ETIKA - usmeni

8/17/2019 ETIKA - usmeni

1/23

Mislim da u ovoj skripti nema bas svega...ali u njoj je sve sto je profesor na predavanjima pricao. Odnosno, sve na sta je skrenuo paznju da studenti ne razlikuju uknjizi, sta pita kao podpitanja na usmenom... Ne razlikuje se bas puno nego sto je knjizi,ali ti je jasnije bar gde je sta i sta spada u koje pitanje....

,, (...) pod pitanjme BIOETIKA ulaye bioetkia i ljudska prava,genetska revoluija,etika i radjanje bioetike,neki problemi mediinske etike,abortus . !!

,, (...)ljudska prava(nauite revoluije,i kad je pao berlinski "id) (...)!!

,,ETIKA TE#E #A $%&E'I I%ITOvo je ono sto je pro*esor naglasio kao bitno pre januarskog roka napredavanjima. +ekao je das u te"e "a ispit i"menjene I "adao je ove nove. Kaonajproblematinija pitanja naglasio je ETIK$ I OITIK$, ETIK$OB+A#O-A'A I O%O-'$ ETIK$. 'a ispitu pita redom po pitanjima, I takosve u krug %+E/'O0000

1spoiler23. BIOETIKAObu4vata sledea poglavlja i" knjige56bioetika I ljudska prava6etiki problem genetske revoluije6etika i bioetika6neki etiki problem mediinske etike6etika "ivotne sredine6abortus i eutana"ija7. BO8ATI I %I+O&A%'I9. &O+A I I/'I O:'O%I

;.ETIKA I 'A$KAObu4vata sledea poglavlja i" knjige56nauka, te4nologija i etika6etike implikaije naukog istra"ivanja


2/23

6odredjenje terori"ma6religija I terori"am3. +A-'A ETIKAkratko pitanje koje pro*esor postavlja "a vee oene33.O%O-'A ETIKA 3 i 7

37. ETIKA &E:IA6etika medija6mediji I medijski kriminalitet39. ETIKA OB+A#O-A'A6gradjansko obra"ovanje I druistvena ra"liitost6etika u obra"ovanju I isptra"ivanju!!

,, (...)u okviru ovi4 pitanja koja je dao "a usmeni treba da obratis pa"nju najvisena 53. BIOETIKA I $:%KA +A-A pove"ani su sa etikim problemima genetskerevoluije , etikom i radjanjem bioetike , nekim etikim problemima mediinskeetike , etikom "ivotne sredine , abortusom , kloniranjem i euntana"iom (mada ne

iskljuuje se ni to da se neki od ovi4 delovamogu javiti i kao samo pitanje ) onda 7. bogati i siromasni9.moral i lini odnosi;. ETIKA I 'A$KA obraas pa"nju na 5 nauka , te4nologija i etika i etikeimplikaije naunog istra"ivanja


3/23

raznim temama, a &il je pisao eseje o slobodi i pot$injavanju &ena, $ime je i stekaoslavu.Me#utim, iako su se brojni filozofi bavili prakti$nim problemima, od po$etka 1900., pasve do 1960.zna$i tokom prvi! "est decenija -0. veka, moralni filozofi su se u ovom periodu u velikoj meri izolovali od prakti$ne etike. / ovom periodu je preovla#uju)e

gledi"te bilo da je moralna filozofija potpuno odvojena od moralisanja i da je tozadatak koji trebaju da obavljaju svestenici. Ovo nam danas izgleda neverovatno imaju)iu vidu sve traumati$ne doga#aje u kojima je vfe)ina nji! &ivela.*zuzetaka je bilo malo, a oni su bili( 2vgustin i 2kvinski, 3obs, 3jum, +entam, Mil, kao ifilozof +ertrand 4asl. On se bavio prakti$nim problemima i radio je radove na temurazoru&anja i seksualne moralnosti. Me#utim, ugled koji je imao me#u kolegama seuglavnom zasnivao na njegovim radovima iz logike i metafizi5ke, a mnogo, mnogomanje na primenjenoj etici. * sam 4asl je na nji! gledao kao na prakti$ne priloge koji suvelikoj meri odvojeni od njegovog filozofskog dela i nije razvio svoja eti$ka stanovi"ta u bilo kom sistemati$nom ili strogom vidu.2li od sredine 1960. god. je prvi pokret za gra#anska prava u 27 kao i vijetnamski rat i

rast stidentskog aktivizma, po$eo da uvla$i filozofe u rasprave o o moralnim pitanjima pravde, rata i gra#anske neposlu"nosti. +ilo je veoma malo rasprava o seksualnojmoralnosti. Osnivanje $asopisa 1981.god. ilozofija i javni poslovi bilo je posve)eno primeni filozofije na teme javnog &ivota.:rimenjena etika je ubrzo postala deo nastave na ve)ini filozofski! odeljenja univerzitetau zemljama engleskog govornog podru$ja. / poslednje dve decenije, razvoj primenjeneetike je bio izuzetno velik, te se tako izgubila i mogu)nost za bilo kakav njen sistematski prikaz.

7. BO8ATI I %I+O&AG'I %vetsko siromatvo7anas u svetu s jedne strane petina svetske populacije milijardu ljudski! bi)a &ivi uapsolutnom siroma"tvu a to podrazumeva i glad i veliku smrtnost i stra! i nesigurnost inedostojne uslove &ivota... i to su uglavnom stanovnici zemalja u razvoju, dok s drugestrane postoje bogati koji uglavnom &ive u bogatim zemljama.;lju$no pitanje koje seovde postavlja je( 7a li oni koji su bogati treba da rade na tome da smanje bedu isiroma"tvo u zemljama u razvoju< 7a pru&e pomo)< 7a pomognu da se smanje razlikeizme#u bogati! i siroma"ni!< %edni ka&u( 7a, i mi bogati smo duzni da to uradimo, dokdrugi ka&u( Ne, mi nismo du&ni da poma&emo. rvo, ta je uopte pomoFH:ostoji interventna pomo). 'o je pomo) koja se naj$e")e ukazuje kada se dogode neke prirodne nepogode, poput zemljotresa, poplava ili su"a. 'adea pomo) sti&e u vidusredstava finansijski!=materijalni!, a cilj je da se u ime ljudske solidarnosti ubla&i "teta.7ruga vrsta pomo)i je ova kojom se mi bavimo. 'o je pomo) oko ubla&avanja siroma"tvauop"te.Ovu vrstu pomo)i mogu da pru&e pojedinci > svojom vlastitom inicijativom kako bi smanjili bedu? domaće i strane vlade > preko zvani$ni! pomo)i ili odgovaraju)omekonomskom politikom? kao i dobrotvorne organizacije >koje svojim programima pru&aju pomo) koja je manje spektakularna, ali je uticaj dugotrajniji.


4/23


5/23

je neizbe&no, "to )e uvek postojati, kad je svaki trud uzaludan. Me#utim, ovo je samoizgovor za sebi$nost. %aoseFanje i kriviaCe)ina ljudi ose)a zna$ajno saose)anje prema unesre)enima.aose)anje je gotovouniverzalno uprkos $injenici da postoje oni koji ni"ta po tom pitanju ne $ine i koji jedva

da smatraju da zbog toga treba da nalaze izgovor za svoju neaktivnost. Me#utim, potojeljudi koji poma&u. Desto je to neka jednokratna pomo) kao odgovor na neku emisiju iliakciju, ali postoje i ljudi koji svoj &ivot posvete pru&anju pomo)i. Ce)ina ljudi $ini veomamalo pa se zbog toga ose)aju krivim.@lavno pitanje koje bogati postavljaju sebi jestekoliko treba da daju< Eta jo" treba da u$ine< +ernard Cilijams ka&e da ne postoje graniceonoga "to ljudi treba da urade, kako bi popravili svet, osim granica vremena i snage. :iter inger tvrdi da je na"a moralna obaveza da do granica svoji! mogu)nosti pomognemoonima koji su u nevolji. Mi smo moralno obavezni da toliko damo po cenu smanjivanjaFvlastitog &ivotnog standarda, taman toliko da patnja koju do&ivljavamo zbog priloga kojidajemo drugima bude ravna patnji oni! kojima je on upu)en. :unost i benevolentnostLdobroinstvo

:ostupati benevolentno zna$i postupati ne iz moralne obaveze ve) na osnovu milosr#a ililjubavi prema drugima. 'ako mi imamo odre#ene obaveze koje smo zakonski preuzelikao i one koje sti$emo kao roditelji, deca, supru&nici ili prijatelji, ali to ne zna$i da zatonemamo moralnu obavezu prema strancima. Gapravo, mi imamo moralnu obavezu premaonim strancima koje direktno suste)emo. /pravo tako mi sti$emo du&nost da spasemodete koje se davi, spasemo bebu iz po&ara, na!ranimo izgladnelog $oveka pred na"imvratima. +lizina je upravo ta koja pravi razliku, da onda kada se susretnemo sa ne$ijimo$ajanjem imamo obavezu da pomognemo.

