Strategija razvoja opštine Srbac

Стратегија развоја општине Србац

2011 – 2020

Децембар 2010.

Стратегију развоја општине Србац израдио је Развојни тим Општине Србац у оквиру Пројекта интегрисаног локалног развоја (ILDP), који представља заједничку иницијативу Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC) и Развојног програма Уједињених нација (UNDP) у периоду јануар – децембар 2010. године. Техничку подршку Развојном тиму у склопу овог пројекта пружила је Развојна агенција „Еда“ Бања Лука.

Садржај

5I. Увод

6II.Методологија креирања стратегије развоја

7III.Стратешка платформа

7III.1.Извод из социо-економске анализе

71.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И РЕСУРСИ

82. ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И КРЕТАЊА

93. ПРЕГЛЕД СТАЊА И КРЕТАЊА У ЛОКАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ

164. ПРЕГЛЕД СТАЊА И КРЕТАЊА НА ТРЖИШТУ РАДА

175. ПРЕГЛЕД СТАЊА И КРЕТАЊА У ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА

226. СТАЊЕ ЈАВНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И ЈАВНИХ УСЛУГА

277. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

328. УРБАНИСТИЧКА И ПРОСТОРНО-ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА

329. AНАЛИЗА БУЏЕТА

33III.2.Стратешко фокусирање

36III.3.Визија и стратешки циљеви развоја

43IV.Секторски развојни планови

43IV.1.План локалног економског развоја

43IV.1.1.Фокусирање

45IV.1.2.Развојни циљеви сектора економског развоја

48IV.1.3 Програми, пројекти и мјере

52IV.1.4.Процјена очекиваних исхода са индикаторима

53IV.2.План друштвеног развоја

53IV.2.1.Фокусирање

54IV.2.2.Развојни циљеви сектора друштвеног развоја

56IV.2.3. Програми, пројекти и мјере

59IV.2.4.Процјена очекиваних исхода са индикаторима

61IV.3.План заштите животне средине

61IV.3.1.Фокусирање

63IV.3.2.Развојни циљеви сектора заштите животне средине

66IV.3.3.Програми, пројекти и мјере

69IV.3.4.Процјена очекиваних исхода са индикаторима

70V. ОПЕРАТИВНИ ДИО

70V.1. ПЛАН ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ИНТЕГРИСАНЕ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА

70V. 1.1. Оријентациони преглед приоритетних пројеката и мјера за период од 3 године

76V.1.2. Индикативни финансијски план за период од 3 године (2011 – 2013)

85V. 2. Акциони план за пројекте који се имплементирају у првој години

92V. 2.1.Детаљан финансијски план за пројекте који се имплементирају у 2011.

97V.3. План организационих и људских капацитета за спровођење стратегије

101V.4. Праћење, оцјењивање и ажурирање стратегије развоја

109V. 5.Од визије развоја до имплементације стратегије

110Анекс 1. Оквирна финансијска конструкција за период 2011 – 2015. година (економски развој)

115Анекс 2. Оквирна финансијска конструкција за период 2011 – 2015. година (друштвени развој)

119Анекс 3. Оквирна финансијска конструкција за период 2011 – 2015. година (животна средина)

I. Увод

Стратегија интегрисаног развоја 2011 – 2020. године је кључни стратешко-плански документ општине Србац, који треба да подстиче будући раст и развој заједнице. Стратегија развоја обухвата друштвену и економску сферу, али и аспекте заштите и унапријеђења животне средине и простора. Стратегија је израђена као оквир за дефинисање заједничких циљева, подстицања локалних снага, али и као одговор на изазове будућег развоја општине и свеукупног живота у њој. Као таква, Стратегија интегрисаног развоја је у складу са стратегијама и политикама на вишим нивоима власти, и то прије свега са нацртом Развојне стратегије БиХ 2008-2013, Стратегијом социјалне укључености 2008-2013, али и са другим секторским стратегијама на државном и ентитетском нивоу.

Стратегија развоја општине Србац за период 2011 - 2020 године израђена је oд стране радних тијела која је именовао начелник општине, уз пуно учешће јавног, приватног и невладиног сектора. Стратегија информише свеукупну јавност и приватне улагаче о развојном путу општине, представља основу за израду детаљних планова и програма у појединим секторима, креира основу за праћење напретка те охрабрује сарадњну и договор у планирању различитих нивоа власти и друштвено-економских партнера.

Стратегија развоја представља путоказ за свеукупни развој општине Србац, а обухвата економски, друштвени и план заштите и унапређења животне средине, уз поштивање просторног аспекта. Визија развоја те стратешки циљеви развоја општине дефинисани су на период од 10 година. Прихватајући чињеницу да постављање циљева подразумијева не само одговор на питање „шта“, већ и „како“, те да је одговор на ово питање од кључног значаја за квалитетну имплементацију Стратегије, Општински развојни тим је израдио секторске планове и оперативни дио Стратегије. Секторски планови, оперативни циљеви, програми, пројекти и мјере, усмјерени ка побољшању квалитета живота у општини, дефинисани су на период од 5 година. Оквирни оперативни планови су израђени за наредне три, а детаљни акциони планови за годину дана.

Битно је нагласити да Стратегија обухвата и листу приоритетних програма и пројеката у сваком сектору, а који омогућавају досезање постављених циљева путем провођења оперативних активности, чиме се ствара основа за свеукупну имплементацију Стратегије. Надаље, приоритетни програми и пројекти нису само основа за кориштење општинских и других домаћих извора средстава, него и добра основа за приступ екстерним изворима средстава, попут IPA програма Европске уније, али и других програма подршке у Босни и Херцеговини.

Код израде стратегије развоја општине Србац посебно се водило рачуна о остваривању хоризонталне интерсекторске усклађености те вертикалне усклађености Стратегије са стратегијама и плановима на другим нивоима. Додатан значај је поклоњен могућим иницијативама међуопштинске сарадње.

Предуслов квалитетне и правовремене имплементације Стратегије јесте препознавање њеног значаја од стране свеукупне локалне заједнице и виших нивоа власти, али и успостава Стратегијом предвиђених механизама за њену имплементацију, извјештавање, ажурирање и свеукупну операционализацију, а што је задатак који Општини, али и свим другим актерима у локалној заједници, предстоји у наредном периоду.

