Макроекономска кретања, Макроекономска кретања, октобар – децембар 2006. годинеоктобар – децембар 2006. године

Радован Јелашић – Гувернер

Београд, 29. јануар 2007. године

СадржајСадржај

Инфлација

Монетарна политика

Прилив капитала и спољна позиција

Кретање монетарних агрегата

Текући платни биланс

Привредни раст

Кредитна активност банака

Зараде и продуктивност

Фискална кретања

Што је 2006. године постигнуто, биће 2007.године Што је 2006. године постигнуто, биће 2007.године

одржано!одржано!

13.7

7.8

14.817.7

6.64.4

6.1

11.0

5.9

14.5

0

5

10

15

20

2002 2003 2004 2005 2006

Цене на мало Базна инфлација

0.0

-0.1

0.7

-0.2 -0.4

0.90.5 0.4

0.8 0.60.1 ?

1.6

0.10.8

1.81.4

2.2

0.4 0.3 ?0.00.2

0.70.40.60.8

0.6

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

Дец.2005.

Јан. Ф еб. Март Апр. Мај Јун Јул Авг. Септ. Окт. Нов. Дец.2006.*

Jан.2007

-10

-5

0

5

10

15

20

Цене на мало Базна инфлација

Међугодишње стопе раста цена на мало Међугодишњa базна инфлација

Месечна динамика инфлације у 2006. години (%) Годишње стопе инфлације (%)

14.00

19.97 19.9720.89 20.94

20.77 20.22 20.13

18.4118.00 18.00

17.5016.50

10

12

14

16

18

20

22

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Ав г Сеп Окт Нов Дец Јан

I Кв артал II Кв артал III Кв артал IV Кв артал 2007

* Прелиминарни подаци до 29. 01. 2007.

Прелазак на двонедељне репо ХоВ кроз аукцију по фиксној каматној стопи

Референтна каматна стопа НБС у 2006.години (%)

2.2

3.4

0.4 0.5

1.72.1

1.7

0.3

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

I квартал II квартал III квартал IV квартал

Цене на мало Базна инфлација

Стопа инфлације у 2006. године (%)

13,00%

Народна банка Србије је за 2007. годину планирала Народна банка Србије је за 2007. годину планирала

само оно што је сигурна да ће и постићи!само оно што је сигурна да ће и постићи!

Планирана базна инфлација за 2007. годину: 4 - 8 %; НБС ће гађати

доњу границу коридора;

Постизање тога циља искључиво ће одредити даљу путању

кретања референтне каматне стопе НБС у 2007. години!

Не само инфлација, него се и инфлаторна очекивања значајно

смањују!

Иако постоји потреба да се један број регулисаних цена приближи

тржишним, није занемарљиво да се прича и о ценама које се у

међувремену крећу на доле – Политика, бензин на пумпама НИС-а,

бела техника, итд.

Елтим - Србија

Техномаркет – Србија

Техноманија

Медиамаркт – Мађарска

Топвижон – Немачка

РСД 86.195

РСД 64.999

РСД 77.999

ХУФ 159.999

ЕУР 1.098

ЕУР 828

ЕУР 994

ЕУР 625

ЕУР 549

Пример: Samsung LE 27S71 LCD телевизор*

* Курс Евра: 1 ЕУР = 78,5000 РСД

Разлике у ценама унутар Србије и успоредивши са Разлике у ценама унутар Србије и успоредивши са

иностранством не могу се објаснити курсом!иностранством не могу се објаснити курсом!

Од стабилизације цена, корист имају Од стабилизације цена, корист имају сви!сви!

Пензионери – усклађивање са растом цена 2 пута годишње;

Наши инвеститори у иностранству - за сваки евро који улажу у

иностранству треба да издвоје (приближно) исту суму динара;

Сви који штеде у Србији - динарска и девизна штедња, добровољни

пензиони фондови, акције и остале инвестиције итд.

(обезвређивање динара уништава);

Привреда – стабилност цена је најбољи начин да се привреда

коначно усмери ка продуктивности и тржишној конкуренцији уместо

ка кретању цена и курса!

Досадашње критике попут “цене стално расту, а динар нереално

јача” очито више не стоје!

Одлука Монетарног одбора од 29. јануара 2007. године!Одлука Монетарног одбора од 29. јануара 2007. године!

Смањење референтне каматне стопе Народне банке Србије

на двонедељне репо ХоВ са досадашњих 14,0% на 13,0% на

годишњем нивоу!

Кључни разлози:

Позитиван тренд смањења базне и укупне

инфлације;

Потреба за додатном стерилизацијом у

последњем кварталу 2006. године због повећане

буџетске потрошње;

Смањен притисак на курс динара;

Ефекти на инфлацију

Кретање цена у првој половини ове године одредиће Кретање цена у првој половини ове године одредиће

следећи факториследећи фактори

Ниска стопа инфлације у

четвртом кварталу 2006.године;

Ефекти апресијације;

Смањења цена нафтних

деривата;

Рестриктивна монетарна

политика;

Јачање поверења у динар.

