Текућа макроекономска кретања novembar/Tekuca makroekonomska... · ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА Новембар 2016. МИНИСТАРСТВО

ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА

Новембар 2016.

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције

*Приликом коришћења анализа објављених у овој презентацији обавезно је навођење извора

РЕАЛНИ СЕКТОР

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ


Циклична анализа показује да се укупна економска активност налази у фази експанзије. Тренутно је виша 2,4% од преткризног нивоа и са значајно повољнијом структуром, будући

да je смањено учешће финалне потрошње, док је извоза роба и услуга скоро дуплирано.

3

Бруто домаћи производ, тренд –циклус компонента Структура бруто домаћег производа, %

• Након дубоке рецесије у другој половини 2008. и током 2009. године, изазване светском економском кризом, долази до благогопоравка привреде који се значајно убрзава током 2013. године. Позитивна кретања цикличне компоненте током 2013. годинерезултат су активирања нових капацитета у аутомобилској и нафтној индустрији. Током 2014. године, привреда поново бележирецесионе тенденције које су највећим делом последица разорних поплава, тачније девастирања производних капацитета пресвега у електро-енергетском сектору.

• Утилизација оштећених капацитета током 2015. године обезбеђује опоравак привредне активности, док започета фискалнаконсолидација, уз низ реформских закона, резултира достизањем преткризног нивоа БДП почетком 2016. године. Очекује се даће афирмативни привредни амбијент, креиран системским реформским мерама креатора економске политике, обезбедитиоснову и дати стимуланс експанзивним кретањима у средњорочном периоду.

96,5

26,8

42,7

19,4

89,2

49,2

57,1

18,7

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Финална потрошња

Извоз Увоз Инвестиције

2008 2016

550

600

650

700

750

800

850

900

I II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IVI II III

IV

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

мл

рд

РС

Д

Рецесија

4

Према Индикатору привредне активности Србије (ИПАС)* у септембру је остварен раст БДП од 2,1% мг, чиме су настављена позитивна кретања у погледу динамике укупне економске

активности и достигнут раст БДП од 2,7% мг. за првих девет месеци 2016. године.

* ИПАС представља индикатор који Министарство финансија израђује за потребе сагледавања динамике текућих привредних кретања у краћем периоду од оног који пружају

званични статистички подаци о БДП. Припада групи коинцидирајућих композитних индикатора који се методама темпоралне дезагрегације линкују са званичним подацима окретању БДП и на тај начин трансформише у индикатор укупних привредних кретања у месечној динамици, односно индикатор месечног БДП.

Индикатор привредне активности по секторима, (доприноси расту, п.п.)

Кретање ИПАС-а у периоду јануар 2008 - септембар 2016. године, (2015=100)

• Као и током већег дела године раст БДП у септембру дисперзован је на све производне секторе. Укупна индустријска производњапозитивно доприноси привредном расту са 0,7 п.п. и поред капиталног ремонта у НИС, услед чега је нафтна индустрија ималанегативан допринос од 0,9 п.п. Повољне временске прилике резултиралe су значајнијим доприносом пољопривредне производње од0.9 п.п, а позитиван допринос дају и грађевинарство (0,4 п.п) и услуге (0.3 п.п).

• У септембру је према десезонираним подацима привредна активност смањена за 0,3% у односу на претходни месец, што је највећимделом последица готово потпуне обуставе производње НИС и последично негативног утицаја нафтне индустрије.

2,5

1,2

1,1

1,5

2,9

4,7

3,73,5

1,8

0,9

2,2

3,0

2,1

-2

-1

0

1

2

3

4

5

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

рт

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

2015 2016

Пољопривреда Индустрија Грађевинарство

Услуге Нето порези БДП

90

94

98

102

106

110

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

Ја

н

Ма

ј

Сеп

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Оригинални подаци Тренд циклус Десезонирани подаци

Извор: РЗС *Процена: БДП као збир четири квартала**Процена МФИН

Доприноси годишњој стопи раста БДП, расходна страна, п.п.

Доприноси годишњој стопи раста БДП, производна страна, п.п.

5

Повољнија кретања у реалном сектору као резултат предузетих мера економске политике условила су да се привредни раст у 2016. години по трећи пут ревидира навише, на 2,7%,

што је највећа стопа раста БДП у последњих осам година.

• Главни разлог ревизије су повољнија кретања и у реалном сектору и у спољнотрговинској размени од почеткагодине. Бољи инвестициони амбијент и наставак реализације инфраструктурних пројеката резултирали сунаставком снажног раста инвестиционе и грађевинске активности. Поред тога, раст запослености и зарада у приватномсектору ће определити већи раст приватне потрошње од претходно очекиваног, што је реална мера опоравка животногстандарда становништва.

• Истовремено, и индикатори производне активности, попут укупне и прерађивачке индустрије упућују на раст већи од очекиваног.Виши раст од раније предвиђеног, очекује се и у сектору услуга (туризам, трговина на мало, саобраћај итд).

-3,1

0,6

1,4

-1,0

2,6

-1,8

0,8

2,7

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

пр

оц

ентн

и п

оен

и

Пољопривреда Индустрија Грађевинарство

Услуге Нето порези БДП

-3,1

0,6

1,4

-1,0

2,6

-1,8

0,8

2,7

-15

-10

-5

0

5

10

пр

оц

ентн

и п

оен

иЛична потрошња Државна потрошња

Инвестиције Нето извоз

Залихе БДП

Извор: РЗС; процена МФИН

Доприноси кварталној стопи раста БДП, расходна страна, п.п.

Доприноси кварталној стопи раста БДП, производна страна, п.п.

6

Позитивна кретања привредне активности у првој половини 2016. године настављена су и у трећем кварталу у коме је, према флеш процени РЗС, остварен реални раст БДП од 2,5%.

• Позитиван допринос расту дају сви производни сектори садоминантном улогом пољопривреде од 0,9 п.п. Доприносииндустрије, грађевинарства и услуга су уједначени и износе око0,5 п.п. а благ позитиван допринос дају и нето порези (0,1 п.п).

• Посматрано по агрегатима употребе нето извоз и инвестицијесу и даље најзначајнији генератори раста, са доприносима 1,9п.п. и 1.2 п.п, респективно, што је предуслов одрживости усредњем року. Такође, позитиван допринос дају приватна идржавна потрошња, док је смањење залиха имало негативанутицај од 1.2 п.п.

2,2

1,1

3,63,3

0,3

-1,0

-4,3

-2,1

-1,8

1,1

2,3

1,2

3,8

2,02,5

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

2013 2014 2015 2016

Пољопривреда Индустрија

Грађевинарство Услуге

Нето порези Бруто домаћи производ (БДП)

2,2

1,1

3,63,3

0,3

-1,0

-4,3

-2,1 -1,8

1,1

2,3

1,2

3,8

2,0

2,5

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

2013 2014 2015 2016

Приватна потрошња Државна потрошња

Инвестиције Нето извоз

Залихе Бруто домаћи производ (БДП)

Структура бруто додате вредности

Извор: РЗС

Структура бруто додате вредности у Q22015. годинe, %

7

Структура бруто додате вредности у Q22016. годинe, %

7,6

27,0

5,6

18,3

5,3

4,1

10,5

5,3

13,2

3,1 7,8

26,5

5,7

18,4

5,3

4,2

10,5

5,1

13,4

3,1

Пољопривреда, шумарство и рибарство

Рударство; прерађивачка; снабдевање ел. енергијом и снабдевање водом

Грађевинарство

Трговина на велико и мало; саобраћај и услуге смештаја и исхране

Информисање и комуникације

Финансијске делатности и осигурање

Пoсловање некретнинама

Стручне, научне, иновационе и техничке делатности и административне и помоћне услужне делатности

Државна управа и ОСО; образовање; здравствена и социјална заштита

Уметност, забава и рекреација и остале услужне делатности

Спроведене реформе у области грађевинарства и радног законодавства уз јачање фискалне дисциплине и смањење бирократских процедура повољно су утицале на пословни амбијент и афирмисале инвестициону активност, пре свега, у извозне делатности. У Q3 2016. године извоз је скоро дуплиран у односу на ниво из преткризног периода и носилац је привредног

раста.

Извор: РЗС 8

БДП (расходна страна) у сталним ценама, десезонирани подаци, q4 2008 = 100

70

90

110

130

150

170

1902008-Q4

2009-Q1Q2

Q3

Q4

2010-Q1

Q2

Q3

Q4

2011-Q1

Q2

Q3

Q4

2012-Q1

Q2Q3

Q42013-Q1Q2

Q3

Q4

2014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

Q2

Q3

Извоз роба и услуга Увоз роба и услуга

70

75

80

85

90

95

100

105

2008-Q42009-Q1

Q2

Q3

Q4

2010-Q1

Q2

Q3

Q4

2011-Q1

Q2

Q3

Q4

2012-Q1

Q2Q3

Q42013-Q1Q2

Q3

Q4

2014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1

Q2

Q3

БДП Приватна потрошња Државна потрошња Инвестиције

9

У трећем кварталу настављен је раст компоненти домаће тражње (потрошње домаћинстава и инвестиција), што потврђује раст индикатора инвестиционе активности (производња

интермедијарних производа, увоз погонских машина, издате грађевинске дозволе, новоодобрени кредити привреди, јавни инфраструктурни радови итд). Истовремено, међугодишњи раст промета у трговини на мало, раст зарада и запослености у приватном сектору и снажан раст новоодобрених кредита становништву (готовинских и потрошачких) упућују на опоравак приватне потрошње. У Q3, забележен је и реални раст државне потрошње вођен, пре свега, растом међуфазне потрошње.

Извор: РЗС, МФИН* процена МФИН за Q3

Индикатор кретања државне потрошње, међугодишње стопе, у %

Кретање индикатора потрошње и дохотка, међугодишње реалне стопе, у %

Инвестициона активност и грађевинарство, међугодишње реалне стопе , у %

-3,0

-2,0

-1,0

0,0

1,0

2,0

-15-12-9-6-30369

1215

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2012 2013 2014 2015 2016

Приватна потрошња (национални рачуни), десна скала*Трговина на мало (сталне цене)Потрошња становништва (према АПД)

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9


2012 2013 2014 2015 2016

Издаци за запослене/куповину роба и услуга сектора државе, међугодишње стопе, реално

Издаци за потрошњу сектора државе, национални рачуни, реалне међугодишње стопе*

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

-45

-35

-25

-15

-5

5

15

25

35


2012 2013 2014 2015 2016

Допринос капиталних расхода државе укупним инвестицијама, десна скала

Допринос приватних инвестиција укупним инвестицијама, десна скала

Бруто инвестиције у фиксне фондове, национални рачуни*

Вредност изведених радова у грађевинарству, сталне цене

Грађевинарство, национални рачуни

Индикатори текућих економских кретања

Извор: РЗС, НБС, НСЗ, РФПИО

* Позитиван предзнак означава апрецијацију, а негативан депрецијацију10

1 Подаци се односе на октобар и на период јануар-октобар 2016. године

Индикатори текућих економских кретања, промене у односу на исти период претходне године, у %

2015 2016

2014 2015 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 IX I-IX

Индустријска производња, физички обим -6,5 8,3 -1,6 11,7 13,5 9,7 10,4 2,2 3,7 5,3 5,2

Прерађивачка индустрија -1,4 5,3 3,6 7,8 7,2 2,7 6,5 5,7 4,4 3,7 5,5

Реални промет у трговини на мало 2,0 1,8 -0,5 0,9 2,2 3,4 10,2 7,3 6,8 8,1 8,0

Извоз робе изражен у еврима 1,5 7,9 5,2 11,1 9,0 6,1 11,2 8,9 9,8 16,0 10,1

Увоз робе изражен у еврима, ц.и.ф. 0,1 5,8 8,7 5,4 2,5 6,7 2,6 8,7 5,0 4,2 5,7

Потрошачке цене, просек периода 2,9 1,9 0,9 1,7 1,5 1,4 1,5 0,5 1,0 1,51 1,01

Потрошачке цене 1,7 1,5 1,9 1,9 1,4 1,5 0,6 0,3 0,6 1,51 1,51

Стопа незапослености, према АРС 19,2 17,7 19,0 17,3 16,6 17,7 19,0 15,2 - - -

Активно незапослена лица, просек периода -1,0 -3,2 -3,9 -3,3 -2,7 -2,7 -1,8 -4,4 -6,1 -6,9 -4,1

Реална просечна нето зарада, укупно -1,5 -2,1 -1,1 -2,2 -1,9 -0,9 3,0 3,6 1,9 5,4 2,8

Реална просечна нето зарада, јавни сектор -1,8 -7,3 -7,4 -7,7 -7,5 -4,6 0,6 1,0 1,3 4,4 0,9

Просечне пензије, реално -2,1 -5,2 -4,7 -5,9 -5,8 -2,5 -0,4 0,6 0,1 0,5 0,1

ЕУР/РСД, просек периода, номинално* -3,6 -2,8 -4,7 -4,0 -2,4 -0,4 -1,1 -2,1 -2,5 -2,51 -2,01

ЕУР/РСД, просек периода, реално* -1,2 -1,0 -3,6 -2,6 -1,0 0,8 0,4 -1,5 -1,8 -1,51 -1,11

у милионима евра

2015 2016

2014 2015 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 IX I-IX

Дефицит робне размене, ц.и.ф. -4.331,8 -4.346,5 -1.100,2 -970 -988,3 -1.288,0 -892,2 -1.046,6 -884,5 -254,7 -2.823,4

Дефицит текућих трансакција -1.984,7 -1.577,4 -510,8 -278,8 -342,9 -446,4 -369,0 -271,4 -240,5 -129,5 -880,9

Нето прилив страних директних инвестиција 1.236,3 1.803,8 339,2 440,6 510,1 512,6 459,4 374,3 437,7 60,0 1.271,4

Девизне резерве НБС, крај периода 9.907 10.378 10.515 10.293 10.511 10.378 9.501 9.291 9.552 9.552 9.7071

Интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту, нето (- куповина, + продаја) 1.620 -520 -170 -120 -440 210 565 255 -475 -1351 2101

Девизна штедња становништва, крај периода 8.525 8.629 8.642 8.670 8.590 8.629 8.644 8.796 8.843 8.843 8.843

Спољни дуг, крај периода 25.679 26.294 26.583 26.383 26.158 26.294 25.825 25.820 - - -

Спољни дуг, јавни сектор, крај периода 14.145 15.295 15.049 14.875 14.889 15.295 14.934 15.030 - - -

Спољни дуг, приватни сектор, крај периода 11.534 10.998 11.533 11.508 11.270 10.998 10.892 10.789 - - -

Извор: РЗС

Индекси укупне индустријске производње (2015=100)

У септембру је укупна индустријска производња остварила раст од 5,3% мг. Раст је остварен у 21 области (78% укупне индустријске производње), док су негативна кретања забележена у осам области. Спровођење најављеног капиталног ремонта у НИС смањило је стопу раста укупне

индустрије за чак 4,3 п.п. Поновно активирање капацитета планирано је за другу недељу октобра, те се нешто блажи негативан утицај ових активности очекује и у том месецу.

