ECO METALOLOGISTIC DOO KELEBIJA STUDIJA O ... - · PDF filestudija o proceni uticaja na }ivotnu sredinuprojekta zate enog stanjaskladi‘ta i platoa za tretman metalnog i plasti nogotpada

Telefoni: centrala (021) 421-700, 422-436, 422-437; fax: 422-435; sektor kontrolisanja i sertifikacije 021/6613-104; laboratorija za ispitivanje 021/528-307; sektor zaštite i projektovanja 021/423-069, 6613-059; sektor ekonomsko finansijskih poslova 021/4720-192; sektor pravnih poslova 021/427-230;

web sajt: www.institut.co.rs , Adresa:21000 Novi Sad, Školska 3,PIB 101708085, matični broj:08112517Ogranak Šabac: adresa - 15000 Šabac, Vlade Jovanovića 22, e-mail: [email protected], tel i fax. (015) 353-468; 353-460, 369-620;

Ogranak Niš: adresa 18000 Niš, Drugog srpskog ustanka 19, [email protected] (018) 553-100; fax 018/552-911.

"ECO METALOLOGISTIC" DOO KELEBIJA

STUDIJA O PROCENI UTICAJANA ŽIVOTNU SREDINUSKLADIŠTE I PLATO ZA TRETMAN

METALNOG I PLASTIČNOG OTPADA

Novi Sad, novembar 2016.

"I N S T I T U T Z A Z A Š T I T U N A R A D U" a.d. Novi Sad

* SPU – "ECO METALOLOGISTIC" DOO Kelebija* [2]



Nosilac projekta: DALIBOR GREGORČIĆ PREDUZETNIK„DADO METAL“ SUBOTICA

Projekat: SKLADIŠTE I PLATO ZA TERTMAN METALNOG IPLASTIČNOG OTPADA

Mesto: KELEBIJA,Edvarda Kardelja 122br. parc. 23106/1, 23110/3 i 23/111/2 k.o. Stari grad

Elaborat: STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINUZATEČENOG STANJA

Broj: SPU-203

Stručni tim: Milena Beronja, dipl.inž.tehn.Milena Dončev Bačić, dipl.inž.šum.za pejz.arh.

Mesto i datum: Novi Sad, novembar 2016.

NOSILAC PROJEKTA DIREKTOR INSTITUTA

_______________________________ ____________________________

Željko Tomić, dipl.inž.tehn.



S A D R Ž A J : strana

I OPŠTI DEO .......................................................................................................... 5

1. Opšta dokumentacija.........................................................................................62. Zadatak ...........................................................................................................113. Zakonska regulativa ........................................................................................124. Korišćena dokumentacija ................................................................................14

II POSEBNI DEO ................................................................................................... 15

1. Podaci o nosiocu projekta ...............................................................................162. Opis lokacije ...................................................................................................17

2.1. Makro i mikrolokacija................................................................................... 172.2. Naseljenost i koncentracija stanovništva ....................................................... 212.3. Klimatske karakteristike sa meteorološkim pokazateljima............................. 222.4. Orografija terena, geološke i hidrogeološke karakteristike zemljišta.............. 242.5. Flora, fauna i zaštićena prirodna i kulturna dobra .......................................... 252.6. Postojeća infrastruktura................................................................................. 25

3. Opis projekta...................................................................................................263.1. Opis prethodnih radova na izvođenju projekta............................................. 263.2. Opis objekata .............................................................................................. 263.3. Opis procesa rada........................................................................................ 293.4. Prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata, vode, sirovina,

potrebnog materijala za izgradnju i dr. ........................................................ 313.5. Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode, i drugih tečnih i gasovitih

otpadnih materija, posmatrano po tehnološkim celinama uključujućiemisije u vazduh, ispuštanje u površinske i podzemne vodne recipijente,odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja (jonizujuća inejonizujuća) i dr. ....................................................................................... 35

3.6. Prikaz tehnologije tretiranja otpadnih materija ............................................ 354. Prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane .................................................365. Prikaz stanja životne sredine ...........................................................................386. Opis mogućih značajnijih uticaja projekta na životnu sredinu .........................53

6.1. Za vreme izvođenja radova ......................................................................... 536.2. Za vreme redovnog rada objekta ................................................................. 536.3. Po prestanku rada projekta .......................................................................... 54

7. Procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa .........................................558. Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće,

otklanjanja svakog značajnijeg uticaja na životnu sredinu...............................628.1. Mere predviđene zakonskim i podzakonskim aktima................................... 628.2. Mere koje treba preduzeti u slučaju udesa ................................................... 638.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine......................................... 66

9. Program praćenja uticaja na životnu sredinu ...................................................6910. Netehnički kraći rezime ..................................................................................7111. Podaci o tehničkim nedostacima ili nepostojanju, odnosno nemogućnosti

pribavljanja podataka ......................................................................................72

III PRILOZI ............................................................................................................. 73



I OPŠTI DEO



1. OPŠTA DOKUMENTACIJA

Učesnici izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Rešenje agencije za privredne registre

Rešenje o određivanju odgovornog projektanta

Licence projektanata



Učesnici izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu

U skladu sa članom 19. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS"

broj 135/04 i 36/09) u izradi Studije, kao kvalifikovana lica, učestvovali su radnici "Instituta

za zaštitu na radu" a.d.. iz Novog Sada:

• Milena Beronja, dipl.inž.tehn. ___________________________________________

• Milena Dončev Bačić, dipl.inž.šum. za pejz.arh. ______________________________





Na osnovu članova 107. i 109. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" broj47/2003), kao i člana 19. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnikRS"broj 135/04) donosim:

R E Š E NJ E

Za potrebe izrade tehničke dokumentacije:

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU PROJEKTAZATEČENOG STANJA SKLADIŠTA I PLATOA ZA TRETMAN

METALNOG I PLASTIČNOG OTPADA „ECO METALOLOGISTIC“KELEBIJA

određujem za odgovornog projektanta sledećeg radnika:

1. Milena Beronja, dipl.inž.tehn.

U Novom Sadu, novembar 2016.

DIREKTOR

_____________________________(Željko Tomić, dipl.inž.tehn.)





2. ZADATAK

Na osnovu zahteva"ECO METALOLOGISTIC" DOO Kelebija, u svojstvu Nosioca projekta,

zadatak "Instituta za zaštitu na radu" a.d. iz Novog Sada je da izradi Studiju o proceni uticaja

na životnu sredinu zatečenog stanja projekta skladište i plato za tretman metalnog i plastičnog

otpada u Kelebiji.

Cilj izrade ove Studije je da se analizira postojeće stanje životne sredine, definišu mogući

uticaji na životnu sredinu predviđenog projekta, kao i da se predvide mogući uticaji i

pojedinačne posledice uticaja, odnosno definišu mere prevencije i program praćenja uticaja na

životnu sredinu.

Studija se radi u skladu sa Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu

("Službeni glasnik RS"broj 69/05) i Rešenjem broj: IV-08-501-277/2016 od 13.10.2016.

godine.



3. ZAKONSKA REGULATIVA

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu se radi na osnovu sledećih propisa i zakonskeregulative:

Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" broj 72/09, 81/09, 64/10,74/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14)

Zakon o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS" broj 36/09, 88/10 i 91/10) Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS" broj 135/04, 36/09, 72/09 i

43/11). Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS"

broj 135/04 i 36/09) Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste

projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Službeniglasnik RS" broj 114/08);

Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnikRS" broj 69/05)

Zakon o transportu opasnog tereta ("Službeni glasnik RS" broj 88/10) Zakon o zaštiti od požara ("Službeni glasnik RS" broj 111/09 i 20/15) Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara

("Službeni list SFRJ" broj 30/91) Zakon o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS" br 36/09) Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i

evidentiranja podataka ("Službeni glasnik RS", broj 30/97, 35/97) i Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni

glasnik RS", broj 71/10) Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Službeni glasnik

RS", broj 11/10, 75/10 i 63/13) Uredba o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač, kao i o

uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci ("Službeni glasnik RS",broj 114/13)

Uredba o metodologiji prikupljanja podataka za nacionalni inventar emisije gasovasa efektom staklene bašte ("Službeni glasnik RS" broj 81/10)

Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS" broj 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96,101/05 i 30/10)(čl. 81. do 96.)

Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS" broj 30/10 i 93/12) Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Službeni glasnik SRS" broj 31/82) Pravilnik o metodama i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda

("Službeni glasnik SRS" broj 47/83, 13/84) Uredba o kategorizaciji vodotoka ("Službeni glasnik SRS", broj 5/68) Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim

vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS", broj50/12)

Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenurizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa("Službeni glasnik RS" broj 88/10)



Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10) Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik RS",

broj 56/10) Uredba o odlaganju otpada na deponije ("Službeni glasnik RS", broj 92/10). Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada

("Službeni glasnik RS" broj 92/10) Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada

koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Službeni glasnikRS" broj 98/10)

Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovopopunjavanje ("Službeni glasnik RS" broj 114/13)

Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovopopunjavanje("Službeni glasnik RS" broj 114/13)

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10) Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" broj

54/92 i 72/10) Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičkih zona ("Službeni glasnik RS",

broj 72/10) Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama

("Službeni list SFRJ", broj 21/92) Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje

indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini("Službenom glasniku RS", broj 75/10)



4. KORIŠĆENA DOKUMENTACIJA

Pri izradi Studije korišćena je sledeća dokumentacija i pravna akta:

Za izradu studije korišćena su sledeća pravna akta: Rešenja o obimu i sadržaju broj IV-08-501-277/2016 od 13.10.2016. godine. Kopija plana broj 953-1/2016-1526 od 30.08.2016. godine Prepis lista nepokretnosti broj 12720 KO Stari grad, broj 952-1/2016-9751 od

30.08.2016. Prepis lista nepokretnosti broj 21048 KO Stari grad, broj 952-1/2016-9751 od

30.08.2016. Ugovor o zakupu poslovnog prostora broj UOP: 7308-2016 od 30.08.2016. godine Izveštaj o određivanju nivoa buke u životnoj sredini broj 03-3010/NS od

06.09.2016. godine Projekat vodovoda i kanalizacije broj E-04/90 iz 1990. Godine(„B projekt“

Subotica)

Generalni plan Subotica-Palić do 2020. godine („Službeni list opštine Subotica»broj 16/06, 17/06 ispr. i 28/06)

Prostorni plan Grada Subotica ("Službeni list grada Subotice" broj 16/12)



II POSEBNI DEO



1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Naziv, odnosno ime: "ECO METALOLOGISTIC“ DOO KELEBIJA Sedište, odnosno adresa: Kelebija, Put Edvarda Kardelja 122 Datum osnivanja: 12.08.2016. PIB: 109654966 Matični broj: 21218057 Šifra delatnosti: 3811 Naziv delatnosti: Skupljanje otpada koji nije opasan Vlasnik i udeo: Nada Gregorčić (100 %)

~ JMBG: 2904985825002 Zakonski zastupnik

i kontakt lice: Dalibor Gregorčić~ JMBG: 1610984820026~ Funkcija: Direktor~ Tel: 065 272 45 10



2. OPIS LOKACIJE

2.1. Makro i mikrolokacija

Autonomna pokrajina Vojvodina čini severni deo Republike Srbije i prostire se na Panonskojniziji sa površinom od 21.506 km2, na kojoj živi oko dva miliona stanovnika. Vojvodina sesastoji od sedam okruga: Severnobački, Zapadnobački, Južnobački, Severnobanatski,Srednjebanatski, Južnobanatski i Sremski okrug.

