Текућа макроекономска кретања jul/(SRP) Tekuca... · Кретање индикатора потрошње и дохотка, међугодишње реалне

ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА

Јул 2016.

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције

РЕАЛНИ СЕКТОР

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ


Циклична анализа економске активности указује да се након осам година, привредна активност додатно убрзава и да се тренутно налази 2% изнад

преткризног нивоа.

3

Бруто домаћи производ, тренд –циклус компонента Оцена преломних тачака и фаза привредне активности, дугорочни тренд=100

550

600

650

700

750

800

850

I II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IV

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

мл

рд

.Р

СД

РецесијаВрх

Дно

Врх

Дно

Врх

Дно

97

98

99

100

101

102

103

104

105

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

УбрзавањеУбрзавање Убрзавање Убрзавање

Успоравање Успоравање Успоравање

• Након дубоке рецесије у другој половини 2008. и током 2009. године изазване светском економском кризом, долази до благогопоравка привреде који се значајније убрзава током 2013. године. Позитивна кретања цикличне компоненте током 2013. годинерезултат су активирања нових капацитета у аутомобилској и нафтној индустрији. Током 2014. године, привреда поново бележирецесионе тенденције које су највећим делом последица разорних поплава, тачније девастирања производних капацитета пресвега у електро-енергетском сектору.

• Утилизација оштећених капацитета током 2015. године обезбеђује опоравак привредне активности, док започета фискалнаконсолидација уз низ реформских закона резултира достизањем преткризног нивоа БДП почетком 2016. године. Очекује се даће афирмативни привредни амбијент, креиран системским реформским мерама креатора економске политике, обезбедитиоснову и дати стимуланс експанзивним кретањима у средњорочном периоду.

4

Према индикатору привредне активности Србије (ИПАС)* у периоду јануар-мај 2016. године забележен је раст укупне привредне активности од 3,1%. У мају 2016. привреда расте по нешто успоренијој стопи него у претходним месецима (1,3% м.г), услед споријег раста

индустријске производње и ефекта више базе из маја претходне године.

*ИПАС представља индикатор који Министарство финансија израђује за потребе сагледавања динамике текућих привредних кретања у краћем периоду од оног који пружају званични

статистички подаци о БДП. Припада групи композитних индикатора који се методама темпоралне дезагрегације линкују са званичним подацима о кретању БДП и на тај начинтрансформише у индикатор укупних привредних кретања у месечној динамици, односно индикатор месечног БДП.

Индикатор привредне активности по секторима, (доприноси расту, п.п.)

Кретање ИПАС-а у периоду јануар 2008- март 2016. године, (2015=100)

• Висока стопа раста привреде у првих пет месеци од 3,1% резултат је раста активности у свим секторима, при чему најзначајнијидопринос дају индустријска производњa (1,2 п.п.) и услуге (1,1 п.п.). Нешто блажи допринос расту привредне активности бележеграђевинарство (0,4 п.п.) и пољопривреда (0,2 п.п), а позитиван допринос дају и нето порези.

• У мају позитиван допринос привредном расту настављају да дају сви сектори, али, за разлику од претходних месеци, уз скромандопринос индустријске производње (0,1 п.п).

90

94

98

102

106

110

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Оригинални подаци Тренд Десезонирани подаци

-1,2

1,5

3,0

2,32,1

2,5

1,21,0

1,3

2,8

4,4

3,3 3,6

1,3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

Ап

р

Ma

j

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

рт

Ап

р

Ма

ј

2015 2016

Пољопривреда Индустрија Грађевинарство

Услуге Нето порези БДП

Извор: РЗС *Процена: БДП као збир четири квартала**Процена МФИН

Доприноси годишњој стопи раста БДП, расходна страна, п.п.

Доприноси годишњој стопи раста БДП, производна страна, п.п.

5

Захваљујући предузетим мерама економске политике, привредна активност се почетком 2016. године налази на путањи убрзаног опоравка. Кориговане су навише пројекције БДП за 2016.

(убрзање раста БДП на 2,5%, што је за 0,7 п.п. више у односу на новембарску пројекцију).

• Главни разлог ревизије су повољнија кретања и у реалном сектору и у спољнотрговинској размени од почеткагодине. Бољи инвестициони амбијент и наставак реализације инфраструктурних пројеката резултирали сунаставком снажног раста инвестиционе и грађевинске активности. Поред тога, раст запослености и зарада у приватномсектору ће определити већи раст приватне потрошње од претходно очекиваног, што је реална мера опоравка животногстандарда становништва. Истовремено, и индикатори производне активности, попут укупне и прерађивачке индустријеупућују на раст већи од очекиваног. Виши раст од раније предвиђеног, очекује се и у сектору услуга (туризам, трговина на мало,саобраћај итд).

5,4

-3,1

0,6

1,4

-1,0

2,6

-1,8

0,7

2,5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

пр

оц

ентн

и п

оен

и

Пољопривреда Индустрија Грађевинарство

Услуге Нето порези БДП

5,4

-3,1

0,6

1,4

-1,0

2,6

-1,8

0,72,5

-15

-10

-5

0

5

10

15

пр

оц

ентн

и п

оен

иЛична потрошња Државна потрошња Инвестиције

Нето извоз Залихе БДП

Извор: РЗС; прерачунато у МФИН

Доприноси кварталној стопи раста БДП, расходна страна, п.п.

Доприноси кварталној стопи раста БДП, производна страна, п.п.

6

У Q1 2016. остварен је реални раст БДП од 3,5% м.г, што је значајно изнад очекиваног. Позитиван допринос расту дају сви привредни сектори.

• Раст БДП у Q1 вођен је растом прерађивачке и укупнеиндустријске производње. Позитиван допринос расту дајуграђевинарство и пољопривреда, док је раст у услужном секторузнатно изнад очекиваног (резултат раста промета у трговини намало, туризму и угоститељству, као и услуга у секторимаобразовања и здравства).

• Посматрано по агрегатима употребе остварено је значајноубрзање раста нето извоза. Снажна динамика укупнихинвестиција опредељена је интензивирањем грађевинскеактивности. Након вишегодишњег пада, бележи се иопоравак финалне потрошње што потврђује расттрговинског промета, расположивог дохотка и кредитнеактивности становништва.

2,2

1,1

3,63,3

0,3

-1,0

-4,3

-2,1-1,8

1,1

2,3

1,2

3,5

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

2013 2014 2015 2016

Пољопривреда Индустрија

Грађевинарство Услуге

Нето порези Бруто домаћи производ (БДП)

2,2

1,1

3,63,3

0,3

-1,0

-4,3

-2,1-1,8

1,1

2,3

1,2

3,5

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

2013 2014 2015 2016

Приватна потрошња Државна потрошња

Инвестиције Нето извоз

Залихе Бруто домаћи производ (БДП)

Структура бруто додате вредности

Извор: РЗС

Структура бруто додате вредности у Q1 2015. годинe

7

Структура бруто додате вредности у Q1 2016. годинe

7,3%

26,2%

4,0%

18,3%5,6%

4,4%

11,3%

5,7%

13,9%

3,3% 7,2%

26,8%

4,5%

18,4%

5,4%

4,3%

10,9%

5,5%

13,8%

3,2%

Пољопривреда, шумарство и рибарство

Рударство; прерађивачка; снабдевање ел. енергијом и снабдевање водом

Грађевинарство

Трговина на велико и мало; саобраћај и услуге смештаја и исхране

Информисање и комуникације

Финансијске делатности и осигурање

Пoсловање некретнинама

Стручне, научне, иновационе и техничке делатности и административне и помоћне услужне делатности

Државна управа и ОСО; образовање; здравствена и социјална заштита

Уметност, забава и рекреација и остале услужне делатности

Актуелна кретања указују да су позитивни трендови започети током 2015. настављени и да је опоравак привредне активности интензивиран у Q1 2016. Спроведене реформе у области грађевинарства, радног законодавства уз снажно фискално прилагођавање повољно су утицале на инвестициони амбијент. Почетак године карактерише наставак смањивања

унутрашних и спољних неравнотежа и раст привреде на здравим основама.

Извор: РЗС* Укупне инвестиције садрже и промену у залихама. 8

БДП (расходна страна) у сталним ценама, десезонирани подаци

70

75

80

85

90

95

100

105

2008-Q42009-Q1

Q2

Q3

Q4

2010-Q1

Q2

Q3

Q4

2011-Q1

Q2

Q3

Q4

2012-Q1

Q2Q3Q4

2013-Q1

Q2

Q3

Q4

2014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

БДП Приватна потрошња

Државна потрошња Укупне инвестиције*

2008-Q4=100

70

90

110

130

150

170

1902008-Q4

2009-Q1Q2

Q3

Q4

2010-Q1

Q2

Q3

Q4

2011-Q1

Q2

Q3

Q4

2012-Q1Q2

Q3Q42013-Q1

Q2

Q3

Q4

2014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

БДП Приватна потрошња

Државна потрошња Укупне инвестиције*

Извоз роба и услуга Увоз роба и услуга

2008-Q4=100

9

Наставља се опоравак компоненти домаће тражње (потрошње домаћинстава и инвестиција), на шта указују индикатори инвестиционе активности (производња опреме и интермедијарних

производа, издате грађевинске дозволе, раст новоодобрених кредита привреди, јавни инфраструктурни радови итд). Истовремено, раст промета у трговини на мало, раст зарада и

запослености у приватном сектору, снажан раст новоодобрених кредита становништву (готовинских и потрошачких) упућују на опоравак приватне потрошње. Током Q1, забележен је и

реални раст државне потрошње вођен, пре свега, растом међуфазне потрошње.

Извор: РЗС, МФИН

Индикатор кретања државне потрошње, међугодишње стопе, у %

Кретање индикатора потрошње и дохотка, међугодишње реалне стопе, у %

Инвестициона активност и грађевинарство, међугодишње реалне стопе , у %

-3,0

-2,5

-2,0

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

-11

-8

-5

-2

1

4

7

10

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2012 2013 2014 2015 2016

Приватна потрошња (национални рачуни), десна скалаТрговина на мало (сталне цене), лева скала

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9


2012 2013 2014 2015 2016

Издаци за запослене/куповину роба и услуга сектора државе, међугодишње стопе, реалноИздаци за потрошњу сектора државе, национални рачуни, реалне међугодишње стопе

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

-45

-35

-25

-15

-5

5

15

25

35


2012 2013 2014 2015 2016Допринос капиталних расхода државе укупним инвестицијама, десна скалаДопринос приватних инвестиција укупним инвестицијама, десна скалаБруто инвестиције у фиксне фондове, национални рачуни*Вредност изведених радова у грађевинарству, сталне ценеГрађевинарство, национални рачуни

Индикатори текућих економских кретања

Извор: РЗС, НБС, НСЗ, РФПИО

* Позитиван предзнак означава апрецијацију, а негативан депрецијацију 101 Подаци се односе на јун и на период јануар-јун 2016. године

Индикатори текућих економских кретања, промене у односу на исти период претходне године, у %

2015 2016

2014 2015 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 V I-V

Индустријска производња, физички обим -6,5 8,3 -1,6 11,7 13,5 9,7 10,5 0,9 8,0

Прерађивачка индустрија -1,4 5,3 3,6 7,8 7,2 2,7 6,5 2,9 6,7

Реални промет у трговини на мало 2,0 1,8 -0,5 0,9 2,2 3,4 10,2 4,0 8,6

Извоз робе изражен у еврима 1,5 7,9 5,2 10,7 9,4 6,1 11,2 4,8 10,5

Увоз робе изражен у еврима, ц.и.ф. 0,2 5,8 8,7 5,4 2,5 6,7 2,6 10,6 4,9

Потрошачке цене, просек периода 2,9 1,9 0,9 1,7 1,5 1,4 1,5 0,3 1 1,0 1

Потрошачке цене 1,7 1,5 1,9 1,9 1,4 1,5 0,6 0,3 1 0,3 1

Стопа незапослености, према АРС 19,2 17,7 19,0 17,3 16,6 17,7 19,0 - -

Активно незапослена лица, просек периода -1,0 -3,2 -3,9 -3,3 -2,7 -2,7 -1,8 -4,4 -2,7