9. ID'I O:'O%IMora se krenuti od odnosa izme#u morala i li$ni! odnosa.

1. :rva grupa autora smatra da je sukob realan izme#u morala i li$ni! odnosa-. 7ruga grupa autora smatra da je sukob prividan izme#u morala i li$ni! odnosa,

oni se ne sukobljavaju oni se podupiru. Zašto se uopšte govori o postojanju sukoba između njih?

&oral za!teva nepristrasnost da prema svima postupamo na isti na$in, sem ukolikonepostoji neki op"ti i moralno relevantni razlog da postupamo drga$ijepr.profesor iu$enica.7ok su sa druge strane lini odnosi sami po sebi pristrasni.;ako re"iti sukob, problem<

3. a) dati prednost moralu, on je va&nijib) dati prednost li$nim odnosima, oni su va&niji

7. sukob uop"te nepostoji, nema problema4azmotrimo svaki od ovi! stavova( krenimo od toga da problem ne postoji (7)ristrasnost lini4 odnosa objanjavamo nepristrasnim moralnim prinipima(pravilo)Gta to "naiH 'o zna$i da su po definiciji li$ni odnosi pristrasni, ali da je moralno pravilokoje opravdava pristrasnost nepristrasno.Kako ono glasiH > vako mo&e da postupa prema svojim bliskima bolje nego premastrancima. Nije te"ko uvideti za"to to mo&e tako da se posmatra( vaka intimnost li$ni


6/23

odnosi za!teva pristrasnost. druge strane nepristrasni moralni principi diktiraju dasledimo intimnost jer intimnost promovi"e zna$ajne moralne vrednosti( po"tenje, briga,lojalnost, empatija, strpljivost.8de je slaba karika ovog miljenja koju drugi osporavaju i napadajuH :roblemi2ko je re$eno da svako mo&e da postupa prema svojim bliskima bolje nego prema

strancima to dalje implicira i slede)e( da prema svim bliskima treba da postupamo na istina$in, sve dok ne postoji neki relevantni razlog koji bi opravdao da druga$ije postupamo.*ako, mi mo&emo da ipak predpostavimo da je legitimno da prema razli$itim prijateljima postupamo razli$ito jer na znamo da li mo&emo da obezbedimo opravdane i relevantnerazloge koji bi opravdali ovu razliku u tretmanu. Ovo gore su iskoristili drugi za kritiku, ito oni koji tvrde da je sukob ipak realan i &ele da ga re"e tako "to )e dati prednost moralu.Me#u njima je bio 4ej$el. Oni ka&u(3. a) 4ej$el*z onoga "to su rekli, mo&emo da zaklju$imo da ipak za!tev za nepristrasno")u potkopavali$ne odnose "to )e re)i da odnosi mogu biti pristrasni samo ako su na ograni$ene na$inekonzistentni sa principom jednakog uva&avanja ineresa.

Moralni za!tevi su jo" uvek superiorniji. Cazno je znati da fundamentalno smatrali smoda su u skladu sa moralno")u ali nismo bili u pravu pristrasni li$ni odnosi nisu moralnodopu"teni, a kamoli obavezuju)i.%edini legitimni li$ni odnosi su oni koji su izvedeni iz nepristrasni! du&nosti, i zato su prili$no udaljeni od bliskosti, onakve kakvu s!vatamo.Eta je dobro kod ovog stanovi"ta, a gde ipak nastaje problem koji su drugi 1b iskoristiliza kritiku<

7obro(*ako se mnogi ne sla&u sa nji!ovim mi"ljenjem i iako je ono u svojoj sirovoj formi pogre"no,ono ima i svoje dobre strane(1./kazuje nam na neke stvari koje ne bi trebalo da ignorisemo > nepristrasnost je vitalnaza na"e razumevanje moralnosti-. korisna je u obja"njenju za"to su egoizam, rasizam i seksizam moralno odvratniH. moralnost nastoji da umanji=elimini"e nepo&eljne efekte sretni! okolnosti kao inepravde. Obja"njenje(:rvo sre)a je ta koja igra veliku ulogu u odre#ivanju &reba pojedinca, samim tim ako jeneko imao npr. sre)u da &ivi u bogastvu on )e mo)i obasipa pa&njom svoje bli&nje, "to jenepravedno, jer su drugi ljudi bez svoje krivice nje li"eni. :rimer( Iena koja ima parasprema najbolji ru$ak svom mu&u, za kom"ije koje su siroma"ne gladuju. 'o jenepravedno. Moral ka&e > obrati pa&nju i na ostale koji ti nisu bliski.lab karika i problemi ovog mi"ljenja(2ko uvek postupamo tako da dajemo prednost moralu dovodimo do u pitanje i samumogu)nost postojanja li$ni! odnosa. Gasto< Gato sto bi u toj varijanti dubina jednogli$nog odnosa prestala da postoji. Bi$ni odnos treba da nastaje na li$noj privla$nosti=izboru i treba da postoji zato "to nas nako voli takve kakvi jesmo. J ovde bi bilo suprotno drugi bi nas pri!vatali ne zbog toga "to jesmo, ve) zbog toga "to toza!tevaju neka moralna pravila. 'o bi onda povuklo i slede)i problem > eliminisala bi se i primarna korisnost li$ni! odnosa K u$vr")ivanje na"eg ose)anja vlastite vrednosti. %er


7/23

li$ni odnosi su oni u kojima nas neko voli zbog na"i! vlastiti! osobina. Dim nas nekovoli boje se ose)amo. Ovde toga ne bi bilo. * na kraju, kad bi se potpuno predali jednojnepristrasnoj moralnoj teoriji > onda bi ljubav kojoj ljudi kao takvoj te&e nestala. *pakljudi &ele da budu voljeni zbog toga "to jesu. Bi$ni odnosi > zbog moralni! pravila, a nezbog ljubavi nestaje primarna korisnost li$ni! odnosa, nestaje ljubav.

3. b) Gato, filozofi poput(+ernard Cilijams, uzan Colf, 'omas Nejd&el > ka&u( sukob postoji, ali barem je u nekimokolnostima moralnost ta koja gubi.:rimer dva davljenika > koga spasiti< Naravno svojeg bli&njeg. Ne treba da se daju ni argumenti niti taj neko opravdava svoj postupak, niti treba da se poziva na nepristrasne moralne principe. Dak "ta vi"e > poku"aj da se opravda postupakna ovaj na$in > bio bi potpuno neprimeren.;ada su bliski li$ni odnosi ugro&eni > neprimerno je predpostaviti da svi na"i postupcimoraju biti vo#eni nepristrasnim moralnim principima. 2ko &elimo da &ivot ima smisla >onda ne mo&emo da ga vodimo nepristrasnim moralnim principima.Gaklju$ak( Dorsokak. Eta sad< Eta je tu ispravno<

Uzajamno dejstvo moralnosti i ličnih odnosavaki navedeni stav ima dobre stvari ali ipak konflikt se ne re"ava.:a, kako ga re"iti<;onflikt > generalno te"ko re"iti, ali postoje neki predlozi, tj. sugestije kako to da seuradi.%este da postoje situacije kada su moral i li$ni odnosi u sukobu, ali ne smemo damislimo da je taj sukob neizbe&an, jer je to pogre"no.7a bismo konflikt re"ili bolje je dase dr&imo mi"ljenja da je sukob prividan i da se oni realno podupiru, a ne sukobljavaju. Kako se međusobno podupiru?

