Embed Size (px)
Citation preview
ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА
Децембар 2018.
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА
Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције
*Приликом коришћења анализа објављених у овој презентацији обавезно је навођење извора
РЕАЛНИ СЕКТОР
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције
4
Индикатор привредне активности Србије (ИПАС)* указује да је у октобру 2018. године БДП убрзао динамику и остварио раст од 4,0% мг. Тиме је у првих десет месеци, према процени
Министарства финансија, раст БДП износио 4,5%.
* ИПАС представља индикатор који Министарство финансија израђује за потребе сагледавања динамике текућих привредних кретања у краћем периоду од оног који пружају
званични статистички подаци о БДП. Детаљна методологија обрачуна доступна је на сајту Министарства финансија http://mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13281
Индикатор привредне активности по секторима, (доприноси расту, п.п.)
ИПАС – оригинални подаци, десезонирана серија и тренд циклус (2017=100)
Пројекција кретања месечног БДП, уланчане мере обима, референтна 2010. година, мил. РСД
3.3
2.11.7
4.9
4.0
5.65.6
4.0
5.2
4.43.5 3.4 4.0
-1
0
1
2
3
4
5
6
Ок
т
Но
в
Дец
Ја
н
Феб
Ма
рт
Ап
р
Ма
ј
Ју
н
Ју
л
Ав
г
Сеп
Ок
т
2017 2018
Пољопривреда Индустрија ГрађевинарствоУслуге Нето порези БДП
80
85
90
95
100
105
110
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Оригинални подаци Тренд циклус Десезонирани подаци
220,000
270,000
320,000
Ја
н
Феб
Ма
рт
Ап
р
Ма
ј
Ју
н
Ју
л
Ав
г
Сеп
т
Ок
т
Но
в
Дец
Ја
н
Феб
Ма
рт
Ап
р
Ма
ј
Ју
н
Ју
л
Ав
г
Сеп
т
Ок
т
Но
в
Дец
Ја
н
Феб
Ма
рт
Ап
р
Ма
ј
Ју
н
Ју
л
Ав
г
Сеп
т
Ок
т
Но
в
Дец
Ја
н
Феб
Ма
рт
Ап
р
Ма
ј
Ју
н
Ју
л
Ав
г
Сеп
т
Ок
т
2016 2017 2018 2019
Извор: РЗС; прерачунато у МФИН,
Доприноси кварталној стопи раста БДП, расходна страна, п.п.
Доприноси кварталној стопи раста БДП, производна страна, п.п.
5
У трећем кварталу 2018. године, према подацима РЗС, остварен је реални привредни раст од 3,8% мг. Посматрано са производне стране раст је вођен услужним сектором, док
су приватна потрошња и инвестиције водеће компоненте раста на расходној страни.
• У трећем кварталу 2018. године, сви прозводни сектори осиминдустрије дају позитиван допринос расту БДП. Улогуносиоца раста задржава услужни сектор са доприносом од 2,0п.п. Сектор пољопривреде, као резултат изузетно доброг родажитарица и индустријског биља, значајно доприноси са 1,2п.п. Позитивна кретања прерађивачке индустрије нисунадоместила смањења производње електро-енергетскогсектора у августу и септембру, што је имало за последицублаго негативни допринос индустрије на укупни раст.
• Посматрано по агрегатима употребе, доминантни изворираста су приватна потрошња и инвестиције, садоприносима од 2,3 п.п. и 1,3 п.п, респективно. Наставакинвестиционог циклуса и тиме повећана тражња закапиталном опремом и репроматеријалом, опредељујунегативан допринос нето извоза укупном привредномрасту.
3.4
3.0
4.0
2.9
1.61.8
2.22.5
4.8 4.9
3.8
-2
-1
0
1
2
3
4
5
6
2016 2017 2018
Пољопривреда ИндустријаГрађевинарство УслугеНето порези Бруто домаћи производ (БДП)
3.4
3.0
4.0
2.9
1.6 1.82.2
2.5
4.8 4.9
3.8
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
2016 2017 2018
Залихе Нето извозИнвестиције Државна потрошњаПриватна потрошња Бруто домаћи производ (БДП)
Извор: РЗС , обрачунато у Мфин; * Процена Мфин
Доприноси годишњој стопи раста БДП, расходна страна, п.п.
Доприноси годишњој стопи раста БДП, производна страна, п.п.
7
Министарство финансија на бази оствареног привредног раста у прва три квартала, кретања привредне активности у октобру, успостављених трендова основних макроекономских
варијабли и текућих кретања високофреквентних индикатора, по други пут ревидира навише процену привредног раста у 2018. години. Након ревидирања првобитне пројекције са 3,5% на
4,2%, актуелна процена годишњег раста износи 4,4%.
• Првобитно пројектована стопа раста од 3,5% биће премашена активирањем позитивних ризика, пре свега кроз пољопривреднупроизводњу значајно изнад очекиване, као и грађевинским радовима већим од пројектованих, како у јавном тако и у приватномсектору.
• Раст ће са производне стране бити вођен услужним сектором, уз снажан позитиван утицај пољопривреде и грађевинарства истабилан позитиван допринос индустрије. Позитиван допринос расту дају и нето порези, што је резултат убрзања личне потрошњеуслед раста животног стандарда. Тиме су инвестиције и потрошња домаћинстава доминантне компоненте расходне стране БДП погенерисаном расту, праћене позитивним утицајем државне потрошње. Нето извоз ће имати негативан утицај на стопу раста уследснажног увоза репроматеријала и инвестиционе опреме с једне стране, као и негативног утицаје прошлогодишње пољопривреднесезоне на извоз у првој половини 2018. године.
-2.7
0.7
2.0
-0.7
2.9
-1.6
1.8
3.3
2.0
4.4
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
5
пр
оц
ентн
и п
оен
и
Пољопривреда Индустрија Грађевинарство
Услуге Нето порези БДП
-2.7
0.72.0
-0.7
2.9
-1.6
1.8
3.3
2.0
4.4
-15
-10
-5
0
5
10
пр
оц
ентн
и п
оен
и
Лична потрошња Државна потрошња Инвестиције
Нето извоз Залихе БДП
9
У Q3 2018. године, домаћа тражња наставља раст вођен повећањем личне потрошње и инвестиција. То потврђују реални раст зарада и запослености у приватном сектору, раст новоодобрених
готовинских кредита становништву, раст промета у трговини на мало, као и раст грађевинских радова и капиталних инвестиција државе.
Извор: РЗС
Индикатор кретања државне потрошње, међугодишње стопе, у %
Кретање индикатора потрошње и дохотка, међугодишње реалне стопе, у %
Инвестициона активност и грађевинарство, међугодишње реалне стопе , у %
-12
-9
-6
-3
0
3
6
9
12
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Издаци за запослене/куповину роба и услуга сектора државе, међугодишње стопе, реалноИздаци за потрошњу сектора државе, национални рачуни, реалне међугодишње стопе
-45
-35
-25
-15
-5
5
15
25
35
-45
-35
-25
-15
-5
5
15
25
35
Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Допринос капиталних расхода државе укупним инвестицијама, п.п, десна скала
Допринос приватних инвестиција укупним инвестицијама, п.п, десна скала
Бруто инвестиције у фиксне фондове, национални рачуни
Вредност изведених радова у грађевинарству, сталне цене
Грађевинарство, национални рачуни
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
-15
-12
-9
-6
-3
0
3
6
9
12
15
Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018Приватна потрошња (национални рачуни), десна скала
Трговина на мало (сталне цене)
Потрошња становништва (према АПД)
Побољшање конкурентске позиције привреде и стабилно растући прилив страних директних инвестиција, пре свега у извозно орјентисане компаније, резултирали су значајним растом
извоза и обима спољнотрговинске размене. У Q3 2018. године извоз је више него дуплиран у односу на ниво из преткризног периода и носилац је привредног раста који је подржан и
снажним растом инвестиција.
Извор: РЗС и Мфин 10
БДП (расходна страна) у сталним ценама, десезонирани подаци, Q4 2008 = 100
70
90
110
130
150
170
190
210
2302008-Q4
2009-Q1Q2
Q3Q4
2010-Q1
Q2
Q3
Q4
2011-Q1
Q2
Q3
Q4
2012-Q1
Q2
Q3
Q4
2013-Q1Q2
Q3Q42014-Q1Q2Q3
Q4
2015-Q1
Q2
Q3
Q4
2016-Q1
Q2
Q3
Q4
2017-Q1
Q2
Q3
Q4
2018-Q1Q2
Q3
Извоз роба и услуга Увоз роба и услуга
70
75
80
85
90
95
100
105
110
1152008-Q4
2009-Q1Q2
Q3Q4
2010-Q1
Q2
Q3
Q4
2011-Q1
Q2
Q3
Q4
2012-Q1
Q2
Q3
Q4
2013-Q1Q2
Q3Q42014-Q1Q2Q3
Q4
2015-Q1
Q2
Q3
Q4
2016-Q1
Q2
Q3
Q4
2017-Q1
Q2
Q3
Q4
2018-Q1Q2
Q3
БДП Приватна потрошња
Државна потрошња Инвестиције
Извор: РЗС
Индекси укупне индустријске производње (2017=100)
Значајан раст прерађивачке индустрије од 5,6% определио је стопу раста укупне
индустрије, која је у октобру међугодишње већа за 3,2%.
11
• Од 24 делатности прерађивачке индустрије у октобру је раст регистрован у 18. Најзначајнији позитиван допринос даје производњаосновних метала са растом од чак 69,8%. У складу са динамиком инвестирања наставак позитивног утицаја долази од производњеграђевинског материјала, нафтне и машинске индустрије. Такође, подаци показују опоравак фармацеутске и хемијске индустрије ињихов значајан допринос расту.
• Висок пад производње рачунара и рачунарске опреме од 40,4% је великим делом обрачунског карактера и узимајући у обзир малоучешће ове делатности у укупној индустрији није забрињавајући.
• Раст је забележен код свих наменских група осим енергије, при чему најзначајнији допринос укупном расту долази од производњеинтермедијарних производа.
Индекси прерађивачке индустрије (2017=100)
75
80
85
90
95
100
105
110
115
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд
65
75
85
95
105
115
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд
Индустријска производња у периоду јануар-октобар бележи стабилно међугодишње повећање физичког обима производње од 2,4%.
Извор: РЗС
Индустријска производња по намени,
(доприноси расту, п.п.)
12
Индустријска производња по секторима,
(доприноси расту, п.п.)
• Код прерађивачке индустрије регистрован је постојан раст по стопи од 2,9% и допринос од 2,2 п.п. чиме доминантно детерминише укупнакретања. Позитиван утицај од 0,4 п.п. долази и од производње струје, која је међугодишње већа за 2,8%, док је утицај рударства благонегативан.
• У овом периоду је раст регистрован код свих наменских група осим нетрајних производа који стагнирају. Доминантан допринос укупномрасту долази од производње интермедијарних производа.
0.1
1.8
-2.8
6.6
0.6
4.24.1
1.4
-12.6
1.22.5
-2.2
5.5
-7.3
7.3
5.2
3.9
2.4
-13
-11
-8
-6
-3
-1
2
5
7
10
12
Снабдевање електричном енергијом, гасом и паромПрерађивачка индустријаРударствоИндустрија - укупно
0.1
1.8
-2.8
6.6
0.6
4.24.1
1.4
-12.6
1.2
2.5
-2.2
5.5
-7.3
7.3
5.23.9
2.4
-13
-11
-8
-6
-3
-1
2
5
7
10
12
Нетрајни производи за широку потрошњуТрајни производи за широку потрошњуКапитални производиИнтермедијарни производи, осим енергијеЕнергијаИндустрија укупно
• Промет робе у трговини на мало у првих десет месеци 2018. годинереално је повећан за 4,1%;
• Истовремено, Србију је посетило око 3 милиона туриста (11,3%више него у истом периоду 2017. године), са 8,2 милионаостварених ноћења;
• У периоду јануар–октобар 2018. године, девизни прилив одтуризма је износио 1.086,5 милиона евра и био је за 115,9 милионавећи него у истом периоду 2017. године;
• У прва три квартала 2018. године, у односу на исти периодпретходне године, настављен је раст броја новорегистрованихаутомобила (10,4%).
Кретања у услужном сектору, међугодишње стопе, % Грађевинарство
• У прва три квартала 2018. године, у односу на исти периодпретходне године, регистрован је раст вредности изведенихрадова од 18,4%, у сталним ценама (раст од 12,8% за зграде и21,3% за остале грађевине). Истовремено забележен је снажанраст БДВ грађевинарства од 17,0%, реално.