Реална просечна нето зарада, укупно -1,5 -2,1 -1,1 -2,2 -1,9 -0,9 3,0 -0,7 3,2

Реална просечна нето зарада, јавни сектор -1,8 -7,3 -7,4 -7,7 -7,5 -4,6 0,6 -3,1 0,6

Просечне пензије, реално -2,1 -5,2 -4,7 -5,9 -5,8 -2,5 -0,4 0,4 0,0

ЕУР/РСД, просек периода, номинално * -3,6 -2,8 -4,7 -4,0 -2,4 -0,4 -1,1 -2,3 1 -1,6 1

ЕУР/РСД, просек периода, реално * -1,2 -1,0 -3,6 -2,6 -1,0 0,8 0,4 -2,1 1 -0,6 1

у милионима евра

2015 2016

2014 2015 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 V I-V

Дефицит робне размене, ц.и.ф. -4.331,8 -4.346,5 -1.100,2 -982,4 -975,9 -1.288,0 -892,2 -355,3 -1.520,2

Дефицит текућих трансакција -1.984,7 -1.577,4 -510,8 -278,9 -342,9 -446,4 -247,7 -59,6 -358,8

Нето прилив страних директних инвестиција 1.236,3 1.803,8 339,2 440,6 510,1 512,6 335,4 138,1 602,9

Девизне резерве НБС, крај периода 9.907 10.378 10.515 10.293 10.511 10.378 9.501 9.264 9.291 1

Интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту, нето (- куповина, + продаја) 1.620 -520 -170 -120 -440 210 565 50 1 820 1

Девизна штедња становништва, крај периода 8.525 8.629 8.642 8.670 8.590 8.629 8.644 8.755 -

Спољни дуг, крај периода 25.679 26.374 26.606 26.408 26.216 26.374 25.926 - -

Спољни дуг, јавни сектор, крај периода 14.145 15.296 15.050 14.875 14.889 15.296 14.933 - -

Спољни дуг, приватни сектор, крај периода 11.534 11.078 11.556 11.533 11.327 11.078 10.994 - -

Извор: РЗС

Индекси укупне индустријске производње (2015=100)

У мају 2016. укупна индустрија остварила је међугодишњи раст од 0,9% уз раст прерађивачке индустрије од 2,9%. Пад производње електричне енергије и благи раст рударства, који су

определили скроман раст индустрије, последица су базног ефекта са привременим карактером. Мај претходне године био је „преломни“ месец, у коме су остварени рекордни нивои производње у

електроенергетском сектору, након обнављања производних капацитета уништених у поплавама.

11

• Раст производње остварен је у 18 области (56% укупне индустријске производње), док су негативна кретања забележена у 11 области.

• Посматрано по намени, највећи допринос расту даје производња интермедијарних производа са растом од 8,8% м.г, што је резултатконтинуираног раста извозно орјентисаних грана (хемијска индустрија и производња гумених и пластичних производа) као иповећане експлоатације руде метала и производње основних метала.

• Негативан допринос производње енергије од 1,2 п.п. је очекиван, имајући у виду веома високу стопу раста у истом периоду прошлегодине (35,1%). Истовремено је и производња капиталних, трајних и нетрајних производа дала благо негативан допринос.

• Вишемесечни десезонирани раст укупне индустрије прекинут је у мају када је према подацима РЗС остварен пад од 5,4%.

Индекси прерађивачке индустрије (2015=100)

75

80

85

90

95

100

105

110

115

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р2011 2012 2013 2014 2015 2016

Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд

65

75

85

95

105

115

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд

У првих пет месеци 2016. године остварен је раст индустријске производње од 8,0%, вођен растом прерађивачке индустрије (6,7% м.г) и производњом електричне енергије (11,1% м.г). Позитивни

трендови остварени су у извозно оријентисаним гранама (хемијска индустрија, дуванска индустрија, производња гумених и пластичних производа, као и нафтна индустрија).

Извор: РЗС

Индустријска производња по намени,

(доприноси расту, п.п.)

12

Индустријска производња по секторима

(доприноси расту, п.п.)

• Повећан обим производње остварен је у свим наменским групама. Највећи раст бележи производња трајних производа од 12,3%м.г. (раст производње електричне опреме и намештаја). Значајан раст хемијске и гумарске индустрије, као и производњеполупроизвода од метала и дрвета определио повећање интермедијарних производа од 11,8% док је производња енергије већа за11,0%. Обим производње нетрајних производа увећан је за 3,2% захваљујући расту прехрамбене и дуванске индустрије док јефармацеутска производња дала негативан допринос. Инвестициона добра произведена су у приближном обиму као у истомпериоду претходне године првенствено услед негативних кретања у аутомобилској и машинској индустрији.

• У овом периоду регистрован је пад залиха индустријских производа од 2,5%, као резултат смањења залиха у аутомобилској,прехрамбеној и текстилној индустрији док позитиван допринос даје раст залиха машинске и дуванске индустрије.

0,11,8

-2,8

6,6

0,6

4,24,1

1,4

-12,6

1,2

2,5

-2,2

5,5

-6,5

8,2 8,0

-13

-11

-8

-6

-3

-1

2

5

7

10

12

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром Прерађивачка индустрија РударствоИндустрија - укупно

0,11,8

-2,8

6,6

0,6

4,2 4,1

1,4

-12,6

1,2

2,5

-2,2

5,5

-6,5

8,2 8,0

-13

-11

-8

-6

-3

-1

2

5

7

10

12

Нетрајни производи за широку потрошњу Трајни производи за широку потрошњу Капитални производи Интермедијарни производи, осим енергије Енергија Индустрија укупно

• Промет робе у трговини на мало у првих пет месеци 2016. годинереално је повећан за 8,6%;

• Истовремено, Србију је посетило нешто преко 1 мил. туриста (13%више него у истом периоду 2015. године), са нешто мање од 2,8милионa остварених ноћења;

• У периоду јануар-мај 2016. године девизни прилив од туризма јеизносио 330 милиона евра и за 47,6 милиона је био већи него уистом периоду 2015. године;

• У првом кварталу, забележен је раст броја регистрованихаутомобила од 20,2%.

Кретања у услужном сектору, међугодишње стопе, % Грађевинарство

• У q1 2016. године, забележен је снажан раст вредностиизведених радова од 20,2% и бруто додате вредностиграђевинарства од 15,0%, мг, чиме је убрзан тренд раста оведелатности. Истовремено вредност нових уговорених радова језабележила раст од 90,4%;

• У првих пет месеци 2016. године, настављен је међугодишњираст производње цемента од 11,5% и раст производње осталихнеметалних минерала од 13,5% (стакло, црепови, малтер,бетон и др.);

• Од почетка године, расте и број издатих грађевинских дозвола(5,1% м.г). Посматрано према врсти грађевина, повећан је иброј издатих дозвола за зграде (4,4%), док су дозволе за осталеграђевине повећане за 6,8% (инфраструктура).

Кретања у услужном сектору и грађевинарству

14

Извор: РЗС

0

100

200

300

400

500

600

700

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

I-V

2012 2013 2014 2015 2016

хи

ља

де

тон

а

Ин

дек

си,

Ø 2

015

=10

0

Вредност изведених радова, реално

Часови рада

Производња производа од неметалних минерала

Производња цемента, десна скала

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

2013 2014 2015 2016

Промет у трговини на мало

Промет у угоститељству

Ноћења туриста - месечни подаци

Трговина на велико и мало и поправка моторних возила; саобраћај и складиштење и услуге смештаја и исхране (национални рачуни)

ТРЖИШТЕ РАДА



• Укупан број запослених у првом кварталу 2016. године је повећан за 2,7% на међугодишњем нивоу, на шта је највише утицалоповећање запослености у сектору услуга, а у мањој мери повећање запослених у сектору индустрије. У Q1 2016. године забележено јеповећање стопе неформалне запослености за 0,6 п.п. на 20,3% м.г.

Извор: РЗС и НСЗ* Стопа незапослености представља учешће броја незапослених у укупном броју активнихстановника (запослени и незапослени), а стопа запослености проценат запослених у укупномстановништву старом 15 и више година.** У циљу побољшања међународне упоредивости података о радној снази РЗС је извршиоњихову корекцију од 2014. године.

Стопа запослености и незапослености према АРС* Стопа незапослености према АРС за категорију становништва старости 15 и више година

Према Анкети о радној снази**, стопа незапослености у Q1 2016. године у односу на исти период претходне године није промењена и износила је 19,0%.

16

Запослени старости 15 и више година према секторима делатности, допринос расту

19,0 19,0

41,2 42,6

15

20

25

30

35

40

45

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2014 2015 2016

Стопа незапослености Стопа запослености

10

12

14

16

18

20

22

24

26

2008-април

2008-октобар

2009-април

2008-октобар

2010-април

2010-октобар

2011-април

2011-октобар

2012-април

2012-октобар

2013-април

2013-октобар

2014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q42016-Q1

-2

-1

0

1

2

3

4

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2015 2016

Пољопривреда Индустрија Услуге Укупно

Извор: РЗС и НСЗ

Просечан број формално запослених, допринос међугодишњој стопи раста

Показатељи конкурентности, исти период претходне године=100, у %

Према подацима из Централног регистра обавезног социјалног осигурања просечан број формално запослених у мају 2016. године повећан је за 1,9% м.г, што је у потпуности резултат раста запослености у

приватном сектору. Истовремено, раст запослености је забележен у прерађивачкој индустрији, трговини и др, што је у складу са повољним економским кретањима у овим секторима.

17

Активно незапослена лица, међугодишње стопе раста

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8


2012 2013 2014 2015 2016

Продуктивност рада

Просечна нето зарада, реална стопа раста

Реални јединични трошкови рада

• У првом кварталу 2016. године укупни реални јединичнитрошкови рада на међугодишњем нивоу су задржани наприближно истом нивоу, што указује да трошковнаконкурентност привреде није значајније промењена. Смањењереалних јединичних трошкова рада забележено је у секторимапољопривреде, индустрије и грађевинарства;

• Продуктивност рада у првом кварталу је повећана за 2,9%, м.г,што је у потпуности у складу са кретањем реалних зарада.Највећи раст продуктивности забележен је у секторуграђевинарства.

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

Дец Јан Феб Мар Апр Мај

2015 2016

Приватни сектор Јавни сектор

Укупан број формално запослених

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Просечна нето зарада у периоду јануар-мај 2016. године повећана је за 3,2% реално, м.г. Значајно су смањене разлике у зарадама јавног и приватног сектора, као резултат

бржег раста зарада у приватном сектору.

Извор: РЗС, прерачунато у МФИН* Реална стопа раста просечне зараде у РСД дефлационирана је индексом потрошачких цена.

