradi ili tokom vegetacije kao prihranjivanje, zavisno od plodnosti zemljišta i potreba biljaka. Za pojedine biljne vrste iz ovegrupe, u zavisnosti od potrebe, moguće je obaviti i folijarnu ishranu. Zasetvu, međurednu kultivaciju, primenu đubriva, zaštitu, takođe se koristiuobičajena mehanizacija. Kada je u pitanju razmnožavanje, najčešći inajsigurniji način, posebno za one vrste sa sitnim semenom, jeste

proizvodnja preko rasada. Uspeh u proizvodnji zavisi i od kvalitetasemena. Ono mora biti propisane klijavosti i čistoće. Važno je i da se u

pravo vreme i na odgovarajući način obavi setva, ali i ishrana bilja iostale mere nege. Najveći broj specifične mehanizacije u ovoj oblasti


16/76

11

zahteva se u vreme berbe. Vreme i način berbe zavise od biljke, oddelova koji se sakupljaju. Za berbu cvetova kamilice, ali i drugih biljnihvrsta, koriste se priključne mašine - vučene i nošene. Vučene imajusopstveni bočni točak i skladišni prostor. Kod nošenih se preko elevatoraubrana masa skladišti u prikolicu. U svetu postoje razni modeli mašina,raznih tehničkih karakteristika. Često se one svodi na samostalnu izraduili izradu u malim serijama. Prosečna cena ovakve opreme je od 10 do 15hiljada eura. Ovakvom mehanizacijom se postižu velike uštede na radnojsnazi i trajanju berbe na većim plantažama.

Sakupljanje lekovitog bilja

U mnogim regionima Srbije postoje i dobri prirodni potencijali zasakupljanje lekovitog bilja, ali oni nisu u potpunosti iskorišćeni.Masovnije organizovano branje odvija se na jugoistoku, a u poslednjevreme i na istoku naše zemlje. U regionima gde se gaji bobičasto voće,otkupljivači otkupljuju i lekovite voćne vrste (borovnica, zova i druge).U proseku godišnja kvota za sakupljanje pojedinih voćnih vrsta je: do2.000 tona za kleke, do 5.000 tona za divlje ruže, do 150 tona za divlje

jagode, do 2.000 tona za divlje kupine, do 2.000 tona borovnice i sl.

(Turudija- Živanović et al., 2013). Sve u svemu, za ovaj nimalo lak posao, potrebno je mnogo sakupljača. Prema proceni saradnika Instituta „ Dr Josif Pančić“, kod nas ima oko 4.000 organizovanih sakupljačkihdomaćinstava, što je oko 12.000 sakupljača (Turudija- Živanović, 2010).Aktivna sezona branja traje od aprila do oktobra. U različito doba godinesakuplja se različito bilje, odnosno različiti njegovi delovi. Tako, na

primer, od koprive se u aprilu, maju i junu sakuplja nadzemni deo biljke ilist, dok se koren-rizom sakuplja u oktobru-novembru, a ređe u toku

februara-marta.Da bi se uspešno sakupljalo lekovito i začinsko bilje, potrebno jesavladati neka osnovna pravila i znanja. Vrši se edukacija sakupljačalekovitog bilja, posebno kroz sledeće: sakupljači se upoznaju sa

principima kojih se treba pridržavati tokom sakupljanja samonikloglekovitog bilja i šumskih plodova, definišu pojmovi koji se susreću uovoj oblasti, (farmakognozija, biljne droge, kvalitet sirovina…), ukazujena načine i postupke sakupljanja, vreme sakupljanja po biljnim vrstama i

organima (kalendar branja), na sušenje i pakovanje, daju osnovni podacio parametrima kvaliteta, direktive i postupci kojima se treba rukovoditi u


17/76

12

cilju zadovoljena organske tj. bio-proizvodnje i dr (Savić et al., 2008). Ucilju boljeg poznavanja oblasti zaštite pojedinih lekovitih biljaka,

potrebno je uzeti u obzir neke od postojećih dokumenata koji se odnosena ovu oblast. Tu se pre svega misli na: Zakon o zaštiti prirode (Službeniglasnik RS, 36/2009 i 88/2010); Pravilnik o prekograničnom prometu itrgovini zaštićenim vrstama (Službeni glasnik RS, 99/2009); Pravilnik o

proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka,životinja i gljiva (Službeni glasnik RS, 05/10 i 47/11); Uredba ostavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl gl.RS, 31/05, 45/05, 22/07, 38/08, 9/10 i 69/11); Naredba o zabranisakupljanja pojedinih zaštićenih vrsta divlje flore i faune u 2014. godini(Službeni glasnik RS, 23/2014); Nacionalna strategija održivog

korišćenja prirodnih resursa i dobara (Službeni glasnik RS, 33/2012);Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do2018. godine (Službeni glasnik RS, 13/2011). Lica koja dobiju dozvoluza sakupljanje zaštićenih vrsta u obavezi su da u propisanom rokunadležnom Ministarstvu i Zavodu za zaštitu prirode Srbije dostavljaju

podatke na propisanim obrascima o sakupljanju (po vrstama i otkupnimstanicama), korišćenju i stavljanju u promet. Ona lica koja se baveuzgojem zaštićenih vrsta takođe su dužna da Ministarstvu dostavljaju

propisane podatke.Organizacije (pravna lica i preduzetnici), koje se bave

sakupljanjem zaštićenih vrsta, su u obavezi da potencijalne sakupljačeobuče (stručno osposobe) za tu vrstu posla, da vrše proveru njihovogznanja i da im izdaju odgovarajuće potvrde (važi za jednu sakupljačkusezonu, sakupljač je mora imati sa sobom u vreme sakupljanja i dužan jeda je pokaže ovlašćenom licu). Takođe, prilikom otkupa sabranihzaštićenih vrsta, pravno lice ili preduzetnik, je u obavezi da izdaje

otkupni blok i da vodi evidenciju za svaki otkup pojedinačno: sa podacima o sakupljaču, otkupljenoj vrsti i količini, ceni, područjusakupljanja ( Katić et al., 2006).

S obzirom na to da se radi o sezonskom poslu, sakupljanje bilja nemože da obezbedi ekonomski opstanak velikog broja porodica. Sakupljačtokom letnje sezone može da zaradi 20 do 50 evra dnevno, što ukupnomože biti od 1.500 do 3.500 evra. Prema dosadašnjem iskustvu, najvišese sakupljaju hajdučka trava, kantarion, majčina dušica, kopriva, rastavić

i mnoge druge koje se mogu naći na našem području. U najtraženijesamonikle lekovite biljke, osim navedenih, ubrajaju se kičica, beli slez,


18/76

13

matičnjak, jagorčevina, beli glog, lincura, kleka, lipa, vranilovka, vresak,zova, petrovac, medveđe grožđe, sremuš, divlja ruža ili šipurak (Tabela2).

Tabela 2. Neke od traženijih samoniklih - sakupljenih lekovitih biljakaR. br. Narodni naziv Biljna vrsta Sakuplja se u toku1. Medveđe grožđe Arctostaphylos uva ursi April – Jul2. Rastavić Equisetum arvense Maj – Oktobar3. Kopriva Urtica dioica April – Oktobar4. Hajdučka trava Achillea millefolium Jun – Avgust5. Krušina Rhamnus frangula Mart – April6. Breza Betula alba Jul – Avgust7. Divlja ruža Rosa canina Maj – Oktobar

8. Kantarion Hypericum perforatum Jun – Avgust9. Zečiji trn Ononis spinosa Oktobar – Novembar10. Majčina dušica Thymus serpyllum Jul – Septembar11. Podbel Tussilago farfara April – Jun12. Vranilovka Origanum vulgare Jul – Septembar13. Jagorčevina Primula officinalis Mart – Oktobar14. Beli glog Crataegus monogyna Maj – Oktobar15. Sremuš Allium ursinum April – Jun16. Lipa Tilia Maj – Jun17. Kleka Juniperus communis Avgust – Novembar

18. Kičica Centaurium umbellatum Jul – Oktobar19. Zova Sambucus nigra April – Jul20. Vresak Satureja Montana Jul – Oktobar

Izvor: Prikazani podaci dobijeni su u kontaktu sa dobavljačima lekovitihsirovina za potrebe proizvodnje instituta za proučavanje lekovitog bilja„Dr Josif Pančić“ iz Beograda, lociranih u Pančevu.