II.Методологија креирања стратегије развоја

У изради стратешког плана развоја општине Србац кориштена је стандардизована Методологија за интегрисано планирање локалног развоја (МиПРО), прихваћена и препоручена од стране ентитетских влада те савеза општина и градова оба ентитета. МиПро је у потпуности усклађена са постојећим законским оквиром којим је дефинисано планирање развоја на локалном нивоу, гдје је општинска администрација носилац процеса израде и имплементације стратегије, уз максимално укључивање и свих других актера живота у локалној заједници. Надаље, миПРО је у потпуности усаглашена са водећим принципима и приступима стратешком планирању које промовише Европска унија. Водећи принципи на којима се заснива Стратегија развоја општине Србац су одрживост и социјална укљученост. Одрживост као принцип интегрише економски и аспект животне средине, док принцип социјалне укључености подразумијева једнаке шансе за све и правичност у смислу идентификовања потреба и интереса маргинализованих и социјално искључених група становништва. Надаље, Стратегију развоја карактеришу интеграција (што значи да су економски, друштвени и аспект заштите животне средине посматрани као неодвојиви дијелови једне цјелине) и партиципација (сви заинтересовани актери су ангажовани и допринијели су изради Стратегије).

Општина се ангажовала у процесу израде Стратегије вођена увјерењем да стратешко планирање представља кључни инструмент за проактивно и одговорно управљање локалним развојем. Процес израде Стратегије развоја, инициран од стране начелника Општине и подржан од стране Скупштине општине, је започео потписивањем Меморандума о разумијевању између Општине Србац и UNDP-a у априлу 2009. године, те формирањем радних тијела – Општинског развојног тима и Партнерске групе.

Процес је оперативно водио Општински развојни тим, а у самом процесу створени су механизми за снажно грађанско учешће, доминантно кроз рад Партнерске групе – консултативног тијела којег су чинили представници јавног, приватног и невладиног сектора. Посебан нагласак је стављен на укључивање и адекватно препознавање потреба потенцијално рањивих категорија становништва. У процес је био укључен велики број грађана.

Полазна тачка за израду стратегије развоја општине Србац је била анализа постојећих старетешких докумената, нивоа њихове реализације, те степена развијености људских ресурса неопходних за израду и имплементацију стратегије. Ова анализа је била надограђена на основу анализе релевантних квантитативних и квалитативних података из примарних и секундарних извора. Носећи и најважнији дио Стратегије представља њен стратешки дио, тј стратешка платформа, а која обухвата социо-економску анализу, стратешке фокусе, визију развоја и стратешке циљеве развоја. Стратешка платформа Стратегије је доминантно дјело Општинског развојног тима. Секторске планове развоја економије, друштва и заштите и унапређења животне средине израдиле су за ту сврху формиране секторске радне групе, а које су чинили представници јавног, приватног и невладиног сектора. У завршном дијелу процеса, Општински развојни тим је, на бази принципа интеграције, објединио и ускладио секторске документе, те израдио оквирне трогодишње и детаљне једногодишње планове имплементације, укључујући и план развоја организацијских капацитета и људских потенцијала неопходних за процес имплементације Стратегије. Како би се омогућила дјелотворна имплементација Стратегије, финансијски оквир Стратегије и општински буџет за 2011. годину су у потпуности усклађени.

III.Стратешка платформаIII.1.Извод из социо-економске анализе 1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И РЕСУРСИ

Општина Србац налази се на западном дијелу Републике Српске и представља њен централни дио, односно територију око доњег тока Врбаса до источних падина Мотајице, те од Саве на сјеверу до Цареве Горе и Липица на југу. Омеђена је териториом општина: Дервента - на истоку, Прњавор - на југу, Лакташи - на југо-западу и Градишка - на западу. Својим сјеверним дијелом, у дужини од око 40 км наслања се на десну обалу ријеке Саве, која на том дијелу чини и границу са Републиком Хрватском. Укупна површина територије општине је 453 км2. Према подацима из 2003. године, од 62 општине у Републици Српској, општина Србац је на 24. мјесту по површини, а на 17. мјесту по броју становника. У саобраћајно-географском смислу, Србац има добру саобраћајну повезаност у друмском саобраћају унутар општине, са свим сусједним општинама, а преко њих и шире.

Основна природна богатства и привредни ресурси општине Србац су: земљиште, шуме, вода и минералне сировине.

Земљиште (још увијек сачувано од загађења и на задовољавајућем нивоу уређености за производњу) је основни природни ресурс на коме већина становништва општине темељи своју егзистенцију. Ратарство (са кукурузом и пшеницом као доминантним културама), повртларство (са посебно у последње вријеме интезивном пластеничком производњом), воћарство и виноградарство (у мањој мјери развијено у односу на могућности и стање у претходном периоду), сточарство (посебно тов пилића-бројлера) и производња рибе су основне привредне гране које су се у досадашњем периоду развиле на темељу овог природног ресурса.

Кориштење и експлоатација шуме је једно од најстаријих занимања и облика привредне дјелатности становника општине. За вријеме Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (за разлику од турских и аустро-угарских времена) експлоатација шуме је имала плански карактер. Резултат таквог приступа је и изградња (1972. године у Пријебљезима) првог прерађивачког капацитета на подручју општине које је био носилац развоја и основ за настанак више приватних пилана и малих дрвопрерађивачких погона.

Од истражених минералних богатстава (првенствено планине Мотајице) потврђена су богата налазишта каолинизираног гранита (који садржи 13% каолина доброг квалитета, а остатак чине:фелдсфат, берил, лискуни кварц) са резервама које омогућују вишедеценијскуззексплоатацију, те шљунак као ријечно богатство.

Србац је општина са завидним природно-географским ресурсима, чије је искориштавање у оквиру индустријализације током 60-тих и 70-тих година прошлог вијека увелико унаприједило квалитет живота својих грађана.

Стратешки изазов у вези са ресурсима је стварање основе за њихово даље кориштење, унапређујући конкурентност кроз даљи развој прерађивачке индустрије и даље финализације производа.

2. ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И КРЕТАЊА

Према последњем званичном попису из 1991. године на подручју општине Србац је живјело 21,840 становника подјељених у 39 насеља, односно 19 мјесних заједница. Од 1991. године до данас дешавале су се велике промјене у структури и броју становника, судећи по процјенама Републичког завода за статистику Републике Српске. Општину је 90-тих населио одређени број особа које су избјегле са простора бивше Југославије. Oно што је значајно поменути за ову област, јесте чињеница да општина Србац последњих једанаест година константно има негативан природни прираштај. Тренутна процјена је да на територији општине Србац живи 24,150 становника, с тим да чак око 31 % припада мјесној заједници Србац, док је остатак од 69 % становника подјељен на преосталих 19 мјесних заједница са припадајућим насељима. Према процјени општинске административне службе, од укупног броја становника 48,8% се односи на жене, односно 52,2% на мушкарце.

Процес напуштања села и одласка прије свега младих људи у урбана подручја и градове је константан процес. Основни разлози који су покретачи ових миграција јесу немогућност запошљавања у руралним подручјима, нерјешена инфраструктура и незадовољавајући ниво друштвених и културних догађаја, тако да се данас на подручју општине издваја неколико мјесних заједница које броје тек нешто више од стотињак (у главном старијих) људи, као што је случај са МЗ Горња Лепеница са 131 и МЗ Кладари са 162 члана.

Oпштина Србац последњих једанаест година константно има негативан природни прираштај.

Демографску карту општине Србац карактерише и висока старосна структура њених становника. У складу с тим, последње анализе општинске административне службе показују да на подручју општине тренутно имамо чак 18 % становника старијих од 65 година. Оваква ситуација је нарочито изражена у МЗ Ножичко која од укупно 1,170 житеља има око 257 лица која прелазе старосну границу од 65 година са истовремено 131 дјететом до 15 година старости.

Демографско пражњење простора, процес напуштања села и одлазак младих људи, повећавањем удјела старих особа на подручју општине, захтјева одговарајући одговор општине Србац у вези са пронаталитетном политиком, политиком запошљавања и локалном политиком социјалне заштите.

Стратешки изазов општине Србац представља заустављање негативних демогратских трендова, унапређујући квалитет живота грађана и пожељност општине Србац за живот и рад његових становника.

3. ПРЕГЛЕД СТАЊА И КРЕТАЊА У ЛОКАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ

Србачко подручје, као административно-територијална и економска цјелина, постаје познато широј јавности тек послије Другог свјетског рата. Посебно плодним сматра се период послије 1970. године, када је почела изградња и рад неколико, за србачке услове, великих фабрика, а забиљежен је видан напредак и у области школства, здравства, спорта, културе и других области. Добри познаваоци привредних кретања у то вријеме писали су о Српцу као феномену, а период 1975-1985. године, с пуно аргумената означавали деценијом процвата. Након 1985. године почиње лагана привредна стагнација, а након 1991. године почео је транзициони период са свим последицама које је са собом носио -дошло је до великог пада привредне активности као последица рата, санкција, изгубљених тржишта, застарјеле технологије, програма производње неприлагођене тржишту и потпуно неспремних државних предузећа на нове услове пословања.

У таквом економском окружењу највећу виталност су показале управо мале радионице које су прерасле у мала приватна предузећа и апсорбовале дио радне снаге која је пропашћу великих друштвених фирми остала без посла. Предузимљивост овдашњих људу учинила је да свако од њих у сопственој малој радионици и предузећу види своју шансу.

Тренутно стање је такво да су у периоду од 01.01. до 31.12.2009. године издато 48 одобрења за рад по дјелатностима, од чега је 36 одобрења за основну дјелатност и 12 одобрења за допунску дјелатност. Према показатељима из евиденције Општинске административне службе, закључно са 31.12.2009. године, на подручју општине Србац је постојало 655 занатско – предузетничких радњи односно дјелатности. Број одјављених радњи био је релативно висок и биљежи се 28 таквих случајева. Највише одјављених радњи је из области трговине - а за њима слиједе угоститељство и занатство.

Број новорегистрованих и број правних лица

0,00

5.000.000,00

10.000.000,00

15.000.000,00

20.000.000,00

25.000.000,00

2005

2006

2007

2008

2009

???????

???????

У вези са наведеним подацима можемо закључити да је оснивање нових предузећа било у благом порасту, да би се од 2008 године број новорегистрованих правних лица на подручју општине Србац почео смањивати.

Број правних лица

276

276

276

317

403

0

200

400

600

???? ???????????? ??????? ??????

? ??????? ?????? ???????

Према подацима АПИФ-а број правних лица која су доставили финансијске извјештаје о пословању приказан је у следећем графикону.

На основу графикона може се уочити да се број предузећа у периоду од 2005 до 2008 кретао између 193 и 212, те не показује значајније осцилације.

На основу података можемо закључити да цу протеклом периоду доминантне четири гране у структури привреде и то: трговина на велико и мало, пољопривреда, производња одјевних предмета и производња дрвета и предмета од дрвета.

Велику окосницу привреде општине Србац чине прије свега привредна друштва у приватном власништву чији се број у последњих пет година из године у годину повећава.

Највише запослених радника је у микро предузећима у приватној својини, која запошљавају до 9 запослених. Поред тога, у последње двије године број запослених радника се знатно повећао, гледајући на претходни период. Привредна структура општине се мијењала, а умјесто великих државних предузећа економску активност и запошљавање су преузела мала и средња предузећа, док на подручју општине нема великих предузећа која запошљавају преко 250 радника. Највеће учешће у укупним приходима малих и средњих предузећа за 2008. годину заузима дјелатност производње прехрамбених производа и пића са 35,66%, док за њом слиједи продаја и одржавање моторних возила са 22,85% и трговина на велико са 12,84% те трговина на мало са 10,91%.

Даљи привредни развој општине Србац зависи од броја и квалитета малих и средњих предузећа, нарочито у сектору дрвопрераде, пољопривреде и прехрамбене индустрије, те трговачких предузећа на велико и мало.