1. bliski li$ni odnosi osna&uju nas da razvijemo nepristrasnu moralnost-. intimnost > li$ni odnos cveta u jednom okru&enju koje prepoznaje bezli$ne

za!teve svi! ljudi. ;. 'A$KA, TE='OO8IA I ETIKA/ 16.veku sa +ekonom dolazimo do preloma.+ekon ka&e( za"to bi smo tako radili< Miako tako izvodimo zaklju$ke > ne mo&emo da upoznamo ni"ta osim vlastiti! glava, negoajde da vidimo kako stvari zaista funkcioni"u.3ajde da ispitujemo stvari i to krozeksperiment. 7a zaklju$ujemo o stvarima induktivno na osnovu odre#enog brojaslu$ajeva izvodi zaklju$ak na sve slu$ajeve $im ispitamo vi"e slu$ajeva i otkrijemo neku pravilnost. Naravno da mo&emo re)i da to va&i na osnovu oni! slu$ajeva koje smo ispitalii da za ostale posttoji odre#ena verovatno)a ve)a=manja da $e to va&iti, ali $im na osnovuodre#enog broja slu$ajeva se iskristali"e naka pravilnost mi ka&emo ok zaklju$ili smo toi to i smatramo da to vazi i za one slu$ajeve koje nismo direktno i neposredno ispitali. :oransisu +ekonu $ovekov odnos prema prirodi trebao bi da bude takav dea se prirodarazume kao jedan beskona$an rsurs na koji $ovek pola&e sva prava i ono "to bi biloosnovno za $oveka to je da savlada prirodu, pokori je, bez ose)anja gri&e savesti. +ekon je &iveo u 16.veku da bi mogao da se suo$i sa problemima takvog stava. Mi vidimo kakve probleme to danas mo&e da izazove > to danas mo&e da dovede do ekolo"ke katastrofe.7o tog vremena se nije ni videlo kako bi $ovek to mogao da ugrozi prirodu.+ili su samodrugi slu$ajevi kada priroda ugro&ava $oveka. *z tog razloga +ekon nije i5mao nikakav problem da to izrekne. :ostoje dana"nji autori koji su se usredsredili na +ekona, i rekli da je postojala kod +ekona i neka vrsta kolebanja. 7a trebalo je upoznati prirodu ali ne usmislu tamaniti je, nego i upoznati kako bi mogla da se pokori, trebalo je upoznati tako da


8/23

nam ona sama pomogne da je pokorimo. ;ako da upoznamo sam me!anizamfunkcionisanja prirode i da onda ne $inimo sukob sa prirodom, ve) tako da prou$avamokoji su joj me!anizmi i kada saznamo upotrebimo te me!anizme za svoje svr!e.+ekon je napisao novi Organon > novo oru#e koje treba da zameni staro, nov pogled nastvari preko indukcije.

Novu 2tlantidu > prorekao u njoj neke stvari kao "to je npr. genetski in&enjering. ;ada seobjasni odnos $ovek > priroda znanje treba da se pretrese pitanje koje su to svr!ekojima nauka slu&i.Ga"to se ovde govori o nauci, te!nici, etici...<:re toga(:roblem( da li su nau$nici takvi da su gladni znanja, da nemaju nikakvaose)anja...< Naravno da nisu to su mitovi. Nauka treba da dovede do znanja. Nekomo&e re)i da mo&e da dovede do nepo&eljnog znanja koje je u sukobu s moralom.7arvin(naneo povredu time "to je pokazao da ljudi nisu stvoreni po toj nekoj bo&anskojslici , ve) kao proizvod evolucije.rojd( $ovek ne samo sa nije sam u univerzumu ve) nije sam ni u svojoj glavi. 2ko jenauka vodila do istine, a istina imala razorni uticaj na moral > onda to zna$i da taj moral

ne valja.%er moral koji mora da se "titi negiranjem istine, onda je on nastao na la&i. 2komoramo da la&emo prikrivamo neko stanje da bismo za"titili moral onda on ne valja.Moral koji po$iva na la&i ne valja sru"i)e se pre ili kasnije. * tu nema kompromisa, pregovora ako moral nije dobar tako je i treba da se menja. J sad kako $emo mi to manjeupotrebiti, kakve )e te!nologije nastati > to je ve) pitanje koje podle&e nekoj moralnojdilemi. Mnogi na primer smatraju da postoje dobre, mirnodopske upotrebe nuklearneenergije zemlje koje imaju nuklearne elektrane re"ile su svoj energetski problem. Mo&eda do#e do problema pucanja reaktora , ali vidimo da i ne mora da se upotrebi samo urazorne svr!e.ama znanja su odvojiva od te!nike za $iju slu&bu su od po$etka bila namenjena. Gna$i,ako govorimo o nekom problemu to je onda upotreba tog znanja, a ne manje kao takvo. Nema moralno problemati$nog znanja;ad se govori o tome koje su svr!e kojima nauka slu&i, u kojim se ne misli samo na pitanje te!nike, ve) na samo usrojavanje koristi tog znanja kroz te!niku, navode se primeri ove nauke( 1.poljoprivreda > dovela do toga da se seoski &ivot prakti$no ukine,razvoj industrije zemlje > 1 L stanovni"tva &ivi na selu, a s druge strane rast poljoprivredne proizvodnje za!valjuju)i me!anizaciji. 2li opet postoji glad.Odnos nauke i religije. Cidimo da se u mnogo $emu razilaze.Ce)ina nau$nika nisureligiozni ljudi.Ga!valjuju)i tome dolazi do konflikta nauke i religije. 4eligija nas tera daverujemo u dogmu, a nauka nas tera da kriti$ki preispitujemo stvarnost.'e!nokratija > vladavima te!nike. :ostavlja se pitanje za"o je ona u sukobu sademokratijom< :rocedure te!nike za!tevaju efikasnost, a demokratija ne mora i)i tim putem, ona mo&e da za!teva da ne"to postane svrsis!odno a ne efikasno. 'e!nokratijamo&e zna$iti i administracija i sli$no gde mi moramo da budemo ekspert koji poznaje tuoblast do detalja, pa da niko sem mene ne mo&e imati uvid u to, niti imati kontrolu nadtim. 2ko se na nivou vladanja primenjuju te!nokratski principi > vladavina eksperata.Ono "to va&i za demokratiju jeste lai$ki karakter. ;o ima prava da glasasvi. /demokratiji se svi smatraju kompetentnim da biraju vlast, ali ipak nisu svi kompetentni da proveravaju vlast.


9/23

7r&ava > Me#unarodna organizacija:ripadnik odre#enog dru"tvenog sloja, vere, nacije, pola, rase, uzrasta itd. / borbi je iuspona i padova ali ono "to se zna je dase "irio skup prava.

%partakov ustanak C ustanak robova/ 4imu. 4im nastao 8H.god.p.n.e.7ru"tveno ure#enje(

• patriciji aristokrate• plebejci obi$an narodzanatlije, trgovci, seljaci• robovi

inkolnov pledoaje > za oslobo#enje robova mnogo vekova kasnije&agna karta > re$ je o 1H.veku, i o usponu srednjovekovni!monar!ija. %edna od nji! je bila i Jngleska.Osnovno dru"tveno ure#enje(

• krupni feudalci baroni• kmetovi radili za barone• kralj

/ Jngleskoj je centralna vlast od po$etka 1H.veka bila veoma sna&na. +aroni su nastojalida ograni$e vlast kralja. ;oristili su smenu na prestolu i vreme vladavine slabi! kraljeva.Jngleski kralj je morao da popusti pred za!tevima vlastele i tako je 1-1.god. izdaoMagna arta Bibertatum Celiku povelju slobode. +aroni su dobili prava, tj. povlastice uodnosu na tu centralnu vlast. 4e$eno je da svi slobodni ljudi imaju pravo na za"titu odsamovolje vlasti.=abeas korpus akt > vezano za Jnglesku i 18.vek Jngleskapo$etkom 18.veka 7&ejms i tjuart demokratski ure#uje republiku. Njegovnaslednik Darls * &eleo da ograni$i nadle&nost parlamenta. 'o je dovelo do gra#anskograta. nage parlamenta predvodio Oliver ;rnivel. Darls * je ubijen i Jngleska je ostalarepublika. On je vladao kao diktator. :osle njegove smrti parlament je obnoviomonar!ijuDarls **. 2li iako je bila monar!ija, kraljeva vlast je bila ogranicena. Darls ** je zbog sumnji parlamenta 1689.god. pri!vatio 3abeas orpus akt. adr&ao je( obavezno je izvoditi u!ap"enog na sud. Nevin je dok sud ne utvrdi suprotno..Gabranjeno !ap"enje idu&e zadr&avanje ljudi u zatvorima bez pret!odno dobro obrazlo&enog sudskog naloga.#akon o pravima C Bill o* +ig4ts > vezan za 15.vek i za 2meri$ku revoluciju2meri$ka revolucija > pobunile se 1H kolonija 2merika protiv svoji! kolonijalni!gospodaraJngleza. Nezavisnost 1886.god. Gakon o pravima 1858.god. > proklamovao je $itavu lepezu prava i sloboda $oveka, pa se nalazi u temeljima i savremenogme#unarodnog poretka.