Grad Subotica nalazi se na severu Republike Srbije, uz granicu sa Republikom Mađardskom,na 46° 05’ 55’’ severne geografske širine i 19° 39’ 47’’ istočne geografske dužine. Prosečnanadmorska visina Subotice je 114 m, 40 m iznad nivoa Tise kod Kanjiže, a 32 m iznad nivoaDunava kod Baje. Pored Subotice prolazi međunarodni put E-75. Do graničnog prelazaKelebija ima 10 km, a do Horgoša 30 km. Severno od grada je plodna peščara s vinogradima ivoćnjacima, a južno zemlja oranica.

Slika: Položaj opštine u regionu i državi



Danas grad sa okolnim opštinama ima oko 150.000 stanovnika: Mađara, Hrvata, Bunjevaca,Srba i drugih naroda. Oko grada je podignuto 18 većih naselja: Bajmok, Bački Vinogradi,Bačko Dušanovo, Bikovo, Višnjevac, Gornji Tavankut, Donji Tavankut, Đurđin, Kelebija,Ljutovo, Mala Bosna, Mišićevo, Novi Žednik, Palić, Stari Žednik, Hajdukovo, Čantavir iŠupljak. Grad je povezan sa starim letovalištem i jezerom Palić.

Slika: Naselja u opštini Subotica

Lokacija preduzeća se nalazi na samom ulazu u Kelebiju iz pravca Subotice, na adresi PutEdvarda Kardelja broj 122. Na ovoj adresi se nalazi zemljište na tri katastarske parcele iizgrađeni objekti koji su uzeti u zakup što je regulisano ugovorom.

Prema Prostornom planu Grada Subotice u okviru zone stanovanja dozvoljena je i izgradnjaobjekata kompatibilne namene u koje spadaju poslovni objekti koji ne remete osnovnufunkciju zone.



Slika: Položaj kompleksa u odnosu na grad

Katastarske parcele broj 23106/1, 23110/3 i 23111/2 pripadaju katastarskoj opštini Stari grad.Ukupna površina ovih parcela iznosi 3.041 m2.



Najbliži stambeni objekat se nalazi na susednoj parceli sa severozapadne strane, naudaljenosti od oko 15 m. Sa jugozapadne strane prolazi državni put IB reda broj 11 (državnagranica sa Mađarskom (granični prelaz Kelebija) - Subotica - veza sa državnim putem A1). Sapreostale dve strane su parcele sa vinogradima i vrtovima, bez stambenih objekata. Prilazkompleksu je direktno sa pomenutog državnog puta.

U okviru predmetnog kompleksa nalaze se dva odvojena građevinska objekta: Portirnica Poslovni objekat

Portirnica je prizeman samostojeći objekat, zidan klasičnim sistemom, gabarita 6,40 x 4,50 m.Objekat se nalazi na samom ulazu. Sastoji se od dve prostorije i ima dva izlaza/ulaza: jedan saulične strane i drugi iz dvorišta.

Poslovni objekat je prizemni objekat, građen klasičnim sistemom, gabarita 7,40 x 22,60 m(+2,60 m). Objekat se funkcionalno sastoji iz tri dela:

jedan deo predstavlja kancelarijski prostor (dve odvojene kancelarije u prednjemdelu objekta)

drugi deo je deo namenjen skladištenju robe i sastoji se iz nekoliko prostorija u kojese ulazi ili direktno spolja ili prolaskom kroz drugu skladišnu prostoriju. Ovaj deozauzima središnji i najveći deo objekta.

treći deo je sanitarni deo objekta koji se nalazi na samom kraju, gabarita 2,60 x 3,50m i naslanja se na poslovniobjekat, te čini jednu celinu.

2

1



Prostor između ulice i poslovnog objekta je ozelenjen četinarima starijim od 15 godina, kao iprostor iza portirnice. U ovom delu se nalazi jedan zidani spoljni hidrant (ispred poslovnogobjekta) i bušeni bunar sa podzemnom cisternom i hidroforom, kao i septička jama (izaportirnice), obzirom da objekat nije priključen na gradsku mrežu vodovoda i kanalizacije.

Objekti su priključeni na niskonaponsku elektrodistributivnu mrežu. Obezebeđena je spoljnarasveta putem reflektora. Gromobranska instalacija je izvedena kao klasična.

Ispred poslovnog objekta, kao i u delu iza njega, nalazi se betonski plato, a iza platoa je deoparcele čija je podloga nasuta tucanikom. Iza ovog dela, prema severoistočnim susedima jezelena površina obrasla drvećem i šibljem, a sa istočne strane, između dveju voćarsko-vinogradarskih površina je parcela koja se ne koristi i koja je obrasla korovom.

Teren je ravan s tim da je zadnji deo kompleksa (parcele broj 23110/3 i 23111/2) spušten uodnosu na bočne susedne parcele za cca 50-80 cm. Denivelacija terena je izvršena uprethodnom periodu i nije poznato da li je izvršena skidanjem dela zemljišta na samoj lokacijiili nasipanjem susednih parcela.

Slika: Panorama kompleksa gledano sa ulice

Slika: Panorama kompleksa posmatrano iz dna dvorišta

2.2. Naseljenost i koncentracija stanovništva

U naselju Subotica živi 80.722 punoletna stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi39,7 godina (37,8 kod muškaraca i 41,4 kod žena). U naselju ima 37.543 domaćinstva, aprosečan broj članova po domaćinstvu je 2,64.

U naselju Kelebija živi 1.739 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi39,4 godina (38,4 kod muškaraca i 40,4 kod žena). U naselju ima 799 domaćinstava, aprosečan broj članova po domaćinstvu je 2,71. Gustina stanovništva je 361 st./km²

Stanovništvo u ovim naseljima je veoma heterogeno.



2.3. Klimatske karakteristike sa meteorološkimpokazateljima

Teritorija subotičke opštine nalazi se u severnom delu Bačke i ima uglavnom osobine klimecele Panonske nizije. Klimatološki elementi i pojave su prikazani na osnovu podatakameteorološke stanice na Paliću, koja se nalazi na 19°45'48" istočne geografske dužine i46°05'50" severne geografske širine, na nadmorskoj visini od 102 m, na osnovu srednjihvrednosti klimatoloških podataka izračunatih za uzastopne periode od 30 godina, za periodizmeđu 1981.-2010. godine.

Temperatura vazduha

Tabela: Srednje mesečne i srednja godišnja temperatura vazduha u °CMeseci J F M A M J J A S O N D God.Palić -0,4 1,3 6 11,6 17,3 20,4 22,3 21,7 16,8 11,4 5,4 0,8 11,2

Tabela: Srednje mesečne i srednje godišnje maksimalne i minimalne temperature vazduha u °CMeseci J F M A M J J A S O N D God..Sr.max 1,7 5,0 10,7 16,5 21,7 24,8 26,9 26,7 23,1 17,3 9,3 3,7 15,6Sr.min. -4,7 -2,3 1,3 6,0 10,7 13,7 15,0 14,5 11,1 6,1 1,8 -2,1 5,9

Vlažnost vazduha

Godišnji tok relativne vlažnosti vazduha je inverzan godišnjem toku temperature vazduha.

Tabela: Srednje mesečne odnosno srednja godišnja vrednost relativne vlažnosti vazduha u %.Meseci J F M A M J J A S O N D God.Palić 86 81 73 68 68 67 65 68 72 75 83 87 74

Osunčavanje

Tabela: Broj vedrih dana po mesecimaMeseci J F M A M J J A S O N D God.Palić 2,6 3,4 4,0 3,9 2,8 2,7 6,9 9,3 7,9 8,4 3,4 2,0 57,3

Oblačnost

Tabela: Broj oblačnih dana po mesecimaMeseci J F M A M J J A S O N D God.Palić 15,0 12,3 10,7 9,1 7,1 5,7 3,6 3,8 5,0 6,7 13,4 16,6 109,0

Padavine

U toku godine postoje dva vlažnija i dva sušnija perioda. Najviše padavina se može očekivatikrajem proleća i početkom leta (maj - jul). Sporedni maksimum nastaje u drugoj polovinijeseni. Najsušniji period se javlja početkom godine, a drugi sušni period nastaje na prelazuleta u jesen, odnosno u septembru.



Tabela: Srednje mesečne i srednja godišnja visina padavina u milimetrimaMeseci J F M A M J J A S O N D God.Palić 33,4 30,3 33,9 44,0 55,5 80,5 57,4 52,2 49,7 39,6 48,1 46,5 571,1

Tabela: Prosečan broj dana sa padavinama, kišom, snegom, grmljavinom godišnjeBroj dana sa

Padavinama (>0,1 mm) 128Padavinama (>1,0 mm) 82Padavinama (>10,0 mm) 17

kišom 115Suncanih dana 22

gradom 1snegom 23

grmljavinom 35

Vetrovi

Vetar je veoma važan klimatski element koji pre svega ima veliki uticaj na oblikovanje klime,kao modifikator. Za Vojvodinu, a time i za opštinu Subotica, izuzetno velike štete nanose suvivetrovi koji su redovno praćeni visokim temperaturama vazduha i niskom vlažnošću vazduha.Suvi vetrovi, naročito tokom proleća i kasno u leto, uzrokuju pojavu eolske erozije. Premadosadašnjim istraživanjima, utvrđeno je da eolska erozija u severnom delu Bačke iznosi 1.325m3/km2/god produktivnog rastresitog zemljišta.

Dominantan pravac duvanja vetra je severozapad-jugoistok (NW-SE).

Tabela: Srednja učestalost vetrova i tihog vremena u o/oo i srednje jačine vetrova (po Boforu)N NE E SE S SW W NW C

Čestine vetrova 97,13 117,48 56,42 111,93 65,67 97,13 92,50 161,88 199,81Jačine vetrova 2,0 1,8 1,6 2,1 1,8 1,9 1,9 2,1 -

Slika: Ruža vetrova za područje Subotice (HMS – Palić)



2.4.Orografija terena, geološke i hidrogeološkekarakteristike zemljišta

Zemljište

Lokacija pripada graničnom pojasu između Subotičko-horgoške peščare i Srednje Bačkelesne zaravni, koje se nalaze u Panonskoj niziji. Panonska nizija je nastala u Tercijaru, kada jeovaj deo evropske ploče počeo da tone pod dejstvom orogenih sila. Nastalo udubljenjeispunilo je slano jezero – Panonsko more, koje je, dotokom slatke vode tokovima formiranihreka (prvenstveno u slivu današnjeg Dunava i Tise), postepeno menjalo karakter iz slanog uslatki. Današnji izgled, u zaleđu Dunava i Tise, nizija je dobila nanosom materijala, koji sunosile reke ulivajući se u Panonsko more u toku Kvartara. Povlačenje Panonskog mora trajaloje tokom Diluvijuma, kada nastaju Subotičko-horgoška peščara i, južnije, Srednja Bačka lesnazaravan. Les je više aluvijalna tvorevina, nasuprot diluvijalnog peska, i njegovo stvaranje trajei danas.