Стратешки изазов предстаља креирање инструмената подршке малим и средњим предузећима, уз подршку даљем јачању локалног предузетништва.

Структура економије општине Србац

0

500

1000

1500

2000

2500

2005

2006

2007

2008

2009

Са малим осцилацијама, генерално у протеклом периоду су доминантне четири гране у структури привреде и то: трговина на велико и мало, пољопривреда, производња одјевних предмета и производња дрвета и предмета од дрвета.

Током протекле године највећи пораст расхода забиљежен је у дјелатностима које се баве производњом прехране и пића, грађевинарством и производњом текстила, што уједно представљају дјелатности које су у свом пословању у великој мјери осјетиле негативне ефекте глобалне економске кризе.

Извоз на подручју општине Србац

0,00

5.000.000,00

10.000.000,00

15.000.000,00

20.000.000,00

25.000.000,00

2005

2006

2007

2008

2009

???????

???????

Захваљујући великом подручју покривеном шумама подручју општине Србац, највећи проценат извоза од чак 46,83% отпадају на прераду дрвета и дрвених производа. За њима слиједе трговина на велико са 15,35% односно производња производа од пластике са 11,27% заступљености у цјелокупном извозу за 2008. годину.

Највећи ниво вриједности увоза биљежи се у сектору производње производа од пластике и заузима 23,93% од цјелокупне вриједности увезених производа. Такође, занимљиво је да друго мјесто по оствареном увозу припада дрвопрерађивачком сектору са 23,46%.

Кретанје укупних прихода

276

276

276

317

403

0

200

400

600

???? ???????????? ??????? ??????

? ??????? ?????? ???????

У следећем дијаграму је приказан однос раста прихода привредних дјелатности у задње три године гдје је најизраженији раст представља подручје трговине, производње прехрамбених производа и текстила.

У периоду од 2005.-2010. године Општина Србац је своје напоре и пажњу усмјерила на стварање што повољнијег амбијента за улагање капитала, како домаћих тако и страних инвеститора, отварање нових предузећа и покретање производње у постојећим, смањење незапослености, јачање општинске управе са циљем стварања једне ефикасније, транспарентније и модерније локалне управе која ће бити у служби грађана, обезбјеђивање учешћа грађана у изради и доношењу свих одлука из надлежности општинске управе, стварање услова за бржи и транспарентнији приступ информацијама и ефикаснију имплементацију донесних политика.

Унапређење пословног окружења је и даље један од основних предуслова привлачења страних и домаћих инвестиција.

Стратешки изазов за општину Србац је даљи рад на уклањању административних баријера, омогућавањем да се неопходне дозволе, лиценце и одобрења добију у што краћем року.

Инфраструктура индустријских зона

На подручју општине Србац формиране су двије пословне зоне: пословна зона „Црнаја“ и пословна зона „Ситнеши“.

Пословна зона „Црнаја“ обухвата површину од око 32 hа. Налази се у непосредој близини магистралног пута М 14.1. Нова Топола – Србац – Дервента М.14.1. у мјесту Црнаја. Планираним саобраћајницама простор је издјељен на 3 веће цјелине, односно 31 планирану парцелу површине од 600 m² до 40 000 m².

Пословна зона „Ситнеши” у површини од око 47,5 hа се налази у мјесту Ситнеши, на земљишту државне својине са десне стране регионалног пута Србац – Прњавор Р-474 у дубини цца 100 m. Парцелација је извршена тако да ке цјелокупни обухват регулационог плана издјељен за 51 парцелу, при чему свака парцела има приступ са јавне саобраћајне површине. Површине парцела се крећу од 600 m² до 27 000 m²

У намјери привлачења инвеститора Скупштина општине Србац је усвојила подстицајне мјере за куповину земљишта у наведеним и зонама у циљу изградње нових објеката. Мјере се огледају у смањењу цијене земљишта, која се у овим зонама по тржишним цијенама креће око 6 КМ/m², умањује се за 90 %, тако да се исто сада нуди у поступку јавне лицитације по почетној од 0,60 КМ/m².

Поред ове стимулативне мјере, општина Србац нуди умањење једнократне ренте која у наведеним зонама износи 12 КМ/m2, умањује се за 66 % и износи 4,0 КМ/m² новоизграђеног објекта већег од 1000 m² у основи.

Креирањем пословних зона и политика подстицаја би требало да привуку нове инвеститоре на подручју општине Србац. Стимулативне мјере као што умањење тржишне цијене земље и умањење једнократне ренте сигурно представљају позитиван сигнал за потенцијалне инвеститоре.

Туризам

Као основни носиоци развоја туризма општине Србац могу се истаћи Туристичка организација општине Србац, те правна лица и субјекти који се на подручју општине баве туристичком дјелатношћу или су на други начин носиоци туристичке понуде (мотели, угоститељска предузећа, туристичке агенције, спортска, културна и друга удружења и организације). Са аспекта потенцијала којима општина располаже, у првом реду природних ресурса, туристичка дјелатност у будућем привредном развоју општине може заузети значајно мјесто.

На територији општине могу се препознати следећи ресурси у туризму и назначити као потенцијални за развој у блиској будућности:

· Природни ресурси: Мочварно-барски резерват Бардача која је и рамсарско подручје, Планина Мотајица, Ријеке Врбас и Сава погодне за рафтинг, камповање и сл., те лов и риболов.

· Културно – историјска баштина: Археолошка налазишта (Градина, Видета, Вис, Мрамор и др.)

· Манифестације.

· Туристичка инфраструктура.

На подручју општине у току године одржавају се многобројне туристичке, спортске и културне манифестације. У туристичком смислу најзначајније и најпосјећеније су следеће манифестације: Гастро фест Србац-Бардача, Србачка регата, Хајдучки сусрети, Ликовно-еколошка колонија Бардача као и Градски турнир у малом фудбалу.