:eklaraija o pravima oveka i graJanina > ona je simbol rancuske revolucije.rancuska je u 18.veku bila apsolutna monar!ija. Najbolji je bio Bui *C. :osle njegovesmrti naslednici nisu bili ni popularni, niti su mogli da se izbore sa problemimafinansijskim. 'ako pod pritiskom ekonomske krize Bui C* je 1859.god.sazvao kup"tinu stale&a koju su proglasili Narodnom skup"tinom, a potom doneli ustav i proglasili je ustavotvornom skupstinom. Narod koji je bio protiv kralja je zatvoren uzloglasnu tamnicu u tvr#avi u +astilji koja je bila simbol kraljeve vlasti. kup"tina1859.god. ukinula feudalizam i sve privilegije * i ** stale&aplemstva i svestenstva.


10/23

kup"tina je usvojila 1859.god. 7eklaraciju o pravima $oveka i gra#anina. 'o je jedna odosnovno! povelja o ljudskim slobodama. Ona sadr&i principe koji su inspirisalirancusku revoluciju. *ma 18 $lanova. :oslu&ila je kao preambula za slede)e ustave(

• /stav iz 1891.god.• /stav iz 189H.god.7eklaracija o pravima $oveka

• /stav iz 189.god.7eklaracija o pravima i du&nostima $oveka i gra#anina7alje o deklaraciji u knjizi na 19P.srt.:eklaraija prava radnog i eksploatisanog naroda [email protected]. >vezana za Oktobarskurevoluciju koja je skupu politi$ki! i gra#anski! prava dodala i ekonomska i socijalna prava.Opta deklaraija o pravima oveka 3;@.god./svojila ju je @eneralna kup"tina /N. Na ovu deklaraciju se neposredno oslanjaju :akto politi$kim i gra#anskim pravima i :akt o ekonomskim i socijalnim pravima iz1996.god.. Na planu regionalne kodifikacije ljudski! prava zna$ajnu ulogu su imaliOJ+ i avet Jvrope, Organizacija ameri$ki! dr&ava, Organizacija afri$kog jedinstvakoje su dopunile i uskladile sistem ljudski! prava u skladu sa stepenom razvoja i

osobenostima kontinenataF o kojima je re$.

ame dr&ave( koliko )e ljudska prava i slobode biti uklju$eni u ustavnopravne aktezavisi od(

odnosa snaga politi$ki! partija uticaja javnog mnjenja

Biberalni i demokratski ustav( Cajnmarski ustav iz 1915.god.? 4%Cidovdanski ustav19-1.god.jedno novo pravo $ovekapravo na samoupravljanje Neke odredbe su obavezne za po"tovanje jer su obaveza preuzeta potpisivanjem iratifikovanjem konvencija. Odnos prema ljudskim pravima je klju$no merilo razvojademokratije u svakoj zemlji.

Na politi$kom planu tokom $inavog -0.veka vo#ena je o"tra borba izme#u pripadnikarazli$iti! ideologija i politi$ki! struja o nekim kategorijama ljudski! prava. Ga pobornikeliberalne demokratije na prvom mestu su bile klasi$ne slobode i gra#anska prava, dok sunosioci marksi5sti$ki! ideja smatrali da su klasi$ne slobode i prava predmet bur&oaske propagande i da ne zna$e ni"ta bez ekonomski! i socijalni! prava.:osle kra!a bipolarizma ljudska prava postaju najve)a vrednost me#unarodne zajednice.:rvu generaciju prava $ine gra#anska prava i slobode, drugu generaciju ekomonska isocijalna prava, tok tre)u generaciju $ine pravo na razvoj, na zdravu prirodnu okolinu itome sli$no. Bjudska prava ne mogu i ne smeju biti predmet politi$ke manipulacije. >.BIOETIKAMenjalo se zna$enje(

* zna$enje( 1981.god., Can 4anseler :oter+ioetika je upotreba biolo"ki! nauka sa ciljem da se pobolj"a kvalitet &ivota. +ioetika jenauka o opstanku.** zna$enje( 1986.god. iselo +ok redukovao zna$enje+ioetika je upotreba etike u medicini i biomedicinskim naukama. +ioteka K Medicinskaetika*** zna$enje( 1985.god. Jnciklopedija etike, urednik Coren 4aj!+ioetika K upotreba etike na sav &ivi svet


11/23

7ana"nja bioetika uklju$uje tri nivoa(1. nivo > osoba-. nivo > potencijalni! osoba=prenatalnog ljudskog &ivota fetusH. nivo > &ivi! bi)a uop"te jer ima u vidu da biote!nologije nastoje da pretvore sva

&iva bi)a ljudska i neljudska u objekte manipulacije

Ca&no je znati da bioetika po$iva na etici osoba koja je onda pro"irena na $itav &ivi svet jer je ovaj svet dom $ove$anstva. +ioetika se ne zasniva na biolo"kim naukama niti naetici okoline. Ga"to< +iolo"ke nauke poput biologije i ekologije briga prema celokupnom&ivom svetu nam daju podatke o tome "ta treba da radimo kako ne bismo uni"tili zemlju.Jtika &ivog sveta uzima u obzir "ta treba da radimo da opstanemo i to mo&e biti s!va)eno preusko individualni opstanak, eventualno porodice i prijatelji ili u najboljem slu$aju budu)i! generacija ljudski! bi)a.Q motiv na"e brige i pona"anja K utilitaristi$ki to radimo jer je korisno za na" opstanak.Jtika osobe se zasniva na nepovredivosti neke osobe, a kasnije i svi! drugi! &ivi! bi)a. / po$etku etika se odnosila isklju$ivo na $oveka > ljudsko bi)e koje poseduje svest osvojim postupcima.

Etika osobe bi glasila( Nikad ne postupaj prema osobi kao prema sredstvu, ve) uvek kao prema cilju po sebi.Dovek ne sme da ima instrumentalnu ve) samo intrinsti$nu vrednost. Me#utim, kada suse pojavile moderne biote!nologije javila se do tada nepoznata mogu)nost da semanipuli"e ljudskim &ivotom u raznim stupnjevima razvitka $ak i kada je embrion.'ako da se etika pro"irila i na ovo polje. Na po$etku moramo imati u vidu da postoje i razlike i veza izme#u osoba i embriona. Razlike: Jmbrion ne zna da misli? jeste da je u pitanju &ivot, ali &ivot bez mi"ljenja, bezrazumevanja sebe, AAsvog jaAA. Jmbrion nije u stanju da s!vati smrt kao i neke &ivotinje, ikad bi od nje be&ao to bi radio isklju$ivo instinktivno.Gaklju$ak< 7ozvoljena je manipulacija fetusom< J, pa bila bi, da ne postoji veza izme#unji!. 'ako da nije.Veze: etus je &ivo bi)e koje )e se razviti u autonomno, ako ga ne"to ne spre$i i sli$no jenama. Gbog toga treba da se po"tuje. * mi smo bili fetus pre nego "to smo se rodili i postali svesni sebe Q tako $emo da izrazimo i po"tovanje prema na"em vlastitomfumanitetu. *sto tako, podaci pokazuju da on mo&e osetiti bol na izvesnom stupnjurazvoja.Gato treba da se usprotivimo nano"enju bola &ivim bi)ima prema kojima imamosimpatiju, kao "to je fetus. 2 razlike navode da se mogu dopustiti biote!nolo"ke imedicinske intervencije na fetusu. Ceze navode da je potrebno utvrditi granice ti!intervencija.:o"to postoji postepeni prelaz u razvoju od fetusa do bebe, od bebe do $oveka i propisivanje ti! granica mora biti postepeno, ali granice moraju biti stro&ije.Gapravo ono "to smo spremni da uradimo se ne sme positovetiti sa onim "to nam jedopu"teno da uradimo. J, ako pro"irimo po"tovanje sa osoba i na bebe i na fetus, "to ne bii na ostala &iva bi)a< rekli bi ne, samo ako bi postojao rez izme#u nas i na primer&ivotinja. On i postoji ali nije apsolutan rez K koristimo i! u is!rani+ioetika ipak skre)e pa&nju na to da se druga &iva bi)a uklju$e u eti$ku brigu. 'o seodnosi pre svega na &ivotinje, ali i prirodu. ;ad bi pri!vatili sve vidne manipulacije i