Iz gore navedenog sledi litološki profil tla ovog dela Panonske nizije, što je potvrđeno ibrojnim istražnim bušotinama:

1. gornji sloj, do dubine oko 2 m, čine aluvijalne naslage peska, nastalog eolskomerozijom peska iz Diluvijuma;

2. sloj glinovitog peska nataložen u toku Diluvijuma, debljine i do 100 m;3. sloj levantijskog peska, čija debljina u okolini Subotice iznosi oko 270 m.

Značajan u vodosnabdevanju zbog vodopropusnosti – odavde se napajaju arterskibunari okoline; i

4. pontijski sloj vodonepropusne gline.

Na predmetnoj lokaciji nisu rađena geomehanička ispitivanja, pa obrađivač Studije neraspolaže podacima o zemljištu.

Površinske i podzemne vode

Na teritoriji Opštine nalaze se tekuće i stajaće vode, a pored ovih prirodnih formacija voda,prisutna je i razgranata mreža većih i manjih melioracionih kanala.

Tekuće vode čine potoci: Krivaja, Čik i Kireš. Zajednička karakteristika ovih voda je da senapajaju atmosferskim vodama, putem oticaja ili infiltracijom sa okolnih terena.

Shodno tome, njihov režim voda u zavisnosti je od meteoroloških uslova na slivnompodručju. Osnovna namena ovih vodotokova je odvođenje viška voda sa slivnog područja. Uokviru toga služe i kao vodoprijemnici upotrebljenih voda naselja i privrednih objekata kojase nalaze na slivnom području. U manjoj meri prisutno je korišćenje njihovih voda zanavodnjavanje poljoprivrednih površina, kao i za sportsko-rekreativne svrhe.

Na teritoriji Grada Subotice, kao jedini resurs za institucionalno vodosnabdevanje, koristi sekvartarna vodonosna sredina na dubinama između 100 i 200 metara. Ovaj resurs, poredvodosnabdevanja naselja, služi i u druge namene (industrija, poljoprivreda, stočarstvo,zanatstvo, rekreacija). Na dubinama većim od 400 do 500 metara evidentirani su akviferi satermomineralnim karakterom podzemnih voda.

Nivo prve izdani podzemnih voda u Subotici je dosta visok, oko 4 m, ispod površine terena.Obrađivač Studije ne raspolaže podacima za nivo podzemnih voda na predmetnoj lokaciji.



Seizmologija

Teritorija opštine se nalazi u regionu osnovnog stepena seizmičkog intenziteta po skaliMCS od 6° (karta makroseizmičkih intenziteta i epicentra SAP Vojvodine u razmeri 1 :300,000 u elaboratu RPP SAP Vojvodine -valorizacija 1974).

2.5. Flora, fauna i zaštićena prirodna i kulturna dobra

Na samoj predmetnoj lokaciji, kao ni u njenoj bližoj okolini nema registrovanih retkih iliugroženih biljnih i životinjskih vrsta, kao ni posebno vrednih biljnih zajednica.

Prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika nema registrovanih arheoloških nalazišta naposmatranoj teritoriji.

2.6. Postojeća infrastruktura

Saobraćajnice. Prilaz predmetnom objektu je sa glavne saobraćajnice –PutEdvarda Kardelja. Plato i prilaz unutar kompleksa su betonirani,a zadnji deo parcele, iza betonskog platoa) je nasut tucanikom.

Vodovod i kanalizacija. Na parceli ne postoji vodovod jer u vreme izgradnje objeakta90-ih godina nije postojala mogućnost priključka na uličnuvodovodnu mrežu. Zbog toga je izvršeno bušenje bunara 80mm dubine do 110 m. Voda iz ovog bunara se koristi za potrebesanitarnih uređaja, kao i za potrebe protivpožarne zaštite.Crpljenje vode je preko centrifugalne pumpe tip VPN 100-5„Jastrebac“ Niš, kapaciteta 11,5 l/s, a snaga motora 7,5 kW.Kapacitet crpnog postrojenja je dimenzionisan tako daobezbeđuje količinu vode potrebnu za istovremeni rad dvaspoljna hidranta sa količinom vode od 2 x 5,0 = 10,0 l/s.Izveden je jedan nadzemni zidani spoljni hidrant koji se nalazina zelenoj površini ispred poslovnog objekta, u stanju kojizahteva rekonstrukciju i bez pripadajućeg ormarića saopremom.Za potrebe sanitarnih uređaja voda se dovodi iz rezervoara(hidrofora) zapremine 120 l koji je postavljen na cevovod izacrpnog uređaja. Sve ovo je smešteno u zidanom šahtu dimenzija150 x 120 cm, dubine 150 cm. Zidovi šahta su od opeke, apokrivna ploča od armiranog betona.. dno je od nabijenogbetona sa šahtom za sakupljanje vode.Otpadne vode nisu spojene na gradsku kanalizacionu mrežu većse uvode u taložnik i upojni bunar na parceli investitora.Otpadne vode potiču isključivo od sanitarnih uređaja.

Elektroinstalacije. Snabdevanje električnom energijom vrši se sa postojećeelektrodistributivne mreže Subotice. Električnom energijom seobezbeđuje rasveta, rad pumpe i ostalih uređaja, kao izagrevanje prostorija namenjenih za boravak ljudi u zimskomperiodu.



3. OPIS PROJEKTA

3.1. Opis prethodnih radova na izvođenju projekta

Svi objekti su izgrađeni i kao takvi uzeti u zakup što je difinisano ugovorom.

Nema radova koji bi bi podrazumevali izgradnju novih objekata.

Prethodni radovi uključuju samo uređenje površina u smislu košenja trave u delu na kojem jeima i uklanjanje osušenog dela postojećeg zelenila.

3.2. Opis objekata

Parcela u okviru koje će poslovati i predmetno postrojenje je u potpunosti ograđena i sa dvestrane se graniči obradivim površinama, sa jedne susednim stamvenim objektom saokućnicom, a sa četvrte državnim putem I reda.

U okviru predmetnog kompleksa nalaze se dva odvojena građevinska objekta:1. Portirnica2. Poslovni objekat

Slika: Situacija

2

1



Portirnica je prizeman samostojeći objekat, zidan klasičnim sistemom, gabarita 6,40 x 4,50 m.Objekat se nalazi na samom ulazu. Sastoji se od dve prostorije i ima dva izlaza/ulaza: jedan saulične strane i drugi iz dvorišta.

Krovna konstrukcija je drvena, pokrivena crepom.

Zidovi su obostrano malterisani. Pod je obložen keramičkim pločicama, a tavanica jeizvedena kao spušteni plafon od drveta.

Prozori i vrata su drveni.

Objekat je priključen na elektroenergetsku mrežu.

Slika: Portirnica

Poslovni objekat je prizemni objekat, građen klasičnim sistemom, gabarita 7,40 x 22,60 m(+2,60 m). Objekat se funkcionalno sastoji iz tri dela:

jedan deo predstavlja kancelarijski prostor (dve odvojene kancelarije u prednjemdelu objekta)

drugi deo je deo namenjen skladištenju robe i sastoji se iz nekoliko prostorija u kojese ulazi ili direktno spolja ili prolaskom kroz drugu skladišnu prostoriju. Ovaj deozauzima središnji i najveći deo objekta.

treći deo je sanitarni deo objekta koji se nalazi na samom kraju, gabarita 2,60 x 3,50m i naslanja se na poslovniobjekat, te čini jednu celinu.

Slika: Poslovni objekat

Objekat je zidan kombinacijom Ytong blokova i opeke. Zidovi su spolja malterisani, a iznutrau zavisnosti od pojednih prostorija; u kancelarijskom delu su malterisani i bojeni, u



skladišnom su delom malterisani, a delom krečeni, dok su sanitarnom čvoru obloženikeramičkim pločicama. Zid na sredini objekta je izveden kao protivpožarni sa nadvišenjemiznad krova.

Podovi su u magacinskom delu betonska ploča, u sanitarnom čvoru je pokriven keramičkimpločicama, a u kancelarijskom delu laminatom.

Prozori su drveni, kao i vrata na kancelarijama, dok su vrata magacinskog dela dvokrilnametalna. U okviru magacinskog prostora na zidu prema susedu, izvedena je prirodnaventilacija postavljanjem žaluzina, koje postoje i na ulaznim vratima.

Krovna konstrukcija je drvena, pokrivena valovitim salonit pločama i bez plafona osim ukancelarijskom delu gde je izveden kao drveni spušteni plafon.

Prostor u magacinskom delu je pregradama izdeljen na više boksova.

Slika: Skladišne prostorije poslovnog objekta

Prostor između ulice i poslovnog objekta je ozelenjen četinarima starijim od 15 godina, kao iprostor iza portirnice. U ovom delu se nalazi jedan zidani spoljni hidrant (ispred poslovnogobjekta) i bušeni bunar sa podzemnom cisternom i hidroforom, kao i septička jama (izaportirnice), obzirom da objekat nije priključen na gradsku mrežu vodovoda i kanalizacije.

Slika: Bunar sa hidroforom

Objekti su priključeni na niskonaponsku elektrodistributivnu mrežu. Obezebeđena je spoljnarasveta putem reflektora. Gromobranska instalacija je izvedena kao klasična.

Ispred poslovnog objekta, kao i u delu iza njega, nalazi se betonski plato, a iza platoa je deoparcele čija je podloga nasuta tucanikom. Iza ovog dela, prema severoistočnim susedima jezelena površina obrasla drvećem i šibljem, a sa istočne strane, između dveju voćarsko-vinogradarskih površina je parcela koja se ne koristi i koja je obrasla korovom.



3.3. Opis procesa rada

„Eco Metalologistic“ DOO Kelebija se bavi sakupljanjem, privremenim skladištenjem imehaničkim tretmanom otpada (usitnjavanje, baliranje), kao i prodajom sekundarnih sirovina(metalni neopasan otpad, plastika i papir) koji se nabavlja od poznatog dobavljača i nakondorade se prodaje kao sekundarna sirovina.

Sakupljanje sekundarnih sirovina se vrši na osnovu ugovora koje operater potpisuje sadobavljačima.

Na lokaciji operater poseduje metalne kontejnere i džambo vreće za sitne komade lima i žice,metalni špon i strugotinu, čime se onemogućava rasipanje otpada po kompleksu i van njega.

Bakar, mesing, aluminijum i cink koji se odvoje razvrstavanjem u komadnom obliku, seskladište u zatvorenom prostoru, odnosno u magacinskim prostorijama poslovnog objekta.

Ostatak nakon tretmana otpada se uređuje i zbrinjava u skladu sa važećom zakonskomregulativom kojom je regulisano upravljanje otpadom.

Merenje primljene robe se vrši pri ulazu u kompleks, na kontrolnoj vagi.

