USMENI PODUZETNISTVO

8/12/2019 USMENI PODUZETNISTVO

1/35

1. Uvod u poduzetnitvo. ta je poduzetnitvo?Rijec poduzetnik dolazi od francuske rijeci entre sto znaci izmeu i prendere sto znacu uzeti. Najcesce koristenadefinicija poduzetnistva je da je to proces kojim pojedinci iskoristavaju prilike bez obzira na to kojim resursimatrenutno raspolagali. (Stevenson i Jarillo !it poduzetnickog ponasanja je prepoznavanje prilika i prekretanje korisni"ideja u praksu.

2. Zato postati poduzetnik?#ri primarna razloga su zasto ljudi postaju poduzetnici i pokrecu svoje vlastite firme$ da bi bili sami svoji sefovi%ostvarili vlastite ideje i ostvarili finansijsku dobit.

&a bi bili sami svoji 'efovi je prvi od tri razloga koji se istovremeni i naje')e spominje. #o svakako ne znaci da supoduzetnici te'ki za saradnju ili da imaju problema sa pri"vatanjem autoriteta. Naprotiv mnogi poduzetnici *ele bitisami svoji 'efovi ili zbog toga 'to odavno imaju *elju za pokretanjem vlastitog poslovnog podu"vata ili zbog toga 'to supostali frustrirani radom na tradicionalnim poslovima. +onekad je *elja da budu sami svoji 'efovi rezultat s"vatanja daje pokretanje vlastitog poslovnog podu"vata jedini nain za ostvarivanje va*ni" lini" ili profesionalni" ciljeva.&a bi ostvarili svoje *elje je drugi razlog zbog ega ljudi pokre)u svoje firme. Neki ljudi su prirodno u stanjupripravnosti i kada prepoznaju ideju za novi proizvod imaju *elju da vide tu ideju realizovanu. ,orporativni poduzetnicikoji stvaraju inovacije u okviru postoje)e firme obino imaju me"anizam kroz koji )e se nji"ove ideje objelodaniti.-tablirane firme se ipak esto odupiru inovacijama. ,ada se to desi zaposlenima ostanu ideje koje se nikada nerealizuju. bog svog *ara i predanosti neki zaposleni odlaze napustiti dotada'nje firme kako bi zapoeli vlastiti bizniskoji vide kao nain da se nji"ove ideje razviju i ostvare.&a bi ostvarili finansijsku dobit/ova motivacija je sekundarna u odnosu na prve dvije i obino ne do*ivi svoj vr"unac.

+rosjean poduzetnik ne zarauje mnogo vi'e novca od nekog sa pribli*nom koliinom odgovornosti na nekomtradicionalnom radnom mjestu. 0inansijska privlanost poduzetni'tva je njegov rastu)i potencijal. Neki poduzetnici akka*u da materijalna dobit od poduzetni'tva mo*e biti gorka ako je povezana sa gubitkom kontrole nad firmom.

3. Osobine uspjenih poduzetnika.1 Strast za biznis/osobina broj jedan koju dijele svi uspje'ni poduzetnici2 bilo da je to u kontekstu nove firme ili ve)postoje)eg poslovnog podu"vata. 3va strast obino proizilazi iz poduzetnikog uvjerenja da )e biznis pozitivno utjecatina ljudske *ivote. 3va strast obja'njava za'to ljudi napu'taju svoje sigurne poslove 4 osnivaju vlastite firme 4 za'toneki milijarderi nastavljaju raditi 4 nakon 'to su finansijski osigurani. 3ni vrsto vjeruju da proizvodi 4 usluge koje oninude mijenjaju ljudske *ivote 4 ine svijet boljim mjestom za *ivot. #o takoer obja'njava za'to mnogi poduzetnicipoetnici bez obzira na jaku konkurenciju uspiju. Strast je veoma va*na za poduzetnika jer iako donosi odreenu dobitproces zapoinjanja 4 izgradnje nove firme je izuzetno za"tjevan.1 0okus na proizvod5kupca/ovu karakteristiku je objasnio Steven Jobs2 suosniva 6pple 4nc/a koji je napisao$,ompjuter je najznaajniji alat koji smo napravili ali najva*nije je da on dospije u ruke 'to je mogu)e ve)eg brojaljudi7 3vaj stav nagla'ava 8 najva*nija elementa u svakom poslu$ proizvod 4 kupcva. 4ako je va*no razmi'ljati omenad*mentu2 marketingu2 4 slino nijedna od ovi" funkcija nije bitna ukoliko firma nema dovoljno dobre proizvode kojimogu zadovoljiti potrebe kupca1 4strajnost uprkos neuspje"u/s obzirom da poduzetnici uglavnom poku'avaju raditi ne'to novo prirodno je da je stopaneuspje"a visoka. #akoer2 proces razvoja novog poslovnog podu"vata je veoma slian procesu kroz koji prolazenaunici u labarotoriji. Razvoj nove poslovne ideje mo*e za"tjevati odreen stepen eksperimentalizacije prije nego sepostigne uspje". +repreke 4 neuspjesi se neizbje*no de'avaju tokom takvi" procesa.14nteligencija provedbe/sposobnost prilagoavanja 4 pretvaranja solidne poslovne ideje u odr*iv poslovni podu"vat jekljuna karakteristika uspje'ni" poduzetnika. 9 mnogim sluajevima2 inteligencija provedbe je faktor koji odreuje dali )e poetnika firma uspjeti ili ne. sposobnost efikasnog provoenja poslovne ideje podrazumijeva sredstva2uspostavljanje partnerstva 4 sli. 3na takoer za"tjeva sposobnost da se misli2 kreativnost 4 ma'ta pretvore u akciju 4mjerljive rezultate. a mnoge poduzetnike najte*e vrijeme je ono neposredno nakon pokretanja firme.

4. Najei itovi o poduzetni!ia.1 :it ;$


2/35

poduzetnici imaju sna*nu potrebu da postave 4 ostvare izazovne ciljeve / a to je pona'anje koje se vrlo estoizjednaava sa preuzimanjem rizika.1 :it =$ +oduzetnici su primarno motivirani novcem. 4ako je prilino naivno misliti da poduzetnici ne streme finansijskojnagradi2 ipak je novac rijetko razlog zbog kojeg poduzetnici osnivaju vlastita poduze)a. apravo2 mnogi poduzetniciupozoravaju da te*nja ka zaradi vrlo esto mo*e biti smetnja prilikom postizanja drugi" ciljeva.1 :it >$ +oduzetnici trebaju biti mladi i energini. Najaktivnije 4 najpodobnije doba za vlasni'tvo nad poduze)em jeizmeu =? 4 >? godina starosti. 4ako je va*no biti energian2 investitori esto nagla'avaju snagu poduzetnika kaonajva*niji kriterij prilikom dono'enja odluke o investiranju. apravo2 ono 'to investitori esto nagla'avaju jest da biradije finansirali jakog poduzetnika sa osrednjom idejom nego osrednjeg poduzetnika sa jakom idejom. 3no 'to u oima

investitorira ini poduzetnike jakim 4 sna*nim je iskustvo2 solidna reputacija2 dosada'nji uspje" 4 strast za poslovnomidejom. +rve etiri od pet karakteristika idu u prilog starijim u odnosu na mlae poduzetnike.1 :it ?$ +oduzetnici vole biti u centru pa*nje. 9istinu2 neki poduzetnici vole da se pretjerano istiu2 ipak ogromnave)ina nji" ne privlai pa*nju javnosti. apravo2 mnogi poduzetnici izbjegavaju pa*nju javnosti2 budu)i da se bavevlasnikim proizvodima ili uslugama. #ra*ili oni pa*nju ili ne poduzetnici se esto nau u vijestima.

". #ipovi poetnikih $sta%t&up' (i%i?)oduzea koja se osnivaju %adi saozapos*enja $sa*a%+ subsitute' & su male firme koje u osnovi svom vlasniku ilivlasnicima omogu)avaju pribli*an nivo pla)e koju bi inae zaradili rade)i u nekoj drugoj firmi. @elika ve)ina mali"poslovni" podu"vata spada u ovu kategoriju. 3ve firme nude uobiajene2 lako dostupne proizvode ili usluge 4 nisuposebno inovativne.A )oduzea koja se osnivaju iz hobija i*i zabave a koje upotpunjuju ,ivotni sti* v*asnika $*i(est+*e (i%s' - pru*aju

svom vlasniku ili vlasnicima da *ive odreenim *ivotnim stilom 4 da od toga zarauju. 3ve firme ukljuuju profesionalceu golfu2 turistike vodie 4 slino. Besto ovakve kompanije promovi'u odreeni sport2 "obi ili odreeno pro'lo vrijeme.apo'ljavaju samo vlasnika ili malu grupu ljudi.A )oduzetnika poduzea $ent%ep%eneu%ia* (i%s' - uvode nove proizvode 4 usluge na tr*i'te. ,ako nam je poznato2 bitpoduzetni'tva je u stvaranju neeg novog 4 vrijednog dostavljanja kupcima. 9 ovom sluaju se vrijedno odnosi na ne'tovrijedno va*no 4 korisno. 3ve firme uvode nove proizvode 4 usluge2 stvaraju)i 4 iskori'tavaju)i prilike. Nakon 'toprepoznaju prilike2 kompanije ovog tipa kreiraju proizvod ili uslugu koji ima vrijednost2 koji je va*an kupcima 4 koji )ekupcima pru*iti osje)aj ispunjenosti koji inae ne bi imali.

. )%ojen*jiva deo/%a(ska st%uktu%a poduzetnika?Zene poduzetni!i/ nedavne studije su pokazala da firme ciji su vlasnici zene nisu nista manje profitabilne od oni" cijisu vlasnici muskarci. 9 8CC8. godini vi'e od D.8 miliona Eena su bile vlasnice nekog biznisa (prema posljednim dostupnimstatistikim podacima 3vaj broj se pove)ao za 8CF u odnosu na ;GGH. godinu.)oduzetni!i iz /%upe anjina/ poduzetnici iz ove grupe posjedovali su oko ;IF od 8= miliona poduzetnicki" firmi uS6&/u (8CC8 god. @azan faktor koji utice na sve veci broj firmi u vlasnistvu manjina je broj organizacija kojepromovisu i pruzaju podrsku razvoju poduzetnistvu manjina.0ta%iji poduzetni!i/ povecava se broj stariji" osoba koji se odlucuju da zapocnu neki poduzetnicki podu"vat. @eliki dioti" osoba smatra da su savrseni za osnivanje vlastitog biznisa jer imaju dovoljnog iskustva ali i stednjom steceni"finansijski" sredstava. +oduzetnici iz grupe manjinskog stanovni'tva posjeduju oko ;IF biznisa u S6&/u (podaci iz8CC8. godine. 3vaj broj se pove)ao za ;CF u odnosu na ;GGH. odinu. 4ako ne postoje statistiki podaci o starijimpoduzetnicima2 ipak snaEni dokazi ukazuju da se broj stariji" osoba koje se odluuju za poduzetniku karijeru ubrzanopove)ava.*adi poduzetni!i/ :lade osobe iskazuju sve ve)i interes za poduzetnikom karijerom.+rema allop studiji2 H od ;C srednjo'kolaca *eli pokrenuti vlastiti biznis. @i'e od 8.CCC dvogodi'nji" i etverogodi'nji"koled*a i univerziteta nudi poduzetnike kurseve (smjerove.

. Znaaj poduzetnitva.+oduzetniko pona'anje ima jak uticaj na ekonomsku snagu i stabilnost iz 8 razloga. 4novacija je proces stvarnja neegnovog i to je centralna taka poduzetnikog procesa. 9 posljednje dvije decenije ekonomska aktivnost se pomjerila usmijeru mali" poduzetniki" firmi a jedan od razloga mo*e biti nji"ova jedinstvena sposobnost za inovativnost ifokusiranje na specijalizirane zadatke. 4novacije poduzetniki" firmi imaju izuzetan utjecaj na dru'tvo. Razmisliteosvim novim proizvodima i uslugama koje ine na' *ivot lak'im unapreuju na'u produktivnost na poslu2 pospje'uju na'ezdravlje i zabavljaju nas na nove naine. 4pak neke nove inovacije otvaraju moralna i etika pitanja sa kojima sedru'tvo mora suoiti. +ored toga 'to poduzetnike firme utjeu na ekonomiju i dru'tvo2 one takoer imaju pozitivanutjecaj na efikasnost ve)i" firmi. 9 mnogim sluajevima2 poduzetnike firme se povezuju sa velikim kompanijama kako

bi obostrano ostvarili ciljeve. 9e')e u poslovnim partnerstvima ubrzava se rast firme pristupom partnerskimresursima2 menad*erskom talentu i intelektualnim kapacitetima.

. )oduzetniki p%o!es.


3/35

;. 3dluka da se postane poduzetnik/dogadjaj koji potakne osobu da postane poduzetnik naziva se inicirajuci dogadjaj(npr. da osoba izgubi posao8. Razvijanje uspjesni" poslovni" ideja/to mora ukljucivati prepoznavanje prilike2 analizu izvodljivosti2 pisanje poslovnogplana2 analizu privredne grane i razvoj efikasnig biznis modela2 bez ovoga posao bi mogao propasti bez obzira koliko jeideja dobra. +oslovni plan je pisani dokument koji veoma koncizno opisuje sve aspekte poslovnog podu"vata. +oslovnimodel je plan preduzeca kako ce se ono takmiciti2 koristiti se resursima isl.=. ,retanje od ideje prema poduzetnickoj firmi/gdje se odlucuje kakva ce biti pravna i eticka osnova te i odabir oblikavlasnistva.