12/23

eksploatacije &ivotinja, onda bi jednog dana $itava priroda bila samo puki materijal zana"u eksploataciju, i to ne valja.Mo&emo i da se zapitamo da li ono "to se danas de"ava &ivotinjama u laboratorijamade"avati tj. biti ra#eno i na ljudima< Malo verovatno.Moraju da se utvrde granice ustra&ivanja, manipulisanja... Ne mo&emo sa isklju$imo

&ivotinje iz domena bioetike, jer apsolutna razlika izme#u &ivotinja i ljudski! bi)a ne postoji.:roblem oko prirode. Nije ni ljudska ni &ivotinjska. Iivotinje ose)aju bol, ljudi ose)aju bol, ali biljke te"ko< Mo&emo eventualno da uprostimo i ka&emo( %ao kako bi se jaose)ao kada bi ja bio drvo i bio pose$en zatvorenik u zatvoru, tu ga pose)uju sve"tenik, psi!ijatar ion odlu$i da vi"e ne $ini prekr"aje, popravio se.

b teorija zastra"ivanja > zatvorenik u zatvoru, kako bi se i on i drugi zastra"ili danpr.ne krade ponovo.

c teorija spre$avanja > zatvorenik u zatvoru do&ivotno, ili ga npr.obese i tako spre$eda isto u$ini ponovo.

Ovde generalno postoje dve "brke=zabunerva "brka je ve"ana "a teoriju "astraivanja


13/23

:onekad se teorija zastra"ivanja ograni$ava na dejstvo na druge ljude npr.u nekojsituaciji ka&e > ne)emo uspeti da zastra"imo druge i to mo&e da navede na to da pomislimo da ako se odnosi na zlo$inca > da se on zapravo i popravio.Me#utimnajbitnije > va&no je znati.Onaj zlo$inac koji se suzdr&ava da ponovo ne po$ini neki zlo$in samo zbog toga "to se

pla"i kazne zna$i iz stra!a on se nije popravio.On )e zlo$in ponoviti prvom prilikom, $im uvidi da mo&e da po$ini krivi$no delo, a daizbegne kaznu.:ruga "brka se ne tie direktno ovi4 teorija, ali je s njima pove"ana, tj.tie se uopteteorija o ka"ni4eforma sistema kazni nije isto "to i teorija o kazniama kazna je jedno, a uslovi u kojima se ona izdr&ava je drugo. /slovi u kojima sekazna izvr"ava samo prate kaznu.Osuda na zato$eni"tvo ne mora i ne treba da uklju$uje gladovanje, fizi$ko zlostavljanje, bolest.O tome se i govori u knjizi Gidovi govore, Markanti. 'u pisac pi"e o upravniku

zatvora, ;lejtonu koji se trudio da $oveka otpusti iz zatvora u razboritom du!ovnomstanju. 4zborito du!ovno stanje je to u kome zato$enik ose)a da je ka&njen, ali gadodatno ne zlostavljaju, niti vre#aju.7&im eler > biv"i robija" isto o tome ka&e > da od grozote kojoj si prepu"ten u zatvoru,nema" ni vremena da razmi"lja" o kazni, ni o tome za"to si ka&njen va&no je i njegovomi"ljenje iako je robija".2leksandar :aterson > Bjude u zatvor "aljemo po kazni, ali ne radi kazne.Teorija popravljanja

* u ovoj teoriji mo&e da nastane zbrka, naime u nekim slu$ajevima > me"a se kazna sanjenim prate)im okolnostima. :rate)e okolnosti( npr. poseta sve"tenika. ;azna je zna$ili"avanje slobode prilikom $injenja prekr"aja i ona je kao takva opravdana. :opravljanjenije sastavni deo njenog opravdanja. ama kazna mora je ta koja mora da popravlja. On bi trebao da se popravi, ali ako se ne popravi > kazna je i dalje opravdana.Teorija zastrašivanja

Ono "to se zamera ovoj teoriji je to "to bi ona opravdavala zao"travanje kazni do najve)emogu)e mere. 7okle god iko kr"i zakon, to zna$i da kazna nije bila dovoljno jaka da seupla"e i trebalo bi onda da bude jo" ja$a. Ovo se ktirikuje, tj. postoje dva prigovora naovaj zaklju$ak(1. 'akva strogost bi izneverila svoj cilj:rimer( ;ada je za kra#u novca zakon predvi#ao smrtnu kaznu, porote su odbijale da proglase krivim $ak i lopove koji su u!va)eni na delu. ;ako ovaj prigovor brane pristalice teorije zastra"ivanja< Oni ka&u( /kinuti porotu i prepustiti sudiji 7&efrisu dautvr#uje da li je neko kriv ili nije i da u skladu s tim propi"e kaznu. 7&efriz > engleskisudija poznat po svojoj surovosti prema optu&enima.Ovaj prigovor dat je sa stanovi"ta teorije odmazde, jer porota ka&e( smrt je prete"ka kaznaza kra#u novca.-. troga ka&njavanja sitniji! zlo$ina )e podsticati one te"ke/ smislu( pa po"to )e i zbog sitnice da me ubiju, bolje da ja ubijem nekog i zbog toga dame po"teno ubiju.


14/23

2li( dokle god mo&e postojati neka stro&a presuda za zlo$in, onaj manji se jo" mo&eka&njavati strogo to ostaje.Teorija odmazde > ima malo zastupnika danas./glavnom je filozofi odbacuju, a ljudi od prakse rado pri!vataju.:rotivnici(

4e"dal( on ka&njavanje kao odmazdu zdru&uje sa osvetom, pa ga $ak i naziva AAteorijomosvete. On ka&e da je potrebno da onaj ko je pretrpeo povredu, odgovori na to pra"tanjem. 'ako da, po"to se odmazda ne mo&e usaglasiti sa pra"tanjem, osveta jenemoralan stav onda ni ovakvo s!vatanje kazne kao odmazde ne valja to on ka&e. 2li,ovo je brkanje pojmova to ka&e knjiga. Gapravo, kaznu ne izvr"ava povre#ena strana,ve) tre)a osoba, pa samim tim kazna ne moze da izra&ava osvetoljublje. trana koja je povre#ena svakako mo&e da ose)a &elu za osvetom, koja ne!ri")anska i nemoralna, ali ivrlo prirodan stav. Ono "to ose)a i neka tre)a strana se naziva AAopravdanom ljutnjomAA,koja je svakako dostojna po"tovanja. 'sko da, po"to kaznu ne izvr"ava povre#eno lice ve)tre)a strana, ona ne izra&ava osvetu, ve) opravdanu ljutnju. Otuda se vidi da ne postojinikakva nedoslednnost izme#u pra"tanja i kazne, jer ove du&nosti padaju na ra&li$ita

ple)a. Bice koje je povre#eno ima dve opcije ili da se osveti ili da oprosti dok tre)eneutralno lice zauzima realan stav prema optu&enom > nije trebao to da uradi, kazni)e se.Me#utim, neko na ovo ka&e da ne mo&e to tako da se gleda, jer treba da se gleda ovako( povre#ena strana je zapravo dru"tvo, i dru"tvoAA se sveti zlo$incu me#utim,ovdegledanje na dru"tvo kao na moralnog delatnika dovodi do gre"ke i zbrke > iskazi omoralnim ose)anjima i postupcima dru"tva moraju da se analiziraju s obzirom naose)anja pojedinca i postupaka gra#ana i zvani$nika7ruga stvar koju on tvrdi je( Ka"na kao odma"da je kao MMnanoenje bola radi bolaMM iMMdodavanje "la "luMM.Me#utim, posoje dva prigovora na ovo(3.Bol nije isto to i "lo+ol > npr, $oveka boli zub. ;akvo je to zlo


15/23

moli)u za pomilovanje. ;od teorije odmazde, postoji problem koji glasi( za"ta je taodmazda<:obornici teorije(kazna je odmazda za moralnu krivicuAA problem( za kaznu je potrebnodvoje.;o je ovde ka&njavalac< %edino bog ima pravo da ka&njava moralne prestupe.;njiga( ;azna je odmazda za zlo$ine, a ne za gre!. Glo$in > kada prekr"imo zakon. @re!

