Министарство финансија

Република Србија

ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА

Септембар 2014

Индикатори текућих економских кретања

Индикатори текућих економских кретања, исти период претходне године=100, у %VII 2014 I-VII 2014

Индустријска производња, физички обим -13,0 -3,2

Прерађивачка индустрија -4,2 -0,1

Реални промет у трговини на мало 5,3 2,5

Извоз робе изражен у еврима -10,9 7,7

Увоз робе изражен у еврима, ц.и.ф. 1,8 2,3

Потрошачке цене 2,1 2,2

Просечан број запослених -1,5 -1,8

Активно незапослена лица -0,3 -0,1

Реална просечна нето зарада, укупно 0,2 -0,7

Реална просечна нето зарада, јавни сектор -1,9 0,2

Реална просечна нето зарада, приватни сектор 1,1 -1,1

Просечне пензије, реално -0,8 -0,3

ЕУР/РСД, просек периода, номинално (- депрецијација) -2,0 -3,0

ЕУР/РСД, просек периода, реално (- депрецијација) -0,3 -1,5

Индикатори текућих економских кретања, у милионима евраVII 2014 I-VII 2014

Дефицит робне размене -407,3 -2.404,2

Дефицит текућих трансакција* -142,4** -865,8**

Нето прилив страних директних инвестиција* 47,4** 539,8**

Девизне резерве НБС, крај периода 10.123 10.123

Интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту, нето 30 660

Девизна штедња, крај периода 8.496 8.496

Динарска штедња, крај периода 344 344

Спољни дуг, крај периода** 25.384 25.384

Спољни дуг, јавни сектор, крај периода** 12.795 12.795

Спољни дуг, приватни сектор, крај периода** 12.589 12.589

Извор: РЗС, НБС, НСЗ, РФПИО

* Нова методологија платног биланса (BPM 6)** Подаци се односе на јун и на период јануар-јун 2014. године.

3

У Q2 2014. године раст ЕУ28 је успорен (0,2%, дсз у односу на Q1). ЕЦБ је наставила да смањује референтну каматну стопу и

потврдила политику квантитативних олакшица. Истовремено, ЕЦБ је ревидирала наниже пројекцију раста евро зоне у 2014, са

1,0% у јуну, на 0,9%, м.г.

Извор: Еуростат, РЗС* Према флеш оцени РЗС

Регионално окружење, међугодишње стопе раста, у %Кретање БДП главних спољнотрговинских партнера Србије

4

2013Q1 2013Q2 2013Q3 2013Q4 2014Q1 2014Q2

Бугарска 0,5 0,4 0,9 1,2 1,2 1,6

Хрватска -1,5 -0,7 -0,5 -1,1 -0,6 -0,8

Мађарска -0,1 0,5 1,8 2,9 3,3 3,7

Румунија 2,2 1,6 4,3 5,0 3,7 1,5

Словенија -4,5 -1,3 -1,7 -0,7 1,9 1,9

Србија 3,0 0,5 3,8 2,7 0,1 -1,1*

-5,0

-4,0

-3,0

-2,0

-1,0

0,0

1,0

2,0

3,0

20

08

Q1

20

08

Q2

20

08

Q3

20

08

Q4

20

09

Q1

20

09

Q2

20

09

Q3

20

09

Q4

20

10Q

1

20

10Q

2

20

10Q

3

20

10Q

4

20

11Q

1

20

11Q

2

20

11Q

3

20

11Q

4

20

12Q

1

20

12Q

2

20

12Q

3

20

12Q

4

20

13Q

1

20

13Q

2

20

13Q

3

20

13Q

4

20

14Q

1

20

14Q

2*

дсз, у %

ЕУ(28 земаља) Немачка Италија Србија

Пад активности у пољопривреди и индустрији услед поплава одразио се на пад БДП у Q2 од 1,1%

Извор: РЗС

Доприноси тромесечној стопи раста БДП, расходнастрана

Доприноси тромесечној стопи раста БДП, производна страна

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

-21

-18

-15

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9

12

15

Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

п.п

.

Приватна потрошња Државна потрошња

Инвестиције Промене у залихама, %БДП

Нето извоз БДП (десна скала)

* Доприноси раста БДП прерачунати у МФИН.

-6,0

-4,0

-2,0

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

*

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

п.п

.