Број ноћења на општини

Проценат покривености одвозом смећа (%)

0

20

40

60

80

100

20052006200720082009

Година

%

Домаћинства

Правна лица

Према статистичким показатељима на подручју општине у периоду од 2004. до 2008. године у просјеку је остварено 897,6 ноћења. Од укупног броја ноћења просјечан број ноћења страних туриста је био 538,8 и они чине негдје око 60% укупних ноћења на општини. Учешће општине у укупном броју остварених ноћења на нивоу РС је скроман и износи 0,2%. Евидентно је да број ноћења, у посматраном периоду, на општитни расте с тим да је интензивнији пораст боравка страних туриста од домаћих. Иако расте број ноћења а и долазака ипак је период задржавања туриста веома кратак. У просјеку за посматрани период туристи су се задржавали на подручју општине око 1,76 дана, што говори да је више у питању пословни боравак или у најбољем случају кратак боравак с циљем једнодневног присуства појединим манифестација туристичког и другог садржаја.

У погледу смјештајних капацитета на општини Србац, гостима су на располагању 3 новоотворена и реновирана мотела (95 лежаја), те неколико десетина домаћинстава која пружају услуге приватног смјештаја. У току је и изградња викенд насеља са 6 бунгалова у Горњој Лепеници, што ће такође дати допринос повећању броја и разноврсности смјештаја на подрчју општине. Поред наведеног гостима су на располагању: kамп простори, излетишта, сеоска домаћинства и спортско – рекреативни туризам. Према статистичким анализама општину Србац најчешће посјећују страни туристи, пословни туристи, ловци и излетници. Углавном су заступљене индивидуалне посјете и посјете у мањим групама.

Приоритети даљег туристичког развоја општине су сеоски туризам у насељима око планине Мотајице, еко туризам на подручју Бардаче, ловни и риболовни туризам, излетнички туризам, као и бројне традиционалне манифестације.

Међутим, постојећи потенцијали нису у довољној мјери валоризовани и искоришћени. У прилог овој констатцији иду и добивијени резултати истраживања у руралним срединама који показују да домаћинства уопште не остварују приходе од туризма. Позитивна чињеница је да поједина домаћинства ипак размишљају о могућностима развоја активности које су у вези са туризмом и виде сеоски туризма као шансу диверзификације прихода у руралним срединама. Према проведеним истраживањима око 3% домаћинстава у руралним срединама општине сматра да би њихови укућани могли да остварју приходе у сеоском туризму (издавање соба, утрживање пољопривердних производа путем туризма, израда и продаја сувенира и др.).

Адекватним позиционирањем и промоцијом достигао би се планирани ниво квалитета туристичке понуде. Туризам би постао значајан фактор привредног раста, а дошло би до отварања нових радних места као и домаћих и страних инвестиција у туристичком сектору.

Број прикључака на канализациону

мрежу

0

500

1000

1500

домаћинства

10001000103011001123

правна лица

150155170200213

20052006200720082009

Пољопривреда и шумарство

Општина Србац је изразито пољопривредно подручје, са дугом традицијом пољопривреде производње. Од укупне површине општине од 45.251 ха, пољопривредне површине (оранице, воћњаци, виногради, пашњаци и ливаде) заузимају 25.848 ха или 57%, по чему је општина сврстана међу прве четири општине Рeпублике Српске и БиХ.

Пољопривреда је основна привредна грана за рурална подручја општине Србац. Овај њен значај је посљедица присуства природних ресурса (прије свега пољопривредног земљишта), предодређених за бављење пољопривредом, значајног броја становништва којима је пољопривредна производња претежно занимање и неразвијености других привредних грана као алтернативе за пољопривреду.

Од укупног становништва општине у пољопривреди-руралном подручју живи и ради 75%, што је изнад просјека Републике Српске (57%). У око 4500 домаћинстава која имају 17.138 ха пољопривредног земљишта, са просјеком 3,8 ха по домаћинству (без државног земљишта). Годишња натурална производња пољопривреде општине је око 200,000 тона (зависно од стуктуре сјетве, климатских услова, тржишта итд.). За потребе становништва општине потроши се до 20% производње, а око 80% производње иде ван општине, односно за тржиште.

Организованост пољопривреде општине свела се на дјеловање неколико приватних предузећа, док су досадашњи организациони облици (задруге, кооперативни центри и сл.) због тешког економског стања, престали са радом. Када су у питању прерађивачки капацитети у пољопривреди, поред кланица бројлера, нема никаквих других значајних капацитета прехрамбене индустрије. Укупан приход двадесетак предузећа и задруга којима је пољопривреда основна дјелатност креће се између 4 и 5 милиона КМ годишње. Њихово учешће у стварању укупног прихода општине из године у годину опада (2005 - 5,2%, 2008 - 3,8%). Тржиште и пласман пољопривредних производа је једно од „најболнијих“ и неријешених питања у Републици Српској и БиХ (90% производње је на властити ризик произвођача).

Пољопривредно земљиште у својини приватног сектора је 17.138 ха или око 67% а удржавној својини је 8.710 ха или око 33%. Обрадивог пољопривредног земљишта је око 17.000 ха, од чега је у приватној својини око 13.000 ха, а у државној својини око 4.000 ха. Оцјена процента обрадивости земљишта је, у приватном сектору, око 85%, а у државном сектору око 75% из чега произилази да сваке године остаје око 2.800 ха необрађеног земљишта на подручју општине.

Најквалитетније земљиште од 1-3 класе је у Лијевче пољу и заузима 80% укупне површине, у Србачко-Ножичкој равни 30%, а у брдском подручју је, углавном, земљиште изнад треће класе. На подручју општине ради функције заштите пољопривредног земљишта, изграђено је 38,63 км одбрамбених насипа, 18,95 км одбрамбених канала од бујичних вода, 41,64 км хидро-мелиорациониних канала, око 30 км ситно-каналске мреже и око 2,50 км обалоутврда. Системи за наводњавање су из године у годину све заступљенији и оцјена је да под наводњавањем има око 1.000 ха пољопривредних површина на подручју општине.