• У првих десет месеци 2018 године, забележен је међугодишњираст производње цемента од 10,3% и раст производње осталихнеметалних минерала од 9,0% (стакло, црепови, малтер, бетони др.);
• Од почетка године, расте и број издатих грађевинских дозвола(9,5%). Посматрано према врсти грађевина, повећан је бројиздатих дозвола за зграде (11,9%), док су дозволе за осталеграђевине повећане за 1,9% (инфраструктура).
Раст економске активности наставља се у услужном сектору и грађевинарству што је потврђено и кретањима високофреквентних индикатора.
14
Извор: РЗС
-30
-20
-10
0
10
20
30
40
50
-20
-15
-10
-5
0
5
10
15
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
2013 2014 2015 2016 2017 2018
Промет у трговини на мало
Промет у угоститељству
Трговина на велико и мало и поправка моторних возила; саобраћај и складиштење и услуге смештаја и исхране (национални рачуни)
Ноћења туриста - месечни подаци (десна скала)
0
100
200
300
400
500
600
700
0
20
40
60
80
100
120
140
160
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
хи
ља
де
тон
а
Ин
дек
си,
Ø 2
017
=10
0
Вредност изведених радова, реално
Часови рада
Производња производа од неметалних минерала
Производња цемента, десна скала
ТРЖИШТЕ РАДА
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције
Извор: РЗС и НСЗ* Стопа незапослености представља учешће броја незапослених у укупном броју активнихстановника (запослени и незапослени), а стопа запослености проценат запослених у укупномстановништву старом 15 и више година.** У циљу побољшања међународне упоредивости података о радној снази РЗС је извршиоњихову корекцију од 2014. године.
Стопа запослености и незапослености према АРС* Стопа незапослености према АРС за категорију становништва старости 15 и више година
Према подацима из Анкете о радној снази у трећем кварталу 2018. године, стопа незапослености је износила 11,3%. Истовремено, број запослених је повећан за 1,6% при
чему је број формално запослених повећан за 3,4%, а број неформално запослених смањен за 4,7%.
16
Запослени старости 15 и више година према секторима делатности, допринос расту
17.9 16.6
13.8 12.911.3
43.1 43.4
46.848.2 49.2
10
14
18
22
26
30
34
38
42
46
50
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2014 2015 2016 2017 2018
Стопа незапослености Стопа запослености
2.1 1.6
-0.1
-1.1
2.7
6.7 7.25.8
3.2 4.3
2.4
1.21.4
0.5
1.6
-4
-2
0
2
4
6
8
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2015 2016 2017 2018
Пољопривреда Индустрија Услуге Укупно
10
12
14
16
18
20
22
24
26
2008-април
2008-октобар
2009-април
2009-октобар
2010-април
2010-октобар
2011-април
2011-октобар
2012-април
2012-октобар
2013-април
2013-октобар
2014-Q1
Q2
Q3
Q4
2015-Q1
Q2
Q3
Q4
2016-Q1
Q2
Q3
Q4
2017-Q1
Q2
Q3
Q4
2018-Q1
Q2Q3
Извор: РЗС и НСЗ
Просечан број формално запослених, допринос међугодишњој стопи раста
Показатељи конкурентности, исти период претходне године=100, у %
Просечан број формално запослених у октобру 2018. године, према подацима из Централног регистра обавезног социјалног осигурања, повећан је за 3,7% мг. и у потпуности је резултат раста запослености у приватном сектору од
6,3%. Истовремено, у јавном сектору је број запослених смањен за 2%. У периоду јануар-октобар број запослених већи је за 3,8% мг. Најзначајнији раст регистрован је у прерађивачкој индустрији, трговини и грађевинарству, што је у
складу са повољним економским кретањима која ови сектори бележе.
17
Активно незапослена лица, међугодишње стопе раста
• Продуктивност рада је након смањења у 2017. години, у првихдевет месеци 2018. године повећана, пре свега захваљујућиснажном расту привредне активности;
• Према подацима НСЗ, у периоду јануар-септембар 2018. године,број активно незапослених лица је смањен за 10,2% у односу наисти период претходне године.
-8
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Продуктивност рада
Просечна нето зарада, реална стопа раста
Реални јединични трошкови рада
-2
-1
0
1
2
3
4
5
Дец Феб Апр Јун Авг Окт Дец Феб Апр Јун Авг Окт Дец Феб Апр Јун Авг Окт
2015 2016 2017 2018
Приватни секторЈавни секторУкупан број формално запослених
-14
-12
-10
-8
-6
-4
-2
0
2
4
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Просечна нето зарада1 у периоду јануар – септембар 2018. године повећана јереално за 4,2% мг, уз истовремени раст зарада и у приватном и у јавном сектору.
Извор: РЗС, прерачунато у МФИН2 Реална стопа раста просечне зараде у РСД дефлационирана је индексом потрошачких цена.
Просечна нето зарада у ЕУР и реалне стопе раста2
18
Просечна нето зарада, допринос међугодишњој реалној стопи раста
• Просечна нето зарада у септембру 2018. године повећана је за 3,3%реално, мг. Посматрано према делатностима, расту зарада највишеје допринела трговина. Раст зарада у јавном сектору резултат је, пресвега раста зарада у образовању, здравству и администрацији;
• На укупан раст зарада у периоду јануар-септембар утицало је иповећање минималне цене рада по радном часу са 130 динараколико је износила у 2017. на 143 динара почев од јануара 2018.године.
Просечна нето зарада у РСД и номинална стопа раста, у %
1 Републички завод за статистику почев од јануара 2018. године за рачунање просечне нето зараде, уместо спровођења месечног истраживања (РАД-1), преузима податке из евиденције Пореске управе, а који се прикупљају путем електронске Пореске пријаве за порез по одбитку.
-4
-2
0
2
4
6
8
10
Дец
Ја
нФ
ебМ
ар
Ап
рМ
ај
Ју
нЈ
ул
Ав
гС
епО
кт
Но
вД
ецЈ
ан
Феб
Ма
рА
пр
Ма
јЈ
ун
Ју
лА
вг
Сеп
Ок
тН
ов
Дец
Ја
нФ
ебМ
ар
Ап
рМ
ај
Ју
нЈ
ул
Ав
гС
еп
2015 2016 2017 2018
Јавни сектор Приватни сектор Просечна нето зарада
-16
-11
-6
-1
4
9
28,000
32,000
36,000
40,000
44,000
48,000
52,000
I-IX 2018
%
Просечна нето зарада, РСД
Просечна нето зарада, номинална стопа раста (десна скала)
416.2
300
320
340
360
380
400
420
440
I-IX 20180
1
1
2
2
3
3
4
4
5
ЕУ
Р
%
Просечна нето зарада, ЕУР (лева скала)
Просечна нето зарада, реална стопа раста (десна скала)
ЕКСТЕРНИ СЕКТОР
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције
• Извоз робе у октобру 2018. годинеизносио је 1.472,5 мил. евра, док јеробни увоз вредео 2.129,5 мил. евра,чиме је спољнотрговински дефицитповећан за 42,5% мг.
• Кретање извоза у овом месецу унајвећој мери определио је раст извозасектора пољопривреде од 102,7% уследдобре пољопривредне сезоне, као иповећање извоза металске и хемијскеиндустрије (26,8% и 24% мг) што јеповезано са значајним растомпроизводње у овим областима.
• За разлику од претходних месеци, уоктобру је први пут од почетка годинепоред раста увоза репроматеријала од21,8%, забележен и снажан раст увозапотрошне робе, 19,7%.
• Овакава динамика спољнотрговинскеактивности утицала је и напокривеност увоза извозом која је уоктобру износила 69,1% и била јемања за 4,8 п.п. у односу на исти месецпретходне године.
Извор: РЗС
Спољнотрговинска робна размена у октобру, мил. евра
Кретање извоза, мил. евра
Раст робног извоза у октобру 2018. године износио је 12,5%, док је увоз повећан за 20,3%, пре свега услед веће вредности увоза нафте и гаса али и значајног раста
увоза потрошне робе.
20
-700
-600
-500
-400
-300
-200
-100
0
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Извоз Увоз Салдо (десна скала)
2008 Окт, 658.7
2009 Окт,565.8
2010 Окт, 682.3
2011 Окт, 725.1
2012 Окт,837.4
2013 Окт,1,049.4
2014 Окт,983.1 2015 Окт,
1,049.2
2016 Окт, 1,144.0
2017 Окт,1,308.7
2018 Окт, 1,472.5
300
500
700
900
1,100
1,300
1,500
1,700
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
Ја
нА
пр
Ју
лО
кт
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
У периоду јануар-октобар 2018. године извезено је робе у вредности 13,6 млрд евра, а увезено је 18,1 млрд евра (раст од 8,3% и 13,7% мг, респективно), што је резултирало увећањем
спољнотрговинског дефицита за 33,9% у односу на исти период претходне године.
Извор: РЗС
22
Увоз по економској намени производа БЕЦ, доприноси, п.п.
*Посматрано по економској намени производа БЕЦ ниво 1
• Раст извоза у периоду јануар-октобар 2018. године био је вођен пре свега повећањем извоза репроматеријала и у мањој
мери опреме, што потврђује раст извоза металске и гумарске индустрије као и производње делова за моторна возила;
• Истовремено све групе производа дале су позитиван допринос расту увоза, при чему је најзначајнији допринос увоза
репроматеријала од 7,3 п.п., а значајан је и допринос средстава за рад од 2 п.п., што је у складу са солидним растом
инвестиција у овом периоду;
• Покривеност увоза извозом роба у овом периоду износила је 75,2 %.
Извоз по економској намени производа БЕЦ, доприноси, п.п.
8.3
-15
-10
-5
0
5
10
15
20
25
30
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 I-X
Средства за рад Репродукција Потрошна роба Некласификовано по БЕЦ намени Укупно
13.7
-15
-10
-5
0
5
10
15
20
25
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 I-X
Извор: РЗС
• Првих пет одсека извозних производа су:електричне машине и апарати, друмска возила,гвожђе и челик, производи од каучука и обојениметали са вредношћу извоза од 4.423,1 мил. евра(32,5% укупног извоза).
Структура извоза, јануар-октобар 2018 (у %) Структура увоза, јануар-октобар 2018 (у %)
• Неразврстана роба*, нафта и нафтни деривати и друмскавозила чине 26,4% укупног увоза;
• У периоду јануар-октобар 2018. године, остварен јесуфицит од 1.378,3 милиона евра као резултат већег нетоизвоза хране и живих животиња, разних готовихпроизвода (намештај, одећа, обућа), пића и дуван,животињских и биљних уља и израђених производасврстаних по материјалу (производи од каучука, гвожђе ичелик, обојени метали).
Најзначајнији извозни производ су електричне машине и апарати са учешћем у укупном извозу робе од 10,5%.
23
* Војна роба, роба на складиштењу и роба у слободној зони за коју није назначенацаринска тарифа, и делови за моторна возила и делови за авионе који се увозе, односноизвозе уз основно средство.
Електричне машине, апарати
и уређаји10.5 Друмска возила
7.0
Гвожђе и челик5.6
Производи од каучука
4.8
Обојени метали4.6
Поврће и воће4.4Погонске
машине и уређаји
3.7
Одевни предмети и прибор за одевање
3.7
Остало55.7
Нафта, нафтини деривати и
сродни производи
7.5
Друмска возила7.1
Електричне машине, апарати
и уређаји5.9
Индустријске машине за
општу употребу3.9
Гвожђе и челик3.4
Медицински и фармацеутски
производи3.4
Обојени метали3.2
Производи од метала
2.8
Остало62.8
Базични извоз* има стабилан тренд раста и у периоду јануар-октобар 2018. године износио је 9,3 млрд евра, што је раст од 7,3% мг. Кретање извоза пољопривредних производа је под утицајем сезонских фактора, док
вредност извоза основних метала и нафте прати индустријску производњу, али и варира у зависности од кретања цена на светском тржишту.
24
Базични извоз*
*Базични извоз представља вредност укупног извоза умањена за извоз пољопривредних производа, кокса и нафте, основних метала и моторних возила и приколица
Извоз пољопривредних производа
Извоз кокса и деривата нафте Извоз основних метала
0
50
100
150
200
250
0300600900
1,2001,5001,8002,1002,4002,7003,000
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1 Q2Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
20
10=
100
ми
л.
ЕУ
Р
Квартални извоз Месечни дсз извоз, десна скала
0
50
100
150
200
250
0
50
100
150
200
250
300
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1 Q2Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
20
10=
100
ми
л.
ЕУ
Р
Квартални извоз Месечни дсз извоз, десна скала
0
50
100
150
200
250
300
350
400
0
20
40
60
80
100
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2 Q3Q4Q1 Q2Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
20
10=
100
ми
л.