Očuvanje kvaliteta samoniklog lekovitog bilja direktno zavisi odnačina primarne dorade ostvarene u periodu od ubiranja doodgovarajućeg načina pakovanja i skladištenja. Najčešći način primarneobrade je dehidracija – sušenje. Prirodno se cvet i list suše na zatvorenomi promajnom mestu od tri do osam dana, a koren na sunčanom i do

petnaest dana. Sušenje u sušarama znatno je brže od prirodnog. Veomasu praktične i jednostavne za rad, a traže malo radne snage, pa se

preporučuju primarnim proizvođačima i sakupljačima bilja. U njima,temperaturu, relativnu vlažnost i protok vazduha možemo podešavati. Uzavisnosti od dela koji se proizvodi ili sakuplja razlikuju se i temperature

sušenja. Cvet i list suše se na temperaturama od 35 do 40, a na 45 do 55


19/76

14

°C koren. Više temperature sušenja za većinu ovih biljaka nisu poželjne, jer se gube lekovite materije. Pored toga, bilje se primarno prerađuje jošdestilacijom vodenom parom i ekstrakcijom sa rastvaračima. Za preradu

biljnih sirovina neophodna je specifična oprema.Osušeni biljni delovi pakuju se u različite vrste ambalaže: kutije,

kese, vreće a materijal od koga je ambalaža izrađena može biti: natron, juta, PVC, drvo, staklo, metal i drugo. Upakovani materijal čuva se usuvim, čistim, dobro provetrenim magacinima na drvenim policama ili

paletama, obezbeđen od prisustva glodara i štetnih insekata. Bilje kojeima mirisnih komponenti mora se odvojiti jedno od drugog da ne dođe domešanja mirisa.

Organsko lekovito, aromatično i začinsko bilje

Jedan od mogućih pravaca razvoja domaće poljoprivrede predstavlja organska proizvodnja koja je na našim prostorima iz godine ugodinu sve zastupljenija. Najveći značaj u dosadašnjoj praksi u našojzemlji, pokazale su organski sertifikovane sirovine dobijene izsakupljačkog sektora, ali sve više i sirovine dobijene sa proizvodnih

parcela. On dodaje da lekovitom, aromatičnom i začinskom bilju čija je

prerada i namena različita, u ovom sektoru pripada značajan udeo.Prednosti organskog sertifikovanja plantažnog i sakupljenog bilja, poredekološke i društveno-socijalne uloge uvođenje ovakve proizvodnjeogleda se i u ceni organskih proizvedenih lekovitih biljaka. U poređenjusa konvencionalno proizvedenim biljem cena organski proizvedenih

proizvoda u proseku je veća za oko 20-30%, iako postoje velikaodstupajnja od ovog okvira u zavisnosti od ponude i potražnje. U nekimslučajevima, kada je potražnja veća od ponude, cene mogu biti i do 100%

veće od konvencionalno proizvedenih sirovina. Ilustracije radi, u tabeli 3,date su veleprodajne cene jednog nemačkog preduzeća koje se odnose nakonvencionalno i organsko LAZB (Stepanović i Radanović, 2011).

Potražnja za ovako gajenim i kontrolisanim biljakama u svežem isuvom stanju u stalnom je porastu poslednjih petnaest godina. Naročito jeto istaknuto pri potražnji svežeg organskog začinskog bilja gde je najveća

potražnja za: peršunom lišćarom, bosiljkom, korijanderom, majčinomdušicom i timijanom ( Filipović i sar., 2010). Španija i Italija su lideri u

Evropskoj uniji kada je u pitanju organska proizvodnja ovog bilja.Španski stručnjaci predlažu da se kod nas celokupna proizvodnja ovog


20/76

15

bilja prevede u organsku, kao i da se znatno povećaju površine, pre svegazbog dobrog kvaliteta naših sirovina. S druge strane, italijanski stručnjaci

procenjuju da bi se u našoj zemlji organska proizvodnja moglaorganizovati na oko 300.000 hektara, prvenstveno lekovitog bilja.

Tabela 3. Veleprodajne cene za organsko LAZB u Nemačkoj, izvor:Alfred Galke GmbH, Nemačka

Proizvod Latinski naziv droge

Cenakonvencio-nalnog

proizvoda(€/kg)

Cenaorganskog

proizvoda(€/kg)

Povećanje (%)

List koprive Urticae folium 3,60 5,20 44Koren beliog sleza Althaeae radix 9,30 10,00 7

Nadzemna masakantariona

Hyperici herba 5,20 5,70 10

Cvet lipe Tiliae flos 5,20 11,00 111 Nadzemna masahajdučke trave

Millefolii herba 3,90 4,10 5

Nadzemna masa majčinedušice

Serpylli herba 5,20 6,70 29

Nadzemna masa vreskaSaturejae montanae

herba4,10 8,00 95

List uskolisne bokvice Plantaginis folium 4,10 6,20 51 Nadzemna masa pelena Absinthii herba 3,10 3,90 26Brezin list Betulae folium 3,60 4,70 30Koren valerijane Valerianae radix 5,20 9,00 73Divlja ruža Cynosbati fructus 1,10 1,60 45

Da bi se obezbedio odgovarajući kvalitet lekovitog bilja, odnosnolekovite sirovine, potrebno je da se plantažna proizvodnja i sakupljanje

odvijaju u skladu s principima Dobre prakse proizvodnje i sakupljanja biljnog lekovitog materijala (GACP). Njegova dalja prerada, primarnaobrada, mora se odvijati na najoptimalniji način, korišćenjemstandardizovane opreme i postupaka kao preduslova za dobijanje biljnesirovine standardnog kvaliteta, a koji su propisani u metodama organske

proizvodnje.Inače, proizvodnja ovog bilja po principima organske

poljoprivrede, koja je aktuelna u celom svetu, u budućnosti ima svoju

poziciju i u našoj zemlji, posebno u brdsko- planinskim područjima. Onasu, sa jedne strane, ekološki prihvatljiva za ovakvu vrstu delatnosti, a s


21/76

16

druge, obuhvataju autohtona staništa najvećeg broja lekovitih iaromatičnih vrsta.

Izvoz lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja

Prema Dajić (2011), u 2010. godini ostvarena je spoljno-trgovinska razmena u vrednosti od 24,3 miliona dolara, odnosnoizvezeno je lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 19,8miliona dolara a uvezeno bilja u vrednosti 5,3 miliona dolara. Nasuprottome, prema podacima Privredne komore Srbije, u istom periodu 2011.godini ostvarena je spoljnotrgovinska razmena u vrednosti od 25,7miliona dolara, u ukupnoj količini od 6.500 tona. Od toga je iz Srbije

bilo izvezeno oko 5.000 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, uvrednosti od 19,8 miliona dolara. U istom periodu, uvezeno je 1.500 tonalekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 5,9 miliona dolara.

Prema istom izvoru, u 2012. godini, ukupna spoljnotrgovinskarazmena lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja ostvarena je, uvrednosti od 22,9 miliona dolara, od čega je izvoz iznosio 15,2 miliona, auvoz 7,7 miliona dolara. Kako se iz gore navedenog vidi u poslednjojgodini obrađenog perioda, smanjen je izvoz našeg bilja, a povećan uvoz.

U spoljnotrgovinskoj razmeni u 2012. godini lekovito, aromatično izačinskog bilje ostvarilo je pozitivan saldo od 7,5 miliona dolara. Uukupnom izvozu ovog bilja u 2012. godini, najveće učešće ima izvoz uzemlje Evropske unije, koji iznosi 51 procenata (7,7 miliona dolara),zatim u zemlje CEFTA - 44 procenata(6,7 miliona dolara), i u ostalezemlje pet procenata (781.000 dolara).

Kada je u pitanju uvoz lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja,najveće učešće u 2012. godini imala je grupa začinsko i aromatično bilje

– 62 procenata ukupnog uvoza (4,8 miliona dolara), zatim lekovito bilje –29 procenata (2,2 miliona dolara) i čajevi – devet procenata (669.300dolara).