Највеће пољопривредне површине заузима ратарска производња, а у томе највише житарице, крмно биље, поврће и уљарице (најзаступљенија је соја). У укупној ратарској производњи кукуруз заузима прво мјесто по сјетвеним површинама, а то је 50% укупних ораничних површина, затим пшеница, тритикале, јечам, овас и раж, а овај однос је непромијењен годинама. У будућности се очекује да ће на подручју општине доминирати производња кукуруза и пшенице, као двије основне врсте жита. Произведене количине кукуруза ће бити у функцији развоја сточарства, а површине под пшеницом ће зависти од њене откупне цијене и цијена репроматеријала. За све врсте жита треба предузети додатне напоре да се повећа њихов принос по јединици површине.

Од поврћа највеће површине заузима кромпир, купус, паприка, пасуљ, бостан итд., а од крмног биља највеће површине су под луцерком и црвеном дјетелином. Србачка општина има своју традицију и препознатљивост у воћарској производњи. Климатски и земљишни услову омогућавају интензивну производњу воћа. Сточарство је за општину Србац традиционално један од најважнијих видова пољопривредне производње. Према последњим статистичким подацима из претходног периода, било је 8.879 говеда, 14.546 свиња и 1.832 овце.

Живинарство је производња која је на простору општине Србац већ дужи низ година водећа производња и традиционално занимање великог броја фармера. Куповином клаонице перади у Повеличу од стране "Перутнине" Птуј стање пласмана утовљених бројлера се значајно поправило, проширују се капацитети како у тову бројлера тако и у одгоју матичних јата. Постојеће фарме (око 150 њих) су различитог капацитета од 4-5 хиљада до преко 20 хиљада утовљених бројлера у једном турнусу. Производња рибе се одвија на површини од 657 ха, у 11 језера на подручју Бардаче и око десетак малих приватних рибњака површине од 0.5-1 ха.

Газдовање шумама је у складу с шумском привредном основном за период 2003-2012. година, према којој се укупна залиха дрвне масе процјењује на 1.556.721 м³, углавном букве и храста, са укупним годишњим прирастом од 121.581 м³. Годишњи етат износи 75.910 м³, од чега на државни сектор отпада 67.230 м³. Према врстама састојина шума у оквиру државних и приватних шума доминирају лишћари с укупном површином од 16.445,9 ха или 96,23%, док четинари заузимају површину од 643,4 ха или 3,76%.

Имајући у виду квалитет земљишта и његову расположивост, те дугогодишњу традицију, пољопривреда и даље представља једну од дјелатности на коју ће се наслањати велики број грађана општине Србац. Предвиђа се да ће ратарство, повртларство и живинарство и даље бити значајни извори прихода руралног становништва.

Стратешки изазов предстаља унапређење стања прехрабено прерађивачких капацитета на подручју општине, праћено унапређењем путно-комуналне инфраструкутре и других сегмената друштвеног живота у руралним подручјима.

Шумарство као привредна дјелатност у општини Србац преставља значајан сегмент развоја општинске економије и у готово свим стартешки развојним пројектима заузима значајно мјесто. У шумској управи тренутно је запослено 84 радника, од тога са високом стручном спремом 7 радника, 45 радника са средњом стручном спремом, 29 квалификовани радника, 3 неквалификована радника.

Дужина водоводне мреже у

km

215

225

245

250

258

200

210

220

230

240

250

260

20052006200720082009

Нето производња шумских сортимената (м3)

Највећа нето производња шумских сортимената је забиљежена 2009. године (48.814 м3), а најмања 2002. година (38.294 м3). У погледу дрвног сортимента у нето производњи доминирају групе лишћара (највише буква и храст, као и друге врсте).

Највећи проблеми у шумарству на подручју општине Србац представљају штете настале као посљедица биљних болести и штеточина, пожари и бесправне сјече.

У протеклом периоду велика материјална средства су издвајана за реконструкцију постојећих и изградњу нових шумских комуникација као и одржавање сеоских, прије свега, макадамских путева, у подручјима гдје су се путеви користили везано за експлоатацију План шумскоузгојних радова у оквиру просте али и проширене репродукције шума се на годишњем нивоу углавном извршава у складу са, по структурти динамици и обиму, параметрима предвиђеним шумскопривредном основом.

Генерално, низак степен финализације је заступљен код дрвопрерађивачких капацитета на подручју општине Србац. Постојећи дрвопрерађивачки капацитети не посједују цертификате о уведеном стандарду квалитета.

4. ПРЕГЛЕД СТАЊА И КРЕТАЊА НА ТРЖИШТУ РАДА

Незапосленост на подручју општине

Асфалтирани путеви по годинама у периоду

2005-2009 година

0,00

20,00

40,00

60,00

80,00

100,00

2005

2006

2007

2008

2009

Година

Асфалтирани путеви

(km)

Некатегорисани

Локални

Стање на евиденцији незапослених лица је од 2005. године имало тенденцију сталног опадања до краја 2008. године, да би током 2009. године број незапослених порастао на 1753 лица, тако да повећање броја регистрованих незапослених лица у односу на крај 2008. године износи 235 лица или 13,4%.

Поред бројчаних промјена и знатног повећања броја незапослених лица у 2009. години, пажњу заслужују квалитативне промјене, посматране кроз релативно учешће и однос неких структуралних обиљежја незапослених лица:

·

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

20052006200720082009

Стање јавног реда и мира

Укупан број

кривичних

дјела

Укупан број

пријављених

прекршаја

Уочава се континуиран пад броја и релативног учешћа, у укупном броју незапослених, лица НК-ПК-НСС;

· Лица III степена образовања чине најбројнију групу у укупном броју лица на евиденцији, у посматраном периоду се креће између 40,67 и 37,38%;

· Учешће четвртог степена образовања-ССС има тенденцију пада од 2005-2008;

· Лица високе стручне спреме имају тенденцију сталног повећања у 2008 као и у 2009. години.

Највише регистрованих лица је у струкама: трговци (166) и металци (135). У четвртом степену (ССС) највише регистрованих лица је у струкама: матуранти гимназије (62) и текстилни техничари (50). У шестом степену (ВШС) регистровано је највише лица у струкама и занимањима: текстилни инжињер (6) и правник (3). У седмом степену образовања (ВСС) највише незапослених лица је регистровано у струкама и занимањима: професор физичког васпитања (7) и дипл. економисти (6).