11

• Прерађивачка индустрија бележи обим производње већи за 3,7% мг. и тиме даје најзначајнији допринос расту (2,8 п.п) укупнеиндустрије. Извори овог раста су натпросечна производња прехрамбених производа (раст 16,5% мг), као и значајан раст хемијске,металске и фармацеутске индустрије. Рударство и производња електричне енергије у септембру бележе међугодишњи раст од 0,4% и15,2%, респективно, чиме је електро-енергетски сектор доприноси расту укупне индустрије са 2,5 п.п.

• Посматрано по намени, најзначајнији је допринос интермедијарних производа са растом од 12,0% мг, као резултат повећањапроизводње извозно орјентисаних грана (хемијска и металска индустрија и производња гумених и пластичних производа). Запажендопринос (3,0 п.п) даје и призводња нетрајних производа, пре свега хране, пића и фармацеутских препарата, док капитална и трајнадобра доприносе са 0,5 п.п. и 0,4 п.п, респективно. Производња енергије бележи пад од 7,5 што је последица поменутог ремонта ипоследично значајно ниже производње нафте и нафтних деривата.

• По неутралисању утицаја сезонских фактора укупна индустрија у септембру расте 0,4% уз десезонирани пад прерађивачке индустријеод 0,4%.

Индекси прерађивачке индустрије (2015=100)

75

80

85

90

95

100

105

110

115

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд

65

75

85

95

105

115

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд

12

• Производња трајних и интермедијарних производа бележи највећи међугодишњи раст у трећем тромесечју (11,9% и 8,0%,респективно), што је резултат већег обима производње електричне опреме односно хемијске, металске и индустрије гуме ипластике. Значајано повећање производње прехрамбене индустрије определило је раст групе нетрајних производа која даједопринос расту од 1,7 п.п. И поред негативних кретања у аутомобилској индустрији група капиталних производа остварује растод 4,9%, док опоравак рударства и производње електричне енергије није био довољан да надомести пад нафтне индустрије те је уенергетској наменској групи забележен пад од 3,5% мг.

• Искључујући утицај сезонског фактора укупна индустрија бележи раст од 0,2% у односу на претходни квартал уз раст рударстваод 5,0%, производње електричне енергије од 7,5% и пад прерађивачке индустрије од 1,5%.

У Q3 2016. године остварен је раст укупне индустрије од 3,7% мг. Прерађивачка индустрија бележи раст од 4,4%, коме позитиван допринос даје 16 од укупно 24 делатности. Рударство и производња електричне

енергије бележе раст 3,3% и 1,2%, респективно, чиме је потврђен привремени карактер негативних кретања електро-енергетског сектора забележен у другом кварталу.

Извор: РЗС, прерачунато у МФИН

Индустријска производња по намени, (доприноси расту, п.п.)

Индустријска производња по секторима, (доприноси расту, п.п.)

3,7

-15

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9

12

15


2012 2013 2014 2015 2016

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром

Прерађивачка индустрија

Рударство

Индустрија - укупно

3,7

-15

-12

-9

-6

-3

0

3

6

9

12

15


2012 2013 2014 2015 2016

Нетрајни производи за широку потрошњу Трајни производи за широку потрошњу Капитални производи Интермедијарни производи, осим енергије Енергија

У првих девет месеци остварен је раст индустријске производње од 5,2% мг. Највећим делом раст је генерисан у прерађивачкој индустрији (3,9 п.п), унутар које је широко дисперзован и вођен извозно

орјентисаним гранама (хемијском, прехрамбеном и дуванском индустријом, производњом производа од гуме и пластике и производњом електричне опреме). Негативан допринос расту даје вишемесечно

успоравање производње моторних возила. У истом периоду рударство и производња електричне енергије остварили су раст од 5,4% и 4,5%, респективно.

Извор: РЗС

Индустријска производња по намени,

(доприноси расту, п.п.)

13

Индустријска производња по секторима

(доприноси расту, п.п.)

• Посматрано по наменским групама највећи раст у односу на исти период претходне године забележен је у производњи трајних добара(10,7% мг), што је резултат повећаног обима производње електричних апарата и намештаја. Значајно повећање остварено је и усегменту интермедијарних производа (9,9% мг), вођено растом хемијске и индустрије гуме и пластике, чиме је ова група производадала највећи допринос расту индустријске производње (2,7 п.п). Нетрајних производа произведено je више за 3,9%, а како је роднапољопривредна година дала добру сировинску базу прехрамбеној индустрији очекује се убрзање раста ове групе производа. И поредпривремених негативних шокова, услед капиталног ремонта, најпре у електро-енергетском сектору а потом у производњи нафте,енергије је прозведено више за 3,1% у односу на исти период претходне године, док је производња капиталних производа благоповећана.

0,1

1,8

-2,8

6,6

0,6

4,2 4,1

1,4

-12,6

1,2

2,5

-2,2

5,5

-6,5

8,3

5,2

-13

-11

-8

-6

-3

-1

2

5

7

10

12

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром

Прерађивачка индустрија

Рударство

Индустрија - укупно

0,1

1,8

-2,8

6,6

0,6

4,24,1

1,4

-12,6

1,22,5

-2,2

5,5

-6,5

8,3

5,2

-13

-11

-8

-6

-3

-1

2

5

7

10

12

Нетрајни производи за широку потрошњу Трајни производи за широку потрошњу Капитални производи Интермедијарни производи, осим енергије Енергија Индустрија укупно

• Промет робе у трговини на мало у првих девет месеци 2016. годинереално је повећан за 8,0%;

• Истовремено, Србију је посетило око 2,1 мил. туриста (12,3% вишенего у истом периоду 2015. године), са више од 6 милионaостварених ноћења;

• У првих девет месеци 2016. године девизни прилив од туризма јеизносио 758,2 милиона евра и за 73,3 милиона је био већи него уистом периоду 2015. године;

• У другом кварталу, настављен је раст броја новорегистрованихаутомобила од 21,8%

Кретања у услужном сектору, међугодишње стопе, % Грађевинарство

• У првих девет месеци 2016. године, забележен је раствредности изведених радова од 9,3% и процењена раст брутододате вредности грађевинарства од 9,3%, мг, чиме је убрзантренд раста ове делатности.

• У првих девет месеци, настављен је међугодишњи растпроизводње цемента од 11,7% и раст производње осталихнеметалних минерала од 7,7% (стакло, црепови, малтер, бетони др.);

• Од почетка године, расте и број издатих грађевинских дозвола(16,8% мг). Посматрано према врсти грађевина, повећан је иброј издатих дозвола за зграде (18,2%), док су дозволе заостале грађевине повећане за 13,1% (инфраструктура).

Кретања у услужном сектору и грађевинарству

14

Извор: РЗС

0

100

200

300

400

500

600

700

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

2012 2013 2014 2015 2016

хи

ља

де

тон

а

Ин

дек

си,

Ø 2

015

=10

0

Вредност изведених радова, реално

Часови рада

Производња производа од неметалних минерала

Производња цемента, десна скала

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

2013 2014 2015 2016

Промет у трговини на мало

Промет у угоститељству

Трговина на велико и мало и поправка моторних возила; саобраћај и складиштење и услуге смештаја и исхране (национални рачуни)Ноћења туриста - месечни подаци (десна скала)

ТРЖИШТЕ РАДА



• Укупан број запослених у другом кварталу 2016. године је повећан за 6,7% мг, на шта је највише утицало повећање запослености усектору услуга, а у мањој мери повећање запослених у сектору индустрије и пољопривреде. Истовремено је забележено повећањестопе неформалне запослености за 3,0 п.п. на 22,7%. Такође смањена је стопа дугорочне незапослености за 0,9 п.п. и износила је10,2%.

Извор: РЗС и НСЗ* Стопа незапослености представља учешће броја незапослених у укупном броју активнихстановника (запослени и незапослени), а стопа запослености проценат запослених у укупномстановништву старом 15 и више година.** У циљу побољшања међународне упоредивости података о радној снази РЗС је извршиоњихову корекцију од 2014. године.

Стопа запослености и незапослености према АРС* Стопа незапослености према АРС за категорију становништва старости 15 и више година

Према Анкети о радној снази, у другом кварталу 2016. године значајно је побољшано стање на тржишту рада. Стопа незапослености у Q2 2016. године у односу на исти

период претходне године је смањена за 2,1 п.п. и износила је 15,2%.

16

Запослени старости 15 и више година према секторима делатности, допринос расту

17,3 15,2

42,6 45,9

0

10

20

30

40

50

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2014 2015 2016

Стопа незапослености Стопа запослености

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

7

8

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2015 2016

Пољопривреда Индустрија Услуге Укупно

10

12

14

16

18

20

22

24

26

2008-април

2008-октобар

2009-април

2008-октобар

2010-април

2010-октобар

2011-април

2011-октобар

2012-април

2012-октобар

2013-април

2013-октобар

2014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1

Q2

Q3

Q4

2016-Q1Q2

Извор: РЗС и НСЗ

Просечан број формално запослених, допринос међугодишњој стопи раста

Показатељи конкурентности, исти период претходне године=100, у %

Према подацима из Централног регистра обавезног социјалног осигурања просечан број формално запослених у септембру 2016. године повећан је за 1,8% мг, што је у потпуности резултат раста запослености

у приватном сектору (3,8%). У периоду јануар-септембар просечан број запослених је повећан за 1,2%, мг. Истовремено, раст запослености забележен је у рударству, прерађивачкој индустрији, трговини и др, што је

у складу са повољним економским кретањима у овим секторима.

17

Активно незапослена лица, међугодишње стопе раста

• У трећем кварталу 2016. године укупни реални јединичнитрошкови рада на међугодишњем нивоу су повећани, али понижој стопи у поређењу са претходним кварталом. Реалнијединични трошкови рада су повећани у индустрији и услугама,а значајно су смањени у пољопривреди и грађевинарству;

• Истовремено, благо је повећана продуктивност рада. Значајнијираст продуктивности забележен је у пољопривреди, а повећањеје забележено и у грађевинарству, уз благо смањење уиндустрији и услугама.

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

Дец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп

2015 2016

Јавни сектор Приватни сектор Укупан број формално запослених

-8

-6

-4

-2

0

2

4

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

2011 2012 2013 2014 2015 2016

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8


2012 2013 2014 2015 2016

Продуктивност рада Просечна нето зарада, реална стопа раста

Реални јединични трошкови рада

Просечна нето зарада у периоду јануар-септембар 2016. године повећана је за 2,8% реално, мг. Значајно су смањене разлике у зарадама јавног и приватног сектора, пре

свега као резултат бржег раста зарада у приватном сектору.

Извор: РЗС, прерачунато у МФИН* Реална стопа раста просечне зараде у РСД дефлационирана је индексом потрошачких цена.

Просечна нето зарада у ЕУР и реалне стопе раста*

18

Просечна нето зарада, допринос међугодишњој реалној стопи раста

• Просечна нето зарада у септембру 2016. године је повећана за 5,4%,реално, мг. На повећање просечне нето зараде највећим деломутицао је раст зарада у области прерађивачке индустрије итрговине;

• Реална просечна нето зарада у јавном сектору је повећана усептембру за 4,4%, мг. Истовремено просечна нето зарада уприватном сектору повећана је за 6,0%, реално. Реални иноминални пад зарада у јавном сектору током 2015. године, узистовремени раст зарада у приватном сектору, утицало ја насмањивање разлике у просечној заради јавног сектора и ван њега са14,9% у новембру 2014. године на 6,6% у септембру 2016. године.