Пољопривреда Индустрија Грађевинарство

Услуге БДП

5

Домаћа тражња у 2014. години и даље је на ниском нивоу, упркос расту промета у трговини на мало и успоравању реалног пада масе зарада. Пад државне потрошње настављен је у другом кварталу на

шта указује пад трошкова рада у јавном сектору и расхода за набавку роба и услуга

Извор: РЗС

Индикатор кретања државне потрошње, међугодишње стопе, у %

Кретање индикатора потрошње и дохотка, међугодишње реалне стопе, у %

Инвестициона активност и грађевинарство, међугодишње реалне стопе , у %

6

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2010 2011 2012 2013 2014

Приватна потрошња (национални рачуни)Трговина на мало (сталне цене)Потрошња становништва (према АПР)Реална маса зарада

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2010 2011 2012 2013 2014Издаци за запослене/куповину роба и услуга сектора државе, међугодишње стопе, реалноИздаци за потрошњу сектора државе, национални рачуни, реалне међугодишње стопе

-50,0

-40,0

-30,0

-20,0

-10,0

0,0

10,0

20,0

30,0

Q12010 Q22010 Q32010 Q42010 Q12011 Q22011 Q32011 Q42011 Q12012 Q22012 Q32012 Q42012 Q12013 Q22013 Q32013 Q42013 Q12014 Q22014

Бруто инвестиције у фиксне фондове Вредност изведених радова у грађевинарству Грађевинарство, национални рачуни

Извор: РЗС

Индекси индустријске производње Индустријска производња по секторима, међугодишње стопе, у %

Знатан пад индустријске производње (-13%) је настављен у јулу 2014. године (снабдевање електричном енергијом, гасом и паром (-37,4%), сектор

рударства (-32,1%)). Прерађивачка индустрија, трећи месец узаступно бележи међугодишњи пад

• Међугодишњи пад производње у периоду јануар-јул 2014. је износио 3,2%;

• По искључењу утицаја сезоне индустријкапроизводња је у јулу повећана за 0,2% у односу најун, а производња прерађивачке индустрије за1,1%.

• У јулу је забележен међугодишњи пад урударству, нарочито у експлоатацији угља(-51,8%);

• Производња прерађивачке индустрије смањенаје за 4,2%, у односу на јул 2013. године;

• На пад производње прерађивачке индустријенајвише је утицао пад производње металнихпроизвода, моторних возила и производњeхемикалија и хемијских производа. 7

84

89

94

99

104

109

114

119

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

2013 2014

Ø2

013

=10

0

Оригин. серија ДСЗ серија

-35

-25

-15

-5

5

15

25

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

2013 2014

Ø2

013

=10

0

РударствоПрерађивачка индустријаСнабдевање ел енергијом, гасом и паром и климатизацијаУкупно

• Сезонски фактор је утицао да се највишеповећа промет моторних горива (реалноза 9,7%), а затим и промет хране, пића идувана (реално за 4,7%);

• Промет у периоду јануар-јул 2014, реалноје повећан за 2,5%, у односу на истипериод 2013. године.

Извор: РЗС

Промет у трговини на мало, међугодишње стопе, % Грађевинарство

• Вредност изведених радова у грађевинарству удругом кварталу реално је повећана за 0,8%, ау првом полугодишту за 0,5%;

• Већи број издатих грађевинских дозвола (ујуну за 8% у односу на јун 2013. године) ипораст вредности нових уговорених радова (упрвом полугодишту за 57,9%, у односу на истипериод 2013. године) указују на наставакповољних кретања у грађевинарству и унаредном периоду;

• Производња цемента у јулу већа за 20% уодносу на јун 2014. године.

У јулу је настављен међугодишњи реални раст промета у трговини на мало (5,3%).

Наставак благог раста грађевинске активности у другом кварталу указује на опоравак грађевинарства започетог током првог квартала 2014. године

8

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

2012 2013 2014

Текуће цене Сталне цене

0

100

200

300

400

500

600

700

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Јул

2012 2013 2014

хи

ља

де

тон

а

Ин

дек

си,

Ø 2

013

=10

0

Вредност изведених радова, реално Часови рада

Производња цемента, десна скала

• Међугодишња инфлација је у јулу и даље исподдоње границе дозвољеног одступања од циља(2,1%);

• Највећи допринос паду месечне инфлације ујулу дао је сезонски пад цена поврћа за 9,8%.Ниже цене него у јуну за 0,1% имала је ипрерађена храна.

Извор: РЗС, НБС

Доприноси месечној инфлацији, п.п.

