Психомоторни развој деце

школског узраста

Штрбац Милица 807/2014

Факултет техничких наука, Чачак

Интегрисане академске студије технике и информатике, школска 2015./2016.

milicamast@gmail.com

Ментор рада: Проф. др Жељко М. Папић

Апстракт: Моторичке способности могу се дефинисати као функционалне структуре

које се активирају онда када треба обавити неки моторни задатак. У теоријском делу овог

рада представљен је преглед истраживања о моторичком развоју, као и резултати

истраживања утицаја различитих фактора на моторички развој. У практичном делу рада,

представљене су вежбе и упитник који су радили ученици петог и седмог разреда у две

школе у Београду. Подаци представљени у овом раду истичу важност интензивнијег

бављења физичком активношћу за моторички развој деце.

Кључне речи: моторика, моторички развој, физичка активност, модерне технологије.

Увод

Са појавом модерних технологија и све заступљенијом употребом интернета

мењају се навике, приоритети и потребе одраслих али и деце. Поред бројних предности

које модерне технологије пружају, постоји и забринутост због потенцијалних негативних

споредних ефеката. Време проведено за рачунаром може ставити у сенку друге

активности које имају већу развојну вредност.

Родитељи углавном рачунаре купују како би деци обезбедили боље услове за

учење и да их припреме за ново доба технологије. То за последицу има драстичне

промене у навикама деце, тако да деца све више активности као што су трчање, скакање и

играње замењују седењем испред рачунара. Писање, цртање и бојење замењују куцкањем

на тастатурама и екранима осетљивим на додир. Шалу, игру и разговор уживо ћаскањем

на некој од познатих друштвених мрежа. Друштвене игре замењене су онлајн играма. Све

ове промене у великој мери могу утицати како на развој личности, тако и на телесни

развој деце.

Када је у питању физичка активност, али и настава оних предмета у школама који

захтевају одређени ниво развијености моторике и физичке активности, јако је важно

познавати особености ученика, при чему се највећи значај придаје променама које се

дешавају током раста и развоја деце1.

1Грандић, Р. (2001). Теорија физичког васпитања. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине.

Овај рад фокусиран је на приказ основних развојних фаза, моторичких способности

и основних карактеристика моторичког развоја код деце основношколског узраста, као и

на приказ неких ранијих истраживања на ову и сличне теме, а везано за развој моторичких

способности и вештина.

РАЗВОЈ И ФАЗЕ РАЗВОЈА

Развој се најшире може дефинисати као промена у обележјима организма и

понашања. Притом, могу се разликовати филогенеза, као развој врсте, и онтогенеза, као

развој појединца. На онтогенетски развој човека утиче неколико фактора: наслеђе

(биолошки план), средина (друштвени и културни оквир у ком се развој одвија) и

активност индивидуе.2

Може се рећи да сваку од развојних фаза прате бројне развојне промене, које

укључују телесне, психолошке промене, као и промене у способностима, вештинама, и

бројним другим психолошким и физичким аспектима развоја.

МОТОРИЧКИ РАЗВОЈ

Моторне способности – дефиниције и фазе развоја

Способност се може дефинисати као свеукупност урођених фактора и стечених

услова који пружају могућност вршења одређене активности. Способности код људи

зависе од бројних наследних и анатомско- физиолошких фактора3. Моторичке

способности се могу издвојити као једне од најзначајнијих за нормалан раст и развој, као и

обављање различитих активности. Психомоторни развој уско је повезан са емотивно-

социјалним и когнитивним подручјем и пружа могућност њиховог адекватнијег развоја, а

испољава се у ефикасном контролисању кретања.

Фазе моторичког развоја:

Рефлексни покрети (пренатални период и први месец живота)

Почетне способности кретања (0-2 године)

Основне способности кретања (2-7 година)

Опште способности кретања (7-10 година)

Специфичне способности кретања (11-13година)

Специјализоване способности кретања (14 година и даље)4.