Просечна нето зарада у ЕУР и реалне стопе раста*

18

Просечна нето зарада, допринос међугодишњој реалној стопи раста

• Просечна нето зарада у мају 2016. године је смањена за 0,7%, реално,м.г, што је последица, пре свега динамике исплата. На смањењепросечне нето зараде највећим делом је утицало смањење зарада уобластима грађевинарства и саобраћаја и складиштења;

• Реална просечна нето зарада у јавном сектору је смањена у мају за3,1%, м.г, што је у одређеној мери резултат деловања базног ефекта.Истовремено просечна нето зарада у приватном сектору повећана језа 0,8%, реално. Реални и номинални пад зарада у јавном секторутоком 2015. године, утицао ја на смањивање разлике у просечнојзаради јавног сектора и ван њега са око 15% у новембру 2014. годинена око 5% у периоду јануар-мај 2016. године.

Просечна нето зарада у РСД и номинална стопа раста у %

** Према саопштењу РЗС пад зарада исплаћених у мају, у односу на април 2016. године,резултат је пре свега динамике исплата. Наиме, крајем априла су, због ускршњих ипрвомајских празника, исплаћене и зараде које би иначе биле исплаћене почетком маја.Поред тога, у априлу је извршена исплата бонуса за први квартал 2016. године, што је такођеутицало на пад зарада исплаћених у мају.

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Дец Јан Феб Мар Апр Мај

2015 2016

Јавни сектор Приватни сектор Просечна нето зарада

0

100

200

300

400

500

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

ЕУ

Р

%

Просечна нето зарада, ЕУР (лева скала)

Просечна нето зарада, реална стопа раста (десна скала)

-16

-11

-6

-1

4

9

14

19

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

V 2010 V 2011 V 2012 V 2013 V 2014 V 2015 V 2016

%

Просечна нето зарада, РСД

Просечна нето зарада, номинална стопа раста (десна скала)

ЕКСТЕРНИ СЕКТОР



• Извоз робе у мају 2016. године јеизносио 1.122,9 мил. евра.Истовремено, робни увоз јевредео 1.478,2 мил. евра;

• Спољнотрговински дефицит јеповећан за 90,4 мил. евра, м.г. иизносио је 355,3 мил. eвра;

• Према економској намени, нараст извоза у мају 2016. годинепозитивно су утицали трајни инетрајни производи за широкупотрошњу као и интермедијарнипроизводи, а негативно енергијаи капитални производи;

• Раст извоза у мају 2016. године,вођен је извозом погонскихмашина и уређаја, електричнихмашина и апарата и поврћа ивоћа (2,4 п.п, 1,7 п.п. и 1,8 п.п,респективно);

• Кретање увоза у мају опредељеноје већом вредношћу увозадрумских возила и погонскихмашина и уређаја (допринос од2,1 п.п. и 1,0 п.п, респективно);

• Покривеност увоза извозом у мајуизносила је 76,0% (4,2 п.п. мањенего у истом месецу 2015.године).

Извор: РЗС

Спољнотрговинска активност, мил. евра

Кретање извоза, мил. евра

Тренд раста спољнотрговинске размене на међугодишњем нивоу настављен је и у мају, уз већи раст увоза (10,6%) од извоза (4,8%) што се одразило на

повећање спољнотрговинског дефицита.

20

-355,3

1.122,9

1.478,2

-800

-400

0

400

800

1.200

1.600

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

2012 2013 2014 2015 2016

Салдо Извоз Увоз

2008 Мај; 682,9

2009 Мај; 522,8

2010 Мај; 615,4

2011 Мај; 668,9

2012 Мај; 743,6

2013 Мај; 827,3

2014 Мај; 929,0

2015 Мај; 1.071,1

2016 Мај; 1.122,9

300

400

500

600

700

800

900

1.000

1.100

1.200

1.300

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

ј

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

У првих пет месеци 2016. спољнотрговинска размена је значајно побољшана као резултат веће извозне тражње и повољних односа размене. Спољнотрговински дефицит је осетно

снижен у истом периоду (за 10,9%), уз већу покривеност увозa извозом (78,0%).

Извор: РЗС

Извоз по економској намени Европске уније, доприноси, п.п.

22

Увоз по економској намени Европске уније, доприноси, п.п.

* Стандардна међународна трговинска класификација

• Све групе производа дају позитиван допринос расту извоза, што је потврда његове широке дисперзивности и

одрживости;

• Раст индустријске производње, која је делом зависна од увоза репроматеријала и сировина, определио је

значајан раст увоза интермедијарних производа;

• Ниже цене енергената на међународном тржишту утицале су на смањење вредности њиховог увоза, што јеопределило негативан допринос расту увоза ове групе производа. Такође, повећана производња електричнеенергије утицала је на смањење увоза овог енергента.

4,9

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 I-V

10,5

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 I-V

Енергија Интермедијарни производи, осим енергије Капитални производи

Трајни производи за широку потрошњу Нетрајни производи за широку потрошњу Некласификовано по намени ЕУ

Укупно

Извор: РЗС

• Првих пет одсека извозних производа су:друмска возила, електричне машине и апарати,поврће и воће, житарице и обојени метали, савредношћу извоза од 1.894,9 мил. евра (35,3%укупног извоза).

Структура извоза, јануар-мај 2016 (у %) Структура увоза, јануар-мај 2016 (у %)

• Неразврстана роба*, друмска возила, нафта и нафтинидеривати чине 32,4% укупног увоза;

• У периоду јануар-мај, остварен је суфицит од 798,1 мил.евра (30,0% већи мг) у следећим секторима: храна иживе животиње, разни готови производи, пића и дуван,животињска и биљна уља и масти.

Најзначајнији допринос расту извоза дале су погонске машине и уређаји, електричне машине и поврће и воће. Пад извоза нафте и нафтиних деривата, као и гвожђа у потпуности

је компензован значајним растом извоза електричне енергије и обојених метала.

23

Друмска возила12,8 Електричне

машине, апарати и уређаји

8,0

Поврће и воће5,3

Житарице и производи на

бази житарица4,8

Обојени метали4,4

Погонске машине и уређаји

4,4

Одевни предмети и прибор за

одевање3,9

Производи од каучука

3,7

Остало52,7

Неразврстана роба16,3 Друмска возила

11,2

Нафта, нафтини деривати и

сродни производи

4,9

Електричне машине, апарати

и уређаји4,3

Индустријске машине за општу

употребу3,3

Медицински и фармацеутски

производи3,3

Пластичне материје у

примарним облицима

2,9

Предиво, тканине и текстилни производи

2,9

Остало50,9

* Војна роба, роба на складиштењу и роба у слободној зони за коју није назначенацаринска тарифа, и делови за моторна возила и делови за авионе који се увозе, односноизвозе уз основно средство.

Извор: РЗС

15 НАЈВЕЋИХ ИЗВОЗНИКА У ПЕРИОДУ ЈАНУАР-ЈУН 2016.

НАЗИВ ИЗВОЗНИКА МЕСТОИзвоз

(мил. ЕУР)

FCA SRBIJA D.O.O. KRAGUJEVAC 663,6

TIGAR TYRES PIROT 160,9

ZELEZARA SMEDEREVO SMEDEREVO 133,7

PHILIP MORRIS OPERATIONS NIŠ 110,4

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE NOVI SAD 103,4

HIP - PETROHEMIJA PANČEVO 97,2

MK GROUP NOVI SAD, KULA 86,4

GORENJEVALJEVO, STARA PAZOVA 84,9

TETRA PAK PRODUCTION BEOGRAD 83,3

YURA CORPORATION RAČA 80,6

VICTORIA GROUPBEOGRAD, BEČEJ, ŠID 73,4

HEMOFARM VRŠAC 73,2

LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST PROKUPLJE 72,9

DRUSTVO ZA TRGOVINU ROBERT BOCH

BEOGRAD (Novi Beograd) 70,1

JUGOIMPORT - SDPR BEOGRAD 63,9

Извор: Управа царина

Извоз и увоз путничких аутомобила, мил. ЕУР

Укупна вредност извоза 15 највећих извозника у првих шест месеци 2016. износила je 1,96 млрд евра. Фиат је и даље највећи извозник, а следе Тигар и

Железара Смедерево.

24

Највећи извозници

135,8 109,2 117,6

0

10

20

30

40

50

60

70

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

2012 2013 2014 2015 2016

Извоз Увоз (десна скала)

Извор: РЗС

• Највећи спољнотрговински партнери су Италија и Немачка. Извоз у те две земље чинио је 29,9% укупног извоза, аувоз из тих земаља 23,8% укупног увоза;

• Најповољнија размена одвијала се са земљама у окружењу (Бих, Црна Гора, Македонија, Румунија, Бугарска), али иИталијом, Словачком и Великом Британијом. У првих пет месеци остварен је суфицит од 949,8 мил. евра у робнојразмени са овим земљама.

Удео земаља у укупном извозу Србије,

јануар-мај 2016 (у %)

Удео земаља у укупном увозу Србије,

јануар-мај 2016 (у %)

Укупна спољнотрговинска размена Србије током првих пет месеци износила је око 12,3 млрд ЕУР, што представља повећање од око 832,4 мил. ЕУР (7,3%).

25

Италија 16,5

Немачка 13,4

Босна и Херцеговина 8,1

Румунија 5,3

Руска Федерација 5,2

Република Црна Гора 4,5

Република Македонија 3,8

Хрватска3,3

Остале земље39,9

Немачка 12,8

Италија 11,0

Кина 8,2

Руска федерација8,1

Мађарска 4,7Пољска

4,5

Турска 3,5

Француска 3,3

Остале земље43,9

Извор: РЗС

Извоз и увоз по секторима СМТК,

јануар-мај 2016 (у мил. ЕУР)

26

Десет највећих спољнотрговинских партнера Србије,

јануар-мај 2016 (у мил. ЕУР)

Извоз и увоз по економској намени, јануар-мај 2016 (у мил. ЕУР)

149,6

174,5

121,6

286,7

162,2

437,9

8,9

277,0

719,4

887,3

229,4

214,1

310,1

199,2

323,2

134,7

565,6

560,6

879,7

756,7

900 700 500 300 100 0 0 100 300 500 700 900

Укупан извоз5.377,5мил. ЕУР

Укупан увоз6.897,6мил. ЕУР

102,2

702,7

1.665,2

1.074,6

482,6

57,4

145,8

153,6

201,3

792,1

Производи непоменути у СМТК Рев. 4

Разни готови производи

Машине и транспортни уређаји

Израђени производи сврстани по материјалу

Хемијски и сл. производи, нигде непоменути

Животињска и биљна уља, масти и воскови

Минерална горива, мазива и сродни

производи

Сирове материје, нејестиве, осим горива

Пића и дуван

Храна и живе животиње

1.127,1

483,6

1.836,3

1.159,5

996,5

17,2

581,9

241,1

87,3

367,2

1.500 1.000 500 0 0 500 1.000 1.500 2.000

0,3

2.056,7

2.762,5

558,0

Некласификованопо БЕЦ намени

Потрошна роба

Репродукција

Средства за рад

1.125,3

1.337,6

3.649,6

783,8

3.600 3.000 2.400 1.800 1.200 600 0 0 600 1.200 1.800 2.400 3.000 3.600

Извор: РЗС

Удео извоза у ЕУ у укупном извозу, јануар-мај (у %)

Удео увоза из ЕУ у укупном увозу, јануар-мај (у %)

Са земљама ЕУ обавља се око две трећине спољнотрговинске размене. У првих пет месеци2016. године дефицит је смањен за око 56 мил. евра односно за 6,7% м.г.