Evropska unija je u periodu od 1991. do 2000. godine, predstavljala jedno od najvećih tržišta za promet lekovitog i aromatičnog bilja na svetu, sa uvozom od oko 120.000 tona i vrednosti od US$ 200miliona (računato na velikoprodajne cene za suve sirovine). Godišnjastopa rasta kretala se u proseku od 5 do 10%. EU je, takođe i veliki

proizvođač lekovitog i aromatičnog bilja, koje se gaji na 62.700 ha.Francuska i Španija su najveći uzgajivači sa 25.000 ha, odnosno 19.000


22/76

17

ha zasejane površine respektivno. U okviru EU, Nemačka je najvećiuvoznik lekovitog bilja, sa oko 38% to jest preko 45.000 tona godišnje, azatim slede Francuska, sa 17%, i Italija sa 9% od ukupnog uvoza(Commonwealth Secretariat , 2001). Nemačka, sa godišnjim izvozom odoko 15.000 tona u SAD i druge evropske zemlje je ujedno i najvećievropski izvoznik lekovitog i aromatičnog bilja. Da bi se stvorilemogućnosti produktivnije i kvalitetnije proizvodnje neophodno je i zaovu proizvodnju doneti strategiju razvoja (Simić et al., 2003).

Zaključak

Iako poseduje pogodne agroekološke uslove, kao i određena

iskustva u oblasti gajenja i sakupljanja lekovitog, aromatičnog izačinskog bilja, Republika Srbija je ˝spala˝ sa liderskog mesta državeizvoznice u regionu, na poziciju države koja simbolično učestvuje uovom sektoru. Da se ta i takva pozicija popravi država nažalost i dalje nedaje velika sredstva za podsticanje proizvodnje i prerade lekovitih biljnihsirovina, te su postojeći i zainteresovani akteri u ovom sektoru prepuštenisami sebi. U poređenju sa našom državom koja raspolaže velikim brojem

biljnih vrsta (Srbija ima oko 3.600 biljnih vrsta), Nemačka iako, sa

daleko manjim brojem biljnih vrsta, 500 puta više od nas koristifitoterapiju. Širenjem i rastom proizvodnje sirovina i gotovih proizvodalekovito bilje bi moglo da za našu državu predstavlja potencijalnoznačajnu razvojnu šansu za unapređenje i prosperitet većeg brojaekonomskih i ekoloških faktora.

Literatura:

Amidžić L., Dražić S., Kostić M., Maksimović S., Mandić R., Menković N., Panjković B., Popov V., Radanović D., Roki Đ., Sekulović D.,Stepanović B., Tasić S. (1999): Strategija zaštite lekovitog bilja uSrbiji. Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije iInstitut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Beograd.

Commonwealth Secretariat (2001): A Guide to the European Market forMedicinal Plants and Extracts. London: Pall Mall.

Dajic Stevanović Z. (2011): Herbal sector of Serbia: General OverviewSerbia, (taken 12th March 2014 from:


23/76

18

http://www.amapseec.org/Herbal%20sector%20of%20Serbia%20overview.pdf )

Filipović V., Glamočlija Đ., Radivojević S., Jaćimović G. (2010): TheDemand for Fresh Spice Herbs in The World and in Serbia. 6rdConference on Medicinal and Aromatic Plants of SoutheastEuropean Countries, The Association for Medicinal and AromaticPlants of Southeast European Countries (AMAPSEEC), Antalya,Turkey. 18 – 22 April 2010, Book of Abstracts, 120.

Filipović V., Ugrenović V. (2013): The Composting Of Plant ResiduesOriginating From The Production Of Medicinal Plants.International Scientific Meeting „Sustainable agriculture and ruraldevelopment in terms of the Republic of Serbia strategic goals

realization within the Danube region - Achieving regionalcompetitiveness. Editors: Drago Cvijanović, Jonel Subić, AndreiJean Vasile. The Institute of Agricultural Economics Belgrade.Topola, Serbia, hotel „Oplenac“, December 5-7th 2013.Economics of agriculture, ISBN 978-86-6269-026-5, UDK 631(4-924.5)(082)(0.034.2), 338.434(082)(0.034.2), 502.131.1(082)(0.034.2), 330.15(082)(0.034.2), 504:33(082)(0.034.2),COBISS.SR-ID 203206156. Thematic proceedings, 1283 – 1301.

Ignjatijević S. (2010): Economic aspects of production and exportation ofmedicinal and aromatic herbs. Zbornik radova (Fakultet zaekonomiju i inženjerski menadžment), 3(4), 65-79.

Katić B. , Savić M., Mijajlović N. (2006): Mogućnosti plasmana šumskih plodova, lekovitog i aromatičnog bilja. Ekonomika poljoprivrede,53(3), 767-783.

Savić M., Mijajlović N., Bekić B. (2008): Ambiental, social and economicestimation of gathering and processing of indigenously plants.

International Scientific Meeting „State, possibilities and perspectives of rural development on area of huge open- pitminings“, Belgrade–Vrujci, 24-25th April 2008, ISBN 978-86-82121-55-8, Cobiss.SR-ID 148134412, CIP 338.43(082);502.521:622.271(082). Themetic Proceedings, 350-356.

Pavlović V., Kostić- Nikolić S. (2006): Uticaj vlasničke strukture naefikasnost preduzeća za gajenje i preradu lekovitog i aromatičnog

bilja. Ekonomika poljoprivrede, 53(2), 461-475.

Simić J. D., Bogdanović J., Stevanović S. V. (2003): Determinants, pastresults and perspective of medicinal and aromatic plant

http://www.amapseec.org/Herbal%20sector%20of%20Serbia%20overview.pdfhttp://www.amapseec.org/Herbal%20sector%20of%20Serbia%20overview.pdfhttp://www.amapseec.org/Herbal%20sector%20of%20Serbia%20overview.pdfhttp://www.amapseec.org/Herbal%20sector%20of%20Serbia%20overview.pdfhttp://www.amapseec.org/Herbal%20sector%20of%20Serbia%20overview.pdf


24/76

19

production and processing. Ekonomika poljoprivrede, 50(2), 117-128.

Stepanović B., Radanović D. (2011): Tehnologija gajenja lekovitog iaromatičnog bilja u Srbiji, Institut za proučavanje lekovitog bilja˝Dr Josif Pančić˝, Beograd.

Turudija- Živanović S. (2010): Trendovi srpskog tržišta lekovitog iaromatičnog bilja. Lekovite sirovine 2010; (30): 3-14.

Turudija- Živanović S., Marković T., Živanović T. (2010): Potentials ofmountainous region of Serbia for MAP [medicinal and aromatic

plants] sector development. International scientific meeting:Multifunctional agriculture and rural development (V) – regionalspecificities. Editors: Milan Milanović et al. The Institute of

Agricultural Economics Belgrade. Banja Vrujci, Serbia, 2-3December 2010. Economics of agriculture, Special issue – 2.ISBN 0352-34-62, UDK 633.88:631.111 (23.01), Vol. LVII, SI-2(1-372), 2010. Belgrade, Book of Proceedings, 204 – 210.

Turudija- Živanović S., Vasiljević Z., Vuković A. (2013): Legislation inSerbia in the field of collecting medicinal and aromatic plants.Fourth International Scientific Symposium “Agrosym 2013”.University of East Sarajevo, Faculty of Agriculture, Republic of

Srpska, Bosnia. Book of Proceedings, 760 – 764.V ukomanović L. M., Bojanić S. V. (1999): Rearing economics of some

market important medical, aromatic and spice plant species in theregion of Kučevo. Ekonomika poljoprivrede, 46(1-2), 103-112.


25/76

20

STATE OF THE PRODUCTION AND THE COLLECTING OFMEDICINAL PLANTS IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Vladimir Filipović1 , Vladan Ugrenović2

1 Institute for Medicinal Plants Research “ Dr Josif Pančić“ , Belgrade,Serbia

2 Agricultural Extension Service Institute “Tamiš“ , Pančevo, Serbia

Abstract: In relation to the period of 25 or more years ago, the sector ofmedicinal, aromatic and spice plants (MASP) in Serbia has been on a

constant rise, developing new technologies, standards and markets. Nowadays, unfortunately, in spite of the exceptionally rich biofund ofthis group of plants, the production, processing and export of medicinal

plants are far below levels of the late 1980s. The cessation of theoperation of several major public companies, together with the lack ofsufficiently favourable political situation has directed some of theforeign, as well as domestic customers towards the acquisition of rawmaterials and products in some other markets. Therefore, to restore this

sector to the place it deserves, one must act vertically and horizontally.Vertically, towards the institutions that directly or indirectly determinethe state of the sector (ministries, chambers, associations, etc).Horizontally should be acted on the participants in the production,

processing and packing, through the inclusion of competent experts inthat area, which will train the existing as well as new

producers/collectors, processors and buyers-up through various aspects inthe sector of medicinal plants. Only in that way, the position of the sector

of medicinal, aromatic and spice plants, they can be returned to the placeit deserves.