> mnogi su ljudi zli i r#avi, ali nisu zlo$inci. Neki $ovek mo&e da bude r#av, ali ako nije prekr"io zakon, on je nevin. ;azna > posledica kr"enja zakonaotekoFa oko ka"ne i teorije "astraivanja i teorije popravljanja'eorija zastra"ivanja( opravdala bi i ka&njavanje $oveka koji nije prekr"io zakon nevin je, ako u njegovu krivicu veruju oni za koje je verovatno da )e taj zlo$in po$initi u budu)nosti.zastra"iti npr.ubice.'eorija popravljanja( opravdala bi i ka&njavanje $oveka koji nije prekr"io zakon nevin je, ako $e se zatvorskim postupkom popraviti njegov karakter.o &akartniju > samo su dva tipa zatvorenika nepravedno osu#ena(

1. oni koji su maloumni, pa su samim tim i neodgovorni za postupke za koje suka&njeni

-. oni koji nisu prekr"ili zakon=egelovo gledanje na ka"nu%edino kazna kao odmazda odaje po"tovanje zlo$incu, jer se po ovoj teoriji zlo$inacsmatra odraslim, umnim bi)em, koje ima mogu$nost da bira kako )e da se pona"a. On je protivnik i teorije zastra"ivanja i teorije popravljanja. Ga"to<'eorija zastra"ivanja( on je sredstvo za pla"enje drugi!'eorija popravljanja( bi)e koje se mora preobli$avati stra!om ili prevaspitanjem Makartni se sla&e sa 3egelom i ka&e da kazniti $oveka zna$i smatrati ga ravnopravnim.+iti ka&njen za povredu prava jeste pravo normalnog $oveka. vinton > kazna nastaje kada se prekr"i zakon.7okazao je to logi$ki=jezi$ki( zna$enjere$i kaznaAA upu)uje na pred!odni zlo$in. 'o zna$i da je logi$ki nemogu)e kaznitinevine. Mo&emo da ka&njavamo samo one koji su krivi, ali to ne zna$i da treba da i!ka&njavamo razlozi su utilitaristi$ki razlozi zastra"ivanja i popravljanja. Ovde je on u pravu kada ka&e da kazna podrazumeva uput na pro"lost, ali to ne zna$i da ne mo&emo daimamo eti$ki sud o takvo opisanom postupku. njiga( kada neko prekr"i pravilo tog nekog ne samo da zvani$nik jednog dru"tva $ije je pravilo prekr"eno mo&e da kazni prekr"ioca ve) treba da kazni prekr"ioca. vinton ka&e da je i ta varijanta mogu)a i to u onoj vrsti pravnog sistema u kojem se za prekr"aje pravila predvi#aju utvr#ene zakonske kazne.%&+T'A KA#'A:ri!vatljiva ili ne< 4asprave na tu temu.ve ima vi"e oni! koji ka&u > ukinuti je./kinuta(

196.god.n u +ritaniji za sve zlo$ine sem za veleizdaju i terorizam. 2li kada je-000.god. stupila na snagu Jvropska konvencija o ljudskim pravima > i za oveslu$ajeve je ukinuta

tokom "ezdeseti! u 2ustraliji smrtna kazna je ukinuta za ve)inu zlo$ina,195.god. u potpunosti

196P.god. u potpunosti za sve u *rskoj 1580.god. za ve)inu dela 3olandija 19H0.god. za ve)inu dela 7anska


16/23


17/23

:o&udni deo $ovekov K proizvo#a$i, radnici, glavna vrlina ako se govori o po&udi >su"dravanje, umerenost:laton je smatrao da ne postoji nikakav problem u tome da do#e do me"anja slojeva, $ak"ta vi"e, smatrao je da sve telove treba kolektivno odgajati, pa bi se ta$no znalo ko poseduje koje vrline i samim tim kom sloju pripada i koja je njegova uloga u dru"tvu.

Ovo su bile tri vrline, prema tri stale&a. Detvrta vrlina je pravinost i sve oOve $etiri vrline predstavljaju :latonove $etiri kardinalne vrline.*deja je bila da se samo dru"tvo, dr&ava, politi$ka zajednica poka&e kao uve)ana jedinka.Ono "to va&i za pojedinca to va&i za dru"tvo=dr&avu kao sistem moralna pravila.Ovo je bitno pomenuti, jer su se u moderno doba javile druga$ije koncepcije, koje govoreo tome da je kolektiv druga$iji i od pojedinca i da pravila koja va&e za individualni moralne mogu va&iti i za kolektiv.:latonova ideja u skladu sa polisom. *skustvo polisa je bilo druga$ijeod iskustvasavremenog doba, u velikim dr&avnim sistemima. *ako su dana"nja dru"tva druga$ija, tone zna$i da se ova ideja treba u potpunosti odbaciti. 2ko tvrdimo da je amoralno a zbogtoga da bi smo imali moralno valjano stanje<

:olitika radi politike > problem.:olitika radi morala.Ona se vodi radi ne$ega "to nije samo politika. / suprotnom postoje otu#enja. Neki ka&uda to se de"ava i danas > ali ipak tu postoji neka moralna ideja.:rimer( po$etkom 60 > i!.Kubanska kri"a C u Amerii;uba odvojena od 2merike.;enedijev savet za nas je rekao( Ma daj, nemamo mi tu "ta da procenjujemo "ta jemoralno ispravno kada su u pitanju &ivoti toliki brojevi ljudi, nema moralnosti.;enedijev brat izneo je jednu drugu procenu( Ne, ne mozemo tako.2ko bi smo napali ;ubu, koja nas ipak nije napala, ne samo "to bismo izazvali svetski rat, koji bi se zavr"io u&as, ve) bi smo uradili ono "to su japancinama -- godine ranije.Ga"to se navodi ovaj primer<Gato "to smo imali s jedne strane obrazlo&enje i za!tev koji je bio u du!u realizma./dri, nemoj da pita", kad je bezbednost ugro&ena.** za!tev je idealisti$ki mnogo razloga mo&emo re)i da je dobro "to se ovako dogodilo, jer bi u suprotnomnastala katastrofa./ lekciji ka&e( Ne mo&emo govoriti o fenomenu, tj. a da ga ne pomenemo.&akijaveli5 cilj opravdava sredstvo > on to nije rekao.2li se to njemu upravo pripisuje./ knjizi vladalac, iznosi neke "okantne stvari.On ne ka&e vladarima( /bijajte, buditesvirepi, budite zveri, ve) je dao preporuke !ipoteti$ki( AA 2ko !o)ete da se dokopatevlasti budite spremni da uradite $itav niz stvari koji kr"e moralna na$ela. 'ako#e, buditesvesni da )e vam to biti posebno, ne samo da bi ste se popeli na vlast, ve) i da bi ste jeodr&ali. Mo&da )ete morati da budete jos suroviji. 2ko to !o)ete to znajte koji su to putevi.AA:olitika je krvolo$na delatnost.'o se de"ava generalno, ne samo u politici. 'o nije su"tinsko za politiku kao takvu. Na prelazu Makijavelija ka savremenom dobu? pominje se tjuart 3emp"ajr( podela na


18/23

privatnu i javnu moralnost. 3teo je da ovom podelom na privatnu i javnu moralnostobjasni da li je mogu)e da se poka&e da )e politi$ka delatnost sadr&avati u sebi nekefenomene koje ina$e u privatnoj moralnosti ne)emo upra&njavati? da li )e mo)i da budeodre#ena doza nemorala koja bi tamo bila opravdana, koja )e se pravdati ne politikomkao takvom, ve) generalno druga$ijim moralom u javnoj sferi. 'o je zanimljiv poku"aj da

se to izvede, ali postoji( :roblem( 2ko pogledam privatnu i javnu sferu vidimo da mnogootpada na javnu sferu, mnogo poslova pa i mnogo ljudi provodi mnogo vremena u javnojsferi. Eta bi to zna$ilo< %a mogu da se na jedan na$in pona"am u svojoj porodici, sasvojim prijateljima i trudi)u se da budem moralna li$nost, a u javnom poslu > mogu dadozvolim sebi da budem nemoralan. Neverovatno, ako bi se po"lo tim putem. :oku"aj dase politika uklopi u tu "iru sferu moralnosti ali ako krene ovim putem > ne)e se dalekosti)i.%artr5:ominje se jedan komad :rljave rukeAA:o artru francuski pisac i filozof i radio je pozori"ne komadeu skladu sa njegovom filozofskom pozicijom > idealisti$kom(