Према генерално прихваћеној и најчешће коришћеној подели, моторичке

способности могу да се поделе у две широке групе: квантитативне и квалитативне

моторичке способности. У квантитативне моторичке способности спадају : 2Брковић, Д.А. (2000). Развојна психологија. Ужице:Учитељски факултет у Ужицу. 3Милановић, И. (2011). Праћење физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у настави

физичког васпитања. Докторска дисертација. Београд:Универзитет у Београду. 4Поткоњак, Н., и Шимлеша, П. (1989). Педагошка енциклопедија 2. Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства.

брзина,

јачина,

снага,

издржљивост,

док у квалитативне спадају:

координација,

флексибилност,

прецизност,

агилност и

равнотежа.

Свака од наведених способности има важну улогу у обликовању човека и у

његовом моторичком развоју. Јачина, флексибилност, брзина и издржљивост су, на

пример, врло важне за телесну кондицију, како деце, тако и врхунских спортиста и

рекреативаца. Агилност се односи на способност брзе и лагане промене правца кретања,

док је координација комплексна моторичка способност. Равнотежа се, надаље, односи на

способност задржавања и контроле позиције тела приликом извођења неке вештине или

вежбе5.

Приступи истраживању моторичког развоја

Неколико приступа је коришћено како би се утврдила путања моторичког развоја

код новорођенчади и деце. У раду су приказана три значајна приступа.

Један од првих приступа резултирао је у утврђивању хронолошких прекретница.

Био је фокусиран на систематско посматрање и процену моторичких постигнућа деце

према редоследу њиховог јављања током живота. Други значајан приступ био је

фокусиран на квалитативне промене које су се догодиле као последица специфичног

развоја вештина. Трећи приступ истраживању моторичког понашања код деце био је

фокусиран на проучавање утицаја еколошких фактора и/или инструкција на развој

вештина.

Модели моторичког развоја

За сада не постоји ниједан општеприхваћен модел или теорија моторичког развоја.

Међутим, постоји неколико модела који су настојали да истакну организацију и смер

моторичког развоја у детињству и младости.

Модел аутора Сифелта (1979) указује на постојање четири нивоа на путу достизања

моторичке ефикасности. Према овом моделу, успех постигнут на сваком од нивоа (осим

5Рожић, И. (2013). Развој брзине ученика и ученица млађе школске доби као сполни диморфизам. Дипломски

рад. Загреб: Свеучилиште у Загребу.

.

на првом) је бар делом зависан од степена развијености вештина на сваком од нивоа испод

њега.

Сличан, али исцрпнији модел моторичког развоја је онај понуђен од стране аутора

Галахјуа (1982). Овај модел такође садржи четири нивоа, тј. фазе моторичког развоја, од

којих сваки садржи два или три стадијума.

Поред ова два модела, може се истаћи и темељно истраживање аутора Фарфела,

који се моторичким развојем бавио у оквиру своје психолошке теорије. Наиме, његов

приступ развоју моторичких способности заснива се на психолошким параметрима.

Моторичко понашање у средњем школском добу

Моторичко понашање у млађем и средњем школском добу (8-14 година)

карактерише “пречишћавање” основних моторичких способности стечених током раног

детињства и развој основних плесних и спортских вештина, укључујући и примену ових

вештина код слабије организованих игара, водећих активности у спорту и у оквиру високо

структурираних спортских и плесних активности.

Бављење развојем фундаменталних моторичких вештина током средњег детињства

је потребно из неколико разлога. Прво, деца добијају на физичкој величини и снази. Како

се координација тела унапређује у складу са процесом сазревања, дечаци и девојчице су

способни да примене више снаге у својим покретима. Други, а можда и важнији разлог

усмеравања пажње на фундаменталне моторичке вештине је тај да нека деца, до завршетка

трећег разреда, још увек не могу да демонстрирају зреле обрасце покрета када се то од

њих тражи. Присуство зрелих и незрелих образаца вештина у оквиру истог узраста

доприноси повећаној варијабилности у испољавању вештина за специфичну узрасну

групу6.