ЕУ
Р
Квартални извозМесечни дсз извоз, десна скалаПроизводња кокса и деривата нафте, дсз, десна скала
0
20
40
60
80
100
120
140
160
0
50
100
150
200
250
300
350
400
450
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
јан
ма
ј
сеп
Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1 Q2Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
20
10=
100
ми
л.
ЕУ
Р
Квартални извоз
Месечни дсз извоз, десна скала
Произв. основних метала, дсз, десна скала
15 НАЈВЕЋИХ ИЗВОЗНИКА У ПЕРИОДУ ЈАНУАР-НОВЕМБАР 2018. године
НАЗИВ ИЗВОЗНИКА МЕСТОИзвоз
(мил. ЕУР)
FCA SRBIJA D.O.O. КРАГУЈЕВАЦ 699.7
HBIS GROUP SERBIA IRON & STEEL D.O.O. БЕОГРАД 695.3
NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE НОВИ САД 436.5
TIGAR TYRES ПИРОТ 365.8
DRUŠTVO ZA TRGOVINU ROBERT BOCH БЕОГРАД 227.0
HIP - PETROHEMIJA ПАНЧЕВО 199.8
TETRA PAK PRODUCTION БЕОГРАД 191.1
GRUNDFOS SRBIJA ИНЂИЈА 187.5
YURA CORPORATION РАЧА 167.0
RTB BOR - GRUPA RUDARSKO-TOPIONIČARSKI BASEN BOR БОР 165.7
HEMOFARM ВРШАЦ 161.5LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST ПРОКУПЉЕ 155.2
HENKEL SRBIJA БЕОГРАД 152.3
GORENJEВАЉЕВО, СТАРА ПАЗОВА 139.7
VICTORIA GROUP БЕЧЕЈ, ШИД 119.8
Извор: Управа царина
Укупна вредност извоза 15 највећих извозника у периоду јануар-новембар 2018. године износила je 4,1 млрд евра. Највећи извозник је ФЦА Србија, а
следе ХБИС група* и Нафтна индустрија Србије.
25
Највећи извозници
*Од јула 2016. привредно друштво Железара Смедерево је заменила нова фирмаHesteel Serbia Iron&Steel d.o.o, која је у априлу 2017. променила име у HBIS GROUP Serbia Iron&Steel d.o.o.
Извоз компаније железара ХБИС*
• У периоду јануар-новембар 2018. године, извозсмедеревске железаре био је 42,3% већи (односно за206,7 мил. евра) у поређењу са истим периодом 2017.године.
30.5
51.3
47.941.0
42.6
52.3
64.9
80.9
91.7
75.071.4
55.4
78.3
112.4
122.7120.3
159.8
145.9
110.9
201.1 202.3
178.0
-30
20
70
120
170
220
0
10
20
30
40
50
60
70
80
ап
р
јун
ав
г
ок
т
дец
феб
ап
р
јун
ав
г
ок
т
дец
феб
ап
р
јун
ав
г
ок
т
дец
феб
ап
р
јун
ав
г
ок
т
дец
феб
ап
р
јун
ав
г
ок
т
дец
феб
ап
р
јун
ав
г
ок
т
Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3Q4
2013 2014 2015 2016 2017 2018
ми
л.
ЕУ
Р
Месечни подаци Квартални подаци, десна скала
Извор: РЗС
• Највећи спољнотрговински партнери су Немачка иИталија. Извоз у те две земље чинио је 24,7% укупногизвоза, а увоз из тих земаља 23% укупног увоза;
• Најповољнија размена одвијала се са земљама уокружењу (Бих, Црна Гора, Македонија, Румунија,Бугарска, Хрватска, Словенија), али и Словачком,Шведском, Великом Британијом и Италијом. Упосматраном периоду 2018. године остварен је суфицитод 2.201,1 мил. евра у робној размени са овим земљама.
Удео земаља у укупном извозу Србије, јануар-октобар 2018 (у %)
Удео земаља у укупном увозу Србије, јануар-октобар 2018 (у %)
Укупна спољнотрговинска размена Србије у периоду јануар-октобар 2018. године износила је 31,7 млрд ЕУР, што представља повећање од 11,3% мг.
26
Десет највећих спољнотрговинских партнера Србије, јануар-октобар 2018 (у мил. ЕУР)
Италија 12.6
Немачка 12.1
Босна и Херцеговина
8.0
Румунија 5.9
Руска федерација 5.3
Република Црна Гора 4.7
Мађарска 4.0
Република Македонија
3.9
Остале земље43.5
Немачка 13.5
Италија 9.5
Кина 8.3
Руска федерација
7.6Мађарска
4.8Турска 3.8
Пољска 3.6
Француска 2.8
Остале земље46.1
216.1
482.3
328.6
806.3
539.6
1,084.7
61.0
727.3
1,719.2
1,645.3
682.0
473.9
653.8
493.2
874.9
472.6
1,508.1
1,380.0
1,718.2
2,437.0
1,500 1,000 500 0 0 500 1,000 1,500
Извор: РЗС
Удео извоза у ЕУ у укупном извозу, јануар-октобар 2018 (у %)
Удео увоза из ЕУ у укупном увозу, јануар-октобар 2018 (у %)
Са земљама ЕУ обавља се око две трећине спољнотрговинске размене. У периоду јануар-октобар 2018. године извоз у ЕУ је повећан за 797,3 мил. евра
(за 9,6% мг), док је трговински дефицит повећан за 16,2% мг.
27
Дефицит спољнотрговинске размене са ЕУ, мил. евра
(2008-2018)
Извоз и увоз у ЕУ, 2010-2018
(у мил. ЕУР)
-3,581.7
-2,800.1-2,356.6 -2,444.9
-3,000.3
-2,259.4 -2,100.1-1,845.5
-1,567.6-1,590.2 -1,848.0
-4,500
-4,000
-3,500
-3,000
-2,500
-2,000
-1,500
-1,000
-500
0
I
I-IV
I-V
II
I-X I
I-IV
I-V
II
I-X I
I-IV
I-V
II
I-X I
I-IV
I-V
II
I-X I
I-IV
I-V
II
I-X I
I-IV
I-V
II
I-X I
I-IV
I-V
II
I-X I
I-IV
I-V
II
I-X I
I-IV
I-V
II
I-X I
I-IV
I-V
II
I-X I
I-IV
I-V
II
I-X
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
у м
ил
. Е
УР
ЕУ, 66.4
Остале земље, 33.6
2017
ЕУ67.2
Остале земље
32.8
2018
ЕУ62.5
Остале земље
37.5
2017
ЕУ60.8
Остале земље
39.2
2018
.1010,1
1.252,3
200
400
600
800
1,000
1,200
I
VII I
VII I
VII I
VII I
VII I
VII I
VII I
VII I
VII
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
у м
ил
. Е
УР
Извоз у EУ Увоз из ЕУ
• Главни извор повећања дефицита текућег рачуна је растробног дефицита за 35,3%, односно за 1.085,1 мил. евра.Овај дефицит је значајно компензован растом суфицитана рачуну секундарног дохотка од 16,4%, што је 475,5 мил.евра, затим растом суфицита у размени услуга од 14,7%(115,7 мил. евра) и нижим одливом на рачуну примарногдохотка где је дефицит смањен за 209,2 мил. евра.
Извор: НБС
Платни биланс, % БДП Структура финансијског биланса, % БДП
• У периоду јануар-октобар 2018. године, нетоприлив страних директних инвестиција износио је2.098,4 мил. евра, што је за 9,2% више у односу наисти период 2017. године;
• Нето прилив портфолио и осталих инвестиција уистом периоду износио је 72 и 404,9 мил. евра,респективно.
Дефицит текућег рачуна у периоду јануар-октобар 2018. године виши је за 284,8 мил.евра, што је повећање од 20,9% у односу на исти период претходне године и
износио је 1.650 мил. евра.
• Укључени су међукомпанијски кредити и реинвестирана добит.
28
-20
-15
-10
-5
0
5
10
15
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
2015 2016 2017 2018
Салдо робе и услуга Примарни доходак
Секундарни доходак Дефицит текућег рачуна
-20
-15
-10
-5
0
5
10
15
20
25
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
2015 2016 2017 2018
Девизне резерве (- значи повећање)
Остале инвестиције
Финансијски деривати (осим дев. резерви) и опције на акције за запослене
Портфолио инвестиције
Директне инвестиције
Финансијски рачун
* Текући трансфери између резидентних и нерезидентних домаћинстава.
Структура извоза услуга, мил. ЕУР
Суфицит рачуна услуга у периоду јануар-октобар 2018. године износио је 900,9 мил. евра. Извоз ИКТ услуга порастао је за 26,7% мг. Такође, ИКТ и остале пословне услуге
и даље бележе раст нето извоза. Лични трансфери из иностранства били су већи за 19,7% у односу на исти период претходне године.
30
Структура увоза услуга, мил. ЕУР
Лични трансфери и дознаке радника, мил. ЕУР
Извор: НБС
2015 X, 236.3
2016 X, 217.7
2017 X,295.0
2018 X, 328.9
3
4
5
6
7
8
9
10
050
100150200250300350400450500
I II III
IV V VI
VII
VII
I
IX X XI
XII I II III
IV V VI
VII
VII
I
IX X XI
XII I II III
IV V VI
VII
VII
I
IX X XI
XII I II III
IV V VI
VII
VII
I
IX X
2015 2016 2017 2018
%Б
ДП
ми
л.
ЕУ
Р
Лични трансфери* Дознаке радника Лични трансфери*, учешће у БДП, десна скала
-10
-5
0
5
10
15
20
0
200
400
600
800
1,000
1,200
1,400
1,600
1,800
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
%
ми
л.
ЕУ
Р
ТранспортТуризамУслуге телекомуникација, компјутерске и информацијске услугеОстале пословне услугеОстале услугеИзвоз услуга, стопа раста, десна скала,леви графикон; Увоз услуга, стопа раста, десна скала, десни графикон
-10
-5
0
5
10
15
20
25
0
200
400
600
800
1,000
1,200
1,400
1,600
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
%
ми
л.
ЕУ
Р
Извор: НБС
Стране директне инвестиције у прерађивачку индустрију у I-VI 2018, по делатностима, мил. ЕУР
• Три четвртине страних директних улагања у првој половини 2018. године дошло је из земаља Европске уније;
• У оквиру прерађивачке индустрије, највеће инвестиције су остварене у прехрамбеној, металској и аутомобилскојиндустрији;
• У првој половини 2018. године, више од трећине СДИ је усмерено у извозно оријентисане делатности. Дисперзијаулагања по областима прерађивачке индустрије је и даље широка, што обезбеђује основ за раст индустријског сектора иизвоза у наредном периоду.
31
У периоду јануар-октобар 2018. године настављен је тренд раста нето прилива СДИ. У првој половини 2018. године раст СДИ је био вођен већим страним улагањима
у финансијске делатности, трговину и прерађивачку индустрију.
Нето страна директна улагања по земљама у I-VI
2018, мил. ЕУР
85.2
14.6
12.1
9.0
45.6
105.9
59.1
117.7
Производња прехрамбених производа, производња пића и производња дуванских производаПроизводња текстила и производња одевних предмета
Производња хемикалија и хемијских производа
Производња основних фармацеутских производа и препарата
Производња производа од гуме и пластике
Производња основних метала и производња металних производа, осим машина и уређајаПроизводња моторних возила, приколица и полуприколица
Oстало прерађивачка индустрија
Луксембург, 156.8
Холандија, 136.9
Немачка, 136.0
Велика Британија,
104.8
Аустрија, 102.1
Италија, 94.9
Кипар, 75.4
Француска, 59.3
Oстале земље, 461.1
32
Индикатори спољнотрговинске активности Значај земље у светској трговини
У Q3 2018. отвореност економије, мерена као удео укупне спољнотрговинске размене у БДП достигла је 110.6% БДП, док је покривеност увоза робе и услуга извозом износила 87.5%. У
односу на преткризни период, оба индикатора су увећана за више од половине.
Извор: РЗС, Национални рачуниИзвор: РЗС, Светска трговинска организација
0.03
0.04
0.05
0.06
0.07
0.08
0.09
0.10
0.11
Учешће Србије у светском извозу, у %
0
20
40
60
80
100
120
Покривеност увоза извозом Извоз робе и услуга као % БДП-а
Увоз робе и услуга као % БДП-а Степен отворености економије
Укупан спољни дуг на крају другог квартала 2018. године износио је 26,1 млрдевра и у поређењу са крајем претходне године повећан је за 508,9 мил. евра.