Lice koje radi na prijemu, kontroliše sardžaj tereta. U toku samog istovara, lice koje kontrolišeistovar, utvrđuje i mesto gde će otpad biti istovarn. Istovar tereta se vrši uslužno, viljuškarem.

Operacije koje se vrše sa prikupljenim otpadom mogu biti sledeće: sečenje makazamaaligatorkama, gasno sečenje, fizičko rastavljanje – raznim ručnim alatom.

Gasno sečenje se zasniva na sposobnosti materijala da sagoreva u struji kiseonika. Sečenje seizvodi pomoću brenera, aparata za rezanje u kome sagoreva kiseonik i gasovito gorivo(propan- butan). Kiseonik i propan – butan su smešteni u standardizovane boce, koje se kadanisu u potrebi, skladište pod ključem, u okviru kompleksa. U prostoru se uvek drži po jednaboca kiseonika i jedna boca propan–butana i po potrebi se dokupljuju, jer se sečenje metalnogotpada ne vrši kontinualno, već po potrebi i to na otvorenom prostoru. Nakon toga sledisortiranje prema zahtevima kupca sekundarne sirovine i privremeno skladištenje do prodajeovlašćenoj organizaciji.

Plastični otpad se razdvaja po vrstama plastike od koje je pretežno sačinjen (PET, PVC, PP,PE), a zatim balira. Pripremljene bale privremeno se čuvaju na otvorenom prostoru donjihovog daljeg transporta.

Papirni otpad se po donošenju razdvaja po vrstama (kancelarijski papirni otpad, karton,ambalažni papirni otpad) i takođe balira. Pripremljene bale se do daljeg transporta privremenoskladište u zaštićenom prostoru poslovnog objekta.

Procesi razdvajanja, usitnjavanja i baliranja otpada se izvode na betonskom platou.

Sve skladišne prostorije u poslovnom objektu imaju betonsku podlogu i prirodnu ventilacijukoja je omogućena postavljenim žaluzinama na zidu prema susedu. Na ovom zidu nemaotvora u vidu prozora i vrata.

Tabela – Mašine i uređaji

Naziv mašine / uređaja Br. kom. Namena

Kontrolna vaga 1 Merenje primljene sirovineMakaze za rezanje metala 1 Rezanje metalaAparat za gasno rezanje 1 Rezanje metalaPresa 1 Baliranje plastike i papiraRučni alat više Razdvajanje metalnih delova



Gasno rezanje je postupak razdvajanja metala njegovim sagorevanjem u struji kiseonika, uzistovremeno oduvavanje produkata sagorevanja (troske). Da bi metal sagorevao treba gapredgrejati do temperature paljenja (početka sagorevanja). Gasno rezanje metala spada utermičke postupke, pri čemu se radna temperatura postiže sagorevanjem gorivog gasa. Osimtoga, sagorevanjem gorivog gasa dobija se deo toplote kojom se radna temperatura održava, aznačajan deo toplote se dobija sagorevanjem metala koji se reže, što je bitna prednost ovogpostupka.

Aparaturu za gasno rezanje čine boce za kiseonik i TNG, redukcioni ventili, dovodna creva,gorionik sa promenljivom mlaznicom i pomoćni alat. Boce za tehničke gasove spadaju uposude pod pritiskom i podležu odgovarajućem standardu.

Od ključnog značaja za uspešno rezanje su mlaznice, koje mogu da budu veoma raznovrsne iprilagođene specifičnim zahtevima (mlaznice za različite gorive gasove, za različite debljine,za brzo i sporo rezanje, za posebne uslove). U praksi su često u upotrebi mehanizovano iautomatsko rezanje, što zahteva ugradnju dodatnih elemenata uređaja.

S obzirom na količinu toplote koja se koristi u procesu rezanja (2/3 od sagorevanja metala, a1/3 od gorivog gasa) može da se smatra da je osnovna uloga gorivog gasa da zapali metal iotpočne proces sagorevanja, koji se zatim odvija u nezavisnoj struji kiseonika. Shodno tome,konstrukcija gorionika za rezanje je komplikovanija od gorionika za zavarivanje, mada suneki delovi isti, kao npr. držač (rukohvat). Osnovna razlika je u cevima koje treba daobezbede dovod smeše gorivog gasa i kiseonika i nezavisni dovod kiseonika za sagorevanje,kao i u mlaznici čija konstrukcija treba da obezbedi isticanje gasova na isti način. Stoga segorionik za rezanje sastoji od cevi za dovod smeše gasova, cevi sa propusnim ventilom zadovod kiseonika i mlaznice sa centralnim otvorom za kiseonik i perifernim otvorima (iliprstenastim otvorom) za smešu.

Slika: Gorionik za gasno rezanje



3.4. Prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata,vode, sirovina, potrebnog materijala za izgradnju i dr.

Vrsta i količina potrebne energijeElektrična energija će se koristiti za osvetljenje i za pogon pojedinih mašina i uređaja naotpadu. Predviđena instalisana snaga iznosi oko 50 kW.

Vrsta i količina potrebne vodeVoda se koristi u sanitarne svrhe u poslovnom objektu, a predviđena potrošnja iznosi

oko 300 l/dan.

Vrsta i količina potrebnih sirovinaPlanirani godišnji kapacitet iznosi:

Metali: 2.400 t/godišnje Plastika: 250-300 t/godišnje Papir: 300 t/godišnje

Uz to, povremeno se koriste boce sa tehničkim gasovima (boce pod pritiskom) za gasnosečenje:

kiseonik 1 kom. TNG 1 kom.

Fizičko hemijske osobine materija

Gvožđe i čelik

Gvožđe je metal poznat još od najstarijih civilizacija. Pripada VIIIB grupi. Čisto gvožđe jesjajan, srebrnast, mekan metal koji veoma lako podleže koroziji. Vekovima se koristi u oblikulegura kao što su čelik, legure sa manganom, hromom, molibdenom, vanadijumom i drugimelementima.

Gustina: 7.874 kg/m3

Temperatura topljenja: 1.535 °C Temperatura ključanja: 2.750 °C Specifična toplota: 9,93 x 106 S/m

Bakar

Bakar je crvenakstomrki metal. Topiv je i rastegljiv, veoma dobro provodi toplotu ielektricitet i vrlo se malo menja ako se izlaže suvom vazduhu.

Gustina: 8.920 kg/m3

Temperatura topljenja: 1.083 °C Temperatura ključanja: 2.595 °C MDK: 4 mg/m3



Legure bakra – bronza i mesing

Bronza je naziv za veliki broj legura bakra, najčešće sa kalajem ali i sa drugim elementimakao što su fosfor, mangan, aluminijum i silicijum. Legura sa cinkom se naziva mesing. Bojavarira u zavisnosti od sadržaja bakra, odnosno cinka – od svetlo žute sa 50-80 % cinka, žutesa 20-50 % cinka i crvenožute sa 20 % i manje cinka.

Dodaju mu se kalaj, koji mu povećavatvrdoću i sposobnost poliranja, i gvožđe, koje povećavakovnost, čvrstinu i žilavost.

Dodavanjem kalaja, gvožđa, mangana, nikla, aluminijuma, antimona i kadmijuma dobijaju senaročite vrste mesinga. Može se liti, kovati, valjati i izvlačiti. Upotrebljava se za izradu raznihpredmeta, delova u mašinstvu, delova aparata i pribora. Otporan je na koroziju. Ima relativnodobru električnu i toplotnu provodljivost. Vrlo se loše vari, a dobro se lemi.

Aluminijum

Aluminijum je srebrnasto beli elastičan metal, male gustine, dobar provodnik toplote ielektriciteta; izložena površina metala formira zaštitni oksid koji je izuzetno otporan nakoroziju.

specifična težina 2,70 tačka topljenja 660 °C tačka ključanja 2.327 °C gustina: 2.702 kg/m3

MDK u vazduhu radnog prostora: 2 mg/m3

MDK u vodi vodenih tokova: 0,3 mg/m3

MDK u atmosferi naselja: 0,0007 mg/m3

Plastika

Plastične mase su sintetičke polimerne materije koje nastaju spajanjem monomera u dugelance. Prema ponašanju na povišenim temperaturama dele se na termoplastične itermostabilne plastične mase.

Termoplasti su plastični materijali koji se odlikuju osobinom jednostavne reciklaže. Naimestari delovi od ovog materijala se jednostavno mogu upotrebiti kao sirovina za izradu novihdelova. Zagrevanjem radi oblikovanja ne menjaju se osobine ovog materijala. Utermoplastične mase spdaju: polietilen, polipropilen, polivinil-hlorid i dr.

Termostabilni polimeri ponovnim zagrevanjem ne gube svoj oblik i u njih spadaju: aldehidneplastične mase, poliestri, epoksidne smole i silikoni.

PolietilenPolietileni su makromolekuli-polimeri koji nastaju polimerizacijom etilena. Uslovipolimerizacije (najviše pritisak) određuju osobine – tip polietilena i njegovu kasniju preradu iupotrebu. Polimerizacijom etilena na visokom pritisku (1.500-3.000 bar) uz prisustvoslobodnih radikala, nastaje polietilen niske gustine (PENG); polimerizacijom na niskompritisku (42 bar) sa katalizatorom nastaje polietilen visoke gustine (PEVG).

Zahvaljujući svojim osobinama, lakoj preradivosti i širokim mogućnostima upotrebe,polietileni su najviše korišćeni svim polimerima. Posebno su dominantni u sektoru pakovanja.

Osnovne osobine polietilena su: Temperatura topljenja: 110 °C



Gustina: 0,91-0,94 kg/m3 Temperatura zapaljivosti: 400 °C Granice eksplozivnih smeša: 12,6 g/m3 prah Temperatura samopaljenja: 440 °C Toplotna moć: 46,3 MJ/kg MDK vazduha radnog prostora: 5 mg/m3

PolipropilenPolipropilen je makromolekularni produkt polimerizacije propilena, dolazi u obliku belogpraška ili granula i predstavlja tvrdi termoplastični polimer. Polipropilen ima višu temperaturutopljenja od polietilena, ali je manje otporan na niske temperature. Nerastvara se u organskimrastvaračima na sobnoj temperaturi, a iznad 80 °C se rastvara u aromatskim i hlorovanimugljovodonicima.

Osobine polipropilena zavise od uslova polimerizacije i prirode katalizatora, kao i od stepenačistoće i koncentracije komponenata polimerizacije.

Ima dobre mehaničke osobine i zbog toga široku primenu. Gustina. 0,946 g/cm3 , kristalni Tačka topljenja: ~160 °C Toplotna moć: 46,4 MJ/kg

PolivinilhloridPolivinilhlorid je plastična materija koja ima najširu primenu i smatra se jednim odnajdragocenijih proizvoda hemijske industrije. Više od 50 % proizvedenog PVC se koristi ugrađevinarstvu. To je bela termoplastična supstanca, koja spada u čvrste plastike.Nemodifikovan, kruti PVC je proziran, bez mirisa, a boja varira od bezbojne do boje ćilibara..poseduje visoku otpornost na hemikalije i hemijski je neaktivna supstanca. Termorezistentnaje na temperature čak i do 80 °C i ima veliku otpornost na dejstvo otvorenog plamena. Imadobre mehaničke i električne osobine.

