Текућа макроекономска кретања maj...ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА Мај2018. МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА Сектор

ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА

Мај 2018.

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције

*Приликом коришћења анализа објављених у овој презентацији обавезно је навођење извора

РЕАЛНИ СЕКТОР

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ


4

Индикатор привредне активности Србије (ИПАС)* показује да је у марту 2018. године, месечни БДП остварио снажан раст од 5,3% мг, вођен растом услужног сектора и

грађевинарства који доприносе са 2,3 п.п. и 1,2 п.п, респективно.

* ИПАС представља индикатор који Министарство финансија израђује за потребе сагледавања динамике текућих привредних кретања у краћем периоду од оног који пружају

званични статистички подаци о БДП. Детаљна методологија обрачуна доступна је на сајту Министарства финансија http://mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13281

Индикатор привредне активности по секторима, (доприноси расту, п.п.)

Кретање ИПАС у периоду јануар 2012 – март 2018. године, (2017=100)

Пројекција кретања месечног БДП, уланчане мере обима, референтна 2010. година, мил. РСД

1,5

-0,3

2,6

2,1

1,4

2,52,7

3,1

2,5

2,0

4,8

3,4

5,3

-1

0

1

2

3

4

5

6

Ма

рт

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

рт

2017 2018

Пољопривреда Индустрија Грађевинарство

Услуге Нето порези БДП

220.000

270.000

320.000

Ја

н

Феб

Ма

рт

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

т

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

рт

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

т

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

рт

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

т

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

рт

2016 2017 2018 2019

85

90

95

100

105

110

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Оригинални подаци Тренд циклус Десезонирани подаци

http://mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13281

Извор: РЗС; прерачунато у МФИН

Доприноси кварталној стопи раста БДП, расходна страна, п.п.

Доприноси кварталној стопи раста БДП, производна страна, п.п.

5

Према флеш процени РЗС, привредна активност је у првом кварталу 2018. године остварила реалан међугодишњи раст од 4,5%.

• Сви прозводни сектори дају позитиван допринос расту. Улогуносиоца раста задржавају услужни сектор и индустрија, али узсве значајнији допринос грађевинарства успостављен крајемпрошле године.

• Инвестициона активност је доминантан извор раста међукомпонентама употребе, уз значајан позитиван утицајличне потрошње. Раст увоза инвестиционе опреме ирепроматеријала, с једне стране и смањење извозапољопривредних производа, с друге стране, имао је запоследицу негативан допринос нето извоза.

0,0

-1,2

-4,1

-1,8

-1,8

1,1

2,2

1,3

4,0

2,0

2,82,5

1,2

1,5

2,2

2,5

4,5

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

2014 2015 2016 2017 2018

Пољопривреда ИндустријаГрађевинарство Услуге

Нето порези Бруто домаћи производ (БДП)

0,0

-1,2

-4,1

-1,8 -1,8

1,1

2,2

1,3

4,0

2,0

2,82,5

1,2 1,5

2,22,5

4,5

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

2014 2015 2016 2017 2018

Приватна потрошња Државна потрошњаИнвестиције Нето извозЗалихе Бруто домаћи производ (БДП)

Извор: РЗС , обрачунато у Мфин* Пројекција Мфин

Доприноси годишњој стопи раста БДП, расходна страна, п.п.

Доприноси годишњој стопи раста БДП, производна страна, п.п.

6

Према подацима РЗС, посматрано као сума четири квартала, у 2017. години остварен је реални раст БДП од 1,9%. У 2018. години, према пројекцији Министарства финансија,

очекује се привредни раст од 3,5%, уз идентификоване позитивне ризике навише.

• У 2017. години, на страни понуде позитиван доринос расту дају сви производни сектори осим пољопривреде. Доминантан носилацраста је услужни сектор са доприносом од 1,1 п.п. Иако позитиван, допринос индустрије и грађевинарста, од 0,7 п.п. и 0,2 п.п,респективно, је нижи од очекиваног услед успоравања електро-енергетског сектора и грађевинске оперативе у првој половинигодине. Изразито неповољни агрометеоролошки услови имали су за последицу негативан допринос пољопривреде од -0,6 п.п.

• На страни употребе најзначајнији допринос дају лична потрошња и инвестиције, 1,3 п.п. и 1,1 п.п, респективно. Благ позитивандопринос дала је и потрошња државе, док је утицај нето извоза негативан услед смањења извоза пољопривредних производа иелектричне енергије с једне стране и раста увоза, пре свега инвестиционих добара, с друге стране.

• Очекује се да ће раст у 2018. години, посматрано са производне стране, бити вођен услужним и индустријским сектором уззначајно већи позитиван утицај грађевинарства. Посматрано по компонентама употребе значајан допринос расту даћеинвестициона активност уз раст личне потрошње.

-3,1

0,6

1,4

-1,0

2,6

-1,8

0,8

2,8

1,9

3.5*

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

пр

оц

ентн

и п

оен

и

Пољопривреда Индустрија ГрађевинарствоУслуге Нето порези БДП

-3,1

0,6

1,4

-1,0

2,6

-1,8

0,8

2,81,9

3.5*

-15

-10

-5

0

5

10

пр

оц

ентн

и п

оен

и

Лична потрошња Државна потрошња ИнвестицијеНето извоз Залихе БДП

8

У Q1 2018. године раст домаће тражње је убрзан растом личне потрошње и инвестиција (и приватних и јавних). То потврђују реални раст зарада и запослености у приватном сектору, раст

новоодобрених готовинских кредита становништву, раст промета у трговини на мало, као и процењени раст грађевинских радова уз снажан раст капиталних инвестиција државе.

Извор: РЗС* За Q1 2018 процена Мфин

Индикатор кретања државне потрошње, међугодишње стопе, у %

Кретање индикатора потрошње и дохотка, међугодишње реалне стопе, у %

Инвестициона активност и грађевинарство, међугодишње реалне стопе , у %

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9

12

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Издаци за запослене/куповину роба и услуга сектора државе, међугодишње стопе, реалноИздаци за потрошњу сектора државе, национални рачуни, реалне међугодишње стопе*

-45

-35

-25

-15

-5

5

15

25

35

-45

-35

-25

-15

-5

5

15

25

35


2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Допринос капиталних расхода државе укупним инвестицијама, п.п, десна скала

Допринос приватних инвестиција укупним инвестицијама, п.п, десна скала

Бруто инвестиције у фиксне фондове, национални рачуни*

Вредност изведених радова у грађевинарству, сталне цене

Грађевинарство, национални рачуни*

-3

-2

-1

0

1

2

3

-15

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9

12

15


2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Приватна потрошња (национални рачуни), десна скала*

Трговина на мало (сталне цене)

Потрошња становништва (према АПД)

Побољшање конкурентске позиције привреде, стабилно растући прилив страних директних инвестиција, пре свега у извозно орјентисане компаније, резултирали су значајним растом извоза и обима спољнотрговинске размене. У Q1 2018. године извоз је више него дуплиран у

односу на ниво из преткризног периода и носилац је привредног раста који је подржан и снажним растом инвестиција.

Извор: РЗС и процена Мфин за Q1 2018 9

БДП (расходна страна) у сталним ценама, десезонирани подаци, Q4 2008 = 100

70

75

80

85

90

95

100

105

1102008-Q4

2009-Q1Q2

Q3

Q4

2010-Q1

Q2

Q3

Q4

2011-Q1

Q2

Q3

Q4

2012-Q1

Q2

Q3

Q42013-Q1

Q2Q3Q42014-Q1Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

Q2

Q3

Q4

2017-Q1

Q2

Q3

Q42018-Q1

БДП Приватна потрошња

Државна потрошња Инвестиције

70

90

110

130

150

170

190

210

2302008-Q4

2009-Q1Q2

Q3

Q4

2010-Q1

Q2

Q3

Q4

2011-Q1

Q2

Q3

Q4

2012-Q1

Q2

Q3

Q4

2013-Q1Q2Q3Q42014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

Q2

Q3

Q4

2017-Q1

Q2

Q3

Q42018-Q1

Извоз роба и услуга Увоз роба и услуга

Индикатори текућих економских кретања

Извор: РЗС, НБС, НСЗ, РФПИО* Позитиван предзнак означава апрецијацију, а негативан депрецијацију.1 Податак се односи на фебруар и на јануар-фебруар. 10

Индикатори текућих економских кретања, промене у односу на исти период претходне године, у %

2017 2018

2016 2017 Q1 Q2 Q3 Q4 III I-III

Индустријска производња, физички обим 5,2 3,9 1,1 3,2 7,0 4,0 4,1 5,9

Прерађивачка индустрија 6,0 6,3 6,0 5,1 8,7 5,5 0,0 3,6

Реални промет у трговини на мало 7,7 3,2 3,2 3,4 3,7 2,3 0,9 3,2

Извоз робе изражен у еврима 11,6 12,0 13,7 13,7 12,9 8,0 1,3 8,7

Увоз робе изражен у еврима, ц.и.ф. 4,2 13,8 15,6 10,5 13,6 15,5 6,4 12,3

Потрошачке цене, просек периода 1,2 3,0 3,1 3,7 3,0 2,8 1,4 1,6

Потрошачке цене 1,6 3,0 3,6 3,6 3,2 3,0 1,4 1,4

Стопа незапослености, према АРС 15,3 13,5 14,6 11,8 12,9 14,7 - -

Активно незапослена лица, просек периода -4,0 -8,8 -7,2 -8,4 -9,0 -10,7 -10,1 -10,1

Реална просечна нето зарада, укупно 2,5 0,9 1,1 0,8 0,9 0,2 4,41 4,81

Реална просечна нето зарада, јавни сектор 0,8 -0,4 0,5 -0,4 -0,5 -1,9 5,31 5,61

Просечне пензије, реално 0,1 -1,2 -1,6 -2,1 -1,4 -0,1 3,5 3,3

ЕУР/РСД, просек периода, номинално* -1,9 1,5 -0,8 0,1 3,0 3,5 4,8 4,6

ЕУР/РСД, просек периода, реално* -1,0 3,0 0,5 2,3 4,5 4,9 4,8 4,9

у милионима евра

2017 2018

2016 2017 Q1 Q2 Q3 Q4 III I-III

Дефицит робне размене, ц.и.ф. -3.635,8 -4.371,5 -991,7 -976,6 -924,6 -1.478,6 -503,1 -1.243,6

Дефицит текућих трансакција -1.074,9 2.089,6 -694,4 -333,3 -383,9 -677,9 -248,81 -314,21

Нето прилив страних директних инвестиција 1.899,2 2.414,7 558,3 625,8 659,7 570,9 204,91 401,31

Девизне резерве НБС, крај периода 10.205 9.961 9.730 9.670 10.636 9.961 10.235 10.235

Интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту, нето (- куповина, + продаја) 160 -695 345 -505 -605 70 -400 -400

Девизна штедња становништва, крај периода 8.987 9.373 9.084 9.137 9.263 9.373 9.566 9.566

Спољни дуг, крај периода 26.494 25.735 26.143 25.462 26.089 25.735 - -

Спољни дуг, јавни сектор, крај периода 15.680 13.894 15.508 14.590 14.652 13.894 - -

Спољни дуг, приватни сектор, крај периода 10.815 11.842 10.636 10.872 11.437 11.842 - -

Извор: РЗС

Индекси укупне индустријске производње (2017=100)

Укупна индустријска производња у марту бележи међугодишње повећање физичког обима од 4,1%.

Доминантан извор раста је производња електричне енергије, која са повећањем од 21,6% даје

позитиван допринос од 3,4 п.п. Сектор рударства произвео је више за 9,2%, док је прерађивачка

индустрија на нивоу производње из марта прошле године.

11

• Најзначајнији позитиван утицај на мартовски раст имале су хемијска и машинска индустрија са повећањем од 8,3% и 7,5%,респективно, што је потпомогнуто растом производње металних производа и производа од гуме и пластике. Након интензивног растау последњих шест месеци делатност производње неметалних минерала успорава, додатно, изразито висока база из марта прошлегодине имала је за последицу оштар међугодишњи пад ове делатности и најзначајнији негативан допринос од 0,6 п.п, који за садаможемо сматрати привременим. Вишемесечно успоравање са значајним негативним утицајем настављају аутомобилска ипрехрамбена индустрија, -6,4% и -0,4%, респективно.

• Посматрано по намени, доминантан извор раста је група енергија са доприносом од 4,3 п.п. Позитиван утицај има и производњаинтермедијарних и трајних добара, док капитална добра и нетрајни производи бележе смањење произведених количина, што јепоследица кретања у аутомобилској односно прехрамбеној индустрији.

• Према десезонирам подацима укупна индустрија бележи повећање од 0,9% у односу на претходни месец, вођено пре свега растомелектро-енергетског сектора.

Индекси прерађивачке индустрије (2017=100)

75

80

85

90

95

100

105

110

115

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд

65

75

85

95

105

115

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд

У првом тромесечју 2018. године укупна индустрија је повећала обим производње за 5,9% мг. Раст је детерминисан повећањем производње прерађивачке индустрије за 5,0%, што доприноси са 3,6 п.п.

Значајан допринос, од 2,1 п.п, даје и производња струје која је у овом периоду већа за 10,9% мг. Рударство такође бележи раст и са повећањем обима од 3% даје благи позитиван допринос.

Извор: РЗС

Индустријска производња по намени,

(доприноси расту, п.п.)