Key words: medicinal, aromatic and spice plants (MASP), plantationgrowing, collecting, quality, product.


26/76

21

LEKOVITE BILJKE DELIBLATSKE PEŠČARE

Radosav Jevđović

Rezime: Specijalni Rezervat Prirode „Deliblatska peščara“ u svomokruženju predstavlja jedinstveni ekosistem po svom biljnom iživotinjskom svetu. Iako pod zaštitom, nebriga, te krađa i uništavanja

prirodnih atrakcija, dovele su do ugroženosti blizu potpunog nestanka pojedinih biljnih i životinjskih vrsta. Jedna od grupa biljaka koje ne samosvojim farmakomedicinskim, nego i florističkim i privrednim značajem„krase“ ovo prirodno dobro jesu lekovite biljke. Poslednjih godina

brojnost pojedinih lekovitih biljnih vrsta je stabilna a u pojedinimslučajevima im je unapređenja brojnost. Veliki broj ovih lekovitih biljnihvrsta su rariteti, relikti, endemi i subendemi, to su pre svih: stepski božur(Paeonia tenuifolia L.), pančićev pelen ( Artemisia pancicii (Janka)Ronniger), peščarski mrazovac (Colchicum arenarium W. Et K),

panonska mačja metva ( Nepeta pannonica L.), šerpet ( Rindera umbellata (Waldst. & Kit.) Bunge) i banatski božur (Paeonia officinalis L. subsp.banatica (Roch.) Soo.) koje su već duže vreme ugrožene vrste Srbije pod

zaštitom I stepena. Raduje činjenica, da u poslednje vreme postojiinstitucionalna angažovanost različitih subjekata, a u cilju zaštite naročitoonih lekovitih vrsta koje su krajnje ugrožene.

Ključne reči: Deliblatska peščara, lekovito bilje, sakupljanje, ugrožene izaštićene vrste.

Uvod

Deliblatska peščara se nalazi na jugoistočnom delu Panonskenizije. Zahvata područje Južnog Banata između Banatske Palanke,Dubovca, Deliblata. Vladimirovca, Alibunara, Uljme i Grebenca. Protežese između Dunava i jugozapadnih padina Karpata a prostire se nateritoriji više opština: Pančevo, Kovin, Bela Crkva, Vršac, Alibunar iPlandište. Izbrazdana je dolinama i bregovima koji uglavnom imaju

pravac od jugoistoka prema severozapadu. Zbog prirodnih specifičnostinazivaju je „Evropska Sahara“ ili „najstarija pustinja Evrope“.


27/76

22

Ukupna dužina Peščare je oko 60 km a širina od 25-30 km.Obuhvata prostor od oko 60.000 hektara, odnosno oko 300 km2.

Nadmorska visina je od 76 do 194 metra. Najniža je na Dunavu gde počinje a najviša na severozapadu.

Nastala je tokom ledenog doba (u deluvijumu) od moćnih naslagaeolskog, silikatno karbonatnog peska. U savremenom periodu vetar(košava) oblikovao je izražen dinski reljef. Umereno-kontinentalnaklima, odsustvo površinskih vodotokova i peščana zemljišta uslovili suosobene životne zajednice koje su izdvojene u posebnu biljno-geografskuoblast Deliblaticum.

Specijalni rezervat prirode

Deliblatska peščara ili „Pesak“ (kako je nazivaju meštani)zahvaljujući geografskom položaju, specifičnosti klime i geološkojdinamici (živi pesak) postala je važan centar biodiverziteta Srbije. Oviuslovi stvorili su pravi zlatni rudnik genetičkog i specijskog potencijalalekovitog bilja.

Nevezani pesak Deliblatske peščare nekada je bio izuzetan problem, jer se pod dejstvom košave razvejavao širokim prostorima

Panonske nizije. Plansko pošumljavanje od vremena Marije Terezije(„Ne može se momak oženiti, dok ne zasadi bar jedno drvo“) doprinelo je

bogatoj vegetaciji koja je povezala mase živog peska.Fizičke osobine peska u podlozi uslovljavaju specifičnu

hidrologiju i mezoklimu Deliblatske peščare, tako da površinskihvodotokova nema ukoliko se izuzmu tri stalne prirodne bare u nižimdelovima Peščare. Vodonosni horizonti su na većim dubinama što

pokazuju i bušeni bunari koji su duboki 100-400 metara.

Peščaru karakterišu velike dnevno-noćne i letnje-zimskeamplitude kolebanja temperature vazduha i površine zemljišta, rani jesenji i kasni prolećni mrazevi, deficit vlage u zemljištu leti uzintenzivnu sunčevu radijaciju kao i izrazit sušni period tokom leta i

jeseni. Specifičnost su i mikroklimatske oaze (zatvorene doline ili„mrazišta“) gde se događa da u dnu depresija temperatura padne ispodnule a da na obodima bude i za 5-10 °C viša.

Dominantan vetar je košava koji često duva uraganskom brzinom

i do 180 km na sat.


28/76

23

Peščara kao spomenik istorije prirode Panonske nizije jedno je odretkih pribežišta za mnoge specifične vrste flore i faune koje u evropskimi svetskim razmerama predstavljaju prirodne retkosti. Peščara predstavljageomorfološki i ekološko-biogeografski fenomen ne samo Panonskenizije već i čitave Evrope. Bogatstvo flore ovog područja ogleda se u

postojanju oko 900 vrsta, podvrsta i varijeteta viših biljaka od kojih sumnoge relikti i rariteti kao i vrste koje su u svom rasprostranjenjuograničene na Panonsku niziju. Jedino se ovde, u odnosu na čitav prostorSrbije, nalaze: banatski božur, pančićev pelen, stepski božur, šerpet,

bademić, peščarsko smilje, Degenova kockavica i kleka - jedinisamonikli četinar Panonske nizije. Svoje stanište ovde je našlo i oko 20vrsta orhideja.

Prirodnu autohtonu šumsku vegetaciju predstavljaju šume belelipe i krupnolisnog hrasta medunca.

Deli blatska peščara je u vegetacijskom smislu mešavina stepe išumo-stepe, koju odlikuje mozaik travnih, žbunastih i šumskih staništa.Kao poslednja i najveća oaza peščarsko-stepske, šumske i močvarnevegetacije koja je nekada dominirala Panonskom nizijom, Deliblatska

peščara je jedan od najvažnijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi inajznačajnije stepsko područje kod nas. Zbog toga Peščara predstavlja i

jedinstven naučni poligon. U cilju zaštite ovog područja Deliblatska peščara je proglašena za

Specijalni rezervat prirode.Od 2002 godine Deliblatska peščara nalazi se na preliminarnoj

listi UNESKO-a kao područje izuzetnih vrednosti. Peščara je stanište brojnih divljih životinja (jelen, srna, vuk, divlja

svinja). Pored toga, prisutan je i veliki broj vrsta ptica koje se tu gnezde,na kratko sleću u toku seobe ili tu stalno žive. To su pre svih: banatski

soko, orao krstaš, ibis, lasta bregunica, žuta čaplja, mali kormoran, mala bela čaplja i razne vrste sova. Zbog toga je Deliblatska peščara 1989godine proglašena za međunarodno značajno stanište ptica (IBA).