>. 9pravljanje i rast poduzetnicke firme

. 5denti(i!i%anje i p%epoznavanje p%i*ika.9 osnovi poduzetnici prepoznaju priliku i pretvaraju je u poslovni podu"vat. +rilika je povoljan skup uvjeta koji stvarajupotrebu za novim proizvodom2 uslugom ili poslom. ,ada neki poduzetnici imaju eksterni poticaj onda oni odluce dapokrenu preduzece2 traze priliku i prepoznaju je2 a zatim pokrecu poslovni podu"vat. 3stali koji imaju interni poticaj2traze prazninu na trzistu i odlucuju je popuniti. +rilika mora biti odrziva2 pravovremena2 privlacna i ostvarena uproizvodu2 ali za sve to mora biti otvoren prozor prilike K realisticni vremenski period u kojem preduzece moze uci natrziste2 a kako trziste sazrijeva tako se i prozor prilike zatvara. ,ako bi identificirali priliku poduzetnici trebaju$posmatrati i pratiti trendove2 rjesavati probleme i pronalaziti praznine na trzistu.

16. )osat%anje i p%aenje t%endova.#rendovi stvaraju prilike koje poduzetnici prate. #o je prvi pristup za identificiranje i prepoznavanje prilika.Najznajaniji trendovi su$1 -konomske sile.1 &ru'tvene sile.1 #e"nolo'ki napreci.1 +olitika aktivnost i promjenazakonski" propisa.Jako je va*no biti upoznat sa promjenama u ovim podrujima#rendovi okru*enja koji sugeriraju prilike za nove proizvode ili biznise#%end 17 8konoske si*e razumijevanje ekonomski" trendova mo*e biti od pomo)i prilikom odreivanja podrujakojima su izeztno potrebne nove poslovne ideje i podruja koje treba izbjegavati. ,ada je privreda jedne zemljerazvijena2 ljudi imaju vi'e novca za tro'iti i spremni su kupiti proizvode ili usluge koje unapreuju nji"ov *ivot.Naspuprot tome kada je privreda jedne zemlje nerazvijena2 ne samo da ljudi imaju manje novca na raspolaganju zatro'iti2 nego se opiru njegovom tro'enju2 jer se boje da bi se stanje privrede moglo jo' vi'e pogor'ati2 'to zaposljedicu stvara mogu)nost da ostanu bez zaposlenja.#%end 27 9%utvene si*erazumijevanje uticaja dru'tveni" sila na trendove i naina na koji oni utjeu na noveproizvodne2 uslu*ne i poslovne ideje je jedan od sastavni" dijelova procesa prepoznavanja prilika. @rlo esto razlogzbog kojeg odreeni proizvod ili usluga egzistiraju na tr*i'tu je 'to u ve)oj mjeri zadovoljavaju neku dru'tvenupotrebu a ne neku uobiajenu potrebu. +ove)anje broja restorana brze "rane se nije desilo zbog toga 'to ljudi volebrzu "ranu ve) zbog toga 'to ljudi nemaju vremena za pripremu "rane.#%end 37 #ehno*oki nap%e!i napreci u te"nologiji se prepli)u sa ekonomskim i dru'tvenim trendovima i stvarajuprilike. 9 ve)ini sluajeva te"nologija nije ukljuena za prepoznavanje poslovni" prilika. Naime2 kljuno je prepoznati nakoji nain se te"nologije mogu koristiti u svr"u ispunjavanja neki" osnovni" ili pak promjenljivi" ljudski" potreba.#%end 47 )o*itika aktivnost i p%ojena zakonskih p%opisapolitike promjene i promjene zakonski" propisa takoerstvaraju osnovu za prilike. Npr. Novi zakoni stvaraju prilike za pokretanje preduze)a koja )e pomo)i drugimpreduze)ima2 pojedincima i vladinim agencijama da se pridr*avaju doneseni" zakona.

11. :jeavanje p%ob*ea kao p%istup za identi(i!i%anje p%i*ika?&rugi pristup za identificiranje i prepoznavanje prilika jeste uoavanje problema i pronalazak naina za nji"ovorje'avanje. +roblemi se mogu uoiti posmatranjem izazova sa kojim se ljudi svakodnevno sre)u2 ali postoji ijednostavniji naini koji dovode do prepoznavanja problema2 a to su intuiscija2 sretno sluajno otkri)e ili sre)a. +ostojiveliki broj problema koje tek treba rije'iti. :noga preduze)a su osnovali ljudi koji su se susretali sa odreenimproblemima u svom *ivotu2 a zatim s"vatili da rje'enje problema predstavlja poslovnu priliku.

12. )%ona*azak p%aznina na t%,itu.#re)i pristup za identificiranje prilika jeste pronalazakpraznina na tr*i'tu. +ostoji veliki broj primjera proizvoda iusluga koje potro'ai trebaju ili *ele a koji nisu dostupni na odreenom podruju ili nikako ne postoje na tr*i'tu. &ioproblema stvaraju i veliki trgovinski lanci koji konkuri'u iskljuivo na bazi cijena i nude najpopularnije proizvodenamjenjene prosjenim kupcima. &ok ovakav pristup omogu)ava velikim trgovcima da ostvare ekonomiju obima2 oni

ostavljaju praznine na tr*i'tu. +raznina na tr*i'tu nastaje kada je odreeni proizvod ili usluga potrebna odreenojskupini potro'a)a2 ali ipak ne ini dovoljno veliko tr*i'te da bi izazvalo interes trgovaca ili proizvoaa.+roizvodnepraznine na tr*i'tu predstavljaju potencijalno odr*ive poslovne prilike. +oslovne prilike na tr*i'tu predstavljaju


4/35

potencijalno odr*ive poslovne prilike.


5/35

4zbjegavajte namjerno ili nenamjerno otkrivanje ideje na nacin koji ce @am omoguciti polaganjeekskluzivnog prava na nju.

1. >na*iza izvod*jivosti?#o je proces kojim se utvrdjuje da li je poslovna ideja izvodljiva. 3vaj proces sadrzi$ prepoznavanje poslovne ideje%ispitivanje izvodljivosti ideje% pisanje poslovnog plana% pokretanje firme. 6ko ideja ne zadovolji nesto od oboga onda jetreba odbaciti ili pak preformulisati. ,ako bi se kompletirala analiza izvodljivosti ono za"tijeva primarno i sekundarnoistrazivanje. +rimarno istrazivanje vrsi osoba ili vise nji" koji obavljaju analizu2 npr. razgovor sa strucnjacima u datojprivrednoj grani2 sprovedbu fokus grupa i anketa. Sekundarno istrazivanje testira vec prikupljene podatke.

1. >na*iza izvod*jivosti p%oizvoda?+rocjena sveukupne privlacnosti predlozenog proizvoda ili usluge. +ostoje 2 koponente ana*ize izvodljivostiproizvoda5usluge$ pozeljnost proizvoda i potraznja za proizvodom.)oze*jnost p%oizvodaodnosi se na to da li proizvod zadovoljava neku potrebu na trzistu% a da bi ovo znali trebamoodgovoriti na slijedeca pitanja$ &a li ima smislaL&a li je razumnoL&a li je to nesto zbog cega ce kupci biti uzbudjeniLisl.+ravilan pristup analizi izvodljivosti je dobiti uop'tene odgovore na ova i slina pitanja. Jedan od naina da se ostvariovaj cilj je provedba testa koncepta.#est koncepta ukljucuje predstavljanje preliminarnog opisa proizvoda ili usluge pod nazivom izjava o konceptu2strunjacima iz date privredne grane i potencijalnim kupcima da bi se od nji" dobile povratne informacije. #o jedokument du*ine jedne stranice koji obino ukljuuje sljede)e$ opis proizvoda ili usluge2 ciljno tr*i'te2 korisnostproizvoda ili usluge2 opis kako )e proizvod ili usluga biti pozicionirana u odnosu na konkurenciju i kratak opis

menad*mentskog tima. Nakon sto se nacini izjava o konceptu potrebno je da je pregleda najmanje ;C osoba koji suupoznati sa doticnom privrednom granom i koji mogu pruziti pouzdanu povratni informaciju. 9mjesto razvijanjaformalne izjave o konceptu2 neki poduzetnici jednostavno provedu inicijalnu analizu izvodljivosti proizvoda ili uslugekroz razgovor o svojoj ideji sa velikim brojem ljudi ili kroz razne fokus grupe kako bi do'li do povratne informacije.)ot%aznja za p%oizvodo je utvrdjivanje da li postoji potraznja za proizvodom ili uslugom. +ostoje dvije te"nike kakoto uraditi$ provesti anketu o kupovnim namjerama i uraditi pretragu u biblioteci2 na internetu i tzv. detektivskapretraga.6nketa o kupovnim namjerama je instrument kojim se mjeri zainteresovanost kupaca za odreeni proizvod ili uslugu.Sastoji se iz izjave o konceptu ili nekog slinog opisa proizvoda ili usluge uz koji je prilo*ena kratka anketa. &a bismoodredili zainteresovanost kupaca broj osoba koje ka*u da su definitivno zainteresovani se obino sabira sa brojemosoba koje navedu da bi vjerovatno bili kupci. Jedan od problema anketa je da osobe koje iska*u svojuzainteresovanost za proizvod ili uslugu ponekad ne govore istinu tako da su rezultati anketa gotovo uvijek optimistini.6nkete se esto ne sprovode na propisanom sluajnom uzorku. 4 pored toga2 rezultati dobiveni na ovaj nainobezbjeuju generalni uvid u zainteresovanost kupaca za proizvod ili uslugu. Jedan nain za pronala*enje kvalifikovani"osoba za razgovor o ideji za proizvod ili uslugu ili za razgovor o izjavi o konceptu je kroz strukovna udru*enja ili krozposjetu sajmovima.+retraga u biblioteci2 na 4nternetu i tzv detektivska pretragadrugi nain za odreivanje potra*nje za proizvodom iliuslugom je pretraga u biblioteci ili na internetu i detekivska pretraga. 4ako je sprovoenje ankete o kupovnimnamjerama potrebno je vi'e podataka. 9pu)eni bibliotekari vas mogu uputiti na korisne resurse kao 'to su asopisispecijalizirani za odreenu privrednu granu2 struni asopisi i izvje'taji iz odreene privredne oblasti. +oenta je damorate skupiti dovoljno informacija o mogu)oj potra*nji za proizvodom ili uslugom. 9niverzitetska ili 'kolska bibliotekaje dobro mjesto za poetak potrage za informacijama2 a internet je odlian resurs. Jednostavna detektivska pretragaje va*na za stvaranje slike o mogu)oj potra*nji za idejom o proizvodu ili ideji. &etektiv je istra*iva koji otkrivainformacije i tragove na bilo kojem mjestu gdje i" mo*e na)i.

1. >na*iza izvod*jivosti u p%iv%ednoj /%ani!i*jno t%,itu?6naliza izvodljivosti u privrednoj grani5ciljnom tr*i'tu je procjena sveobu"vatne privlanosti privredne grane i ciljnogtr*i'ta za predlo*eni proizvod ili uslugu. +rivredna grana je grupa preduze)a koji proizvode slian proizvod ili uslugu.Miljno tr*i'te je ogranieni dio privredne grane kojeg preduze)e planira osvojiti ili kojem se *eli dopasti. @e)inapreduze)a ne poku'ava da opslu*i cjelokupnu privrednu granu. 9mjesto toga2 preduze)a odabiru specifino ciljnotr*i'te i poku'aju da ga opslu*e na najbolji nain.+rivla(nost privredne grane/privredne grane se razlikuju po svojoj sveobu"vatnoj privlanosti. +rivredne grane koje suu ranom *ivotnom ciklusu2 i koje su fragmentirane a ne koncentrirane puno lak'e dopu'taju ulazak novi" preduze)a2nego privredne grane sa suprotnim karakteristikama. #akoer treba odabrati privrednu granu koja je strukturnoprivlana 'to znai da novootvorena preduze)a mogu u)i u tu privrednu granu i natjecati se. Neke privredne grane se

karakteri'u ozbiljnim preprekama za ulazak ili prisustvo jednog od dva dominantna subjekta2 tako da je uspje" novi"kompanija u principu automatski onemogu)en. 3stali faktori su takoer va*no. Npr stepen do kojeg trendovi okoli'a iposlovanja idu u prilog a ne protivno privrednoj grani2 je va*an za dugoronu profitabilnost privredne grane i njenkapacitet za stvaranje novi" ciljni" tr*i'ta ili tr*i'ni" ni'a. +rivla(nost ciljnog tr*i'ta/ciljno tr*i'te je dio ve)eg


6/35

tr*i'nog segmenta2 a predstavlja u*u grupu potro'aa sa slinim potrebama. @e)ina novoosnovani" preduze)ajednostavno nema dovoljno resursa za ue')e na cijelom tr*i'tu2 barem ne u poetku. 9mjesto toga2 fokusiranjem namanje ciljno tr*i'te preduze)e mo*e izbje)i direktan sukob sa liderima te privredne grane i mo*e se fokusirati na toda na odgovaraju)i nain opslu*i to ciljno tr*i'te. #akoer2 u ve)ini sluajeva nije ba' realno oekivati da novoosnovanopreduze)e uvede potpuno orginalnu ideju za proizvod na potpuno novo tr*i'te. 9 ve)ini sluajeva2 neza"valno je bitipionir u svakom segmentu tr*i'ta jer je to previ'e skupo. Najuspje'nija novoosnovana preduze)a ili uvedu novi proizvodna postoje)e tr*i'te ili stvore novo tr*i'te za postoje)i proizvod. 4zazov prilikom identificiranja ciljnog tr*i'ta jeprona)i tr*i'te koje je dovoljno veliko da podr*i predlo*eni podu"vat2 a u isto vrijeme suvi'e malo da bi privuklo ve)ekonkurente2 barem dok predlo*eni podu"vat ne stane na svoje noge. &ok je relativno lako dobiti kvalitetne informacije

za procjenu privlanosti itave privredne grane2 puno je ze*e dobiti informacije o malom ciljnom tr*i'tu unutar nekeprivredne grane2 posebno ako novoosnovano preduze)e samo stvara ciljno tr*i'te. Besto se u takvim situacijamainformacije moraju prikupiti iz vi'e privredni" grana ili tr*i'ta i povezati u cjelinu kako bi se dobili pouzdani zakljuci.a razliku od informacija o privlanosti privredne grane nije lako uoiti gdje se mogu na)i informacije o privlanostispecifinog ciljnog tr*i'ta.