• Раст спољног дуга у другом кварталу, упоређењу са крајем претходне године,резултат је пре свега веће задуженостипредузећа, али и јачања долара уодносу на евро;
• Истовремено, у структури спољногдуга је повећано учешће јавног сектораза 181,9 мил. евра и износио је 14,1млрд евра, а дуг приватног сектора јеповећан за 327 мил. евра и износио је12 млрд евра.
Извор: НБС.
Спољни дуг, у мил. евра
34
60
62
64
66
68
70
72
74
76
78
80
0
5,000
10,000
15,000
20,000
25,000
30,000
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2
2015 2016 2017 2018
Јавни сектор Приватни сектор Укупно у % БДП (десна скала)
ИНФЛАЦИЈА,ДЕВИЗНИ КУРС И
МОНЕТАРНА КРЕТАЊА
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције
Доприноси месечној инфлацији, п.п.
• У новембру су потрошачке цене у односу на претходни месец билениже за 0,3%, пре свега услед смањења цена воћа;
• Регулисане цене су у новембру у односу на претходни месец биленепромењене. На међугодишњем нивоу, регулисане цене су повећане,пре свега као последица раста цена дувана и у мањој мери ценакомуналних услуга.
Инфлација је у новембру 2018. године износила 1,9% мг. и кретала се у границама дозвољеног одступања од циља НБС (3%±1,5 п.п). У овом периоду раст цена био је
опредељен, пре свега, повећањем цена поврћа, нафтних деривата и дувана. Као резултат и даље присутних ниских инфлаторних притисака, у децембру 2018. године НБС је задржала
референтну каматну стопу на нивоу од 3,0%.
Инфлација, међугодишње стопе раста, у %
36
Извор: РЗС, НБС
0
2
4
6
8
10
12
14
16
Ја
н
Ма
ј
Сеп
Ја
н
Ма
ј
Сеп
Ја
н
Ма
ј
Сеп
Ја
н
Ма
ј
Сеп
Ја
н
Ма
ј
Сеп
Ја
н
Ма
ј
Сеп
Ја
н
Ма
ј
Сеп
Ја
н
Ма
ј
Сеп
Ја
н
Ма
ј
Сеп
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Референтна каматна стопа Потрошачке цене
Циљана инфлација Коридор инфлације
-2.0
-1.5
-1.0
-0.5
0.0
0.5
1.0
1.5
Ја
нФ
ебМ
ар
Ап
рМ
ај
Ју
нЈ
ул
Ав
гС
епО
кт
Но
вД
ецЈ
ан
Феб
Ма
рА
пр
Ма
јЈ
ун
Ју
лА
вг
Сеп
Ок
тН
ов
Дец
Ја
нФ
ебМ
ар
Ап
рМ
ај
Ју
нЈ
ул
Ав
гС
епО
кт
Но
вД
ецЈ
ан
Феб
Ма
рА
пр
Ма
јЈ
ун
Ју
лА
вг
Сеп
Ок
тН
ов
2015 2016 2017 2018
Услуге Енергија
Индус.произ. без хране и енерг. Прерађена храна
Непрерађена храна УКУПНО
• У односу на исти месец 2017. године, динар је у просеку у новембру 2018. године забележио номиналну и реалну апрецијацију (0,5% и0,4%, респективно).
Извор: НБС
Реални и номинални курс, индексидецембар 2010=100
Кретање девизног курса и интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту
Ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара НБС је у новембру интервенисала на међубанкарском девизном тржишту куповином
девиза у износу од 15 мил. евра.
38
-500
-400
-300
-200
-100
0
100
200
300
400
500
600
95
100
105
110
115
120
125
130
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Интервенције НБС, нето, мил. евра (десна скала)
Просечан девизни курс - EUR/RSD
75
80
85
90
95
100
105
110
115
120
Дец
Ма
р
Ју
н
Сеп
Дец
Ма
р
Ју
н
Сеп
Дец
Ма
р
Ју
н
Сеп
Дец
Ма
р
Ју
н
Сеп
Дец
Ма
р
Ју
н
Сеп
Дец
Ма
р
Ју
н
Сеп
Дец
Ма
р
Ју
н
Сеп
Дец
Ма
р
Ју
н
Сеп
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Просечни реални девизни курс - EUR/RSD
Просечни номинални девизни курс - EUR/RSD
Привредни раст, као и раст кредитне активности банака допринели су наставку високог међугодишњег раста монетарних агрегата и у октобру.
Извор: НБС
Новчана маса М3
39
• Монетарни агрегати М1 и М2 су уоктобру забележили раст од 15,9% и14,4%, мг, респективно. Оваковисоке стопе раста остварене су пресвега због снажног растатрансакционих депозита, али ираста готовог новца у оптицају;
• Истовремено, услед знатно споријеграста девизних депозита, најширимонетарни агрегат М3 је повећан понешто нижој стопи (9,5%);
• Почев од септембра бележи се бржираст готовог новца у оптицају одраста трансакционих депозита, штоје утицало на благо повећањењеговог учешћа у новчаној маси М1.
0
500
1,000
1,500
2,000
2,500
3,000
3,500
4,000
4,500
мл
рд
РС
Д
Новчана маса М1 Орочени динарски депозити Девизни депозити
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
0
100,000
200,000
300,000
400,000
500,000
600,000
700,000
800,000
мл
рд
РС
Д
Готов новац у оптицају Депозити по виђењу Готов новац у М1
Кредитна активност расте у складу са растом привредне активности, док се учешће проблематичних кредита смањује и на крају октобра 2018. године је износило 6,3%. Каматне
стопе на динарске кредите банака прате тренд снижења референтне каматне стопе, па је тако у априлу 2018. године сужен коридор каматних стопа са ±1,50 п.п. на ±1,25 п.п.
Извор: НБС и РЗС
БДП и кредитна активност, међугодишње стопе раста
Проблематични кредити, млрд динара
Напомена: Домаћи кредити по искључењу ефекта курса и промене цена
40
-15-10
-505
101520253035
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
БДП Домаћи кредити
21.4%22.2% 23.0% 23.0%
21.5%22.6% 22.8% 22.0% 21.6%
20.9%20.2%
19.5%
17.0% 16.8%15.6%
12.2%
9.9% 9.2%
7.8%6.3%
0%
5%
10%
15%
20%
25%
0
50
100
150
200
250
300
350
400
450
500
Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 X
2013 2014 2015 2016 2017 2018
Привреда Становништво Остали NPL % (бруто)
Укупна кредитна активност у октобру је забележила раст од 6,6%, мг, номинално. Регистровано је номинално повећање пласмана привреди од 2,4%. Кредитна активност становништву наставља висок раст,
који је износио 11,6%, мг, номинално, а био је готово у целости опредељен снажним растом готовинских кредита (19,7%), али истовремено снажан раст су забележили и потрошачки кредити (18,1%). Каматна стопа
на укупне новоодобрене динарске кредите у октобру је смањена за 0,2 п.п, и износила је 8,64%.
Извор: НБС
Kредитна активност, доприноси мг. стопи
Стопе раста пласмана привреди и становништву, међугодишње стопе раста
41
Новоодобрени кредити привреди, по наменама, у млрд динара
Новоодобрени кредити становништву, по наменама, у млрд динара
-15
-10
-5
0
5
10
15
20
25
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Привреда Становништво
-10
-5
0
5
10
15
20
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Ок
т
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Привреда Становништво Укупно
0
20
40
60
80
100
120
Ја
н
Ма
р
Ма
ј
Ју
л
Сеп
Но
в
Ја
н
Ма
р
Ма
ј
Ју
л
Сеп
Но
в
Ја
н
Ма
р
Ма
ј
Ју
л
Сеп
Но
в
Ја
н
Ма
р
Ма
ј
Ју
л
Сеп
2015 2016 2017 2018
Инвестициони Остали За обртна средства
0
10
20
30
40
50
60
Ја
н
Ма
р
Ма
ј
Ју
л
Сеп
Но
в
Ја
н
Ма
р
Ма
ј
Ју
л
Сеп
Но
в
Ја
н
Ма
р
Ма
ј
Ју
л
Сеп
Но
в
Ја
н
Ма
р
Ма
ј
Ју
л
Сеп
2015 2016 2017 2018
Стамбени Потрошачки Готовински Остали
Девизне резерве НБС у октобру износиле су 11,55 млрд евра, што је повећање у поређењу са претходним месецом за 377,9 мил. евра, и биле су довољне за
покривеност око шест месеци увоза робе и услуга.
Извор: НБС, прерачунато у МФИН
Девизне резерве и покривеност увоза робе и услуга
42
• Повећање девизних резерви у октобру у односу на претходнимесец било је у највећој мери резултат прилива по основууправљања девизним резервама и нето позитивних тржишнихефеката. У односу на октобар 2017. године девизне резерве суповећане за 790 мил. евра.
3
4
5
6
7
8
9
10
0
2
4
6
8
10
12
14
мес
еци
мл
рд
ев
ра
Девизне резерве НБС (лева скала)
У месецима увоза робе и услуга (десна скала)*
6,000
7,000
8,000
9,000
10,000
8,000
8,500
9,000
9,500
10,000
10,500
11,000
11,500
12,000
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Девизне резерве НБС Девизна штедња становништва (десна скала)
ФИСКАЛНА КРЕТАЊА
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције
У периоду јануар-октобар 2018. године, на нивоу опште државе остварен је фискални суфицит у износу од 63,7 млрд динара.
Извор: Министарство финансија
Консолидовани месечни приходи, расходи и дефицит, у млрд РСД. Приходи, расходи и резултат по нивоима власти у периоду јануар-октобар 2018. и 2017. године.
44
*укључујући трансфере
Јан-Окт,млрд дин
2018 2017 Стопа раста/пада
приходи расходи резултат приходи расходи резултат приходи расходи
Република 973.5 912.3 61.1 934.1 854.3 79.8 4.2 6.8
ООСО 719.0 726.301 -7.3 681.9 684.6 -2.7 5.4 6.1
Путеви и Коридори 30.2 33.8 -3.6 30.1 30.4 -0.3 0.5 11.5
Локал 231.7 221.2 10.4 217.8 203.0 14.7 6.4 9.0
Ап Војводина 52.8 49.8 3.0 47.4 43.6 3.8 11.6 14.3
Укупно* 2,007.2 1,943.5 63.7 1,911.2 1,815.9 95.3 5.0 7.0
-1.2
13.29.4
-60
-50
-40
-30
-20
-10
0
10
20
30
40
0
50
100
150
200
250
2016 2017 2018
Резултат (десна оса) ЈАВНИ ПРИХОДИ ЈАВНИ РАСХОДИ
45
Током Q3 2018. године остварен је истовремено примарни и укупни фискални суфицит. У периоду јануар-септембар 2018. године фискални суфицит је износио 1,5% БДП, док је
примарни суфицит достигао 4% БДП.
Фискални резултат опште државе и примарни резултат, квартално кретање у периоду од 2010. до 2018. године, млрд РСД
-120.0
-100.0
-80.0
-60.0
-40.0
-20.0
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Фискални резултат Примарни фискални резултат
46Извор: Министарство финансија
У периоду јануар-октобар 2018. године у поређењу са истим периодом претходне године, највећи појединачни раст на приходној страни забележен је на категоријама царина и социјалних
доприноса, док је на расходној страни, највећи раст забележен на категорији капиталних расхода.
Динамика јавних прихода (по категоријама) у 2017. и 2018. години
Динамика јавних расхода (по категоријама) у 2017. и 2018. години
* износ не укључује активиране гаранције ЈП Путеви Србије, које су укључене у отплату страног дуга
6.4
0.9
4.0
2.0
9.6
4.7
9.2
8.0
0
2
4
6
8
10
12
0
100
200
300
400
500
600
Порез на доходак грађана
Порез на добит Порез на додату вредност
Акцизе Царине Остали порески приходи
Доприноси Непорески приходи
%
у м
лр
д д
ин
.
2017 2018 Номинални раст/пад (десна скала)
9.8
13.8
-9.3 3.5 3.7
12.1
60.5
-34.1
-40
-20
0
20
40
60
80
0
100
200
300
400
500
600
700
Расходи за запослене Куповина роба и услуга
Отплата камата Субвенције Социјална помоћ и трансфери
Остали текући расходи
Капитални расходи Буџетске позајмице и активиране гаранције*
%
у м
лр
д д
ин
.
2017 2018 Номинални раст/пад (десна скала)
Посматрано по структури, индиректни порези чине 40,3% консолидованих јавних прихода, док расходи за плате и пензије
опредељују близу половине укупне јавне потрошње (49,5%).