13

Индустријска производња по секторима,

(доприноси расту, п.п.)

• Раст прерађивачке индустрије има изворе у 18 од 24 делатности. По значају се у прва три месеца издвајају хемијска индустрија ипроизводња основних метала, са растом од 23,1% и 13,3%, респективно. Значајан допринос расту даје и производња металнихпроизвода, гумених и пластичних производа као и производња пића и нафте. Са друге стане, аутомобилска и прехрамбенаиндустрија задржавају негативан утицај, док се према десезонираним подацима код прехрамбене индустрије назире опоравак, којиочекујемо у наредна два месеца, што још увек није уочљиво код аутомобилске индустрије.

• Све наменске групе осим капиталних производа бележе међугодишњи раст у прва три месеца 2018. године. И док се по значајудоприноса издвајају интермедијарни производи и енергија, 3,0 п.п. и 2,5 п.п, респективно, остале групе имају далеко скромнијиутицај.

0,1

1,8

-2,8

6,6

0,6

4,2 4,1

1,4

-12,6

1,2 2,5

-2,2

5,5

-7,3

7,3

5,2

3,9

5,9

-13

-11

-8

-6

-3

-1

2

5

7

10

12

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром Прерађивачка индустрија РударствоИндустрија - укупно

0,1

1,8

-2,8

6,6

0,6

4,24,1

1,4

-12,6

1,2

2,5

-2,2

5,5

-7,3

7,3

5,2

3,9

5,9

-13

-11

-8

-6

-3

-1

2

5

7

10

12

Нетрајни производи за широку потрошњу Трајни производи за широку потрошњу Капитални производи Интермедијарни производи, осим енергије Енергија Индустрија укупно

• Промет робе у трговини на мало у прва три месеца 2018. годинереално је повећан за 3,2%;

• Истовремено, Србију је посетило преко 580 хиљада туриста (11,1%више него у истом периоду 2017. године), са преко 1,7 милионаостварених ноћења;

• У прва два месеца 2018. године, девизни прилив од туризма јеизносио 156,0 милиона евра и био је за 23,7 милиона већи него уистом периоду 2017. године;

Кретања у услужном сектору, међугодишње стопе, % Грађевинарство

• У прва три месеца 2018 године, забележен је међугодишњираст производње цемента од 5,6% и раст производње осталихнеметалних минерала од 7,1% (стакло, црепови, малтер, бетони др.);

• Од почетка године, порастао је број издатих грађевинскихдозвола (28,7%). Посматрано према врсти грађевина, повећанје број издатих дозвола за зграде (37,5%), док су дозволе заостале грађевине повећане за 7,1% (инфраструктура).

Кретања у услужном сектору и грађевинарству

14

Извор: РЗС

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

р

2013 2014 2015 2016 2017 2018

Промет у трговини на мало

Промет у угоститељству

Трговина на велико и мало и поправка моторних возила; саобраћај и складиштење и услуге смештаја и исхране (национални рачуни)Ноћења туриста - месечни подаци (десна скала)

0

100

200

300

400

500

600

700

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

2012 2013 2014 2015 2016 2017

хи

ља

де

тон

а

Ин

дек

си,

Ø 2

017

=10

0

Вредност изведених радова, реално

Часови рада

Производња производа од неметалних минерала

Производња цемента, десна скала

ТРЖИШТЕ РАДА



• Укупан број запослених у четвртом кварталу 2017. године је повећан за 1,2% мг, пре свега захваљујући расту запослености уиндустрији и услугама. Истовремено је забележено смањење стопе неформалне запослености за 1,1 п.п. на 19,8%, уз повећање стопедугорочне незапослености за 0,5 п.п. на 8,8%.

Извор: РЗС и НСЗ* Стопа незапослености представља учешће броја незапослених у укупном броју активнихстановника (запослени и незапослени), а стопа запослености проценат запослених у укупномстановништву старом 15 и више година.** У циљу побољшања међународне упоредивости података о радној снази РЗС је извршиоњихову корекцију од 2014. године.

Стопа запослености и незапослености према АРС* Стопа незапослености према АРС за категорију становништва старости 15 и више година

Према подацима из Анкете о радној снази у четвртом кварталу 2017. године, на међугодишњем нивоу, повећана је стопа незапослености и износила је 14,7%.

16

Запослени старости 15 и више година према секторима делатности, допринос расту

17,0 17,7

13,014,7

42,9 42,745,5 46,3

1014182226303438424650

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2014 2015 2016 2017

Стопа незапослености Стопа запослености

2,1 1,6

-0,1

-1,1

2,7

6,7 7,2

5,8

3,24,3

2,4

1,2

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

7

8

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2015 2016 2017

Пољопривреда Индустрија Услуге Укупно

10

12

14

16

18

20

22

24

26

2008-април

2008-октобар

2009-април

2009-октобар

2010-април

2010-октобар

2011-април

2011-октобар

2012-април

2012-октобар

2013-април

2013-октобар

2014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

Q2

Q3

Q4

2017-Q1

Q2

Q3Q4

Извор: РЗС и НСЗ

Просечан број формално запослених, допринос међугодишњој стопи раста

Показатељи конкурентности, исти период претходне године=100, у %

Према подацима из Централног регистра обавезног социјалног осигурања просечан број формално запослених у марту 2018. године повећан је за 3,8% мг, што је у потпуности резултат раста запослености у приватном сектору (6,3%),

док је у јавном сектору број запослених смањен за 1,1%. У прва три месеца број запослених је порастао за 3,8% мг. Истовремено, раст запослености забележен је у прерађивачкој индустрији, трговини и др, што је у складу са

повољним економским кретањима у овим секторима.

17

Активно незапослена лица, међугодишње стопе раста

• Продуктивност рада је након смањења у 2017. години, у првомкварталу 2018. године повећана, пре свега захваљујући снажномрасту привредне активности;

• Као резултат убрзања привредног раста, али и успоравања растазарада у четвртом кварталу 2017. године, забележена је нижастопа раста укупних реалних јединичних трошкова рада намеђугодишњем нивоу у поређењу са претходна три квартала.

-2

-1

0

1

2

3

4

5

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

2015 2016 2017 2018

Приватни секторЈавни секторУкупан број формално запослених

-14

-12

-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

ап

рју

ло

кт

јан

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8


2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Продуктивност рада

Просечна нето зарада, реална стопа раста

Реални јединични трошкови рада

Просечна нето зарада1 у периоду јануар-фебруар 2018. године повећана је за 4,8% реално, мг. Поред раста зарада у јавном сектору од 5,6%, значајан раст

зарада од 4,9% остварен је у приватном сектору.

Извор: РЗС, прерачунато у МФИН2 Реална стопа раста просечне зараде у РСД дефлационирана је индексом потрошачких цена.

Просечна нето зарада у ЕУР и реалне стопе раста2

18

Просечна нето зарада, допринос међугодишњој реалној стопи раста

• Просечна нето зарада у фебруару 2018. године повећана је за 4,4%реално, мг. Посматрано према делатностима расту зарада највише судопринели трговина и прерађивачка индустрија. Раст зарада ујавном сектору резултат је, пре свега раста зарада у здравству,администрацији и образовању. На раст зарада у овом периодуутицало је и повећање минималне цене рада по радном часу са 130динара колико је износила у 2017. на 143 динара почев од јануара2018. године.

Просечна нето зарада у РСД и номинална стопа раста, у %

1 Републички завод за статистику почев од јануара 2018. године за рачунање просечне нето зараде, уместо спровођења месечног истраживања (РАД-1), преузима податке из евиденције Пореске управе, а који се прикупљају путем електронске Пореске пријаве за порез по одбитку.

-4

-2

0

2

4

6

8

10

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

2015 2016 2017 2018

Јавни сектор Приватни сектор Просечна нето зарада

412,9

4,8

300

320

340

360

380

400

420

440

I-II 20180

1

2

3

4

5

6

ЕУ

Р %

Просечна нето зарада, ЕУР (лева скала)

Просечна нето зарада, реална стопа раста (десна скала)

7,2

-16

-11

-6

-1

4

9

28.000

32.000

36.000

40.000

44.000

48.000

52.000

I-II 2018

%

Просечна нето зарада, РСД

Просечна нето зарада, номинална стопа раста (десна скала)

ЕКСТЕРНИ СЕКТОР



• Извоз робе у марту 2018. године јеизносио 1.454,5 мил. евра.Истовремено, робни увоз је вредео1.957,5 мил. евра;

• Спољнотрговински дефицит јеповећан за четвртину и износио је503,1 мил. eвра;

• Посматрано према делатностима,кретање извоза у марту у највећојмери определио је раст извозаосновних метала, гуме и пластике имашина и опреме (раст 30,4%, 18,5% и12,5%, мг);

• Кретање увоза у марту опредељено јевећом вредношћу увоза ел. опреме,машина и опреме и прехрамбенихпроизвода (раст од 45,2%, 24,7% и23,5%, мг);

• Према СМТК*, раст извоза у марту2018. године, вођен је извозомелектричних машина, гвожђа ичелика и производа од каучука (мграст од 25,9%, 47,5% и 33,7%респективно);

• Покривеност увоза извозом у мартуизносила је 74,3%.

Извор: РЗС

Мартовска спољнотрговинска робна размена, мил. евра

Кретање извоза, мил. евра

У марту 2018. године обим спољнотрговинске размене је увећан, уз скроман раст извоза од 1,3% мг и раст увоза од 6,4% мг.

20*Стандардна међународна трговинска класификација

-700

-600

-500

-400

-300

-200

-100

0

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Извоз Увоз Салдо (десна скала)

2008 Мар621,0

2009 Мар507,0

2010 Мар596,1

2011 Мар771,9

2012 Мар775,5

2013 Мар845,0

2014 Мар1.026,6

2015 Мар1.085,4

2016 Мар1.178,1

2017 Мар1.435,3

2018 Мар1.454,5

300

500

700

900

1.100

1.300

1.500

1.700

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

У првом кварталу 2018. године извезено је робе у вредности 3,8 млрд евра, а увезено је 5,1 млрд евра (што је раст од 8,7% и 12,3% мг), то је резултирало увећањем

спољнотрговинског дефицита за четвртину у односу на исти период претходне године.

Извор: РЗС

21

Увоз по економској намени Европске уније, доприноси, п.п.

*Класификација делатности**Економска намена спецификације БЕЦ ниво 1

• Посматрано по економској намени, осим некласификованих производа, све групе производа дале су позитиван допринос расту

извоза, што је потврда широке дисперзивности, одрживости и отпорности извоза на екстерне шокове. Посматрано према КД*, раст

извоза у првом кварталу 2018. године био је вођен повећањем извоза металске, гумарске и аутомобилске индустрије, док се

смањење извоза прехрамбених производа одразило негативно;

• Посматрано по економској намени, изузев неутралног утицаја енергената, све групе производа дале су позитиван допринос расту

увоза. Готово половина раста генерисана је вишим увозом интермедијарних производа, а значајан утицај на раст остварили су и

капитални и нетрајни производи за широку потрошњу. Посматрано према класификацији БЕЦ1** половина раста увоза генерисана

је вишим увозом репроматеријала, а петина раста вишим увозом опреме;

• Покривеност увоза извозом роба износила је 75,4%.

Извоз по економској намени Европске уније, доприноси, п.п.

8,7

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 I-III

Енергија Интермедијарни производи, осим енергије Капитални производи

Трајни производи за широку потрошњу Нетрајни производи за широку потрошњу Некласификовано по намени ЕУ

Укупно

12,3

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 I-III

Извор: РЗС

• Првих пет одсека извозних производа су:електричне машине и апарати, друмска возила,гвожђе и челик, производи од каучука и обојениметали, са вредношћу извоза од 1.350 мил. евра(35,3% укупног извоза).

Структура извоза, јануар-март 2018 (у %) Структура увоза, јануар-март 2018 (у %)

• Неразврстана роба*, друмска возила и ел. машине чине25,4% укупног увоза;

• У првом кварталу 2018. године, остварен је суфицит одоко 388,7 милиона евра у следећим секторима: храна иживе животиње, разни готови производи (намештај,одећа, обућа), израђени производи сврстани поматеријалима (производи од каучука, гвожђе и челик,обојени метали), пића и дуван и животињска и биљнауља.

Најзначајнији извозни производ су електричне машине и апарати са учешћем у укупном извозу робе од 10,8%.

22

* Војна роба, роба на складиштењу и роба у слободној зони за коју није назначенацаринска тарифа, и делови за моторна возила и делови за авионе који се увозе, односноизвозе уз основно средство.

Електричне машине,

апарати и уређаји

10,8Друмска возила

8,2

Гвожђе и челик

6,2

Производи од каучука

5,1

Обојени метали

5,0

Поврће и воће4,4

Одевни предмети и прибор за одевање

3,9

Погонске машине и

уређаји3,8

Остало52,6

Друмска возила

6,8 Електричне машине, апарати и уређаји

6,1

Нафта, нафтини деривати и сродни производи

5,9

Индустријске машине за општу употребу

3,8

Медицински и фармацеутски

производи3,4

Гвожђе и челик3,3

Обојени метали

3,2Гас, природни и

индустријски3,1

Остало64,4

Базични извоз* има стабилан тренд раста и у првом кварталу 2018. године је износио 2,6 млрд евра, што је раст од 9,2% мг. Кретање извоза пољопривредних производа је под утицајем сезонских фактора, док

вредност извоза основних метала и нафте прати индустријску производњу, али и варира у зависности од кретања цена на светском тржишту.