Одложено поскупљење –

централног грејања и струје;

Експанзивније фискалне

политике у четвртом кварталу

2006. године;

Формирање Владе;

...

Смањење цена Повећање цена

412.4

0.00.010.018.2

120.3

0.0

-153.5

-259.4

-0.3-80.2 -2.5

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

Авг Сеп Окт Нов Дец Јан*

86

85

84

83

82

81

80

79

78

Млн ЕУР

Народна банка Србије жели значајно да смањи своју Народна банка Србије жели значајно да смањи своју

улогу у формирању курса ...улогу у формирању курса ...

Нето резултат на МДТ-у

Нето откуп од мењача

Укупан утицај на девизне резерве

-40,1 -15,7 -9,7 +259,4 +153,5 -412,4

Интервенције НБС на МДТ август 2006 – јануар 2007. и кретање курса РСД / ЕУР

* Закључно са 25.01.2007.

Куповина

Продаја

+162,1 +148,5 +154,4 +130,9 +86,0 +34,1

+122,0 +132,8 +144,7 +390,3 +239,5 -378,3

... и то јој је 2006. године и успело! ... и то јој је 2006. године и успело!

0.79

1.552.03

5.87

0

1

2

3

4

5

6

7

2003 2004 2005 2006

1.491.69

1.931.75

0

0.5

1

1.5

2

2.5

2003 2004 2005 2006

3,8%44,1%50,9%69,1%

96,2%55,9%49,1%30,9%

0

1

2

3

4

5

6

7

2003 2004 2005 2006

Обим трговине између пословних банака ван МДТа

Промет девиза на МДТ-у и ванБрој дана када је НБС

активна на МДТ

Откуп НБС од мењача

Млрд ЕУР

Млрд ЕУР

Банке - Банке

Банке - НБС

Млрд ЕУР

* Закључно са 26. 01. 2007. године

-9,3%+14,2%

+13,4%+189%

251 252 240

203

131

0

50

100

150

200

250

300

2002 2003 2004 2005 2006

Девизно тржиште ће бити додатно либерализовано у Девизно тржиште ће бити додатно либерализовано у

следећа три месецаследећа три месеца

Од 5. марта функционисање фиксинг састанкa се мења – званични средњи курс динара

према eвру ће се одређивати на основу просечно пондерисане трговине валутом на

целокупном дневном међубанкарском девизном тржишту (МДТ-у);

НБС ће од 1. марта да прима од мењача свега 3 валуте (ЕУР, УСД, ЦХФ);

НБС је смањила мењачима на 0,5% од 1. јануара ове године а до краја 2007. године

смањиће на 0,1%.

2.19 2.282.84 3.12

4.94

9.02 8.87

0123456789

10

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Девизне резерве НБСМлрд ЕУР

За 2007. годину стање 25. Јануара

Што се тиче даљег кретања курса током 2007. годинеШто се тиче даљег кретања курса током 2007. године

НБС ће бити спремна, уколико је неопходно,да “пегла” превелике

дневне и периодичне осцилације, али без нарушавања тренда

кретања курса;

Клијенти који имају значајне девизне приливе и одливе треба да се

обезбеде од девизног ризика – а посебно они који имају само девизне

приливе!

Циљ НБС да се број дана када она учествује на тржишту као купац

или продавац сведе на минимум!

Прилив капитала у првих 11 месециПрилив капитала у првих 11 месеци знатно језнатно је већи од већи од дефицита текућих плаћања – сценарија 1990 – 1991 нема!дефицита текућих плаћања – сценарија 1990 – 1991 нема!

Годишње стопе раста примарног новца и новчане

масе у ширем и ужем смислу у децембру су 41.7%,

39.8% и 37.1%, респективно;

Укупна стерилизација у току 2006 године износи РСД

239 млрд – путем репо операција РСД 125 млр, а

преко обавезне резерве РСД 114 млрд.

Покривеност увоза извозом роба и услуга у

првих једанаест месеци 2006. била је 58,1%,

а у истом периоду 2005. године покривеност

је била 49,8% (по искључењу ефеката

увођења ПДВ-а).

-1,602-2,248

1,4712,601

1,135

2,667

-3,000

-2,000

-1,000

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

I-XI 2005 I-XI 2006

у млн ЕУР

Задужење

Биланс текућих трансакција

Стране директне инвестиције

Кретање увоза и извоза (јануар-новембар)

6,159

10,6119,553

4,762

-1,500

500

2,500

4,500

6,500

8,500

10,500

Извоз Увоз

у млн ЕУР

2005 2006

+11,1%

+29,3%

Удео дефицита текућег биланса у БДП-у се смањује у 2006. Удео дефицита текућег биланса у БДП-у се смањује у 2006. години и,години и, према пројекцијама, биће нижи него у протекле према пројекцијама, биће нижи него у протекле две годинедве године

Текући биланс се побољшава

независно од апресијације коју смо

имали током 2006. године!