Извор: Министарство финансија
Структура консолидованих јавних расхода
у периоду јануар-октобар 2018. године, у %
Структура консолидованих јавних прихода
у периоду јануар-октобар 2018. године, у %
47
Порез на доходак грађана
8.4%
Порез на добит 5.7%
Порез на додату
вредност24.5%
Акцизе13.7%
Царине2.1%
Остали порески приходи
3.5%
Социјални доприноси
29.2%
Непорески приходи
12.5%
Донације0.4%
Расходи за запослене
23.4%
Куповина роба и услуга16.0%
Отплата камата6.0%
Субвенције4.7%
Пензије26.1%
Накнаде незапосленим
лицима0.5%
Накнаде за боловања
0.7%
Социјална помоћ и остали трансфери
домаћинствима9.5%
Остали текући расходи
3.2%
Капитални расходи
8.6%
Активиране гаранције
1.0%Буџетски кредити
0.4%
Посматрано по нивоима власти, републички буџет је највећи генератор јавних прихода, док на расходној страни, поред буџета Републике значајно
учешће има и ПИО фонд (по основу исплате пензија).
Структура консолидованих јавних прихода по нивоима власти у периоду јануар-октобар 2018. године, у %*
Извор: Министарство финансија
Структура консолидованих јавних расхода по нивоима власти у периоду јануар-октобар 2018. године, у %*
48
Буџет Републике56.7%
ПИО Фонд20.5%
Републички фонд
здравственог осигурања
8.0%
Национална служба за
запошљавање1.2%
Фонд СОВО0.1%
ЈП "Путеви Србије" и
''Коридори Србије''
1.2%
Локални ниво власти12.3%
* Без трансфера од других нивоа власти
Буџет Републике41.1%
ПИО Фонд27.5%
Републички фонд здравственог
осигурања12.2%
Национална служба за
запошљавање0.9%
Фонд СОВО0.3%
ЈП "Путеви Србије" и
''Коридори Србије''
2.0% Локални ниво власти15.9%
* Без трансфера другим нивоима власти
49
Доприноси годишњој стопи раста прихода опште државе, п.п, у периоду од 2006. до 2018. године
Извор: Министарство финансија
Номинални раст укупних јавних прихода у периоду јануар-октобар 2018. године износио је 5,9%, а раст укупних јавних расхода 8,4%. На приходној страни највећи допринос расту потекао је од социјалних
доприноса, пореза на додату вредност и непореских прихода. На расходној страни, у истом периоду, расту највише доприноси бржи раст капиталних расхода, расхода за запослене као и расхода за робе и услуге.
Доприноси годишњој стопи раста расхода опште државе, п.п. у периоду од 2006. до 2018. године. (Субвенције обухватају и нето буџетске позајмице и активиране гаранције)
5.9
-5
0
5
10
15
20
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
п-п
.
Порез на доходак Порез на добит
ПДВ Акцизе
Царине Социјални доприноси
Остали порески приходи Непорески приходи и донације
Укупно стопа раста/пада
8.4
-10
-5
0
5
10
15
20
25
30
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
п.п
.
Расходи за запослене Робе и услуге и остали текући
Камате Субвенције
Пензије Социјална давања
Капитални расходи Укупно стопа раста/пада
У структури консолидованих прихода доминирају ПДВ и социјални доприноси. У посматраном периоду знатно је повећано учешће акциза, док се учешће царина смањује услед примене ССП.
Укупни порески приходи државе у 2017. години повећани су реално за 5,2% у односу на претходну годину, пре свега захваљујући повећаној наплати пореза на добит правних лица, пореза на доходак
грађана, ПДВ и акциза.
Структура консолидованих прихода, у периоду од 2005. до 2017. године, у %
Извор: Министарство финансија
Учешће консолидованих прихода у БДП, у периоду од 2005. до 2017. године
50
28.624.8 25.4 25.3 24.7 25.0 25.1 25.0 24.7 25.3 24.5 24.6 24.3
12.5
13.1 11.1 11.4 11.1 10.9 11.1 11.2 10.1 9.0 8.7 8.4 8.5
1.42.0 2.8 3.3 2.6 2.5 2.8 3.7 3.9 4.5
3.7 4.4 5.7
9.49.6 9.4 9.2 11.2 11.9 12.5 12.3 13.3 13.1
13.9 14.4 14.2
5.25.0 5.5 5.4 4.0 3.5 2.8 2.4 2.1 1.9 2.0 2.0 2.0
28.429.5 29.9 30.5 31.1 29.6 29.8 30.3 31.8 31.4
29.8 28.6 28.8
3.20013.3408 3.1351 2.9802 3.0873 3.5966 3.1955 2.8941 2.8256 3.5362
3.7345 3.6503 3.6436
11.5 12.6 12.8 11.9 12.2 13.1 12.6 12.2 11.1 11.213.6 13.9 12.9
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
ПДВ Порез на доходак
Порез на добит Акцизе
Царине Социјални доприноси
Остали порески приходи Непорески приходи и донације
10.1
3.5
2.4
5.9
0.8
11.9
1.5
5.4
.00
2.00
4.00
6.00
8.00
10.00
12.00
14.00
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
% Б
ДП
ПДВ Порез на доходак
Порез на добит Акцизе
Царине Социјални доприноси
Остали порески приходи Непорески приходи и донације
У 2017. је настављен пад учешћа расхода за камате започет у претходном периоду. У структури консолидованих расхода и даље доминирају расходи за запослене и пензије. Мере
фискалне консолидације довеле су до постепеног смањивања учешћа ових расхода у БДП. Учешће укупних расхода у БДП, током 2017. године опало је за 1,5% БДП.
Структура консолидованих расхода у периоду од 2005. до 2017. годинe, у %
Извор: Министарство финансија
Учешће консолидованих расхода у БДП, у периоду од 2005. до 2017. године
51
27.4 25.7 25.7 27.2 26.8 25.6 26.4 25.7 26.5 24.4 22.7 22.0 22.2
16.916.6 17.4 16.0 15.9 16.0 16.4 16.0 15.8
16.516.4 17.9 19.0
2.43.2 1.6 1.3 1.7 2.4
2.9 4.05.4 6.1
7.0 6.9 6.3
8.27.1 7.3 7.8 6.7 7.8
7.1 8.98.3 10.8
9.1 8.2 8.1
26.8
24.9 23.826.2 29.2 27.8 27.7
27.628.4 27.0
26.6 26.1 25.9
12.1
13.513.7
13.112.7 13.0 12.2 10.4
10.8 10.011.9 11.6 11.6
6.28.9 10.5 8.4 7.0 7.4 7.3 7.4
4.8 5.1 6.2 7.3 7.0
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Расходи за запослене Робе и услуге и остали текући
Камате Субвенције, буџетске позајмице и гаранције
Пензије Социјална давања
Капитални расходи
9.0
7.7
2.5
3.3
10.5
4.7
2.8
.00
2.00
4.00
6.00
8.00
10.00
12.00
14.00
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
% Б
ДП
Расходи за запослене Робе и услуге и остали текући
Камате Субвенције, буџетске позајмице и гаранције
Пензије Социјална давања
Капитални расходи
52
Први пут од 2005. године, оба показатеља фискалне позиције су позитивна. Укупан фискални суфицит у 2017. години износио је 1,1% БДП, што представља прилагођавање од 2,3% БДП у односу
на 2016. годину. Примарни фискални суфицит износио је 3,6% БДП.
Фискални резултат опште државе и примарни резултат у периоду од 2006. до 2017. године, % БДП и апсолутни износи.
Извор: Министарство финансија
Доприноси динамике прихода и расхода кретању фискалног баланса, % БДП (негативан предзнак = повећање дефицита)
млрд дин 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Фискални резултат
20,7 -30,9 -45,0 -72,0 -127,1 -141,0 -163,5 -245,2 -212,1 -258,1 -149,1 -54,0 52,3
Примарни резултат
37,4 -3,3 -31,3 -56,4 -108,6 -109,9 -121,8 -180,1 -121,7 -147,3 -20,3 77,2 173,0
-1.4-1.8
-2.5
-4.2 -4.3-4.5
-6.4
-5.1
-6.2
-3.5
-1.2
1.1
-0.1-1.2
-1.9
-3.6 -3.4 -3.4
-4.7
-3.0-3.5
-0.5
1.7
3.6
-8
-6
-4
-2
0
2
4
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
% Б
ДП
Фискални резултат
Примарни фискални резултат
-2.5
-0.4 -0.7
-1.7
-0.2
-0.2
-1.9
1.3
-1.1
2.72.3 2.3
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Приходи Расходи Резултат
53
Међугодишње кумулативне стопе раста ПДВ (индекси)
Настављен је тренд раста укупне бруто наплате ПДВ, захваљујући расту и променама у структури потрошње уз задржавање достигнутог нивоа
ефикасности наплате.
Извор: Министарство финансија
Бруто наплаћени ПДВ у периоду 2012. до октобра 2018. године (оригинална, десезонирана и тренд-циклус серија)
95
100
105
110
115
Ја
нФ
ебМ
ар
Ап
рМ
ај
Ју
нЈ
ул
Ав
гС
епО
кт
Но
вД
ецЈ
ан
Феб
Ма
рА
пр
Ма
јЈ
ун
Ју
лА
вг
Сеп
Ок
тН
ов
Дец
Ја
нФ
ебМ
ар
Ап
рМ
ај
Ју
нЈ
ул
Ав
гС
епО
кт
Но
вД
ецЈ
ан
Феб
Ма
рА
пр
Ма
јЈ
ун
Ју
лА
вг
Сеп
Ок
т
2015 2016 2017 2018
Бруто домаћи ПДВ
Бруто укупан ПДВ
20000
30000
40000
50000
60000
70000
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
Ја
н
Ап
р
Ју
л
Ок
т
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
ми
л д
ин
Бруто ПДВ Бруто ПДВ дсз Бруто ПДВ тренд-циклус
54
Структура прихода од акциза у периоду од 2005. до 2017. године.
Извор: Министарство финансија
Структура прихода од акциза у периоду од 2005. до 2017. године показује да је доминантно учешће акциза на деривате нафте постепено смањивано током периода због планског подизања висине акцизног оптерећења дуванских производа. У периоду јануар-октобар 2018. укупна наплата акциза је повећана за 4,6 млрд РСД у
односу на исти период претходне године, што представља номинални раст од 2% док су реалном износу акцизе непормењене. Посматрано по структури раста, номинални и реални раст је забележен на свим
категоријама акциза изузев код акциза на дуванске прерађевине, где је забележен пад наплате од 0,8 млрд РСД, односно, реално за 2,9% .
Структура прихода од акциза у периоду јануар-октобар 2018. године (горњи) и висина појединачних категорија у периоду јануар-октобар 2017. и 2018. годинe(доњи)
61.8 58.9 55.3 54.9 55.2 52.8 52.1 50.1 52.357.1
53.2 54.2 52.8
26.7 30.1 34.9 35.7 37.5 39.9 40.5 42.2 40.936.5
37.7 34.5 35.4
11.5 11.0 9.9 9.3 7.3 7.2 7.4 7.7 6.8 6.47.6
5.7 5.8
1%5.5 6.0
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Акцизе на нафтне деривате Акцизе на дуванАкцизе на алкохол и кафу Акциза на електричну енергију
44.0 51.1 54.5 60.574.3 80.4 89.0 90.7
107.2121.3 127.4
143.9 147.8
19.026.1
34.439.3
50.660.8
69.276.4
83.877.6
90.3
91.899.1
0
50
100
150
200
250
300
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
мл
рд
РС
Д
Акцизе на нафтне деривате
Акцизе на дуван
Акцизе на алкохол и кафу
Акциза на електричну енергију
Моторни бензин10.9%
Дизел гориво (гасна уља)
39.7%
ТНГ3.2%
Дувански производи34.1%Пиво
4.1%
Остала алкохолна пића0.8%
Кафа1.1%
Електрична енергија6.1%
122.0
81.0
11.1
2.3
14.2
126.7
80.2
11.5
2.5
14.4
0
20
40
60
80
100
120
140
Акциза на деривате нафте
Акциза на дуванске прерађевине
Акциза на алкохолна пића
Акциза на кафу Акциза на електричну енергију за крајњу
потрошњу
мл
рд
ди
на
ра
2017 2018
55
Однос расхода за запослене и масе пензија са укупним јавним приходима
Извор: Министарство финансија, подаци ПИО фонда
Учешће расхода за плате и пензије у укупним приходима је релативни показатељ фискалног напора на приходној и расходној страни.