23

Базични извоз*

*Базични извоз представља вредност укупног извоза умањена за извоз пољопривредних производа, кокса и нафте, основних метала и моторних возила и приколица

Извоз пољопривредних производа

Извоз кокса и деривата нафте Извоз основних метала

0

50

100

150

200

250

0

300

600

900

1.200

1.500

1.800

2.100

2.400

2.700

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2 Q3Q4Q1

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извоз Месечни дсз извоз, десна скала

0

20

40

60

80

100

120

140

160

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2 Q3Q4Q1

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извозМесечни дсз извоз, десна скалаПроизв. основних метала, дсз, десна скала

0

50

100

150

200

250

300

0

20

40

60

80

100

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4Q1

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извоз

Месечни дсз извоз, десна скала

Производња кокса и деривата нафте, дсз, десна скала

0

50

100

150

200

250

300

0

50

100

150

200

250

300

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

Q1 Q2 Q3Q4 Q1 Q2 Q3Q4 Q1 Q2 Q3Q4 Q1 Q2 Q3Q4 Q1 Q2 Q3Q4 Q1 Q2 Q3Q4Q1

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извоз Месечни дсз извоз, десна скала

15 НАЈВЕЋИХ ИЗВОЗНИКА У ПЕРИОДУ ЈАНУАР-АПРИЛ 2018. године

НАЗИВ ИЗВОЗНИКА МЕСТОИзвоз

(мил. ЕУР)

FCA SRBIJA D.O.O. КРАГУЈЕВАЦ 303,3

HBIS GROUP SERBIA IRON & STEEL D.O.O. BEOGRAD БЕОГРАД 263,8

TIGAR TYRES ПИРОТ 135,4

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE НОВИ САД 114,0

DRUSTVO ZA TRGOVINU ROBERT BOCH НОВИ САД 82,7

TETRA PAK PRODUCTION БЕОГРАД 70,2

HIP - PETROHEMIJA ПАНЧЕВО 68,7

GRUNDFOS SRBIJA ИНЂИЈА 61,6

HEMOFARM ВРШАЦ 58,9

LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST ПРОКУПЉЕ 57,6

RTB BOR - GRUPA RUDARSKO-TOPIONIČARSKI BASEN BOR БОР 55,2

YURA CORPORATION РАЧА 54,2

HENKEL SRBIJA БЕОГРАД 54,0

AIR SERBIA БЕОГРАД 50,2

GORENJEВАЉЕВО, СТАРА ПАЗОВА 44,4

Извор: Управа царина

Укупна вредност извоза 15 највећих извозника у периоду јануар-април 2018. године je износила 1,5 млрд евра. Највећи извозник је ФЦА Србија, а следе

ХБИС група* и Тигар.

24

Највећи извозници

*Од јула 2016. привредно друштво Железара Смедерево је заменила нова фирмаHesteel Serbia Iron&Steel d.o.o, која је у априлу 2017. променила име у HBIS GROUP Serbia Iron&Steel d.o.o.

Извоз компаније железара ХБИС*

У прва четири месеца 2018. године, извоз смедеревске железаре био је за више од две петине већи (односно за

80,6 мил. евра) у поређењу са истим периодом 2017. године.

30,5

51,3 47,941,0

42,6

52,364,9

80,9 91,7

75,0 71,4

55,4

78,3

112,4

122,7

120,3

159,8

145,9

110,9

201,1

-40

10

60

110

160

210

0

10

20

30

40

50

60

70

80

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2013 2014 2015 2016 2017 2018

ми

л.

ЕУ

Р

Месечни подаци Квартални подаци, десна скала

Извор: РЗС

• Највећи спољнотрговински партнери су Италија и Немачка. Извоз у те две земље чинио је 27% укупног извоза, аувоз из тих земаља 22,7% укупног увоза;

• Најповољнија размена одвијала се са земљама у окружењу (Бих, Црна Гора, Македонија, Бугарска, Хрватска,Румунија, Словенија), али и Италијом, Словачком, Великом Британијом и Шведском. У првом кварталу 2018.године остварен је суфицит од 597,8 мил. евра у робној размени са овим земљама.

Удео земаља у укупном извозу Србије, јануар-март 2018(у %)

Удео земаља у укупном увозу Србије, јануар-март 2018(у %)

Укупна спољнотрговинска размена Србије у првом тромесечју 2018. године износила је 8,9 млрд ЕУР, што представља повећање од 10,7% мг.

25

Немачка 13,2

Италија 9,5

Руска федерација 8,9

Кина 8,5

Мађарска 5,3Турска

4,0Пољска

3,7

Румунија 3,2

Остале земље43,7

Италија 14,4

Немачка 12,6

Босна и Херцеговина 7,7

Руска федерација 6,0

Румунија 4,4

Црна Гора 3,9

Мађарска 3,8

Бугарска 3,8

Остале земље43,4

Извор: РЗС

Извоз и увоз по секторима СМТК, јануар-март 2018 (у мил. ЕУР)

26

Десет највећих спољнотрговинских партнера Србије, јануар-март 2018 (у мил. ЕУР)

Извоз и увоз по економској намени, јануар-март 2018 (у мил. ЕУР)

0,2

1.190,4

2.225,7

404,6

Некласификованопо БЕЦ намени

Потрошна роба

Репродукција

Средства за рад

631,8

942,9

2.877,6

612,5

2.000 1.600 1.200 800 400 0 0 400 800 1.200 1.600 2.000

63,3

501,2

1.118,7

990,0

383,3

23,6

79,6

126,9

101,2

433,2

Производи непоменути у СМТК Рев. 4

Разни готови производи

Сирове материје, нејестиве,осим горива

Израђени производи сврстани по материјалу

Хемијски и сл. производи, нигде непоменути

Животињска и биљна уља,масти и воскови

Минерална горива, мазива и сродни производи

Сирове материје, нејестиве, осим горива

Пића и дуван

Храна и живе животиње

630,7

61.2

221.0

528.2

17.4

712.0

931.1

1,312.3

359.5

630.7

1.000 800 600 400 200 0 0 200 400 600 800 1.000

64,8

142,7

96,0

170,0

293,9

146,5

13,5

228,1

550,5

480,8

202,7

137,3

186,8

161,0

122,7

270,3

431,2

453,0

479,3

668,9

600 400 200 0 0 200 400 600

Укупан извоз3.821,0мил. ЕУР

Укупан увоз5.064,6мил. ЕУР

Извор: РЗС

Удео извоза у ЕУ у укупном извозу, јануар-март 2018 (у %)

Удео увоза из ЕУ у укупном увозу, јануар-март 2018 (у %)

Са земљама ЕУ обавља се око две трећине спољнотрговинске размене. У првом кварталу 2018. године извоз у ЕУ је повећан за око 200 мил. евра

(за 8,2% мг), док је трговински дефицит повећан за 25,7% мг.

27

Дефицит спољнотрговинске размене са ЕУ, мил. евра

(2008-2018)

Извоз и увоз у ЕУ, 2010-2018

(у мил. ЕУР)

ЕУ68,5

Остале земље

31,5

2018

ЕУ; 68,8

Остале земље;

31,2

2017

ЕУ61,5


38,5

2018

ЕУ62,5


37,5

2017986,8

1.225,9

200

400

600

800

1.000

1.200

I

VI

XI

IV IX II

VII

XII V X III

VII

I I

VI

XI

IV IX II

VII

XII

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 20172018

у м

ил

. Е

УР

Извоз у EУ Увоз из ЕУ

-957,6 -833,6

-642,4-581,8 -796,5

-679,3

-427,5

-487,0-416,2

-396,2-498.0

-4.500

-4.000

-3.500

-3.000

-2.500

-2.000

-1.500

-1.000

-500

0

II-

III

I-V

I-V

III-

IXI-

XI I

I-II

II-

VI-

VII

I-IX

I-X

I II-

III

I-V

I-V

III-

IXI-

XI I

I-II

II-

VI-

VII

I-IX

I-X

I II-

III

I-V

I-V

III-

IXI-

XI I

I-II

II-

VI-

VII

I-IX

I-X

I II-

III

I-V

I-V

III-

IXI-

XI I

I-II

II-

VI-

VII

I-IX

I-X

I II-

III

I-V

I-V

III-

IXI-

XI I

I-II

II-

VI-

VII

I-IX

I-X

I II-

III

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

у м

ил

. Е

УР

• Робни дефицит у периоду јануар-фебруар 2018. је виши за23,8%, (односно 131,3 мил. евра), док је суфицит у размениуслуга смањен за 12,5% у односу на исти период претходнегодине;

• У исто време, услед нижих одлива по основу доходака оддиректних инвестиција дефицит примарног дохотка јесмањен за 17,4% мг (за 65,5 мил. евра).

Извор: НБС

Платни биланс, % БДП Структура финансијског биланса, % БДП

• У периоду јануар-фебруару 2018. године, нето приливстраних директних инвестиција износио је 401,3 мил.евра, што је за 17,7% више у односу на исти период2017. године;

• Нето прилив портфолио инвестиција у истом периодуизносио је 197,3 мил. евра.

Дефицит текућег рачуна у периоду јануар-фебруару 2018. године је непромењен у односу на исти период претходне године и износио је 314,2 мил. евра.

• Укључени су међукомпанијски кредити и реинвестирана добит.

28

-10,0

-6,5

9,9

-6,6

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

2013 2014 2015 2016 2017

Салдо робе и услуга Примарни доходак

Секундарни доходак Дефицит текућег рачуна

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

2013 2014 2015 2016 2017

Девизне резерве (- значи повећање)Остале инвестицијеФинансијски деривати (осим дев. резерви) и опције на акције за запослене Портфолио инвестицијеДиректне инвестицијеФинансијски рачун

* Текући трансфери између резидентних и нерезидентних домаћинстава

Структура извоза услуга, мил. ЕУР

Суфицит рачуна услуга у периоду јануар- фебруару 2018. године износио је 150,7 мил. евра. Извоз ИКТ услуга порастао је за 24% мг. Такође, остале пословне и ИКТ услуге и

даље бележе раст нето извоза. Лични трансфери из иностранства били су већи за 20,5% у односу на исти период претходне године

30

Структура увоза услуга, мил. ЕУР

Лични трансфери и дознаке радника, мил. ЕУР

Извор: НБС

-10

-5

0

5

10

15

20

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400

1.600

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2012 2013 2014 2015 2016 2017

%

ми

л.

ЕУ

Р

ТранспортТуризамУслуге телекомуникација, компјутерске и информацијске услугеОстале пословне услугеИзвоз осталих услугаИзвоз услуга, стопа раста, десна скала

-10

-5

0

5

10

15

20

25

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400


2012 2013 2014 2015 2016 2017

%

ми

л.

ЕУ

Р

ТранспортТуризамУслуге телекомуникација, компјутерске и информацијске услугеОстале пословне услугеУвоз осталих услугаУвоз услуга, стопа раста, десна скала

2012 II126,1

2013 II208,2

2014 II182,7

2015 II162,4

2016 II193,6

2017 II188,2

2018 II241,4

3

4

5

6

7

8

9

10

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

%Б

ДП

ми

л.

ЕУ

Р

Лични трансфери* Дознаке радника Лични трансфери*, учешће у БДП, десна скала

Извор: НБС

Стране директне инвестиције у прерађивачку индустрију у 2017, по делатностима, мил. ЕУР

• Три четвртине страних директних улагања у 2017. години дошло је из земаља Европске уније;

• У оквиру прерађивачке индустрије, највеће инвестиције су остварене у аутомобилској, гумарској и металској индустрији;

• Око 30% СДИ у 2017. години било је усмерено у извозно оријентисане делатности. Дисперзија улагања по областимапрерађивачке индустрије је и даље широка, што обезбеђује основ за раст индустријског сектора и извоза у наредномпериоду.

31

У прва два месеца 2018. године настављен је тренд раста нето прилива СДИ. У 2017. години раст СДИ је био вођен већим страним улагањима

у трговину, грађевинарство, финансијске делатности и пословање некретнинама.

Нето страна директна улагања по земљама у

2017, мил. ЕУР

Холандија; 450,5

Аустрија; 245,6

Италија; 206,7

Луксембург; 196,5

Немачка; 183,5

Уједињени Арапски Емирати;

132,1

Швајцарска; 130,1

Руска Федерација;

127,0

Остале земље; 869,7

65,9

26,0

23,4

64,7

98,8

89,1

129,5

141,0

Производња прехрамбених производа, производња пића и производња дуванских производаПроизводња текстила и производња одевних предметаПроизводња хемикалија и хемијских производаПроизводња основних фармацеутских производа и препаратаПроизводња производа од гуме и пластикеПроизводња основних метала и производња металних производа, осим машина и уређајаПроизводња моторних возила, приколица и полуприколицаOстало прерађивачка индустрија

32

Индикатори спољнотрговинске активности Значај земље у светској трговини

У 2017. отвореност економије, мерена као удео укупне спољнотрговинске размене у БДП достигла је 113,7% БДП, док је покривеност увоза робе и услуга извозом износила 85,6%.

У односу на преткризни период, отвореност је увећана за половину, а покривеност за три петине.

Извор: РЗС, Национални рачуниИзвор: РЗС, Светска трговинска организација*Процена обима светске трговине на основу процене раста СТО.