Temperatura topljenja: 212 °C Gustina: 1.380 kg/m3

Specifična toplota: 0,9 kJ/(kg K) Granica eksplozivnih smeša: 500 g/dm3 , prah Temperatura zapaljivosti: 270-450 °C MDK u vazduhu radnog prostora: 6 mg/m3

Toplotna moć: 18 MJ/kg

Papir i karton

Papir je lakozapaljiv materijal. U naslagama u nekim slučajevima može doći i dosamozapaljenja. Kakav će tok sagorevanja imati zavisi u velikoj meri od toga u kom se oblikunalazi.. ako se radi o papiru koji je u obliku složenih listova, požar u većini slučajeva zbognedostatka kiseonika neće uzeti u početku velike razmere, ali ako se radi o otpacima papira ilio papiru u rastresitom stanju, onda će se proces sagorevanja obavljati vrlo intenzivno savelikom količinom dima.

Temperatura paljenja: 250 °C Temperatura samopaljenja: 420 °C Klasa opasnosti: FxIIIC



Sredstva za gašenje: voda, pena, ugljendioksid

Stari papir je višestruko korisno upotrebljavati kao sirovinu za izradu papira, kartona ilepenke, jer se regeneracijom 1 tone starog papira nadoknađuje 4,5 m3 drveta i dobije 750 kgpapira, a ne uništava se kao otpad.

Kiseonik (O2)

To je gas bez boje, mirisa i ukusa, sa vrlo niskom kritičnom temperaturom. Hemijski je vrloaktivan, lako se spaja sa mnogim materijama što nazivamo oksidacijom. Na atmosferskompritisku kiseonik se prevodi u tečno stanje na -189,9 C, a u čvrsto na -218,8 C. Tečankiseonik je prozračna plavičasta lako-pokretljiva tečnost koja brzo isparava na sobnojtemperaturi. Kiseonik lako stupa u hemijske reakcije sa skoro svim poznatim elementima,osim sa inertnim gasovima. Pri dodiru kiseonika pod pritiskom sa mineralnim ili životinjskimmastima i drugim zapaljivim sredstvima, može doći do njihovog samozapaljenja. Smešekiseonika i zapaljivih gasova (acetilen, vodonik, propan-butan, metan) se pale ako se zagrejudo tačke samozapaljenja. Uz određeni sastav, pritisak i temperaturu ove smeše su veomaeksplozivne. Boce se čuvaju u posebnim segmentima i ne smeju se pri transportu udarati ibacati.

TNG – tečni naftni gas

TNG je naziv smeše tečnih gasova koje su obično sastavljene od ugljovodonika propana,butana i drugih frakcija (C3-C6). Spada u lako zapaljive materije te je zbog toga veoma opasanako se s njim nepravilno rukuje. TNG, kada se ispusti, brzo ekspandira (širi se prelazeći iztečnog u gasovito stanje). Pomešan sa vazduhom u određenim odnosima lako se zapali.

Osobine propana C3H8: gas bez boje i mirisa tačka ključanja -42,2 °C temperatura paljenja 450 °C granice eksplozivnosti

u mešavini sa vazduhom 2,2 - 9,5 (zapreminski %) klasa opasnosti Fx IA grupa gasova A temperaturni razred T2 sredstva za gašenje požara: prah, ugljendioksid, ugljentetrahlorid

Osobine butana C4H10: gas bez boje i mirisa tačka ključanja -6,6 C temperatura paljenja 405 C granice eksplozivnosti u

mešavini sa vazduhom 1,9 - 8,5 (zapreminski %) klasa opasnosti Fx IA grupa gasova A temperaturni razred T2 sredstva za gašenje požara: prah, ugljendioksid, raspršena voda



3.5.Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode, i drugihtečnih i gasovitih otpadnih materija, posmatrano potehnološkim celinama uključujući emisije u vazduh,ispuštanje u površinske i podzemne vodne recipijente,odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja(jonizujuća i nejonizujuća) i dr.

Emisija u vazduhUsled gasnog rezanja u redovnom radu otpada dolazi do izvesne emisije gasova i metalneprašine u okolinu. Takođe, transportna vozila su izvor emisije otpadnih produkata sagorevanjagoriva.

Ispuštanje u vodotokoveOtpadne vode su u ovom slučaju isključivo sanitarnog tipa i odvode se u postojeću septičkujamu na parceli korisnika koju prazni nadležno JKP.

Atmosferske otpadne vode sa krovova se olučnim vertikalama odvode u slobodne zelenepovršine.

Odlaganje na zemljišteOd čvrstih otpadnih materija javlja se izvesna količina smeća nespecifičnog karaktera koja seskuplja u kontejner koji se redovno prazni od strane javne komunalne službe.

Sav specifičan otpad koji se doveze, razvrstava se, seče i prodaje poznatim licima u ciljureciklaže.

Buka i vibracijeBuka se na otpadu javlja kao posledica rada mašina i kretanja transportnih vozila koja dovozeotpad i odvoze sekundarne sirovine. Takođe je moguća pojava vibracija diskontinualnogkaraktera (od rada prese i prolaska vozila).

Jonizujuća i nejonizujuća zračenjaJonizujućih i nejonizujućih zračenja nema.

3.6. Prikaz tehnologije tretiranja otpadnih materija

Doveženi koristan otpad se razdvaja i usitnjava pre upućivanja na dalje procese reciklaže.

Otpadne vode sanitarnog porekla se sakupljaju u postojeću septičku jamu bez tretmana, aatmosferske slivaju na okolno slobodno zemljište, takođe bez prethodnog tretmana.

Otpadni gasovi odlaze u atmosferu, a njihovo kontrolisanje i eventualni tretman nije moguć.Kontrola izduvnih gasova vozila podleže kontroli prilikom tehničkog pregleda vozila.



4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE SURAZMATRANE

1) Lokacija ili trasa

Planirani projekat je već izgrađeni objekat uzet u zakup na period od 10 godina samogućnošću produženja ugovora.

Sama lokacija predstavlja alternativu lokaciji drugog preduzeća iste delatnosti koja se nalazi ustambenom okruženju i bez adekvatnog pristupnog puta što je bio uzrok brojnimnesuglasicama i problemima (SZR „Dado metal“).

2) Proizvodni proces ili tehnologija

U razmatranju alternativa i izboru tehnologije, nosilac projekta se opredelio za proveren načinrada na sličnim otpadima, kako bi postigao maksimalne ekonomske efekte uz poštovanjeokoline.

3) Metode rada

U razmatranju alternativa i izboru tehnologije, nosilac projekta se opredelio za proveren načinrada na sličnim otpadima, kako bi postigao maksimalne ekonomske efekte uz poštovanjeokoline.

4) Planovi lokacija i nacrti projekata

Objekat je postojeći i nije bilo alternativa po pitanju planske dokumentacije.

5) Vrsta i izbor materijala

Objekat je postojeći pa nisu razmatrane alternative u pogledu materijala.

6) Vremenski raspored za izvođenje projekta

Objekat je postojeći tako da nema potrebe za izvođenjem projekta.

7) Funkcionisanje i prestanak funkcionisanja

Objekat je uzet u zakup na period od deset godina sa mogućnošću produženja

8) Datum početka i završetka izvođenja

Objekat je postojeći, a za početak funkcionisanja planiranog projekta dovoljna je samoisporuka reciklabilnog otpada.

9) Obim proizvodnje

Nije primenljivo



10) Kontrola zagađenja

Kontrola zagađenja sprovodi se kontrolisanjem nivoa buke u životnoj sredini.

11) Uređenje odlaganja otpada

Nesortiran otpad se privremeno odlaže na otvorenom platou gde se i sprovodi njegovorazdvajanje i usitnjavanje, a izdvojene komponente unutar boksova u poslovnom objektu(obojeni metali i papir) i na tucanikom nasutom platou u okviru kompleksa (gvožđe, limovi,čelik, plastika).

12) Uređenje pristupa i saobraćajnih puteva

Sve pristupne saobraćajnice su postojeće i već uređene.

13) Odgovornost i procedure za upravljanje životnom sredinom

Odgovornost za upravljanje životnom sredinom tokom perioda korišćenja je na Nosiocuprojekta.

14) Obuka

Obuka zaposlenih se sprovodi i redovno se ažurira.

15) Monitoring

Za monitoring tokom redovnog korišćenja projekta odgovoran je korisnik, odnosno Nosilacprojekta.

16) Planovi za vanredne prilike

Nosilac projekta sačinjava poseban dokument plan zaštite od udesa.

Način dekomisije, regeneracije lokacije i dalje upotrebe

U slučaju zatvaranja Nosilac projekta je dužan da lokaciju vrati u stanje u kojem ju je zatekaopri preuzimanju.



5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE

Kvalitet vazduhaKvalitet vazduha je merenje koncentracije zagađujućih materija u vazduh, na određenommestu, u određeno vreme. Emisija je proces ispuštanja zagađujućih materija u vazduh (emisijaiz prirodnih i antropogenih izvora). Ispitivanje i kontrolisanje kvaliteta vazduha je unadležnosti Republike, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Zakonom o zaštiti vazduha (Službeni glasnik RS, 36/2009, 10/2013) uređeno je upravljanjekvalitetom vazduha i utvrđene su mere, način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite ipoboljšanja kvaliteta vazduha na teritoriji RS.

Praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Subotice sprovodi definisano je Ugovorom ofinansiranju programa "Monitoringa parametara životne sredine koji svake godine potpisujuGradska Uprava Grada Subotica i Zavod za javno zdravlje Subotica koji i vrši merenja iispitivanja.

Shodno ciljevima ispitivanja, Programom se utvrđuju sledeće tačke: broj i razmeštaj mernih stanica period ispitivanja parametri ispitivanja učestalost uzimanja uzoraka obrada podataka i izveštavanje

Praćenje koncentracije osnovnih zagađujućih supstanci iz ambijentalnog vazduha tokom2014. godine vršilo se na sledećim mernim mestima:

Subotica - Građevinski fakultet Subotica –Bolnica Subotica - Vatrogasna stanica Palić centar i Bajmok

dok se tokom 2015. godine vršilo samo na jednom mernom mestu: Subotica Bolnica

Ispitivanje zagađujuće materije čađ iz ambijentalnog vazduha vršila su se na sledećim mernimmestima:

Bajmok centar Veliki Radanovac Čantavir

Ispitivanje taložnih materija iz ambijentalnog vazduha vršila su se prema Ugovoru, od januarado marta meseca 2014. godine na sledećim mernim mestima:

Subotica - Građevinski fakultet Subotica - Bolnica Subotica - Mesara “Matijević” Palić - Ribarska baraka Palić - centar Palić - Auto-put, severni izlaz Bajmok - centar



Kelebija - centar i Čantavir;

dok tokom 2015. godine ova merenja nisu vršena ni na jednom mernom mestu.