Корисници пензије и структура по основу добијања пензије, однос расхода за пензије и пореза и доприноса на зараде
26.6% 26.5%
26.8%
28.9%
29.7%
28.4%
29.5%30.0%
30.1%
28.2%
24.7%
22.7%
21.6%
26.1%
25.8%24.8%
27.7%
32.3%
30.8%31.0%
32.2% 32.4%
31.3%
28.9%
26.8%
25.2%
20%
22%
24%
26%
28%
30%
32%
34%
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Расходи за запослене
Пензије
Део прихода који одлази на финансирање расхода за зараде и пензије
Након фискалне консолидације, све мањи део прихода троши се на финансирање плата и пензија.
Од 2015. године, број корисника пензија се смањује збогпооштрених услова пензионисања (параметарска реформа иактуарски пенали) и боље контроле услова за стицањеинвалидских пензија. Однос исплаћене масе пензија и износапореза и доприноса приказује кретање и одрживост финансирањарасхода за пензије (нижа вредност = побољшање).
1,064,380
1,070,104
1,076,890
1,081,564
312,357
303,077
293,835
286,580
359,205354,957
349,710
344,165
60
65
70
75
80
85
0
200,000
400,000
600,000
800,000
1,000,000
1,200,000
1,400,000
1,600,000
1,800,000
2000 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018X
Старосна Инвалидска Породична Пензије укупно/Порези на рад (десна скала)
56
Структура расхода за субвенције опште државе у периоду јануар-октобар 2018. у млрд РСД и учешће у %:
Из буџета Републике је, у претходној години, највише субвенција исплаћено за пољопривреду ижелезницу. На локалном нивоу, највише субвенција дато је локалним ЈKП, док је са
покрајинског нивоа највише исплаћено у области водопривреде, пољопривреде и културе.
Структура расхода за субвенције опште државе 2012 – 2017:
2013 15
9 11 12
7
66
58 6
25
2730
2522 25
12
1211
811
16
3
44
4
6
6
7
6
3
346
4
1817 3
24 26
19 18 1621
3 5 5 5 5 52 1 0 1 1 1
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
2012 2013 2014 2015 2016 2017
туризам субвенције које исплаћује АП Војводина
субвенције које исплаћују општине и градови остале субвенције из буџета Републике
култура (јавни сервиси) енергетика
железница пољопривреда
путеви привреда
привреда, 10.5, 13%
путеви, 8.2, 10%
пољопривреда, 22.4, 27%
железница -текуће
субвенције, 9.5, 11%
железница -капиталне
субвенције, 2.7, 3%
енергетика, 4.6, 6%
култура (јавни сервиси), 4.7,
6%
остале субвенције из
буџета Републике, 1.9,
2%
субвенције које исплаћују општине и
градови, 14.0, 17%
субвенције које исплаћује АП
Војводина, 4.5, 5%
57
Циклично прилагођени и структурни биланс пружају објективнију слику фискалне позиције земље. Циклично прилагођени примарни дефицит се смањује од 2012. године, а у 2017. остварен је циклично
прилагођени фискални суфицит, док је примарни суфицит остварeн годину дана раније. Мере консолидације условиле су у датом моменту проциклично-рестриктивни карактер фискалне политике.
Оцена производног јаза, циклично прилагођеног* и структурног фискалног примарног биланса** , 2005-2017
Извор: Министарство финансија
Карактер фискалне политике, фискални импулс и производни јаз***
* За оцену циклично прилагођеног фискалног биланса коришћена је дезагрегирани приступ ОЕЦД методологије. Детаљнији опис коришћене може се пронаћи у Фискалној стратегији за 2013. годину са пројекцијама за 2014. и 2015. годину или путем линка http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=8626. ** Структурни примарни биланс се добија искључивањем прихода и расхода по основу камата, као и једнократних прихода и расхода из циклично прилагођеног резултата. *** Карактер фискалне политике се оцењује комбиновањем производног јаза и тзв. фискалног импулса. Фискални импулс дефинише фискалну политику као експанзивну или рестриктивну и у овом случају је добијен као разлика два узастопна структурна примарна биланса.
-7.0
-5.0
-3.0
-1.0
1.0
3.0
5.0
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
% Б
ДП
Производни јаз
Фискални биланс
Циклично прилагођени фискални биланс
20062007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
-3 -2 -1 0 1 2 3 4
Фи
ска
лн
и и
мп
ул
с
Производни јаз
проциклично -рестриктивна
проциклично -експанзивна
контрациклично -рестриктивна
контрациклично -експанзивна
58
Током 2017. године, нето задуживање је били негативно, што је уз додатне факторе довело до смањења апсолутног износа јавног дуга. Успех фискалне консолидације се огледа и у паду
односа издатака за сервисирање јавног дуга и јавних прихода. Остварен фискални суфицит на крају 2017. допринео је повећању ликвидности.
Структура финансирања и фискални резултат (позитиван предзнак = дефицит), млрд динара
Извор: Министарство финансија
-36
-52
-100
-50
0
50
100
150
200
250
300
-600
-400
-200
0
200
400
600
800Финансијски одливи
Финансијски приливи
Нето фин. прилив - нето задуживање (десна скала)
Фискални резултат (десна скала) (негативна вредност = суфицит)
Однос издатака за сервисирање дуга у јавним приходима (главница + камата)
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
%
Камата/Јавни приходи
Главница/Јавни приходи
59
S0 индикатор краткорочне фискалне одрживости
S0 индикатор са фискалним подиндексом и подиндексом макро-финансијске конкурентности за Републику Србију за период 2015-2017. године*
Европска комисија је за оцену краткорочне фискалне одрживости дизајниралакомпозитни индикатор S0 којим се кроз идентификацију потенцијалних краткорочнихризика у текућој години настоји антиципирати фискални стрес у наредној години.
Сматра се да је земља у краткорочном ризику од фискалног стреса само уколиковредност свеукупног S0 индикатора прелази дефинисани праг.
Поред вредности за целокупан индикатор, ради лоцирања сфере из које ризик потиче,разматрају се и вредности његова два подиндекса, фискалне и макро-финансијскеодрживости. Вредности ових подиндекса изнад дефинисаних прагова указује на могућеизазове у фискалној или макро-финансијској сфери.
Анализа S0 индикатора у 2017. години указује да су уклоњене краткорочне претњефискалној стабилности, будући да ниједна од компоненти подиндекса као ни саминдекс не премашују свој праг. (горњи леви графикон) Доследним спровођењем мерафискалне консолидације и успостављањем макроекономске и фискалне стабилности упретходном периоду обезбеђен је простор за даљу релаксацију мера фискалне политикеи током 2018. године.
На основу података Евростата за земље ЕУ и обрачуна Министарства финансија заРепублику Србију, у 2016. и 2017. години ни једна од посматраних земаља нијеизложена краткорочном ризику реализације фискалног стреса, будући да вредност S0нигде не прeлази дефинисани праг. (горњи десни графикон) Поједине земље сесуочавају са фискалним односно макро-финансијским изазовима, док се РепубликаСрбија заједно са већином земаља ЕУ налази унутар дефинисаних прагова S0индикатора. (доњи десни графикон)
S0, земље ЕУ и Србија, 2016. и 2017. година
Фискални подиндекс и подиндекс макро-финансијске конкурентности за земље ЕУ за 2017. годину и Републику Србију за 2015, 2016 и 2017. годину
*Обрачун S0 индикатора за Републику Србију, урађен од стране Министарства финансија, базира се на
методологији Европске комисијеʺFiscal Sustainability report 2015ʺ 25, Јануар 2016, 157-158.
Извор: МФИН
Аустрија
БелгијаБугарска
Чешка
Хрватска
Кипар
Данска
Естонија
Финска
Француска
Немачка
Мађарска
Ирска
ИталијаЛетонија
Литванија
Луксембург
Малта
Холандија
Пољска
Португал
Румунија
Словачка
Словенија
Шпанија
Шведска
Уједињено Краљевство
Србија 2017
Србија 2016
Србија 2015
0.00
0.10
0.20
0.30
0.40
0.50
0.60
0.70
0.00 0.10 0.20 0.30 0.40 0.50 0.60 0.70
По
ди
нд
екс
ма
кр
о-ф
ин
ан
сијс
ке
ко
нк
ур
ентн
ост
и
Фискални подиндекс
ЗОНА ФИСКАЛНОГ РИЗИКАS0 изнад дефинисаног прага
0.18
0.46
0.00
0.10
0.20
0.30
0.40
0.50
0.60
0.70
0.80
0.90
Аус
тр
ија
Бел
гија
Бу
гар
ска
Чеш
ка
Хр
ват
ска
Ки
пар
Дан
ска
Ест
он
ија
Фи
нск
а
Фр
анц
уск
а
Нем
ачк
а
Мађ
арск
а
Ир
ска
Ит
али
ја
Лет
он
ија
Ли
тв
ани
ја
Лу
ксе
мб
ур
г
Мал
та
Хо
лан
ди
ја
По
љск
а
По
рт
уга
л
Ру
мун
ија
Ср
би
ја
Сл
ов
ачк
а
Сл
ов
ени
ја
Шп
ани
ја
Шв
едск
а
Ује
ди
њен
о …
S0 2016 S0 2017 S0 праг
0.00
0.10
0.20
0.30
0.40
0.50
0.60
2015 2016 2017Fiscal sub- index values
Financial competitiveness sub-indexvalues
S0 indicator Fiscal sub-indextreshold
Financial sub-indextreshold
S0 treshold
60
Кретање бруто наплате, повраћаја и нето ПДВ од 2006. до 2017. године (млрд динара)
Постоји веза у кретању агрегатног дохотка становништа* и наплаћеног бруто ПДВ, услед релативно ниског нивоа дохотка и ниске склоности штедњи. Ипак у последњих годину дана раста учешће других извора
потрошње (кредити, туризам, транзит, дознаке итд.). Успостављена је релација између учешћа извоза у БДП и учешћа повраћаја у бруто наплати.
Извор: Министарство финансија
Релације између појединих макроекономских величина и показатеља
кретања ПДВ наплате и повраћаја.
Агрегатни доходак* представља апроксимацију личне потрошње добијену на основу укупних процењених зарада, исплаћених пензија, социјалне помоћи и других примања становништва (без кредита, дознака и других извора дохотка).
Снажна веза која постоји између агрегатног дохотка и бруто наплате ПДВ још је израженија када се у релацију укључи и динарски изражен извоз. Индиректно, то је последица деловања извоза на укупну економску активност, а директно преко увозне и домаће компоненте, на бруто наплату ПДВ. Прелиминарна процена директног ефекта износи око 30%.
Рана расположивост и фреквентност ових података омогућава правовремену анализу и могућност вишеструке провере пројектованих вредности ПДВ за текући и наредни период.
Кретање повраћаја (учешће у бруто наплати) у знатној мери прати промену у структури и учешћу извоза у БДП. Кретање повраћаја може стога да послужи као рани индикатор извозне активности.
Вредност коефицијента (повраћаји/бруто ПДВ) одговара вредностима које остварују земље сличне привредне структуре и степена развоја.
Међугодишње стопе раста
0
100,000
200,000
300,000
400,000
500,000
600,000
700,000
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Нето ПДВ Повраћаји Бруто ПДВ
2006 2007 2008
2009
2010 2011
2012
32.33
2014
2015
20162017
R² = 0.923
15
20
25
30
35
40
45
18 20 22 24 26 28 30
Изв
оз/
БД
П
ПДВ повраћаји/бруто ПДВ наплата
-15
-10
-5
0
5
10
15
20
25
30
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
%
Бруто ПДВ Агрегатни доходак апрокс. + извоз
61
Кретање рација ефикасности опорезивања потрошње и наплате ПДВ, тзв. C-efficiency показатељи у периоду од 2006. до 2017. године.
Након снажног раста у претходном периоду, у 2017. години ефикасност наплате ПДВ је остала на нивоу из претходне године. Порасту учешћа ПДВ у БДП допринео је општи раст потрошње и раст ефективне пореске
стопе. Промене у структури потрошње под утицајем раста куповне моћи становништва, подигле су ефективну пореску стопу на највиши ниво од увођења ПДВ.
Извор: Министарство финансија
Структура промета, ефективна* ПДВ стопа и фактори који утичу на развој ефикасности опорезовања потрошње и учешће ПДВ у БДП
(доњи графикон)
• Рација ефикасности наплате представљају однос стварне наплате са потенцијалним нивоом ПДВ при одређеним условима.
• У случају C - ефикасности наплате у однос се доводи потенцијални ПДВ добијен множењем ефективне пореске стопе и потрошње (C+G) и стварно наплаћен ПДВ. Тако изражен ПДВ подразумева потпуно ефикасну наплату у постојећем систему пореских стопа и са постојећом структуром потрошње.
• Укупна C – ефикасност се добија из потенц. ПДВ који би био остварен при пуној наплати, јединственој стопи и непостојању изузећа (VAT exemptions). Последично, укупан јаз који постоји код овог концепта се може декомпоновати на 2 дела: јаз пореске политике (системски ПДВ јаз) и јаз наплате.