• У односу на децембар 2013. године растпотрошачких цена у јулу је износио 1,8% иопредељен је растом цена непрерађене хране за4,5% и регулисаних цена за 3,4%;

• У оквиру регулисаних цена истиче се повећањецена дувана за 9,6%, лекова за 3,8% и ценакомунално стамбених услуга за 3,5%, садоприносом укупној инфлацији од 0,6 п.п.

Сезонски пад цена поврћа допринео је паду потрошачких цена у јулу. НБС је задржала референтну каматну стопу на 8,5%, полазећи од могућих ризика из међународног окружења у наредном периоду

Инфлација, међугодишње стопе раста, у %

9

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Феб

Ап

р

Ју

н

Ав

г

Ок

т

Дец

Феб

Ап

р

Ју

н

Ав

г

Ок

т

Дец

Феб

Ап

р

Ју

н

Ав

г

Ок

т

Дец

Феб

Ап

р

Ју

н

Ав

г

Ок

т

Дец

Феб

Ап

р

Ју

н

2010 2011 2012 2013 2014

Референтна каматна стопа Потрошачке цене, м/м Циљана инфлација, м/м

-0,9

-0,5

-0,1

0,3

0,7

1,1

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул

2014

Пр

етх

од

ни

мес

ец=

100

ИПЦ без енергије, хране, алк и дувана (базна инфлација)

Услуге

Енергија

Индус.произ. без хране и енерг.

Прерађена храна

Непрерађена храна

Регулисане цене

• Динар је од почетка године до јула у просеку реално апрецирао за 0,9%, а НБС је ради одржавања релативнестабилности девизног курса у овом периоду интервенисала на МДТ нето продајом 660 мил. евра;

• Кретања на девизном тржишту у јулу 2014. године у односу на претходни месец обележила је номиналнадепрецијација динара у односу на евро (-0,6%) и реална стагнација;

• Ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација девизног курса у јулу НБС је интервенисала намеђубанкарском девизном тржишту продајом 40 мил. евра и куповином 10 мил. евра.

Извор: НБС

Реални и номинални курс, индекси

децембар 2010=100

Кретање девизног курса и интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту

Кретања на девизном тржишту у јулу карактеришу депрецијацијскипритисци, што је условило да НБС интервенише на међубанкарском

девизном тржишту нето продајом девиза у износу од 30 мил. евра

10

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

л

2010 2011 2012 2013 2014

Просечни реални девизни курс - EUR/RSD

Просечни номинални девизни курс - EUR/RSD

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

95

100

105

110

115

120

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

2011 2012 2013 2014

Интервенције НБС, нето, мил. евра (десна скала)

Просечан девизни курс - EUR/RSD

• Формална запосленост је у јулу 2014. смањена усвим секторима привреде: грађевинарству (-6,1%),пољопривреди (-4,3%), индустрији (-3,2%) иуслугама (-0,7%).

• Према облику својине, формална запосленост ујавном сектору је смањена за 0,2% у односу наисти месец 2013. године, док је у приватномсмањена за 2%.

Извор: РЗС

Регистрована запосленост и стопа незапослености

Просечна нето зарада у РСД, номинална и реална стопа раста

• У јулу 2014. године просечна нето зарада је реалноповећана у секторима индустрије (2,8%) и грађевинарства(10,8%), а смањена у сектору услуга (-1,4%), док је у секторупољопривреде непромењена.

• Просечна нето зарада у јавном сектору реално је смањеназа 1,9%, док је у приватном сектору повећана за 1,1%.

Настављена је тенденција смањења броја формално запослених и реалних просечних нето зарада, уз благо смањење регистрованог

броја активно незапослених лица и раст укупног броја пензионера

11

25,522,4 24,1

20,120,8

20,3

0

5

10

15

20

25

30

1.660.000

1.670.000

1.680.000

1.690.000

1.700.000

1.710.000

1.720.000

1.730.000

1.740.000

1.750.000

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

2012 2013 2014

Укупан број формално запослених (лева скала)

Стопа незапослености - МОР (десна скала)

-10,0

-5,0

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

2012 2013 2014

35.000

37.000

39.000

41.000

43.000

45.000

47.000

49.000

51.000

53.000

55.000

Просечна нето зарада (десна скала) Номинална стопа раста (лева скала)

Реална стопа раста (лева скала)Напомена: Подаци о стопи незапослености према АРС обухватају и запослене у неформалној економији.

Ублажен је пад укупних кредита банака, на шта је највећим делом утицао почетак новог програма субвенционисаних кредита привреди

• Кредитну активност банака у јулу 2014. године на међугодишњем нивоу карактерише номинални пад кредита привреди(-6,6%) и раст кредита становништву (4,3%), уз пораст депозита банака од 5,3%.