Развој појединих моторичких вештина и начини мерења

Када је у питању испитивање моторичког развоја и способности код деце, најчешће

се користе батерије тестова које, између осталог, садрже и тестове намењене процени

равнотеже, агилности и силе. У неким новијим батеријама укључују се и нови тестови: за

процену кардиореспираторне издржљивости, за процену телесне композиције, мишићне

снаге, издржљивости и гипкости7.

Трчање- Најчешћи метод који се користи за процену брзине трчања код деце је полет или

јуриш. Постоји систематско унапређење брзине трчања код деце током периода средњег и

касног детињства. Овај напредак се наставља у тинејџерском добу код дечака. Код

девојчица, овај напредак остварује се до петнаесте године, када напредак престаје. Поред

6Haubenstricker, J., &Seefeldt, V. (1986). Acquisition of motor skills during childhood. Physical activity and well-

being, 41-102. 7Милановић, И. (2011). Праћење физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у настави

физичког васпитања. Докторска дисертација. Београд:Универзитет у Београду.

тога, показано је да се форме трчања не унапређују нужно као последица сазревања или

искуства, већ да током времена оне могу и да се погоршају8.

Скакање- Код деце и младих се најчешће мери путем скока у даљ без залета или неких

форми вертикалног скока. Извођење скока у даљ се побољшава постепено до 14 година и

код дечака и код девојчица. Након тога, извођење скока код дечака наставља да се

побољшава, док се код девојчица или погоршава или остаје на истом нивоу.

Бацање- Код деце може се мерити на различите начине – бацање у даљину, брзину,

тачност и учесталост у јединици времена. Показано је да вештина бацања напредује с

годинама9.

Ударање- Показано је да се извођење ударања побољшава са годинама, и то код дечака

више него код девојчица10.

Цртање- Као једна од специфичних моторичких вештина, може се рећи да ниво развоја

цртежа зависи од развијености способности које одређују ову вештину. Пре свега, у

питању су визуелноспацијалне способности, али и механизми пажње, мишљења и

памћења. Потешкоће везане за сложене визуелне функције негативно утичу на могућност

стварања менталне репрезентације објекта, а последица тога могу бити тешкоће у

препознавању цифара, слова, симбола, речи или слика. Цртеж се често користи као

показатељ интелектуалне зрелости деце11.

Када је у питању графичко цртање геометријских фигура, оно подразумева

координирано учешће перцептивно- когнитивних механизама, усмерених на анализу

фигуре која треба бити нацртана, и перцептивно- моторичких механизама, усмерених на

планирање и прилагођавање параметара покрета у функцији карактеристика дате фигуре.

Дечији цртежи се често користе и као дијагностичка и терапијска средства. Наиме,

цртеж може да буде индикатор зрелости детета, тј. нивоа развијености интелектуалних,

когнитивних и моторичких способности.

ИСТРАЖИВАЊА МОТОРИЧКОГ РАЗВОЈА И УТИЦАЈА УПОТРЕБЕ МОДЕРНИХ

ТЕХНОЛОГИЈА

Када је у питању проучавање моторичког развоја код деце, најчешће се користе

тестови за мерење моторичких способности.

Истраживање које су спровели Прскало и сарадници (2011) обухватало је ученике

седмих и осмих разреда основне школе. На њима је примењено 15 тестова моторичке

8Haubenstricker, J., &Seefeldt, V. (1986).Acquisition of motor skills during childhood. Physical activity and well-

being, 41-102. 9Haubenstricker, J., &Seefeldt, V. (1986).Acquisition of motor skills during childhood. Physical activity and well-

being, 41-102. 10Haubenstricker, J., &Seefeldt, V. (1986).Acquisition of motor skills during childhood. Physical activity and well-

being, 41-102. 11Глигоровић, М., и Вучинић, В. (2011). Квалитет цртежа деце млађег школског

узраста. Специјалнаедукација и рехабилитација, 10(2), 193-205.