Bogatstvo flore

Jedno od najinteresantnijih područja za istraživanje specifičnevegetacije koja se tu razvila je svakako Deliblatska peščara (Španović,

1936). Brojni su istraživači koji su se bavili prirodnim fenomenom koji privlači pažnju zbog svojih specifičnosti u pogledu klime i zemljišta a s


29/76

24

tim u vezi i u pogledu lekovitog i drugog bilja. Velikan našefarmaceutske nauke prof. dr Jovan Tucakov je govorio: „U okviru

proučavanja i zaštite važnog i retkog lekovitog bilja u Vojvodini,Deliblatski pesak zauzima posebno mesto i ima osobit značaj zbogspecifičnosti, bogatstva i raznovrsnosti flore. Lekovito bilje Peska ima nesamo velik farmakomedicinski, nego isto tako i floristički i privredniznačaj“.

Poznato je da veliki broj biljaka iz prirode mogu biti korisne bilokao lekovite bilo kao hrana. Otuda i razmišljanje akademika Cicina: „Našglavni zadatak je da divlje bilje, a nekad i same korove, primoramo dasluže čoveku“.

Deliblatska peščara poznata je kao područje koje daje

najkvalitetnije lekovito bilje od koga se dobijaju droge izuzetno cenjenekod nas i u inostranstvu što je od posebnog značaja za povećan je izvoza.

U narednom delu naveden je spisak najznačajnijeg lekovitog biljakoje raste u Peščari, a koje se upotrebljava u školskoj i narodnoj medicinii veterini, kao začin i miris i koje služi industriji lekova, higijenskih ikozmetičkih proizvoda. Biljke na spisku poređane su po abecedi a ne poznačaju.

1. Achillea millefolium L.- hajdučka trava

2. Adonis vernalis L.- gorocvet3.

Agrimonia eupatoria L.- petrovac4.

Alkanna tinctoria (L.) Tausch.- alkana (rumenilo)5.

Berberis vulgaris L.- šimširika6.

Betula verrucosa L.- breza7.

Capsella bursa pastoris L.- hoću neću

8.

Chelidonium majus L.- rusa9. Colchicum arenarium W.K.- mrazovac

10. Convallaria majalis L.- đurđevak 11.

Crataegus oxyacantha L.- glog12.

Crocus variegatus Hoppe.- prugasti šafran13.

Datura stramonium L.- tatula14.

Equisetum arvense Duchesne- rastavić 15. Fragaria viridis D.- jagoda

16.

Fumaria officinalis L.- dimnjača 17. Geranium robertianum L.- zdravac


30/76

25

18. Gypsophila paniculata L.- bela sapunjača (šušuljak)

19. Helleborus odorus W. Et K.- kukurek

20. Helichrysum arenarium DC- smilje

21. Humulus lupulus L.- hmelj22.

Hyoscyamus niger L.- bunika23.

Hypericum perforatum L.- kantarion24.

Iris pumila L.- niska perunika25.

Iris variegata L.- šarena perunika26. Juniperus comunis L.- kleka27.

Malva silvestris L.- crni slez28.

Marubium vulgare L.- bela očajnica 29.

Matricaria chamomilla L.- kamilica

30.

Melilotus officinalis Med.- kokotac31. Melissa officinalis L.- matičnjak 32.

Mentha pulegium L.- konjski bosiljak33.

Mentha aquatica L.- barska nana34.

Nepeta pannonica L.- panonska mačja metvica 35. Ononis spinosa L.- zečji trn 36. Orhis morio L.- kaćun 37.

Origanum vulgare L.- vranilovka

38.

Paeonia officinalis L. subsp. banatica (Roch.)Soo.- banatski božur

39. Paeonia tenuifolia L.- stepski božur40.

Physalis alkekengi L.- ljoskavac41.

Plantago major L.- širokolisna bokvica42.

Polygonum aviculare L.- troskot43.

Prunus spinosa L.- trnjina44.

Pulsatilla vulgaris L. subspec. Grandis- sasa

45.

Quercus robur L.- hrast46. Rhamnus frangula L.- krušina

47. Robinia pseudacacia L.- bagrem48.

Rosa sp.- šipurak49.

Rubus caesius L.- kupina50.

Salix sp.- vrbe51.

Salvia sp.- žalfije52. Sambucus nigra L.- zova

53.

Sambucus ebulus L.- burjan54. Saponaria officinalis L.- sapunjača


31/76

26

55. Solanum dulcamara L.- razvodnik

56. Taraxacum officinale Weber – maslačak

57. Teucrium chamaedryos L.- podubica

58. Thymus serpyllum L.- majčina dušica 59.

Tilia parvifolia Ehrh.- lipa60.

Tilia tomentosa Moench.- lipa61.

Urtica dioica L.- kopriva62.

Valeriana officinalis L.- odoljen63. Verbascum sp.- divizma64.

Veronica officinalis L.- čestoslavica 65.

Vinca herbacea W. Et K.- zimzelen66.

Viola sp.- ljubičica

Pored ovih 66 nabrojanih vrsta samoniklog lekovitog bilja na području Deliblatske peščare postoji verovatno još neka koja se spontano javlja ali ona nije zabeležena. Početkom 50-tih godina prošlog veka buhač (Pyrethrum cinerariaefolium Trev.) je gajen na područjuDeliblatske peščare (Tucakov i sar., 1960) pa se danas mogu naći

pojedinačne biljke ove vrste za koju meštani tvrde da je samonikla. Najzastupljenije biljke na Pesku su kleka, gorocvet, trnjina i glog.

Nekoliko biljnih vrsta su jako ugrožene i ukoliko se hitno ne preduzmumere zaštite mogu potpuno nestati. To su:

Peščarski mrazovac - Colchicum arenarium W. Et K. Ovo je panonska subendemska vrsta. Javlja se kod Rama u CentralnojSrbiji ( Brickell, 1980) i veoma retko u Vojvodini ( Diklić, 1975)

jedino u Subotičkoj i Deliblatskoj peščari (5). Neplanski ineodgovorno se eksploatiše, polako ali sigurno se smanjuje

populacija i preti joj potpuni nestanak. Lekovita je biljka jersadrži kolhicin koji se koristi kao analgetik i naročito protiv gihta.Panonska mačja metva - Nepeta pannonica L. se koristi protiv

bronhitisa i za poboljšanje apetita. Sadrži saponine, gorkematerije, etarsko ulje, glikozide i tanine. Sporadično se javlja uSrbiji. Na području Vojvodine je veoma retka. U malom broju

javlja se u Deliblatskoj peščari ( Knežević, 1990).Banatski božur – Paeonia officinalis L. subsp. banatica (Roch.)

Soo. raste samo u Vojvodini na Deliblatskoj peščari ( Boža i


32/76

27

Stojšić, 1999). To je panonska endemska podvrsta, postglacijalnirelikt. Neodgovornom eksploatacijom preti mu potpuni nestanak.Alkana (rumenilo) – Alkanna tinctoria (L.) Tausch. Raste samo uVojvodini naročito na Deliblatskoj peščari (Sigunov, 1970).Podzemni delovi ove biljke koriste se za ekstrakciju crvene bojekoja se upotrebljava za bojenje ulja, masti, likera, svile,mikroskopskih preparata i kozmetičkih preparata (Tucakov,1996).

Sakupljanje

Kada je reč o sakupljanju samoniklog lekovitog bilja važno je da

sakupljači (berači) budu ostručeni, odnosno da prođu bar neku osnovnuobuku za ovaj posao. Potrebno je da znaju koji se biljni delovi sakupljajui na koji način kao i vreme sakupljanja. Isto tako, važno je da dobroraspoznaju otrovne i neotrovne biljke. Otrovne koje se najčešće sreću uPeščari su: tatula, bunika, đurđevak, rusa, kukurek, gorocvet i zimzelen.