Просечна нето зарада у РСД и номинална стопа раста у %-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Дец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп

2015 2016

Јавни сектор Приватни сектор Просечна нето зарада

0

100

200

300

400

500

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

ЕУ

Р

%

Просечна нето зарада, ЕУР (лева скала)

Просечна нето зарада, реална стопа раста (десна скала)

-16

-11

-6

-1

4

9

14

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

IX 2010 IX 2011 IX 2012 IX 2013 IX 2014 IX 2015 IX 2016

%

Просечна нето зарада, РСД

Просечна нето зарада, номинална стопа раста (десна скала)

ЕКСТЕРНИ СЕКТОР



• Извоз робе у септембру 2016.године је износио 1.199,9 мил.евра. Истовремено, робни увоз јевредео 1.454,6 мил. евра;

• Спољнотрговински дефицит јесмањен за 106,9 мил. евра (29,6%)и износио је 254,7 мил. eвра;

• Посматрано према делатностима,кретање извоза у септембру унајвећој мери определио је растизвоза основних метала,пољопривредних производа имоторних возила (раст 37,3%,43,6% и 13,9%);

• Према СМТК*, раст извоза усептембру 2016. године, вођен јеизвозом гвожђа и челика,погонских машина и уређаја иуљаног семења и плодова (2 п.п,1,8 п.п., и 1,4 п.п, респективно);

• Кретање увоза у септембруопредељено је већом вредношћуувоза ђубрива (сирових иминералних) и одевних предмета(допринос 1 п.п, 0,4 п.п. и 0,5 п.п.респективно);

• У септембру је забележенарекордна покривеност увозаизвозом од 82,5% (8,4 п.п. вишенего у истом месецу 2015. године).

Извор: РЗС

Спољнотрговинска активност, мил. евра

Кретање извоза, мил. евра

Спољнотрговинска размена је додатно побољшана у септембру. Остварена је до сада највиша месечна вредност извоза од 1,2 млрд евра (раст од

16,0% мг). Увоз је растао по стопи од 4,2%, а спољнотрговински дефицит је редукован за чак 29,6%

20*Стандардна међународна трговинска класификација

-254,7

1.199,9

1.454,6

-800

-400

0

400

800

1.200

1.600

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

2012 2013 2014 2015 2016

Салдо Извоз Увоз

2008 Сеп677,5

2009 Сеп536,7

2010 Сеп684,2

2011 Сеп710,7

2012 Сеп766,1

2013 Сеп1.081,1 2014 Сеп

990,3

2015 Сеп1.034,8

2016 Сеп1.199,9

300

400

500

600

700

800

900

1.000

1.100

1.200

1.300

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Извор: РЗС

Доприноси кретању извоза, у п.п.

Кретање извоза и увоза, према економској намени ЕУ

21

• У трећем кварталу 2016. настављен је тренд високих стопараста извозне активности (9,8% мг). На кретање извозапозитивно се одразио раст свих група производа, осименергије;

• Производња електричне опреме и у трећем кварталунајвише доприноси расту извоза, а следе производњаосновних метала и хемијска индустрија. Половинувредности извоза електричне опреме извозе три фирме:Сименс, Горење и Роберт Бош;

Допринос кретању увоза, у п.п.

• Осим некласификованих производа, на кретање укупногувоза у Q3 (раст од 5%) позитивно је утицао раст увозаинтермедијарних производа и нетрајних производа;

• Посматрано по делатностима, најзначајнији допринос растуувоза у Q3 остварио је увоз електричне опреме, осталогрударства и металних производа осим машина.

• Ниске цене енергената на светском тржишту снизиле сувредност увоза ове групе производа за 20,2%, слабећи такораст укупног увоза и у трећем кварталу. Највећи негативандопринос долази од нафте, чији је увоз опао за -25,2% мг.

-20

-10

0

10

20

30

40

50


2012 2013 2014 2015 2016

у п

.п.

Енергија Интермедијарни производи, осим енергије Капитални производи

Трајни производи за широку потрошњу Нетрајни производи за широку потрошњу Некласификовано по намени ЕУ

Укупно

-10

-5

0

5

10

15

20


2012 2013 2014 2015 2016

у п

.п.

У првих девет месеци 2016. спољнотрговинска размена је значајно побољшана као резултат веће извозне тражње и повољних односа размене. Спољнотрговински дефицит у

посматраном периоду је снижен (за 7,5%), уз већу покривеност увозa извозом (77,9%).

Извор: РЗС

Извоз по економској намени Европске уније, доприноси, п.п.

22

Увоз по економској намени Европске уније, доприноси, п.п.

* Стандардна међународна трговинска класификација

• Све групе производа дају позитиван допринос расту извоза, осим благог негативног доприноса енергије (-0,1 п.п),

што је потврда његове широке дисперзивности, одрживости и отпорности на екстерне шокове;

• Раст индустријске производње, која је делом зависна од увоза репроматеријала и сировина, определио је раст увоза

интермедијарних производа;

• Ниже цене енергената на међународном тржишту утицале су на смањење вредности њиховог увоза, што јеопределило негативан допринос расту увоза ове групе производа.

5,7

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 I-IX

10,1

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 I-IX

Енергија Интермедијарни производи, осим енергије Капитални производи

Трајни производи за широку потрошњу Нетрајни производи за широку потрошњу Некласификовано по намени ЕУ

Укупно

Извор: РЗС

• Првих пет одсека извозних производа су:друмска возила, електричне машине и апарати,поврће и воће, погонске машине и житарице, савредношћу извоза од 3.343,1 мил. евра (33,6%укупног извоза).

Структура извоза, јануар-септембар 2016 (у %) Структура увоза, јануар-септембар 2016 (у %)

• Неразврстана роба*, друмска возила, нафта и нафтинидеривати чине 31,7% укупног увоза;

• У првих девет месеци, остварен је суфицит од 1.519,1мил. евра у следећим секторима: храна и живеживотиње, разни готови производи, пића и дуван,животињска и биљна уља и масти.

Најзначајнији допринос расту извоза дале су погонске машине и уређаји, електричне машине и дуван, док су ниске цене нафте и гаса значајно умањиле вредност увоза у

првих девет месеци.

23

* Војна роба, роба на складиштењу и роба у слободној зони за коју није назначенацаринска тарифа, и делови за моторна возила и делови за авионе који се увозе, односноизвозе уз основно средство.

Друмска возила

11,0Електричне

машине, апарати и

уређаји8,2

Поврће и воће5,5

Погонске машине и

уређаји4,5

Житарице и производи на

бази житарица4,4

Обојени метали

4,1

Одевни предмети и прибор за одевање

4,0

Производи од каучука

3,6

Остало54,7

Друмска возила10,2 Нафта, нафтини деривати и

сродни производи5,5

Електричне машине, апарати и уређаји

4,5

Индустријске машине за општу употребу

3,5

Медицински и фармацеутски производи

3,4

Хартија, картон и производи од целулозе

2,8

Предиво, тканине и текстилни производи

2,8

Производи од метала

2,7

Остало64,6

Базични извоз* има стабилан тренд раста и за првих девет месеци је износио 6,8 млрд евра, а у септембру је порастао за 13,3% мг. Кретање извоза пољопривредних производа је под

утицајем сезонских фактора, док вредност извоза основних метала и нафте прати индустријску производњу, али и варира у зависности од кретања цена на светском тржишту.

24

Базични извоз*

*Базични извоз представља вредност укупног извоза умањена за извоз пољопривредних производа, кокса и нафте, основних метала и моторних возила и приколица

Извоз пољопривредних производа

Извоз кокса и деривата нафте Извоз основних метала

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

-100

400

900

1.400

1.900

2.400

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул


2012 2013 2014 2015 2016

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извоз Месечни дсз извоз, десна скала

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0

50

100

150

200

250

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул


2012 2013 2014 2015 2016

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извозМесечни дсз извоз, десна скалаПроизв. основних метала, дсз, десна скала

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул


2012 2013 2014 2015 2016

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извозМесечни дсз извоз, десна скалаПроизводња кокса и деривата нафте, дсз, десна скала

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0

50

100

150

200

250

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул

ок

т

јан

ап

р

јул


2012 2013 2014 2015 2016

20

10=

100

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални извоз Месечни дсз извоз, десна скала

15 НАЈВЕЋИХ ИЗВОЗНИКА У ПЕРИОДУ ЈАНУАР-ОКТОБАР 2016.

НАЗИВ ИЗВОЗНИКА МЕСТОИзвоз

(мил. ЕУР)

FCA SRBIJA D.O.O. КРАГУЈЕВАЦ 929,8HESTEEL SERBIA IRON & STEEL D.O.O. BEOGRAD

БЕОГРАД280,2

TIGAR TYRES ПИРОТ 267,5

PHILIP MORRIS OPERATIONS

НИШ188,5

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE

НОВИ САД187,7

HIP - PETROHEMIJA ПАНЧЕВО163,0

MK GROUP НОВИ САД, ВРБАС158,0

GORENJEВАЉЕВО, СТАРА ПАЗОВА, ЗАЈЕЧАР 155,1

VICTORIA GROUP БЕЧЕЈ, ШИД141,5

TETRA PAK PRODUCTION БЕОГРАД 139,2

YURA CORPORATION РАЧА

131,4

HEMOFARM ВРШАЦ 128,2

DRUŠTVO ZA TRGOVINU ROBERT BOCH

БЕОГРАД123,9

LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST

ПРОКУПЉЕ123,7

JUGOIMPORT - SDPR БЕОГРАД 114,8

Извор: Управа царина

Укупна вредност извоза 15 највећих извозника у периоду јануар-октобар 2016. износила je 3,2 млрд евра. Фиат је и даље највећи извозник, а следе Хестил* и Тигар. У трећем кварталу

2016. извоз компаније Хестил је порастао за 50% у односу на Q3 2015.

25

Највећи извозници

*Од јула 2016. привредно друштво Железара Смедерево је заменила нова фирма Хестил Сербија ајрон енд стил

Извоз компаније железара Хестил*

30,5

51,347,9

41,0 42,6

52,3

64,9

80,9

91,7

75,071,4

55,4

78,3

112,4

0

20

40

60

80

100

120

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

дец

феб

ап

р

јун

ав

г

ок

т

Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2014 2015 2016

ми

л.

ЕУ

Р

Квартални подаци Месечни подаци

Извор: РЗС

• Највећи спољнотрговински партнери су Италија и Немачка. Извоз у те две земље чинио је 28,4% укупног извоза, аувоз из тих земаља 23,4% укупног увоза;

• Најповољнија размена одвијала се са земљама у окружењу (Бих, Црна Гора, Македонија, Румунија, Бугарска,Хрватска), али и Италијом, Великом Британијом и Словачком. У првих девет месеци остварен је суфицит од 1.727,1мил. евра у робној размени са овим земљама.

Удео земаља у укупном извозу Србије,

јануар-септембар 2016 (у %)

Удео земаља у укупном увозу Србије,

јануар-септембар 2016 (у %)

Укупна спољнотрговинска размена Србије у првих девет месеци 2016. године износила је 22,7 млрд ЕУР, што представља повећање од око 1,6 млрд ЕУР

(7,6%).

26

Италија 15,2

Немачка 13,2

Босна и Херцеговина 8,3

Румунија 5,4

Руска Федерација 5,2

Република Црна Гора 5,0

Република Македонија 3,9

Хрватска 3,4

Остале земље40,4

Немачка 12,9

Италија 10,5

Кина 8,2

Руска Федерација 7,9

Мађарска 4,6

Пољска 4,5

Турска 3,4

Француска 3,1

Остале земље44,9

Извор: РЗС

Извоз и увоз по секторима СМТК,

јануар-септембар 2016 (у мил. ЕУР)

27

Десет највећих спољнотрговинских партнера Србије,

јануар-септембар 2016 (у мил. ЕУР)

Извоз и увоз по економској намени, јануар-септембар 2016 (у мил. ЕУР)

0,2

3.300,2

4.459,1

938,7

Некласификованопо БЕЦ намени

Потрошна роба

Репродукција

Средства за рад

1.974,7

2.078,6

5.900,6

1.322,4

4.000 2.000 0 0 2.000 4.000 6.000

338,8

323,6

222,7

307,5

540,8

16,7

827,1

518,8

1.507,2

1.310,2

317,0

387,3

571,0

586,0

363,2

1.051,2

287,5

1.007,1

1.335,0

1.646,1

1.600 1.200 800 400 0 0 400 800 1.200 1.600

Укупан извоз9.923,3мил. ЕУР

Укупан увоз12.746,7мил. ЕУР

178,5

1.317,4

2.979,0

2.014,1

889,9

118,5

261,4

309,7

382,4

1.472,4

Производи непоменути у СМТК Рев. 4

Разни готови производи

Машине и транспортни уређаји

Израђени производи сврстани по материјалу

Хемијски и сл. производи, нигде

непоменути

Животињска и биљна уља, масти и воскови

Минерална горива, мазива и сродни

производи

Сирове материје, нејестиве, осим горива

Пића и дуван

Храна и живе животиње

2.038,2

938,0

3.348,7

2.184,9

1.829,2

30,2

1.094,5

479,6

162,4

640,9

3.0002.5002.0001.5001.000 500 0 0 500 1.0001.5002.0002.5003.0003.500

Извор: РЗС

Удео извоза у ЕУ у укупном извозу, јануар-септембар (у %)

Удео увоза из ЕУ у укупном увозу, јануар-септембар(у %)

Са земљама ЕУ обавља се око две трећине спољнотрговинске размене. У првих девет месеци 2016. године дефицит са ЕУ је смањен за 97,9 мил. евра односно за 6,1% мг.