0

20

40

60

80

100

120

2001-Q1Q2 Q3 Q4

2002-Q1Q2

Q3Q4

2003-Q1

Q2

Q3

Q4

2004-Q1

Q2

Q3

Q4

2005-Q1

Q2

Q3

Q4

2006-Q1

Q2

Q3

Q4

2007-Q1

Q2

Q3

Q42008-Q1

Q2Q3

Q42009-Q1Q2Q3

Q42010-Q1Q2Q3

Q42011-Q1

Q2Q3

Q4

2012-Q1

Q2

Q3

Q4

2013-Q1

Q2

Q3

Q4

2014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

Q2

Q3Q4

2017-Q1Q2

Q3Q4

Покривеност увоза извозом Извоз робе и услуга као % БДП-а

Увоз робе и услуга као % БДП-а Степен отворености економије

0,03

0,04

0,05

0,06

0,07

0,08

0,09

0,10

0,11

Учешће Србије у светском извозу, у %

33

Спољни дуг/извоз робе и услуга Спољни дуг/БДП

*Према критеријумима Светске банке, земља је ниско задужена ако је однос спољног дуга и извоза робе и услуга испод 132%, а високо задужена ако је тај однос изнад 220%.

*Према критеријумима Светске банке, земља је ниско задужена ако је однос спољног дуга и БДП-а испод 48%, а високо задужена ако је тај однос изнад 80%.

Србија се према критеријумима Светске банке налази у категорији средње задужених земаља. Значајно су побољшани индикатори екстерне солвентности почев од 2013. године. Однос спољног дуга према извозу је значајно снижен, док је рацио спољни

дуг/БДП стабилизован са трендом смањења.

Извор: НБС, МФИН

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280

300

%

зад

уж

ено

стн

иск

а

ср

едњ

а

ви

сок

а

20

30

40

50

60

70

80

90

100

%

зад

уж

ено

стн

иск

а

ср

едњ

а

в

исо

ка

Укупан спољни дуг на крају четвртог квартала 2017. године износио је 25,7 млрдевра, и у поређењу са крајем претходне године смањен је за 758,9 мил. евра.

• Смањење спољног дуга у четвртомкварталу у поређењу са крајемпретходне године резултат је смањенезадужености јавног сектора, али ислабљења долара у односу на евро;

• Истовремено у структури спољногдуга, смањена је задуженост јавногсектора за 1,79 млрд евра и износио је13,89 млрд евра, док је дуг приватногсектора повећан за 1 млрд евра иизносио је 11,84 млрд евра;

• У чевртом кварталу, мг, побољшани супоказатељи солвентности посматраникао рацио спољни дуг према извозуробе и услуга, као и спољни дуг премаБДП.

Извор: НБС

Спољни дуг, у мил. евра

34

71,8

73,7

76,2

80,982,3

78,0

75,7

74,8

74,7

74,2

77,8

77,1

80,5

79,9

78,6

78,3

75,8

75,2

74,7

76,5

75,0

72,2

72,5

69,9

62

64

66

68

70

72

74

76

78

80

82

84

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000


2012 2013 2014 2015 2016 2017

Јавни сектор Приватни сектор Укупно у % БДП (десна скала)

ИНФЛАЦИЈА,ДЕВИЗНИ КУРС И

МОНЕТАРНА КРЕТАЊА



Доприноси месечној инфлацији, п.п.

• У марту су потрошачке цене у односу на претходни месец биле благовеће за 0,1%, пре свега због повећања цена меса и воћа;

• Регулисане цене су у марту биле непромењене у односу на претходнимесец. На међугодишњем нивоу регулисане цене су забележиле раст,који је био вођен растом цена дувана и електричне енергије.

Инфлација се у марту 2018. године на међугодишњем нивоу, по први пут кретала испод доње границе дозвољеног одступања од циља НБС (3%±1,5 п.п). У овом периоду инфлација је

износила 1,4%, што је било опредељено, пре свега, повећањем цена дувана, воћа, туристичких аранжмана, меса и електричне енергије. Као резултат и даље присутних

ниских инфлаторних притисака, у априлу 2018. године НБС је смањила референтну каматну стопу за 0,25 п.п. на најнижи ниво од 3,00%.

Инфлација, међугодишње стопе раста, у %

36

Извор: РЗС, НБС

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

нА

пр

Ју

лО

кт

Ја

н

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Референтна каматна стопа Потрошачке цене

Циљана инфлација Коридор инфлације

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

р

2015 2016 2017 2018

Услуге Енергија

Индус.произ. без хране и енерг. Прерађена храна

Непрерађена храна УКУПНО

37

Крајем првог квартала потрошачке цене су забележиле повећање од 0,8% у односу на крај претходног квартала.

Инфлација, тромесечне стопе раста, у %

Доприноси тромесечној стопи раста инфлације, п.п.

• Допринос расту цена у овом периоду дало је пресвега повећање цена поврћа, воћа и дувана, док су усупротном смеру деловале пре свега ценетуристичких аранжмана, обуће и одеће.

Извор: РЗС

Инфлација, међугодишње стопе раста, у %

1,1

1,8

-0,5

-0,2

1,2

0,8

0,3

-0,6

1,4

0,7

-0,1

-0,5

0,40,5

0,20,4

2,4

0,5

-0,2

0,2

0,8

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2013 2014 2015 2016 2017 2018

-1,2

-0,8

-0,4

0,0

0,4

0,8

1,2

1,6

2,0

2,4

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2015 2016 2017 2018

УслугеИндустријски производи без хране и енергијеЕнергијаПрерађена хранаНепрерађена храна

11,2

9,8

4,9

2,2 2,3

1,2

2,11,7 1,9 1,9

1,41,6

0,60,4

0,6

1,6

3,6 3,6

3,23,0

1,4

0

2

4

6

8

10

12

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2013 2014 2015 2016 2017 2018

• У односу на исти месец 2017. године, динар је у просеку у марту 2018. године забележио номиналну и реалну апрецијацију (од по4,8%, респективно);

• Ефективни девизни курс у марту је апрецирао за 7,7%, мг, реално.

Извор: НБС

Реални и номинални курс, индексидецембар 2010=100

Кретање девизног курса и интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту

Ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара НБС је у марту интервенисала на међубанкарском девизном тржишту куповином девиза

у износу од 400 мил. евра.

38

-500

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

95

100

105

110

115

120

125

130

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Интервенције НБС, нето, мил. евра (десна скала)

Просечан девизни курс - EUR/RSD

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Дец

Ма

р

Ју

н

Сеп

Дец

Ма

р

Ју

н

Сеп

Дец

Ма

р

Ју

н

Сеп

Дец

Ма

р

Ју

н

Сеп

Дец

Ма

р

Ју

н

Сеп

Дец

Ма

р

Ју

н

Сеп

Дец

Ма

р

Ју

н

Сеп

Дец

Ма

р

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Просечни реални девизни курс - EUR/RSD

Просечни номинални девизни курс - EUR/RSD

Привредни раст, као и раст кредитне активности банака допринели су наставку високог међугодишњег раста монетарних агрегата и у марту.

Извор: НБС

Новчана маса М3

39

• Монетарни агрегати М1 и М2 су умарту забележили раст од 9,4% и8,5%, мг, респективно. Овако високестопе раста остварене су пре свегазбог снажног раста трансакционихдепозита, али и раста ороченихдинарских депозита. Истовремено,услед знатно споријег растадевизних депозита, најширимонетарни агрегат М3 је повећан понижој стопи (3,3%). Бржи расттрансакционих депозита од растаготовог новца у оптицају утицао јена силазну путању његовог учешћау новчаној маси М1, што указује насве већи значај безготовинскихоблика плаћања;

• У марту је забележен растдинарског примарног новца од 5,9%мг, што је великим делом резултатинтервенција НБС намеђубанкарском девизномтржишту, куповином девиза.

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

мл

рд

РС

Д

Новчана маса М1 Орочени динарски депозити Девизни депозити

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000

мл

рд

РС

Д

Готов новац у оптицају Депозити по виђењу Готов новац у М1

Кредитна активност расте у складу са растом привредне активности, док се учешће проблематичних кредита смањује. Каматне стопе на динарске кредите банака прате тренд

снижења референтне каматне стопе, па је тако у априлу 2018. године сужен коридор каматних стопа са ±1,50 п.п. на ±1,25 п.п.

• Учешће проблематичних кредита банкарскогсектора у укупним кредитима наставило је дасе смањује и у фебруару 2018. године јеизносило 9,6%.

Извор: НБС и РЗС

БДП и кредитна активност, међугодишње стопе раста

Проблематични кредити, млрд динара

Напомена: Домаћи кредити по искључењу ефекта курса и промене цена

40

• Ублажавање монетарне политике упоследњих неколико година утицало је нанаставак пада каматних стопа на динарскекредите и током 2018. године. У марту,кредитну активност банака карактеришераст од 2,2%, мг. У овом периоду повећани супозајмљени извори средстава, пре свегадинарски депозити, уз значајан растспољних извора финансирања. Посматранопрема валутној структури повећано јеучешће девизних извора финансирања иизносило је око 52%;

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

БДП Домаћи кредити

21.422.2 23.0 23.0

21.522.6 22.8 22.0 21.6

20.920.2

19.5

17.0 16.815.6

12.2

9.8 9.6

0%

5%

10%

15%

20%

25%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 II

2013 2014 2015 2016 2017 2018

Привреда Становништво Остали NPL % (бруто)

Укупна кредитна активност у марту је забележила раст од 2,2%, мг, номинално. Регистровано номинално смањење пласмана привреди је последица растерећивања банака по основу ненаплативих потраживања. Истовремено, кредитна активност

становништву наставља висок раст, који је износио 6,9%, мг, номинално, а био је готово у целости опредељен снажним растом готовинских кредита (20,4%), али истовремено снажан раст су забележили и потрошачки кредити (15,6%). Каматна стопа на

укупне новоодобрене динарске кредите у марту је благо смањена за 0,2 п.п, мг. и износила је 9,17%, уз повећање укупних новоодобрених кредита за 21,5% мг.

Извор: НБС

Kредитна активност, доприноси мг. стопи

Стопе раста пласмана привреди и становништву, међугодишње стопе раста

41

Новоодобрени кредити привреди, по наменама, у млрд динара

Новоодобрени кредити становништву, по наменама, у млрд динара

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Привреда Становништво

-10

-5

0

5

10

15

20


2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Привреда Становништво Укупно

0

20

40

60

80

100

120

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

р

2015 2016 2017 2018

Инвестициони Остали За обртна средства

0

10

20

30

40

50

60

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

р

2015 2016 2017 2018

Стамбени Потрошачки Готовински Остали

Девизне резерве НБС у марту су значајно повећане у односу на претходни месец за 443,9 мил. евра, а биле су довољне за покривеност више од пет месеци увоза

робе и услуга.

Извор: НБС, прерачунато у МФИН

Девизне резерве и покривеност увоза робе и услуга

42

• Значајно повећање девизних резерви у марту било је у највећојмери последица прилива по основу активности Народне банкеСрбије на домаћем девизном тржишту – куповином девиза. Упоређењу са мартом 2017. године девизне резерве НБС суповећане за 504,5 мил. евра и износиле су 10,24 млрд евра. Ниводевизних резерви НБС био је довољан за покривеност новчанемасе М1 од 191%.

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

8.000

8.500

9.000

9.500

10.000

10.500

11.000

11.500

12.000

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Девизне резерве НБС Девизна штедња становништва (десна скала)

3

4

5

6

7

8

9

10

0

2

4

6

8

10

12

14

мес

еци

мл

рд

ев

ра

Девизне резерве НБС (лева скала)

У месецима увоза робе и услуга (десна скала)

ФИСКАЛНА КРЕТАЊА



У периоду јануар-март 2018. године, на нивоу опште државе остварен је фискални суфицит у износу од 3,7 млрд динара, док је у истом периоду 2017.

године суфицит опште државе износио 11,8 млрд динара.

Извор: Министарство финансија

Консолидовани месечни приходи, расходи и дефицит, у млрд РСД. Приходи, расходи и резултат по нивоима власти у периоду јануар-март 2018. и 2017. године.

44

*укључујући трансфере

-25,0

-4,8

-16,1

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

0

50

100

150

200

250

2016 2017 2018

Резултат (десна оса) ЈАВНИ ПРИХОДИ ЈАВНИ РАСХОДИ

Јан-Мар,млрд дин

2018 2017 Стопа раста/пада

приходи расходи резултат приходи расходи резултат приходи расходи

Република 266,7 260,3 6,5 257,7 250,5 7,2 3,5 3,9

ООСО 201,4 211,110 -9,7 194,4 198,2 -3,8 3,6 6,5

Путеви и Коридори 9,7 10,0 -0,3 5,9 7,0 -1,1 63,9 42,1

Локал 63,0 57,9 5,0 61,2 53,7 7,6 2,8 7,9

Ап Војводина 14,3 12,1 2,2 13,1 11,0 2,1 9,6 9,9

Укупно* 555,1 551,4 3,7 532,3 520,5 11,8 4,3 5,9

45

Први пут од 2005. године, оба показатеља фискалне позиције су позитивна. Укупан фискални суфицит у 2017. години износио је 1,2% БДП, што представља прилагођавање од 2,4% БДП у односу

на 2016. годину. Примарни фискални суфицит износио је 3,9% БДП.