Учешће лица која на запослење чекају до једне године има тенденцију раста са 31,96% на 36,28% укупно евидентираних незапослених лица, евидентна је тенденција сталног опадања релативног учешћа лица која на запослење чекају од 1-3 године, а ријеч је о скоро једној трећини евидентираних незапослених лица 41,26% на 36,28%.

Званични подаци АПИФ-а за 2008. годину и подаци општинске административне службе говоре да је општина Србац бројала око 3500 пријављених радника. Ипак последњи расположиви подаци о броју запослених, говоре да је 2009.године дошло до пада броја запослених на подручју општине за око 200 лица.

Стање на локалном тржишту рада потврђује трендове које су присутни на цијелом простору БиХ – чињеницу да највише незапослених има трогодишње средњошколско образовање, док се истовремено број особа са четворогодишњим средњошколским образовањем смањује.

Стратешки изазов за општину Србац представља јачање локалних привредних капацитета, с циљем апсорпције незапослених особа одређених профила, те подршка процесима преквалификације и доквалификације дугорочно незапосленим особама. Уједно, стање на тржишту рада указује да је неопходно ускладити систем средњошколског образовања са потребама тржишта рада, инсистирајући на четворогодишњим програмима за школовање.

5. ПРЕГЛЕД СТАЊА И КРЕТАЊА У ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА

Кад је ријеч о друштвеном стању у сфери полне заступљености, потребно је нагласити да на подручју општине Србац не постоји област друштвеног живота у коме је видљива велика разлика међу заступљеним половима. Такође, на изради свих стратешких докумената општине Србац, подједнако учешће су узели и мушкарци и жене а увођење једнакости и равноправности мушкараца и жена у свим областима јавног живота друштвене заједнице представља један од принципа којим ће се руководити административна служба наше општине а у складу са дјеловањем бројних домаћих и међународних институција за заштиту људских права. Ово представља један од начина којим локална заједница дјелује на опште добро мишкараца и жена а самим тим и општине у цјелини.

Образовање

Предшколска установа Дјечији вртић „Наша радост“ Србац је јавна установа која дјелује и ради на општини Србац већ дужи низ година и у свом раду обухвата дјецу од јасличког до предшколског узраста. Ако се у обзир узме укупан број дјеце ове доби која живе на подручју општине Србац, занемарив је број полазника и корисника услуга ове установе. Реалне потребе постоје за најмање још једним дјечијим вртићем али финансијске могућноси општине за изградњу и проширивање ових капацитета су веома мале.

Број ученика по годинама

На општини Србац 1.684 ученика похађа 3 основне школе и то: Основну школу „Јован Јовановић – Змај“ Србац, Основну школу „Доситеј Обрадовић“ Разбој и Основну школу „Вук Караџић“ Ситнеши. И поред значајних инфраструктурних капацитета који се користе у образовне сврхе, квалитетно одвијање основног образовања отежавају лоша опремљеност кабинета и сала за извођење наставе, недостатак адекватних система загријавања простора у одређеним школским објектима, те назадовољавајуће стање мокрих чворова, посебно на подручним одјељењима на селима. Још један од израженијих проблема је отежан приступ за дјецу са посебним потребама и дјецу из руралних подручја општине која до школе пјешаче и до 4 км, због неорганизованог превоза.

На општини Србац средње образовање се одвија у једној Мјешовитој средњој школи „Петар Кочић“ са сједиштем у Српцу. Ову школску установу похађа 580 ученика разврстаних у 11 образовних профила и то: Гимназија општи смјер, Машински техничари, Економски техничари, Трговински техничари, Металостругари, Бравари, Аутомеханичари, Инсталатери, Трговци, Конобари и Кувари. Већину ученика ове мјешовите школе чине дјеца из града Српца и приградских насеља, док је један значајан дио са руралног или сеоског дијела општине. За ове ученике организован је превоз до школа и назад.

На територији општине Србац не постоји нити једна високошколска установа ни факултет иако велики број ученика који заврше средње образовање наставља своје образовање у Бањој Луци, Београду, Новом Саду или на високошколским установама у иностранству. Општина Србац у Буџету планира значајна средства за стипендирање студената у мјесечном износу од 100,00 КМ у трајању од 6 мјесеци, што је итекако добро за све студенте који имају мјесто пребивалишта на територији општине Србац.

С тога је у следећих неколико година проценат обухваћености дјеце предшколским образовањем неопходно подићи до 30%.

И поред значајних инфраструктурних капацитета који се користе у образовне сврхе, квалитетно одвијање основног образовања отежавају лоша опремљеност кабинета и сала за извођење наставе, недостатак адекватних система загријавања простора у одређеним школским објектима, те назадовољавајуће стање мокрих чворова, посебно на подручним одјељењима на селима. Још један од израженијих проблема је отежан приступ за дјецу са посебним потребама и дјецу из руралних подручја општине која до школе пјешаче и до 4 км, због неорганизованог превоза. Потребно је такођер отклонити и физичке баријере које отежавају приступ школским објектима, те радити на отклањању физичких баријера унутар самих школских објеката, с обзиром да унутар самих школа нису уграђени лифтови те је кретање дјеце са посебним потребама отежано. С обзиром на тешку економску ситуацију у којој се налазе многа дјеца и њихове породице потребно је обезбједити ужину за сву дјецу.

Култура и спорт

Културни живот у општини Србац одвија се углавном у оквиру Јавне Установе „Центар за културу и спорт“ Србац, Јавне Установе „Народна библиотека „Србац, СПКД „Просвјета“, КУД „Бисер“ Србац, путем јединог штампаног медија „Србачке Новине“ као и путем јединог електронског медија Јавног предузећа „Радио Србац“. На општини дјелује и аматерско позориште „Миленијум“ које претежно окупља младе Српчанке које волонтерски раде у овом позоришту. Од значајних манифестација које се одржавају на територији општине Србац посебно се издваја Ликовно-Еколошка колонија Бадача- Србац, Дани културе, Књижевни сусрети, Гастро дани и још много других културних манифестација типа књижевних вечери, позоришних представа итд. Ипак евидентан је недостатак културних манифестација и дешавања на селима, а недовољно је развијена и културна свијест становништва у овим подручјима, те би посебан фокус при планирању развоја из ове области требао бити стављен на ову проблематику и како је ријешити узимајући у обзир и просторне капацитете који су на располагању.