1. >na*iza o%/aniza!ijske izvod*jivosti?Sprovodi se sa ciljem utvrdjivanja da li ce predlozeni podu"vat raspolagati sa dovoljno menadzerske strucnosti2organizacione kompetentnosti i resursima za uspjesno zapocinjanje poslovanja. a to treba razmotriti 8 primarnapitanja$ sposobnost menadzmenta i dostatnost potrebni" resursa.Sposobnost menad*mentapredlo*eni podujvat treba procijeniti sposobnost poetnog menad*ment tima bez obzira dali je to jedna ili vi'e osoba. 3vaj zadatak za"tijeva da poduzetnici koji osnivaju firmu budu iskreni i otvoreni u

sopstvenoj procjeni. &va najva*nija faktora u ovoj oblasti su strast koju prema poslovnoj ideji ima poduzetnik ilimenad*ment tim i obim u kojem poduzetnik ili osnivai razumiju tr*i'ta koja )e firma opsu*ivati. +rikupljanje dodatni"informacija igra va*nu ulofu pri definisanju sposobnosti menad*menta. :enad*eri sa opse*nim profesionalnimiskustvom i 'irokom mre*om poznanika imaju prednost jer su im na raspolaganju kolege i prijatelji koji mogunadomjestiti nji"ove potencijalne nedostatke u iskustvu i znanju. 3sim toga2 potencijalni novi poduzetniki podu"vattreba imati jasnu ideju o tome kakvu vrstu tima za taj novi podu"vat on mo*e okupiti. #im novog podu"vata je grupaosnivaa2 kljuni" uposlenika i savjetnika koji ili upravljaju ili poma*u pri upravljaju novim podu"vatom tokom prvi"nekoliko godina. 9koliko je osniva identifikovao nekoliko osoba za koje postoji mogu)nost da bi se pridru*ilepreduze)u nako 'to ono polne sa radom a da se pri tome radi o izuzetno sposobnim osobama nji"ovo znanje )e samo posebi dati odreeni kredibilitet organizacionoj izvodljivosti poduzetnikog podu"vata.&ostatnost resursa/drugi dio analize organizacione izvodljivosti se odnosi na odreivanje da li predlo*eni poduzetnikipodu"vat ima ili je sposoban da obezbjedi dovoljno resursa za dalji razvoj. 0okus ovdje nije na finansijskim resursima.Milj je identifikovati najva*nije ne/finansijske resurse i procijeniti nji"ovu dostatnost. (radnici sa specijalizovanimvje'tinama jo' jedno kljuno pitanje dostatnosti resursa je mogu)nost da se za'titi intelektualno vlasni'tvo nezano zakljune aspekte preduze)a. 3vaj problem se ne odnosi na sva novoosnovana preduze)a ali je od velike va*nosti zakompanije koje su izumile novi proizvod ili uvode novi poslovni proces koji tom proizvodu daje dodatnu vrijednost.+itanje dostatnosti potrebni" resursa ija va*nost zavisi od vrste preduze)a koje se osniva je dostupnostodgovaraju)e i materijalno pri"vatljive lokacije za poslovanje preduze)a. ,ako bi testirala dostatnost resursa firma bitrebala navesti D/;8 najbitniji" nefinansijski" resursa koje je neop"odno posjedovati da bi nastavili razvoj poslovneideje te dalje procijeniti nji"ovu dostupnost.

26. >na*iza (inansijske izvod*jivosti?+osljednja komponenta sveobu"vatne analize izvodljivosti2 za sto je potrebno uraditi preliminarnu finansijsku procjenu.Najvaznija pitanja na koja treba obratiti paznju u ovoj fazi su ukupna finansijska sredstva potrebna za pokretanjepreduzeca2 finansijski rezultat slicni" preduzeca i sveukupna privlacnost predlozenog poduzetnickog podu"vata.9kupna finansijska sredstva potrebna za pokretanje preduzeca/ odnosi se na ukupnu sumu novca potrebnu kako bipreduze)e obavilo svoju prvu prodaju. +otrebno je nainiti stvarni proraun koji )e sadr*avati sve predvienekaputalne nabavke i operativne tro'kove neop"odne da se preduze)e pokrene i vodi. Nakon odreivanja ukupne svotepotrebno je definisati izvor potrebni" novani" sredstava. 9koliko )e novac biti prikupljeno od prijatelja ili porodice2 ilina neki drugi nain2 kao 'to je uzimanje kredita putem kreditni" kartica ili stavljanja ku)e pod "ipoteku onda jepotrebno nainiti realan plan kako taj novac vratiti.0inansijski rezultati sli(ni" firmi/ druga komponenta analize finansijske izvodljivosti je procjena potencijalni"finansijski" rezultata predlo*enog podu"vata putem poreenja sa slinim postoje)im firmama. 3vakav pristup )e namdati samo pribli*ne rezultate. +ostoji nekoliko naina na koji se navedeno mo*e sprovesti2 ali svaki od nji" za"tjevamalo etikog detektivskog rada. +rije svega postoje znatne ar"ive podataka koje su dostupne na internetu2 a koje nude

detaljne finansijske izvje'taje za "iljade postoje)i" preduze)a. Najlak'e je do)i do podataka o preduze)ima ijim sedionicama trguje na velikim berzama2 ali ove kompanije su isuvi'e velike kako bi se na osnovu nji"ovi" izvje'taja moglanainiti realna poreenja. ,ljuno je da pronaemo finansijske izvje'taje mali"2 slini" preduze)a. &o finansijski"podataka o manjim preduze)ima se mo*e do)i i na druge naine. 9koliko poduzetnik koji je u fazi procesa osnivanja


7/35

preduze)a identifikuje firmu slinu onoj koju namjerava pokrenuti i ukoliko postoje vrlo male 'anse da )e dvapreduze)a biti konkurenti jedan drugom2 poduzetnik mo*e pitati vlasnika ili menad*era tog preduze)a da mu ustupipodatke o svojoj prodaji i pro"odima2 ak i ako je vlasnik ili menad*er spreman razgovarati samo o okvirnim iznosima.Jo' jedan nain za dobivanje podataka o slinim firmama je promatranje i dosta "odanja.Sveobu"vatna finansijska privla(nost predlo*enog poduzetni(kog podu"vataveliki broj drugi" faktora je povezan saprocjenom finansijske privlanosti predlo*enog poduzetnikog podu"vata. 3ve procjene se temelje prvenstveno napredvienom nivou prodaje i stopi povrata novog preduze)a. 9 fazi analize izvodljivosti projicirani povrat temelji sesamo na na'em zdravom razumu i instinktu. +recizniju procjenu mogu)e je dobiti kroz projicirane finansijske izvje'tajeukljuuju)i projicirani gotovinski tok2 bilans stanja i uspje"a za period od jedne do tri godine.

21. :az*ozi za pisanje pos*ovno/ p*ana?&va osnovna razloga za pisanje poslovnog plana su interni (prvi je da je biznis plan interni dokument koji poma*erealizaciji biznisa. #o bi trebalo uvjeriti itaoca da je ta biznis ideja uvjerljiva i da ta avantura pone eksploatisati tuideju u bliskoj budu)nosti i eksterni (biznis plan je ekterni dokument. 3n predstavlja instrumen za mlae firme daprezentiraju potencijalnim ulagaima2 dobavljaima2 poslovnim partnerima kako )e funkcionisati nji"ov biznis na nainda se ostvare planirani ciljevi poslovanja

22. 0je%ni!e za pisanje pos*ovno/ p*ana?Struktura poslovnog plana K da bi ostavio najbolji utisak2 poslovni plan trevao bi slijediti tradicionalnu strukturu2 aukoliko neki poduzetnici zele da iskazu svoju kreativnost u svemu sto rade2 odstupajuci od tradicionalne struktureposlovnog plana2 to je uglavnom pogresno.

Sadrzaj poslovnog plana/trebao bi davati jasne i precizne informacije o vaznim aspektima predlozenog novog poslovnogpodu"vata. :ora biti dovoljno dug da citaocu pruzi neop"ode informacije ali i dovoljno kratak da zadrzi interes citaoca(8?/=C str. ,ada se zavrsi poslovni plan prvo ga treba pregledati radi pravopisa2 gramatike2 kao i uvjeriti se da nisuizostavljene neke vazne informacije.Stil ili format poslovnog plana/sam izgled plana mora biti pazljivo osmisljen2 mora izgledati precizno ali ne davati utisakda je mnogo novca utroseno u njegovu izradu. Ne treba pretjerivati niti sa uvezivanjem (dovoljno je obicno spiralnouvezivanje a sto se tice fonta ne treba mijenjati velicinu fonta2 boju isl.+ostoje = vrste poslovni" planova$ S6-#4 (;C/;? str najbolji je za nove podu"vate u ranim fazama razvoja da ispitareakciju kako bi utvrdio da li su ulagaci zainteresovani za ideju% +3#+9N4 (8?/=? str najbolji je za nove podu"vatekoji su na tom stepenu da trebaju finansiranje i 3+-R6M43N4 (>C/;CC str2 namijenjen primarno za unutrasnjupubliku2 najbolji je kao alat za stvaranje seme za nove poslovne podu"vate.

23. @on!ept pos*ovno/ p*ana7 opis kopanije?lavni dio poslovnog plana pocinje opisom kompanije i on pokazuje citaocu da osoba koja je pisala plan zna kako daprovede ideju u posao. Sto se tice dijela o "istoriji firme2 on bi trebao biti kratak2 ali ipak treba objasniti odakle dolaziideja za osnivanje kompanije. 4zjava o misiji definise zasto kompanija postoji kao i ono cemu kompanija tezi2 onademonstrira da je vas poslovni plan fokusiran i da mozete artikulisati njegovu svr"u jasno i precizno. +ozicija proizvodaili usluge je kako je on predstavljen u odnosu na svoje rivale. +rekretnica je znacajan ili dogadjaj vrijedan spomena.+osljednja stavka koju bi preduzece trebalo pomenuti u ovom dijelu je da li ima kakva kljucna partnerstva koja susastavni dio posla.

24. @on!ept pos*ovno/ p*ana7 >na*iza p%iv%edne /%aneA#%,ina ana*izaA a%ketinki p*an?>na*iza p%iv%edne /%aneK ovaj dio bi trebao poceti opisivanjem privredne grane u koju ce posao uci u smislu njenevelicine2 stope rasta i predvidjanja prodaje. Struktura privredne grane odnosi se na to kako je koncentrisana ilifragmentirana ta grana. #rendovi privredne grane se takodje trebaju razmotriti2 a to ukljucuje i trendove okruzenja iposlovne trendove. 3vo je najvazniji dio alize privredne grane2 jer cesto pruza temelj za novu poslovnu ideju uprivrednoj grani. 3va analiza bi se trebala zakljuciti sa sazetom izjavom @asi" uvjerenja u vezi dugorocni" izgleda zatu privrednu granu.#rzisna analiza K dijeli privrednu granu na segmente i zaustavlja se na specificnom segmentu (ciljnom trzistu. +rvizadatak je da se segmentira ciljno trziste na koje ce se fokusirati putem segmentacije trzista (geografski2demografske varijable itd. 6naliza konkurencije bi trebala biti ukljucena% to pomaze firmi da razumije polozaje svoji"glavni" konkurenata.:arketinski plan K fokusira se na tome kako ce preduzece promovirati i prodati svoj proizvod ili usluge. Nije moguceukljuciti markerinski plan sa svim karakteristikama u >/? stranica ali trebalo bi istaci najvaznije tacke sto je boljemoguce. :arketinska strategija firme odnosi se na njen ukupni pristup marketingu svoji" proizvoda i usluga.