Фискални резултат опште државе и примарни резултат у периоду од 2006. до 2017. године, % БДП и апсолутни износи.


Доприноси динамике прихода и расхода кретању фискалног баланса, % БДП (негативан предзнак = повећање дефицита)

-1,5

-1,9

-2,6

-4,4-4,6

-4,8

-6,8

-5,5

-6,6

-3,7

-1,3

1,2

-0,2

-1,3-2,1

-3,8-3,6 -3,6

-5,0

-3,1-3,8

-0,5

1,8

3,9

-8,0

-6,0

-4,0

-2,0

0,0

2,0

4,0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

% Б

ДП

Фискални резултат Примарни фискални резултат

-2,7

-0,4 -0,7

-1,8

-0,2

-0,2

-2,0

1,4

-1,1

2,92,4 2,4

-4,0

-3,0

-2,0

-1,0

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Приходи Расходи Резултат

млрд дин 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Фискални резултат

20,7 -30,9 -45,0 -72,0 -127,1 -141,0 -163,5 -245,2 -212,1 -258,1 -149,1 -54,0 52,3

Примарни резултат

37,4 -3,3 -31,3 -56,4 -108,6 -109,9 -121,8 -180,1 -121,7 -147,3 -20,3 77,2 173,0

46

Током Q1 2018. године остварен је истовремено примарни и укупни фискални суфицит.Фискални суфицит реализован у првом кварталу текуће године износи 0,4% БДП, док

примарни фискални суфицит износи 4,3% БДП.

Фискални резултат опште државе и примарни резултат, квартално кретање у периоду од 2010. до 2018. године, млрд РСД

-120,0

-100,0

-80,0

-60,0

-40,0

-20,0

0,0

20,0

40,0

60,0

80,0Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Фискални резултат Примарни фискални резултат

47Извор: Министарство финансија

У периоду јануар-март 2018. године у поређењу са истим периодом претходне године, највећи појединачни раст на приходној страни је забележен код пореза на добит, док је на расходној

страни, највећи раст забележен на категорији капиталних расхода.

Динамика јавних прихода (по категоријама) у 2017. и 2018. години

Динамика јавних расхода (по категоријама) у 2017. и 2018. години

7,0

21,4

0,7

18,6

7,23,6

9,9

-15,0

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Порез на доходак грађана

Порез на добит Порез на додату вредност

Акцизе Царине Остали порески приходи

Доприноси Непорески приходи

%

у м

лр

д д

ин

.

2017 2018 Номинални раст/пад (десна скала)

13,19,9

-11,4-5,0

3,4 -8,6

140,6

-27,1

-40

-20

0

20

40

60

80

100

120

140

160

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

Расходи за запослене Куповина роба и услуга

Отплата камата Субвенције Социјална помоћ и трансфери

Остали текући расходи

Капитални расходи Буџетске позајмице и активиране гаранције*

%

у м

лр

д д

ин

.

2017 2018 Номинални раст/пад (десна скала)

* износ не укључује активиране гаранције ЈП Путеви Србије, које су укључене у отплату страног дуга

Посматрано по структури, индиректни порези чине 41,6% консолидованих јавних прихода, док расходи за плате и пензије

опредељује више од половине укупне јавне потрошње (52%).


Структура консолидованих јавних расхода

у периоду јануар-март 2018. године, у %

Структура консолидованих јавних прихода

у периоду јануар-март 2018. године, у %

48

Порез на доходак грађана

8,5%

Порез на добит 4,8%

Порез на додату

вредност23,3%

Акцизе16,2%

Царине2,1%

Остали порески приходи

3,6%

Социјални доприноси

30,1%

Непорески приходи

11,1%

Донације0,3%

Расходи за запослене

24,7%

Куповина роба и услуга

14,1%

Отплата камата8,9%

Субвенције3,8%

Пензије27,3%

Накнаде незапосленим

лицима0,5%

Накнаде за боловања

0,7%

Социјална помоћ и остали

трансфери домаћинствима

9,8%

Остали текући расходи

2,3%

Капитални расходи

6,1%

Активиране гаранције

0,9%Буџетски кредити

0,8%

Посматрано по нивоима власти, републички буџет је највећи генератор јавних прихода, док на расходној страни, поред буџета Републике значајно

учешће има и ПИО фонд (по основу исплате пензија).

Структура консолидованих јавних прихода по нивоима власти у периоду јануар-март 2018. године, у %*


Структура консолидованих јавних расхода по нивоима власти у периоду јануар-март 2018. године, у %*

49

Буџет Републике

56,3%

ПИО Фонд21,1%

Републички фонд

здравственог осигурања

8,2%

Национална служба за

запошљавање1,2%

Фонд СОВО0,1%

ЈП "Путеви Србије" и

''Коридори Србије''

1,1%

Локални ниво власти

12,1%

* Без трансфера од других нивоа власти

Буџет Републике

41,9%

ПИО Фонд28,7%

Републички фонд

здравственог осигурања

11,8%

Национална служба за

запошљавање0,8%

Фонд СОВО0,3%

ЈП "Путеви Србије" и

''Коридори Србије''

2,1%

Локални ниво власти14,4%

* Без трансфера другим нивоима власти

50

Доприноси годишњој стопи раста прихода опште државе, п.п, у периоду од 2006. до 2018. године


Номинални раст укупних јавних прихода у периоду јануар-март 2018. године износи 5,3%, док номинални раст укупних јавних расхода износи 7,3% . На приходној страни највећи допринос расту потекао је од

социјалних доприноса, акциза и пореза на добит. На расходној страни, у истом периоду, расту укупних јавних расхода највише доприноси бржи раст расхода за запослене, пензија али и капиталних расхода.

Доприноси годишњој стопи раста расхода опште државе, п.п. у периоду од 2006. до 2018. године. (Субвенције обухватају и нето буџетске позајмице и активиране гаранције)

-5

0

5

10

15

20

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

п-п

.

Порез на доходак Порез на добит

ПДВ Акцизе

Царине Социјални доприноси

Остали порески приходи Непорески приходи и донације

Укупно стопа раста/пада

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

п.п

.

Расходи за запослене Робе и услуге и остали текући

Камате Субвенције

Пензије Социјална давања

Капитални расходи Укупно стопа раста/пада

У структури консолидованих прихода доминирају ПДВ и социјални доприноси. У посматраном периоду знатно је повећано учешће акциза, док се учешће царина смањује услед примене ССП.

Укупни порески приходи државе у 2017. години повећани су реално за 5,2% у односу на претходну годину, пре свега захваљујући повећаној наплати пореза на добит правних лица, пореза на доходак

грађана, ПДВ и акциза.

Структура консолидованих прихода, у периоду од 2005. до 2017. године, у %


Учешће консолидованих прихода у БДП, у периоду од 2005. до 2017. године

51

28,624,8 25,4 25,3 24,7 25,0 25,1 25,0 24,7 25,3 24,5 24,6 24,3

12,5

13,1 11,1 11,4 11,1 10,9 11,1 11,2 10,1 9,0 8,7 8,4 8,5

1,42,0 2,8 3,3

2,6 2,5 2,8 3,73,9 4,5

3,7 4,4 5,7

9,49,6 9,4 9,2 11,2 11,9 12,5 12,3 13,3 13,1

13,9 14,4 14,2

5,25,0 5,5 5,4 4,0 3,5 2,8 2,4 2,1 1,9 2,0 2,0 2,0

28,429,5 29,9 30,5 31,1 29,6 29,8 30,3 31,8 31,4

29,8 28,6 28,8

3,23,3 3,1 3,0 3,1 3,6 3,2 2,9 2,8 3,5

3,7 3,7 3,6

11,5 12,6 12,8 11,9 12,2 13,1 12,6 12,2 11,1 11,213,6 13,9 12,9

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

ПДВ Порез на доходак

Порез на добит Акцизе



10,7

3,8

2,5

6,3

0,9

12,7

1,6

5,7

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

% Б

ДП

ПДВ Порез на доходак

Порез на добит Акцизе



52

Међугодишње кумулативне стопе раста ПДВ (индекси)

Настављен је тренд раста укупне бруто наплате ПДВ, захваљујући расту и променама у структури потрошње уз задржавање достигнутог нивоа

ефикасности наплате.


Бруто наплаћени ПДВ у периоду 2012. до марта 2018. године (оригинална, десезонирана и тренд-циклус серија)

95

100

105

110

115

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

2015 2016 2017 2018

Бруто домаћи ПДВ

Бруто укупан ПДВ

20000

25000

30000

35000

40000

45000

50000

55000

60000

65000

70000

Ја

н

Ма

рМ

ај

Ју

лС

еп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

еп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

еп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

еп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

в

Ја

нМ

ар

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

ми

л д

ин

Бруто ПДВ Бруто ПДВ дсз Бруто ПДВ тренд-циклус

53

Структура прихода од акциза у периоду од 2005. до 2017. године.


Структура прихода од акциза у периоду од 2005. до 2017. године показује да је доминантно учешће акциза на деривате нафте постепено смањивано током периода због планског подизања висине акцизног оптерећења

дуванских производа. У периоду јануар-март 2018. укупна наплата акциза је повећана за 12,1 млрд РСД у односу на исти период претходне године, односно, реално за 16,7%. Ово повећање највише се дугује повећању

наплате акциза на деривате нафте, где је забележен раст наплате од 9,7 млрд РСД, односно, реално за 30% у односу на исти период 2017. године.

Структура прихода од акциза у периоду јануар-март 2018. године (горњи) и висина појединачних категорија у периоду јануар-март 2017. и 2018. годинe (доњи)

61,8 58,9 55,3 54,9 55,2 52,8 52,1 50,1 52,357,1

53,2 54,2 52,8

26,7 30,1 34,9 35,7 37,5 39,9 40,5 42,2 40,936,5

37,7 34,5 35,4

11,5 11,0 9,9 9,3 7,3 7,2 7,4 7,7 6,8 6,47,6

5,7 5,8

1%5,5 6,0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Акцизе на нафтне деривате Акцизе на дуванАкцизе на алкохол и кафу Акциза на електричну енергију

44,0 51,1 54,5 60,574,3 80,4 89,0 90,7

107,2121,3 127,4

143,9 147,8

19,026,1

34,439,3

50,660,8

69,276,4

83,877,6

90,3

91,899,1

0

50

100

150

200

250

300

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

мл

рд

РС

Д

Акцизе на нафтне деривате

Акцизе на дуван

Акцизе на алкохол и кафу

Акциза на електричну енергију

Моторни бензин9,0%

Дизел гориво (гасна уља)

31,4%

ТНГ3,5%

Дувански производи

38,1%Пиво2,6%

Остала алкохолна пића0,7%

Кафа0,7%

Електрична енергија

6,2%

30,2

26,7

2,30,6

5,1

39,8

29,3

2,50,5

4,8

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Акциза на деривате нафте

Акциза на дуванске прерађевине

Акциза на алкохолна пића

Акциза на кафу Акциза на електричну енергију за крајњу

потрошњу

мл

рд

ди

на

ра

2017 2018

У 2017. је настављен пад учешћа расхода за камате започет у претходном периоду. У структури консолидованих расхода и даље доминирају расходи за запослене и пензије. Мере

фискалне консолидације довеле су до постепеног смањивања учешћа ових расхода у БДП. Учешће укупних расхода у БДП, током 2017. године опало је за 1,5% БДП.

Структура консолидованих расхода у периоду од 2005. до 2017. годинe, у %


Учешће консолидованих расхода у БДП, у периоду од 2005. до 2017. године

54

27,4 25,7 25,7 27,2 26,8 25,6 26,4 25,7 26,5 24,4 22,7 22,0 22,2

16,916,6 17,4 16,0 15,9 16,0 16,4 16,0 15,8

16,516,4 17,9 19,0

2,43,2 1,6 1,3 1,7 2,4

2,9 4,0 5,4 6,17,0 6,9 6,3

8,27,1 7,3 7,8 6,7 7,8

7,1 8,98,3 10,8

9,1 8,2 8,1

26,8

24,9 23,826,2 29,2 27,8 27,7

27,628,4 27,0

26,6 26,1 25,9

12,1

13,513,7

13,112,7 13,0 12,2 10,4

10,8 10,011,9 11,6 11,6

6,28,9 10,5 8,4 7,0 7,4 7,3 7,4

4,8 5,1 6,2 7,3 7,0

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Капитални расходи Социјална давања

Пензије Субвенције, буџетске позајмице и гаранције

Камате Робе и услуге и остали текући


9,5

8,2

2,7

3,5

11,1

5,0

3,0

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

% Б

ДП

Расходи за запослене Робе и услуге и остали текући

Камате Субвенције, буџетске позајмице и гаранције

Пензије Социјална давања

Капитални расходи

55

Однос расхода за запослене и масе пензија са укупним јавним приходима

Извор: Министарство финансија, подаци ПИО фонда

Учешће расхода за плате и пензије у укупним приходима је релативни показатељ фискалног напора на приходној и расходној страни.

Корисници пензије и структура по основу добијања пензије, однос расхода за пензије и пореза и доприноса на зараде

26,6% 26,5%

26,8%

28,9%

29,7%

28,4%

29,5%30,0%

30,1%

28,2%

24,7%

22,7%

21,6%

26,1%

25,8%24,8%

27,7%

32,3%

30,8%31,0%

32,2% 32,4%

31,3%

28,9%

26,8%

25,2%

20%

22%

24%

26%

28%

30%

32%

34%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017


Пензије

Део прихода који одлази на финансирање расхода за зараде и пензије

Након фискалне консолидације, све мањи део прихода троши се на финансирање плата и пензија.