u"tina( 2ko ruke ima > onda ruke nisu $iste, ako nisu $iste > zna$i da i! nije bilo.Eta !o)e re)i< 7a mi ako delujemo uop"te u bilo kojoj sferi ne)emo mo)i da o$uvamotako $iste ruke. 4uke su $iste ako ni"ta ne radimo. Ce) ako pre#emo rukom po nekojravnoj povr"ini, na!avtili smo neku pra"inu.Eta god da radimo neminovno je da )emo se do odre#enog stepena isprljati. vaki rad jenekakvo prljanje. 2ko !o)ete potpunu $isto)u > legnite u krevet, pokrite se i bi)ete $isti.2ko ne)ete tako da &ivite budite spremni na to da )e te se isprljati. 2li, to opet ne zna$ida je svako prljanje isto, ni da je svaka prljav"tina ista. Ni koli$inski, a ni tipolo"ki. Nepravda nemorala u politici( ;ada se bavimo politikom mi smo suo$eni s povla$enjem poteza, koji ne moraju biti ni popularni, ni moralni na prvu loptu, ali to ne zna$i da sunam otvorena vrata nemorala(7akle, ako se bavimo politikom, mi se ne bavimo samovlastitim &ivotom, ve) i &ivotima drugi! ljudi.Dim predstavljamo odre#eni broj ljudi ja jedan odgovaram za to mno"tvo. Mno"tvo serazlikuje. Dak iako su ujedinjeni u jednom za!tevu npr. da se neko smeni politi$kadelatnost je vremenski odre#ena nekoliko meseci, godina "to zna$i da ne mo&emosva$iji za!tev ispuniti i sva$ijoj volji odgovarati. Neminovno je da )emo se nekomzameriti i da )emo povu)i potez koji ne)e biti svakome po volji. Mora)emo nekomene"to da pre)utimo, jer ako bi sve bilo potpuno otvoreno ne bi smo mogli da idemo namaksimiziranje dobra koristi. +ili bi samo ;antovski delatnik koji sprovodi kategori$kiimperativ. +ili bi poput automata koji sprovodi odre#eni program. 2 politika podrazumeva odre#enu slobodu delovanja unutar konteksta koji je odre#en i moralnimdu&nostima ali i postoje)om administracijomi gomilom drigi! faktora ako smo uspe"an politi$ar moramo nekako da sin!ronizujemo=pove&emo sve to. / tom povezivanju )e$esto biti za!tevano da jedani ne znaju uvek "ta misle i rade drugi, i tu se upli)emo uteren pre)utkivanja istine, $ak iako je iz najbolji! namera. Ne mo&emo da se bavimo politikom, a dam ruke budu $iste. 'oga prosto nema, nema $isti! ruku u politici. 7a li tozna$i da je odobren=autorizovan moralni kriminal< 'j. da to zna$i da je politika moralnikriminal< Ne, ve) se upravo radi o tome da )e politika neki put od svog delatnikaza!tevati da bi ostvarili maksumalnu dobit za one koje predstavljaju, da prekr"e postoje)amoralna pravila, ali nikako da zagaze u potpun nemoral.


19/23

'u prosto treba znati odrediti granicu. 2ko pri!vatimo da nema $isti! ruku u politici, timene treba da povla")ujemo poziciju u kojoj nema morala. 7akle, nije neop!odno da imamosasvim $iste ruke da bi mogli da govorimo o moralu. %er jedna je stvar da li )e neko prekr"iti moral pre)utati informacije time "to ne)e izgovoriti istinu svaki put kadgovori a druga stvar je da se bavi plj$kom, ubistvima, name"tanjem afera politi$kim

protivnicima. Ovo drugo nikako nije ne"to "to se mo&e opravdati.Mi se nismo poneli dobro prema samom na$elu > nemoj lagati, koje ka&e da se uvekgovori istina, ali nismo uradili ni"ta nemoralno, da smo mi izva$ili li$nu korist iz toga,tako da fenomen prljavi! ruku je u tom smislu dosta slo&en, e ne"to sam pre)utao jednima, bio sam dobar da pre)utim istinu kako bi spre$io sukob radi dobrobiti. * druga je stvar pre)utati za svoju korist.I" ?. poglavlja;akva je odgovornost oni! koji predstavljaju politi$ke delatnike<:ostoji velika razlika izme#u izabrani! lica neposredno od naroda ili od skup"tine i postavljeni! lica donose va&ne odluke ali nisu vidljivi, npr.ljudi koji rade poministarstvima, a postavio i! je ministar putem potpisa. 'ako#e, postavljeni su, a ne

izabrani, ali to ne zna$i da nose manju moralnu odgovornost. Odgovornost veli$ina nena osnovu ko te postavlja ve) o $emu odlu$uje". 2ko odlu$uje" o zna$ajnim stvarima izneke oblasti sve jedno da li sam biran=postavljen, imam ogromnu odgovornost. 2ko sam ja postavljen i donosim jako va&ne odluke zamenik ministra policije npr. ministarbirano lice donosi odluke koje su manje sudbonosne ve)a moja odgovornost. :itanjeodgovornosti u politici se ne vezuje tradicionalno za to da li je neko biran ili postavljennego zavisi kakvim se poslom bavi, tj. o $emu odlu$ujem i za "ta odgovaram. 7rugastvar( kada je izabrano lice du&no da bezpogovorno odgovara onima koji su ga izabrali<2ko su ga birali svakako da je njima odgovoran, ali "ta je on< %el on sluga< 7elegatnarodne volje< *zabrano lice prema demokratskoj proceduri< 2ko je ovo tre)e on svakakonije du&an da se u svakoj pojedinacnoj situaciji pokorava mi"ljenju oni! koji su gaizabrali. :rlamentarna demokratije podrazumeva da imamo i odre#enu autonomiju uodlu$ivanju. 'im pre "to neki put samo gra#anstvo koje je nekog biralo ne mora da zna$ida za!teva neke moralne stvari.@las naroda K glas boga > ne daj bo&e da je tako.Ga"to<mrtna kazna< Ga $ije god da je mi"ljene delatnik, treba da se vodi moralom./vekdelovati po moralnim razlozima. 2ko su za!tevi gra#ana nemoralni npr.rasisti$ki >moralna du&nost je ovog "to se pita da ne dozvoli da takav glas prevlada.

37. +A-'A ETIKA > nije isto "to i ljudska prava:ravila ispravnog pona"anja :ravila kako da se ispravno pona"amo su nekada bila biblijski utemeljena, jer su dru"tva bila religiozna i tradicionalna. 7anas, kad su dru"tvamoderna, pravila pona"anja su odre#ena legislaturama i sudovima. Npr. sporazumnirazvod, legalizovan abortus, priznanje !omoseksualni! brakova...vim religioznim i kulturnim praksama je dat isti tretman. 2ko jedni ne"to &ele da rade iimaju prava to da rade drugi moraju to da toleri"u. Me#utim, danas se na&alostdozvoljavaju jo" uvek neke stvari koje ne bi trebalo i zbog toga postoji verovatno)a davi"e ne)e biti dozvoljene u budu)nosti. 'o su( poligamija, de$ija pornografija, genitalnosaka)enje mladi! &ena.


20/23

39.ETIKA O%O-A'AJtika poslovanja se dugo godina smatrala oksimoronom.Oksimoron kao figura K spajamo dve nespojive stvari K visoki patuljak ve stvari koje su AAsuprotneAA stavljaju se pod jedno okrilje, a zapravo se isklju$uju.matralo se da je etika jedno, a poslovanje ne"to drugo "to za!teva da se kr"e moralni

standardi, moralnost da bi se do"lo do profita.li$no i kod etike politike. / novije doba konzervativni pisci.2li, nije to tako. Nije ceo biznis prevarantska delatnost $ak i ako je tako ako ima prevare,neko mo&e samo jednom da nas prevari i do)i)e na lo" glas i propa")e. Naravno, postoje produkti koji su lo"i, a koji putem reklame uspevaju da profitirajugazirana pi)a sve to stoji, svega toga ima, ali u na$elu ne mo&emo mi dugo biti varani. Na kraju krajeva, niko nas ne tera da to kupujemo.7a ali ako to mogu da na#em i ako me to bombarduje iz svakog kioska mo&emo danekupimo. 2 ako sam slab karakter > e onda jbg.Ga poslovanje kao i za bilo koju drugu delatnost izme#u ljudi neop!odno je da postojineko poverenje.