2". @on!ept pos*ovno/ p*ana7 enad,ent ti i st%uktu%a kopanijeA ope%a!ioni p*an?:enadzmentski tim i struktura kompanije je kriticni dio poslovnog plana. :enadzmentski tim nove firme se uglavnomsastoji od jednog osnivaca ili vise nji" i kljucnog menadzmentskog osoblja. ,ratak profil svakog clana bi trebao biti


8/35

predstavljen i to$ naziv pozicije2 duznosti i odgovornosti pozicije2 pret"odna privredna grana i iskustvo2 pret"odniuspjesi2 obrazovanje. 6ko novoosnovano preduzece ima upravni i5ili savjetodavni odbor nji"ove kvalifikacije i uloge bitrebale biti objasnjenje. 9pravni odbor je skup pojedinaca koje su pdabrali korporacijski dionicari kako bi nadgledalimenadzment firme. Savjetodavni odbor je skup strucnjaka od koje menadzment firme trazi da im pruzaju stalnosavjetovanje. avrsni dio ove oblasti je to da se treba istaci kako je kompanija trenutno struktuisana. 3rganizacionidijagram je graficko predstavljanje na koji su nacin autoritet i odgovornost rasporedjeni unutar kompanije.3peracioni plan istice kako ce se upravljati @asim preduzecem i kako ce @as proizvod ili usluga biti proizvedena.Najbolje je da ovaj dio bude kratak i jasan. +rvo treba navesti pitanja koja su od presudne vaznosti2 a onda dati okvirza razmatranje u smislu podjele na aktivnosti iza scene (odabir osoblja2 prirucnik za upravljanje2 odnosi sa

dobavljacima2 planovi u slucaju nuzde isl i onoga sto kupac vidi ili dozivljava (putovanja clanova2 radno vrijeme2 pomocosoblja2 isl. atim treba sadrzavati geografsku lokaciju2 te opis objekta i opreme firme.

2. @on!ept pos*ovno/ p*ana7 9izajn p%oizvoda $i*i us*u/e' i %azvojni p*anA=inansijska p%edviBanaj?&izajn proizvoda i razvojni plan/ako se razvija potpuno novi proizvod ili usluga u poslovni plan treba ukljuciti statusrazvojni" napora ulagaca2 a osim toga mora sadrzati i pouzdan plan za napredovanje proizvodnje proizvoda. +rvo trebaopisati trenutnu fazu razvoja2 zatim objasniti kako ce prototip biti proizveden. @irtuelni prototip takodje dolazi uobzir2 tj kompjuterski generisana trodimenzionalna slika ideje. #akodje traba ukljuciti i dio 4zazovi i rizici bi trebaobiti ukljucen i otkriti sve glavne ocekivane dizajnerske i razvojne izazove i rizike koji se mogu plasirati u plasiranjuproizvoda ili usluge na trziste. avrsni dio bi trebao opisivati patente2 zastitni znak2 autorska prava ili trgovinseketajne.0inansijska predvidjanja/#o je zavrsni dio poslovnog plana% prva stvar koju treba ukljuciti je izvjestaj o izvorima i

upotrebi sredstava (tacno koliko novca firmi treba% zatim probni bilans (objasnjenje najvazniji" pretpostavki nakojima su zasnovani vasi finansijski izvjestaji. +roinicirajuci (pro forma finansijski izvjestaji su sr* finansijskog dijelaposlovnog plana2 ukljucuju bilans uspje"a2 bilans stanja i izvjestaj o neto gotovinskim tokovima. :nogi autori poslovnogplana interpretiraju ili nalaze smisao za istorijske ili pro forma finansijske izvjestaje kroz analizu finansijski"pokazatelja.

2. )%ezenta!ija pos*ovno/ p*ana u*a/aia?6ko poslovni plan izaziva interes potencijalnog ulagaa sljede)i korak je posjeta ulagau i osobno predstavljanje plana.9laga obino *eli susret sa osnivaima firme. bog toga 'to ulaga u konanici finansira samo nekoliko podu"vataosnivai nove firme bi trebali 'to je mogu)e bolje prezentirati svoj poslovni plan i impresionirati ulagaa. +rvi sastanaksa ulagaem je generalno veoma kratak2 oko jednog sata.+rvo se treba pripremiti skup +oer+oint prikaza koji ceispuniti vrijeme dozvoljeno za ovaj dio sastanka. ,ao prvo2 moraju se pratiti usluge% npr ako ulagac kaze kazepoduzetniku da ima ; sat i da taj ; " se treba podijeliti =C min na prezentaciju a =C min na pitanja i odgovore2 ondaprezentacija ne treba trajati duze od =C min2 a sve to treba biti dobro uvjezbano. #akodje2 vazno je da poduzetnikdodje na vrijeme na sastanak. 6ko je ulaga impresioniran i *eli da sazna vi'e o preduze)u predstavljai )e biti pozvanina drugi sastanak da se upoznaju sa ulagaima i njegovim partnerima.

2. >na*iza t%endova u p%iv%ednoj /%ani?&va najvaznija trenda na koje se treba fokusirati su trendovi okruzenja i poslovni trendov.#rendovi okruzenja/ snaga jedne privredne grane se cesto smanjuje i povecava ne toliko zbog sposobnostimenadzmenta firmi u datoj privrednoj grani nego zbog promjene trendova u okruzenju u korist ili na stetu proizvodakoje firme unutar te grane prodaju. -konomski trendovi2 drustveni trendovi2 te"noloski napreci2 te politicke i zakonskepromjene najvazniji su trendovi okruzenja na koje poduzetnik treba obratiti paznju. Neke privredne grane prou krozperiode slabog ili nepostoje)eg rasta da bi nakon toga pro'le kroz period naglog rasta i popularnosti esto kao rezultattoga 'to su postoje)e firme i5ili novi poduzetnici s"vatili da se trend u okru*enju okrenuo u nji"ovu korist. +oznavanjetrendova okru*enja mo*e pomo)i novoosnovanim preduze)ima da bolje razumiju privredne grane u kojima planirajuposlovati 'to im mo*e pomo)i da razviju uspje'niju firmu. @a*no je navesti i druge trendove koji utiu na privrednugranu2 a sami po sebi nisu trendovi okru*enja. 0irme u nekim privrednim granama imaju dosta koristi od pove)anemogu)nosti za ustupanje odreeni" procesa kao 'to su proizvodnja ili uslu*ne funkcije kompanijama u zemljama sani*im tro'kovima radne snage2 dok kompanije u nekim drugim privrednim granama to nisu u mogu)nosti. ,ompanije unekim privrednim granama su u mogu)nosti postaviti nabavku ili uslu*ne funkcije na internet i tako znatno smanjitisvoje tro'kove2 dok firme u drugim privrednim granama nisu u mogu)nosti to iskoristiti.

2. ode* pet sna/a konku%entnosti7)%ijetnja od supstitutaA p%ijetnja od u*aza novih konku%enata?+rijetnja od supstituta/privredne grane su vise privlacne ako je opasnost od zamjene mala. #o znaci da proizvodi ili

usluge drugi" privredni" grana ne mogu lako biti zamijenjenje za robe ili usluge u primarnoj grani kompanije. ,adapostoje zamjene za proizvod koje su veoma sline tom proizvodu2 onda je profitabilnost grane pod pritiskom zato 'tokupci mogu odabrati da ne kupe odreeni proizvod ukoliko je njegova cijena previ'e visoka. &o koje mjere supstitucija


9/35

ogranicava profitabilnost grane zavisi od sklonosti kupaca da zamijene prooizvod5uslugu za alternative. ,ako bi smanjilivjerovatno)u zamjene firme esto nude dodatne proizvode.+rijetnja od ulaza novi" konkurenata/ privlacnost privredne grane je mnogo veca kada je prijatnja od novi" konkurenatamala. 3vo znaci da konkurenti ne mogu lako uci u datu granu kako bi kopirali rad vec postojeci" firmi. +ostoji mnogonaina na koje firme mogu ograniiti ulaz novi" konkurenata. 3ve te"nike se zovu ulazne barijere. 9lazna barijera jestanje koje uslovljava veoma karakteristian nain na koji firma mo*e u)i u datu privrednu granu. Oest glavni" izvoraulazni" barijera$-konomija obima (novim firmama je veoma te'ko u)i u privredne grane koje karakteri'u velike ekonomije obima2 osimako nove firme nisu spremne pri"vatiti nepogodnosti u odnosu na tro'kove. -konomija obima se desi kada masovna

proizvodnja rezultira manjim prosjenim tro'kovima2&iferenciranje proizvoda (!ez velikog ulaganja u reklamiranje veoma je te'ko u)i u privredne grane u kojima suuglavnom firme sa veoma jakim brendovima2,apitalna ulaganja (+otreba za velikim kapitalnim ulaganjima za ulazak u granu je jo' jedna ulazna barijera2+rednosti u tro'kovima nezavisno od veliine (-tablirani konkurenti mogu imati tro'kovne prednosti koje nisu vezaneza veliinu firme a koje nisu dostupne novim firmama. Naje')e su ove prednosti vezane za "istorijat firme2+ristup kanalima distribucije (esto je veoma te'ko u)i u distributivne kanala. 3vo je posebno nagla'eno na tr*i'tima savelikim brojem subjekata kao 'to su lokalne samoposluge@lada i zakonske barijere (u privrednim granama sa fokusom na nauku2 kao 'to su biote"nologija i softveri2 patenti2za'titni znaci i autorska prava predstavljaju veliku ulaznu barijeru. +rivredne grane poput emitiranja radio i tv signala2ili bankarstva moraju dobiti dozvolu za rad od javni" vlastiNetradicionalne ulazne barijere

Za sta%t/up preduze)a je izuzetno te'ko postaviti skupe ulazne barijere poput ekonomije obima2 jer uglavnom nemajudovoljno novca.0ta%t&uppreduze)a se trebaju osloniti na netradicionalne ulazne barijere kako bi obes"rabrila nova preduze)a da uPuu granu2 kao 'to je formiranje vr"unskog menad*ment tima 'to bi ostala preduze)a te'ko mogla kopiratiNetradicionalne ulazne barijere su$ Snaga menad*mentskog tima2 prednost prvog na tr*i'tu2 predanostmenad*mentskog tima i zaposleni"2 jedinstveni poslovni modeli2 naziv internet domene i pronalazak novog pristupaprivrednoj grani i provoenje ideje na zavidan nain.

36. ode* pet sna/a konku%entnosti7 0upa%nitvo eBu postojei (i%aaA )%e/ova%aka sna/adobav*jaaA p%e/ova%aka sna/a kup!a?Suparni'tvo meu postoje)im preduze)ima9 ve)ini privredni" grana2 osnovna determinanta profitabilnosti je nivokonkurencije meu postoje)im preduze)ima. Neke privredne grane karakteri'e izuzetna konkurencija do mjere da secijene postavljaju ispod nivoa tro'kova2 te tada ve)ina preduze)a u toj privrednoj grani ostvaruje gubitke. 9 drugim2pak2 privrednim granama2 konkurencija ima slabiji intezitet2 a cjenovna konkurencija je ograniena. +ostoje etiriglavna faktora koja odreuju prirodu i intenzitet suparni'tva meu postoje)im firmama u datoj privrednoj grani$!roj i ujednaenost konkurenata ('to je vi'e konkurenata to su ve)e 'anse da )e jedan ili vi'e sni*avati cijenu da bipridobili kupce. Sni*enje cijena stvara probleme u cijeloj privrednoj grani2 i e')e se de'ava kada su svi konkurenti udatoj grani sline veliine i kada ne postoji dominantna firma na tr*i'tuNivo razlikovanja meu proizvodima (nivo do kojeg se proizvodi razlikuju meu proizvoaima mo*e uticti nasuparni'tvo unutar graneNivo rasta u privrednoj grani (konkurencija meu firmama u privrednoj grani sa niskim rastom je ve)a nego u granamasa visokim i brzim rastom. rane sa niskim rastom kao 'to je to sluaj sa osiguranjem2 moraju se boriti za tr*i'ni udio2'to i" mo*e navesti ili da snize cijene ili da pove)aju kvalitet svoji" usluga. 9 privrednim granama sa brzim rastom imadovoljno kupaca da se zadovolji kapacitet ve)ine firmi2 'to smanjuje mogu)nost za sni*enje cijenaNivo fiksni" tro'kova (firme sa visokim fiksnim tro'kovima moraju prodati ve)u koliinu svoji" proizvoda nego firme saniskim fiksnim tro'kovima. ,ada se doe do take pokri)a svaki novi proizvod doprinosi pozitivnom finansijskomrezultatu. 0irme sa visokim fiksnim tro'kovima nastoje ispuniti svoj kapacitet i ovakvo pona'anje mo*e dovesti dosni*enja cijena

+regovara(ka mo) dobavlja(a+rivredna grana je privlanija 'to je pregovaraka mo) dobavljaa manja. &obavljaimogu smanjiti profitabilnost grane koju opslu*uju putem povi'enja cijena ili smanjenjem kvaliteta komponenti kojedostavljaju. 9koliko dobavlja umanji kvalitetu komponenti koje dostavlja2 onda )e i kvalitet zavr'nog proizvoda bitioslabljen te )e proizvoa morati sniziti svoju cijenu. 9koliko su dobavljai sna*niji od firmi kojima dostavljaju svojeproizvode profitabilnost grane )e se smanjivati. Nekoliko faktora utie na sposobnost dobavljaa da izvr'e pritisak nakupce i tako smanje profitabilnost grane koju opslu*uju$

,oncentracija dobavljaa (kada postoji samo nekoliko dobavljaa kljunog proizvoda velikom broju kupava ondadobavlja ima prednost#ro'kovi promjene (tro'kovi promjene su fiksni tro'kovi koje kupac snosi kada promijeni dobavljae. 9koliko su ovitro'kovi visoki2 kupac )e biti manje spreman da promijeni dobavljae