28

Дефицит спољнотрговинске размене са ЕУ, мил. евра

(2008-2016)

Извоз и увоз у ЕУ, 2010-2016

(у мил. ЕУР)

802,0

938,8

200

350

500

650

800

950

1.100

I V IX

I V IX

I V IX

I V IX

I V IX

I V IX

I V IX

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

у м

ил

. Е

УР

Извоз у EУ Увоз из ЕУ

-3.174,1

-2.516,7

-2.108,2 -2.121,3

-2.661,1

-2.010,6 -1.843,7

-1.592,6 -1.494,7

-4.500

-4.000

-3.500

-3.000

-2.500

-2.000

-1.500

-1.000

-500

0

I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

I-X

I I

I-II

I

I-V

I-V

II

I-IX

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

у м

ил

. Е

УР

ЕУ66,4

Остале земље

33,6

2016

ЕУ; 66,0

Остале земље;

34,0

2015

ЕУ63,3


36,7

2016

ЕУ62,3


37,7

2015

• У септембру 2016, дефицит текућег рачуна је износио129,5 мил. евра и међугодишње је нижи за 28,4%;

• Робни дефицит је у септембру снижен за 27% мг (за 86,7мил. евра), док је суфицит у размени услуга повећан за12,7 мил.евра;

Извор: НБС

Платни биланс, мил. ЕУР Структура финансијског биланса, мил. ЕУР

• У првих девет месеци, нето прилив странихдиректних инвестиција износио је 1.271,4 млрд.евра, што је 1,4% мање него у истом периодупрошле године;

• У истом периоду, код портфолио инвестицијазабележен је нето одлив у износу од 683,7 мил. евра.

Платнобилансна позиција земље је значајно побољшана. Због знатно бржег раста извоза од увоза робе и услуга, дефицит текућег рачуна у периоду јануар-септембар 2016. године је

смањен за више од петине и износио је 880,9 мил. евра. Спољнотрговинска неравнотежа је наставила да се смањује захваљујући опоравку

екстерне тражње и повољнијим односима размене.

• Укључени су међукомпанијски кредити и реинвестирана добит.

29

-129,5

-800

-600

-400

-200

0

200

400

600

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

2013 2014 2015 2016

Салдо робе и услуга Примарни доходак

Секундарни доходак Дефицит текућег рачуна

82,0

-1.300

-1.100

-900

-700

-500

-300

-100

100

300

500

700

900

1.100

1.300

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

Но

в

Ја

н

Ма

р

Ма

ј

Ју

л

Сеп

2013 2014 2015 2016

Девизне резерве (- значи повећање)

Остале инвестиције

Финансијски деривати (осим дев. резерви) и опције на акције за запослене

Портфолио инвестиције

Директне инвестиције

Финансијски рачун

Од почетка године настављено је смањење спољних неравнотежа. Бољи односи размене, уз ниске цене нафте и опоравак екстерне тражње, допринеће побољшању платнобилансне

позиције. Процењује се даље смањење дефицита текућег биланса у 2016, уз пуну покривеност страним директним инвестицијама.

** Дефицит текућег рачуна и СДИ израчунати према BPM5 методологији платног биланса за период 2002-2006. За период 2007-2014. године обрачун је рађен на основу BPM6 методологије.

Дефицит текућег рачуна и стране директне инвестиције, % БДП**

30

Структура текућег рачуна, млрд евра

Извор: НБС

* Процена МФИН

0

2

4

6

8

10

12

14

16

0

3

6

9

12

15

18

21

Дефицит текућег рачуна Стране директне инвестиције - десна скала

-1,5

-10

-9

-7

-6

-4

-3

-1

1

2

4

мл

рд

€

Роба Услуге

Примарни доходак Секундарни доходак

Салдо текућег рачуна

* Текући трансфери између резидентних и нерезидентних домаћинстава

Структура извоза услуга, мил. ЕУР

У поређењу са истим периодом претходне године, у трећем кварталу 2016. приметно је повећање учешћа ИТ услуга у укупном извозу док је структура увоза стабилна. Лични

трансфери из иностранства у септембру 2016. године су на истом нивоу као и у септембру претходне године.

31

Структура увоза услуга, мил. ЕУР

Лични трансфери и дознаке радника, мил. ЕУР

Извор: НБС

-10

-5

0

5

10

15

20

0

200

400

600

800

1.000

1.200

1.400


2012 2013 2014 2015 2016

%

ми

л.

ЕУ

Р

ТранспортТуризамУслуге телекомуникација, компјутерске и информацијске услугеОстале пословне услугеИзвоз осталих услугаИзвоз услуга, стопа раста, десна скала

-10

-5

0

5

10

15

0

200

400

600

800

1.000

1.200


2012 2013 2014 2015 2016

%

ми

л.

ЕУ

Р

ТранспортТуризамУслуге телекомуникација, компјутерске и информацијске услугеОстале пословне услугеУвоз осталих услугаУвоз услуга, стопа раста, десна скала

104,1

209,0195,2

198,4 198,5

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

8,0

9,0

10,0

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX

2012 2013 2014 2015 2016

%Б

ДП

ми

л.

ЕУ

Р

Лични трансфери* Дознаке радника Лични трансфери*, учешће у БДП, десна скала

Извор: НБС

Стране директне инвестиције у прерађивачку индустрију у I-VI 2016, по делатностима, мил. ЕУР

• Готово 82% страних директних улагања у првој половини 2016. дошло је из земаља Европске уније;

• Највећа инвестиција је остварена у производњи основних метала (железара Хестил), а значајно је повећан прилив и упривредне гране пословање некретнинама, финансијске услуге и ваздушни саобраћај;

• Више од половине СДИ у посматраном периоду било је усмерено у извозно оријентисане делатности. Дисперзијаулагања по областима прерађивачке индустрије је и даље широка, што обезбеђује основ за раст индустријскогсектора и извоза у наредном периоду.

32

Настављен је стабилан нето прилив страних директних инвестиција у првих девет месеци 2016. године, чиме је обезбеђена покривеност дефицита текућег рачуна од 144,3%.

Нето страна директна улагања по земљама у

I-VI 2016, мил. ЕУР

262,4

150,4

70,1

57,0

39,4

36,3

36,1

81,9

Холандија Аустрија Хонг Конг Немачка

Црна Гора Француска Луксембург Остале земље

23,8

15,9

16,85,3

102,9

67,9

64,6

Производња прехрамбених производа, производња пића и производња дуванских производа

Производња текстила и производња одевних предмета

Производња основних фармацеутских производа и препарата

Производња производа од гуме и пластике

Производња непоменутих машина и непоменуте опреме

Производња моторних возила, приколица и полуприколица

Oстало прерађивачка индустрија

33

0

20

40

60

80

100

1202001-Q1

Q2 Q3 Q42002-Q1

Q2Q3

Q42003-Q1

Q2

Q3

Q4

2004-Q1

Q2

Q3

Q4

2005-Q1

Q2

Q3

Q4

2006-Q1

Q2

Q3

Q4

2007-Q1Q2

Q3Q4

2008-Q1Q2Q3Q4

2009-Q1Q2Q3Q4

2010-Q1Q2

Q3Q4

2011-Q1

Q2

Q3

Q4

2012-Q1

Q2

Q3

Q4

2013-Q1

Q2

Q3

Q4

2014-Q1

Q2

Q3

Q4

2015-Q1Q2

Q3Q4

2016-Q1Q2

Покривеност увоза извозом Извоз робе и услуга као % БДП-а

Увоз робе и услуга као % БДП-а Степен отворености економије

Индикатори спољнотрговинске активности Значај земље у светској трговини

У току 2016. остварено је одрживо смањење спољних неравнотежа. У односу на преткризни период, отвореност економије је увећана за трећину. Покривеност робног

увоза извозом је у септембру 2016. достигла рекордни ниво од 82,5%, услед знатно бржег раста извоза од увоза.

0,03

0,04

0,05

0,06

0,07

0,08

0,09

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Учешће Србије у светском извозу, у %

Извор: РЗС Извор: РЗС, Светска банка

34

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280

300

%

зад

уж

ено

стн

иск

а

ср

едњ

а

в

исо

ка

20

30

40

50

60

70

80

90

100

%

зад

уж

ено

стн

иск

а

сред

ња

ви

сок

а

Спољни дуг/извоз робе и услуга Спољни дуг/БДП

*Према критеријумима Светске банке, земља је ниско задужена ако је однос спољног дуга и извоза робе и услуга испод 132%, а високо задужена ако је тај однос изнад 220%.

*Према критеријумима Светске банке, земља је ниско задужена ако је однос спољног дуга и БДП-а испод 48%, а високо задужена ако је тај однос изнад 80%.

Србија се према критеријумима Светске банке налази у категорији средње задужених земаља.Побољшани су индикатори екстерне солвентности почев од 2013. године. Рацио спољни

дуг/извоз је значајно опао, док је учешће спољног дуга у БДП стабилизовано са започетим трендом благог смањења.

Извор: НБС

Укупан спољни дуг на крају другог квартала 2016. године износио је 25,8 млрдевра, и у поређењу са крајем претходне године смањен је за 474,0 мил. евра.

• Смањење спољног дуга у другомкварталу у поређењу са крајемпретходне године резултат је мањезадужености јавног сектора уследвећих отплата од повлачења,раздуживања банака, али и збогослабљеног долара у односу на евро;

• Истовремено у структури спољногдуга, смањена је задуженост приватногсектора за 208,9 мил. евра и износио је10,8 млрд евра, док је дуг јавногсектора смањен за 265,1 мил. евра иизносио је 15,0 млрд евра;

• Показатељи солвентности посматраникао рацио спољни дуг према БДП испољни дуг према извозу робе и услугапобољшани су у другом кварталу 2016.године.

Извор: НБС

Спољни дуг, у мил. евра

35

73,7

78,074,0

80,777,8

66

68

70

72

74

76

78

80

82

84

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2012 2013 2014 2015 2016

Јавни сектор Приватни сектор Укупно у % БДП (десна скала)

ИНФЛАЦИЈА,ДЕВИЗНИ КУРС И

МОНЕТАРНА КРЕТАЊА



• Раст цена на међугодишњем нивоу у октобру, пре свега јепоследица раста цена дувана, лекова, свежег меса итуристичких аранжмана.

Доприноси месечној инфлацији, п.п.

• У октобру је забележен месечни раст цена од 0,7%, које јепоследица пре свега раста цена електричне енергије и свежегповрћа;

• Регулисане цене су повећане у односу на претходни месец уследраста цене електричне енергије, а повећане су и у односу на октобар2015. године, као последица пре свега раста цена електричнеенергије и дувана.

Међугодишња инфлација се и даље креће испод доње границе дозвољеног одступања од сктуелног циља НБС (4%±1,5 п.п) и у октобру је износила 1,5%. У октобру је референтна каматна стопа задржана на нивоу од 4,0%, који је установљен у јулу. Доследна фискална консолидација и започете структурне реформе, праћене адекватним мерама монетарне политике, побољшале су перформансе домаће привреде, ојачали отпорност

на потресе и смаљили инфлациона очекивања. Тиме су створени услови да НБС, почев од јануара 2017. године, снизи циљану стопу инфлације на 3%±1,5 п.п, чиме ће, у крајњој линији, бити смањена неизвесност

и валутни ризици код финансирања дугорочних потреба привреде, становништва и државе.

Инфлација, међугодишње стопе раста, у %

37

Извор: РЗС, НБС

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Референтна каматна стопа Потрошачке цене

Циљана инфлација Коридор инфлације

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

Но

в

Дец

Ја

н

Феб

Ма

р

Ап

р

Ма

ј

Ју

н

Ју

л

Ав

г

Сеп

Ок

т

2015 2016

Услуге Енергија

Индус.произ. без хране и енерг. Прерађена храна

Непрерађена храна УКУПНО

38

Крајем трећег квартала потрошачке цене су забележиле благо повећање од 0,2% у односу на крај претходног квартала.

Инфлација, тромесечне стопе раста, у %

Доприноси тромесечној стопи раста инфлације, п.п.

• Допринос расту цена у овом периоду дао је пресвега раст цена свежег меса и дувана, док су усупротном смеру деловале цене поврћа.

Извор: РЗС

Инфлација, међугодишње стопе раста, у %

1,1

1,8

-0,5

-0,2

1,2

0,8

0,3

-0,6

1,4

0,7

-0,1

-0,5

0,40,5

0,2

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0


2013 2014 2015 2016

11,2

9,8

4,9

2,2 2,3

1,2

2,11,7 1,9 1,9

1,4 1,5

0,60,3

0,6

0

2

4

6

8

10

12


2013 2014 2015 2016

-1,2

-0,9

-0,6

-0,3

0,0

0,3

0,6

0,9

1,2

1,5

1,8

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2015 2016

УслугеИндустријски производи без хране и енергијеЕнергијаПрерађена хранаНепрерађена храна

• У односу на исти месец 2015. године, динар је у просеку у октобру забележио номиналну и реалну депрецијацију (-2,5% и -1,5%,респективно);

• Ефективни девизни курс у октобру је депрецирао за 2,1%, мг, реално, што се позитивно одражава на ценовну екстерну конкурентностземље;

• У периоду јануар-октобар НБС је интервенисала на међубанкарском девизном тржишту продајом 870 мил. евра и куповином 660мил. евра.

Извор: НБС

Реални и номинални курс, индексидецембар 2010=100

Кретање девизног курса и интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту

Ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара НБС је током октобра интервенисала на међубанкарском девизном тржишту

куповином девиза у износу од 135 мил. евра.

39

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

Дец

Феб

Ап

рЈ

ун

Ав

гО

кт

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Просечни реални девизни курс - EUR/RSD

Просечни номинални девизни курс - EUR/RSD

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

95

100

105

110

115

120

125

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

Ја

н

Ап

р

Ју

л

Ок

т

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Интервенције НБС, нето, мил. евра (десна скала)

Просечан девизни курс - EUR/RSD

Привредни раст, као и опоравак кредитне активности банака доприносе високом расту монетарних агрегата у септембру на

међугодишњем нивоу.