Praćenje koncentracije prizemnog ozona (O3) iz ambijentalnog vazduha tokom 2014. jepraćeno u periodu od VIII do XII meseca, a u 2015. tokom cele godine i vršeno je nasledećem mernom mestu:

Palić centar

Ispitivanja suspendovanih čestica PM2.5 i PM10 vršila su se tokom 2014. godine na sledećimmernim mestima:

Subotica - Zavod za javno zdravlje Palić - Ribarska baraka i Subotica - Bolnica

dok su tokom 2015. godine vršena samo na jednom mernom mestu: Subotica Bolnica.

Tabelarni prikaz rezultata

Tabela: Srednje vrednosti SO2, čađi i NO2 u vazduhu u µg/m3 za period I-III 2014.



Tabela: Srednje vrednosti SO2 i NO2 u vazduhu u µg/m3 za period VIII-XII 2014.

Tabela: Srednje vrednosti čađi u vazduhu u µg/m3 za period VIII-XII 2014.

Tabela: Srednje vrednosti SO2 i NO2 u vazduhu u g/m3 za 2015. god.



Tabela: Srednje vrednosti čađi u vazduhu u g/m3 za 2015. god.

Tabela: Srednje vrednosti prizemnog ozona u vazduhu u µg/m3 za period VIII-XII 2014.

Tabela: Srednje vrednosti prizemnog ozona u vazduhu u µg/m3 za 2015.

Tabela: Srednje vrednosti taložnih materija za 2014. god. u Subotici



Tabela: Srednje vrednosti taložnih materija za 2014. god. na Paliću

Tabela: Srednje vrednosti taložnih materija za 2014. za Kelebiju, Bajmok i Čantavir



Tabela: Srednje vrednosti PAH-ova i BTX-a u vazduhu u ng/m3 za period VIII-XII 2014.

Tabela: Srednje vrednosti PAH-ova i BTX-a u vazduhu u ng/m3 za 2015.

Tabela: Srednje vrednosti konc. suspendovanih čestica PM 2.5 i ukupnih za period VIII-XII 2014.



Tabela: Srednje vrednosti konc. susp. čestica sa teškim metalima u g/m3 za period VIII-XII2014. na mernom mestu Gradska bolnica

Tabela: Srednje vrednosti konc. suspendovanih čestica PM 2.5 i ukupnih za 2015.



Tabela: Srednje vrednosti koncentracije suspendovanih čestica sa teškim metalima u g/m3 za2015. na mernom mestu Gradska bolnica

Analiza rezultata ispitivanja

Ispitivanje sumpor-dioksidaPrekoračenja granične i tolerantne (125 µg/m3) vrednosti sumpor-dioksida u 24-časovnimuzorcima vazduha tokom 2013. i 2014. godine nisu utvrđena ni u jednom slučaju od ukupno584 merenja (2012: u 0,05 % uzoraka). Na mernom mestu Gradska bolnica zabeležene sunajviše prosečne mesečne vrednosti ovog parametra iako daleko ispod graničnih vrednosti.Srednja godišnja vrednost koncentracije sumpor-dioksida na teritoriji grada iznosila je svega0,2 µg/m³.Prekoračenja granične i tolerantne vrednosti sumpor-dioksida u 24-časovnim uzorcimavazduha tokom 2015. godine nisu utvrđena ni u jednom slučaju od ukupno 333 merenja.Srednja godišnja vrednost koncentracije sumpor-dioksida na teritoriji grada iznosila je ispodgranice kvantifikacije date metode u µg/m³.

Ispitivanja čađiGranična vrednost za čađ tokom jednog dana prema važećoj Uredbi iznosi 50 µg/m³, atolerantna 75 µg/m³.

Prekoračenje maksimalno dozvoljene vrednosti za čađ u 24-časovnim uzorcima vazduhatokom 2014. godine utvrđeno je kod 1 od ukupno 608 uzoraka, dok su prethodne godinezabeležena 561 prekoračenja izmerenih vrednosti od ukupno 10.477 uzoraka, ili 5,4 %. Namernom mestu Vatrogasna stanica zabeležene su najviše prosečne mesečne vrednosti ovogparametra od 89 µg/m³ (2013. do 145 µg/m³). Srednja vrednost čađi tokom perioda od januarado aprila 2014. na teritoriji grada iznosila je 7,3 µg/m³, a tokom novembra i decembra srednjavrednost čađi iznosila je 13,3 µg/m³. Maksimalna vrednost od 55 µg/m³ izmerena je jednomna mernom mestu Čantavir.

Prekoračenje maksimalno dozvoljene vrednosti za čađ u 24-časovnim uzorcima vazduhatokom 2015. godine utvrđeno je kod 3 od ukupno 306 uzoraka. Ova tri prekoračenja suzabeležena na mernom mestu MZ Bajmok. Srednja vrednost čađi tokom perioda merenja, tj. uperiodu loženja od 15. oktobra 2014 do 15. aprila 2015. na teritoriji grada iznosila je 8,9µg/m³. Maksimalna vrednost od 86 µg/m³ izmerena je jednom na mernom mestu MZ Bajmok.



Ispitivanje azot-dioksidaGranična vrednost azot-dioksida za jedan dan prema Uredbi iznosi 85 µg/m³, a tolerantna 125µg/m³.

Dnevne koncentracije ovog polutanta merene tokom 2014. godine su se kretale do 54 µg/m3

(2013: 197 µg/m3). Prekoračenje granične vrednosti azot-dioksida u 24-časovnim uzorcimavazduha tokom 2014. godine nije utvrđeno ni u jednom od ukupno 580 uzoraka (2013:utvrđeno je u 14 od ukupno 10.584 uzoraka). Najviše vrednosti ovog parametra su zabeleženekod mernog mesta Vatrogasna stanica. Srednja vrednost azot-dioksida tokom perioda odjanuara do aprila 2014. godine iznosila je 13,2 µg/m³, a u periodu od avgusta do decembraiznosila je 12,7 µg/m³.

Dnevne koncentracije ovog polutanta merene tokom 2015. godine su se kretale do 107µg/m3). Prekoračenje granične vrednosti azot-dioksida u 24-časovnim uzorcima vazduhatokom 2015. godine je utvrđeno u 2 od ukupno 332 uzoraka (nije utvrđeno niti u jednom odukupno 580 uzoraka). Srednja vrednost azot-dioksida tokom 2015. godine iznosila je 12,8µg/m³.

Ispitivanje suspendovanih česticaZa suspendovane čestice PM2.5 granična vrednost od 25 µg/m³ je propisana samo za periodusrednjavanja od jedne kalendarske godine. Granična vrednost suspendovanih čestica PM10za jedan dan iznosi 50 µg/m³ (za kalendarsku godinu iznosi 40 µg/m³) i ne sme se prekoračiti35 puta u kalendarskoj godini, a tolerantna 75 µg/m³.

Tokom 2014. godine, broj prekoračenja dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti za PM10 je9 od ukupno 20 uzoraka (45 %). Međutim, ako se povremena uzimanja uzoraka koriste zaocenu prekoračenja granične vrednosti za PM10, ocenjuje se 90,4 - percentil (koji treba da jeniži od ili jednak 50 µg/m3) umesto broja prekoračenja, što zavisi od raspoloživosti podataka.90,4 percentil za srednju godišnju koncentraciju PM10 je 75 µg/m3 što je više od dozvoljenevrednosti od 50 µg/m3. Tokom 2014. godine, broj prekoračenja dnevne maksimalnodozvoljene vrednosti za ukupne suspendovane čestice je 2 od ukupno 20 uzoraka (10 %).

Izmerena koncentracija suspendovanih čestica PM2,5 je 8 puta prešla 25 µg/m³ tokomkalendarske 2015. godine. Broj prekoračenja dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti zaPM10 je 15 od ukupno 50 uzoraka (30 %). Međutim, ako se povremena uzimanja uzorakakoriste za ocenu prekoračenja granične vrednosti za PM10, ocenjuje se 90,4 - percentil (kojitreba da je niži od ili jednak 50 µg/m3) umesto broja prekoračenja, što zavisi od raspoloživostipodataka. 90,4 percentil za srednju godišnju koncentraciju PM10 je 129 µg/m3 što je više oddozvoljene vrednosti od 50 µg/m3. Tokom 2015. godine, broj prekoračenja dnevnemaksimalno dozvoljene vrednosti za ukupne suspendovane čestice je 7 od ukupno 47 uzoraka(15 %).

Ispitivanje taložnih materijaU periodu od januara do aprila 2014. godine, pri ispitivanju uzoraka taložnih materija nisuutvrđena prekoračenja dozvoljenih vrednosti za parametar ukupne taložne materije namesečnom (iznad 450 µg/m2/dan) niti na godišnjem nivou (iznad 200 µg/m2/dan).

U toku 2015. godine taložne materije nisu merene.



Kvalitet zemljištaMonitoring zemljišta je sastavni deo sistema zaštite životne sredine. Ispitivanja se obavljajuna osnovu programa monitoringa zemljišta, a prema Ugovoru sa Gradskom upravom gradaSubotica. Programom ispitivanja kvaliteta zemljišta obuhvaćeno je ispitivanje 10 uzorakazemljišta na sledećim lokalitetima:

1. Park u okolini Kolevke2. Okolina bunara u Aleksandrovu3. Ispred bivše kožare, Senćanski put 1504. Veliki park na Paliću5. Kod Vodozahvata II6. Park ispred zgrade nove Opštine7. Dudova šuma, kao rekreativno područje8. Kod Vodozahvata I9. Okolina hipodroma10. Bajmok centar

Zemljište je uzorkovano sa dubine do 30 cm, a jedan uzorak predstavlja prosek većeg brojapojedinačnih uzoraka. Lаborаtorijskа ispitivаnjа su obаvljenа u lаborаtorijаmа Centrа zаhigijenu i humаnu ekologiju, Zаvodа zа jаvno zdrаvlje Suboticа.

Do zagađenja zemljišta dolazi iz lokalizovanih izvora i difuzno - preko atmosferskih ipodzemnih voda. Lokalno zagađenje je zastupljeno u područjima intenzivne industrijskeaktivnosti, neadekvatnih odlagališta otpada, kao i na mestima hemijskih akcidenata.Neodgovarajuće odlaganje i akcidentno ispuštanje toksičnih i opasnih materija, uglavnomusled poljoprivrednih i industrijskih aktivnosti, vodi ka zagađivanju zemljišta.

Program ispitivanja kvaliteta zemljišta obuhvata sledeće parametre: pH vrednost zemljišta Suvi ostatak Olovo Kadmijum Bakar Cink Nikal Hrom Arsen Živa Brom Barijum Kalaj Bor Fluor Fenolni indeks Etarski ekstrakt

Rezultati ispitivanja 10 uzoraka zemljišta za 2012. i 2013. godinu su predstavljeni u narednimtabelama.



Tabela: Rezultati fizičko-hemijskih ispitivanja uzoraka zemljišta u 2012. godini

Tabela: Rezultati fizičko-hemijskih ispitivanja uzoraka zemljišta u 2013. godini

*MDK : „Granicne i remedijacione vrednosti koncentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazatina znacajnu kontaminanaciju zemljišta“ –Uredba o programu sistemskog pracenja kvaliteta zemljišta.indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa (Sl.glasnik RS br. 88/2010).

