СТАРЕЊЕ СТАНОВНИШТВА-РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Република СрбијаРепублички завод за статистику

СТАРЕЊЕ СТАНОВНИШТВА-РЕПУБЛИКА СРБИЈАСТАРЕЊЕ СТАНОВНИШТВА-РЕПУБЛИКА СРБИЈА

19. Март 2014 Београд


1. Негативан природни прираштај у међупописном периоду

2. Исељавање у иностранство (емиграција)

Основни разлози смањења броја становника:

Попис 2002

7 498 001

Попис 2011

7 186 862

Пад броја становника

- 311 139 (4,15%)


Пораст-пад броја становника (2002-2011)

Број становника Апсолутни пораст-пад 2002-2011

Индекс (2002=100)2011 2002

Република Србија 7 186 862 7 498 001 - 311 139 95,85

Београдски регион 1 659 440 1 576 124 83 316 105,3

Регион Војводине 1 931 809 2 031 992 - 100 183 95,1

Регион Шумадије и Западне Србије 2 031 697 2 136 881 - 105 184 95,1

Регион Јужне и Источне Србије 1 563 916 1 753 004 - 189 088 89,2

Регион Косово и Метохија ... ... ... ...


Живорођени, умрли и природни прираштај 1961-2012.*

Живорођени

Умрли

Природни прираштај

-40000

-20000

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

1961

1962

1963

1964

1965

1966

1967

1968

1969

1970

1971

1972

1973

1974

1975

1976

1977

1978

1979

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Први пут забележена негативна вредност природног прираштаја 1992.* Без података за АП Косово и Метохију


Укупно Просечно годишње

живорођени умрли прираштај живорођени умрли прираштај

1961-1970 1.062.918 614.235 448.683 106.292 61.424 44.868

1971-1980 1.098.410 697.854 400.556 109.841 69.785 40.056

1981-1990 1.003.865 826.433 177.432 100.387 82.643 17.743

1991-2000 821.294 965.912 -144.618 82.129 96.591 -14.462

2001-2012 865.567 1.237.776 -372.209 72.131 103.148 -31.017

* Годишњи губици преко 30 хиљада (сваке године нестаје општина величине Ћуприје, Књажевца, Неготина...)

Витални догађаји у Републици Србија 1961-2012

www.stat.gov.rs / [email protected] / [email protected]

• Становништво Србије, према свим обележјима демографске старости, може се сврстати у групу изразито старих популација, и то не само у европским, него и светским оквирима.

• Удео младих је низак и опадајући, а удео старих висок и стално расте.

• У последњих 50 година удео младе старосне групе у укупном становништву Србије готово се преполовио, а удео старијег становништва повећан је 2,5 пута.


Попис 2002 40,2Попис 2011 42,2

старији за 2 године!

Просечна старост становника Европске уније је 41,6 година.

Немачка (44,6) Италија (43,5) Бугарска и Аустрија (42,5) Србија и Грчка (42,2 године)

Просечна старост


Највећа просечна старост

Црна Трава 53,7

Гаџин Хан 52,5

Сврљиг 50,6

Најмања просечна старост

Тутин 32,1

Нови Пазар 33,5

Сјеница 37,0

Просечна старост / Average age

Мање од 35 година / Less than 35 years

35 - 3940 - 44

45 - 4950 и више година / 50 years and more

Без података / No data

Насеља без становника Settlements without population

Непотпун обухват становништваIncomplete coverage of population


Укупно Испод 15 15-64 65 и више

1981 7.729.236 1.583.614 5.309.068 801.959

1991 7.759.571 1.465.221 5.301.387 892.216

2002 7.498.001 1.176.770 5.032.805 1.240.505

2011 7.186.862 1.025.278 4.911.268 1.250.316

2041 6.830.008 989.318 4.205.778 1.644.912

%

1981 100 20,49 68,69 10,38

1991 100 18,88 68,32 11,50

2002 100 15,69 67,12 16,54

2011 100 14,27 68,34 17,40

2041 100 14,30 61,60 24,1

Становништво Републике Србије по старости, пописи 1981-2011 и пројекције 2041 (средња варијанта са миграцијама)


Становништво Републике Србије по старости, 2011.Становништво Републике Србије по старости, 2011.