Извор: НБС

Новчана маса М3

40

• Најшири монетарни агрегат М3забележио је у септембру раст од 11,5%,мг, што је највећи раст још од 2012.године. Истовремено, монетарниагрегати М1 и М2 су забележили растод 22,6% и 15,0%, респективно;

• На раст монетарног агрегата М3 у овомпериоду највећи утицај имало јеповећање девизних депозита идепозита по виђењу;

• Већа количина продатих девиза одкупљених од стране НБС намеђубанкарском девизном тржишту упрвих девет месеци утицала је на паддинарског примарног новца усептембру за 4,9% мг.

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

мл

рд

РС

Д

Новчана маса М1 Орочени динарски депозити Девизни депозити

Каматне стопе на динарске кредите банака прате тренд снижења референтне каматне стопе.У јулу је смањен коридор каматних стопа у односу на референтну каматну стопу са ± 1,75 п.п

на ± 1,50 п.п, што ће пре свега допринети даљој стабилизацији каматних стопа на међубанкарском новчаном тржишту, као и наставку опоравка кредитне активности.

• Учешће проблематичних кредита банкарскогсектора у укупним кредитима је смањено удругом кварталу 2016. године и износило је20,2%.

Извор: НБС и РЗС

БДП и кредитна активност, међугодишње стопе раста

Проблематични кредити, млрд динара

Напомена: Флеш оцена РЗС за БДП у Q2 2016. Домаћи кредити по искључењу ефекта курса и промене цена

41

• Ублажавање монетарне политике у 2015.години утицало је на наставак пада каматнихстопа на динарске кредите у 2016. години. Уоктобру кредитну активност банакакарактерише раст од 4,6%, мг. У овомпериоду повећани су позајмљени изворисредстава, пре свега динарски и девизнидепозити, а смањени су спољни изворифинансирања. Посматрано према валутнојструктури смањено је учешће девизнихизвора финансирања и на крају октобраизносило је око 50%;

21,4%22,2% 23,0% 23,0%

21,5%22,6% 22,8% 22,0% 21,6%

20,9%20,2%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2013 2014 2015 2016

Привреда Становништво Остали NPL % (бруто)

-15-10

-505

101520253035

Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

БДП Домаћи кредити

У октобру је забележено благо успоравање раста кредитне активности на међугодишњем нивоу. У том периоду пласмани привреди су остварили раст (0,7%) који је резултат позитивног кретања кредита за ликвидност и инвестиције, док је раст

пласмана становништву (10,3%) био највећим делом опредељен растом готовинских кредита. Раст укупних пласмана већим делом је био опредељен растом пласмана становништву (4,1 п.п) од раста пласмана привреди (0,4 п.п).

Каматна стопа на укупне новоодобрене динарске кредите у септембу је снижена за 3,1 п.п. и износила је 8,65%, уз повећање укупних новоодобрених кредита за 24,8%. мг.

Извор: НБС

Kредитна активност, доприноси мг. стопи

Стопе раста пласмана привреди и становништву, међугодишње стопе раста

42

Новоодобрени кредити привреди, по наменама, у млрд динара

Новоодобрени кредити становништву, по наменама, у млрд динара

-10

-5

0

5

10

15

20


2012 2013 2014 2015 2016

Привреда Становништво Укупно

0

20

40

60

80

100

120

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп

2015 2016

Инвестициони Остали За обртна средства

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп

2015 2016

Стамбени Потрошачки Готовински Остали

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

2012 2013 2014 2015 2016

Привреда Становништво

Девизне резерве НБС у октобру су повећане у односу на претходни месец за 155 мил. евра, а биле су довољне за покривеност шест месеци увоза робе и услуга.

Извор: НБС, прерачунато у МФИН

Девизне резерве и покривеност увоза робе и услуга

43

• У поређењу са октобром 2015. године девизне резерве НБС сусмањене за око 1 млрд евра и износиле су 9,71 млрд евра. Ниводевизних резерви НБС био је довољан за покривеност новчанемасе М1 од 216%. Повећање девизних резерви у октобру било јерезултат пре свега куповине девиза од стране НБС намеђубанкарском девизном тржишту.

7.000

7.200

7.400

7.600

7.800

8.000

8.200

8.400

8.600

8.800

9.000

8.000

8.500

9.000

9.500

10.000

10.500

11.000

11.500

12.000

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

2012 2013 2014 2015 2016

Девизне резерве НБС Девизна штедња становништва (десна скала)

3

4

5

6

7

8

9

10

0

2

4

6

8

10

12

14

мес

еци

мл

рд

ев

ра

Девизне резерве НБС (лева скала)

У месецима увоза робе и услуга (десна скала)

ФИСКАЛНА КРЕТАЊА



Побољшање фискалних изгледа настављено је током 2016, углавном вођено одрживим повећањем наплате пореских прихода. У првих десет месеци 2016. године остварен је дефицит у износу од 5,8 млрд РСД, док је у истом периоду претходне године остварен

дефицит у износу од 63,1 млрд РСД

Извор: Министарство финансија

Консолидовани месечни приходи, расходи и дефицит, млрд РСД. Приходи, расходи и резултат по нивоима власти у периоду јануар – октобар 2015. и 2016. године.

45

* укључујући трансфере

-4,0-12,0

-1,3

-100

-90

-80

-70

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

2014 2015 2016

Резултат (десна оса) ЈАВНИ ПРИХОДИ ЈАВНИ РАСХОДИ

јан - окт,млрд дин

2016 2015 Стопа раста/пада

приходи расходи резултат приходи расходи резултат приходи расходи

Република 863,0 849,0 14,1 776,3 827,9 -51,5 11,2 2,5

ООСО 673,1 675,5 -2,5 658,3 661,1 -2,9 2,3 2,2

Путеви и Коридори 23,9 49,3 -25,4 22,3 38,5 -16,2 7,2 28,1

Локал 206,8 200,7 6,1 186,0 179,7 6,3 11,2 11,7

Ап Војводина 43,6 41,8 1,8 43,2 42,0 1,2 1,1 -0,4

Укупно 1.810,5 1.816,3 -5,8 1.686,1 1.749,1 -63,1 7,4 3,8

46Извор: Министарство финансија*На основу процене БДП за прва три квартала 2016. године

У трећем кварталу 2016. године по први пут су истовремено остварени и примарни и укупан фискални суфицит. До краја трећег квартала примарни суфицит износио је око 3,4% БДП*, док је остварен дефицит

опште државе износио 0,1% БДП*. Тренд смањивања примарног фискалног дефицита започет је у 2012. години. Успешно спровођење фискалне консолидације огледа се у оствареним примарним кварталним

суфицитима током већег дела 2015. и 2016. године.

Фискални резултат опште државе и примарни резултат, квартално кретање у периоду од 2010. до 2016. године, млрд РСД

-120,0

-100,0

-80,0

-60,0

-40,0

-20,0

0,0

20,0

40,0

60,0Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Фискални резултат Примарни фискални резултат

47


Поређење основних категорија прихода и расхода у 2015. и 2016. години

Кретање јавних прихода у периоду јануар-октобар 2015. и 2016. године

Кретање јавних расхода у периоду јануар-октобар 2015. и 2016. године

* износ не укључује активиране гаранције ЈП Путеви Србије, које су укључене у отплату страног дуга

6,1

28,2

8,5

19,1

9,7

3,4 4,2

8,4

0

5

10

15

20

25

30

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

Порез на доходак грађана

Порез на добит предузећа

Порез на додату вредност

Акцизе Царине Остали порески приходи

Доприноси Непорески приходи

%

у м

лр

д д

ин

.

2015 2016 Номинални раст/пад (десна скала)

0,4

9,8

3,6

-12,3

1,7

32,932,5

35,2

-20

-10

0

10

20

30

40

0

100

200

300

400

500

600

700

Расходи за запослене Куповина роба и услуга

Отплата камата Субвенције Социјална помоћ и трансфери

Остали текући расходи

Капитални расходи Буџетске позајмице и активиране

гаранције*

%

у м

лр

д д

ин

.

2015 2016 Номинални раст/пад (десна скала)

У структури консолидованих прихода индиректни порези чине 41,3%, док на страни расхода највеће учешће имају

расходи за плате и пензије са 49,8%


Структура консолидованих расхода у периоду јануар-октобар 2016. године, у %

Структура консолидованих прихода у периоду јануар-октобар 2016. године, у %

48

Порез на доходак грађана

8,3%Порез на

добит 4,6%

Порез на додату

вредност24,9%

Акцизе14,4%

Царине2,0%

Остали порески приходи

3,5%

Социјални доприноси

28,4%

Непорески приходи

13,3%

Донације0,5%

Расходи за запослене

22,6%

Куповина роба и услуга

14,3%

Отплата камата7,8%

Субвенције4,6%

Пензије27,2%

Накнаде незапосленим

лицима0,6%

Накнаде за боловања

0,6%

Социјална помоћ и остали

трансфери домаћинствима

10,4%

Остали текући расходи

3,0%

Капитални расходи

6,6%

Активиране гаранције

2,2%Буџетски кредити

0,2%

У структури консолидованих прихода, по нивоима власти, буџет Републике учествује са 57,4%, а на страни расхода са

39,5%

Структура консолидованих прихода по нивоима власти у периоду јануар-октобар 2016. годинe, у %*


Структура консолидованих расхода по нивоима власти у периоду јануар-октобар 2016. годинe, у %*

49

Буџет Републике

57,4%

ПИО Фонд19,9%

Републички фонд

здравственог осигурања

7,9%

Национална служба за

запошљавање1,1%

Фонд СОВО0,1%

ЈП "Путеви Србије" и

''Коридори Србије''

1,0%

Локални ниво власти

12,5%

Буџет Републике

39,5%

ПИО Фонд29,0%

Републички фонд

здравственог осигурања

11,3%

Национална служба за

запошљавање1,1%

Фонд СОВО0,3%

ЈП "Путеви Србије" и

''Коридори Србије''

3,3%Локални ниво

власти15,6%

* Без трансфера другим нивоима власти

50

Доприноси годишњој стопи раста прихода опште државе, п.п, у периоду јануар-октобар 2016. године


У првих десет месеци 2016, раст прихода опредељен је пре свега бољом наплатом пореских прихода (пре свега ПДВ и акциза).

Истовремено, структура раста јавних расхода у истом периоду благо је промењена у корист јавних инвестиција, што се сматра пожељним трендом. У 2015. години, раст прихода је у највећој мери резултат кретања непореских категорија прихода. На укупне

расходе, у периоду од 2006. до 2013. године, највише су утицале пензије и социјална давања. Мере фискалне консолидације спроведене током 2015. године, снажно су утицале на смањивање укупних јавних расхода.

Доприноси годишњој стопи раста расхода опште државе, п.п. у периоду јануар-октобар 2016. године. (Субвенције обухватају и нето буџетске позајмице и активиране гаранције)

-5

0

5

10

15

20

25

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

п-п

.

Порез на доходак Порез на добит

ПДВ Акцизе

Царине Социјални доприноси

Остали порески приходи Непорески приходи и донације

Укупно стопа раста/пада

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

п.п

.

Расходи за запослене Робе и услуге и остали текући

Камате Субвенције

Пензије Социјална давања

Капитални расходи Укупно стопа раста/пада

51

Током 2015. године кретање и прихода и расхода дало је позитиван допринос смањењу дефицита. Примарни фискални дефицит бележи значајан тренд пада од 2012. године,

изражен и као % БДП и у апсолутном износу.

Дефицит опште државе и примарни дефицит у периоду од 2006. до 2015. године, % БДП и апсолутни износи.


-2,6

-0,4 -0,7

-1,8

-0,2

-0,2

-2,0

1,4

-1,1

2,9

-4,0

-3,0

-2,0

-1,0

0,0

1,0

2,0

3,0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Приходи Расходи Фискални дефицит

Доприноси динамике прихода и расхода кретању фискалног баланса, % БДП (негативан предзнак = повећање дефицита)

млрд дин 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Фискални резултат

18,7 -30,9 -45,0 -72,0 -127,1 -141,0 -163,5 -245,2 -212,1 -258,1 -149,1

Примарни резултат

35,4 -3,3 -31,3 -56,4 -108,6 -109,9 -121,8 -180,1 -121,7 -147,3 -20,3

-1,5

-1,9

-2,6

-4,4-4,6

-4,8

-6,8

-5,5

-6,6

-3,7

-0,2

-1,3

-2,1

-3,8

-3,6 -3,6

-5,0

-3,1

-3,8

-0,5

-8,0

-7,0

-6,0

-5,0

-4,0

-3,0

-2,0

-1,0

0,0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

% Б

ДП

Фискални резултат

Примарни фискални резултат

52

Успех фискалне консолидације се огледа у знатно мањој потреби за нето задуживањем у 2015. години. Успостављена је релативна правилност у

кретању фискалног дефицита и нето финансирања, акумулација ликвидности након 2011. године.

Структура финансирања и фискални дефицит, млрд динара


-50

0

50

100

150

200

250

300

-600

-400

-200

0

200

400

600

800

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Финансијски приливи

Финансијски одливи

Нето фин. прилив - нето задуживање (десна скала)

Фискални дефицит (десна скала)

У структури консолидованих прихода доминирају порез на додату вредност и социјални доприноси. У посматраном периоду знатно је повећано учешће акциза, док се учешће царина смањује услед примене ССП, благи раст бележи и учешће пореза на добит. Измене у пореским стопама довеле су до релативне промене односа социјалних доприноса и пореза на доходак.