10/35

+rivlanost supstituta (dobavljaeva snaga je ve)a 'to je manje privlani" supstituta za proizvode i usluge kojedobavlja nudi+rijetnja integracije dobavljaa i privrednu granu kupca (snaga dobavljaa je ve)a ukoliko postoji ozbiljna prilika dadobavlja ue u privrednu granu kupca

+regovara(ka mo) kupacaprivredna grana je privlanija 'to je pregovaraka snaga kupca manja. ,upci mogu smanjitiprofitabilnost privredne gran u kojoj kupuju kada ponu da tra*e ni*e cijene ili pove)anje kvaliteta. Nekoliko faktorautie na sposobnost kupaca da izvr'e pritisak na dobavljaa i smanje profitabilnost privredni" grana od koji" kupuju$,oncentracija kupaca (ukoliko su kupci koncentrisani2 drugim rijeima ako postoji samo nekoliko veliki" kupaca koji

kupuju od velikog broja dobavljaa onda kupci mogu vr'iti pritisak na dobavljae da snize cijene i na taj nain utiu naprofitabilnost privredne grane u kojoj kupuju#ro'kovi kupaca ('to je kupcu proizvod va*niji to je kupac osjetljiviji na cijenu koju pla)a za taj proizvodNivo standardizacije dobavljaevi" proizvoda (razliitost dobavljaevi" proizvoda u odnosu na konkurenciju takoerutie na pregovaraku snagu kupca+rijetnja integracije kupca u privrednu granu dobavljaa (snaga kupca je ve)a ukoliko postoji realna mogu)nost dakupac ue u privrednu granu dobavljaa

31. C%ijednost pet sna/a konku%entnosti?:odel ? snaga ne samo da je koristan firmi da razumije dinamiku unutar date privredne grane nego mo*e biti od koristii na sljede)a 8 naina$ da pomogne firmi da odredi da li da ue u odreenu privrednu granu ili ne2 i da li mo*e zauzeti

privlaniju poziciju u toj grani. :odel ? snaga mo*emo koristiti za procjenu privlanosti date privredne grane ilispecifine pozicije u datoj grani tako 'to )emo procijeniti koliko svaka od snaga prijeti profitabilnosti grane. 3vaanaliza privlanosti privredne grane bi trebala biti mnogo detaljnija od analize izvodljivosti. &rugi nain na koji firmamo*e primijeniti model ? snaga da bi procijenila da li bi trebala u)i u datu privrednu granu je upotrebom modela koji sekoristi za pronala*enje odgovora na nekoliko kljuni pitanja. Na taj nain novi podu"vat mo*e analizirati kritine ciljevekoje )e mo*da biti neop"odno ispuniti za uspje" u datoj privrednoj grani (pitanje ;. da li je ova privredna grana realnomjesto za ulazak ne'ag podu"vata K odgovor mo*emo dobiti analizom sveobu"vatne analize privlanosti i procjenom dalije vrijeme pogodno +itanje 8. u sluaju da uemu u datu privrednu granu mo*e li na'a firma u odnosu na ostale2 boljereagovati2 tj izbje)i ili smanjiti efekat snaga koje utiu na profitabilnost grane/nova firma mo*e u)i na tr*i'te sanovim brendom inovativnim idejama i menad*mentom svjetskog kalibra te biti uspje'nija od ostali" firmi +itanje =.postoji li jedinstvena pozicija u datoj privrednoj grani gdje se snage koje smanjuju profitabilnost mogu izbje)i ili sumanje izra*ene +itanje >. postoji li superiorniji poslovni model kojeg bi postoje)e firme te'ko kopirale/imajte na umuda model ? snaga prikazuje realan pregled privredne grane2 'to nu*no ne mora biti i nain na koji )e novi podu"vatpristupiti.

32. C%ste p%iv%ednih /%ana i o/unost koje nude?1 Nove privredne grane/su grane u kojo se standardne pocedure tek trebaju razviti. 0irma koja pokrene razvoj ilipruzima vodstvo nove privredne grane esto stie prednost prvenstva. +rednost prvenstva je ponekad prednost kojustekne prva va*na kompanija koja ue na novo tr*i'te a koja je nepremostiva za druge kompanije.1 0ragmentirane privredne grane/susu grane koje karakteri'e veliki broj firmi jednake veliine. +rimarna mogu)nost zanovoosnovana preduze)a u fragmentiranoj grani je u konsolidaciji grane i na taj nain uspostavljanje vode)e pozicije ugrani. Naje')i nain da se navedeno postigne je kroz strategiju geografskog skupljanja2 gdje jedna firma poinjekupovati sline firme u raznim geografskim podrujima.1 rele privredne grane/su grane koje imaju slab ili nikakav porast u potra*nji2 imaju veliki broj ponovni" klijenata iimaju ogranienu inovaciju proizvoda. Sa vremena na vrijeme poduzetnici uvode inovacije novi" proizvoda u zrele granei iznenade postoje)e firme koje misle da u nji"ovim privrednim granama ni'ta novo nije mogu)e.1 3padaju)e privredne grane/su grane koje bilje*e pad potra*nje kao 'to je sluaj sa maloprodajnom foto privrednomgranom. #ipino2 poduzetnici izbjegavaju opadaju)e privredne grane zato 'to kompanije u takvoj grani ne odgovarajuopisu atraktivnog podu"vata.1 lobalne privredne grane/su grane koje bilje*e visok nivo meunarodnog prometa. :noga novoosnovana preduze)a uuu globalne privredne grane i od prvog dana poku'avaju dobiti naklonost meunarodni" a ne samo doma)i" tr*i'ta. &vijenaje')e strategije koje firme koriste u globalnoj privrednoj grani su vi'e/doma)a i globalna strategija. 0irme kojekoriste multi/nacionalnu strategiju se bore za tr*i'ni dio u svakoj dr*avi posebno i prilagoavaju svoje proizvodepotrebama lokalnog tr*i'ta. 0irme sa globalnom strategijom pristupaju svim inostranim tr*i'tima na isti nain. 4zborjedne ili druge strategije zavisi od slinosti potreba kupaca na pojedinanim tr*i'tima. lobalna strategija je

povoljnija zato 'to je mnogo ekonominije prodati isti proizvod na mnogim tr*i'tima.33. 5denti(i!i%anje konku%enata?


11/35

+rvi korak u analizi konkurencije je ustanoviti ko su konkurenti firme 'to je mnogo te*e uraditi nego 'to se ini. Nekefirme prodaju proizvode koje spadaju u vi'e privredni" grana. 6naliza konkurenata poma*e firmi da s"vati pozicijusvoji" glavni" konkurenata i prilika koje bi joj obezbjedile prednost nad konkurencijom u jednoj ili vi'e oblasti. +rvikorak u analizi konkurencije je da se odredi ko su direktni2 indirektni i budu)i konkurenti.9i%ektni konku%enti(0irme koje nude identicne ili slicne proizvode onima koje nudi firma koja sprovodi analizu. 3vikonkurenti su najva*niji jer ciljaju na iste kupce. Nova firma se suoava sa izazovom osvajanja odani" kupaca svojenajjae konkurencije2 'to je te'ko ostvariti ak i kada nova firma nudi bolji proizvod5ndi%ektni konku%enti (0irme koje nude zamjenske proizvode proizvodima firme koja vodi analizu. ,onkurentskiproizvodi su takoer bitni zato 'to ciljaju na istu potrebu koju ispunjava proizvod firme


12/35

:reza partnerstava (dobavljaci2 partneri2 drugi kljucni odnosi3dnos prema kupcima (ciljni kupci2 ispunjenje i podrske2 cjenovna struktura9koliko jedna od ove etiri komponente u poslovnom modelu poetnike firme nije dobro oblikovana cijeli poslovnimodel bi mogao propasti.

3. #ee*jna st%ate/ija kao koponenta pos*ovno/ ode*a?+rva komponenta poslovnog modela je temeljna strategija koja opisuje na koji nain se kompanija takmii u poreenjusa svojim konkurentima. 4zjava o misiji firme2 obim proizvoda5tr*i'ta i osnova za diferencijaciju su primarni elementitemeljne strategije.

4zjava o misiji opisuje za'to firma postoji i 'ta bi njen poslovni model trebao ostvariti. !itno je da misija firme ne budesuvi'e usko definisana2 jer bi poslovni model koji bi u tom sluaju nastao2 bio previ'e specijaliziran i ne bi trpiopromjene.&omet proizvoda5tr*i'takompanije defini'e proizvode i tr*i'ta na koja )e se ona koncentrisati. +rvo2 izbor proizvodaima veliki uticaj na poslovni model firme. #r*i'ta na koja se kompanija fokusira su takoer bitan elemenat njenetemeljne strategije. Nova preduze)a trebaju biti posebno pa*ljiva i ne 'iriti se na tr*i'ta i proizvode koji prevazilazenji"ove kapacitete.3snove za diferencijacijuva*no je da se novo preduze)e razlikuje od svoji" konkurenata po neemu 'to je va*nonjegovim kupcima i 'to nije lako imitirati. 6ko se proizvodi ili usluge nove firme ne razliku od konkurentski" za'to bi i"iko probao. 0irme obino odaberu jednu od dvije op'te strategije da bi zauzele pogodno mjesto na tr*i'tu. 0irme kojese odlue za strategiju cjenovnog vodstva te*e da u odnosu na konkurente imaju najni*e cijene u privrednoj grani iobino privlae kupce nude)i im niske ako ne i najni*e cijene svoji" proizvoda. 0irme koje odaberu strategiju

diferenciranja se takmie na bazi ponude jedinstveni" ili drugaiji" proizvoda u smislu kvaliteta uslugepravovremenosti ili neke druge dimenzije koja je va*na za kupce. Novim preduze)ima je te'ko da koriste strategijucjenovnog vodstva jer ona obino za"tjeva postojanje ekonomije obima a za njen razvoj treba vremena. Strategijakoju firma odabere mnogo utie na njen poslovni model. Strategija cjenovnog vodstva za"tjeva poslovni model koji sefokusira na efikasnost2 minimiziranje tro'kova i velike koliine. ,ao rezultat2 objekti ovi" firmi obino nisu posebnoureeni budu)i da je naglasak na sni*en ju tro'kova a na na komforu. Strategija diferencijacije za"tjeva poslovni modelkoji se fokusira na razvoj proizvoda ili usluge koji su jedinstveni po neemu bitnom za ciljne kupce i koji nala*u visokucijenu.

3. 0t%ateki %esu%si kao koponente pos*ovno/ ode*a?0irma ne)e biti u mogu)nosti implementirati strategiju bez odgovaraju)i" resursa2 'to znai da resursi firme znaajnoutiu na to kako se njen poslovni model koristi. a novi podu"vat2 njegovi strate'ki resursi mogu prvobitno bitiogranieni na kompetencije njegovi" osnivaa2 prilike koje su oni identifikovali2 i jedinstven nain na koji planirajuopslu*ivati tr*i'te. &va najva*nija strate'ka resursa su$ ,ljune kompetencije preduze)a i Strate'ke prednost.,lju(na kompetencija je sredstvo ili sposobnost koja slu*i kao izvor konkurentske prednosti firme. #o je jedinstvenavje'tina ili sposobnost koju kupac primijeti i koju je te'ko opona'ati. ,ljuna kompetencija firme odreuje gdje onastvara najve)u vrijednost. 9 razlikovanju svoji" kljuni" kompetencija firma treba identifikovati vje'tine koje ima2 akoje su jedinstvene2 dragocjene kupcima2 te'ke za opona'anje i primljenljive i u novim preduze)ima. ,ljunekompetencije firme su va*ne kako kratkorono tako i dugorono. ,ratkorono2 klune kompetencije kompanije su tekoje joj omogu)avaju da se razlikuje od konkurencije i da stvori jedinstvenu vrijednost. &ugorono2 kljunekompetencije je va*no imati zbog rasta i ostvarivanja jaki" pozicija na prate)im tr*i'tima. +roces prilagoavanjakljuni" kompetencija kompanije da iskori'tava nove prilike se zove resusrna poluga.Strate'ke prednostisu bilo 'ta rijetko i vrijedno 'to firma posjeduje. #o ukljuuje pogone i opremu2 lokacije2 brend2patente2 podatke o kupcu2 visoko kvalifikovano osoblje i razliita partnerstva. +osebno vrijedna strate'ka prednost jenjen brend. ,ompanije poku'avaju kombinovati svoje kljune kompetencije i strate'ke prednosti kako bi postigleodr*ivu konkurentsku prednost. #o je faktor na kojeg ulagai obra)aju osobitu pa*nju pri procjeni firme. 3dr*ivakonkurentska prednsot se posti*e primjenom strategija stvaranja vrijednosti koja je jedinstvena i koju je te'koopona'ati. #akva vrsta prednosti se posti*e kada firma ima strate'ke resurse i sposobnost da i" koristi na nain koji jejedinstven i koji stvara vrijednost za ciljnu grupu potro'aa.