способности. Резултати су показали да дечаци у тринаестој и четрнаестој години имају

боље резултате у простору координације, експлозивне снаге и репетитивне снаге, а у

четрнаестој години у брзини фреквенције једноставних покрета. Са друге стране,

девојчице доминирају у простору флексибилности, и на узрасту од 13 и 14 година12.

У једном сличном истраживању код деце средњег школског узраста (пети и шести

разред) примењено је 15 тестова моторичких способности. Добијени резултати указују да

постоје значајне разлике између девојчица и дечака. Дечаци су били доминантнији у

способностима које се обично развијају под утицајем телесног вежбања (репетитивна

снага, координација, експлозивна снага), док девојчице показују боље резултате на

тестовима флексибилности13.

Истраживања аутора Милојевића и Станковића (2010), чији је циљ био да утврде

моторички развој код млађих адолесцената, узраста 14 и 15 година. Резултати овог

истраживања су показали да постоје извесне разлике у развијености моторичких

способности између узраста од 14 до 15 година. Показано је да постоји напредак у развоју

координације, флексибилности, експлозивне снаге, силе и репетитивне снаге. Ови

резултати се тумаче као утицај генотипа на развој моторичких способности, али и као

систематски утицај наставних и ваннаставних активности у школама14.

Утицај дечијих компјутерских искустава на развој најчешће је испитиван код деце

предшколског узраста. Стога, показано је да се деца која чешће користе модерне

технологије (рачунаре) разликују од оне деце која имају мање таквих искустава, а највеће

разлике се јављају у физичком, социјалном и интелектуалном развоју као и говору, и то у

корист деце која имају више искуства у коришћењу рачунара.

Налази аутора Грифита, Волошина, Гиба и Бејлија (1983) показују да је играње

видео игрица у позитивној корелацији са координацијом око- рука. Када су у питању

могући негативни исходи употребе рачунара, претпоставља се да изум рачунара и самим

тим употреба тастатуре у писању текста може довести до општег губитка вештина писања.

Коришћење тастатуре уместо оловке могло би да утиче на репертоар људског понашања

на један општији начин, тако да би широки опсег основних моторичких способности, а не

само рукопис, могао да трпи последице.

У истраживању аутора Шулценбрука и сарадника (2011) циљ је био испитати

релације између рукописа или куцања текста на тастатури са базичним моторичким

вештинама. Показано је да су они који користе компјутере (писање на тастатури) значајно

спорији15.

12Прскало, И., Недић, А., Спориш, Г., Бадрић, М., и Милановић, З. (2011). Сполни диморфизам моторичких

способности ученика доби 13 и 14 година. Хрватски шпортскомедицински вјесник, 26(2), 100-105. 13Бадрић, М. (2011). Разлике у моторичким способностима између ученика и ученица 5. и 6.

разреда. Хрватскичасописзаодгој и образовање, 13(2), 82-107. 14Milojević, А., iStanković, V. (2010). The development of motor abilities of younger adolescents.Facta

universitatis – series: Phyisical education and sport, 8 (2), 107-113. 15Sülzenbrück, S., Hegele, M., Rinkenauer, G., & Heuer, H. (2011). The death of handwriting: Secondary effects of

frequent computer use on basic motor skills. Journal of motor behavior, 43(3), 247-251.

ПРАКТИЧНИ ДЕО РАДА

Вежбе- У оквиру овог дела рада спроведена је вежба на часу математике у два

одељења петог разреда. Било је потребно нацртати правоугаоник датих димензија и њему

симетричан правоугаоник у односу на осу симетрије (Слика 1). У вежби је учествовало

укупно 47 ученика.

Слика 1. Изглед завршеног цртежа

Вежба је показала да велики број деце не успева самостално да постави прибор у

положај за цртање паралелних линија, неспретно држи лењире, нема добру координацију

покрета и нема развијену прецизност. Потребна им је помоћ наставника у виду додтатног

појашњења или помоћ да поставе лењире исправно и вуку паралелне линије. Не праве

разлику између помоћних и главних линија и не разумеју какву фигуру треба да добију,

односно тешко им је да замисле како изгледа одраз фигуре у огледалу. Укупно 24 ученика

успева да самостално уради цео цртеж.