27

Дефицит спољнотрговинске размене са ЕУ, мил. евра

(2008-2016)

Извоз и увоз у ЕУ, 2010-2016

(у мил. ЕУР)

ЕУ67,4

Остале земље

32,6

2016

ЕУ; 67,4

Остале земље;

32,6

2015

ЕУ63,9


36,1

2016

ЕУ62,7


37,3

2015

754,7

949,0

200

350

500

650

800

950

1.100

1.250

I V IX

I V IX

I V IX

I V IX

I V IX

I V IX

I V

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

у м

ил

. Е

УР

Извоз у EУ Увоз из ЕУ

-1750,4 -1429,9

-1129,1-1114,0

-1403,0 -1221,1-884,1 -842,6

-786,2

-4.500

-4.000

-3.500

-3.000

-2.500

-2.000

-1.500

-1.000

-500

0

I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

у м

ил

. Е

УР

• У мају 2016, дефицит текућег рачуна је износио 59,6 мил.евра;

• Робни дефицит је у мају повећан за 81,1 мил. евра, док јесуфицит у размени услуга повећан за 21,5 мил. евра;

Извор: НБС

Платни биланс, мил. ЕУР Структура финансијског биланса, мил. ЕУР

• У првих пет месеци, нето прилив странихдиректних инвестиција износио је 602,9 мил. евра;

• Истовремено, код портфолио инвестицијазабележен је нето одлив у износу од 549,5 мил. евра.

Платнобилансна позиција земље је значајно побољшана. Због знатно бржег раста извоза од увоза робе и услуга, дефицит текућег рачуна у периоду јануар-мај 2016. године је

смањен за готово две петине и износио је 358,8 мил. евра. Спољнотрговинска неравнотежа је наставила да се смањује захваљујући опоравку

екстерне тражње и повољнијим односима размене.

• Укључени су међукомпанијски кредити и реинвестирана добит.

28

-59,6

-800

-600

-400

-200

0

200

400

600

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

2013 2014 2015 2016

Салдо робе и услуга Примарни доходак

Секундарни доходак Дефицит текућег рачуна

3,1

-1.300

-1.100

-900

-700

-500

-300

-100

100

300

500

700

900

1.100

1.300

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

2013 2014 2015 2016

Девизне резерве (- значи повећање)

Остале инвестиције

Финансијски деривати (осим дев. резерви) и опције на акције за запослене

Портфолио инвестиције

Директне инвестиције

Финансијски рачун

Од почетка године настављено је смањење спољних неравнотежа. Бољи односи размене, уз ниске цене нафте и опоравак екстерне тражње, допринеће побољшању платнобилансне

позиције. Процењује се даље смањење дефицита текућег биланса у 2016, уз пуну покривеност страним директним инвестицијама.

** Дефицит текућег рачуна и СДИ израчунати према BPM5 методологији платног биланса за период 2002-2006. За период 2007-2014. године обрачун је рађен на основу BPM6 методологије.

Дефицит текућег рачуна и стране директне инвестиције, % БДП**

29

Структура текућег рачуна, млрд евра

Извор: НБС

* Процена МФИН

-1,4

-10

-9

-7

-6

-4

-3

-1

1

2

4

мл

рд

€

Роба Услуге

Примарни доходак Секундарни доходак

Салдо текућег рачуна

4,2

0

2

4

6

8

10

12

14

16

0

3

6

9

12

15

18

21

Дефицит текућег рачуна

Стране директне инвестиције - десна скала

* Текући трансфери између резидентних и нерезидентних домаћинстава

Структура извоза услуга, мил. ЕУР

У структури извоза и увоза услуга доминирају услуге транспорта, туристичке, ИТ и остале пословне услуге. У првих пет месеци 2016. године, прилив по основу личних трансфера

износио је 759,9 мил. eвра.

30

Структура увоза услуга, мил. ЕУР

Лични трансфери и дознаке радника, мил. ЕУР

Извор: НБС

232,4 314,6 224,3 266,3267,8

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

8,0

9,0

10,0

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

2012 2013 2014 2015 2016

%Б

ДП

ми

л.

ЕУ

Р

Лични трансфери* Дознаке радника Лични трансфери*, учешће у БДП, десна скала

-10

-5

0

5

10

15

20

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400


2012 2013 2014 2015 2016

%

ми

л.

ЕУ

Р

Транспорт

Туризам

Услуге телекомуникација, компјутерске и информацијске услуге

Остале пословне услуге

Извоз осталих услуга

Извоз услуга, стопа раста, десна скала

-10

-5

0

5

10

15

0

200

400

600

800

1.000

1.200


2012 2013 2014 2015 2016

%

ми

л.

ЕУ

Р

Транспорт

Туризам

Услуге телекомуникација, компјутерске и информацијске услуге

Остале пословне услуге

Увоз осталих услуга

Увоз услуга, стопа раста, десна скала

Извор: НБС

Стране директне инвестиције у прерађивачку индустрију у Q1 2016, по делатностима, мил. ЕУР

• Готово 81% страних директних улагања у првом тромесечју 2016. дошло је из земаља Европске уније;

• Значајно је повећан прилив СДИ у области финансијских услуга, телекомуникација и пословања некретнинама, којесу заједно чиниле готово половину свих СДИ у првом кварталу. Дисперзија улагања по областима прерађивачкеиндустрије је и даље широка, што обезбеђује основ за раст индустријског сектора и извоза у наредном периоду.

31

Настављен је стабилан нето прилив страних директних инвестиција у првих пет месеци2016. године, чиме је обезбеђена покривеност дефицита текућег рачуна од 168%

Нето страна директна улагања по земљама у Q1 2016, мил. ЕУР

10,9

7,1

6,5

16,2

20,2

31,9

46,2

Производња прехрамбених производа, производња пића и производња дуванских производаПроизводња текстила и производња одевних предмета

Производња основних фармацеутских производа и препарата

Производња производа од гуме и пластике

Производња непоменутих машина и непоменуте опреме

Производња моторних возила, приколица и полуприколица

Oстало прерађивачка индустрија

104,9

34,723,2

21,7

20,7

16,8

15,8

49,3

Аустрија Холандија

Грчка Уједињени Арапски Емирати

Велика Британија Немачка

Црна Гора Остале земље

Укупан спољни дуг на крају првог квартала 2016. године износио је 25,9 млрд.евра, и у поређењу са крајем претходне године смањен је за 447,3 мил. евра.

• Смањење спољног дуга у овомпериоду резултат је пре свега мањезадужености јавног сектора, уследвећих отплата од повлачења, али избог слабљења долара у односу наевро.

• Истовремено у структури спољногдуга, смањена је задуженостприватног сектора за 84,1 мил. евра иизносио је 11,0 млрд евра, док је дугјавног сектора смањен за 363,2 мил.евра и износио је 14,9 млрд. евра.

• Показатељ солвентности посматранкао рацио спољни дуг према БДПпобољшан је у првом кварталу 2016.године у поређењу са претходнимкварталом за 1,9 п.п.

Извор: НБС

Спољни дуг, у мил. евра

32

71,8

82,3

74,6

80,9

78,2

66

68

70

72

74

76

78

80

82

84

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000


2012 2013 2014 2015 2016

Јавни сектор Приватни сектор Укупно у % БДП (десна скала)

ИНФЛАЦИЈА,ДЕВИЗНИ КУРС И

МОНЕТАРНА КРЕТАЊА



• Раст цена на међугодишњем нивоу у јуну, пре свега јерезултат раста цена електричне енергије, дувана,туристичких аранжмана и лекова.

Доприноси месечној инфлацији, п.п.

• У јуну је забележен благи раст цена од 0,1%, који је највећим деломбио опредељен повећањем цена туристичких аранжмана, воћа инафтних деривата;

• Регулисане цене су остале непромењене у односу на претходнимесец, док су у односу на јун 2015. године забележиле раст, вођенпре свега растом цена електричне енергије и дувана.

Међугодишња инфлација је у јуну износила 0,3%, што је најнижи ниво од јануара 2015. године, а и даље се креће испод доње границе дозвољеног

одступања од циља (4±1,5%). НБС је у јулу донела одлуку да референтну каматну стопу снизи за 0,25 п.п. на ниво од 4,0%.

Инфлација, међугодишње стопе раста, у %

34

Извор: РЗС, НБС

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Референтна каматна стопа Потрошачке цене, м/м-12

Циљана инфлација, м/м Коридор инфлације

-1,0

-0,6

-0,2

0,2

0,6

1,0

1,4

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

2015 2016

Пр

етх

од

ни

мес

ец=

100

Услуге

Енергија

Индус.произ. без хране и енерг.

Прерађена храна

Непрерађена храна

УКУПНО

35

Крајем другог квартала потрошачке цене су забележиле повећање од 0,5% у односу на крај претходног квартала.

Инфлација, тромесечне стопе раста, у %

Доприноси тромесечној стопи раста инфлације, п.п.

• Позитиван допринос кретању цена у овом периодудао је раст цена нафтних деривата, воћа,туристичких аранжмана и свежег меса. У супротномсмеру деловале су цене поврћа и природног гаса.

Извор: РЗС

Инфлација, међугодишње стопе раста, у %

1,1

1,8

-0,5

-0,2

1,2

0,8

0,3

-0,6

1,4

0,7

-0,1

-0,5

0,40,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2013 2014 2015 2016

11,2

9,8

4,9

2,2 2,3

1,2

2,11,7 1,9 1,9

1,4 1,5

0,60,3

0

2

4

6

8

10

12

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2013 2014 2015 2016

-1,2

-0,9

-0,6

-0,3

0,0

0,3

0,6

0,9

1,2

1,5

1,8

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2015 2016

Услуге Индустријски производи без хране и енергије

Енергија Прерађена храна

Непрерађена храна

• У односу на исти месец 2015. године*, динар је у јуну забележио номиналну и реалну депрецијацију (-2,3% и -2,1%, респективно);

• Номинални ефективни девизни курс у јуну је депрецирао за 2,3%, м.г, што се позитивно одражава на ценовну екстернуконкурентност земље;

• У периоду јануар-јун НБС је интервенисала на међубанкарском девизном тржишту нето продајом 820 мил. евра.

Извор: НБС

Реални и номинални курс, индексидецембар 2010=100

Кретање девизног курса и интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту

Ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара НБС је током јуна интервенисала на међубанкарском девизном тржишту нето

продајом девиза у износу од 50 мил. евра.

36

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

95

100

105

110

115

120

125

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Интервенције НБС, нето, мил. евра (десна скала)

Просечан девизни курс - EUR/RSD

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Просечни реални девизни курс - EUR/RSD

Просечни номинални девизни курс - EUR/RSD

* Просек периода

Привредни раст, као и опоравак кредитне активности банака допринели су убрзању раста монетарних агрегата у мају на

међугодишњем нивоу.

Извор: НБС

Новчана маса М3

37

• Најшири монетарни агрегат М3забележио је у мају номинални раст од9,7%, м.г, док су монетарни агрегати М1и М2 забележили раст од 24,7% и 17,3%,респективно. Највећи утицај на раст М3у овом периоду имало је повећањедепозита по виђењу и девизнихдепозита;

• Значајна продаја девиза од стране НБСна међубанкарском девизном тржиштуу првих пет месеци утицала је на паддинарског примарног новца у мају од7,7% м.г.

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

мл

рд

РС

Д

Новчана маса М1 Орочени динарски депозити Девизни депозити

Каматне стопе на динарске кредите банака прате тренд снижења референтне каматне стопе.У јулу је смањен коридор каматних стопа у односу на референтну каматну стопу са ± 1,75 п.п

на ± 1,50 п.п, што ће пре свега допринети даљој стабилизацији каматних стопа на међубанкарском новчаном тржишту.

• Учешће проблематичних кредита банкарскогсектора у укупним кредитима је током првогквартала 2016. године смањено за 0,7 п.п. иизносило 20,9%.