46. %e,a pa%tne%stva kao koponenta pos*ovno/ ode*a?:re*a partnerstva firme je tre)a komponenta poslovnog modela. Nova preduze)a2 naroito2 nemaju resurse zaobavljanje svi" zadataka neop"odni" za funkcionisanje nji"ovog preduze)a2 pa se oslanjaju na partnere da odigrajukljune uloge. 9 ve)ini sluajeva2 firma ne *eli sve da obavlja sama2 jer ve)ina zadataka koje je potrebno obaviti da bise stvorio proizvod ili usluga ne spada u kljune konkuretnske prednosti kompanije. Jedna stvar na kojoj firme esto

moraju raditi2 posebno ako su u svojoj poetnoj fazi2 jest ubjeivanje drugi" firmi da sa njima sarauju. +artnerstvosa firmom koja je u svojoj poetnikoj fazi je riskantno2 posebno ako je njen poslovni model nov i jo' neisproban natr*i'tu. Jedna stvar koja poma*e jest ako firma2 koja je u poetnoj fazi2 ima poslovni model koji oplemenjuje ipartnera a ne samo nju. :re*a partnerstva firme ukljuuje dobavljae i ostale partnere.


13/35

&obavlja( je kompanija koja neku drugu kompaniju snadbijeva dijelovima ili uslugama.


14/35

9spostavljanje kodeksa pona'anjaK ,odeks pona'anja (ili etiki kodeks je formalna izjava vrijednosti organizacije oodreenim etikim i dru'tvenim pitanjima-tiki trening programi ue zaposlene kako da udovolje tipu etike dileme koja se javlja na poslu. 9kljuuje igre uulogama2 gdje su uposlenici suoeni sa raznim etikim problemi ma i sa tim da misle brzo o tome kako da i" rije'e.

43. Odabi% advokata za (i%u?+rilikom razvijanja poslovnog podu"vata za poduzetnika je iznimno va*no da odabere advokata 'to je ranije mogu)e.4znimno je va*no da je advokat upoznat sa problemima poetnikog podu"vata i da je ranije vodio poduzetnike krozovaj proces. Nije pametan potez izabrati advokata samo zato 'to vam je prijatelj i jer ste bili zadovoljnu nainom na

koji je primio va'u preporuku. a pitanja koja se bave za'titom intelektualnog vlasni'tva neop"odno je anga*ovatiadvokata koji se specijalizovao na ovom polju. +oduzetnici se esto protive tro'ku anga*ovanja advokata2 kadapostojimnogo knjiga2 eb stranica i drugi" izvora koji im mogu pomo)i da naslove pravna pitanja na svoj nain. :eutim2ove alternative bi trebalo birati sa ekstremnom pa*njom. :nogi advokati prepoznaju da poetnikim podu"vatimanedostaje gotovine i razradit )e plan pla)anja na rate ili na drugi nain isplate kako bi pomogli firmi da dobije potrebnupravnu mo)2 a da pri tome ne ostane bez gotovine. +ostoje takoer naini za poduzetnike da u'tede na pravnim"onorarima i da pove)aju korist od nji"ovog odnosa sa advokatom. Naini da poduzetnici ostvare ovakve dvojne ciljevesu$

rupi'ite zajedno pravne stvari K obino je jeftinije da konsultirate advokata o nekoliko stvari u isto vrijeme2nego da ugovorit nekoliko odvojeni" sastanaka

+onudite da asistirate advokatu K postoje odlini dostupni izvori koji poma*u poduzetnicima da se upoznaju sapravnim stvarima. +oduzetnik mo*e pomo)i advokatu da u'tedi na vremenu tako 'to )e napisati prvi" nekoliko

stranica osnivakog ugovora ili tako 'to )e pomo)i u prikupljanju dokumentacije potrebne za rje'avanjepravnog pitanja

+itajte svog advokata da se pridru*i va'em savjetodavnom odboru ,oristite neadvokatske strunjake K oni mogu izvesti neke zadatke za mnogo manji "onorar nego 'to bi to

advokat naplatioJedna stvar na koju poduzetnici treaju paziti jeste davanje previ'e kontrole advokatu. 6dvokat se treba tra*iti i trebase oslanjati na njega za pravne savjete2 meutim glavne odluke koje se tiu kompanije bi trebali donijeti poduzetnici.

44. 5zbje/avanje p%avnih spo%ova?@e)ina pravni" sporova su rezultat nesporazuma2 aljkavosti ili jednostavno nepoznavanja zakona. 9mjes'anost u pravnesporove je ne'to 'to bi poduzetnik trebao izbjegavati. @a*no je u ranoj fazi nove kompanije uspostaviti postupke iprocedure da bi se pomoglo izbjegavanju pravni" sporova. +ravni neuspjesi2 posebno ako su pra)eni gre'kamarukovodstva mogu biti veoma 'tetni za novu kompaniju. +ostoji nekoliko koraka koje poduzetnik mo*e poduzeti daizbjegne pravne sporove i komplikacije$

4spunite sve ugovorne obaveze K va*no je ispuniti sve ugovorne obaveze na vrijeme. #o ukljuuje pla)anjetrgovaca2 ugovoraa i zaposlenika kako je dogovoreno i dostavljanje dobra ili usluga kako je obe)ano. 6ko seobaveze ne mo*e izvr'iti na vrijeme2 problem bi trebalo proslijediti pogoenim stranama 'to je prije mogu)e.

4zbjegavajte manjak kapitala K ako novoj kompaniji oajniki treba novac2 vjerovatno je da )e do*ivjetifinansijske probleme koji )e voditi do pravnog spora. Nova kompanija bi trebala sakupiti novac koji joj j jepotreban da efektivno vodi posao ili bi trebala zaustaviti svoj rast da sauva gotovinu

Stavite sve na papir K mnogi poslovni sporovi se javljaju zbog nedostatka pisanog ugovora ili zato 'to slabopripremljeni pisani ugovori ne predviaju potencijalna sporna podruja. 4ako poduzetnici dolaze u isku'enje dapoka*u svojim partnerima ili zaposlenicima da im se vjeruje2 odbacuju)i potrebu za pisanim ugovorom2 ovajpristup je obino gre'ka. Sporove je mnogo lak'e rije'iti ako su prava i obaveze ukljueni" strana regulisanapisanim ugovorom. +ostoje dva va*na pisana ugovora koje ve)ina firmi za"tjeva od svoji" zaposlenika dapotpi'u. 9govor o tajnosti ve*e zaposlenika ili drugu stranku da ne otkrivaju firmine poslovne tajne. 9govor ospreavanju konkurencije spreava pojedinca da se takmii protiv biv'eg poslodavca odreeni period vremena.

+ostavite standarde / organizacija bi takoer trebala postaviti standard koji )e upravljati pona'anjemzaposlenika osim onog 'to mo*e biti iskazano kodeksom pona'anja. Npr etiri naje')a podruja etiki"problema koji se de'avaju u organizaciji su etiki problem ljudski" resursa2 sukobi interesa2 povjerenje kupacai neadekvatna upotreba korporacijski" resursa.

4". 9obivanje pos*ovnih *i!en!i i dozvo*a?+oslovne licencese mogu dobiti u gradskoj pisarnici u zajednici gdje )e kompanija biti locirana. 6ko )e se preduze)emupravljati iz doma osnivaa esto je potrebna i posebna licenca. ,ada se podnosi molba za llicencu urbanistiki odjeli

obino provjeravaju da li je adresa preduze)a u podruju u kojem je dozvoljena vrsta poslovanja kojom )e sepreduze)e baviti. 6ko )e kompanija biti locirana izvan grada ili gradske ovlasti2 op)inski sud )e se baviti pitanjemlicence za rad. 6ko je kompanija vlasni'tvo jedne osobe obino se proces dobivanja dozvole za rad ovdje zaustavja. 6kokompanija ima zaposlenike ili je korporacija2 doo2 ili ogranieno partnerstvo obino joj je potrebna dr*avna poslovna


15/35

licenca kao dodatak lokalnoj. +ostoje dodatne dr*avne provizije kojima )ete se mo*da trebati povinovati. 6kozapoinjete prodajnu ili uslu*nu kompaniju trebat )ete dozvolu za prodajni porez2 koja vam omogu)ava da skupljateporez u ime dr*ave. +osebne dozvole su potrebne za prodaju alko"olni" pi)a2 lutrije2 goriva ili vatrenog oru*ja.


16/35

,orporacija podvrste Skombinira prednosti partnerstva i M korporacije. Slicna je partnerstvu po tome sto pri"odi igubuci kompanije nisu predmet dvostrukog oporezivanja. Ne placaju poreze2 ali se pri"odi i gubici prenose na vlasnike inji"ove licne povrate poreza. #akoer je slina korporaciji po tome 'to vlasnici nisu predmet line odgovornosti zapona'anje kompanije. &odatna prednost korporacije podvrste S se odnosi na porez za samozaposlenje.

4. Odabi% ob*ika pos*ovne o%/aniza!ije7 d%utvo sa o/%anieno od/ovo%nou?&ru'tvo ograniene odgovornosti (d.o.o. K je oblik poslovne organizacije koji brzo stie popularnost u S6&/u. ,onceptpotie iz Njemake a prvi put je uveden u S6& u dr*avi oming ;GHI. zajedno sa korporacijom podvrste S veoma jepopularan izbor za novoosnovane kompanije. ,ao kod partnerstva i korporacija2 profit ovakve kompanije ide preko

vlasnikovog povrata poreza i nije predmet dvostrukog oporezivanja. lavna prednost dru'tva sa ogranienomodgovorno')u je da svi partneri imaju ogranienu odgovornost. 3vo se razlikuje od op)i" i ogranieni" partnerstavagdje je barem jedan partner odgovoran za dugove partnerstva. &33 kombinira prednost ograniene odgovornosti ikorporacije sa poreznim prednostima partnerstva. +rednosti &33/a$ lanovi su odgovorni za dugove i obavezepreduze)a samo do iznosa nji"ovog ulaganja2 broj dioniara je neogranien2 &33 mo*e odbrati da podlije*e procesuoporezivnja kao samostalni vlasnik2 partnerstvo2 S korporacija... 2 zbog toga 'to profit podlije*e oporezivanju samo nadioniarskom nivou nema dvostrukog oporezivanja. Nedostaci &33/a$ osnivanja i odr*avanja dru'tva je skuplje i te*e2porezno raunovodstvo mo*e biti komplikovano2 neki od propisa vezani" za ovaj oblik poslovnog entiteta se mogurazlikovati u pojednim dr*avama2 s obzirom da su dru'tva sa ogranienom odgovorno')u relativno nova vrsta poslovnogentiteta2 ne postoji dovoljno primjera zakonske prakse dostupni" vlasnicima da bi mogli procijeniti kako bi pravi sporovimogli utjecati na nji"ov posao2 neke dr*ave name)u fran'izni porez na &33 'to je u osnovi naknada koju &33 pla)adr*avi za status ograniene odgovornosti.

"6. =inansijski !i*jevi (i%e?@e)ina poduzetniki" firmi bez obzira na to da li posluju nekoliko godina ili novoosnovane imaju > glavna finansijskacilja$ profitabilnost2 likvidnost2 efikasnost i stabilnost. Razumijevanje ovi" ciljeva firmu postavlja na ispravanfinansijski pravac i poma*e joj da pronae odgovore na pret"odno postavljena pitanja.1 +rofitabilnostK Sposobnost firme da ostvari profit.:noge novoosnovane firme nisu profitabilne tokom nji"ove prve dotre)e godine rada dok obuavaju uposlenike i stvaraju svoje brandove. :edjutim2 firma mora postati profitabilna kakobi ostala odr*iva i kako bi svojim vlasnicima obezbjedila povrat sredstava.1


17/35

operativni troskovi/ ukljuuju marketing2 administrativne tro'kove i druge tro'kove koji nisu direktno vezani zaproizvodnju proizvoda i uslugajedna od najznaajniji" stvari koju poduzetnici i menad*eri rade sa bilansima uspje"a je da usporede pokazateljetro'kova prodaje i operativni" tro'kova sa neto pri"odom od prodaje za razliite proizvode. Jedan pokazatelj koji imaizuzetnu va*nost pri procjeni bilansa uspje"a firme je bruto mar*a. !ruto mar*a jedne firme ili povrat putem prodajeizraunava se tako 'to se neto dobit podijeli sa neto pri"odom od prodaje. Rastu)a bruto mar*a znai da firma ilipobolj'ava svoju prodaju bez porasta tro'kova ili da obavlja bolju kontrolu nad tro'kovima. 3padaju)a bruto mar*aznai da kompanija gubi kontrolu nad svojim tro'kovima ili da smanjuje cijene kako bi odr*ala ili poveala prodaju.!ilans stanja je prikaz aktive i pasive te upisanog kapitala firme u jednom odredjenom trenutku.


18/35

projiciranja konstantni" finansijski" pokazatelja kojom se predviaju tro'kovi prodaje i op)i i administrativni tro'kovi2'to znai da se pretpostavlja da )e ove stavke ostati na istom postotku prodaje u budu)nosti kao 'to su bile upro'losti. +ad vrijednosti2 ostali pri"odi i nekoliko drugi" stavki koje nisu direktno vezane za prodaju prikazuju seupotrebom razumni" procjena. +rojiciraju)i bilans stanja daje firmi osje)aj kako )e njene aktivnosti utjecati na njenusposobnost da ispuni svoje kratkorone obavze i kako )e se njene finansije razvijati tokom vremena. 3n takoer mo*epokazati koliko )e novca firme biti vezano za potra*ivanja od kupaca2 zali"e i opremu.

"". 0tva%anje tia novo/ poduhvata?