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

0-4 5-9 10-14 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60-64 65-69 70-74 75-79 80-84 85+

Деца млађа од 15 год. Радни контингент (15-64)

Стари 65 и више год.


• Графикон 1.• Удео становништва 0-14 и 65+ у укупном становништву Србије

0

5

10

15

20

25

30

1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011

godine

%

0-14 65+


• Пројекције становништва• Све варијанте пројекција становништва показују значајан раст удела старијих особа

(65 и више година старих) у укупној популацији.

• Према варијанти средњег фертилитета њихов удео расте са 17,3 посто у 2011. години на 24,1 посто у 2041.

• Све варијанте предвиђају и смањење удела радно-способног становништва (15-64 године) у укупној популацији, а пад би се кретао од 5,3 до 7,9 посто, зависно од варијанте.

• Повећава се и удео јако старих особа (старијих од 80. година) у укупној популацији (3,5-7.5%).

• Све ове особине указују на све израженији процес старења становништва у Србији. • Становништво Србије ће демографски старити уколико се оствари ма која

комбинација претпоставки на којима се базирају варијанте пројекција. Разлике по варијантама би се испољиле једино у брзини процеса старења


• Графикон 2.• Пројекција становништва Србије по старосним групама према средњој

демографској варијанти

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

2011 2016 2021 2026 2031 2036 2041

пројекциони период

у х

иљ

ад

ам

а

0-14

15-64

65+


Фактори који утичу на процес старења• фертилитета, морталитета и миграција, али и под снажним дејством наслеђеног

старосног састава, односно под утицајем тзв. демографске инерције (што пресудно утиче на бројност будућих генерација родитеља, дакле на стопу наталитета).

• Старење становништва је пре свега резултат великог пада фертилитета и његовог дугог задржавања на ниском нивоу. За шездесет година (између 1950. и 2010. године) просечан број деце по жени је више него преполовљен (стопа укупног фертилитета је са 3,13 деце по жени сведена на 1,41), што је битно сужавало основу старосне пирамиде – старење од базе.

• Достигнути ниво фертилитета је врло низак, тако да већ више од пола века (од 1956. године) он не обезбеђује ни просту репродукцију становништва.

Очекивано трајање живота• На повећање броја старих и врло старих људи утиче и пораст очекиваног трајања

живота.• Очекивано трајање живота је демографски показатељ који је под директним

утицајем смртности становништва по старости. • Према подацима из 2011, у Србији очекивано трајање живота за мушкарце износи

71,6 године, а за жене 76,8 година.


• Очекивано трајање живота

• За последњих шест деценија у Србији је остварено значајно продужење средњег трајања живота рођених. Животни век мушкараца је продужен за 17, а жена за 18. година. Током педесетих и шездесетих година прошлог века, најзначајније смањење смртности је остваривано код одојчади и мале деце (што је у знатној мери успорило ефекте пада фертилитета) и утицало на повећање очекиваног трајања живота при рођењу.

• У истом периоду, очекивано трајање живота старих је продужено само за 2 (мушкарци), односно за 3 године (жене). О доприносу смањења смртности код старог становништва (60 или више година) се не може говорити, јер је код тих старосних кохорти очекивано трајање живота готово стагнирало.

• Дужина животног века мушкараца и жена у Србији је нижа од просека земаља ЕУ. За ЕУ-25 он износи 74,9 за мушкарце и 81,8 за жене.


Пад укупног броја становника

Пораст просечне старости

Смањење учешћа радног контингента у укупном становништву

Опадање удела младог радно способног становништва у радном контингенту

У наредном периоду може се очекивати


Гордана Бјелобрк

Шеф одсека за демографију

E-mail: [email protected]

Хвала на пажњи !

Documents

СТАРЕЊЕ СТАНОВНИШТВА-РЕПУБЛИКА СРБИЈА