&itovi o poslovanju* Mit o motivu profita > gazi preko ljudi. Mo&e da se preko empirije potvrdi u koliko je toslu$ajeva tako. 7rugo > profit( koliko god bio cilj za jedan ciklus poslovanja on ne zna$i ikraj poslovanja. :rofit slu&i za reinvesticije, to je zavr"etak jednog ciklusa poslovanja da bi se u"lo u drugi.2ko se tako ne razmisli a onda je to kraj. 7a bi biznis opstao > moraonako gore.** Mit > darvinisti$ki mit(:oslovanje je dzungla, u kojoj najja$i opstaju. ;oliko si bezobrazan i drzak toliko )e"opstati, igra bez pravila... Nije tako. :oslovanje je deo kooperacije, saradnje me#u ljudima.*** 2tomisti$ki mit o atomisti$kom individualizmuvet poslovanja je takav da je to polje usamljenog pojedinca sposobnog


21/23

:arlament K osnovna ustanova slobode Na$elo demokratije K pravo vladavina manjine ali u za"titu prava ve)ine:arlament K u njemu sede ljudi koji ne misle isto, &ele druga$ije stvari, a da se ne poubijaju. :redstavljaju delove op"te populacije, koji biraju one koji )e da i! predstavljaju. +ritanski parlament > bele linije ne smeju da prelaze, a ranije je bilo da ne

sme ma$ da pre#e tu liniju. :arlament kao ustanova treba da prevazi#e tendenciju da ljudima$emAA krenu jedni na druge. Misli se na sveobu!vatni liberalizam kao demokratija vi"estranaka.:arlamentalna=liberalna demokratija mora tako jer samo demokratija mo&e da podrazumeva i totalitarne re&ime. Onaj oblik demokratije koji je predstavni$ki,vi"estrana$ki, gde postoji mogu)nost razli$itosti.;ada govorimo o tome da postoji rasprava u okviru liberalizma > mislimo na raspravu uokviru one orijentacije mi"ljenja u politici koja uva&ava neop!odnost postojanja razlikaunutar samog dru"tva.:ostoje(1.politi$ki liberalizam > zakon mo&e od nas da za!teva u javnom domenu bilo koji

autoriteti neku vrstu pona"anja da budemo tolerantni > tako mo&e da se tra&i da volimonekog=uva&avamo > time se prelazi crta i time po politi$kim liberalima poredak postaototalitaran, jer za!teva ne"to od nas "to ne sme da za!teva > kako $emo da se ose)amo,volimo... rema politikom liberali"mu stvar obrazovanja tj. obra"ovanje slui dadeu nauu da budu tolerantna i ne treba i)i korak dalje od toga.-.sveobu!vatni liberalizam > prema sveobu4vatnom liberali"mu mora se oti)i korakdalje, i to ka u"ajamnom uvaavanju (potovanju). 'olerancija nije jednako /zajamno po"tovanjeCrlina, od nas za!teva da ne"to pri!vatimo"to nam izvorno ne odgovara, ali boljeda trpimo=)utimo, ne ulazimo u konflikte.'rpeljivi prema razlikama ali to nas nespre$ava da mrzimo jedni druge ako smo tolerantni.

2li sveobu!vatni liberali smatraju pou$eni primerom 4oda ;inga, crnca iz T9- u2merici da nije dovoljno da se pojavi dru"tvo koje je tolerantno, a ipak mrzi, jer )etokom vremena akumulirati u sebi ogromnu koli$inu energije, emocija i bi)e dovoljna inajmanja varnica da to eskalira tj. eksplodira i do#e do sukoba.4odi ;ing > crnac koji je zbog uglavnom la&ni! uptu&bi bio krvni$ki mla)en, a kasnije se pripio... i onda sledi re$enica > Jto vidi", takav je.Gato su sveobu!vatni liberali predlo&ili da deca kroz "kole treba da se izlo&e razli$itimstilovima &ivota bukvalno( da mali crnac ide kod malog jevreja ku)i da se postigne jedan multietni$ki raj.@de je dobra, a gde problemati$na strana pri$e< Nema$ka kancelarka i britanski premijer su rekli da je multikulturaknost mrtva.Cerovatno i jeste. 'reba re)i "ta je problemati$no u multikulturalizmu(Multukulturalizam K kulti je problem, problem je "to je svaka kultura za sebe, zatvorena.Multikulturalno dru"tvo K obi$aje preneti u javnu sferu, i da to ne urade samo jedni ve)svi. 'u nastaje problem. vako !o)e da unese svoje. :itanje obi$aja, religije treba daostane u privatnoj sferi, tj. prostor treba da bude zatvoren jer ako bi bio otvoren pojavilo


22/23

bi se mno"tvo autoritarizama. %avni prostor treba da bude neutralan. Mogu da budem pravoslavac u svojoj ku)i, ali ne i u dr&avi. %avni prostor pripada svima.;ada se radi o "kolama > deca iz razli$iti! sredina, kad ulaze u "kole, $emu )e i! "kole podu$avati<

ako se to zavr"i na toleranciji imamo problem, jer )e neko mo)i da se mrzi zbog

razlika. ako se uvede koncept uzajamnog po"tovanja uva&avanja postoja)e mogu)nostda se onaj deo mr&nje koji postoji iz znanja ili pak ne znanja razbije, i tenzije )emo)i da spla"njavaju. :re svega razbija)e se predrasude.

Me#utim, ovde nastaje slede)i problem(2utoritet roditelja se dovodi u pitanje > jer ako roditelj "alje dete u "kolu, on mo&da ne&eli npr. da njegovo dete pose)uje crnce ili obratno > roditelj ne &eli da se te predrasuderazbiju, mo&da &ele da oni mrze npr. jevreje... On mo&e da ka&e > ja sam tako &iveo ini"ta mi ne fali, a tako )e i moje dete.AA:oliti$ki liberali )e naravno na ovo re)i > ne mo&e" im preko roditeljevog autoriteta, jeronda razbija" porodicu na jedan na$in, mo&e" za!tevati da budu tolerantni, koliko god

smatra" da je odbojno to "to imaju pravo da nekog mrze.veobu!vatni liberali bi i"li protiv roditeljskog autoriteta. ;ako izvesti tu stvar a danegde ne napravimo "tetu< @de je va)a "teta< Eto ne$emo po"tovati roditelje ili "to $emostvoriti dru"tvo koje mrzi< Ovo pitanje u "iroj perspektivi ostaje otvoreno. 2li, klju$no pitanje, koje ostaje manje otvoreno, je ovde kako se sve mo&e nadovezati na mi"ljenje7zona tjuarta Mila > osniva$a liberalizma<

:oliti$ki liberali ka&u da liberalizam ide na to da nas formira kao individue za javnu sferu.

veobu!vatni liberali, da javna sfera ipak ne treba da bude bojno polje.

Ovo je prvi deo pitanja, u knjizi se pominju imena( 4olf, Masedog, @austo > za ve)uocenu, 7zon Mil i Milovce > bitno pometuti, drugi deo pitanja manje bitan ali za ve)uocenu potreban.:+$8I :EO ITA'A OB+A#O-'A ETIKAAnalitika *ilo"o*ija obra"ovanja/ prvom delu u knjizi se govori o tome kad je nastala analiti$ka filozofija obrazovanja ito mo&e da se spomene. Me#utim, zna$ajna su slede)a dva pitanja( ;ako se obrazovanje, i obrazovne politike odnose prema nekim elementarnim$injenicama &ivota< ;akav je odnos izme#u du"e i tela<:ostoje dva pristupa koja su mogu)a(

kontingentni > ka&e da su du"a i telo odvojeni konstitutivni > telo i du"a su povezani

;ako se gleda na odnos izme#u individue i kolektiva<:ostoje(- radikalni individualizam- pori$e da mi imamo bilo kakve veze sa kolektivom.Ovo nije izvodljivo, "to se vidi na prvoj $injenici da ako !o)emo da budemo $ovek >moramo da koristimo jezik, a ne postoji jezik za jednog. 2 $im delimo jezik s nekomzajednicom to zna$i da smo $lan te zajednice. 'o zna$i pokazuju( je"ik ali i


23/23

ore" > ako koristimo odre#ena dobra odre#ene zajednice, a dobro je bilo "ta "to vidimooko sebe, zna$i da smo $lan, pa makar to bila ulica koja je asfaltirana. 2ko smo zaposlenii pla)amo porez > deo smo zajednice.- radikalni kolektivizam- ne vredimo kao individue ve) samo uz kolektiv, kao $lanovikolektiva. %aki smo onoliko koliko je jaka zajednica. Calidno, ali problemati$no da je to

da vredimo koliko vredi i kolektiv. *pak sama $injenica da mo&emo da izgovorimo to ja > mi smo deo kolektiva, ali smo do odre#enog stepena odvojivi od kolektiva.'reba da sena#e ravnote&a.

Documents

ETIKA - usmeni