Структура консолидованих прихода, у периоду од 2005. до 2015. године, у %


Учешће консолидованих прихода у БДП, у периоду од 2005. до 2015. године

53

10,3

3,6

1,5

5,8

0,8

12,5

1,6

5,7

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

% Б

ДП

ПДВ Порез на доходак

Порез на добит Акцизе



28,624,8 25,4 25,3 24,7 25,0 25,1 25,0 24,7 25,3 24,5

12,5

13,1 11,1 11,4 11,1 10,9 11,1 11,2 10,1 9,0 8,7

1,42,0 2,8 3,3

2,6 2,5 2,8 3,7 3,9 4,53,7

9,49,6 9,4 9,2 11,2 11,9 12,5 12,3 13,3 13,1

13,9

5,25,0 5,5 5,4 4,0 3,5 2,8 2,4 2,1 1,9 2,0

28,429,5 29,9 30,5 31,1 29,6 29,8 30,3 31,8 31,4

29,8

3,23,3 3,1 3,0 3,1 3,6 3,2 2,9 2,8 3,5

3,7

11,5 12,6 12,8 11,9 12,2 13,1 12,6 12,2 11,1 11,213,6

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

ПДВ Порез на доходак

Порез на добит Акцизе



У структури консолидованих расхода доминирају расходи за запослене и пензије. Мере фискалне консолидације довеле су до постепеног пада учешћа ових расхода крајем

посматраног периода. Као негативан тренд бележи се пад учешћа капиталних расхода уз истовремени раст учешћа расхода за камате. Након 2016. године очекују се стагнација и

постепен пад учешћа расхода за камате.

Структура консолидованих расхода у периоду од 2005. до 2015. годинe, у %


Учешће консолидованих расхода у БДП, у периоду од 2005. до 2015. године

54

10,4

7,5

3,2

3,3

12,1

5,4

2,8

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

% Б

ДП





27,3 25,7 25,8 27,3 26,9 25,6 26,4 26,1 26,9 25,3 23,1

16,816,6 17,4 16,1 16,0

16,0 16,4 16,3 16,1 17,216,7

2,43,2 1,6 1,3 1,7 2,4

2,9 4,05,5 6,4

7,2

8,57,1 7,3 7,7 6,3 7,6

6,9 7,66,6 7,3

7,5

26,7

24,9 23,826,2 29,3 27,8 27,8

28,029,0 28,1

27,1

12,0

13,613,7

13,112,7 13,1 12,2 10,6

11,0 10,412,1

6,28,9 10,5 8,4 7,1 7,4 7,3 7,5

4,9 5,3 6,3

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015





55

Међугодишње кумулативне стопе раста ПДВ (индекси)

Током 2016. године констатно се бележе високе стопе раста укупне бруто наплате ПДВ, захваљујући и повољнијем макроеконосмком окружењу али и расту ефикасности

наплате. У 2015. години остварене су задовољавајуће стопе раста бруто наплате упркос мерама фискалне консолидације, извесно успоравање забележено је у другој половини

године. Снажнији раст извоза у 2015. години утицао је на кретање и раст ПДВ повраћаја.


Стопе раста бруто, нето ПДВ и повраћаја ПДВ у периоду 2007. до 2015. године

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015%

Нето ПДВ Повраћаји Бруто ПДВ

95

100

105

110

115

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

Но

вД

ецЈ

ан

Феб

Ма

рА

пр

Ма

јЈ

ун

Ју

лА

вг

Сеп

Ок

тН

ов

Дец

Ја

нФ

ебМ

ар

Ап

рМ

ај

Ју

нЈ

ул

Ав

гС

епО

кт

2014 2015 2016

Бруто домаћи ПДВ

Бруто укупан ПДВ

Утицај поплава половином 2015. године - домаћи ПДВ пада брже због увоза енергената

56

Кретање бруто наплате, повраћаја и нето ПДВ од 2006. до 2015. године (млрд динара)

Од увођења ПДВ раст бруто наплате је нешто бржи од раста наплаћеног нето ПДВ услед повећања учешћа ПДВ повраћаја. Уочава се стабилна веза између учешћа извоза у БДП и учешћа повраћаја у бруто наплати. Анализе указују на чврсту везу изеђу кретања агерегатног дохотка становништа* и наплаћеног

бруто ПДВ, како на годишњем тако и на кварталном нивоу. Вероватни узроци оваког понашања су у ниском нивоу дохотка и ниској склоности штедњи.


Релације између појединих макроекономских величина и показатеља

кретања ПДВ наплате и повраћаја.

Агрегатни доходак* представља апроксимацију личне потрошње добијену на основу укупних процењених зарада, исплаћених пензија, социјалне помоћи и других примања становништва (без кредита, дознака и других извора дохотка).

Снажна веза која постоји између агрегатног дохотка и бруто наплате ПДВ још је израженија када се у релацију укључи и динарски изражен извоз. Индиректно, то је последица деловања извоза на укупну економску активност, а директно преко увозне и домаће компоненте, на бруто наплату ПДВ. Прелиминарна процена директног ефекта износи око 30%.

Рана расположивост и фреквентност ових података омогућава правовремену анализу и могућност вишеструке провере пројектованих вредности ПДВ за текући и наредни период.

Кретање повраћаја (учешће у бруто наплати) у знатној мери прати промену у структури и учешћу извоза у БДП. Кретање повраћаја може стога да послужи као рани индикатор извозне активности.

Вредност овог коефицијента (повраћаји/бруто ПДВ) одговара вредностима које остварују земље сличне привредне структуре и степена развоја.

2006

2008

2009

20142015

R² = 0,91

15

20

25

30

35

40

18 20 22 24 26 28

Изв

оз/

БД

П

ПДВ повраћаји/бруто ПДВ наплата

годишњи подаци

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Нето ПДВ Повраћаји Бруто ПДВ

Међугодишње стопе раста

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

%

Бруто ПДВ Агрегатни доходак апрокс. + извоз

57

Кретање рација ефикасности опорезивања потрошње и наплате ПДВ, тзв. C-efficiency показатељи у периоду од 2006. до 2015. године.

У 2015. години смањен је јаз наплате, али то је делимично компензовано растом системског ПДВ јаза, услед промене структуре промета. Анализа ефикасности опорезовања потрошње, тзв. C-efficiency, указује на значајнији пад након почетка светске економске кризе, те на умерен опоравак током 2014. и 2015. године. Кретање ефективне пореске стопе детерминисано је

променом структуре промета, а касније и изменама регулативе.


0,00

0,05

0,10

0,15

0,20

0,25

0,30

0,35

0,40

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1,0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Системски ПДВ јаз (десна скала) Јаз ПДВ наплате (десна скала)

C ефикасност наплате Укупна C ефикасност

Структура промета, ефективна* ПДВ стопа и фактори који утичу на развој ефикасности опорезовања потрошње и учешће ПДВ у БДП

(доњи графикон)

10,0%

10,5%

11,0%

11,5%

12,0%

12,5%

13,0%

13,5%

14,0%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Ефективна* ПДВ стопа (десна скала) Промет по општој стопи

Промет по посебној стопи Промет ван ПДВ система

Еф. стопе су производ обрачуна и анализе МФИН на основу података

ПУ и УЦ

• Рација ефикасности наплате представљају однос стварне наплате са потенцијалним нивоом ПДВ при одређеним условима.

• У случају C - ефикасности наплате у однос се доводи потенцијални ПДВ добијен множењем ефективне пореске стопе и потрошње (C+G) и стварно наплаћен ПДВ. Тако изражен ПДВ подразумева потпуно ефикасну наплату у постојећем систему пореских стопа и са постојећом структуром потрошње.

• Укупна C – ефикасност се добија из потенц. ПДВ који би био остварен при пуној наплати, јединственој стопи и непостојању изузећа (VAT exemptions). Последично, укупан јаз који постоји код овог концепта се може декомпоновати на 2 дела: јаз пореске политике (системски ПДВ јаз) и јаз наплате.

• Системски ПДВ јаз (policy gap) приказује ефекте тренутне регулативе ПДВ и структуре потрошње тј. рефлектује кретање ефективне стопе ПДВ, а добија се као разлика укупног јаза и јаза наплате. Јаз наплате (compliance gap) може да укаже на висину статистички обухваћеног, а неопорезованог дела сиве и црне економије.

• Структура промета указује на промене структуре потрошње и поред висине законских пореских стопа делује на кретање ефективне стопе ПДВ.

*Ефективне стопе израчунате су на основу података из пореских и царинских пријава и самим тим нису засноване на међународној методологији обрачуна овог показатеља.

Доприноси промени учешћа ПДВ/БДП

2,9

-2,5

-6,2

1,0

-3,5

2,0

-4,2

6,7

-1,8

-15

-10

-5

0

5

10

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

∆ C/Y ∆ C - ефикасност наплате∆ Ефективна ПДВ стопа ∆ ПДВ/Y

58

Преглед процентуалног учешћа* прималаца нето зараде, пореско оптерећење (клин)** и процењени фискални приход по распонима зарада

Извор: Министарство финансија, OECD

Пореско оптерећење зарада у Србији је на нивоу просека ЕУ (изражено као тзв. порески „клин“). Одређени степен прогресивности опорезивања је присутан услед постојања

неопорезивог дела зараде, али је нижи него у већини земаља услед постојања јединствене пореске стопе за различите нивое зарада.

Упоредни преглед пореског оптерећења зарада ЕУ и Србији. Пореско оптерећење обрачунато на 67% зараде. ***

37,7%

39,0%

40,2%

36,0%

36,5%

37,0%

37,5%

38,0%

38,5%

39,0%

39,5%

40,0%

40,5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

% фискалног прихода % прималаца нето зараде

Порески клин (десна скала)

ма

кси

ма

лн

а о

сно

ви

ца

Пореско оптерећење (порески клин) обрачунат на просечну зараду.

49

,9

49

,0

45

,2

45

,1

44

,8

43

,5

43

,1

42

,4

40

,5

39

,7

39

,5

39

,0

38

,6

38

,5

38

,4

38

,2

37

,3

36

,4

35

,7

35

,0

34

,9

34

,8

33

,9

33

,6

32

,1

30

,4

29

,1

26

,4

22

,1

19,2

0

10

20

30

40

50

60

Бел

гија

Ма

ђа

рск

а

Фр

ан

цу

ска

Нем

ач

ка

Ау

стр

ија

Ру

му

ни

ја

Лет

он

ија

Ита

ли

ја

Шв

едск

а

Чеш

ка

Ли

тва

ни

ја

Ест

он

ија

Сл

ов

ач

ка

Сл

ов

ени

ја

Фи

нск

а

Ср

би

ја

Шп

ан

ија

Да

нск

а

Гр

чк

а

По

рту

гал

Хр

ва

тск

а

По

љск

а

Но

рв

ешк

а

Бу

гар

ска

Хо

ла

нд

ија

Лу

ксе

мб

ур

г

Исл

ан

д

В.

Бр

ита

ни

ја

Ир

ска

Ма

лта

ЕУ - 28

Пореско оптерећење обрачунато на 67% просечне зараде

• * Процентуално учешће прималаца зарада по распонима израчунато је на основу података Пореске управе о исплаћеним зарадама из новембра 2015. године. За обрачун оптерећења и фискалног прихода узета је централна вредност (медијана) појединачног распона.

• ** Порески „клин“ (међународно упоредива методологија) се обрачунава као учешће укупних пореза и доприноса у укупном трошку послодавца ((порези + доприноси)/бруто 2 зарада)

• *** За потребе међународног поређења пореског оптерећења користи се порески „клин“, обрачунат на 67% просечне нето зараде појединца без деце. У овом распону налази се највећи број прималаца и у међународној пракси. За земље чланице ЕУ коришћени су последњи расположиви подаци за 2014.и 2013. године из публикације OECD.

59

Структура прихода од акциза у периоду од 2005. до 2015. године.


У структури прихода од акциза доминирају акцизе на нафтне деривате. Њихово учешће се у некој мери смањило током периода услед планског подизања висине акцизног оптерећења дуванских

производа. Акцизе на дизел гориво су у овом тренутку највећа појединачна категорија у укупним приходимa од акциза.

Структура (горњи) прихода од акциза у 2016. години и висина појединачних категорија у 2015. и 2016. години, јануар – октобар (доњи)

61,8 58,955,3 54,9 55,2 52,8 52,1 50,1 52,3

57,153,2

26,7 30,1 34,9 35,7 37,5 39,9 40,5 42,2 40,936,5

37,7

11,5 11,0 9,9 9,3 7,3 7,2 7,4 7,7 6,8 6,47,6

1%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Акцизе на нафтне деривате Акцизе на дуван

Акцизе на алкохол и кафу Акциза на електричну енергију

44,0 51,1 54,5 60,574,3 80,4 89,0 90,7

107,2121,3 127,4

19,026,1

34,439,3

50,660,8

69,2 76,4

83,877,6

90,3

0

50

100

150

200

250

300

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

мл

рд

РС

Д

Акцизе на нафтне деривате Акцизе на дуван

Акцизе на алкохол и кафу Акциза на електричну енергију

Моторни бензин11,4%

Дизел гориво (гасна уља)

38,4%

ТНГ3,7%

Дувански производи

34,7%Пиво4,2%

Остала алкохолна пића0,7%

Кафа1,1%

Електрична енергија

5,6%

98,6

70,6

9,92,3 1,1

116,9

75,4

10,6

2,3

12,1

0

20

40

60

80

100

120

140

Акциза на деривате нафте

Акциза на дуванске

прерађевине

Акциза на алкохолна пића

Акциза на кафу Акциза на електричну

енергију за крајњу потрошњу

у м

лр

дд

ин

.