• Системски ПДВ јаз (policy gap) приказује ефекте тренутне регулативе ПДВ и структуре потрошње тј. рефлектује кретање ефективне стопе ПДВ, а добија се као разлика укупног јаза и јаза наплате. Јаз наплате (compliance gap) може да укаже на висину статистички обухваћеног, а неопорезованог дела сиве и црне економије.
• Структура промета указује на промене структуре потрошње и поред висине законских пореских стопа делује на кретање ефективне стопе ПДВ.
*Ефективне стопе израчунате су на основу података из пореских и царинских пријава и самим тим нису засноване на међународној методологији обрачуна овог показатеља.
Доприноси промени учешћа ПДВ/БДП
Ефективне стопе израчунате су на основу података из пореских и царинских пријава
0.00
0.05
0.10
0.15
0.20
0.25
0.30
0.35
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
1.0
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Системски ПДВ јаз (десна скала) Јаз ПДВ наплате (десна скала)
C ефикасност наплате Укупна C ефикасност
11.5%
12.0%
12.5%
13.0%
13.5%
14.0%
14.5%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Ефективна* ПДВ стопа (десна скала) Промет по општој стопи
Промет по посебној стопа Промет ван ПДВ система
0.31
-0.28
-0.68
0.10
-0.36
0.20
-0.43
0.66
-0.19
0.35
0.08
-1.5
-1.0
-0.5
0.0
0.5
1.0
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
п.п
∆ C/Y ∆ C - ефикасност наплате ∆ Ефективна ПДВ стопа ∆ ПДВ/Y
62
Преглед процентуалног учешћа* прималаца нето зараде, пореско оптерећење (клин)** и процењени фискални приход по распонима зарада
Извор: Министарство финансија, OECD
Пореско оптерећење зарада у Србији је нешто ниже од просека ЕУ (изражено као тзв. порески „клин“). Одређени степен прогресивности опорезивања је присутан услед постојања неопорезивог
дела зараде. Даље смањивање пореског оптерећења и раст прогресивности настављени су подизањем неопорезивог дела зараде почетком 2018. године.
Упоредни преглед пореског оптерећења зарада ЕУ и Србији. Пореско оптерећење обрачунато на 67% зараде. ***
Пореско оптерећење обрачунато на 67% просечне зараде
• * Процентуално учешће прималаца зарада по распонима израчунато је на основу података Пореске управе о исплаћеним зарадама из новембра 2017. године. За обрачун оптерећења и фискалног прихода узета је централна вредност (медијана) појединачног распона.
• ** Порески „клин“ (међународно упоредива методологија) се обрачунава као учешће укупних пореза и доприноса у укупном трошку послодавца ((порези + доприноси)/бруто 2 зарада). За обрачун оптерећења коришћене су пореске стопе које важе од 2018. године.
• *** За потребе међународног поређења пореског оптерећења користи се порески „клин“, обрачунат на 67% просечне нето зараде појединца без деце. У овом распону налази се највећи број прималаца и у међународној пракси. За земље чланице ЕУ коришћени су последњи расположиви подаци Евростата за 2015. и 2016. годину.
38.6%
36.0%
36.5%
37.0%
37.5%
38.0%
38.5%
39.0%
39.5%
40.0%
40.5%
0%
5%
10%
15%
20%
25%
30%
35%
40%
% фискалног прихода % прималаца нето зараде 2015
% прималаца нето зараде 2017 Порески клин (десна скала)
ма
кси
ма
лн
а о
сно
ви
ца
Израчунато пореско оптерећење (клин) просечне зараде (новембар 2017) при новој пореској политици у 2018. години
48
.3
47
.5
45
.3
43
.0
42
.8
41.
8
40
.8
40
.8
40
.2
39
.2
39
.0
38
.7
38
.3
37
.9
37
.8
37
.6
36
.3
36
.1
35
.9
35
.3
35
.1
34
.3
33
.6
33
.2
31.
2
30
.6
30
.6
25
.9
21.
2
19.0
0
10
20
30
40
50
60
ЕУ - 28
2018.год
63
Извор: Министарство финансија
Измене пореске политике у претходном периоду довеле су до повећања учешћа директних пореза. Повећање стопе ПДВ неутралисано је смањењем прихода од царина. У 2017. години раст директних пореза вођен је растом прихода од пореза на добит правних лица.
44.6%45.2%
46.7%47.4% 47.2%
44.6%43.7%
45.2%
42.4% 42.2%41.1% 41.5% 41.6% 41.8% 42.4% 41.8%
13.1% 12.6% 12.2%11.1% 11.2%
13.6% 13.9%12.9%
0%
5%
10%
15%
20%
25%
30%
35%
40%
45%
50%
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Директни порези Индиректни порези Непорески приходи
“Стабилизациони примарни јаз“, дефинисан као разлика између оствареног и примарног фискалног биланса који стабилизује учешће јавног дуга. У 2016. а нарочито 2017. години, забележен је значајан позитиван јаз као резултат програма фискалне консолидације.
-6
-5
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
5
2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
% Б
ДП
Примарни резултат који стабилизује учешће дуга у БДП
Остварени примарни фискaлни резултат
64
Ниво учешћа дефицита у БДП, у 2017. години
Ниво учешћа јавног дуга у БДП, у 2017. години
.
Укупна фискална позиција земље, мерена висином и учешћем у БДП фискалног резултата је значајно побољшана уз истовремено смањење учешћа дуга у БДП.
Извор: Министарство финансија и ЕУРОСТАТ, подаци за 2017. годину
-3.1 -3.0 -2.9-2.6
-2.3-2.0 -1.9 -1.7
-1.0 -1.0 -1.0-0.7 -0.6 -0.5 -0.3 -0.3
0.00.5
0.8 0.8 0.9 1.0 1.1 1.1 1.3 1.3 1.5 1.6 1.8
3.9
-4
-2
0
2
4 Дефицит % БДП 2017 Ниво дефицита дозвољен уговором из Мастрихта (-3% БДП)
9.0
23.0 25.434.6 35.0 36.4 39.7 40.1 40.6
50.6 50.8 50.956.7 58.7 61.4 64.1 68.0
73.6 73.6 78.0 78.4 81.687.7
97.0 97.5 98.3 103.1
125.7131.8
178.6
0
30
60
90
120
150
180Јавни дуг, % БДП 2017 Ниво јавног дуга дозвољеног уговором из Мастрихта (60% БДП)
65
Учешће прихода и расхода у Србији и земљама ЕУ, %БДП
Извор: Министарство финансија и ЕУРОСТАТ, подаци за 2017. годину
41.544.9
0
10
20
30
40
50
60
у %
БД
П
Укупни приходи опште државе у 2017. години
ЕУ (28)
40.4
45.8
0
10
20
30
40
50
60
у %
БД
П
ЕУ (28)
Укупни расходи опште државе у 2017. години
66
Расходи за запослене у Србији у 2017. години су за 0,9% БДП нижи од просечног учешћа ЕУ 28 (2017)
Извор: Министарство финансија и ЕУРОСТАТ, подаци за 2017. годину
Расходи за запослене у Србији и земљама ЕУ, % БДП
9.0
9.9
0
2
4
6
8
10
12
14
16
у %
БД
П
ЕУ (28)
67
Општа стопа пореза на додату вредност, у 2017. години. Србија и земље ЕУ.
Стопа пореза на добит правних лица, у 2017. години. Србија и земље ЕУ.
.
Општа стопа пореза на додату вредност у Србији је нешто нижа од просека држава ЕУ, иако, осим неколико изузетака, ова стопа не варира у великој мери. Стопа пореза на добит правних лица је, са друге стране,
знатно нижа од посматраног просека, али реалну слику је могуће добити тек уколико се у обзир узму постојећа пореска ослобођења, тј. ефективна пореска стопа.
Извор: Министарство финансија и OECD, подаци за 2017. годину
17%
18%
19%
19%
19%
20%
20%
20%
20%
20%
20%
20%
21%
21%
21%
21%
21%
21%
22%
22%
23%
23%
23%
24%
24%
25%
25%
25%
27%
Луксембург
Малта
Кипар
Немачка
Румунија
Бугарска
Србија
Естонија
УК
Словачка
Аустрија
Француска
Летонија
Литванија
Чешка Република
Холандија
Шпанија
Белгија
Словенија
Италија
Ирска
Пољска
Португалија
Финска
Грчка
Хрватска
Данска
Шведска
Мађарска
Просек ЕУ 28 (21,4%)
9%
10%
13%
13%
15%
15%
15%
16%
19%
19%
19%
19%
20%
20%
20%
21%
21%
22%
22%
24%
25%
25%
25%
27%
29%
30%
33%
34%
35%
Мађарска
Бугарска
Ирска
Кипар
Летонија
Литванија
Србија
Румунија
Словенија
Пољска
Чешка …
УК
Естонија
Финска
Хрватска
Словачка
Португалија
Данска
Шведска
Италија
Аустрија
Холандија
Шпанија
Луксембург
Грчка
Немачка
Француска
Белгија
Малта
Просек ЕУ 28 (21,7%)
68
Стопа акцизе на дизел гориво* (гасно уље) у Србији** и земљама чланицама ЕУ, минимални износ акцизе у ЕУ.
Извор: Министарство финансија, Европска комисија
Висина акциза на нафтне деривате (дизел и моторни бензин) у Србији је изнад минималних прописаних од стране Европске комисије, али око или испод просека за земље чланице ЕУ, у
зависности од облика. Услед раста потрошње дизела као погонског горива за путничка возила јавља се општи тренд приближавања акциза на ове две врсте нафтних деривата.
Стопа акцизе на моторни бензин* у Србији** и земљама чланицама ЕУ, минимални износ акцизе у ЕУ.
439
0
100
200
300
400
500
600
700
800
ЕУ
Р
Акциза нa дизел/1000 лит
ЕУ 28 просек
EУ минимална акциза
427
0
100
200
300
400
500
600
700
800
ЕУ
Р
Акциза нa бензин/1000 лит
ЕУ 28 просек
EУ минимална акциза
* Деривати који се користе за погон путничких возила** Акциза у 2016. години
69
Обрачуната акциза (акцизни принос) изражен у ЕУР на 1000 комада цигарета просечене пондерисане цене (ППЦ) у Србији* и земљама чланицама ЕУ
Извор: Министарство финансија, Европска комисија
Акцизна политика у домену дуванских производа је у смислу начина обрачуна (постојање специфичне и ad valorem акцизе, утврђивање минималне акцизе) у великој мери усклађена са прописима који важе у ЕУ.
Општи ниво оптерећења је са друге стране знатно нижи од минимално прописаног услед ниске вредности специфичне акцизе.
Минимално акцизно оптерећење* изражено као процентуални део просечене пондерисане цене (ППЦ), у Србији* и земљама чланицама ЕУ
0
50
100
150
200
250
300
350
400
ЕУ
Р
Акцизни принос (ЕУР на 1000 комада)цигарета ППЦ*)
Минимална акциза (90 ЕУР на 1000 комада)
40
45
50
55
60
65
70
%
Укупна акциза као% ППЦ
Минимална акциза ЕУ (60% ППЦ)
* Минимална акциза за наредно полугодиште се одређује као 100% укупне акцизе плаћене на просечну пондерисану цену цигарета. Минимално акцизно оптерећење просеченепондерисане цене је постављено на 60% од стране Европске комисије. Подаци за Србију обрачунати су у складу са висином и структуром потрошње у првом полугодишту 2016.
• Од стране Европске комисије прописана су два прага за минимално акцизно оптерећење. Оно укупно не може да буде ниже од 60% просечне пондерисане ценецигарета и истовремено ниже од 90 ЕУР на 1000 комада цигарета. У случају Србије први услов је задовољен услед тога што су систем обрачунавања акцизе,постојање специфичне акцизе, сама висина ad valorem акцизе и начин утврђивања минималне акцизе усклађени са захтевима Европске комисије. С друге странениска вредност специфичне акцизе по паклици цигарета спушта општи ниво акцизног оптерећења знатно испод минималног нивоа од 90 ЕУР. У наредномпериоду неопходно је утврдити нови акциони план који прецизира динамику усклађивања оптерећења истовремено водећи рачуна о потенцијалнимнегативним ефектима на обим легалног тржишта дуванских производа.