Od najvećeg broja biljnih vrsta Peščare sakuplja se nadzemni deou cvetu „herba“. To se odnosi na: kantarion, hajdučku travu, majčinudušicu, matičnjak, vranilovku, dimnjaču, troskot, podubicu, kokotac,

konjski bosiljak, petrovac, hoću-neću, rusu, belu očajnicu... Oštrim predmetom (nož, makaze, srp) odseče se gornji deo biljke u cvetu (do 20cm dužine). Herba se suši prirodno ili veštački. Od nekih biljaka sakupljase samo list: kupina, širokolisna bokvica, crni slez, jagoda i breza.Sakupljanje se obavlja u proleće kada je list najsočniji. List se možesušiti prirodno ili veštački. Od nekih biljaka sakuplja se kora: hrast, vrbai krušina. Sa dvogodišnjih lastara, rano u proleće ili kasno u jesen oštrimnožem skida se kora u vidu kaiševa. Ovde treba biti oprezan i ne skidati

sa starijih izdanaka i ne skidati sa svih jer će se biljke osušiti a sa starijihizdanaka kora nema nikakvu lekovitu vrednost. Sušenje kore može biti prirodno i veštački. Brojne biljke služe za sakupljanje cveta: kamilica,zova, lipa, zdravac, trnjina, bagrem, smilje... Cvet se sakuplja kada je

potpuno otvoren a suši se prirodno ili veštački. Kod nekih biljaka lekovitisu podzemni organi pa se tako vadi koren gorocveta, maslačka, zečjegtrna, bele sapunjače, kaćuna, božura, koprive, odoljena i rizomi perunike.Podzemni organi se vade kasno u jesen na kraju vegetacije ili rano u

proleće pre početka vegetacije. Očiste se od primesa, operu a onda suše usušari jer u vreme vađenja spoljni uslovi ne omogućavaju prirodno


33/76

28

sušenje. Kod pojedinih biljaka koristi se plod: kleka, šipurak, glog, zova.Plod se bere u punoj zrelosti. Izuzetak je samo šipurak jer on se bere kada

plod dobije crvenkastu „cinober“ boju, znači pre nego što je potpunozreo. Sušenje plodova obavlja se u sušarama.

Važno je napomenuti da se sakupljanje (berba) biljnih delovaobavlja po lepom i sunčanom vremenu jer u suprotnom dolazi do

promene boje i gubljenja kvaliteta.Sakupljeni biljni delovi ne mogu se čuvati u svežem stanju jer bi

vrlo brzo došlo do njihovog kvarenja. Zbog toga se moraju na neki načinkonzervirati a najčešći i najjednostavniji oblik konzrviranja je sušenje( Jevđović i sar., 2011a). Sušenje predstavlja proces pri kome semaksimalno smanjuje vlaga u biljnim ćelijama. Sušenje može biti

prirodno i veštačko. Prirodnim načinom biljke se suše u tankom rastresitom sloju na

odgovarajućim podlogama (daske, lese, asure, kartoni) na senovitom promajnom mestu. Najpogodniji prostori za ovaj način sušenja su šupe,tavani, nezavršene kuće, nadstrešnice, hangari, koševi za kukuruz...Važno je da je u ovim prostorima obezbeđeno nesmetano strujanjevazduha kako bi sprečilo pojavu plesni u biljnoj masi. Na ovaj načinmogu se sušiti cvetovi, herba, lišće i kora.

Veštačko sušenje obavlja se u za to specijalno izgrađenimobjektima koji se zovu sušare (sušnice). Kod ovog načina sušenja uticajvremenskih prilika svodi se na minimum, može se podešavatitemperatura sušenja, relativna vlažnost i protok vazduha. Postoji višetipova sušara. Stacionarne sušare mogu biti podne, sa kolicima, sa

beskonačnom trakom... Pokretne su najčešće sa kolicima. Prema tipuenergenta koji se koristi za zagrevanje vazduha mogu biti: na čvrstogorivo (drvo, ugalj, suvi biljni delovi), na tečno gorivo (nafta, mazut, lož

ulje), na gas, na električnu energiju i u novije vreme na sunčanu (solarnu)energiju. Važno je napomenuti da sušare na električnu i solarnu energijurade ekološki čisto, bez zagađivanja okoline, što je izuzetno značajno uneprekidnoj borbi za očuvanje zdrave životne sredine. U sušarama moguse sušiti svi biljni delovi (list, cvet, kora, herba, plod i podzemni organi),menja se samo režim sušenja i podešavanja prema delu biljke koji se suši.Osušeni biljni delovi u farmaciji se nazivaju „droga“ pa je ovaj nazivuobičajen i u ostalim oblastima rada sa lekovitim biljem.

U Peščari (koja je inače slabo naseljena) javlja se nedostatak kakoradne snage tako i opreme. Potrebno bi bilo da se sakupljači udruže u


34/76

29

asocijacije (zadruge ili neki drugi vid udruženja) kako bi olakšali plasman sakupljenog lekovitog bilja a ujedno i prevazišli nedostatakopreme, pre svega sušara i skladišnog prostora. Ozbiljniji pristupsakupljanju lekovitog bilja mogao bi da pospeši zadržavanje stanovništvau Peščari a možda čak i da inicira vraćanje pojedinaca iz gradova gde većodavno nema baš nikakvog posla.

Zaštita biodiverziteta

Izvestan broj lekovitih biljaka Peščare redovno se eksploatiše.Problem se javlja tamo gde berači nisu dovoljno ostručeni za ovaj posao

pa se događa da unište čitave prirodne sastojine pojedinih lekovitih

biljnih vrsta. Zbog toga je neophodno više pažnje posvetiti obuci kadrovakoji će raditi na sakupljanju samoniklog lekovitog bilja. Obuku trebasprovoditi blagovremeno, pre nego što dođe do većih šteta. Može seraditi sistemom predavanja ali je najbolje objašnjavanje direktno naterenu kao što je rađeno u junu 2013 godine. Pored praktičnogdemonstriranja pravilnog sakupljanja dobro bi bilo razmišljati i omogućnosti introdukcije i plantažiranja pojedinih biljnih vrsta koje bi uuslovima Peščare dale dobre rezultate. Ovako je o tome pre više od 60

godina razmišljao dr J. Tucakov: „Hiljade hektara banatskog peska, nesamo onog koji je pošumljen, nego i onog koji je go, koji nije vezan,mogu jednog dana postati ogromna plantaža, neiscrpna baza za gajenje irazmnožavanje velikog broja stepskog i polupustinjskog bilja od koga ćese dobijati desetine i stotine vagona najraznovrsnijih droga (Tucakov,1951).

Odavno je poznato da je peščarska flora dosta medonosna i da jedobra pčelinja paša. U vreme intenzivnog cvetanja lipe, bagrema i

pojedinih zeljastih biljaka Peščara je prepuna košnica. Tu su stotine ihiljade košnica različitih oblika i veličina. U Peščari („Devojački bunar “)održava se i sajam meda. Zbog toga bi trebalo voditi računa kod

plantažiranja da se akcenat stavi na medonosne biljke kojih je dosta ugrupi lekovitih ( Jevđović i sar., 2012; Jevđović i sar., 2010). I nekezačinske i biljke za ljudsku ishr anu mogu se svrstati u medonosne a

pogodne su i za gajenje u sistemu organske proizvodnje. Ovo se presvega odnosi na belu slačicu i heljdu ( Jevđović, 2012). Sama ideja

gajenja lekovitog bilja na Peščari u sistemu organske proizvodnje je jako bliska realizaciji jer su se ovde poklopili mnogi potrebni uslovi. Nema


35/76


36/76

31

Zaključak

Nestankom prirodnih staništa ugrožava se opstanak autohtoneflore. Time se značajno osiromašuje biljni genofond. Sve ugrožene biljnevrste potrebno je zakonski zaštititi a za neke potpuno zabranitisakupljanje i korišćenje.

Neodgovorni turisti loženjem vatre bez kontrole prouzrokuju požare koji nanose značajne štete flori Peščare. Neophodno je potrebnona neki prigodan način (table upozorenja, usmena obaveštenja i sl.)skrenuti pažnju turistima i vikendašima koje su opasnosti odnekontrolisanog loženja vatre. Tako bi se bar malo smanjile opasnosti odizbijanja požara i štete koje oni nanose.

Ugrožavajući faktori su i intenzivan prirodni razvoj žbunastevegetacije (glog) i pošumljavanje prirodnih staništa bagremom i crnim

borom.Pored ranije pomenutog nestručnog sakupljanja velike štete

nanose i stijske seče šuma. Bolje bi bilo organizovano eksploatisatilekovito bilje koje raste na Peščari jer bi od njega bilo više koristi negood isečenog drveta. Onda bi se moglo prestati sa sečom šume koja biostala i bila od značaja kako za sam Deliblatski pesak tako i za okolinu.

Treba se zalagati za biserno čistu prirodu koja ovde vlada, spasiti pravo bogatstvo retke flore i faune, zadržati izvorne oblike Peščare isačuvati ovu jedinstvenu ekološku oazu Evrope.