• У другом кварталу је повећано учешће проблематичних кредита датих физичким лицима (0,6%), док је учешће овихкредита привредним друштвима смањено за 1,9%, што је делом последица отпочињања новог програмасубвенционисаних кредита привреди.

Извор: НБС и РЗС

БДП и кредитна активност, међугодишње стопе раста

Стопе раста кредита привреди и становништву, међугодишње стопе раста

Ненаплативи кредити

* Домаћи кредити по искључењу ефекта курса и промене цена

** БДП према флеш оцени РЗС

12

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

2012 2013 2014

Привреда Становништво

17,1% 18,6% 18,8% 19,0% 20,4% 19,5% 19,9% 18,6% 19,9% 19,9% 21,1% 21,4% 22,2% 23,0%

0%5%

10%15%20%25%30%35%40%45%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2011 2012 2013 2014

Привредна друштва Физичка лица Укупно

-15-10

-505

101520253035

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

**

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

БДП Домаћи кредити*

У односу на претходни месецизвоз изражен у еврима је смањенје за 0,9%, а увоз за 1,7% (дсз);

У периоду јануар-јул 2014. годинеје извезено робе за 7,7% више негоу истом периоду претходнегодине.

Извор: РЗС

Спољнотрговинска активност, мил. евра

Кретање извоза, мил. евра

У јулу је забележен међугодишњи пад извоза робе (-10,9%), што је, уз раст увоза од 1,8%, допринело порасту спољнотрговинског

дефицита за 54,2%

У првих седам месеци је 73%увоза било покривено извозом(за 3,7 п.п. више него у истомпериоду 2013. године).

13

-1.000

-500

0

500

1.000

1.500

2.000

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

2012 2013 2014

Салдо Извоз Увоз

2008 Јул; 725,0

2009 Јул; 538,6 2010 Јул; 649,4

2011 Јул; 736,9

2012 Јул; 751,4

2013 Јул; 1.092,1

2014 Јул; 973,4

300

400

500

600

700

800

900

1.000

1.100

1.200

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Извор: РЗС

• Првих пет група извозних производа у периодујануар-јул 2014. године били су: друмска возила,електричне машине и апарати, житарице,поврће и воће и обојени метали, са вредношћуизвоза од 2,4 млрд евра (37,2 % укупног извоза).

Структура извоза, јануар-јул 2014, % Структура увоза, јануар-јул 2014, %

• Друмска возила, нафта и деривати нафте и гас чинеблизу једне четвртине увоза;

• Суфицит остварен у периоду јануар-јул 2014. за 52%је већи него у истом периоду 2013. године (702,6мил. евра), и остварен је у следећим секторима:храна и живе животиње, пића и дуван, животињскаи биљна уља и масти и разни готови производи(намештај, одећа и обућа).

Најзначајнији извозни производ у периоду јануар-јул 2014 била су друмска возила, са међугодишњим растом од 12%

14

Друмска возила; 15,6

Електричне машине и

апарати; 8,0

Житарице; 4,9

Поврће и воће; 4,5

Обојени метали; 4,2

Производи од метала; 4,2Одевни

предмети; 4,1Разни готови пр.;

3,5

Остало; 51,0

Друмска возила; 11,7

Нафта и деривати нафте;

8,1

Гас; 4,2

Електричне машине и

апарати; 3,9

Индус. машине за општу

употребу; 3,4

Медицински производи; 3,4

Гвожђе и челик; 3,1

Хартија и картон; 3,0

Остало; 59,2

Извор: РЗС

• На извоз у земље ЕУ односило се 66,1% укупног извоза, а на увоз из ових земаља 63,9% укупног увоза;

• Највећи спољнотрговински партнери су Италија и Немачка. Извоз у те две земље чинио је 31,1% укупногизвоза, а увоз из тих земаља 24% укупног увоза;

• У периоду јануар-јул 2014. године остварен је суфицит у размени са земљама у окружењу (Бих, Македонија, Црна Гора, Бугарска, Румунија), са Италијом и САД који је премашио износ од 1 млрд евра.