Nain na koji osniva stvara tim novog podu"vara 'alje va*an signal potencijalnim ulagaima2 parterima i zaposlenim.Neki osnivai vole osje)aj kontrole i ne *ele imati partnere niti zaposliti menad*ere koji imaju vi'e iskustva od nji". Sruge strane postoje osnivai koji su svjesni svoji" nedostataka i naporno rade kako bi prona'li iskusne osobe koje bi bililan odbora nji"ovog preduze)a. Nain da impresionirate potencijalne ulagae2 partnere i zaposlenike jeste da nainite'to kvalitetniji tim. Svaki elemenat ili grupa osoba koja ini tim treba imati zajedniku viziju vezanu za novi podu"vat2 ida je uloga svakog pojedinca jasno definirana. +ogre'ke u ovim podrujima mogu voditi ka neuspje"u inaeobe)avaju)eg novog podu"vata. #im novog podu"vata je grupa osnivaa2 kljuni" zaposlenika i savjetnika koji razvijajunovi podu"vat od ideje do firme koja u potpunosti funkcioni'e. 9glavnom se tim ne kompletira u punom obliku odjednom2nego se postepeno izgrauje kako nova firma stie mogu)nost da zaposli dodatno osoblje. #im ne obu"vata samopla)ene zaposlenike. Blanovi tima novog podu"vata su$Savjetodavni odbor2 upravni odbor2 menad*ment tim2investitori2ajmodavci2 osnivai2 kljuni zaposlenici23stali profesionalci (advokati2 raunovoe i poslovne

konsultante23stali strunjaci od koji" se mogu dobiti upute ili savjeti.

". Osniva i*i osnivai,arakteristike jedno"g ili vi'e osnivaa inji"ove odluke done'ene u ranoj fazi nastanka preduze)a imaju znaajan uticajna percepciju poduzetnikog podu"vata i nain oblikovanja tima novog podu"vata. @eliina tima osnivaa i kvalitetejednog ili vi'e osnivaa su dva najva*nija pitanja iz ove oblasti.@eli(ina osniva(kog tima prva odluka sa kojom se ve)ina osnivaa suoava jeste da li da sami osnuju preduze)e ili dauspostave tim osnivaa. 3p)e mi'ljenje je da novi podu"vat pokrenut od strane tima ima prednost nad onima koji supokrenuti od strane pojedinca. Nekoliko faktora utie na vrijednost tima koji osniva novo preduze)e. #imovi koji suradili zajedno ranije imaju prednost u odnosu na one koji prvi puta rade zajedno. 9koliko su lanovi tima "eterogeni2'to znai da su razliiti u pogledu nji"ovi" sposobnosti i iskustava a ne "omogeni2 'to znai da su nji"ova podrujaekspertize veoma slina oni )e vjerovatno imati razliite poglede na te"nologiju2 odluke o zapo'ljavanju i druge va*neaktivnosti. 3vi razliiti stavovi potiu debate i konstruktivan konflikt izmeu osnivaa smanjuju)i vjerovatno)u da )edonijeti is"itrene odluke. #im osnivaa mo*e biti prevelik 'to uzrokuje probleme u komunikaciji i pove)'ava mogu)nostkonflikta. +ostoje dva problema povezana sa pokretanjme preduze)a od strane tima u odnosu na individualnogpoduzetnika$ mogu)e je da se lanovi tima ne)e meusobno slagati i ukoliko dvije osobe pokrenu preduze)e kaoravnopravni osnivai konflikt mo*e nastati kada bude potrebno nainiti formalnu strukturu i odabrati jednu osobu zafunkciju izvr'nog direktora,valitete osniva(ajedan od razloga zbog kojeg su osnivai bitni jeste da u ranim danima postojanja preduze)a nji"ovoznanje vje'tine i iskustvo su najvredniji resursi kojim preduze)e rapola*e. Nekoliko karakteristika se smatraju va*nimza uspje" osnivaa. Nivo osnivaevog obrazovanja je va*an2 jer se smatra da su poduzetnike sposobnosti poputvje'tine pretrage2 predvianja2 kreativnosti2 te vje'tine rada na raunaru bolje ukoliko je osniva fakultetskiobrazovan. Neki posmatrai smatraju da visoko obrazovanje kod osnivaa razvija va*ne osobine vezane za poslovanje.Specifine forme obrazovanja kao 'to su in*injering2 fizika2 bio"emija i slino osobama koje su i" studirale osiguravajuprednost ukoliko pokrenu preduze)e iz podruja nji"ove ekspertize. +rija'nje poduzetniko iskustvo2 relevantnoiskustvo u privrednoj grani i sposobnost umre*avanja su ostali atributu koji pove)avaju 'anse osnivaa. Naroito va*anatribut osnivaa je razvijena mre*a dru'tveni" i profesionalni" kontakata. 3snivai esto moraju raditi na nji"ovimdru'tvenim i profesionalnim mre*ama kako bi prikupili novac ili dobili pristup resursima od presudnog znaaja zanji"ovo preduze)e. 9mre*avanje je stvaranje i odr*avanje odnosa sa ljudima iji su interesi slini ili koji mogu donijetiprednost preduze)u.

". Odabi% i zapo*javanje k*junih zapos*enikaJednom kada se donese odluka o pokretanju novog podu"vata poinje stvaranje menad*erskog tima i zapos'ljavanjekljuni" zaposlenika. Novootvorena preduze)a se razlikuju prema tome koliko im je vremena potrebno da zaposleosoblje. 9 nekim sluajevima osnivai rade sami tokom perioda dok se izrauje poslovni plan a podu"vat poprima svoj

oblik. Jedna od te"nika koja mo*e pomo)i poduzetnicima da naine prioritete svoji" potreba za zapos'ljavanjem jesteda izrade profil vje'tina. +rofil vje'tina je tabela koja opisuje najva*nije osobine koje su preduze)u potrebne kao i onekoje preduze)u nedostaju. 3snivai se razlikuju prema tome na koji nain pristupaju procesu odabira i zapo'ljavanjakljuni" zaposlenika. Neki osnivai koriste svoju mre*u kontakata kako bi identificirali kandidatete za kljune pozicije.


19/35

&rugi se pak obrate svojim trenutnim zaposlenicima za preporuke. :nogi osnivai su zabrinuti da )e zaposliti pogr'nuosobu na kljunu poziciju. S obzirom da ve)ina novi" preduze)a ne raspola*e velikom koliinom gotovg novca svaki lantima mora dati vrijedan doprinos tako da nije dobro zaposliti nekoga ko je dobronamjeran ali ko ne odgovara poslu upotpunosti.

". U*o/a Up%avno/ odbo%a9koliko se novi podu"vat organizira kao korporacija2 zakonom je propisano da mora imati uspostavljen upravni odbor.9pravni odbor je grupa pojedinaca koje su odabrali dioniari korporacije da nadgledaju menad*ment kompanije.9pravni odbor obino ine interni i eksterni lanovi odbora. 4nterni lan upravnog odbora je osoba zaposlena u

preduze)u. -ksterni lan upravnog odbora je neko nije zaposlenik preduze)a. 9pravni odbor ima = formalneodgovornosti$ imenovati vr"ovne zaposlenike preduze)a2 odrediti i objaviti dividende i nadgledati poslove korporacije.@e)ina odbora se formalno sastaje = ili > puta godipnje. @elika preduze)a pla)aju lanovima odbora za nji"ove usluge.Novi podu"vati lanovima svoji" odbora pla)aju dionicama preduze)a ili i" zamole da obavljaju navedenu funkciju bezdirektne kompenzacije barem dok preduze)e ne postane profitabilno. 9pravni odbor za kompanije ijim se dionicamatrguje na berzi su zakonski obavezni da imaju komitete za reviziju i kompenzaciju. :nogi odbori takoer imaju ikomitete za imenovanja koji nominuju dioniare kao kandidate za nepopunjene pozicije u odboru. 9koliko pravilnofunkcioni'e2 upravni odbor mo*e bit va*an dio tima novog podu"vata. 3bezbjeuju)i ekpertske smjernice i ugled uoima drugi" mo*e pomo)i novom preduze)u da uspje'no zapone poslovanje i razvije ord*ivu konkurentsku prednost.&avanje smjernica najkorisnija uloga upravnog odbora je pru*anje savjeta i podr'ka menad*erima preduze)a. :nogiizvr'ni direktori esto sarauju sa lanovima odbora i dobivaju znaajne informacije. ,lju kako ovo uiniti mogu)imjeste odabrati lanove odbora sa potrebnim vje'tinama i korisnim iskustvima a koji su spremni dati savjete te postaviti

razumna i pronicljiva pitanja.&oprinos svaranju ugleda poduzetnikog podu"vata je jo' jedna va*na funkcija upravnog odbora. &obro poznati iugledni lanovi odbora doprinose kredibilitetu preduze)a. !ez uvjerljivog signala potencijalnim kupcima ulagaima ilizaposlenicima je te'ko identifikovati visoko kvalitetna poetnika preduze)a. +ostizanje ugleda pomo)u izuzetnougledni" lanova odbora mo*e rezultirati i drugim pozitivnim is"odima. 9lagai vole vidjeti timove novi" podu"vataukljuuju)i i upravni odbor sa lanovima koji su spremni uspostaviti prvi kontakt s potencijalnim dobavljaima ikupcima. Blanovi odbora takoer esto poma*u mladim preduze)ima da pribave finansijska sredstva.

". 0avjetodavni odbo%Savjetodavni odbor predstavlja grupu eksperata koje su menad*eri preduze)a zamolili da i" kontinuirano savjetuju. arazliku od upravnog odbora savjetodavni odbor nema nikakvu zakonsku odgovornost prema preduze)u i pru*aneobavezuju)e savjete. Besto )e osoblje radije biti lanovi savjetodavnog odbora kompanije nego upravnog odbora2 jerlanstvo u savjetodavnom odboru za"tjeva manje vremena i ne povlai pravnu odgovornost. Savjetodavni odbor se mo*euspostaviti u op)e svr"e ili pak zbog specifini" pitanja ili potreba. 9loga savjetodavnog odbora jeste da pru*ismjernice i doprinese ugledu preduze)a. @e)ina savjetodavni" odbora ima od ? do ;? lanova. a nji"ove uslugelanovima savjetodavnog odbora kompanije uglavnom ispla)uju manje "onorare jednom godi'nje ili pak po sastanku.Blanovi savjetodavni" odbora sarauju meusobno kao i sa menad*erima preduze)a na nekoliko naina. +ojedinisavjetodavni odbori se sastaju tri ili etiri puta godi'nje u sjedi'tu kompanije ili pak na drugoj lokaciji. +ostoji nekolikosmjernica za uspostavljanje savjetodavnog odbora. +rije svega razlog uspostavljanja savjetodavnog odbora ne smijebiti *elja kompanije da se "vali time. Sljede)a uputa je da kompanija treba tra*iti lanove savjetodavnog odbora kojisu meusobno kompatibilni i komplementarni u pogledu nji"ovog iskustva i ekspertize. #re)a stvar koje se trebaridr*avati prilikom uspostavljanja savjetodavnog odbora jeste da kada menad*eri kompanije pozovu odreenu osobu dabude lan savjetodavnog odbora moraju jasno precizirati pravila pristupa povjerljivim informacijama.6. Zajodav!i i u*a/aiajmodavci i ulagai su izuzetno zainteresirani za kompanije koje finansiraju2 'to rezultira time da su veomaukljueni u pru*anje pomo)i kompanijama koje finansiraju. Rijedak sluaj je da )e se zajmodavac ili ulaga koji jeulo*io novac u novi podu"vat jednostavno povu)i i ekati da vidi 'ta )e se dogoditi. apravo2 institucionalna pravilabanaka i investicioni" preduze)a za"tijevaju pa*ljivo nadgledanje novi" podu"vata2 barem tokom prvi" godina odprimljenog zajma ili ulaganja. 3bim energije i vremena kojeg zajmodavac ili ulaga posveti novom preduze)u ovisi oiznosu novca kojeg je ulo*io i o tome koliko pomo)i je potrebno novom preduze)u. ajedno sa ostalim lanovima timanovog podu"vata koji nisu zaposleni u preduze)u zajmodavci i ulagai poma*u novim preduze)ima pru*aju smjernice iupute doprinose)i stvaranju nji"ovog ugleda i preuzimaju)i loginu ulogu finansijskog nadgledanja i pra)enja. 9lagai saiskustvom mogu biti od pomo)i novim podu"vatima prilikom procesa zapo'ljavanja odreivanjem visine lini" primanjakoja )e odgovarati kako preduze)u tako i novim zaposlenicima. !anakari takoer imaju odreenu ulogu u izgradnjiugleda novi" podu"vata i nji"ovi" inicijalni" menad*ment timova.

1. Osta*i p%o(esiona*!i+onekad i ostali strunjaci imaju va*nu ulogu u uspje"u novog podu"vata.,onsultantje pojedinac koji pru*a profesionalne ili strune savjete. Novi podu"vati se razlikuju prema obimu u kojemse u svr"u dobivanja savjeta oslanjaju na poslovne konsultante. @a*nost uloge poslovni" konsultanata se smanjila jer


20/35

preduze)a tra*e specijaliste od koji" )e dobiti savjet za slo*ena pitanja poput oni" vezani" za patente planiranjeporeza i propise oi sigurnosti. 9 drugim pak sluajevima uloga op)i" poslovni" konsultanata je i dalje jako va*na2 op)iposlovni konsultanti je onaj ko provodi dubinsku detaljnu analizu u korist preduze)a. RukovodioCci poduzetnikogpodu"vata se vrlo esto obra)aju poslovnim konsultantima za pomo) i savjet jer dok velika preduze)a m2ogu priu'titizapo'ljavanje eksperata u mnogim oblastima2 novoosnovana to ne mogu. ,onsultanti se dijele u 8 grupe$ pla)eni ibesplatni. +rva kategorija ukljuuje velike konsultantske firme koje nude 'irok spektar usluga ali koje ve)inanovootvoreni" preduze)a ne mo*e priu'titi zbog ogranieni" finansijski" sredstava...