Извор: НБС и РЗС

БДП и кредитна активност, међугодишње стопе раста

Проблематични кредити, млрд динара

* РЗС флеш процена за Q1 2016 ** Домаћи кредити по искључењу ефекта курса и промене цена

38

• Ублажавање монетарне политике у 2015.години утицало је на наставак пада каматнихстопа на динарске кредите у 2016. години. Умају кредитну активност банакакарактерише раст од 4,2%, м.г. У овомпериоду повећани су позајмљени изворисредстава, пре свега динарски и девизнидепозити, а смањени су спољни изворифинансирања. Посматрано према валутнојструктури смањено је учешће девизнихизвора финансирања;

-15-10

-505

101520253035

Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

БДП* Домаћи кредити**

21,4% 22,2% 23,0% 23,0%21,5%

22,6% 22,8% 22,0% 21,6% 20,9%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2013 2014 2015 2016

Привреда Становништво Остали NPL % (бруто)

У мају је забележен највећи међугодишњи раст кредитне активности од јуна 2015. године. У том периоду кредити привреди су остварили раст (2,8%) који је пре свега резултат позитивног кретања кредита за инвестиције, док је раст кредита

становништву (6,2%) био опредељен растом готовинских кредита. Раст укупних кредита већим делом је био опредељен растом кредита становништву (2,6 п.п) од раста кредита привреди (1,6 п.п).

Каматна стопа на укупне новоодобрене динарске кредите у мају је снижена за 6,0 п.п. м.г. и износила је 9,1%, уз значајно повећање укупних новоодобрених кредита (44,2%).

Извор: НБС

Kредитна активност, доприноси м.г. стопи

Стопе раста кредита привреди и становништву, међугодишње стопе раста

39

Новоодобрени кредити привреди, по наменама, у млрд динара

Новоодобрени кредити становништву, по наменама, у млрд динара

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

2012 2013 2014 2015 2016

Привреда Становништво

-10

-5

0

5

10

15

20

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Мај

2012 2013 2014 2015 2016

Привреда Становништво Укупно

0

5

10

15

20

25

30

35

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб Мар Апр Мај

2015 2016

Стамбени Потрошачки Готовински Остали

0

20

40

60

80

100

120

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб Мар Апр Мај

2015 2016

Инвестициони Остали За обртна средства

Девизне резерве НБС у јуну су повећане у односу на претходни месец за 27,2 мил. евра, а биле су довољне за покривеност шест месеци увоза робе и услуга.

Извор: НБС, прерачунато у МФИН

Девизне резерве и покривеност увоза робе и услуга

40

• У поређењу са јуном 2015. године девизне резерве НБС сусмањене за 1,0 млрд евра и износиле су 9,3 млрд евра. Ниводевизних резерви НБС био је довољан за покривеност новчанемасе М1 од 219%.

7.000

7.200

7.400

7.600

7.800

8.000

8.200

8.400

8.600

8.800

9.000

8.000

8.500

9.000

9.500

10.000

10.500

11.000

11.500

12.000

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

2012 2013 2014 2015 2016

Девизне резерве НБС Девизна штедња становништва (десна скала)

3

4

5

6

7

8

9

10

0

2

4

6

8

10

12

14

мес

еци

мл

рд

ев

ра

Девизне резерве НБС (лева скала)

У месецима увоза робе и услуга (десна скала)

ФИСКАЛНА КРЕТАЊА



Побољшање фискалних изгледа настављено је почетком 2016, вођено углавном одрживим повећањем наплате пореских прихода. Консолидовани

дефицит у првих шест месеци 2016. године износио је 18,2 млрд РСД што је за 9,1 млрд ниже него претходне године.

Извор: Министарство финансија

Консолидовани месечни приходи, расходи и дефицит, млрд РСД. Приходи, расходи и резултат по нивоима власти у периоду јануар – јун 2015. и 2016. године.

42

-2,4 -5,4

6,4

-100

-90

-80

-70

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

2014 2015 2016

Резултат (десна оса) ЈАВНИ ПРИХОДИ ЈАВНИ РАСХОДИ

јан - јун,млрд дин

2016 2015 Стопа раста/пада

приходи расходи резултат приходи расходи резултат приходи расходи

Република 498,1 513,4 -15,4 456,2 489,5 -33,3 9,2 4,9

ООСО 398,4 402,0 -3,6 388,3 392,0 -3,7 2,6 2,5

Путеви и Коридори 12,4 22,5 -10,0 12,3 19,4 -7,1 1,5 16,2

Локал 123,3 113,9 9,4 104,9 98,8 6,2 17,4 15,3

Ап Војводина 26,1 24,7 1,4 26,6 24,1 2,5 -1,7 2,9

Укупно 1.058,3 1.076,5 -18,2 988,4 1.023,7 -35,3 7,1 5,2

43Извор: Министарство финансија*На основу процене БДП за прву половину 2016. године

У првој половини 2016. примарни суфицит износио је око 3,1% БДП*, док је остварен дефицит опште државе износио 0,94% БДП*. Тренд смањивања примарног фискалног дефицита започет је током другог

квартала 2012. године. Доследност у спровођењу фискалне консолидације, огледа се у остваренимпримарним кварталним суфицитима током већег дела 2015.

Дефицит опште државе и примарни резултат, квартално кретање у периоду од 2010. до 2016. године, млрд РСД

-120

-100

-80

-60

-40

-20

0

20

40Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Примарни фискални резултат Фискални резултат

44


Поређење основних категорија прихода и расхода у 2015. и 2016. години

Кретање јавних прихода у периоду јануар-јун 2015. и 2016. године

Кретање јавних расхода у периоду јануар-јун 2015. и 2016. године

* износ не укључује активиране гаранције ЈП Путеви Србије, које су укључене у отплату страног дуга

5,9

14,3

11,4

18,8

9,6

6,4

4,04,8

0

10

20

0

50

100

150

200

250

Порез на доходак грађана

Порез на добит предузећа

Порез на додату вредност

Акцизе Царине Остали порески приходи

Доприноси Непорески приходи

%

у м

лр

д д

ин

.

2015 2016 Номинални раст/пад (десна скала)

0,6

13,6

6,5

-2,5

2,2

29,1

42,2

31,7

-5

5

15

25

35

45

0

50

100

150

200

250

300

350

Расходи за запослене

Куповина роба и услуга

Отплата камата Субвенције Социјална помоћ и трансфери

Остали текући расходи

Капитални расходи Буџетске позајмице и активиране

гаранције*

%

у м

лр

д д

ин

.

2015 2016 Номинални раст/пад (десна скала)

У структури консолидованих прихода индиректни порези чине 41%, док на страни расхода највеће учешће имају расходи

за плате и пензије са 50,4%


Структура консолидованих расхода у периоду јануар-јун 2016. године, у %

Структура консолидованих прихода у периоду јануар-јун 2016. године, у %

45

Порез на доходак грађана

8,2%

Порез на добит 5,1%

Порез на додату вредност

25,0%

Акцизе14,0%

Царине2,0%

Остали порески приходи

3,6%

Социјални доприноси

28,7%

Непорески приходи

13,0%

Донације0,4%

Расходи за запослене

22,9%

Куповина роба и услуга13,9%

Отплата камата8,7%

Субвенције4,6%

Пензије27,5%

Накнаде незапосленим

лицима0,6%

Накнаде за боловања

0,6%

Социјална помоћ и остали трансфери

домаћинствима10,3%

Остали текући расходи

3,0%

Капитални расходи

5,5%

Активиране гаранције

2,2% Буџетски кредити

0,2%

У структури консолидованих прихода, по нивоима власти, буџет Републике учествује са 56,9%, а на страни расхода са

40,5%

Структура консолидованих прихода по нивоима власти у периоду јануар-јун 2016. годинe, у %*


Структура консолидованих расхода по нивоима власти у периоду јануар-јун 2016. годинe, у %*

46

Буџет Републике56,9%

ПИО Фонд20,1%

Републички фонд здравственог

осигурања7,9%

Национална служба за

запошљавање1,1%

Фонд СОВО0,1%

ЈП "Путеви Србије" и

''Коридори Србије''

0,9%

Локални ниво власти12,9%

* Без трансфера од других нивоа власти

Буџет Републике40,5%

ПИО Фонд29,4%

Републички фонд здравственог

осигурања11,1%

Национална служба за

запошљавање1,1%

Фонд СОВО0,3%

ЈП "Путеви Србије" и

''Коридори Србије''

2,5%

Локални ниво власти15,1%

* Без трансфера другим нивоима власти

47

Доприноси годишњој стопи раста прихода опште државе, п.п, у периоду јануар-јун 2016. године


У првих шест месеци 2016, раст прихода опредељен је пре свега бољом наплатом пореских прихода. Истовремено, структура

раста јавних расхода је благо промењена у корист јавних инвестиција, што се сматра пожељним трендом. Социјални доприноси и ПДВ као главне компоненте прихода опште државе у највећој мери опредељују годишње кретање укупних прихода. У 2015.

години, раст прихода је у највећој мери резултат кретања непореских категорија прихода. На укупне расходе, у периоду од 2006. до 2013. године, највише су утицале пензије и социјална давања. Мере фискалне консолидације спроведене током 2015. године,

снажно су утицале на смањивање укупних јавних расхода.

Доприноси годишњој стопи раста расхода опште државе, п.п. у периоду јануар-јун 2016. године. (Субвенције обухватају и нето буџетске позајмице и активиране гаранције)

-5

0

5

10

15

20

25

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

п-п

.

Порез на доходак Порез на добит

ПДВ Акцизе

Царине Социјални доприноси

Остали порески приходи Непорески приходи и донације

Укупно стопа раста/пада

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

п.п

.

Расходи за запослене Робе и услуге и остали текући

Камате Субвенције

Пензије Социјална давања

Капитални расходи Укупно стопа раста/пада

48

Током 2015. године кретање и прихода и расхода дало је позитиван допринос смањењу дефицита. Примарни фискални дефицит бележи значајан тренд пада од 2012. године,

изражен и као % БДП и у апсолутном износу.

Дефицит опште државе и примарни дефицит у периоду од 2006. до 2015. године, % БДП и апсолутни износи.


-1,5

-1,9

-2,6

-4,4-4,6

-4,8

-6,8

-5,5

-6,6

-3,8

-0,2

-1,3

-2,1

-3,8 -3,6 -3,6

-5,0

-3,1

-3,8

-0,5

-8,0

-7,0

-6,0

-5,0

-4,0

-3,0

-2,0

-1,0

0,02006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Дефицит Примарни дефицит

-2,6

-0,4 -0,7

-1,8

-0,2

-0,2

-2,0

1,4

-1,1

2,9

-4,0

-3,0

-2,0

-1,0

0,0

1,0

2,0

3,0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Приходи Расходи Фискални дефицит

Доприноси динамике прихода и расхода кретању фискалног баланса, % БДП (негативан предзнак = повећање дефицита)

млрд дин 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Фискални резултат

18,7 -30,9 -45,0 -72,0 -127,1 -141,0 -163,5 -245,2 -212,1 -258,1 -148,6

Примарни резултат

35,4 -3,3 -31,3 -56,4 -108,6 -109,9 -121,8 -180,1 -121,7 -147,3 -20,3

49

Успех фискалне консолидације се огледа у мањој потреби за нето задуживањем у 2015. години. Релативна правилност у кретању

фискалног дефицита и нето финансирања, акумулација ликвидности након 2011. године.