Удео земаља у укупном извозу Србије,

јануар-јул 2014, у %

Удео земаља у укупном увозу Србије,

јануар-јул 2014, у %

Највећи део извоза из Србије усмерен је ка земљама ЕУ и њихов удео у укупном извозу се стално повећава

15

Италија; 18,7

Немачка; 12,4

Босна и Херцеговина; 8,3

Руска федерација; 6,5

Румунија; 5,0

Република Црна Гора; 5,0

Република Македонија; 4,0

Остале земље;40,1

Италија; 12,0

Немачка; 12,0

Руска федерација; 11,2

Кина; 7,4

Пољска; 5,2

Мађарска; 4,9

Аустрија; 3,1

Остале земље; 44,2

• Компанија „FIAT automobili Srbija“ је водећиизвозник у првих осам месеци у 2014. години,упркос успоравању извоза у августу месецузбог колективног годишњег одмора и редовногремонта фабричке опреме.

Извор: РЗС

15 НАЈВЕЋИХ ИЗВОЗНИКА У ПЕРИОДУ ЈАНУАР-АВГУСТ 2014.

НАЗИВ ИЗВОЗНИКА Извоз (мил. ЕУР)

FIAT AUTOMOBILI SRBIJA 947,2

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE 255,4

TIGAR TYRES 158,0

GORENJE 120,4

HIP - PETROHEMIJA 118,3

ŽELEZARA SMEDEREVO 115,6

TETRA PAK PRODUCTION 101,8

HEMOFARM 95,5

TARKETT SVI 82,4

YURA CORPORATION 79,8

BALL PAKOVANJA EVROPA BEOGRAD 74,8

RTB INVEST 66,7

SIRMIUM STEEL 65,1

IMPOL SEVAL 64,5

VALY 58,5

Извор: Управа царина

Извоз путничких аутомобила, мил. ЕУР

У периоду јануар-август 2014. године компаније „FIAT automobiliSrbija“ и Нафтна индустрија Србије су извезле робе у вредности од

1,2 млрд евра

16

174,8 175,5

81,0

118,3

160,3

135,7

136,5136,3

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

2012 2013 2014

У периоду јануар-јун 2014. године дефицит текућеграчуна је износио 865,8 мил. евра, што је за 178,6мил. евра мање него у истом периоду 2013. године;

Робни дефицит је сведен на око четири петинедефицита из истог периода 2013. године.

Извор: НБС

Платни биланс*, мил. ЕУР Структура финансијског биланса, мил. ЕУР

• Нето прилив страних директних инвестицијаизносио је 539,8 мил. евра, за 104,8 мил. евра вишенего у истом периоду 2013. године;

• Код портфолио инвестиција нето прилив јеизносио 145,7 мил. евра.

У јуну је настављено смањивање дефицита текућег рачуна (за 20,4 мил. евра у односу на јун 2013.), пре свега по основу

смањења дефицита примарног дохотка

*Нова методологија (БПМ 6)** Укључени су међукомпанијски кредити и реинвестирана добит 17

-800

-600

-400

-200

0

200

400

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб Мар Апр Мај Јун

2013 2014

Салдо робе и услуга Примарни доходак

Секундарни доходак Дефицит текућег рачуна

-50

0

50

100

150

200

250

300

350

400

Јан Феб МарАпр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб МарАпр Мај Јун

2013 2014

Капитални и финансијски рачун, нето Стране директне инвестиције**, нето

Смањење спољног дуга у јуну последица је раздуживања пре свега јавног сектора и у мањој мери предузећа и банака. Девизне резерве НБС у јулу су незнатно смањене

• Укупан спољни дуг на крају јуна 2014. годинеизносио је 25.384 мил. евра, што је у поређењу сакрајем претходног месеца смањење за 159 мил.евра;

• Спољни дуг приватног сектора је смањен за 50мил. евра и износио је 12.589 мил. евра, док јеспољни дуг јавног сектора смањен за 109 мил.евра и износио је 12.795 мил. евра.

Извор: НБС

Структура спољног дуга Штедња становништва и девизне резерве НБС, мил. ЕУР

• Девизне резерве НБС смањене су у јулу 2014.године за 2 мил. евра и износиле су 10,1 млрдевра;

• Ниво девизних резерви НБС довољан је запокривеност новчане масе М1 од 287% и запокривеност око седам месеци увоза робе иуслуга.