График 1. Приказ резултата вежбе „Осна симетрија“, 5.разред

Такође, спроведена је вежба на часу ТИО у три одељења седмог разреда (групе за

ТИО). Било је потребно нацртати цртеж сталка за пошту из уџбеника и направити модел

сталка од лима. У вежби је учествовало укупно 37 ученика.

Вежба је показала следеће

1. Приликом израде цртежа

Збуњује их то што треба да нацртају цртеж другачије позициониран у односу на слику.

Постављају подпитања.

Укупно четири ученика не умеју да започну цртеж без помоћи наставника.

Седам ученика не разликује контурне линије од котних линија.

Самостално, без помоћи наставника, цртеж је нацртало шеснаест ученика.

Осам ученика је нацртало цртеж, али није правилно искотирало цртеж.

Један ученик је нацртао цртеж у погрешној размери.

Један ученик је погрешно позиционирао цртеж.

Велики број деце је неспретно приликом цртања, нема добру координацију покрета и није

самостално.

2. Приликом израде модела

Постављају подпитања везана за сечење и савијање.

Исправно користи прибори може самостално да изради модел дванаест ученика.

Осам ученика не уме да сече право, по линији.

Неколико ученика говори да се не сналази ни са маказама за папир.

Шест ученика не користи турпију исправно, турпијајући „ка лицу“. Након упозорења да

тако могу да се повреде и поновног објашњења како треба користити турпију, они

настављају говорећи да им је тако лакше.

Пет ученика оставља назубљен материјал.

Шест ученика не уме да савије модел без помоћи наставника.

Велики број деце не успева да исправно користи прибор и има тешкоћа при практичном

раду.

График 2. График 8. Приказ резултата вежбе „Сталак за пошту“; 7. разред

Од укупно 37 ученика, самостално све фазе цртежа урадило је 16 ученика, док је 21

ученик тражио помоћ наставника. При изради модела, самостално је урадило вежбу 12

ученика, док је 25 тражило помоћ наставника.

Упитник- Након спроведених вежби у петом и седмом разреду, ученицима је дат

упитник. Упитник је у највећој мери усмерен на утврђивање учесталости употребе

модерне технологије и бављења физичком активношћу. Упитник је попуњавало укупно 83

ученика.

На основу овог упитника, уочава се да скоро сва деца поседују сопствени

„паметни“ телефон и већина их има профил на некој друштвеној мрежи. Слободно време

проводе углавном користећи рачунар или „паметни“ телефон, а мање у активностима са

вршњацима. Родитељи се понашају презаштитнички тако да деца углавном немају обавеза

осим да уче. Мање гледају телевизор јер интернет пружа више могућности. Више деце

данас тренира неки спорт али им је то, уз часове физичког васпитања у школи, углавном

једина активност. Углавном немају хобије који нису повезани са паметним технологијама.

ЗАКЉУЧАК

Циљ рада је био да се на систематичан начин прикажу основни појмови,

дефиниције, фазе и модели моторичког развоја. Представљене су и описане неке од

основних моторичких вештина и способности, начини њиховог мерења, као и

карактеристике њиховог развоја и резултати неких ранијих истраживања који указују на

начин и смер развоја ових вештина. Како је на самом почетку истакнуто да је утицај

модерне технологије на развој моторике изузетно важан, приказани су резултати

истраживања који говоре и о овој релацији. Такође, приказан је и практични део рада, са

анализом примењених вежби, а у циљу демонстрације моторичких вештина деце која

похађају пети и седми разред основне школе.

Значај овог рада огледа се пре свега у исцрпном приказу сазнања која се односе

како на моторички развој уопштено, тако и на моторички развој деце школског узраста.