2. Zato je veini novih poduhvata pot%ebno (inansi%anje

K #ri su razloga zbog koji" novi podu"vati moraju pribaviti novana sredstva u ranoj fazi svog *ivotnog ciklusa.#ri naje')a razloga zbog koji" ve)ina poduzetniki" preduze)a ima potrebu za prikupljanjem novca u samom poetkusu$

4zazovi gotovinskog toka/oprema mora biti kupljena2 zaposlenici moraju biti obueni2 reklamiranje mora biti pla)enoprije ostvarivanja pri"oda od prodaje

,apitalna ulaganja/tro'kovi nabavke nekretnina2 graevinski" objekata i opreme obino prevazilaze mogu)nostipreduze)a da ove potrebe samostalno finansiraju.

&ugi razvojni ciklus proizvoda/neki proizvodi se razvijaju godinama prije nego 'to ostvare pri"od. #i tro'kovi esto

prevazilate mogu)nosti preduze)a da ove aktivnosti samostalno finansiraju.

3. 5zbo%i v*astitih s%edstava

4zvori finansiranja iz vlastiti" sredstava

1 C*astita s%edstva

Nenovani kapital (seat eTuit predstavlja vrijednost vremena i truda kojeg osniva ulo*i u novi poduzetniki

podu"vat.S obzirom na to da mnogi osnivai ne posjeduju znatan iznos gotovine koji bi ulo*ili u svoje podu"vate2 veomaesto upravo ovaj kapital postaje najva*niji.

1 )%ijate*ji i po%odi!a


21/35

+rijatelji i porodica su drugi izvor finansijski" sredstava za mnoge nove podu"vate. 3vaj vid finansiranja. 3vaj vidfinansiranja obino dolazi u obliku pozajmice ili ulaganja2 ali mo*e takoe obu"vatiti izravne poklone2 unaprijed date iliodlo*ene naknade ili smanjenu odnosno besplatnu najamninu. Nije dobra ideja tra*iti novac od odreeni" prijatelja ililanova porodice 2 bez obzira na to koliko oni *eljeli pomo)i ukoliko bi gubitak tog novca nji" osiroma'io. +oduzetnicikoji nisu u mogu)nosti da otplate pozajmicu2 uzetu od prijatelja ili lana porodice rizikuju da ugroze ne samo poslovnive) i privatni odnos. ,ao prvo2 poduzetnik treba da zauzme poslovan stav2 te na takav nain predstavi svoj za"tjev zanovac ba' kao 'to bi s epona'ao kad bi saraivao sa bankarom ili ulagaem. +otencijal kao i rizici ukljueni u podu"vatmoraju biti precizno i temeljito opisani.&rugo2 ukoliko poduzetnik dobije pomo) u vidu pozajmice2 potrebno je u pripremiti obveznicu zajedno sa planom otplate

koju )e potpisati obje strane. 9tvrivanje uslova u pismenom obliku smanjuje mogu)nost nesporazuma i 'titi objestrane2 poduzetnika2 kao i prijatelja ili lana porodice koji obezbjeuje novana sredstva.#re)e2 finansijska sredstva trebaju biti tra*ena samo od osoba koje su u legitimiranoj poziciji da ponude finansijskasredstva. Nije dobra ideja tra*iti novac od odreeni" prijatelja ili lanova porodice 2 bez obzira na to koliko oni *eljelipomo)i ukoliko bi gubitak tog novca nji" osiroma'io. +oduzetnici koji nisu u mogu)nosti da otplate pozajmicu2 uzetu odprijatelja ili lana porodice rizikuju da ugroze ne samo poslovni ve) i privatni odnos.


22/35

i za"tijeva identifikaciju i kontaktiranje najbolji" perspektiva2 dok se tre)i korak odnosi na spremnost da se ulagau ilibankaru dostavi potpuni poslovni plan i da se2 ukoliko je to potrebno2 taj poslovni plan predstavi.

". 5zvo%i dioniko/ kapita*a Rizini kapital +oslovni aneli 4nicijalna javnaponuda

+oslovni anelisu pojedinci koji ula*u vlastiti kapital direktno u novoosnovana preduze)a. #ipini poslovni aneo imaoko ?C godina2 ima visoke pri"ode i bogatstvo2 obrazovan je2 uspje'an je kao poduzetnik i zainteresiran za procesosnivanja novi" podu"vata. 9 posljednoj deceniji broj poslovni" anela se dramatino pove)ao u S6&/u. +oslovni anelisu dragocjeni zbog nji"ove spremnosti da ulo*e relativno male iznose novca. 3vi ulagai uglavnom ulo*e izmeu ;C.CCC i?CC.CCC dolara u jednu kompaniju.9 potrazi su za kompanijama koje imaju potencijal za godi'nji rast od =CF do >CF.+oslovne anele je jako te'ko prona)i.

Rizian kapital je novac ulo*en u novoosnovana i mala preduze)a sa izuzetnim potencijalom za rast. ,ompanijerizinog kapitala su vrsta ogranienog partnerstva2 gdje menad*eri prikupljaju novac u fondove da bi ulo*ili unovoosnovano ili rastu)e preduze)e. Sredstva se prikupljaju od bogati" pojedinaca2 penzijski" fondova2 univerzitetski"zaklada2strani" ulagaa i slini" izvora. 0irme rizinog kapitala finansiraju mali broj poduzetniki" podu"vata zarazliku od poslovni" anela.9lagai rizinog kapitala tra*e velike kapitalne dobitke za kratak vremenski period i zbogtoga odbijaju ve)inu ponnuda koje razmatraju. 4pak za preduze)a koja se kvalificiraju2 rizini kapital predstavljaizuzetno dobru alternativu za finansiranje u poreenju sa dionikim kapitalom. +rednost finansiranja rizinim kapitalomse sastoji u tome da su ulagai rizinog kapitala izrazito dobro povezani u poslovnom svijetu2 te na taj nain mogupru*iti preduze)ima znatnu pomo) osim finansiranja 9lagai ula*u novac u novoosnovana preduze)a u fazama sto znaida se cjelokupan iznos ulagakog novca ne dobija u isto vrijeme.

. 5zvo%i dioniko/ kapita*a7 5ni!ija*na javna ponuda4ncijalna javna ponuda (4+3 je prva javna ponuda dionica nekog preduze)a. 3va ponuda je prva javna ponuda dionicanekog preduze)a. ,ada kompanija javno ponudi svoje dionice njima se obino trguje na nekoj velikoj berzi. 3na sesmatra va*nom za poduzetniku firmu zato 'to javna ponuda predstavlja va*nu prekretnicu za preduze)e. 9 pravilu2preduze)e mora pokazati odr*ivost kao i to da ima sjajnu budu)nost2 prije inicijalne javne ponude dionica. +reduze)e sena ovaj korak odluuje iz vi'e razloga. ,ao prvo2 inicijalna javna ponuda predstavlja pove)anje kapitala da bi sefinansirale sada'nje i budu)e aktivnosti. &rugo inicijalna javna ponuda podi*e javni ugled preduze)a2 'to omogu)avalak'e privlaenje kupaca2 partnerski" udru*ivanja i zaposlenika. #re)e2 ova ponuda predstavlja izlaznu strategiju jeromogu)ava dioniarima da unove svoje dionice2 i na kraju2 time 'to svoje dionice nudi javno2 firma stvara jednu vrstuvalute koja se mo*e koristiti za rast kompanije.

Razlozi koji motiviraju preduze)a za javnu ponudu dionicaRazlog ;Nain za pove)anje dionikog kapitala dostupnog za finansiranje trenutni" i budu)i" aktivnosti.Razlog 8+obolj'ava ugled preduze)a u javnosti2 'to olak'ava privlaenje izuzetno kvalitetni" kupaca i poslovni" partnera.Razlog =

Radi se o unovavanju dionica 'to omogu)ava ulagaima preduze)a da povrate svoja ulaganja.Razlog >Stvara odreenu vrstu valute koja se mo*e iskoristiti za rast kompanije putem akvizicija.

. Zadu,ivanje kao izvo% s%edstava,omercijalne banke K komercijalne banke se ne smatraju povoljnim izvorom finansiranja za novoosnovana preduze)a.Radi se o tome da banke imaju averziju prema riziku a finansiranje novosnovani" preduze)a predstavlja rizianposao.9mjesto tra*enja novi" poslovni" podu"vata sa velikim dobitkom koji su meta ulagaima rizinog kapitala2 banketra*e takve klijente koji )e sigurno otpla)ivati kredite. !anke su zainteresirane za preduze)a sa sna*nim novanimtokom2 niskom stopom zadu*enosti2 koje posjeduje revidirene finansijske izvje'taje2 dobar menad*ment i primjerenbilans stanja. 4ako mnogi novi podu"vati imaju dobar menad*ment2 malo nji" posjeduje ostale karakteristike2 bar napoetku. &va osnovna razloga za'to komericjalne banke ne *ele dati kredit novosoosnovani" preduze)ima odnose se na

sljede)e$ kao 'to je ranije pomeuto banke imaju averziju prema riziku2 te osim toga podvrgnute su internim kontrolamai regulativnim ogranienjima koja im ne dozvoljavaju da daju visoko rizine kredite2 i drugi razlog se odnosi na to dadavanje kredita malim preduze)ima nije tako profitabilno kao davanje kredita velikim preduze)ima2 koji premadosada'njoj praksi predstavljaju glavne klijente komercijalne banke.


23/35

S!6 garantovani kredit K +ribli*no ?CF od ukupno G.CCC banaka u S6&/u uestvuje u S!6 (Small !usiness6dministration programu garantovani" kredita. +rogram funkcioni'e kroz pozamljivae iz privatnog sektora kojiobezbjeuju pozajmice2 dok S!6 garantuje za nji"ovu otplatu. +ozajmice su namijenjene za male poslovne podu"vatekoji nisu u mogu)nosti da obezbijede kredite iz drugi" izvora. H(6 program garantovani" kredita/Najistaknutiji S!6program dostupan malim poslovnim podu"vatima. Skoro svi mali poslovni podu"vati mogu aplicirati za S!6 garantovanikredit. S!6 mo*e garantovati za najvi'e I?F iznosa kredita do ;?C.CCC U i H?F za kredite preko ;?C.CCC U. S!6garantovani kredit se mo*e iskoristiti za bilo koju legitimnu poslovnu svr"u. 3d svog osnivanja S!6 je pomogla blizu ;2=miliona poslovni" podu"vata sa kreditima u ukupnoj vrijednosti od 8IC milijardi dolara.

&rugi izvori zadu*ivanja1 +rijatelji i porodica1 ,reditne kartice K #reba i" koristiti sa oprezom i rijetko.1 :re*e pozajmljivanja za sline subjekte K +rimjeri su +ropser.com i opa.com.1 3rganizacije koje posuuju novac specifinim grupama K +rimjer je Mount :e 4n2 organizacija koja obezbjeujezajmove u iznosu od ?CC do ;C.CCC dolara za *ene koje pokre)u poslovni podu"vat ili ga *ele razvijati.

. @%eativni izvo%i (inansi%anja- rantovi 4novacijskog istra*ivanja mali" preduze)a (Small !usiness 4nnovationResearc"-


24/35

Strate'ki partneriK Strate'ki partneri su jo' jedan izvor kapitala za nove poslovne podu"vate.K :noga partnerstva se stvaraju kako bi se podijelili tro'kovi razvoja proizvoda ili usluge2 kako bi se dobio pristupodreenom resursu ili omogu)ila ve)a brzina djelovanja na tr*i'tu.K Starije etablirane firme imaju korist od uspostavljanja partnerstva za mladim poduzetnikim firmama zbog pristupanji"ovim kreativnim idejama i poduzetnikom du"u.

Osnove enad,enta i p%eduzetnitvaehed 9edi


25/35

8. ,apital=. ,onkurencija>. #r*i'na struktura?. +reduze)e

Sociolo'ki uslovi$ obrazovna razina stanovni'tva i njegova mobilnost (nepostojanje diskriminacije+olitiki uslovi$ demokracija2 liberalizam2 pluralizam2 slobode i druge vrijednosti.

4. @a%akte%istike suv%eeno/ ok%u,enja i poduzetnitvaD

3snovne karakteristike okru*enja i poduzetni'tva prema Xaasnu :uratovi)u su$;. #otalna neizvijesnost K turbulentno okru*enje8. lobalizacija=. +erfekcionizam>. &eindstrijalizacija u razvijenim zemljama?. Specifine politike promjene zbog pada socijalizmaD. !rze prmjene proizvoda i te"nologijaH. @elike i brze socijalne promjeneI. Stalno novi izvori konkurencijeG. @rlo brz rast (investiranjem2 integracijama;C. 0leksibilnost

;;. Segmentacija;8. #otalna prilagodljivost klijentu;=. 6psurdni ciljevi;>. Regionalizacija ekonomija

". @a%akte%istike ok%u,enja i p%eduzetnitva u


26/35

Documents

USMENI PODUZETNISTVO