Структура финансирања и фискални дефицит, млрд динара


-50

0

50

100

150

200

250

300

-600

-400

-200

0

200

400

600

800

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Финансијски приливи

Финансијски одливи

Нето фин. прилив - нето задуживање (десна скала)

Фискални дефицит (десна скала)

У структури консолидованих прихода доминирају порез на додату вредност и социјални доприноси. У посматраном периоду знатно је повећано учешће акциза, док се учешће царина смањује услед примене ССП, благи раст бележи и учешће пореза на добит. Измене у пореским стопама довеле су до релативне промене односа социјалних доприноса и пореза на доходак.

Структура консолидованих прихода, у периоду од 2005. до 2015. године, у %


Учешће консолидованих прихода у БДП, у периоду од 2005. до 2015. године

50

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

ПДВ Порез на доходак

Порез на добит Акцизе



10,5

3,7

1,6

5,9

0,8

12,7

1,6

5,8

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

% Б

ДП

ПДВ Порез на доходак

Порез на добит Акцизе



У структури консолидованих расхода доминирају расходи за запослене и пензије. Мере фискалне консолидације довеле су до постепеног пада учешћа ових расхода

крајем посматраног периода. Као негативан тренд бележи се пад учешћа капиталних расхода уз истовремени раст учешћа расхода за камате.

Структура консолидованих расхода у периоду од 2005. до 2015. годинe, у %


Учешће консолидованих расхода у БДП, у периоду од 2005. до 2015. године

51

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015





10,6

7,6

3,3

3,4

12,3

5,5

2,9

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

% Б

ДП





52

Међугодишње кумулативне стопе раста ПДВ (индекси)

У 2015. години остварене су задовољавајуће стопе раста бруто наплате ПДВ упркос мерама фискалне консолидације, извесно успоравање забележено је у другој половини

године. Снажнији раст извоза у 2015. години утицао је на кретање и раст ПДВ повраћаја. Током 2016. године, услед промена у регулативи, може доћи до измена у структури

наплате између увозне и домаће компоненте.


Стопе раста бруто, нето ПДВ и повраћаја ПДВ у периоду 2007. до 2015. године

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

%

Нето ПДВ Повраћаји Бруто ПДВ

95

100

105

110

115

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

2014 2015 2016

Бруто домаћи ПДВ

Бруто укупан ПДВ

Утицај поплава половином 2015. године - домаћи ПДВ пада брже због увоза енергената

53

Кретање бруто наплате, повраћаја и нето ПДВ од 2006. до 2015. године (млрд динара)

Од увођења ПДВ раст бруто наплате је нешто бржи од раста наплаћеног нето ПДВ услед повећања учешћа ПДВ повраћаја. Уочава се стабилна веза између учешћа извоза у БДП и учешћа повраћаја у бруто наплати. Анализе указују на чврсту везу изеђу кретања агерегатног дохотка становништа* и наплаћеног

бруто ПДВ, како на годишњем тако и на кварталном нивоу. Вероватни узроци оваког понашања су у ниском нивоу дохотка и ниској склоности штедњи.


Релације између појединих макроекономских величина и показатеља

кретања ПДВ наплате и повраћаја.

Агрегатни доходак* представља апроксимацију личне потрошње добијену на основу укупних процењених зарада, исплаћених пензија, социјалне помоћи и других примања становништва (без кредита, дознака и других извора дохотка).

Снажна веза која постоји између агрегатног дохотка и бруто наплате ПДВ још је израженија када се у релацију укључи и динарски изражен извоз. Индиректно, то је последица деловања извоза на укупну економску активност, а директно преко увозне и домаће компоненте, на бруто наплату ПДВ. Прелиминарна процена директног ефекта износи око 30%.

Рана расположивост и фреквентност ових података омогућава правовремену анализу и могућност вишеструке провере пројектованих вредности ПДВ за текући и наредни период.

Кретање повраћаја (учешће у бруто наплати) у знатној мери прати промену у структури и учешћу извоза у БДП. Кретање повраћаја може стога да послужи као рани индикатор извозне активности.

Вредност овог коефицијента (повраћаји/бруто ПДВ) одговара вредностима које остварују земље сличне привредне структуре и степена развоја.

2006

2008

2009

20142015

R² = 0,91

15

20

25

30

35

40

18 20 22 24 26 28

Изв

оз/

БД

П

ПДВ повраћаји/бруто ПДВ наплата

годишњи подаци

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Нето ПДВ Повраћаји Бруто ПДВ

Међугодишње стопе раста

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

%

Бруто ПДВ Агрегатни доходак апрокс. + извоз

54

Кретање рација ефикасности опорезивања потрошње и наплате ПДВ, тзв. C-efficiency показатељи у периоду од 2006. до 2015. године.

У 2015. години смањен је јаз наплате, али то је делимично компензовано растом системског ПДВ јаза, услед промене структуре промета. Анализа ефикасности опорезовања потрошње, тзв. C-efficiency, указује на значајнији пад након почетка светске економске кризе, те на умерен опоравак током 2014. и 2015. године. Кретање ефективне пореске стопе детерминисано је

променом структуре промета, а касније и изменама регулативе.


0,00

0,05

0,10

0,15

0,20

0,25

0,30

0,35

0,40

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1,0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Системски ПДВ јаз (десна скала) Јаз ПДВ наплате (десна скала)

C ефикасност наплате Укупна C ефикасност

Структура промета, ефективна* ПДВ стопа и фактори који утичу на развој ефикасности опорезовања потрошње и учешће ПДВ у БДП

(доњи графикон)

10,0%

10,5%

11,0%

11,5%

12,0%

12,5%

13,0%

13,5%

14,0%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Ефективна* ПДВ стопа (десна скала) Промет по општој стопи

Промет по посебној стопи Промет ван ПДВ система

Еф. стопе су производ обрачуна и анализе МФИН на основу података

ПУ и УЦ

• Рација ефикасности наплате представљају однос стварне наплате са потенцијалним нивоом ПДВ при одређеним условима.

• У случају C - ефикасности наплате у однос се доводи потенцијални ПДВ добијен множењем ефективне пореске стопе и потрошње (C+G) и стварно наплаћен ПДВ. Тако изражен ПДВ подразумева потпуно ефикасну наплату у постојећем систему пореских стопа и са постојећом структуром потрошње.

• Укупна C – ефикасност се добија из потенц. ПДВ који би био остварен при пуној наплати, јединственој стопи и непостојању изузећа (VAT exemptions). Последично, укупан јаз који постоји код овог концепта се може декомпоновати на 2 дела: јаз пореске политике (системски ПДВ јаз) и јаз наплате.

• Системски ПДВ јаз (policy gap) приказује ефекте тренутне регулативе ПДВ и структуре потрошње тј. рефлектује кретање ефективне стопе ПДВ, а добија се као разлика укупног јаза и јаза наплате. Јаз наплате (compliance gap) може да укаже на висину статистички обухваћеног, а неопорезованог дела сиве и црне економије.

• Структура промета указује на промене структуре потрошње и поред висине законских пореских стопа делује на кретање ефективне стопе ПДВ.

*Ефективне стопе израчунате су на основу података из пореских и царинских пријава и самим тим нису засноване на међународној методологији обрачуна овог показатеља.

2,9

-2,5

-6,2

1,0

-3,5

2,0

-4,2

6,7

-0,1

-15

-10

-5

0

5

10

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

∆ C/Y ∆ C - ефикасност наплате

∆ Ефективна ПДВ стопа ∆ ПДВ/Y

Доприноси промени учешћа ПДВ/БДП

55

Преглед процентуалног учешћа* прималаца нето зараде, пореско оптерећење (клин)** и процењени фискални приход по распонима зарада

Извор: Министарство финансија, OECD

Пореско оптерећење зарада у Србији је на нивоу просека ЕУ (изражено као тзв. порески „клин“. Одређени степен прогресивности опорезивања је присутан услед постојања

неопорезивог дела зараде, али је нижи него у већини земаља услед постојања јединствене пореске стопе за различите нивое зарада.

Упоредни преглед пореског оптерећења зарада ЕУ и Србији. Пореско оптерећење обрачунато на 67% зараде. ***

37,7%

39,0%

40,2%

36,0%

36,5%

37,0%

37,5%

38,0%

38,5%

39,0%

39,5%

40,0%

40,5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

% фискалног прихода % прималаца нето зараде

Порески клин (десна скала)

ма

кси

ма

лн

а о

сно

ви

ца

Пореско оптерећење (порески клин) обрачунат на просечну зараду.

49

,9

49

,0

45

,2

45

,1

44

,8

43

,5

43

,1

42

,4

40

,5

39

,7

39

,5

39

,0

38

,6

38

,5

38

,4

38

,2

37

,3

36

,4

35

,7

35

,0

34

,9

34

,8

33

,9

33

,6

32

,1

30

,4

29

,1

26

,4

22

,1

19,2

0

10

20

30

40

50

60

ЕУ - 28

Пореско оптерећење обрачунато на 67% просечне зараде

• * Процентуално учешће прималаца зарада по распонима израчунато је на основу података Пореске управе о исплаћеним зарадама из новембра 2015. године. За обрачун оптерећења и фискалног прихода узета је централна вредност (медијана) појединачног распона.

• ** Порески „клин“ (међународно упоредива методологија) се обрачунава као учешће укупних пореза и доприноса у укупном трошку послодавца ((порези + доприноси)/бруто 2 зарада)

• *** За потребе међународног поређења пореског оптерећења користи се порески „клин“, обрачунат на 67% просечне нето зараде појединца без деце. У овом распону налази се највећи број прималаца и у међународној пракси. За земље чланице ЕУ коришћени су последњи расположиви подаци за 2014.и 2013. године из публикације OECD.

56

Структура прихода од акциза у периоду од 2005. до 2015. године.


У структури прихода од акциза доминирају акцизе на нафтне деривате. Њихово учешће се смањивало током периода услед планског подизања висине акцизног оптерећења дуванских

производа. Акцизе на дизел гориво су највећа појединачна категорија у укупним приходимa од акциза.

Структура (горњи) прихода од акциза у 2016. години и висина појединачних категорија у 2015. и 2016. години, јан – јун (доњи)

61,8 58,955,3 54,9 55,2 52,8 52,1 50,1 52,3

57,153,2

26,7 30,1 34,9 35,7 37,5 39,9 40,5 42,2 40,936,5

37,7

11,5 11,0 9,9 9,3 7,3 7,2 7,4 7,7 6,8 6,47,6

1%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Акцизе на нафтне деривате Акцизе на дуван Акцизе на алкохол и кафу Акциза на електричну енергију

Моторни бензин11,3%

Дизел гориво (гасна уља)

39,3%

ТНГ3,8%

Дувански производи33,5%

Пиво4,0%

Остала алкохолна пића0,7%

Кафа1,1%

Електрична енергија6,3%

55.958

40.895

5.332

1.322 0

66.886

41.166

5.821

1.360

7.691

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

70.000

80.000

Акциза на деривате нафте

Акциза на дуванске прерађевине

Акциза на алкохолна пића

Акциза на кафу Акциза на електричну енергију за крајњу потрошњу

ми

л д

ин

ар

а

2015 2016

44.045 51.147 54.497 60.50774.344 80.376

89.048 90.703107.176

121.331 127.37119.045

26.14734.372

39.340

50.604

60.771

69.18676.424

83.752

77.569

90.269

0

50.000

100.000

150.000

200.000

250.000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

ми

л д

ин

ар

а

Акцизе на нафтне деривате Акцизе на дуван

Акцизе на алкохол и кафу Акциза на електричну енергију

57

Однос расхода за запослене и масе пензија са укупним јавним приходима

Извор: Министарство финансија, подаци ПИО фонда

Однос расхода за плате и пензије према укупним приходима је релативни показатељ фискалног напора на приходној и расходној страни. Уочава се почетак деловања мера фискалне консолидације након 2012. године, те снажно прилагођавање у