Од 2015. године, број корисника пензија се смањује збогпооштрених услова пензионисања (параметарска реформа иактуарски пенали) и боље контроле услова за стицањеинвалидских пензија. Однос исплаћене масе пензија и износапореза и доприноса (апроксимација зарада), приказује кретање иодрживост финансирања расхода за пензије (нижа вредност =побољшање).

1.064.380

1.070.104

1.076.890

312.357

303.077

293.835

359.205354.957349.710

60

65

70

75

80

85

0

200.000

400.000

600.000

800.000

1.000.000

1.200.000

1.400.000

1.600.000

1.800.000

2000 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018II

Старосна Инвалидска Породична Пензије укупно/Порези на рад (десна скала)

56

Структура расхода за субвенције опште државе у периоду јануар-фебруар 2018. у млрд РСД и учешће у %:

20

13 159 11 12

7

66

58 6

25

2730

2522 25

12

12

11

811

16

3

44

4

6

6

7

6

3

346

4

1817

3

24 26

19 18 1621

3 5 5 5 5 52 1 0 1 1 1

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2012 2013 2014 2015 2016 2017

привреда путеви

пољопривреда железница

енергетика култура (јавни сервиси)

остале субвенције из буџета Републике субвенције које исплаћују општине и градови

субвенције које исплаћује АП Војводина туризам

Буџет Републике је у претходној години највише субвенционисао пољопривреду, железницу и приватне инвестиције. На локалном нивоу, највише субвенција дато је локалним ЈKП, док је са

покрајинског нивоа највише исплаћено у области водопривреде, пољопривреде и културе.

Структура расхода за субвенције опште државе 2012 – 2017:

привреда; 0,0; 0%

путеви; 2,3; 20%

пољопривреда; 0,1; 1%

железница -текуће

субвенције; 1,9; 16%

железница -капиталне

субвенције; 2,7; 23%

енергетика; 1,0; 8%

култура (јавни сервиси); 0,7;

6%

остале субвенције из

буџета Републике; 0,2;

1%

субвенције које исплаћују општине и

градови; 2,7; 23%

субвенције које исплаћује АП

Војводина; 0,2; 2%

57

Циклично прилагођени и структурни биланс пружају објективнију слику фискалне позиције земље. Циклично прилагођени примарни дефицит се смањује од 2012. године, а у 2017. остварен је циклично

прилагођени фискални суфицит, док је примарни суфицит остварeн годину дана раније. Мере консолидације условиле су у датом моменту проциклично-рестриктивни карактер фискалне политике.

Оцена производног јаза, циклично прилагођеног* и структурног фискалног примарног биланса** , 2005-2017


Карактер фискалне политике, фискални импулс и производни јаз***

* За оцену циклично прилагођеног фискалног биланса коришћена је дезагрегирани приступ ОЕЦД методологије. Детаљнији опис коришћене може се пронаћи у Фискалној стратегији за 2013. годину са пројекцијама за 2014. и 2015. годину или путем линка http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=8626. ** Структурни примарни биланс се добија искључивањем прихода и расхода по основу камата, као и једнократних прихода и расхода из циклично прилагођеног резултата. *** Карактер фискалне политике се оцењује комбиновањем производног јаза и тзв. фискалног импулса. Фискални импулс дефинише фискалну политику као експанзивну или рестриктивну и у овом случају је добијен као разлика два узастопна структурна примарна биланса.

-7,0

-5,0

-3,0

-1,0

1,0

3,0

5,0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

% Б

ДП

Производни јаз Фискални биланс

Циклично прилагођени фискални биланс

Структурни примарни фискални биланс

20062007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

-3 -2 -1 0 1 2 3 4

Фи

ска

лн

и и

мп

ул

с

Производни јаз

проциклично -рестриктивна

проциклично -експанзивна

контрациклично- рестриктивна

контрациклично- експанзивна

http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=8626

58

Током 2017. године, нето задуживање је били негативно, што је уз додатне факторе довело до смањења апсолутног износа јавног дуга. Успех фискалне консолидације се огледа и у паду

односа издатака за сервисирање јавног дуга и јавних прихода. Остварен фискални суфицит на крају 2017. допринео је повећању ликвидности.

Структура финансирања и фискални резултат (позитиван предзнак = дефицит), млрд динара


-36

-52

-100

-50

0

50

100

150

200

250

300

-600

-400

-200

0

200

400

600

800Финансијски одливи

Финансијски приливи

Нето фин. прилив - нето задуживање (десна скала)

Фискални резултат (десна скала) (негативна вредност = суфицит)

Однос издатака за сервисирање дуга у јавним приходима (главница + камата)

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

%

Камата/Јавни приходи

Главница/Јавни приходи

59

0,0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

2014 2015 2016Фискални подиндекс Подиндекс макро-финансијске конкурентности

S0 индикатор Праг фискалног подиндекса

Праг финансијског подиндекса S0 праг

БелгијаБугарска

ЧешкаДанска

Немачка

Естонија

Ирска

ШпанијаФранцуска

Хрватска

Италија

Кипар

Летонија

Литванија

Луксембург

Мађарска

Малта

Холандија

Аустрија

Пољска

Португал

Румунија

Словенија

Словачка

Финска

Шведска

Уједињено Краљевство

Србија 2016Србија 2015

Србија 2014

0,0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,00 0,10 0,20 0,30 0,40 0,50 0,60 0,70

По

ди

нд

екс

ма

кр

о-ф

ин

ан

сијс

ке

ко

нк

ур

ентн

ост

и

Фискални подиндекс

ЗОНА ФИСКАЛНОГ РИЗИКА

S0 изнад дефинисаног прага

Извор : Еуростат за ЕУ, МФИН за Републику Србију

S0 индикатор краткорочне фискалне одрживости

S0 индикатор са фискалним подиндексом и подиндексом макро-финансијске конкурентности за Републику Србију за период 2014-2016. године*

Европска комисија је за оцену краткорочне фискалне одрживости дизајниралакомпозитни индикатор S0 којим се кроз идентификацију потенцијалних краткорочнихризика у текућој години настоји антиципирати фискални стрес у наредној години.

Сматра се да је земља у краткорочном ризику од фискалног стреса само уколиковредност свеукупног S0 индикатора прелази дефинисани праг .

Поред вредности за целокупан индикатор, ради лоцирања сфере из које ризик потиче,разматрају се и вредности његова два подиндекса, фискалне и макро-финансијскеодрживости. Вредности ових подиндекса изнад дефинисаних прагова указује на могућеизазове у фискалној или макро-финансијској сфери.

Позитивни ефекти мера фискалне консолидације, започете 2014. године у оквируреализације аранжмана са ММФ, огледају се у снижавању вредности фискалногподиндекса током 2015. и 2016. године. У 2016. години испод дефинисаних прагованашли су се целокупан композитни индикатор као и оба његова подиндекса што указујуда начелно не постоји краткорочна опасност од фискалне нестабилности, као и да немаизражених ризика који потичу из сфера које покривају подиндекси. (горњи левиграфикон)

На основу података Евростата за земље ЕУ и обрачуна Министарства финансија заРепублику Србију, у 2016. години ни једна од посматраних земаља није изложенакраткорочном ризику реализације фискалног стреса, будући да вредност S0 нигде непрeлази дефинисани праг. (горњи десни графикон) Поједине земље се суочавају сафискалним односно макро-финансијским изазовима, док се Република Србија заједноса већином земаља ЕУ налази унутар дефинисаних прагова S0 индикатора. (доњи десниграфикон)

0,19

0,46

0,0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

Бел

гија

Ита

ли

ја

Ки

па

р

По

рту

гал

Ује

ди

њен

о К

ра

љев

ств

о

Шп

ан

ија

Сл

ов

ач

ка

Фр

ан

цу

ска

Ма

ђа

рск

а

Лет

он

ија

Лу

ксе

мб

ур

г

По

љск

а

Бу

гар

ска

Ир

ска

Ру

му

ни

ја

Ест

он

ија

Ср

би

ја

Фи

нск

а

Ли

тва

ни

ја

Хо

ла

нд

ија

Чеш

ка

Да

нск

а

Хр

ва

тск

а

Ма

лта

Ау

стр

ија

Сл

ов

ени

ја

Шв

едск

а

Нем

ач

ка

S0 2016 S0 прагИзвор: Еуростат

S0, земље ЕУ и Србија, 2016. година

Фискални подиндекс и подиндекс макро-финансијске конкурентности за земље ЕУ за 2016. годину и Републику Србију за 2014, 2015 и 2016. годину

*Обрачун S0 индикатора за Републику Србију, урађен од стране Министарства финансија, базира се на

методологији Европске комисијеʺFiscal Sustainability report 2015ʺ 25, Јануар 2016, 157-158.

Извор: МФИН

60

Кретање рација ефикасности опорезивања потрошње и наплате ПДВ, тзв. C-efficiency показатељи у периоду од 2006. до 2017. године.

Након снажног раста у претходном периоду, у 2017. години ефикасност наплате ПДВ је остала на нивоу из претходне године. Порасту учешћа ПДВ у БДП допринео је општи раст потрошње и раст ефективне пореске

стопе. Промене у структури потрошње под утицајем раста куповне моћи становништва, подигле су ефективну пореску стопу на највиши ниво од увођења ПДВ.


Структура промета, ефективна* ПДВ стопа и фактори који утичу на развој ефикасности опорезовања потрошње и учешће ПДВ у БДП

(доњи графикон)

• Рација ефикасности наплате представљају однос стварне наплате са потенцијалним нивоом ПДВ при одређеним условима.

• У случају C - ефикасности наплате у однос се доводи потенцијални ПДВ добијен множењем ефективне пореске стопе и потрошње (C+G) и стварно наплаћен ПДВ. Тако изражен ПДВ подразумева потпуно ефикасну наплату у постојећем систему пореских стопа и са постојећом структуром потрошње.

• Укупна C – ефикасност се добија из потенц. ПДВ који би био остварен при пуној наплати, јединственој стопи и непостојању изузећа (VAT exemptions). Последично, укупан јаз који постоји код овог концепта се може декомпоновати на 2 дела: јаз пореске политике (системски ПДВ јаз) и јаз наплате.

• Системски ПДВ јаз (policy gap) приказује ефекте тренутне регулативе ПДВ и структуре потрошње тј. рефлектује кретање ефективне стопе ПДВ, а добија се као разлика укупног јаза и јаза наплате. Јаз наплате (compliance gap) може да укаже на висину статистички обухваћеног, а неопорезованог дела сиве и црне економије.

• Структура промета указује на промене структуре потрошње и поред висине законских пореских стопа делује на кретање ефективне стопе ПДВ.

*Ефективне стопе израчунате су на основу података из пореских и царинских пријава и самим тим нису засноване на међународној методологији обрачуна овог показатеља.

Доприноси промени учешћа ПДВ/БДП

Ефективне стопе израчунате су на основу података из пореских и царинских пријава

0,00

0,05

0,10

0,15

0,20

0,25

0,30

0,35

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1,0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Системски ПДВ јаз (десна скала) Јаз ПДВ наплате (десна скала)

C ефикасност наплате Укупна C ефикасност

11,5%

12,0%

12,5%

13,0%

13,5%

14,0%

14,5%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Ефективна* ПДВ стопа (десна скала) Промет по општој стопи

Промет по посебној стопа Промет ван ПДВ система

0,31

-0,28

-0,68

0,10

-0,36

0,20

-0,43

0,66

-0,19

0,35

0,08

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

п.п

∆ C/Y ∆ C - ефикасност наплате ∆ Ефективна ПДВ стопа ∆ ПДВ/Y

61

Кретање бруто наплате, повраћаја и нето ПДВ од 2006. до 2017. године (млрд динара)

Постоји чврста веза у кретању агрегатног дохотка становништа* и наплаћеног бруто ПДВ, како на годишњем тако и на кварталном нивоу, услед релативно ниског нивоа дохотка и ниске склоности

штедњи. Од увођења ПДВ, раст бруто наплате је нешто бржи од раста наплаћеног нето ПДВ због раста ПДВ повраћаја. Такође, стабилна је веза између учешћа извоза у БДП и учешћа повраћаја у бруто

наплати.


Релације између појединих макроекономских величина и показатеља

кретања ПДВ наплате и повраћаја.

Агрегатни доходак* представља апроксимацију личне потрошње добијену на основу укупних процењених зарада, исплаћених пензија, социјалне помоћи и других примања становништва (без кредита, дознака и других извора дохотка).

Снажна веза која постоји између агрегатног дохотка и бруто наплате ПДВ још је израженија када се у релацију укључи и динарски изражен извоз. Индиректно, то је последица деловања извоза на укупну економску активност, а директно преко увозне и домаће компоненте, на бруто наплату ПДВ. Прелиминарна процена директног ефекта износи око 30%.

Рана расположивост и фреквентност ових података омогућава правовремену анализу и могућност вишеструке провере пројектованих вредности ПДВ за текући и наредни период.

Кретање повраћаја (учешће у бруто наплати) у знатној мери прати промену у структури и учешћу извоза у БДП. Кретање повраћаја може стога да послужи као рани индикатор извозне активности.

Вредност овог коефицијента (повраћаји/бруто ПДВ) одговара вредностима које остварују земље сличне привредне структуре и степена развоја.