Literatura:

Boža P., Stojšić V. (1999): Paeonia officinalis L. subsp. banatica (Roch.)

Soo in Stevanović V. Uredn., Crvena knjiga Flora Srbije I: 167-169. Brickell C. D. (1980): Colchicum L. in Tutin, T.G. et al. Ed. Flora

Europea 5, 21-25, University press, Cambridge. Diklić N. (1975): rod Colchicum L. in Josifović M. uredn. Flora SR

Srbije VII: 500-504, SANU, Beograd. Jevđović R., Todorović G., Kostić M., Marković J., Maksimović Z.,

Jevđović M., Mitić S. (2010): Uticaj agroekoloških uslova na

prinos cveta i sadržaj etarskog ulja lavande ( Lavandula officinalis


37/76

32

Chax), XII savetovanje o biotehnologiji, Čačak 26-27 mart 2010,Zbornik radova, 15(16): 77-81.

Jevđović R., Kostić M., Todorović G. (2011a): Sušenje lekovitog bilja,IPLB, Beograd 2011.

Jevđović R., Kostić M., Todorović G. (2011b): Proizvodnja lekovitog bilja, BELPAK, Beograd, 35-39, 114-119 i 153-156.

Jevđović R., Todorović G., Kostić M., Marković J., Maksimović Z., Jevđović M., Mitić S. (2012): Variranje prinosa i sadržaja etarskogulja panonskog timijana gajenog u prirodnom vodnom režimu i uzalivnom sistemu, Melioracije 12, Novi Sad, Tematski zbornikradova, 123-127.

Jevđović R. (2012): Organska proizvodnja lekovitog bilja, Zadužbina

Andrejević, Beograd. 36-39 i 51-54. Knežević A. (1990): Ekološka i biljnogeografska analiza flore slatina

Banata, Doktorska disertacija, Prirodnomatematički fakultet, NoviSad.

Panjković V. (1977): Biljnogeografska analiza flore Deliblatske peščare,Magistarski rad, Prirodnomatematički fakultet, Novi Sad.

Sigunov A. (1970): Pregled flore Deliblatske peščare. Deliblatski pesak, Zbornik radova II: 95-110.

Šljivovački S., Tucakov J. (1975): Bela sapunjača (Gypsophila paniculataL.) industrijska i lekovita biljka na Deliblatskom pesku –Deliblatski pesak, Zbornik radova III, 99-105, Beograd, Pančevo(biblioteka Jugoslovenskog poljoprivredno- šumarskog centra,Dokumentacija za tehniku i tehnologiju u šumarstvu, br. 75).

Španović T. (1936): Deliblatski pesak, poseban otisak iz „Šumarskoglista“. Šumarski list, Zagreb.

Tucakov J. (1951): Povodom izložbe lekovitog bilja u Novom Sadu, -

Zbornik Matice srpske, serija prirodnih nauka, Novi Sad. 1: 222-225.Tucakov J. , Ivanić R., Miletić R. (1960): Izveštaj o radu na proučavanju

buhača gajenog u Srbiji i Vo jvodini, Lekovite sirovine, V: 161-166.

Tucakov J. (1970): Introdukcija lekovitog bilja u Srbiji,-SANU, Posebnaizdanja, knj. CDXXXIX, Odeljenje medicinskih nauka, 22,Beograd.

Tucakov J. (1996): Lečenje biljem, Rad, Beogr ad.


38/76

33

MEDICINAL PLANTS OF DELIBLATO SANDS

Radosav Jevđović

Abstract: The Special Nature Reserve “Deliblato Sands” (the originalSerbian name: “Deliblatska Peščara“) represents a unique ecosystem inits surrounding environment for its flora and fauna. Although under

protection, the neglect, as well as the theft and destruction of its naturalattractions, have brought about the endangerment on the brink of total

disappearance of certain plant and animal species. One of the groups of plants that have adorned this natural resource, not only by their pharmacomedicinal, but, also, by their floristic and economicsignificance, are medicinal plants. In recent years, the population size ofcertain medicinal plant species has been stable, and in some cases, theirnumbers have been increasing. A large number of these medicinal plantspecies are rarities, relicts, endemics and subendemics, and, primarily,

those are as follows: fern leaf peony (Paeonia tenuifolia L.), Pančić'swormwood ( Artemisia pancicii (Janka) Ronniger) of sand saffron(Colchicum arenarium W. Et K), Nepeta pannonica L., Rinderaumbellata (Waldst. & Kit.) Bunge and Banat paeony (Paeonia officinalis L. subsp. banatica (Roch.) Soo.), which have long been endangeredspecies of Serbia under the protection of the first degree. What isencouraging is the fact that, in recent times, there has been institutional

commitment on the part of different entities in order to protect particularly those medicinal plant species that are critically endangered.

Keywords: Deliblato Sands, medicinal plants, endangered and protectedspecies.


39/76

34


40/76

35

OSNOVNI ASPEKTI BIOLOŠKIH INVAZIJA: NA PRIMERUKOROVSKIH BILJAKA

Sava Vrbničanin, Dragana Božić Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, Srbija

Rezime: U poslednje dve decenije istraživanja u oblasti bioloških invazijasu usmerena u dva pravca: 1) proučavanje ključnih biološko-ekološkihkarakteristika vrsta koje im omogućavaju invazivnost, i 2) proučavanjekarakteristika zajednice koje ukazuju na njenu otpornost prema opstankunovodospelih, odnosno unetih alohtonih vrsta. U zavisnosti od perioda

kada je izvršena namerna ili slučajna introdukcija alohtonih biljnih vrstaone su podeljene u četiri kategorije: arheofite, paleofite, neofite ineotofite. U odnosu na status nakon introdukcije, odnosno nivoodrživosti, alohtone vrste se grupišu u: efemerne, naturalizovane iinvazivne. U odnosu na ukupnu alohtonu invazivnu korovsku floru R.Srbije atribut najagresivnije, sa aspekta biljne proizvodnje, se možedodeliti vrstama: Abutilon theophrasti Medik., Amaranthus retroflexus L., Ambrosia atremisiifolia L., Cuscuta campestris Yunk., Erigeron

canadensis L., Galinsoga parviflora Cav., Iva xanthifolia Nutt.,Polygonum aviculare L., Portulaca oleracea L., Sorghum halepense (L.)Pers., Stenactis annua (L.) Ness. i Xanthium strumarium L. S drugestrane, u grupu invazivnih alohtonih vrsta se takođe svrstavaju agresivnikorovi koji se za sada ne javljaju u značajnoj brojnosti na obradivim

površinama, ali za koje se može očekivati da će u skorijoj budućnosti,ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere kontrole, postati problem uusevima, takve su: Amaranthus deflexus L., Asclepias syriaca L.,

Ambrosia trifida L., Eleusine indica L., Solidago canadensis L., Kochiascoparia (L.) Schrad., Iva xanthifolia Nutt., Fallopia japonica Houtt., Xanthium spinosum L. i druge.

Ključne reči: invazivni korovi, mere kontrole, gajeni usevi.


41/76

36

Uvod

Poslednjih nekoliko decenija biološke invazije su jedna odglavnih komponenti globalnih promena na planeti (Shea and Chesson,2002) koje imaju uticaj na populacije, zajednice i ekosistem u celini( Drake et al., 1989). Još u XVIII veku botaničar John Bartram jeukazivao na negativne efekte alohtonih (ne-nativnih) biljnih vrsta unovodospelim ekosistemima ( Mack , 2003; Inderjit et al., 2005). Od tada

pa do danas evidentno je da stopa rasta biljnih invazija na globalnomnivou se ubrzava, što ima za rezultat porast istraživanja koja se odnose na

proučavanje ekologije i genetike populacija u invaziji sa ciljem da se bolje objasni istorijat, procesi i putevi unošenja vrsta, kao i ekološki i

društveno-ekonomski aspekti bioloških invazija koji obuhvataju biljne(biljne vrste koje pre ili kasnije u introdukovanoj sredini dobijaju statuskorova) i životinjske vrste, mikroorganizme, odnosno kompletan živisvet na Planeti. Generalno, istraživanja u oblasti ekologije biološkihinvazija su usmerena u dva pravca: 1) proučavanje ključnih biološko-ekoloških karakteristika vrsta koje im omogućavaju invazivnost( Reichard and Hamilton, 1997; Mandák , 2003), i 2) proučavanjekarakteristika zajednice koje ukazuju na njenu otpornost prema opstanku

novodospelih, odnosno unetih alohtonih vrsta ( Herben et al., 2004).Osim toga, invazivni procesi su veoma složeni i nije ih lako predvideti ine postoji jednostavan i nepogrešiv model kojim bi mogli da predvidimoinvazivnost vrste (Crawley, 1987); ili u kom stepenu će ekosistem, tj.zajednica podleći invaziji pridošlice (Williamson, 1996). Međutim,veoma važno svojstvo invazivne vrste je njena sposobnost da razvijeadaptivne mehanizme na nove životne uslove. Ako novouneta invazivnavrsta na nove životne uslove reaguje tako što trpi genetičke promene

(usporena faza), onda je predviđanje njenog budućeg ponašanja veomateško ili gotovo nemoguće. Slično tome, nemoguće je predvideti daljuevoluciju takve invazivne vrste.