-8.2

-11.0

-9.6

-12.4

-10.8 -10.5

-14

-12

-10

-8

-6

-4

-2

02001 2002 2003 2004 2005

2006пројекција

Текући биланс без званичне помоћи (у % БДП-а)

У укупном спољном дугу приватни дуг преузима приматУ укупном спољном дугу приватни дуг преузима примат

Значајан ефекат на укупан дуг има јачање ЕУР према УСД (раст дуга у односу на крај

2005. године у УСД је 27.2%, а у ЕУР је 13.7%).

Ниво и структура спољног дуга Републике Србије

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

2002 2003 2004 2005 30.11.2006.

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

Учешће у БДП-у (десна скала)

у млрд ЕУР

65.7% 64.3% 59.7% 51.9%

25,8% 27,2%32.3%

41,2%

у %

8.99.1

9.9

13.1

8.6% 8.5% 8.1% 6.8%

Приватни дуг

Јавни дуг

Косово и Метохија

14.9

54,0%

40,0%

6,0%

Извор : НБС.

Јавни спољни дуг Републике Србије

5.8 5.8 5.96.8

6.0

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

2002 2003 2004 2005 Новембар2006

млрд. ЕУР

Приватни спољни дуг Републике Србије

2.3 2.53.2

5.4

8.1

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

2002 2003 2004 2005 Новембар2006

млрд. ЕУР

Цене нафтних деривата је сада на нивоу од јуна 2005. Цене нафтних деривата је сада на нивоу од јуна 2005. годинегодине

Oд августа 2006. дошло је до

преокрета у кретању светских

цена нафте. Са близу 70$,

колико је износила цена

уралске нафте у јулу, она се

спустила на ниво од око 50$ у

јануару ове године. Ово је

довело до пада цена деривата

нафте за 20% у последњих пет

месеци.

0

10

20

30

40

50

60

70

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1

2005 2006 2007

40

50

60

70

80

90

100

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1

2005 2006 2007

Малопродајна цена бензина МБ 95

Цена уралске нафте по барелу (УСД)

Раст БДП у трећем кварталу 2006. годинРаст БДП у трећем кварталу 2006. годинee је око 4.6% је око 4.6%

У првих једанаест месеци

2006, у односу на исти период

2005. године, раст

индустријске производње је

4,6%, а у прерађивачком

сектору релативно високих

5,3%;

Кључни допринос расту даје

производња основних метала

и неметала, прехрамбених и

хемијских производа;

Економски раст генерално, укључујући и индустрију, се успорава 2004: 8,4%; 2005: 6,2%

а 2006 (прелиминарно) 5,8%!

Србији је потребна једна нова “инјекција” и убрзавање реформи!

6.8

4.4

8.3

13.8

4.6

7.8 7.4

5.0

6.25.6

4.6

0

2

4

6

8

10

12

14

16

I II III IV I II III IV I II III

2004 2005 2006

у %Реални раст БДП-а

Извор: РЗС.

Јединични трошкови рада у индустрији су смањениЈединични трошкови рада у индустрији су смањени

Раст продуктивности у

индустрији (12,3% у првих

једанаест месеци) већи је од

раста реалних бруто зарада

(11,9%), односно јединични

трошкови рада су смањени за

око 0,4%.

Кретање продуктивности и реалних зарада у индустрији(2005=100)

60

70

80

90

100

110

120

130

1 3 5 7 2004

9 11 1 3 5 7 2005

9 11 1 3 5 7 2006

9 11

Продуктивност Реалне бруто зараде

У другој половини 2006. године раст кредитне активности је У другој половини 2006. године раст кредитне активности је

успорен!успорен!

Раст кредита у 2005. години износи РСД 149,4 млрд, а у 2006. години РСД 105,4 млрд.

Кредитна активност у другој половини 2006. године се видно успорава: апсолутни раст је нижи

него у претходној години;

Раст кредитне активности у току четвртог тромесечја 2006. је у највећој мери остварен по основу

домаћих извора средстава (депозита привреде, становништва и др.).

27.4

46.5

25.4

38.240.0

12.4

56.6

8.3

0

10

20

30

40

50

60

2005 2006 2005 2006 2005 2006 2005 2006

I квартал II квартал III квартал IV квартал

Пораст кредитне активности РСД млрд.

Динарска штедња увек побеђује инфлацију!Динарска штедња увек побеђује инфлацију!

Народна банка Србије је кренула у кампању везано за динарску

штедњу, чија је каматна стопа виша него код девизне штедње, и увек

побеђује инфлацију!

Динарска штедња уз обавезну резерву од свега 10% за разлику од

девизне од 40% односно 45% је најатрактивнији избор финансирања

банака;

Циљ кампање нису штедни записи НБС него динарска штедња у

пословним банкама;

НБС ће бити активна следећих месеци преко свих медија везано за

динарску штедњу – ко први почне да штеди у динарима имаће

највишу камату уз најбољу зараду!

Хвала!

Информативни центар НБС

Позовите бесплатно

0800-111-110