**MDK:Pravilnik o dozvoljenim kolicinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodamanjihovog ispitivanja (Službeni glasnik RS br.23/1994).

Anаlizа podаtаkа rаđenа je u sklаdu sа: Uredbom o progrаmu sistemskog pаrаćenjа kvаlitetа zemljištа, indikаtorimа zа

ocenu rizikа od degrаdаcije zemljištа i metodologiji zа izrаdu remedijаcionihprogrаmа („Službeni glаsnik RS“ broj 88/10) i



Prаvilnikom o dozvoljenim količinаmа opаsnih i štetnih mаterijа u zemljištu i vodizа nаvodnjаvаnje i metodаmа zа njihovo ispitivаnje („Službeni glаsnik RS“ broj23/94).

Kod uzoraka zemljišta kod kojih su koncentracije analiziranih parametara iznad MDK naosnovu Uredbe i Pravilnika, izmerene vrednosti su naglašene u tabelama.

Nа osnovu rezultаtа ispitivаnjа može su zаključiti dа su zemljištа nа odаbrаnim lokаlitetimаblago alkalna.

U uzorcima zemljišta sa prostora zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, nijekonstatovano prisustvo zagađujućih materija u 2013. godini..

U uzorku zemljišta sa platoa ispred nekadašnje fabrike - kožare analizom su utvrđene visokekoncentracije olova, bakra, cinka, hroma, nikla i barijuma u odnosu na propisane graničnevrednosti. Koncentracije bakra, cinka i hroma su iznad remedijacionih vrednosti. Izuzetnovisoke koncentracije ovih metala u uzorcima zemljišta mogu imati negativan uticaj napodzemne vode, kao i na vodu jezera Palić, koje se nalazi u neposrednoj blizini predmetnelokacije. Na ovoj lokaciji, dugi niz godina se nalazio pogon kožare, gde se obavljala hemijskaobrada, štavljenje i farbanje kože. Kontaminacija zemljišta je rezultat rasipanja praškastihhemikalija i rastvora, kao i otpadnih voda nastalih nakon hemijskog tretmana kože.

Kod dva uzorka zemljišta, (Park kod nove Opštine, Bajmok centar), konstatovane su povišenekoncentracije broma u odnosu na granične vrednosti iz Uredbe. Jedinjenja broma se nalaze usastavu herbicida, fungicida i rodenticida, te su povišene koncentracije verovatno posledicaupotrebe određenih preparata na ovim lokacijama.

Kod šest uzorka zemljišta koncentracije fenolnog indeksa su povišene u odnosu na graničnevrednosti iz Uredbe. Jedinjenja fenola nastaju u prirodnim procesima razgradnje i nepredstavljaju značajnu opasnost za živi svet.

Kvalitet vodeIspitivanja površinskih voda se obavljaju u skladu sa programom ispitivanja površinskih vodakoji se svake godine specificira posebnim ugovorom, a prati se kvalitet vode u jezerima Palići Ludaš. Tako su ispitivanja vršena za kvalitet vode jezera Palić (u toku 2014. godine na 4lokaliteta, a 2015. na 5 lokaliteta), jezera Ludaš (na 3 lokaliteta) i kanala Palić-Ludaš (najednom lokalitetu).

Fizičko-hemijskim ispitivanjima obuhvaćeni su sledeći parametri: temperatura vode ivazduha, boja, miris, providnost, vidljive materije, pH vrednost, električna provodnost,rastvoreni kiseonik, % zasićenja kiseonikom, HPK bihromatni, BPK5, utrošak KMnO4,ukupan organski ugljenik (TOC), suspendovane materije, ukupne rastvorene materije, gubitakžarenjem, žareni ostatak, amonijačni azot, slobodan amonijak, nitritni i nitratni azot, azot poKjeldahl-u, mineralni i ukupan azot, ortofosfat, ukupan rastvoreni fosfor, ukupan fosfor,kalcijum, magnezijum, hloridi, sulfidi, vodonik sulfid i hlorofil ”a”, anjonski tenzidi, toksicnii teški metali i metaloidi (bakar, cink, gvožde, mangan, hrom, bor i arsen).

Hidrobiološkim ispitivanjima obuhvaćeno je određivanje kvalitativnog i kvantitativnogsastava zajednice planktona, perifitona i makrozoobentosa, uz izdvajanje bioindikatora iodređivanje indeksa saprobnosti po metodi Pantle-Buck-a.

Mikrobiološke analize vode vrše se u letnjim mesecima, u sezoni kupanja.

Analizom mulja obuhvaćeni su hemijski parametri: pH vrednost, neorganski i organski deosedimenta, ukupan rastvorljivi azot, ukupan azot i ukupan fosfor, dok su na Palićkom jezerupraćene i koncentracije toksičnih teških metala i metaloida, kao i organskih polutanata.



Obzirom da su ova jezera udaljena od predmetne lokacije i da ona ni na koji način ne možeuticati na promenu kvaliteta vode u njima, ovde se neće detaljnije iznositi rezultati ispitivanjapovršinskih voda već samo krajnji zaključak do kojih su dovela izvršena merenja, a to je:

U toku 2015. godine, na osnovu indikatora Serbian Water Quality Index (SWQI), kvalitet vode četvrtog sektora jezera Palić opisan je kao “loš”, dok je voda jezera

Palić na svim lokalitetima, tokom cele 2015. godine bila je „van klase“ kvalitet vode kanala Palić-Ludaš opisan je kao “loš” do „veoma loš“.

Na osnovu prezentovanih rezultata voda kanala Palić-Ludaš je tokom 2015. godinebila lošeg kvaliteta, i kao takva dodatno opteretila jezero Ludaš organskommaterijom i nutrijentima.

kvalitet vode jezera Ludaš, opisan je kao “loš”, osim u junu (severni deo), i julu ioktobru (južni deo), kada je bio “veoma loš”.

Krajnji zaključak je da, na osnovu Pravilnika o parametrima ekološkog i hemijskog statusapovršinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda(„Službeni glasnik RS“ 74/11), „nije postignut dobar status jezera“.

Buka u životnoj srediniPod bukom u životnoj sredini podrazumevamo svaku buku koja se javlja van radnog mesta.Buku sačinjava haotični zbir zvukova koji potiču od različitih i mnogobrojnih izvora, a koji semeđusobno razlikuju po visini, intenzitetu i trajanju. Najveći uzročnik buke je saobraćaj, aostali izvori, kao što su industrija, ugostiteljski objekti, ulična buka različitog porekla i buka udomaćinstvima, zastupljeni su u manjoj meri.

Na teritoriji grada Subotice, sistematskom merenju nivoa buke i definisanju njene vremenskezavisnosti, pristupilo se od 1999. godine, sa ciljem planiranja zvučne zaštite i mogućnostiocene smetnji od buke u gradskoj sredini. Izabrana merna mesta po svojoj strukturipredstavljaju reprezentativne lokalitete u zonama različite namene individualnog ilikolektivnog stanovanja.

Prema Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanjeindikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnikRS", broj 75/10) definisane su granične vrednosti indikatora buke po zonama, zavisno odnjihove namene.

Na mernim mestima se organizuje merenje u dva dnevna, jednom večernjem i dva noćnaintervala, za karakteristične vremenske intervale merenja. Merni intervali su izabrani tako, daobuhvate ceo ciklus promena nivoa posmatrane buke u toku dnevnog i noćnog periodamerenja. Na osnovu ugovora potpisanog sa Gradskom upravom Subotica, merenja vrši Zavodza javno zdravlje Subotica kao ovlašćena i akreditovana stručna organizacija.

Merenje nivoa buke tokom 2015. godine obavljeno je u tri ciklusa sa različitim grupamamernih mesta:

Sistematska merna mesta:~ I ciklus u martu mesecu (merenja na sistematskim mernim mestima od

11.03. do 01.04.2015.) Indikativna merna mesta:

~ I ciklus u julu mesecu (merenja na indikativnim mernim mestima od24.07. do 30.07.2015.)

~ II ciklus u oktobru mesecu (merenja na indikativnim mernim mestima odod 09.11. do 20.11.2015.)



Tabela: Merna mesta sa opredeljenim graničnim vrednostima buke u životnoj srediniVrsta

mernogmesta

Brojmernogmesta

Lokacija mernog mesta Namena površinaGV indikatora buke

(dan /noć)[dB (A)]*

Sist

emat

ska

MM 1 Ferenca Sepa i Sarajevske,MZ¨Dudova Šuma¨

Zona 3- zona stanovanja 55/45

MM 2 Aksentija Marodića i Starine Novaka,MZ ¨Aleksandrovo

Zona 5- zona duž

saobraćajnica65/55

MM 3 Palić, „kod Muškog štranda“ Zona 2- turističko područje 50/45

MM 4 MZ “Čantavir” ugao ulica Jožef Atile iMaršala Tita

Zona 3- zona stanovanja 55/45

MM 5 Ugao ul. Somborski put i Batinska Zona 6- industrijska zona

Na granici zone ne smeprelaziti GV zone sa

kojom se graniči– stamb. zonom

Indi

kativ

na

MM 1 Ugao ulica Trg Lazara Nešića iMaksima Gorkog; (hotel Patria)

Zona 5- zona gradski centar 65/55

MM 2 Ugao ulica Bajnatska i Senćanski put Zona 4- posl./stamb. područja 60/50

MM 3 Vikend naselje Palić Zona 2- turističko područja 50/45

MM 4 Naselje Bajmok, ugao ulicaŠtrosmajerova i JNA

Zona 4- posl./stamb. područja 60/50

MM 5 Naselje Tavankut, ugao ulica JovanaMikića i Matka Vukovića

Zona 4- posl./stamb. područja 60/50

* Prema Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke,uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS", broj 75/10)

Ocena rezultata merenja za sistematska merna mesta

Na mernom mestu 1, 4 i 5 merodavni nivo buke PRELAZI date granične vrednostiza dnevni i noćni period.

Na mernom mestu 2 i 3 merodavni nivo buke NE PRELAZI date granične vrednostiza dnevni i noćni period.

Najviši ukupni indikator buke - Lday dobijen je na mernom mestu 5 -ugao ul. Somborski puti ul. Batinska (kod fabrike „Loher”) i iznosi 70 dB.

Ocena rezultata merenja za indikativna merna mesta

Indikativna merna mesta (I ciklus): Na mernom mestu 1, 2, 4 i 5 merodavni nivo buke PRELAZI date granične

vrednosti za dnevni i noćni period. Na mernom mestu 3 merodavni nivo buke NE PRELAZI date granične vrednosti za

dnevni i noćni period.

Indikativna merna mesta (II ciklus): Na mernom mestu 1, 2 i 4 merodavni nivo buke PRELAZI, dok na mernim mestima

3 i 5 merodavni nivo buke NE PRELAZI date granične vrednosti za dnevni period. Na mernom mestu 1 i 2 merodavni nivo buke PRELAZI, dok na mernim mestima 3,

4 i 5 merodavni nivo buke NE PRELAZI date granične vrednosti za noćni period.