Међугодишње стопе раста

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Нето ПДВ Повраћаји Бруто ПДВ

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

%

Бруто ПДВ Агрегатни доходак апрокс. + извоз

2006 2007 2008

2009

2010 2011

2012

32,33

2014

2015

20162017

R² = 0,923

15

20

25

30

35

40

45

18 20 22 24 26 28 30

Изв

оз/

БД

П

ПДВ повраћаји/бруто ПДВ наплата

62

Преглед процентуалног учешћа* прималаца нето зараде, пореско оптерећење (клин)** и процењени фискални приход по распонима зарада

Извор: Министарство финансија, OECD

Пореско оптерећење зарада у Србији је нешто ниже од просека ЕУ (изражено као тзв. порески „клин“). Одређени степен прогресивности опорезивања је присутан услед постојања неопорезивог

дела зараде. Даље смањивање пореског оптерећења и раст прогресивности настављени су подизањем неопорезивог дела зараде почетком 2018. године.

Упоредни преглед пореског оптерећења зарада ЕУ и Србији. Пореско оптерећење обрачунато на 67% зараде. ***

Пореско оптерећење обрачунато на 67% просечне зараде

• * Процентуално учешће прималаца зарада по распонима израчунато је на основу података Пореске управе о исплаћеним зарадама из новембра 2017. године. За обрачун оптерећења и фискалног прихода узета је централна вредност (медијана) појединачног распона.

• ** Порески „клин“ (међународно упоредива методологија) се обрачунава као учешће укупних пореза и доприноса у укупном трошку послодавца ((порези + доприноси)/бруто 2 зарада). За обрачун оптерећења коришћене су пореске стопе које важе од 2018. године.

• *** За потребе међународног поређења пореског оптерећења користи се порески „клин“, обрачунат на 67% просечне нето зараде појединца без деце. У овом распону налази се највећи број прималаца и у међународној пракси. За земље чланице ЕУ коришћени су последњи расположиви подаци Евростата за 2015. и 2016. годину.

38,6%

36,0%

36,5%

37,0%

37,5%

38,0%

38,5%

39,0%

39,5%

40,0%

40,5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

% фискалног прихода % прималаца нето зараде 2015

% прималаца нето зараде 2017 Порески клин (десна скала)

ма

кси

ма

лн

а о

сно

ви

ца

Израчунато пореско оптерећење (клин) просечне зараде (новембар 2017) при новој пореској политици у 2018. години

48

,3

47

,5

45

,3

43

,0

42

,8

41,

8

40

,8

40

,8

40

,2

39

,2

39

,0

38

,7

38

,3

37

,9

37

,8

37

,6

36

,3

36

,1

35

,9

35

,3

35

,1

34

,3

33

,6

33

,2

31,

2

30

,6

30

,6

25

,9

21,

2

19,0

0

10

20

30

40

50

60

ЕУ - 28

2018.год

63


Измене пореске политике у претходном периоду довеле су до повећања учешћа директних пореза. Повећање стопе ПДВ неутралисано је смањењем прихода од царина. У 2017. години раст директних пореза вођен је растом прихода од пореза на добит правних лица.

44,6%45,2%

46,7%47,4% 47,2%

44,6%43,7%

45,2%

42,4% 42,2%41,1% 41,5% 41,6% 41,8% 42,4% 41,8%

13,1% 12,6% 12,2%11,1% 11,2%

13,6% 0 12,9%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Директни порези Индиректни порези Непорески приходи

“Стабилизациони примарни јаз“, дефинисан као разлика између оствареног и примарног фискалног биланса који стабилизује учешће јавног дуга. У 2016. а нарочито 2017. години, забележен је значајан позитиван јаз као резултат програма фискалне консолидације.

-6

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

% Б

ДП

Примарни резултат који стабилизује учешће дуга у БДП

Остварени примарни фискaлни резултат

ЈАВНИДУГ


Управа за јавни дуг

Јавни дуг централне државе је на крају марта 2018. године износио 23,7 млрд евра, односно 59% БДП

Извор: Управа за јавни дуг

Валутна структура јавног дуга, у %Учешће јавног дуга Републике Србије у БДП*

* Односи се на дуг централног нивоа власти

65

68,3

61,7

52,650,2

35,9

29,928,3

32,8

41,8

45,4

56,2

59,6

70,4

74,7

71,9

61,559

0

20

40

60

80у %

25.0

40.8

27.8

0.43.2

2.7

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте

66

Валутна структура јавног дуга централне државе у периоду 2010 – марта 2018. године

14.6 16.119.1 20.3 21.4 22.2 20.9

23.025.0

60.0 56.5 50.845.8

41.7 39.839.7

41.640.8

14.7 18.4 22.727.8

31.5 32.9 33.929.4 27.8

1.71.4

1.20.9 0.7 0.6 0.5 0.5

0.47.9 6.8 5.6 4.6 4.2 3.9 3.7 3.4 3.2

1.0 0.9 0.6 0.6 0.5 0.6 1.3 2.1 2.7

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 III/2018

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте

Преглед еврообвезница емитованих на међународном финансијском тржишту

Извор: Управа за јавни дуг

* Захтевана стопа приноса на ре-отварању

Крива цена/принос Еврообвезница 2021 Републике Србије

Емитент Купон % Датум емисије Рочност Fitch Rating S&P Rating Обим емисије

Република Србија 2021 7,25% 9/21/2011 10g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија - ре-отварање емисије

*6,625% 9/27/2012 9g* B+ BB- 1.000.000.000 USD



Хрватска 6,00% 11/26/2013 10g BB+ BB 1.750.000.000 USD

Словенија 5,25% 2/18/2014 10g BBB+ A- 2.000.000.000 USD

Румунија 4,875% 1/22/2014 10g BBB- BB+ 1.000.000.000 USD

Мађарска 5,375% 3/25/2014 10g BB+ BB 2.000.000.000 USD

67

Кретање каматних стопа државних ХоВ на домаћем тржишту

Преглед извршних стопа динарских државних хартија од вредности

68

Стање и структура дуга опште државе

69

Стање и структура дуга опште државе на дан 31. март 2018. године

EUR USD RSD БДП %

Директне обавезе (A)

Унутрашњи дуг 9.743.950.059 12.005.516.525 1.153.540.450.88824,3%

Спољни дуг 12.285.347.094 15.136.770.680 1.454.404.501.36930,6%

Директне обавезе укупно 22.029.297.153 27.142.287.205 2.607.944.952.25754,8%

Индиректне обавезе (B)

Унутрашњи дуг 174.771.767 215.336.216 20.690.408.0560,4%

Спољни дуг 1.516.528.181 1.868.513.696 179.534.643.6313,8%

Индиректне обавезе укупно 1.691.299.948 2.083.849.912 200.225.051.6884,2%

Негарантовани дуг локалне власти (C)

Унутрашњи дуг 225.273.535 277.559.422 26.669.075.0150,6%

Спољни дуг 108.935.397 134.219.254 12.896.349.6760,3%

Негарантовани дуг локалне власти укупно 334.208.932 411.778.676 39.565.424.6910,8%

Јавни дуг укупно (A+B) 23.720.597.101 29.226.137.117 2.808.170.003.94559,0%

Дуг опште државе укупно (A+B+C) 24.054.806.033 29.637.915.793 2.847.735.428.63659,9%

70

Учешће јавног дуга опште државе Републике Србије у БДП

47.4

58.1

61.1

71.8

76.0

73.0

62.459.9

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

90,00%

100,00%

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 III/2018

Кредитни рејтинг Републике Србије и земаља у региону

71

Март-18 Март-17 Промена Март-18 Март-17 Промена Март-18 Промена

Србијa BB BB- BB B+ Ba3

Бугарска BB+ BB+ нема промене BBB- BBB- нема промене Baa2 нема промене

Хрватска BB+ BB BB BB нема промене Ba2 нема промене

Мађарска BBB- BB+ BBB- BB+ Baa3 нема промене

Румунија BBB- BBB- нема промене BBB- BBB- нема промене Baa3 нема промене

Македонија BB- BB- нема промене BB BB+ / нема промене

Босна и Херцеговина

B B нема промене / / / B3 нема промене

Црна Гора B+ B+ нема промене / / / B1 нема промене

• Standard and Poor's – S&P – У децембру 2017. године, Агенција за оцену кредитног рејтинга Standard & Poor's побољшала је оцену кредитног рејтингаРепублике Србије са нивоа ‘BB-‘ на ниво BB, уз стабилне изгледе за унапређење кредитног рејтинга. Агенција процењује да ће БДП наставити да расте упериоду од 2018. до 2020. године, и да ће раст бити заснован пре свега на приливу страних директних инвестиција и већој приватној потрошњи која ће битиподстакнута растом запослености, зарада и стабилном приливу дознака.

• Fitch Ratings – У децембру 2017. године, Агенција за оцену кредитног рејтинга Fitch Ratings повећала је кредитни рејтинг Републике Србије на ниво ‘BB’ санивоа ‘BB-‘, уз стабилне изгледе за унапређење кредитног рејтинга. Повећање оцене кредитног рејтинга Републике Србије агенције Fitch Ratings одраз јеунапређења јавних финансија, које подржава и фискални резултат. Агенција Fitch очекује да ће Влада Републике Србије наставити са спровођењем програмафискалне консолидације и структурних реформи и у периоду од 2018. до 2019. године.

Историјски преглед кредитног рејтинга

Moody’s – У марту 2017. године Агенција за оцену кредитног рејтинга Moody’s повећала је кредитни рејтинг Републике Србије са „B1“ на „Ba3“ уз стабилне

изгледе за даље унапређење кредитног рејтинга. Основни разлози побољшања кредитног рејтинга Републике Србије су успешно спровођење програма

фискалне консолидације што је омогућило смањење учешћа јавног дуга у БДП и спровођење структурних реформи које су повећале способност српске

привреде да одговори на шокове и убрзале економски раст.

МЕЂУНАРОДНО ОКРУЖЕЊЕ



73

Ранг Србије на листи Doing business 2017-2018 Ранг Србије и земаља југоисточне Европе на листи Doing business, 2018

*Резултат ближи центру кружнице означава бољу позицију на листи.**У калкулацију ранга ЈИЕ су узете следеће земље: Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Грчка, БЈР Македонија, Молдавија, Црна Гора, Румунија, Словенија.

Србија је напредовала на Doing business листи Светске банке и нашла се на 43. месту у конкуренцији од 190 земаља, захваљујући променама у локалном регулаторном оквиру. Најснажнији напредак у рангу остварен је у области прибављања грађевинских дозвола,

где је Србија рангирана на десетом месту, а напредак у рангу је остварен и у областима покретања посла и поштовање уговора.

0

20

40

60

80

100

Лакоћа пословања

Покретање посла

Добијање грађевинске

дозволе

Добијање прикључка електричне

енергије

Регистрација власништва

Добијање кредита

Заштита мањинских

инвеститора

Плаћање пореза

Прекогранична трговина

Поштовaње уговора

Решавање неликвидности

Србија 2018 Србија 2017

0

20

40

60

80

100

120

Лакоћа пословања

Покретање посла

Добијање грађевинске

дозволе

Добијање прикључка електричне

енергије

Регистрација власништва

Добијање кредита

Заштита мањинских

инвеститора

Плаћање пореза

Прекогранична трговина

Поштовaње уговора

Решавање неликвидности

Србија Југоисточна Европа

74

Према извештају Светског економског форума Глобални индекс конкурентности 2017-2018, Србија је напредовала за 12 позиција и налази се на 78. месту од 138 земаља.

Побољшања су регистрована код 8 од 11 индикатора, а највећи је помак у макроекономском окружењу, за 31 место. Значајан помак направљен је код софистицираности пословања,

ефикасности тржишта рада као и код високог образовања.

Извор: Светски економски форум

Индекс глобалне конкурентности, Република Србија, 2016. и 2017. година

Приближавање центру представља побољшање.

0

20

40

60

80

100

120

140

Индекс глобалне конкурентности

Институције

Инфраструктура

Макроекономско окружење

Здравство и основно

образовање

Високо образовање

Ефикасност тржишта роба

Ефикасност тржишта рада

Развијеност финансијског

тржишта

Технолошка спремност

Величина тржишта

Софистицираност пословања

Иновације


Србија 2016-2017 Србија 2017-2018

Индекс глобалне конкурентности, Република Србија и Југоисточна Европа*, 2017. година

0

20

40

60

80

100

120


Институције

Инфраструктура

Макроекономско окружење

Здравство и основно

образовање

Високо образовање

Ефикасност тржишта роба

Ефикасност тржишта рада

Развијеност финансијског

тржишта

Технолошка спремност

Величина тржишта

Софистицираност пословања

Иновације


Југоисточна Европа* 2017-2018 Србија 2017-2018

* Просек ранга: Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Грчка, Молдавија, Црна Гора,

Румунија и Словенија

Кретање и пројекције економске активности наших највећих спољнотрговинских партнера

75

2017 2018 2019

Актуелна пројекција

Δ Претходнапројекција

Актуелна пројекција

Δ Претходнапројекција

Свет 3,7 3,9 0,2 3,9 0,2

Евро зона 2,4 2,3 0,2 2,0 0,1

Главни спољнотрговински партнери РС

Италија 1,5 1,5 0,2 1,2 0,2

Немачка 2,2 2,3 0,2 2,1 0,1

Босна и Херцеговина 2,3 3,3 0,2 3,3 0,0

Румунија 6,9 4,5 0,1 3,9 -0,2

Руска Федерација 1,5 1,7 0,1 1,6 0,1

Црна Гора 4,4 3,0 0,0 2,9 -0,4

Извор: ММФ, World Economic Outlook, април 2018.