Такође, од 1950. године на подручју општине дјелује ЈУ Народна библиотека Србац намјењена општем образовању, информисању и задовољењу културних потреба становништва. Иако ова јавна установа задовољава стандард „1 књига-1 становник“ и располаже великом разноврсношћу публикација од којих неке представљају чуваре прошлости овог поднебља, потребно је уложити много више труда како би дјеловала као једна савремена институција 20. вијека. Залагање се огледа прије свега у омогућавању набавке савремене електронске опреме која ће подржавати стандардни библио програм, умрежавање у систем библиотека РС, устројити електронски каталог и омогућити кориснички приступ интернету.

Спорт на подручју општине Србац има јако дугу традицију са тенденцијом значајнијег развоја у будућности. Јавна Установа „Центар за културу и спорт“ представља окосницу развоја спорта на општини. На простору општине Србац постоји и ради 17 спортских клубова и једна школа фудбала. Општина Србац је спортским клубовима и организацијама директно из Буџета у 2009. години исплатила 128.820,00 КМ, док је за 2010. годину за ставку„ средства за спорт“ планиран износ од 130.000,00 КМ.

Како културни живот урбаног средишта општине Србац приближити свим становницима општине? Ово се намеће као један од изазова који зависи од навика, инфраструктуре, локалног превоза, итд.

Даља улагања у спорт на подручју општине имају превентивно дјеловање на потицање младих на здрав живот и елиминацију негативних друштвених појава. Стога је неопходно даље улагати у спортску инфраструктуру на подручју општине, нарочито у руралном подручју.

Здравство

Оно што је значајно напоменути за сектор здравства на подручју општине Србац је следеће: у последњих пет година сви објекти су адаптирани и реновирани, осим амбуланте породичне медицине у Кукуљама (покренута је изградња новог објекта), те амбуланта у Ћукалима. Саниран је кров на згради Дома здравља и обновљена фасада. Адаптиране су амбуланте породичне медицине у Разбоју, Ножичком и Ситнешима. У згради Дома здравља адаптиране су четири амбуланте породичне медицине.

Менаџмент Дома здравља је квалификован и континуирано се усавршава и едукује путем раних стручних семинара и школа за менаџмент. Слабост установе се односи на вишак запослених радника, кредитна задуженост, информатичка неповезаност теренских амбуланти породичне медицине са централном зградом, физичка необезбјеђеност установе и непрописно чување медицинских података (програмски није загарантована апсолутна тајност података који се односе на здравствено стање пацијента). Од укупно запослених, 10% радника је вишак ако се узму у обзир стандарди и нормативи здравствене заштите.

За рад у породичној медицини извршена је неопходна доедукација доктора медицине и медицинских сестара, па је из тих разлога едуковано 7 специјалиста и 16 медицинских сестара, а 3 су доктора медицине завршили специјализацију из области породичне медицине док је рганизације рада у потпуности усклађена са Законом о здравственој заштити. Расположивост здравствене инфраструктуре је на задовољавајућем нивоу у односу на потребе становништва.

Социјална заштитa

ЈУ Центар за социјални рад Србац (у даљем тексту Центар) је установа социјалне заштите са јавним овлаштењима. Својим активностима у складу са позитивним законским прописима Центар обезбјеђује социјалну заштиту грађанима који су неспособни за рад, који немају средстава за живот и сродника који су по закону обавезни и у могућности да им обезбједе издржавање, као и лицима којима је због посебних околности потребна социјална заштита. Средства за исплату основних права из Закона о социјалној заштити обезбјеђују се у буџету општине, осим права на професионално оспособљавање које се финансира са нивоа Републике, док права из дјечије заштите у потпуности финансира Јавни фонд дјечије заштите РС. Посматарајући период од 2005. до 2009. год можемо закључити да се број корисника права и услуга код Центар за социјални рад Србац, из године у годину повећава. Увидом у податке уочава се пораст броја готово свих категорија корисника, како дјеце и младих, тако и старих лица и особа са инвалидитетом. Број корисника права у области социјалне и дјечије заштите у 2009. год. у односу на 2005. год. порастао је за 32,25%.

Удружење „Извор“ на подручју општине је основано 2003. године са циљем да се помогне дјеци са посебним потребама да остваре своја права из области Социјалне и здравствене заштите, школовању и праву на рад. Трећини од око 77 евидентиране дјеце је потребан логопедски третман, док их неколицина болује од тешких и неизљечивих хроничних обољења. Иако је удружење обезбједило простор за организовање дневног рада и стручног третмана дефектолога и логопеда, овај простор користи 20-оро дјеце, док за преостале нема одговарајућих и адекватних просторија за рад. Велики проблем дјеце и родитеља јесте и чињеница што значајан број образовних и културних установа на подручју општине нема изграђене рампе за инвалидна лица чиме је онемогућен притуп овој популацији дјеце.

Неадекватно сагледавање приоритета и потраба особа са посебним потребама онемогућило је пуно укључивање ове категорије грађана у свакодневни живот локалне заједнице.

Стратешки изазов за локалну заједницу је како укључити особе са инвалидитетима у свакодневни живот.

Цивилна заштита

У циљу заштите и спашавања од елементарних непогода организован је Општински штаб Цивилне заштите као оперативно-стручни орган за руковођење акцијама заштите и спашавања и организоване јединице специјализоване и опште намјене. Одлуком о усвајању Буџета општине Србац предвиђена су средства за опремање и оспособљавање снага Цивилне заштите и санацију насталих штета. Поплаве су један од проблема које угрожавају сигурност становника и имовине на подручју општине Србац. Оне све више попримају особине катастрофа, поготово када дође до изливања вода на урбаним и инфраструктурним објектима. Врбас и Сава, те други мањи водотокови (укупне дужине око 200 km на подручју општине) изазивају поплаве, у равничарском подручјушто је довело до биолошке и механичке деградације већег дијела обал