2015 2016

60

Однос расхода за запослене и масе пензија са укупним јавним приходима

Извор: Министарство финансија, подаци ПИО фонда

Однос расхода за плате и пензије према укупним приходима је релативни показатељ фискалног напора на приходној и расходној страни. Уочава се почетак деловања мера фискалне консолидације након 2012. године, те снажно

прилагођавање у 2015. години. Прираст броја пензионера је успорен након 2012. године, пре свега због мањег броја корисника инвалидских пензија (пооштрени услови и боља контрола). Однос исплаћене масе пензија и износа пореза и доприноса на зараде* (апрок. исплаћених зарада) приказује кретање и одрживост финансирања расхода за пензије

(виша вредност = погоршање)

27,3%

26,5%

26,8%

28,9%

29,7%

28,4%

29,5%30,0%

30,1%

28,2%

24,7%

26,7%

25,8%24,8%

27,7%

32,3%

30,8%

31,0%

32,2% 32,4%

31,3%

28,9%

20%

22%

24%

26%

28%

30%

32%

34%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Расходи за запослене Пензије

Део прихода који одлазина финансирање расходаза плате и пензије

1.064.380

312.357

359.205

50

55

60

65

70

75

80

85

0

200.000

400.000

600.000

800.000

1.000.000

1.200.000

1.400.000

1.600.000

1.800.000

2.000.000

2000 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Породична

Инвалидска

Старосна

Пензије укупно/Порези на рад (десна скала)

Корисници пензије и структура по основу добијања пензије, однос расхода за пензије и пореза и доприноса на зараде

61Извор: Министарство финансија

Структура расхода за субвенције из буџета републике

Измене пореске политике довеле су до повећања учешћа директних пореза; повећање стопе ПДВ неутралисано је смањењем прихода од царина, у 2015. години највећи ефекат има раст непореских прихода (дивиденде)

44,6% 45,2%46,7% 47,4% 47,2%

44,6%42,4% 42,2% 41,1% 41,5% 41,6% 41,8%

13,1% 12,6% 12,2% 11,1% 11,2%13,6%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

2010 2011 2012 2013 2014 2015

Директни порези Индиректни порези Непорески приходи

7%

28%

19%

20%

12%

14%

9%

8%

7%

15%

35%

34%

40%

39%

32%

33%

31%

16%

18%

14%

11%

16%

9%

8%

6%

27%

13%

14%

11%

30%

17%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

2011

2012

2013

2014

2015

Q3 2016

привреда путеви пољопривреда железница јавни сервиси остале субвенције

ЈАВНИДУГ


Управа за јавни дуг

Јавни дуг централне државе је на крају октобра 2016. године износио 24,6 млрд евра, односно 72,1 % БДП

Извор: Управа за јавни дуг

Валутна структура јавног дуга, у %Учешће јавног дуга Републике Србије у БДП*

* Односи се на дуг централног нивоа власти

63

201,2

97,7

68,361,7

52,6 50,2

35,929,9 28,3

32,8

41,845,4

56,2

59,6 70,474,7 72,1

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220у %

21,5%

40,9%

32,8%

0,5%3,6%

0,6%

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте

64

Валутна структура јавног дуга централне државе у периоду 2008 – oктобар 2016. године

2,6

12,8 14,6 16,119,1 20,3 21,4 22,2 21,5

75,4

66,360,0 56,5 50,8

45,8 41,7 39,8 40,9

14,5 13,2

14,7 18,4 22,727,8

31,5 32,9 32,8

1,91,7

1,41,2

0,90,7 0,6 0,5

5,34,8

7,9 6,8 5,6 4,6 4,2 3,9 3,6

2,3 1,1 1,0 0,9 0,6 0,6 0,5 0,6 0,6

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

70,0%

80,0%

90,0%

100,0%

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 X/2016

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте

Преглед еврообвезница емитованих на међународном финансијском тржишту

Извор: Управа за јавни дуг

* Захтевана стопа приноса на ре-отварању

Крива цена/принос Еврообвезница 2021 Републике Србије Крива цена/принос Еврообвезница 2017 Републике Србије

Емитент Купон % Датум емисије Рочност Fitch Rating S&P Rating Обим емисије

Република Србија 2021 7,25% 9/21/2011 10g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија - ре-отварање емисије

*6,625% 9/27/2012 9g* B+ BB- 1.000.000.000 USD

Република Србија 2017 5,25% 11/14/2012 5g B+ BB- 750.000.000 USD

Република Србија 2020 4,875% 2/14/2013 7g B+ BB- 1.500.000.000 USD

Република Србија 2018 5,875% 12.3.2013 5g B+ BB- 1.000.000.000 USD

Хрватска 6,00% 11/26/2013 10g BB+ BB 1.750.000.000 USD

Словенија 5,25% 2/18/2014 10g BBB+ A- 2.000.000.000 USD

Румунија 4,875% 1/22/2014 10g BBB- BB+ 1.000.000.000 USD

Мађарска 5,375% 3/25/2014 10g BB+ BB 2.000.000.000 USD

65

Кретање каматних стопа државних ХоВ на домаћем тржишту

Преглед извршних стопа динарских државних хартија од вредности

66

Стање и структура дуга опште државе

Стање и структура дуга опште државе на дан 31. октобар 2016. године

67

EUR USD RSD БДП %

Директне обавезе (A)

Унутрашњи дуг 9.001.685.622 9.871.248.681 1.108.665.604.56626,4%

Спољни дуг 13.379.419.637 14.671.871.912 1.647.836.081.33539,2%

Директне обавезе укупно 22.381.105.259 24.543.120.593 2.756.501.685.90165,6%

Индиректне обавезе (B)

Унутрашњи дуг 413.711.995 453.676.584 50.953.596.7561,2%

Спољни дуг 1.796.749.909 1.970.315.995 221.291.312.2425,3%

Индиректне обавезе укупно 2.210.461.904 2.423.992.580 272.244.908.9986,5%

Негарантовани дуг локалне власти (C)

Унутрашњи дуг 255.569.643 280.257.677 31.476.468.3780,7%

Спољни дуг 110.618.391 121.304.130 13.623.982.2850,3%

Негарантовани дуг локалне власти укупно 366.188.034 401.561.808 45.100.450.6621,3%

Јавни дуг укупно (A+B) 24.591.567.163 26.967.113.173 3.028.746.594.89972,1%

Дуг опште државе укупно (A+B+C) 24.957.755.197 27.368.674.980 3.073.847.045.56273,1%

МЕЂУНАРОДНО ОКРУЖЕЊЕ



69

0

20

40

60

80

100

Лакоћа пословања

Покретање посла

Добијање грађевинске

дозволе

Добијање прикључка електричне

енергије

Регистрација власништва

Добијање кредита

Заштита мањинских

инвеститора

Плаћање пореза

Поштовaње уговора

Прекогранична трговина

Решавање неликвидности

Србија Југоисточна Европа

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Лакоћа пословања

Покретање посла

Добијање грађевинске

дозволе

Добијање прикључка електричне

енергије

Регистрација власништва

Добијање кредитаЗаштита

мањинских инвеститора

Плаћање пореза

Поштовaње уговора

Прекогранична трговина

Решавање неликвидности

Србија 2017 Србија 2016

Ранг Србије на листи Doing business 2016-2017

Србија је напредовала на Doing business листи Светске банке и нашла се на 47. месту у конкуренцији од 190 земаља. Снажан напредак остварен је у области добијања

грађевинских дозвола, а умерен напредак остварен је у областима плаћање пореза, регистрације власништва и покретања посла.

Ранг Србије и земаља југоисточне Европе на листи Doing business, 2017

*Резултат ближи центру кружнице означава бољу позицију на листи

70

Према извештају Светског економског форума Глобални индекс конкурентности 2016-2017, Србија је напредовала за четири позиције и нашла се на 90-ом месту од 138 земаља. Напредак је остварен за

11 индикатора од укупно 12 колико се посматра. Највећи напредак (22 места) остварен је у делу који се односи на макроекономско окружење. Посматрано по индикаторима којима се вреднује овај

показатељ, значајном побољшању у највећој мери допринело је смањење буџетског дефицита (скок од чак 47 места). Значајан помак остварен је и у сегментима ефикасност тржишта рада и развој

финансијских тржишта.

Извор: Светски економски форум

Индекс глобалне конкурентности, Република Србија, 2014. и 2015. година

0

20

40

60

80

100

120

140

Индекс глобалне конкурентности

Институције

Инфраструктура

Макроекономско окружење

Здравство и основно

образовање

Високо образовање

Ефикасност тржишта роба

Ефикасност тржишта рада

Развијеност финансијског

тржишта

Технолошка спремност

Величина тржишта

Софистицираност пословања

Иновације

Ранг 2015 Ранг 2014

У односу на 2014. годину, у 2015. су побољшања (померање ка центру) у мањој или већој мери остварена у свим сегментима осим у сегменту Технолошка спремност.

Кретање и пројекције економске активности наших највећих спољнотрговинских партнера

71

2015 2016 2017

ПроценаАктуелна

пројекцијаΔ Претходнапројекција

Актуелна пројекција

Δ Претходнапројекција

Свет 3,1 3,0 -0,1 3,4 0,0

Евро зона 2,0 1,7 0,1 1,5 -0,3

Главни спољнотрговински партнери РС

Италија 0,7 0,7 -0,4 0,9 -0,4

Немачка 1,7 1,9 0,3 1,5 -0,1

Босна и Херцеговина 3,8 2,7 -0,7 3,0 -0,6

Румунија 3,7 5,2 1,0 3,9 0,2

Руска Федерација -3,7 -1,0 0,9 0,6 0,1

Црна Гора 3,4 2,7 -0,9 3,4 -0,5

Извор: Европска комисија, Economic forecast, јесен 2016

БДП (реалне стопе раста, %)

Извор: Европска Комисија, Еуростат

Кретање БДП главних спољнотрговинских партнера Србије

Извор: Еуростат, РЗС

BCI индекс и индустријска производња евро зоне

*Индикатор поверења привредника (BCI) је базиран на проценипроизводње, поруџбина и залиха, као и текућих и будућих очекивањапривредника. BCI индекс одступа од индустријског индикатораповерења према броју инпута које процењује, и зато се изражава уоблику стандардне девијације.

Индикатор поверења привредника (BCI) је забележио раст од 0,11 п.п. у октобру 2016. (0,55 п.п).

80

85

90

95

100

105

110

20

08

Q1

20

08

Q2

20

08

Q3

20

08

Q4

20

09

Q1

20

09

Q2

20

09

Q3

20

09

Q4

20

10Q

12

010

Q2

20

10Q

32

010

Q4

20

11Q

12

011

Q2

20

11Q

32

011

Q4

20

12Q

12

012

Q2

20

12Q

32

012

Q4

20

13Q

12

013

Q2

20

13Q

32

013

Q4

20

14Q

12

014

Q2

20

14Q

32

014

Q4

20

15Q

12

015

Q2

20

15Q

32

015

Q4

20

16Q

12

016

Q2

дсз q12008=100

ЕУ(28 земаља) Немачка Италија Србија

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

јан

јул

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

-24

-19

-14

-9

-4

1

6

11

-4

-3

-2

-1

0

1

2

Међ

уго

ди

шњ

а с

топ

а р

аст

а

п.п

. ст

ан

да

рд

на

дев

ија

ци

ја

BCI Индустријска производња мг, десна скала

Према подацима ОПЕК, цена нафте типа Урал у октобру је повећана на 48,24 $/барел (8,5% у односу на септембар).Према прелиминарној флеш процени Еуростата од 31. октобра, евро зона и ЕУ28 у Q3 2016 су забележиле раст од 1,6% и

1,8% у односу на Q3 2015. године. Према октобарским пројекцијама ММФ, пројектовани глобални раст у 2016. и 2017. години од 3,1% и 3,4% остао је непромењен у односу на јулску пројекцију, услед благог успоравања раста у развијеним

економијама, односно убрзања у земљама у развоју. Пројекција раста евро зоне за 2016. годину (раст БДП од 1,7%) и 2017. годину (1,5%) је ревидирана навише за по 0,1 п.п. у односу на јулску пројекцију. Раст је подржан ниским ценама

нафте, умереном фискалном експанзијом и монетарном политиком, док ослабљено поверење инвеститора након референдума у УК може ограничити раст. Композитни PMI индекс* је у октобру забележио раст од 0,7 и.п. (53,3 и.п.) у односу на септембар, услед убрзања раста прерађивачког и сектора услуга. Такође, регистрован је снажан раст нових

поруџбина и запослености. Ова вредност индекса је највиша у последњих 10 месеци. Индекс економског расположења (ESI), у октобру је забележио раст у евро зони (за 1,4 и.п, на 106,3), а у ЕУ28 (за 1,4 и.п, на 106,9), у односу на септембар.

72

• PMI композитни индекс евро зоне који објављује компанија Markit Ltd. се базира наоригиналним подацима из анкета прикупљених из репрезентативног узорка од 5000производних и услужних предузећа. Методологија израде овог индекса прати променеу запослености, ценама,продаји и залихама. Вредност индекса изнад 50 указује на

побољшање економске активности, док вредност испод 50 указује на погоршање.• Индекс економског расположења (ESI) је развијен од стране Генералног директората

за привреду и финансије Европске комисије. Добија се на бази одговора на упитник којисе спроводи у неколико области: прерађивачка индустрија, грађевинарство, трговинана мало, услуге и финансијске услуге. Вредност индекса изнад 100 указује напобољшање економске активности, док вредност испод 100 указује на погоршање.