БДП (реалне стопе раста, %)

Кретање БДП главних спољнотрговинских партнера Србије

Извор: Евростат, РЗС

• Према процени Еуростата од 7.3.2018. године, евро зона иЕУ28 су забележиле раст од по 2,7% и 2,6%,респективно у Q4 2017. у односу на исти квартал 2016.године (по 0,6%, респективно, дсз у односу на претходниквартал).

• Према пројекцијама ММФ из априла, изгледи раста еврозоне су побољшани за 0,5 п.п. у 2018. на 2,4% док се у2019. години очекује раст од 2,0%. Ревизија пројекцијенавише је последица узлазне фазе економског циклуса, јачегопоравка домаће тражње и благог раста екстерне тражње,међутим услед неповољних демографских кретања, раст у2020. години ће бити успорен.

• ЕЦБ је у априлу донела одлуку да задржи референтнукаматну стопу на рекордно ниском нивоу од 0%, док јесмањени обим програма квантитативних олакшица настављен(30 млрд евра месечно до септембра 2018) и биће продужен идаље ако то буде потребно.

• ФЕД је у марту одлучио да повећа референтну стопу нараспон од 1,50 до 1,75%.

80

85

90

95

100

105

110

115

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

дсз Q12008=100

ЕУ(28 земаља) Немачка Италија Србија

76Извор: Европска Комисија, Евростат

BCI индекс и индустријска производња евро зоне

*Индикатор поверења привредника (BCI) је базиран на проценипроизводње, поруџбина и залиха, као и текућих и будућих очекивањапривредника. BCI индекс одступа од индустријског индикатораповерења према броју инпута које процењује, и зато се изражава уоблику стандардне девијације.

Индикатор поверења привредника (BCI) је забележио пад од 0,09 п.п. у односу на март 2018. (1,35 п.п).

• PMI композитни индекс евро зоне који објављује компанија Markit Ltd. се базира наоригиналним подацима из анкета прикупљених из репрезентативног узорка од5000 производних и услужних предузећа. Методологија израде овог индекса пратипромене у запослености, ценама,продаји и залихама. Вредност индекса изнад 50указује на побољшање економске активности, док вредност испод 50 указује на

погоршање.• Индекс економског расположења (ESI) је развијен од стране Генералног

директората за привреду и финансије Европске комисије. Добија се на базиодговора на упитник који се спроводи у неколико области: прерађивачкаиндустрија, грађевинарство, трговина на мало, услуге и финансијске услуге.Вредност индекса изнад 100 указује на побољшање економске активности, доквредност испод 100 указује на погоршање.

Економски индикатори евро зоне

Композитни PMI индекс* је у априлу износио 55,2 и.п. (непромењен односу на март), услед успоравања раста сектора прерађивачког сектора. Индекс економског расположења (ESI) у

априлу је забележио пад у ЕУ28 (нижи за 0,3 и.п, на 112,3 и.п), док је у евро зони остао непромењен (112,7 и.п), у односу на март.

* PMI (Purchasing Managers Index), 23. април 2018.

40

50

60

70

80

90

100

110

120

30

35

40

45

50

55

60

јан

ма

јсе

пја

нм

ај

сеп

јан

ма

јсе

пја

нм

ај

сеп

јан

ма

јсе

пја

нм

ај

сеп

јан

ма

јсе

пја

нм

ај

сеп

јан

ма

јсе

пја

н

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Ин

дек

си 1

99

0-2

017

=10

0

Ин

дек

сни

по

ени

PMI Composite лева скала ESI десна скала

50 = без промене

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

20032004200520062007200820092010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 20172018

-24

-19

-14

-9

-4

1

6

11

-4

-3

-2

-1

0

1

2

Међ

уго

ди

шњ

а с

топ

а р

аст

а

п.п

. ст

ан

да

рд

на

дев

ија

ци

ја

BCI Индустријска производња мг, десна скала

Према подацима ОПЕК, цена нафте типа Урал у марту је благо увећана на 63,63 $/барел (1,0% више у односу на фебруар). Од почетка 2018. године цена је повећана за 24,8% у односу

на исти период 2017. године, на 65,20 $/барел. Према априлским пројекцијама ММФ, очекује се благо убрзање инфлације (у земљама у

развоју са 4,0% у 2017. на 4,6% у 2018. години, а у развијеним економијама са 1,5% у 2017. на 1,7% у 2018. години). Истовремено, очекује се стагнација тромесечног ЕУРИБОР (-0,3% у

2018. години) односно наставак апрецијације евра према УСД долару до 2019. године.

77

Цене сировина

Извор: Светска Банка (WB, Commodity Markets Outlook); Eurostat

95

100

105

110

115

20

40

60

80

100

120

140

160

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018'19*'20*

Ин

дек

си

Ин

дек

си

Индекс цена хране Индекс пољопривредних сировина Индекс цена метала Индекс цена нафте HICP у евро зони - десна скала

78

Економска активност Србије и најважнијих спољнотрговинских партнера, дугорочни тренд=100

Циклична анализа потврђује висок степен повезаности динамике економске активности Србије и најважнијих спољнотрговинских партнера. Преломне тачке циклуса указују на кратак временски период преливања ефеката кретања у овим привредама на привредну

активност Србије. Изузетак је период од краја 2012. до средине 2014. године, услед дејства једнократних фактора везаних за долазак ФАС-а и дејство разорних поплава, као и

почетак 2017. године као последица проблема у електро - енергетском сектору и значајног пада пољопривредне производње.

Извор: За Србију МФИН, за Италију, Немачку и Евро зону ОЕЦД

94

96

98

100

102

104

106

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Немачка Италија Евро зона Србија

ФИАТ

Поплаве

82

Ниво учешћа дефицита у БДП, у 2017. години

Ниво учешћа јавног дуга у БДП, у 2017. години

.

Србија је и даље земља са релативно високим учешћем јавног дуга опште државе у БДП у поређењу са државама чланицама ЕУ. Међутим у поређењу са претходним периодом, донете мере фискалне консолидације у склопу

Аранжмана са ММФ преокрећу ове трендове. Укупна фискална позиција земље, мерена висином и учешћем у БДП фискалног резултата је значајно побољшана уз истовремено смањење учешћа дуга у БДП.

Извор: Министарство финансија и ЕУРОСТАТ, подаци за 2017. годину

-3,1 -3,0 -2,9-2,6

-2,3-2,0 -1,9 -1,7

-1,0 -1,0 -1,0-0,7 -0,6 -0,5 -0,3 -0,3

0,00,5

0,8 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3 1,3 1,5 1,6 1,8

3,9

-4

-2

0

2

4

Дефицит % БДП 2017 Ниво дефицита дозвољен уговором из Мастрихта (-3% БДП)

9,023,0 25,4

34,6 35,0 36,4 39,7 40,1 40,650,6 50,8 50,9 56,7 61,4 62,5 64,1 68,0 73,6 73,6 78,0 78,4 81,6

87,797,0 97,5 98,3 103,1

125,7131,8

178,6

0

30

60

90

120

150

180 Јавни дуг, % БДП 2017 Ниво јавног дуга дозвољеног уговором из Мастрихта (60% БДП)

83

Учешће прихода и расхода у Србији и земљама ЕУ, %БДП


44,244,9

0

10

20

30

40

50

60

у %

БД

П

Укупни приходи опште државе у 2017. години

ЕУ (28)

43,045,8

0

10

20

30

40

50

60

у %

БД

П

ЕУ (28)

Укупни расходи опште државе у 2017. години

84

Расходи за запослене у Србији у 2017. години су за 0,4% БДП нижи од просечног учешћа ЕУ 28 (2017)


Расходи за запослене у Србији и земљама ЕУ, % БДП

9,59,9

0

2

4

6

8

10

12

14

16

у %

БД

П

ЕУ (28)

85

Општа стопа Пореза на додату вредност, у 2017. години. Србија и земље ЕУ.

Стопа Пореза на добит, у 2017. години. Србија и земље ЕУ.

.

Општа стопа пореза на додату вредност у Србији је нешто нижа од просека држава ЕУ, иако,осим неколико изузетака, ова стопа не варира у великој мери. Стопа пореза на добит је, са друге стране, знатно нижа од посматраног просека, али реалну слику је могуће добити тек

уколико се у обзир узму постојећа пореска ослобођења, тј. ефективна пореска стопа.

Извор: Министарство финансија и OECD, подаци за 2017. годину

17%

18%

19%

19%

19%

20%

20%

20%

20%

20%

20%

20%

21%

21%

21%

21%

21%

21%

22%

22%

23%

23%

23%

24%

24%

25%

25%

25%

27%


Малта

Кипар

Немачка

Румунија

Бугарска

Србија

Естонија

УК

Словачка

Аустрија

Француска

Летонија

Литванија

Чешка Република

Холандија

Шпанија

Белгија

Словенија

Италија

Ирска

Пољска

Португалија

Финска

Грчка

Хрватска

Данска

Шведска

Мађарска

Просек ЕУ 28 (21,4%)

9%

10%

13%

13%

15%

15%

15%

16%

19%

19%

19%

19%

20%

20%

20%

21%

21%

22%

22%

24%

25%

25%

25%

27%

29%

30%

33%

34%

35%

Мађарска

Бугарска

Ирска

Кипар

Летонија

Литванија

Србија

Румунија

Словенија

Пољска

Чешка …

УК

Естонија

Финска

Хрватска

Словачка

Португалија

Данска

Шведска

Италија

Аустрија

Холандија

Шпанија


Грчка

Немачка

Француска

Белгија

Малта

Просек ЕУ 28 (21,7%)

86

Стопа акцизе на дизел гориво* (гасно уље) у Србији** и земљама чланицама ЕУ, минимални износ акцизе у ЕУ.

Извор: Министарство финансија, Европска комисија

Висина акциза на нафтне деривате (дизел и моторни бензин) у Србији је изнад минималних прописаних од стране Европске комисије, али око или испод просека за земље чланице ЕУ, у

зависности од облика. Услед раста потрошње дизела као погонског горива за путничка возила јавља се општи тренд приближавања акциза на ове две врсте нафтних деривата.

Стопа акцизе на моторни бензин* у Србији** и земљама чланицама ЕУ, минимални износ акцизе у ЕУ.

439

0

100

200

300

400

500

600

700

800

ЕУ

Р

Акциза нa дизел/1000 лит

ЕУ 28 просек

EУ минимална акциза

427

0

100

200

300

400

500

600

700

800

ЕУ

Р

Акциза нa бензин/1000 лит

ЕУ 28 просек

EУ минимална акциза

* Деривати који се користе за погон путничких возила** Акциза у 2016. години

87

Обрачуната акциза (акцизни принос) изражен у ЕУР на 1000 комада цигарета просечене пондерисане цене (ППЦ) у Србији* и земљама чланицама ЕУ

Извор: Министарство финансија, Европска комисија

Акцизна политика у домену дуванских производа је у смислу начина обрачуна (постојање специфичне и ad valorem акцизе, утврђивање минималне акцизе) у великој мери усклађена са прописима који важе у ЕУ.

Општи ниво оптерећења је са друге стране знатно нижи од минимално прописаног услед ниске вредности специфичне акцизе.

Минимално акцизно оптерећење* изражено као процентуални део просечене пондерисане цене (ППЦ), у Србији* и земљама чланицама ЕУ

0

50

100

150

200

250

300

350

400

ЕУ

Р

Акцизни принос (ЕУР на 1000 комада)цигарета ППЦ*)

Минимална акциза (90 ЕУР на 1000 комада)

40

45

50

55

60

65

70

%

Укупна акциза као% ППЦ

Минимална акциза ЕУ (60% ППЦ)

* Минимална акциза за наредно полугодиште се одређује као 100% укупне акцизе плаћене на просечну пондерисану цену цигарета. Минимално акцизно оптерећење просеченепондерисане цене је постављено на 60% од стране Европске комисије. Подаци за Србију обрачунати су у складу са висином и структуром потрошње у првом полугодишту 2016.

• Од стране Европске комисије прописана су два прага за минимално акцизно оптерећење. Оно укупно не може да буде ниже од 60% просечне пондерисане ценецигарета и истовремено ниже од 90 ЕУР на 1000 комада цигарета. У случају Србије први услов је задовољен услед тога што су систем обрачунавања акцизе,постојање специфичне акцизе, сама висина ad valorem акцизе и начин утврђивања минималне акцизе усклађени са захтевима Европске комисије. С друге странениска вредност специфичне акцизе по паклици цигарета спушта општи ниво акцизног оптерећења знатно испод минималног нивоа од 90 ЕУР. У наредномпериоду неопходно је утврдити нови акциони план који прецизира динамику усклађивања оптерећења истовремено водећи рачуна о потенцијалнимнегативним ефектима на обим легалног тржишта дуванских производа.

Контакт: [email protected]

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

СЕКТОР ЗА МАКРОЕКОНОМСКЕ И ФИСКАЛНЕ АНАЛИЗЕ И

ПРОЈЕКЦИЈЕ

Documents

Текућа макроекономска кретања maj...ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА Мај2018. МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА Сектор