Generalno, postoji nekoliko hipoteza kako alohtona biljna vrstamože steći status invazivne vrste:

1. Vrsta može postati invazivna bez ijedne adaptacije na nove uslove

životne sredine, odnosno, vrsta može uspešno kolonizovati novu

zajednicu bez ijedne evolucione promene. To se upravo desilo sa klonom Fallopia japonica Houtt. (sin. Reynoutria japonica


42/76

37

Houtt., Polygonum japonicum Meissn., Fam Polygonoceae)nakon njegove introdukcije u XVIII veku iz Japana na područjeZapadne Evrope. Smatra se da je bavarski lekar, Phillip FranzBalthasar von Siebold, prokrijumčario nekoliko primeraka ovogdekorativnog žbuna koji se posle perioda odomaćivanja raširio poceloj Evropi i danas predstavlja agresivnu invazivnu korovskuvrstu ( Hollingsworth and Bailey, 2000). Prema našem kartiranjualohtonih invazivnih vrsta (projekat: „Identifikacija i monitoringalohtonih invazivnih korova (AIKV) na području Srbije sa

predlogom mera za suzbijanje“, finansiran od strane Ministarstvaza poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu R. Srbije u periodu2007-2009) utvrđeno je prisustvo Fallopia japonica Houtt. na

širem području Srbije, prvenstveno na ruderalnim staništimaruralnih i urbanih sredina. Takođe, konstatovano je da ovakorovska vrsta ulazi u višegodišnje zasade i međe i vrlo često

podivljalo se širi duž puteva, ograda, uvratina, zabrana, itd.Fallopia japonica Houtt. za područje Srbije danas ima statusalohtone neofite u invaziji (Vrbničanin i sar., 2004; Tomanović,2004).

2. Brz rast populacije posle prolaska kroz usko demografsko grlo

može osigurati genetički diverzitet i na taj način odrediti jačinu genofonda, odnosno osigurati opstanak populacije u novo-kolonizovanoj sredini ( Zengeretal, 2003).

3.

Poliploidija i hibridizacija mogu takođe biti važni faktori urazvoju novih adaptivnih osobina koje mogu dovesti do brzogkolonizovanja novih staništa u novoosvojenoj sredini (Ellstrandand Schierenbeck , 2000). Takođe, veća je i genetičkavarijabilnost kod populacija koja nastaje tokom poliploidije.

Formirani alopoliploidni hibridi (poliploid sa hromozomskomgarniturom iz različitih izvora, na primer iz različitih vrsta ilirodova) su tipični za mnoge široko rasprostranjene korovske vrstekao što su: Amaranthus hybridus L., Amaranthus spinosus L.,

Avena fatua L., Chenopodium album L., Convolvulus arvensis l.,Cynodon dactylon (L.) Pers., Cyperus esculentus L., Digitariasanguinalis (L.) Scop., Echinochloa crus-galli (L.) P.Beauv.,Eleusine indica (L.) Geartn., Portulaca oleracea L., Sorghum

halepense (L.) Pers. i druge (Ellstrand and Schierenbeck , 2000).Povećan broj slučajeva hibridizacije uključenih u invazije je


43/76

38

upozorenje za buduće važne alohtone varijetete, genotipove ivrste koje imaju blisko srodne biljke (važi i za nativne i zaintrodukovane) koje već egzistiraju na tom području. To seupravo dešava sa korovskim sunckoretom ( Helianthus annuus L.

– „weedy sunflower“) koji već formira velike populacije na području južnog Srema, centralnog i južnog Banata (Stanković- Kalezić et al., 2007; Vrbničanin et al., 2010), a koji je nastaohibiridizacijom samonikolog („volunteer sunflower“) i gajenog(„sunflower hybrid“) suncokreta ( Helianthus annuus L.)(Trifković i sar., 2013). Osim toga, nakon unošenja biljne vrste,hibridizacijom se može povećati genetička varijabilnost,adaptivnost i invazivnost populacije, i osim toga podržati

asimilacija u autohtoni genofond. Dakle, hibridizacija stvara noveteškoće u kontroli invazivnih korovskih biljaka. Na primer, kad senativna i alohtona vrsta hibiridizuju, to vodi ka „genetičkojzagađenosti“ nativnog tak sona, i to može da se dogodi na nivouintrogresije gde hibridi neće biti primećeni u biljnim

populacijama pre nego što budu razmatrani kao ne-nativni (Petit,2004). Pored toga, neke vrste sadrže visok nivo morfološkevarijabilnosti, tako da je hibride teško identifikovati, odnosno

hibridi mogu biti morfološki skriveni tj. atipični (kriptičke grupe)i ne moraju da liče ni na jednog roditelja, i na taj način mogu bitineprimećeni. Sve su to odlični preduslovi da hibridno potomstvoizmeđu autohtonih i alohtonih populacija postane agresivnainvazivna biljka.

4. Višekratan unos može biti veoma važan, npr. spajanje prethodno

izolovanih populacija može generalno doprineti visokom nivougenetičkog diverziteta, ponekad većem nego što ta vrsta ima u

svojoj nativnoj sredini (Kolbe et al., 2004; Genton et al., 2005).Tako je korišćenjem mikrosatelitskih markera ispitivan genetičkidiverzitet populacija Ambrosia artemisiifolia L. koje su se raširilena području Evrope i autohtonih populacija u Americi.Molekularnim tehnikama potvrđen je očekivano visok nivoheterozigotnosti kako kod autohtonih (na području Amerike) takoi kod alohtonih (unetih i raširenih na području Evrope) populacija

A. artemisiifolia. Na osnovu ovoga se predpostavlja da je uneta

“bogata” populacija ili, što je još veća verovatnoća, da je bio veći


44/76

39

broj unosa manjih populacija A. artemisiiflia iz Amerike uEvropu (Genton et al., 2005).

Pored multidisciplinarnih proučavanja invazivnih vrsta, i saznanjada je ceo proces bioloških invazija veoma kompleksan u krugovimanaučne javnosti i dalje se nameće pitanje: „Da li je invazivna vrsta„rođena“ ili se ona „razvija“?

Činjenica, da je potvrđeno da postoji izvesna pozitivna korelacijaizmeđu invazivnih vrsta i uspešnih invazija veći deo naučne javnosti sesaglasio da se invazivna vrsta „rađa“ (Ellstrand and Schierenbeck , 2000).Ovakva razmišljanja su u skladu sa proučavanjima Charls Darwin-a koji

je proučavajući rodove alohtonih vrsta procenio da su oni uspešniji

kolonizatori od vrsta autohtonih rodova, i time je podržavao stav da suuspešne invazije pre-adaptivne i da ne uključuju invazivnost in situ (Ellstrand and Schierenbeck , 2000).

Generalno za alohtone invazivne korovske biljke se možekonstatovati da su one veoma brojne i registrovane u okviru svih tipovaekosistema i utiču na biodiverzitet, ekosisteme, ruše biogeografske

barijere, menjaju osobine prirodnih staništa, stupaju u kompetitivne ireproduktivne odnose sa srodnim autohtonim vrstama koje ih okružuju

( Jarić, 2009; Šilc et al., 2012).

Documents

Filipovic Ugrenovic 2013 Organska Proizvodnja i Biodiverzitet