ЈАВНИДУГ
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Управа за јавни дуг
Јавни дуг централне државе је на крају октобра 2018. године износио 24,3 млрд евра, односно 56,7% БДП
Извор: Управа за јавни дуг
Валутна структура јавног дуга, у %Учешће јавног дуга Републике Србије у БДП*
* Односи се на дуг централног нивоа власти
71
47.6
33.9
27.9 26.830.9
39.542.8
52.956.0
66.270.0
67.8
57.9 56.7
0
20
40
60
80 у %
25.5%
38.5%
28.9%
0.4%3.1%3.5%
RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте
Преглед еврообвезница емитованих на међународном финансијском тржишту
Извор: Управа за јавни дуг
* Захтевана стопа приноса на ре-отварању
Емитент Купон % Датум емисије Рочност Fitch Rating S&P Rating Обим емисије
Република Србија 20217,25% 9/21/2011 10g B+ BB-
1.000.000.000 USD
Република Србија - ре-отварање емисије
*6,625% 9/27/2012 9g* B+ BB- 1.000.000.000 USD
Република Србија 2020 4,875% 2/14/2013 7g B+ BB- 1.500.000.000 USD
Република Србија 2018 5,875% 11/21/2013 5g B+ BB- 1.000.000.000 USD
Хрватска 6,00% 11/26/2013 10g BB+ BB 1.750.000.000 USD
Словенија 5,25% 2/18/2014 10g BBB+ A- 2.000.000.000 USD
Румунија 4,875% 1/22/2014 10g BBB- BB+ 1.000.000.000 USD
Мађарска 5,375% 3/25/2014 10g BB+ BB 2.000.000.000 USD
72
Крива цена/принос Еврообвезница 2021 Републике Србије
Кретање каматних стопа државних ХоВ на домаћем тржишту
Преглед извршних стопа динарских државних хартија од вредности
73
Стање и структура дуга опште државе
74
Стање и структура дуга опште државе на дан 31. октобар 2018. године
EUR USD RSD БДП %
Директне обавезе (A)
Унутрашњи дуг 9,784,859,373 11,100,920,186 1,157,758,259,75822.8%
Спољни дуг 12,955,745,011 14,698,289,044 1,532,941,887,70030.2%
Директне обавезе укупно 22,740,604,383 25,799,209,229 2,690,700,147,45853.0%
Индиректне обавезе (B)
Унутрашњи дуг 96,132,209 109,061,964 11,374,497,5900.2%
Спољни дуг 1,457,371,509 1,653,387,564 172,438,237,2183.4%
Индиректне обавезе укупно 1,553,503,718 1,762,449,528 183,812,734,8073.6%
Негарантовани дуг локалне власти (C)
Унутрашњи дуг 218,652,917 248,061,672 25,871,319,2550.5%
Спољни дуг 104,273,766 118,298,558 12,337,817,9500.2%
Негарантовани дуг локалне власти укупно 322,926,683 366,360,230 38,209,137,2060.8%
Јавни дуг укупно (A+B) 24,294,108,101 27,561,658,757 2,874,512,882,26656.7%
Дуг опште државе укупно (A+B+C) 24,617,034,784 27,928,018,987 2,912,722,019,47157.4%
75
Валутна структура јавног дуга централне државе у периоду 2010 – октобар 2018. године
14.6% 16.1%19.1% 20.3% 21.4% 22.2% 20.9% 23.0%
25.5%
60.0% 56.5% 50.8%45.8% 41.7% 39.8%
39.7%41.6% 38.5%
14.7% 18.4% 22.7%27.8% 31.5% 32.9% 33.9%
29.4% 28.9%
1.7% 1.4%1.2%
0.9% 0.7%0.6% 0.5% 0.5% 0.4%
7.9% 6.8% 5.6% 4.6% 4.2% 3.9% 3.7% 3.4%3.1%
1.0% 0.9% 0.6% 0.6% 0.5% 0.6% 1.3%2.1% 3.5%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 X/2018
RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте
76
Учешће јавног дуга опште државе Републике Србије у БДП
44.7%
54.6%57.5%
67.5%71.2%
68.8%
58.7% 57.4%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 X/2018
Кредитни рејтинг Републике Србије и земаља у региону
77
Октобар-18
Октобар-17 Промена
Октобар-18
Октобар-17 Промена
Октобар-18 Промена
Србијa BB BB- BB B+ Ba3
Бугарска BBB- BB+нема
променеBBB BBB-
нема промене
Baa2нема
промене
Хрватска BB+ BB+ BB+ BB+нема
променеBa2
нема промене
Мађарска BBB- BBB- BBB- BBB- Baa3нема
промене
Румунија BBB- BBB-нема
променеBBB- BBB-
нема промене
Baa3нема
промене
Македонија BB- BB-нема
променеBB BB+ /
нема промене
Босна и Херцеговина
B Bнема
промене/ / / B3
нема промене
Црна Гора B+ B+нема
промене/ / / B1
нема промене
• Standard and Poor's – S&P – У јуну 2018. године, агенција за оцену кредитног рејтинга Standard & Poor's задржала је оцену кредитногрејтинга Републике Србије на нивоу BB, уз стабилне изгледе за унапређење кредитног рејтинга. Агенција процењује да ће БДП наставити дарасте у периоду од 2018. до 2020. године, и да ће раст бити заснован пре свега на приливу страних директних инвестиција и већој приватнојпотрошњи која ће бити подстакнута растом запослености, зарада и стабилном приливу дознака.
• Fitch Ratings – У јуну 2018. године, агенција за оцену кредитног рејтинга Fitch Ratings задржала је кредитни рејтинг Републике Србије нанивоу ‘BB’ , уз стабилне изгледе за унапређење кредитног рејтинга. Поменута оцена кредитног рејтинга Републике Србије агенције FitchRatings одраз је унапређења јавних финансија, које подржава и фискални резултат. Такође се истиче да је очекивани раст за 2018 годину 3,5%,док је за 2019. годину на нивоу од 3,3%. Инвестиције и приватна потрошња, као и сам развој тржишта рада, представљају чиниоце који ћенајвише утицати на раст и развој економије.
Историјски преглед кредитног рејтинга
Moody’s – У марту 2017. године Агенција за оцену кредитног рејтинга Moody’s повећала је кредитни рејтинг Републике Србије са „B1“ на
„Ba3“ уз стабилне изгледе за даље унапређење кредитног рејтинга. Основни разлози побољшања кредитног рејтинга Републике Србије су
успешно спровођење програма фискалне консолидације што је омогућило смањење учешћа јавног дуга у БДП и спровођење структурних
реформи које су повећале способност српске привреде да одговори на шокове и убрзале економски раст.
МЕЂУНАРОДНО ОКРУЖЕЊЕ
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције
Кретање и пројекције економске активности наших највећих спољнотрговинских партнера
81
2017 2018 2019
Актуелна пројекција
Δ Претходнапројекција
Актуелна пројекција
Δ Претходнапројекција
Свет 3,7 3,7 -0,2 3,5 -0,4
Евро зона 2,4 2,1 -0,2 1,9 -0,1
Главни спољнотрговински партнери РС
Италија 1,6 1,1 -0,4 1,2 0,0
Немачка 2,2 1,7 -0,6 1,8 -0,3
Босна и Херцеговина 3,6 3,0 -0,3 3,2 -0,1
Румунија 7,3 3,6 -0,9 3,8 -0,1
Руска Федерација 1,5 1,7 0,0 1,6 0,0
Црна Гора 4,7 3,9 0,9 2,8 -0,1
Извор: Европска комисија, Јесење пројекције 2018
БДП (реалне стопе раста, %)
Кретање БДП главних спољнотрговинских партнера Србије
Извор: Евростат, РЗС
• Према флеш процени Еуростата, евро зона и ЕУ28 су забележилераст од 1,7% и 1,9% респективно у Q3 2018. у односу на исти квартал2017. године (0,2% и 0,3%, респективно у односу на претходниквартал). Према пројекцијама ЕК, предвиђа се наставак опоравкаевро зоне. Пројектовани раст благо успорава у наредномсредњорочном периоду са 2,0% у 2018. години на 1,7% у2020. години, док ће очекивана инфлација бити стабилна игодишње износити 1,7%. Пројекција раста је базирана наснажном доприносу приватне потрошње и умереном растуинвестиција и извоза у наредном периоду. Прогнозу карактеришеповећање негативних ризика повезаних са неизвесношћу кретањамонетарне политике и спољнотрговинске размене у свету, као и сарастућим геополитичким тензијама. Истовремено, прогнозиран јенаставак пада незапослености.
• ЕЦБ је у октобру донела одлуку да задржи референтну каматнустопу на рекордно ниском нивоу од 0%, док је смањен обимпрограма квантитативних олакшица настављен (15 млрд еврамесечно до краја децембра 2018).
• ФЕД је у новембру одлучио да задржи референтну стопу нараспон од 2,00 до 2,25%.
90
95
100
105
110
115
120
Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
ЕУ(28 земаља) Немачка Италија Србија
дсз Q12008=100
82Извор: Европска Комисија, Евростат
BCI индекс и индустријска производња евро зоне
*Индикатор поверења привредника (BCI) је базиран на проценипроизводње, поруџбина и залиха, као и текућих и будућих очекивањапривредника. BCI индекс одступа од индустријског индикатораповерења према броју инпута које процењује, и зато се изражава уоблику стандардне девијације.
Индикатор поверења привредника (BCI) је забележио пад од 0,20 п.п. у односу на септембар 2018. (1,01 п.п).
• PMI композитни индекс евро зоне који објављује компанија Markit Ltd. се базира наоригиналним подацима из анкета прикупљених из репрезентативног узорка од5000 производних и услужних предузећа. Методологија израде овог индекса пратипромене у запослености, ценама,продаји и залихама. Вредност индекса изнад 50указује на побољшање економске активности, док вредност испод 50 указује на
погоршање.• Индекс економског расположења (ESI) је развијен од стране Генералног
директората за привреду и финансије Европске комисије. Добија се на базиодговора на упитник који се спроводи у неколико области: прерађивачкаиндустрија, грађевинарство, трговина на мало, услуге и финансијске услуге.Вредност индекса изнад 100 указује на побољшање економске активности, доквредност испод 100 указује на погоршање.
Економски индикатори евро зоне
Композитни PMI индекс* је у октобру износио 52,0 и.п. (пад од 2,1 и.п. у односу на претходни месец), услед успоравања продаје и извоза. Индекс економског расположења (ESI) се у октобру смањио за 0,9 и.п. у ЕУ28 (110,4 и.п), док је у евро зони забележио пад од 1,1 и.п. (109,8 и.п), у
односу на претходни месец.
* PMI (Purchasing Managers Index), 3. август 2018.
40
50
60
70
80
90
100
110
120
30
35
40
45
50
55
60
јан
јун
но
в
ап
р
сеп
феб јул
дец ма
ј
ок
т
ма
р
ав
г
јан
јун
но
в
ап
р
сеп
феб јул
дец ма
ј
ок
т
ма
р
ав
г
2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Ин
дек
си 1
99
0-2
017
=10
0
Ин
дек
сни
по
ени
PMI Composite лева скала ESI десна скала
50 = без
јан
ав
г
ма
р
ок
т
ма
ј
дец ју
л
феб
сеп
ап
р
но
в
јун
јан
ав
г
ма
р
ок
т
ма
ј
дец ју
л
феб
сеп
ап
р
но
в
јун
јан
ав
г
ма
р
ок
т
2003200420052006200720082009201020112012201320142015201620172018
-24
-19
-14
-9
-4
1
6
11
-4
-3
-2
-1
0
1
2
Међ
уго
ди
шњ
а с
топ
а р
аст
а
п.п
. ст
ан
да
рд
на
дев
ија
ци
ја
BCI Индустријска производња мг, десна скала
Према подацима ОПЕК, цена нафте типа Урал у октобру је износила 80,16 $/барел (2,1% више у односу на претходни месец). Од почетка 2018. године цена је повећана за 35,8%
у односу на исти период 2017. године, на 71,79 $/барел.Према октобарским пројекцијама ММФ, очекује се релативно стабилна инфлације (у
развијеним земљама око 2,0% у периоду 2018-2023, а у земљама у развоју пад са 5,0% у 2018. на 4,1% у 2023. години). Истовремено, очекује се стагнација тромесечног ЕУРИБОР (-0,2% у
2019. години).
83
Цене сировина
Извор: Светска Банка (WB, Commodity Markets Outlook); Eurostat
95
100
105
110
115
20
40
60
80
100
120
140
160
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 '19*'20*
Ин
дек
си
Ин
дек
си
Индекс цена хране Индекс пољопривредних сировина Индекс цена метала Индекс цена нафте HICP у евро зони - десна скала
Контакт: [email protected]
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА
СЕКТОР ЗА МАКРОЕКОНОМСКЕ И ФИСКАЛНЕ АНАЛИЗЕ И
ПРОЈЕКЦИЈЕ