18

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н2012 2013 2014

Јавни сектор Банке Предузећа

7.000

7.200

7.400

7.600

7.800

8.000

8.200

8.400

8.600

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

2012 2013 2014

Девизне резерве НБС Девизна штедња становништва (десна скала)

Консолидовани дефицит (102,6 млрд РСД) у првих седам месеци 2014. године, већи је у односу на исти период прошле године. Бржи раст расхода у односу на приходе последица је

раста расхода за камате, капиталних и осталих текућих расхода

Извор: Министарство финансија

Консолидовани месечни приходи, расходи и дефицит, млрд РСД

19

-45

-40

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

Ја

ну

ар

Феб

ру

ар

Ма

рт

Ап

ри

л

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

густ

Сеп

тем

ба

р

Ок

тоб

ар

Но

вем

ба

р

Дец

емб

ар

Ја

ну

ар

Феб

ру

ар

Ма

рт

Ап

ри

л

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

2013 2014

Резултат (десна оса) ЈАВНИ ПРИХОДИ ЈАВНИ РАСХОДИ

У структури консолидованих прихода индиректни порези чине 42,9%, док на страни расхода највеће учешће чине

расходи за плате и пензије са 53,8%

Извор: Министарство Финансија

Структура консолидованих расхода у периоду јануар-јул 2014, у %

Структура консолидованих прихода у периоду јануар-јул 2014, у %

20

Порез на доходак грађана

9,3%

Порез на добит 6,0%

Порез на додату

вредност26,6%

Акцизе14,3%

Царине2,0%

Остали порески приходи

3,3%

Социјални доприноси

28,6%

Непорески приходи

9,3%

Капитални приходи

0,4%Донације

0,3%

Расходи за запослене

23,3%

Куповина роба и услуга13,5%

Отплата камата

7,1%Субвенције5,6%

Пензије30,5%

Накнаде незапосленим лицима

0,8%

Накнаде за боловања

0,5%

Социјална помоћ и остали

трансфери домаћинств

има9,8%

Остали текући

расходи2,8%

Капитални расходи

5,0%Буџетски кредити

1,2%

У структури консолидованих прихода, буџет Републике учествује са 54,6%, а на страни расхода са 39,9%

Структура консолидованих прихода по нивоима власти у периоду јануар-јул 2014, у %*

Извор: Министарство финансија

Структура консолидованих расхода по нивоима власти у периоду јануар-јул 2014, у %*

21

Буџет Републике

54,6%

ПИО Фонд20,6%

Републички фонд

здравственог осигурања

10,0%

Национална служба за

запошљавање

1,3%

Фонд СОВО0,2%

ЈП "Путеви Србије" и

''Коридори Србије''

1,2%

Локални ниво власти

12,2%

* Без трансфера од других нивоа власти

Буџет Републике

39,9%

ПИО Фонд30,9%

Републички фонд

здравственог осигурања

11,8%

Национална служба за

запошљавање

1,2%

Фонд СОВО0,3%

ЈП "Путеви Србије" и

''Коридори Србије''

2,1%

Локални ниво власти

13,8%

* Без трансфера другим нивоима власти

Јавни дуг је у јулу 2014. износио 20,9 млрд евра, односно 64,3% БДП

Извор: Управа за јавни дуг

Валутна структура јавног дуга, у %Учешће јавног дуга Републике Србије у БДП*

* Односи се на дуг централног нивоа власти

22,6%

44,4%

27,1%

0,8%4,5%0,6%

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте *

169,3

105,2

72,966,9

55,352,2

37,730,9 29,2

34,8

44,548,2

60,2

63,864,3

0

50

100

150

200

20

00

20

01

20

02

20

03

20

04

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

у %

22

Преглед еврообвезница емитованих на међународном финансијском тржишту

Извор: Управа за јавни дуг

* Захтевана стопа приноса на ре-отварању

Крива цена/принос Еврообвезница 2021 РепубликеСрбије

Крива цена/принос Еврообвезница 2017 Републике Србије

Емитент Купон % Датум емисије Рочност Fitch Rating S&P Rating Обим емисије

Република Србија 2021 7.25% 9/21/2011 10g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија - ре-отварање емисије

*6,625% 9/27/2012 9g* B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија 2017 5.25% 11/14/2012 5g B+ BB- 750.000.000 USD

Република Србија 2020 4.875% 2/14/2013 7g B+ BB- 1.500.000.000 USD

Република Србија 2018 5.875% 12/3/2013 5g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Хрватска 6.00% 11/26/2013 10g BB+ BB 1.750.000.000 USD

Словенија 5.25% 2/18/2014 10g BBB+ A- 2.000.000.000 USD

Румунија 4.875% 1/22/2014 10g BBB- BB+ 1.000.000.000 USD

Мађарска 5.375% 3/25/2014 10g BB+ BB 2.000.000.000 USD

23

Кретање каматних стопа државних ХоВ на домаћем тржишту

Преглед извршних стопа динарских државних хартија од вредности

24