Економски индикатори евро зонеЦене сировина

Извор: ММФ (IMF Primary Commodity Prices); Eurostat;* PMI (Purchasing Managers Index), 4. новембар 2016.

40

50

60

70

80

90

100

110

120

30

35

40

45

50

55

60

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

јан

ма

ј

сеп

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Ин

дек

си 1

99

0-2

015

=10

0

Ин

дек

сни

по

ени

PMI Composite лева скала ESI десна скала

50 = без промене

95

100

105

110

115

20

40

60

80

100

120

140

160

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

20

16

Q2

20

16

Q3

20

16

20

16*

20

17*

20

18*

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Ин

дек

си

Ин

дек

си

PFOOD - Индекс цена хранеPRAWM - Индекс пољопривредних сировинаPМETA - Индекс цена металаИндекс цена нафте (без енергије)HICP у евро зони - десна скала

73

Економска активност Србије и најважнијих спољнотрговинских партнера, дугорочни тренд=100

Циклична анализа потврђује висок степен повезаности динамике економске активности Србије и најважнијих спољнотрговинских партнера. Преломне тачке циклуса указују на кратак временски период преливања ефеката кретања у овим привредама на привредну

активност Србије. Изузетак је период од краја 2012. до средине 2014. године, услед дејства једнократних фактора везаних за долазак ФАС-а и дејство разорних поплава.

Извор: За Србију МФИН, за Италију, Немачку и Евро зону ОЕЦД

94

96

98

100

102

104

106

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

Ју

лС

епН

ов

Ја

нМ

ар

Ма

јЈ

ул

Сеп

Но

вЈ

ан

Ма

рМ

ај

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Немачка Италија Евро зона Србија

ФИАТ

Поплаве

74

Остварена стопа привредног раста у Србији у трећем тромесечју 2016. године од 2,5% мг. је виша од просека ЕУ28 за 0,7 п.п, док је стопа инфлације у октобру 2016. године од 1,5% мг,

била изнад просека ЕУ28.

Инфлација, октобар 2016. године, мг.Реални раст БДП, Q3 2016. године, мг.

Извор: Национални статистички заводи, Евростат

2,5

1,8 - просек ЕУ 28

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

4,0

4,5

5,0

Да

нск

а*

Ита

ли

јаФ

ра

нц

уск

аБ

елги

јаЕ

сто

ни

јаН

ор

веш

ка

*Ф

ин

ска

Ма

ђа

рск

аГ

рч

ка

По

рту

гал

Лет

он

ија

Ау

стр

ија

Нем

ач

ка

Шв

ајц

ар

ска

*Ч

ешк

аС

ло

вен

ија

*Х

рв

атс

ка

*П

ољ

ска

Ма

кед

он

ија

*У

. К

ра

љев

ств

оХ

ол

ан

ди

јаС

рб

ија

Ли

тва

ни

јаЦ

рн

а Г

ор

а*

Ки

па

рШ

па

ни

јаС

ло

ва

чк

аИ

сла

нд

*Ш

вед

ска

*Б

уга

рск

аР

ум

ун

ија

* Последњи расположив податак за Q2

1,5

0,5 - просек ЕУ28

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

Бу

гар

ска

Ки

па

рИ

рск

аХ

рв

атс

ка

Сл

ов

ач

ка

Ита

ли

јаД

ан

ска

По

љск

аР

ум

ун

ија

Ма

кед

он

ија

Хо

ла

нд

ија

Цр

на

Го

ра

Шп

ан

ија

Фр

ан

цу

ска

Ма

лта

Гр

чк

аФ

ин

ска

Нем

ач

ка

Ли

тва

ни

јаЛ

ук

сем

бу

рг

Сл

ов

ени

јаЧ

ешк

аУ

. К

ра

љев

ств

оЕ

сто

ни

јаЛ

ето

ни

јаМ

ађ

ар

ска

По

рту

гал

ија

Шв

едск

аА

уст

ри

јаС

рб

ија

Бел

гија

Поређење структуре БДП између Србије и земаља ЕУ

Извор: РЗС, Евростат

Структура бруто додате вредности у Q2 2016. годинe, ЕУ28, %

75

Структура бруто додате вредности у Q2 2016. годинe, Република Србија, %

Учешће агрегата употребе у БДП, Q2 2016. године, %

1,4

19,1

5,4

19,3

4,95,1

11,3

11,0

19,0

3,57,8

26,5

5,7

18,4

5,3

4,2

10,5

5,1

13,4

3,1Пољопривреда, шумарство и рибарство

Рударство; прерађивачка; снабдевање ел. енергијом и снабдевање водом

Грађевинарство

Трговина на велико и мало; саобраћај и услуге смештаја и исхране

Информисање и комуникације

Финансијске делатности и осигурање

Пoсловање некретнинама

Стручне, научне, иновационе и техничке делатности и административне и помоћне услужне делатности

Државна управа и ОСО; образовање; здравствена и социјална заштита

Уметност, забава и рекреација и остале услужне делатности

55,9

20,4 19,7

44,140,0

73,0

16,9 18,4

52,9

61,8

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Финална потрошња домаћинстава

Финална потрошња државе

Инвестиције Извоз Увоз

ЕУ28 Република Србија

Бруто домаћи производ Србије и земаља у региону2006-2015. године

Извор: Национални статистички заводи, Еуростат* Непондерисани просек** Подаци за 2015. годину за земље региона засновани на процени Европске комисије

Реалан раст БДП у %, десетогодишњи просек (2006-2015)**

Реалан раст БДП Србије у %, (2006-2015)*

76

4,9

5,9

5,4

-3,1

0,6

1,4

-1,0

2,6

-1,8

0,8

1,6

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

7

%

Годишње реалне стопе раста Десетогодишњи просек

2,22,4

0,1

0,8

3,2

2,8

1,6

1,2

3,2

1,9

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

%

Земље у региону Просек у региону *

77

Ниво учешћа дефицита у БДП, у 2015. години

Ниво учешћа јавног дуга у БДП, у 2015. години

.

Србија је и даље земља са релативно високим учешћем дефицита и јавног дуга опште државе у БДП у поређењу са државама чланицама ЕУ. Међутим у поређењу са претходним периодом, донете мере

фискалне консолидације полако преокрећу ове трендове. Учешће и висина дефицита се континуирано смањују и у наредном периоду, док се учешће јавног дуга постепено стабилизује.

Извор: Министарство финансија и ЕУРОСТАТ, подаци за 2015. годину

-7,5

-5,1

-4,4 -4,3-3,7 -3,5 -3,3

-2,8 -2,7 -2,7 -2,6 -2,6 -2,5 -2,4-1,9 -1,9 -1,7 -1,7 -1,6 -1,4 -1,3 -1,1 -1,0 -0,8 -0,6

-0,2

0,1 0,20,7

1,6

-8

-6

-4

-2

0

2Дефицит % БДП 2015 Ниво дефицита дозвољен уговором из Мастрихта (-3% БДП).

10,1

22,1 26,036,3 37,9 40,3 40,4 42,7 43,9

51,1 52,5

63,6 64,0 65,171,2 74,7 76,0 78,6

83,1 85,5 86,6 86,7 89,196,2 99,8

105,8 107,5

129,0 132,3

177,4

0

30

60

90

120

150

180Јавни дуг, % БДП 2015 Ниво јавног дуга дозвољеног уговором из Мастрихта (60% БДП)

78

Учешће прихода и расхода у Србији и земљама ЕУ, %БДП


45,6

0

10

20

30

40

50

60

у %

БД

П

ЕУ (28)

Укупни расходи опште државе у 2015. години

41,9

0

10

20

30

40

50

60

у %

БД

П

Укупни приходи опште државе u 2015. години

ЕУ (28)

79

Расходи за запослене у Србији у 2015. години су за 0,3% БДП виши од просечног учешћа ЕУ 28 (2015.)


Расходи за запослене у Србији и земљама ЕУ, % БДП

10,4

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

у %

БД

П

ЕУ (28)

80

Општа стопа Пореза на додату вредност, у 2015. години. Србија и земље ЕУ.

Стопа Пореза на добит, у 2015. години. Србија и земље ЕУ.

.

Општа стопа пореза на додату вредност у Србији је нешто нижа од просека држава ЕУ, иако,осим неколико изузетака, ова стопа не варира у великој мери. Стопа пореза на добит је, са друге стране, знатно нижа од посматраног просека, али реалну слику је могуће добити тек

уколико се у обзир узму постојећа пореска ослобођења, тј. ефективна пореска стопа.

Извор: Министарство финансија и OECD, подаци за 2015. годину

17%

18%

19%

19%

20%

20%

20%

20%

20%

20%

20%

20%

21%

21%

21%

21%

21%

21%

22%

22%

23%

23%

23%

24%

24%

25%

25%

25%

27%

0% 10% 20% 30%

Луксембург

Малта

Кипар

Немачка

Бугарска

Србија

Румунија

Естонија

УК

Словачка

Аустрија

Француска

Летонија

Литванија

Чешка Република

Холандија

Шпанија

Белгија

Словенија

Италија

Ирска

Пољска

Португалија

Финска

Грчка

Хрватска

Данска

Шведска

Мађарска

Просек ЕУ28 (21,5%)

10%

12,5%

12,5%

15%

15%

15%

16%

17%

19%

19%

19%

20%

20%

20%

20%

22%

22%

22%

25%

25%

25%

27,5%

29%

29,2%

29,5%

30,2%

33%

34,4%

35%

0% 10% 20% 30% 40%

Бугарска

Ирска

Кипар

Летонија

Литванија

Србија

Румунија

Словенија

Мађарска

Пољска

Чешка Република

Естонија

УК

Финска

Хрватска

Данска

Словачка

Шведска

Аустрија

Холандија

Шпанија

Италија

Грчка

Луксембург

Португалија

Немачка

Белгија

Француска

Малта

Просек ЕУ 28 (22,3%)

81

Стопа акцизе на дизел гориво* (гасно уље) у Србији** и земљама чланицама ЕУ, минимални износ акцизе у ЕУ.

Извор: Министарство финансија, Европска комисија

Висина акциза на нафтне деривате (дизел и моторни бензин) у Србији је изнад минималних прописаних од стране Европске комисије, али око или испод просека за земље чланице ЕУ, у

зависности од облика. Услед раста потрошње дизела као погонског горива за путничка возила јавља се општи тренд приближавања акциза на ове две врсте нафтних деривата.

Стопа акцизе на моторни бензин* у Србији** и земљама чланицама ЕУ, минимални износ акцизе у ЕУ.

439

0

100

200

300

400

500

600

700

800

ЕУ

Р

Акциза нa дизел/1000 лит

ЕУ 28 просек

EУ минимална акциза

427

0

100

200

300

400

500

600

700

800

ЕУ

Р

Акциза нa бензин/1000 лит

ЕУ 28 просек

EУ минимална акциза

* Деривати који се користе за погон путничких возила** Акциза у 2016. години

82

Обрачуната акциза (акцизни принос) изражен у ЕУР на 1000 комада цигарета просечене пондерисане цене (ППЦ) у Србији* и земљама чланицама ЕУ

Извор: Министарство финансија, Европска комисија

Акцизна политика у домену дуванских производа је у смислу начина обрачуна (постојање специфичне и ad valorem акцизе, утврђивање минималне акцизе) у великој мери усклађена са прописима који важе у ЕУ.

Општи ниво оптерећења је са друге стране знатно нижи од минимално прописаног услед ниске вредности специфичне акцизе.

Минимално акцизно оптерећење* изражено као процентуални део просечене пондерисане цене (ППЦ), у Србији* и земљама чланицама ЕУ

0

50

100

150

200

250

300

350

400

ЕУ

Р

Акцизни принос (ЕУР на 1000 комада)цигарета ППЦ*)

Минимална акциза (90 ЕУР на 1000 комада)

40

45

50

55

60

65

70

%

Укупна акциза као% ППЦ

Минимална акциза ЕУ (60% ППЦ)

* Минимална акциза за наредно полугодиште се одређује као 100% укупне акцизе плаћене на просечну пондерисану цену цигарета. Минимално акцизно оптерећење просеченепондерисане цене је постављено на 60% од стране Европске комисије. Подаци за Србију обрачунати су у складу са висином и структуром потрошње у првом полугодишту 2016.

• Од стране Европске комисије прописана су два прага за минимално акцизно оптерећење. Оно укупно не може да буде ниже од 60% просечне пондерисане ценецигарета и истовремено ниже од 90 ЕУР на 1000 комада цигарета. У случају Србије први услов је задовољен услед тога што су систем обрачунавања акцизе,постојање специфичне акцизе, сама висина ad valorem акцизе и начин утврђивања минималне акцизе усклађени са захтевима Европске комисије. С друге странениска вредност специфичне акцизе по паклици цигарета спушта општи ниво акцизног оптерећења знатно испод минималног нивоа од 90 ЕУР. У наредномпериоду неопходно је утврдити нови акциони план који прецизира динамику усклађивања оптерећења истовремено водећи рачуна о потенцијалнимнегативним ефектима на обим легалног тржишта дуванских производа.

Контакт: [email protected]

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

СЕКТОР ЗА МАКРОЕКОНОМСКЕ И ФИСКАЛНЕ АНАЛИЗЕ И

ПРОЈЕКЦИЈЕ

Documents

Текућа макроекономска кретања novembar/Tekuca makroekonomska... · ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА Новембар 2016. МИНИСТАРСТВО