2015. години. Прираст броја пензионера је успорен након 2012. године, пре свега због мањег броја корисника инвалидских пензија (пооштрени услови и боља контрола). Однос исплаћене масе пензија и износа пореза и доприноса на зараде*

(апроксимација исплаћених зарада) приказује кретање и одрживост финансирања расхода за пензије(виша вредност = погоршање)

27,3%

26,5%

26,8%

28,9%

29,7%

28,4%

29,5%30,0%

30,1%

28,2%

24,7%

26,7%

25,8%24,8%

27,7%

32,3%

30,8%

31,0%

32,2% 32,4%

31,3%

28,9%

20%

22%

24%

26%

28%

30%

32%

34%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Расходи за запослене Пензије

Део прихода који одлазина финансирање расходаза плате и пензије

1.064.380

312.357

359.205

50

55

60

65

70

75

80

85

0

200.000

400.000

600.000

800.000

1.000.000

1.200.000

1.400.000

1.600.000

1.800.000

2.000.000

2000 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Породична

Инвалидска

Старосна

Пензије укупно/Порези на рад (десна скала)

Корисници пензије и структура по основу добијања пензије, однос расхода за пензије и пореза и доприноса на зараде

58Извор: Министарство финансија

Структура расхода за субвенције из буџета републике

Измене пореске политике довеле су до повећања учешћа директних пореза; повећање стопе ПДВ неутралисано је смањењем прихода од царина, у 2015. години највећи ефекат има раст непореских прихода (дивиденде)

44,6% 45,2%46,7% 47,4% 47,2%

44,6%42,4% 42,2% 41,1% 41,5% 41,6% 41,8%

13,1% 12,6% 12,2% 11,1% 11,2%13,6%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

2010 2011 2012 2013 2014 2015

Директни порези Индиректни порези Непорески приходи

7%

28%

19%

20%

12%

18%

10%

9%

8%

7%

13%

35%

34%

40%

39%

32%

27%

31%

16%

18%

14%

11%

16%

9%

8%

8%

27%

13%

14%

11%

30%

18%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

2011

2012

2013

2014

2015

Q2 2016

привреда путеви пољопривреда железница јавни сервиси остале субвенције

ЈАВНИДУГ


Управа за јавни дуг

Јавни дуг централне државе је на крају јуна 2016. године износио 24,2млрд евра, односно 71,9 % БДП

Извор: Управа за јавни дуг

Валутна структура јавног дуга, у %Учешће јавног дуга Републике Србије у БДП*

* Односи се на дуг централног нивоа власти

60

201,2

97,7

68,361,7

52,650,2

35,929,928,3

32,8

41,845,4

56,2

59,6 70,476,0

71,9

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220у %

20,8

40,8

33,3

0,63,8

0,6

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте

61

Валутна структура јавног дуга централне државе у периоду 2008 – јун 2016. године

2,6

12,8 14,6 16,119,1 20,3 21,4 22,2 20,8

75,4

66,360,0 56,5 50,8

45,841,7 39,8 40,8

14,5 13,2

14,7 18,4 22,727,8

31,5 32,9 33,3

1,9

1,71,4

1,20,9 0,7 0,6 0,65,3

4,87,9 6,8 5,6 4,6 4,2 3,9 3,8

2,3 1,1 1,0 0,9 0,6 0,6 0,5 0,6 0,6

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 VI/2016

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте

Преглед еврообвезница емитованих на међународном финансијском тржишту

Извор: Управа за јавни дуг

* Захтевана стопа приноса на ре-отварању

Крива цена/принос Еврообвезница 2021 Републике Србије Крива цена/принос Еврообвезница 2017 Републике Србије

Емитент Купон % Датум емисије Рочност Fitch Rating S&P Rating Обим емисије

Република Србија 2021 7,25% 9/21/2011 10g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија - ре-отварање емисије

*6,625% 9/27/2012 9g* B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија 2017 5,25% 11/14/2012 5g B+ BB- 750.000.000 USD

Република Србија 2020 4,875% 2/14/2013 7g B+ BB- 1.500.000.000 USD

Република Србија 2018 5,875% 12.3.2013 5g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Хрватска 6,00% 11/26/2013 10g BB+ BB 1.750.000.000 USD

Словенија 5,25% 2/18/2014 10g BBB+ A- 2.000.000.000 USD

Румунија 4,875% 1/22/2014 10g BBB- BB+ 1.000.000.000 USD

Мађарска 5,375% 3/25/2014 10g BB+ BB 2.000.000.000 USD

62

Кретање каматних стопа државних ХоВ на домаћем тржишту

Преглед извршних стопа динарских државних хартија од вредности

63

Стање и структура дуга опште државе

Стање и структура дуга опште државе на дан 30. јун 2016. године

64

EUR USD RSD БДП %

Директне обавезе (A)

Унутрашњи дуг 8.685.460.276 9.642.600.479 1.071.017.134.864 25,8%

Спољни дуг 13.278.172.433 14.741.430.827 1.637.351.359.942 39,5%

Директне обавезе укупно 21.963.632.709 24.384.031.306 2.708.368.494.806 65,3%

Индиректне обавезе (B)

Унутрашњи дуг 506.682.668 562.519.243 62.479.799.834 1,5%

Спољни дуг 1.711.352.652 1.899.944.203 211.029.462.557 5,1%

Индиректне обавезе укупно 2.218.035.320 2.462.463.446 273.509.262.391 6,6%

Негарантовани дуг локалне власти (C)

Унутрашњи дуг 271.930.806 301.897.658 33.532.195.540 0,8%

Спољни дуг 123.039.180 136.598.133 15.172.145.843 0,4%

Негарантовани дуг локалне власти укупно 394.969.986 438.495.791 48.704.341.3831,3%

Јавни дуг укупно (A+B) 24.181.668.029 26.846.494.752 2.981.877.757.197 71,9%

Дуг опште државе укупно (A+B+C) 24.576.638.015 27.284.990.543 3.030.582.098.57973,1%

МЕЂУНАРОДНО ОКРУЖЕЊЕ



Кретање и пројекције економске активности наших највећих спољнотрговинских партнера

66

2015 2016 2017

ПроценаАктуелна

пројекцијаΔ Претходнапројекција

Актуелна пројекција

Δ Претходнапројекција

Свет 3,0 3,1 -0,2 3,4 -0,1

Евро зона 1,7 1,6 -0,1 1,8 -0,1

Главни спољнотрговински партнери РС

Италија 0,8 1,1 -0,3 1,3 0,0

Немачка 1,7 1,6 -0,2 1,6 -0,2

Босна и Херцеговина 2,9 3,2 0,0 3,4 -0,1

Румунија 3,8 4,2 0,0 3,7 0,0

Руска Федерација -3,7 -1,9 -0,7 0,5 -0,2

Црна Гора 3,2 3,6 -0,4 3,9 -0,2

Извор: Европска комисија, Economic forecast, spring 2016

БДП (реалне стопе раста, %)

Извор: Европска Комисија, Еуростат

Кретање БДП главних спољнотрговинских партнера Србије

Извор: Еуростат, РЗС

BCI индекс и индустријска производња евро зоне

*Индикатор поверења привредника (BCI) је базиран на проценипроизводње, поруџбина и залиха, као и текућих и будућих очекивањапривредника. BCI индекс одступа од индустријског индикатораповерења према броју инпута које процењује, и зато се изражава уоблику стандардне девијације.

Индикатор поверења привредника (BCI) је забележио пад од 0,04 п.п. у јуну 2016. (0,22 п.п).

80

85

90

95

100

105

110

20

08

Q1

20

08

Q2

20

08

Q3

20

08

Q4

20

09

Q1

20

09

Q2

20

09

Q3

20

09

Q4

20

10Q

12

010

Q2

20

10Q

32

010

Q4

20

11Q

12

011

Q2

20

11Q

32

011

Q4

20

12Q

12

012

Q2

20

12Q

32

012

Q4

20

13Q

12

013

Q2

20

13Q

32

013

Q4

20

14Q

12

014

Q2

20

14Q

32

014

Q4

20

15Q

12

015

Q2

20

15Q

32

015

Q4

20

16Q

1дсз q12008=100

ЕУ(28 земаља) Немачка Италија Србија

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 20152016

-24

-19

-14

-9

-4

1

6

11

-4

-3

-2

-1

0

1

2

Међ

уго

ди

шњ

а с

топ

а р

аст

а

п.п

. ст

ан

да

рд

на

дев

ија

ци

ја

BCI Индустријска производња мг, десна скала

Према подацима ОПЕК, цена нафте типа Урал у јуну је повећана на 46,60 $/барел (раст од 1,5% у односу на мај).Према ревидираним јулским пројекцијама ММФ, глобални раст у 2016. и 2017. години је ревидиран наниже на 3,1% и 3,4%, уследповећања неизвесности на глобалном финансијском тржишту услед одлуке В. Британије да напусти ЕУ. Пројекција раста Евро

зоне за 2016. годину (раст БДП од 1,6%) је ревидирана навише услед побољшања изгледа раста домаће тражње, док су изгледи за2017. годину (раст БДП од 1,4%) погоршани услед повећања неизвесности у наредном периоду. Композитни PMI индекс* је у јуну забележио пад од 0,3 и.п. (52,8 и.п.) у односу на мај (услед успоравања раста прерађивачког и сектора услуга). Индекс указује на успоравање економске активности у другом кварталу, док је јунска вредност најнижа у последњих 17 месеци. Индекс економског

расположења (ESI) је забележио пад у евро зони (за 0,2 и.п, на 104,4), а у ЕУ28 раст (за 0,1 и.п, на 105,7), у односу на мај.

67

• PMI композитни индекс евро зоне који објављује компанија Markit Ltd. се базира наоригиналним подацима из анкета прикупљених из репрезентативног узорка од 5000производних и услужних предузећа. Методологија израде овог индекса прати променеу запослености, ценама,продаји и залихама. Вредност индекса изнад 50 указује на

побољшање економске активности, док вредност испод 50 указује на погоршање.• Индекс економског расположења (ESI) је развијен од стране Генералног директората

за привреду и финансије Европске комисије. Добија се на бази одговора на упитник којисе спроводи у неколико области: прерађивачка индустрија, грађевинарство, трговинана мало, услуге и финансијске услуге. Вредност индекса изнад 100 указује напобољшање економске активности, док вредност испод 100 указује на погоршање.

Економски индикатори евро зонеЦене сировина

Извор: ММФ (IMF Primary Commodity Prices); Eurostat;* PMI (Purchasing Managers Index), 23. јули 2016.

95

100

105

110

115

20

40

60

80

100

120

140

160

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

20

16

20

16*

20

17*

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Ин

дек

си

PFOOD - Индекс цена хранеPRAWM - Индекс пољопривредних сировинаPМETA - Индекс цена металаИндекс цена нафте (без енергије)HICP у евро зони - десна скала

40

50

60

70

80

90

100

110

120

30

35

40

45

50

55

60

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Ин

дек

си 1

99

0-2

015

=10

0

Ин

дек

сни

по

ени

PMI Composite лева скала ESI десна скала

50 = без промене

68

Економска активност Србије и најважнијих спољнотрговинских партнера, дугорочни тренд=100

Циклична анализа потврђује висок степен повезаности динамике економске активности Србије и најважнијих спољнотрговинских партнера. Преломне тачке циклуса указују на кратак временски период преливања ефеката кретања у овим привредама на привредну

активност Србије. Изузетак је период од краја 2012. до средине 2014. године, услед дејства једнократних фактора везаних за долазак ФАС-а и дејство разорних поплава.