Поред тога, сазнања о томе како су моторичке вештине развијене код деце овог узраста,

као и који фактори и на који начин могу утицати на тај развој, могу указати на повећану

потребу да се унапреди рад са овом децом, пре свега у школи, на часовима физичког

васпитања, а у овом конкретном случају и техничког образовања. Такође, подаци

представљени у овом раду истичу и важност интензивнијег бављења физичком

активношћу за моторички развој деце. Представљена сазнања могу се схватити као

озбиљне смернице, пре свега наставницима, у тежњи ка адекватнијем планирању наставе,

усмеравању на проблематичне области и подстицању деце на физичку активност. Поред

тога, рад се може посматрати и као смерница за даља истраживања на ову тему.

ЛИТЕРАТУРА

Haubenstricker, J., &Seefeldt, V. (1986). Acquisition of motor skills during childhood. Physical

activity and well-being, 41-102.

Milojević, А., iStanković, V. (2010). The development of motor abilities of younger

adolescents.Facta universitatis – series: Phyisical education and sport, 8 (2), 107-113.

Subrahmanyam, K., Kraut, R. E., Greenfield, P. M., &Gross, E. F. (2000).The impact of home

computer use on children's activities and development.The future of children, 123-144.

Sülzenbrück, S., Hegele, M., Rinkenauer, G., & Heuer, H. (2011). The death of handwriting:

Secondary effects of frequent computer use on basic motor skills. Journal of motor

behavior, 43 (3), 247-251.

Toomela, A. (2002). Drawing as a verbally mediated activity: A study of relationships between

verbal, motor, and visuospatial skills and drawing in children. International Journal of

Behavioral Development, 26(3), 234-247.

Vinter, A., &Mounoud, P. (1991).Isochrony and accuracy of drawing movements in children:

Effects of age and context. Development of graphic skills, 113-137.

Бадрић, М. (2011). Разлике у моторичким способностима између ученика и ученица 5. и 6.

разреда. Хрватскичасописзаодгој и образовање, 13(2), 82-107.

Белеслин, П.Т. (2012). Васпитање и образовање у раном детињству у постинформатичко

доба: поглед на дигитално одрастање и дигиталне поделе мале деце. Сувремени

токови у раном одгоју. Зеница: Универзитет у Зеници.

Брковић, Д.А. (2000). Развојна психологија. Ужице: Учитељски факултет у Ужицу.

Гаћеша, П. Ј., и Грујић, Н. (2008). Физичка активност и спорт у развоју адолесцената.

Развој и здравље адолесцената. 129-135. Нови Сад: Црвени крст Војводине.

Глигоровић, М., и Вучинић, В. (2011). Квалитет цртежа деце млађег школског

узраста. Специјалнаедукација и рехабилитација, 10(2), 193-205.

Грандић, Р. (2001). Теорија физичког васпитања. Нови Сад: Савез педагошких друштава

Војводине.

Кукољ, М. (1996).Општа антропомоторика. Београд: ФФК.

Милановић, И. (2011). Праћење физичког развоја и развоја моторичких способности

ученика у настави физичког васпитања. Докторска дисертација. Београд:

Универзитет у Београду.

Поткоњак, Н., и Шимлеша, П. (1989). Педагошка енциклопедија 2. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства.

Прскало, И., Недић, А., Спориш, Г., Бадрић, М., и Милановић, З. (2011). Сполни

диморфизам моторичких способности ученика доби 13 и 14 година. Хрватски

шпортскомедицински вјесник, 26(2), 100-105.

Рожић, И. (2013). Развој брзине ученика и ученица млађе школске доби као сполни

диморфизам.Дипломски рад. Загреб: Свеучилиште у Загребу.

Стефановић, Ђ., и Јухас, И. (2002). Учење технике трчања у дечијем узрасту.Годишњак

Факултета спорта и физичког васпитања, (11), 116-124.

Стојановић, Д., Стојановић, Н., и Стојановић, Т. (2013). Рaзлике у моторичким

способностима ученика старости 13 година мерених 1970. и 1995. године. Гласник

Антрополошког друштва Србије, (48), 1-6.

Тhomas, G. V. &Silk, A.M.J. (1990). An introduction to the psychology ogchildrens drawings.

London: Harvester Wheatsheaf.