94

96

98

100

102

104

106

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

р

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Немачка Италија Евро зона Србија

ФИАТ

Поплаве

69

Остварена стопа привредног раста у Србији у првом тромесечју 2016. године је међу највишим у Европи и значајно изнад просека за ЕУ28, док је стопа инфлације у јуну 2016.

године од 0,3% м.г, била изнад просека ЕУ28.

Инфлација, јун 2016. године, м.г.Реални раст БДП, Q1 2016. године, м.г.

Извор: Национални статистички заводи, Евростат

3,5

1,5, просек ЕУ 28

-2

-1

0

1

2

3

4

5

Гр

чк

а

Да

нск

а

У.

Кр

аљ

евст

во

Но

рв

ешк

а

Шв

ајц

ар

ска

Ита

ли

ја

Ма

ђа

рск

а

Цр

на

Го

ра

Фи

нск

а

Нем

ач

ка

Хо

ла

нд

ија

По

рту

гал

Фр

ан

цу

ска

Бел

гија

Ау

стр

ија

Ест

он

ија

Ки

па

р

Ма

кед

он

ија

Лет

он

ија

Ли

тва

ни

ја

Сл

ов

ени

ја

По

љск

а

Чеш

ка

Хр

ва

тск

а

Бу

гар

ска

Сл

ов

ач

ка

Ср

би

ја

Шп

ан

ија

Шв

едск

а

Исл

ан

д

Ру

му

ни

ја

0,3

0,0, просек ЕУ28

-3,5

-3,0

-2,5

-2,0

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

Ки

па

р

Бу

гар

ска

Хр

ва

тск

а

Цр

на

Го

ра

Шп

ан

ија

Сл

ов

ач

ка

Ма

кед

он

ија

Ру

му

ни

ја

Лет

он

ија

Лу

ксе

мб

ур

г

По

љск

а

Хо

ла

нд

ија

Ита

ли

ја

Ма

ђа

рск

а

Чеш

ка

Сл

ов

ени

ја

Ир

ска

Да

нск

а

Нем

ач

ка

Гр

чк

а

Ср

би

ја

Фр

ан

цу

ска

Фи

нск

а

Ли

тва

ни

ја

Ест

он

ија

У.

Кр

аљ

евст

во

Ау

стр

ија

По

рту

гал

ија

Ма

лта

Шв

едск

а

Бел

гија

Поређење структуре БДП између Србије и земаља ЕУ

Извор: РЗС, Евростат

Структура бруто додате вредности у Q1 2016. годинe, ЕУ28,%

70

Структура бруто додате вредности у Q1 2016. годинe, Република Србија,%

1,2

19,4

4,9

18,7

5,15,3

11,4

10,9

19,5

3,77,2

26,8

4,5

18,4

5,4

4,3

10,9

5,5

13,8

3,2

Пољопривреда, шумарство и рибарство

Рударство; прерађивачка; снабдевање ел. енергијом и снабдевање водом

Грађевинарство

Трговина на велико и мало; саобраћај и услуге смештаја и исхране

Информисање и комуникације

Финансијске делатности и осигурање

Пoсловање некретнинама

Стручне, научне, иновационе и техничке делатности и административне и помоћне услужне делатности

Државна управа и ОСО; образовање; здравствена и социјална заштита

Уметност, забава и рекреација и остале услужне делатности

Учешће агрегата употребе у БДП, Q1 2016. године, %

56,4

20,5 20,0

42,839,8

79,4

17,0 18,1

53,1

60,0

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Финална потрошња домаћинстава

Финална потрошња државе

Инвестиције Извоз Увоз

ЕУ28 Република Србија

Бруто домаћи производ Србије и земаља у региону2006-2015. године

Извор: Национални статистички заводи, Еуростат

* Непондерисани просек** Стопа раста за 2015. годину добијена као сума четири квартала*** Подаци за 2015. годину за земље региона засновани на процени Европске комисије

Реалан раст БДП у %, десетогодишњи просек (2006-2015)***

Реалан раст БДП Србије у %, (2006-2015)*

71

4,9

5,9

5,4

-3,1

0,6

1,4

-1,0

2,6

-1,8

0,7

2,0

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

7

%

Годишње реалне стопе раста Десетогодишњи просек

2,32,4

0,1

0,8

3,2

2,8

2,0

1,2

3,22,0

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

%

Земље у региону Просек у региону *

72

Ниво учешћа дефицита у БДП, у 2015. години Ниво учешћа јавног дуга у БДП, у 2015. години

.

-7,2

-5,1

-4,4

-4,4

-3,8

-3,5

-3,2

-3,0

-2,9

-2,7

-2,6

-2,6

-2,6

-2,4

-2,3

-2,1

-2,1

-2,0

-1,8

-1,5

-1,3

-1,2

-1,0

-0,7

-0,4

-0,2

0,0

0,4

0,7

1,2

-8 -6 -4 -2 0 2

Грчка

Шпанија

Португалија

УК

Србија

Француска

Хрватска

Словачка

Словенија

Финска

Пољска

Белгија

Италија

ЕУ 28

Ирска

Бугарска

Данска

Мађарска

Холандија

Малта

Летонија

Аустрија

Кипар

Румунија

Чешка Република

Литванија

Шведска

Естонија

Немачка

ЛуксембургНиво дефицита дозвољен уговором из Мастрихта (-3% БДП)

9,7

21,4

26,7

36,4

38,4

40,2

41,1

42,7

43,4

51,3

52,9

63,1

63,9

65,1

71,2

75,3

77,3

83,2

86,2

86,7

86,8

89,2

93,8

95,8

99,2

106,0

108,9

129,0

132,7

176,9

0 30 60 90 120 150 180

Естонија

Луксембург

Бугарска

Летонија

Румунија

Данска


Литванија

Шведска

Пољска

Словачка

Финска

Малта

Холандија

Немачка

Мађарска

Србија

Словенија

Аустрија

Хрватска

ЕУ 28

УК

Ирска

Француска

Шпанија

Белгија

Кипар


Италија

Грчка

Ниво јавног дугадозвољеног уговором из Мастрихта (60% БДП)

Србија је и даље земља са релативно високим учешћем дефицита и јавног дуга опште државе у БДП у поређењу са државама чланицама ЕУ. Међутим у поређењу са претходним периодом, донете мере

фискалне консолидације полако преокрећу ове трендове. Учешће и висина дефицита се континуирано смањују и у наредном периоду, док се учешће јавног дуга постепено стабилизује.

Извор: Министарство финансија и ЕУРОСТАТ, подаци за 2015. годину

73

Општа стопа Пореза на додату вредност, у 2015. години. Србија и земље ЕУ.

Стопа Пореза на добит, у 2015. години. Србија и земље ЕУ.

.

Општа стопа пореза на додату вредност у Србији је нешто нижа од просека држава ЕУ иако,осим неколико изузетака, ова стопа не варира у великој мери. Стопа пореза на добит је, са друге стране, знатно нижа од посматраног просека али реалну слику је могуће добити тек

уколико се у обзир узму постојећа пореска ослобођења тј. ефективна пореска стопа.

Извор: Министарство финансија и OECD, подаци за 2015. годину

17%

18%

19%

19%

20%

20%

20%

20%

20%

20%

20%

20%

21%

21%

21%

21%

21%

21%

22%

22%

23%

23%

23%

24%

24%

25%

25%

25%

27%

0% 10% 20% 30%


Малта

Кипар

Немачка

Бугарска

Србија

Румунија

Естонија

УК

Словачка

Аустрија

Француска

Летонија

Литванија


Холандија

Шпанија

Белгија

Словенија

Италија

Ирска

Пољска


Финска

Грчка

Хрватска

Данска

Шведска

Мађарска

Просек ЕУ28 (21,5%)

10%

12,5%

12,5%

15%

15%

15%

16%

17%

19%

19%

19%

20%

20%

20%

20%

22%

22%

22%

25%

25%

25%

27,5%

29%

29,2%

29,5%

30,2%

33%

34,4%

35%

0% 10% 20% 30% 40%

Бугарска

Ирска

Кипар

Летонија

Литванија

Србија

Румунија

Словенија

Мађарска

Пољска


Естонија

УК

Финска

Хрватска

Данска

Словачка

Шведска

Аустрија

Холандија

Шпанија

Италија

Грчка



Немачка

Белгија

Француска

Малта

Просек ЕУ 28 (22,3%)

74

Учешће прихода и расхода у Србији и земљама ЕУ, %БДП


42,7

0

10

20

30

40

50

60

Ир

ска

Ру

му

ни

ја

Ли

тва

ни

ја

Лет

он

ија

Бу

гар

ска

Шп

ан

ија

У.

Kр

аљ

евст

во

По

љск

а

Ки

па

р

Ест

он

ија

Ма

лта

Чеш

ка

Ср

би

ја

Сл

ов

ач

ка

Лу

ксе

мб

ур

г

Хо

ла

нд

ија

Хр

ва

тск

а

По

рту

гал

Нем

ач

ка

Сл

ов

ени

ја

Ита

ли

ја

Гр

чк

а

Ма

ђа

рск

а

Шв

едск

а

Ау

стр

ија

Бел

гија

Фр

ан

цу

ска

Да

нск

а

Фи

нск

а

у %

БД

П

Укупни приходи опште државе u 2015. години

ЕУ (28)

46,4

0

10

20

30

40

50

60

70

Ли

тва

ни

ја

Ир

ска

Ру

му

ни

ја

Лет

он

ија

Ест

он

ија

Ки

па

р

Бу

гар

ска

По

љск

а

Лу

ксе

мб

ур

г

Чеш

ка

У.

Kр

аљ

евст

во

Шп

ан

ија

Ма

лта

Нем

ач

ка

Хо

ла

нд

ија

Сл

ов

ач

ка

Ср

би

ја

Хр

ва

тск

а

Сл

ов

ени

ја

По

рту

гал

Шв

едск

а

Ита

ли

ја

Ма

ђа

рск

а

Ау

стр

ија

Бел

гија

Гр

чк

а

Да

нск

а

Фр

ан

цу

ска

Фи

нск

а

у %

БД

П

ЕУ (28)

Укупни расходи опште државе у 2015. години

75

Расходи за запослене у Србији у 2015. години су за 0,5% БДП виши од просечног учешћа ЕУ 28


Расходи за запослене у Србији и земљама ЕУ, % БДП

10,6

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

Нем

ач

ка

Ру

му

ни

ја

Лу

ксе

мб

ур

г

Хо

ла

нд

ија

Чеш

ка

Сл

ов

ач

ка

Ир

ска

У.

Kр

аљ

евст

во

Бу

гар

ска

Ли

тва

ни

ја

Лет

он

ија

Ита

ли

ја

По

љск

а

Ср

би

ја

Ма

ђа

рск

а

Ау

стр

ија

Шп

ан

ија

Сл

ов

ени

ја

Ест

он

ија

По

рту

гал

Хр

ва

тск

а

Гр

чк

а

Шв

едск

а

Бел

гија

Ма

лта

Ки

па

р

Фр

ан

цу

ска

Фи

нск

а

Да

нск

а

у %

БД

П

ЕУ (28)

Контакт: [email protected]

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

СЕКТОР ЗА МАКРОЕКОНОМСКЕ И ФИСКАЛНЕ АНАЛИЗЕ И

ПРОЈЕКЦИЈЕ

Documents

Текућа макроекономска кретања jul/(SRP) Tekuca... · Кретање индикатора потрошње и дохотка, међугодишње реалне