Buka na lokaciji projekta

Za potrebe izrade studije zatečenog stanja izvršeno je merenje rezidualnog (pozadinskog)nivoa buke u životnoj sredini na lokaciji projekta. Merenja je izvršio „Institut za bezbednost ipreventivni inženjering“ DOO Novi Sad.

Merenja su vršena na dva merna mesta po zahtevu naručioca (ispred ulaza u kompleks i ispredupravne zgrade), a izvor buke se nije nalazio u okviru poslovnog prostora naručioca.

Rezultati merenja za obe merne tačke su upoređivani sa dozvoljenim vrednostima intenzitetabuke navedem u Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama zaocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini("Službeni glasnik RS", broj 75/10), zona 5 (gradski centar, zanatska, trgovačka,administrativno upravna zona sa stanovima, zona duž autoputeva, magistralnih i gradskihsaobraćajnica) u kojoj je dozvoljeni nivo buke za dan 65 dB(A), odnosno 55 dB(A) za noć.

Rezultati merenja su prikazani u nastavku, a izveštaj u celini je dat u prilozima.

Tabela: Rezultati merenja komunalne buke na mernom mestu M1 - ispred ulazne kapije

Tabela: Rezultati merenja komunalne buke na mernom mestu M2 - ispred upravne zgrade

Opšta ocena je da buka u životnoj sredini na kontrolisanim mernim mestima ni u jednomslučaju ne prelazi granične vrednosti.



6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIJIH UTICAJAPROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

6.1.Za vreme izvođenja radova

Obzirom da su svi objekti već izgrađeni ne može se razmatrati uticaj na životnu sredinu zavreme izvođenja projekta jer takvog uticaja nema.

6.2.Za vreme redovnog rada objekta

Vazduh

U toku predmetnog procesa dolazi do neznatnog zagađenja vazduha od metalne prašine kojase stvara prilikom istovara sekundarnog otpada i prilikom sečenja istog.

Takođe je moguće zagađenje vazduha prouzrokovano izduvnim gasovima transportnih vozilakoja dovoze otpadni materijal i odvoze sekundarne sirovine.

Budući da su navedena aerozagađenja kratkotrajnog i povremenog karaktera i da je kompleksu okviru dvorišta Nosioca projekta, neće dolaziti do značajnijih promena kvaliteta vazduha,koji bi ugrozili životnu sredinu.

Voda i zemljište

Sanitarna otpadna voda odvodi se u postojeću septičku jamu u okviru lokacije projektaobzirom da u vreme izgradnje objekata nije postojala mogućnost njihovog priključenja nagradsku kanalizacionu mrežu. Septičku jamu po potrebi prazni nadležno JKP.

Uslovno čiste atmosferske vode sa krovnih ravni se olucima i nivelacijom terena upućuju naslobodno zemljište gde se upijaju u podzemlje. Obradive površine u neposrednom okruženju(susedne parcele) su više od terena lokacije projekta tako da se voda sa lokacije nikako nemože slivati u susedstvo.

Od čvrstih otpadnih materija javlja se izvesna količina smeća nespecifičnog karaktera koja sesakuplja u kontejner koji redovno prazni nadležna komunalna služba.

Sav specifičan otpad koji se doveze, razvrstava se, usitnjava i prodaje poznatim licima u ciljureciklaže.

Buka i vibracije

Prilikom dolaska i odlaska kamiona, rada prese za baliranje papira i mlina za mlevenjeplastike, kao i istovara otpada dolazi do izvesnog emitovanja buke.

Vibracije su svedene na minimum obzirom da su pristupni put i radni prostor u većem deluasfaltirani.

Jonizujuća i nejonizujuća zračenja

Jonizujućih i nejonizujućih zračenja nema.



Zdravlje stanovništva

U toku redovnog rada pogona nema emisije nedozvoljenih koncentracija štetnih i otrovnihmaterija koje bi ugrozile zdravlje okolnog stanovništva.

Klimatski uslovi

Klimatski uslovi tokom redovnog rada navedenog Projekta ostaju nepromenjeni, odnosno radistog nema uticaja na promenu mikroklime okoline.

Uticaj na eko-sistem

Radom predmetnog Projekta se ne očekuju bitne promene stanja postojećeg eko sistema.

Naseljenost i migracija stanovništva

Rad predmetnog Projekta nema uticaja na naseljenost i migraciju stanovništva.

Komunalna infrastruktura

Radom predmetnog Projekta neće biti narušena postojeća komunalna infrastruktura i njenipojavni oblici.

Zaštićena prirodna i kulturna dobra

U bližoj okolini analizirane lokacije nema registrovanih zaštićenih kulturnih ni prirodnihdobara, pa ni bilo kakvog uticaja na njih.

6.3. Po prestanku rada projekta

Po prestanku rada projekta, lokacija, odnosno postojeći magacinski prostori će se privestipotrebnoj nameni u skladu sa planovima i mogućnostima Nosioca projekta, odnosno vlasnikalokacije.

U slučaju promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanka rada i/iliuklanjanja objekta, koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, izradiće se procenauticaja na životnu sredinu u skladu sa članom 3. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu("Službeni glasnik RS" broj 135/04 i 36/09).



7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINUU SLUČAJU UDESA

Identifikacija mogućih izvora opasnosti

Analizirajući potencijalne uzroke eventualnih udesnih situacija u „Eco Metalologistic“ DOO,mogu se pretpostaviti sledeći uzroci udesa:

Ljudski faktor:~ nepravilno rukovanje sa opremom i uređajima;~ nepridržavanje propisanih procedura uputstva o radu, zaštiti na radu i zaštiti od

požara;~ neredovno i neadekvatno održavanje opreme i uređaja;~ nehat i nemaran odnos prema radu;~ namerno podmetanje požara, oštećenje opreme i sl.

Energenti - poremećaji u dopremi Mehanički kvarovi:

~ Na procesnim postrojenjima i opremi~ Na mernoregulacionoj opremi;

Elementarne nepogode (poplave, olujni vetrovi, grmljavine i sl.) Eventualne ratne situacije i razaranja.

Opasnosti i štetnosti u okviru postrojenja predstavljaju: Opekotine pri dodiru sa zagrejanim delovima postrojenja, Eksplozija delova opreme pod pritiskom, Gasovi nastali sagorevanjem. Povrede pokretnim delovima opreme, odnosno kretanjem delova otpada.

Mogući udesni događaji

Na osnovu podataka dobijenih pri identifikaciji potencijalnih opasnosti, prikazan je razvojmogućih događaja i posledica onih kritičnih mesta na kojima je procenjena povećanaverovatnoća nastanka udesa i posledica po život, zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Pored sigurne i efikasne zaštite u tehnološkom procesu i stručnosti u samom procesuproizvodnje, mora se pretpostaviti mogućnost nastanka akcidenta većeg ili manjeg obima.

Generalne i uopštene opasnosti, kojima mogu biti izloženi zaposleni u ovom postrojenju ikoje su uslovljene karakteristikama tehnološkog procesa i osobinama materija koje se koristepri radu, su sledeće:

Akcidentno oslobađanje materija, Mehaničko povređivanje slobodnim kretanjem delova materijala, Opasnosti koje sobom nosi gasno sečenje Provalna krađa.



Akcidentno oslobađanje materija

Prolivanje ulja, maziva ili goriva iz kamiona ili pratećih radnih mašina

U slučaju pucanja vodova sa hidrauličnim ili drugim uljem dolazi do prskanja i curenja ulja izsistema, a oslobođena količina zavisi od same mašine i trenutnih uslova u kojima se istanalazi.

Radni plato je zastrt betonom, a manji deo namenjen skladištenju gvožđa je pokriventucanikom na koji je spontano nanesen sloj zemlje sa okolnih parcela. Sve površine na kojimase parkiraju vozila i radne mašine su zaštićene nepropusnim zastorom tako da čak i u slučajuisticanja značajnijih količina goriva iz rezervoara, i/ili ulja iz sistema, neće doći do zagađenjazemljišta niti podzemnih voda jer je moguće sakupiti istekle količine.

Okolne obradive površine na susednim parcelama su nivelaciono više od lokacije pogona takoda ni teoretski ne može doći do slivanja i eventualnog zagađenja na ove površine.

Opasnosti koje sobom nosi gasno sečenje

Pri izvođenju zavarivanja i srodnih postupaka, kao što je u ovom slučaju gasno rezanje,pojavljuju se kompleksne profesionalne štetnosti, od kojih su najuticajnije:

pojava toksičnih (otrovnih) gasova u dimu kao i zavarivačke prašine, opasnosti od požara i eksplozije.

Najčešći uzroci povređivanja zavarivača na radu su: nedostatak iskustva: 20 % nesposobnost za rad: 10 % nepoštovanje instrukcija za rad: 70 %

Toksični gasovi i prašina

Pri gasnom rezanju izdvaja se izvesna količina prašine u kojoj najviše ima oksida gvožđa i toje fina visoko disperzivna prašina koja može prolaziti i kroz lake tkanine u disajne organe.

Azotni oksidiStvaranje oksida azota za vreme zavarivanja i rezanja metala je posledica intenzivneultravioletne radijacije. Sam proces zavarivanja ne daje okside azota već se oni stvaraju naudaljenosti od nekoliko metara. Mesto sa najvišom koncentracijom nije u neposrednoj blizini,već 2-4 metra u okolini. Maksimalno dopuštena koncentracija azotnih oksida je 9 mg/m3, a poistraživanju više inostranih institucija u najnepovoljnijim uslovima koncentracija NO2 unutarzavarivačke maske je 3 mg/m3. Dopuštene koncentracije štetnih gasova u principu neizazivaju nikakve promene u organizmu operatera, a ako i postoje određeni uticaji oni sutakve prirode da se svaki zdrav organizam posle redovnog odmora potpuno oporavi.

OzonOzon (O3) nastaje iz atmosferskog kisenika pod uticajem intenzivne ultravioletne radijacije, isve što je navedeno (prethodno) za stvaranje azotnih oksida važi i za ozon. Maksimalnodopuštena koncentracija ozona je 0,1 mg/m3, a kako ima kratko akutno toksično dejstvo, ovoograničenje se ne bi smelo prekoračiti ni za kratko vreme. Zavarivačka maska za zaštitu iovde igra veliku ulogu jer je istraživanjem ustanovljeno da je koncentracija ozona u masci(blizu disajnih organa) na granici dopuštene koncentracije, dok izvan maske koncentracija



ozona višestruko prelazi dozvoljenu vrednost. Znači zavarivačka maska ne štiti samo oči ilice, već značajno i disajne organe.

Ugljen-monoksid (CO)Dopuštena koncentracija CO u čovekovoj okolini je 0,005 %. Pri zavarivanju čelika MAG(CO2) postupkom u dimu se nalazi oko 0,025 % CO, u okolini zavarivača sa prirodnomventilacijom 0,007 % CO, dok je unutar maske zadovoljavajuća koncentracija od 0,001 %CO. Pri zavarivanju aluminijuma u struji argona (MIG) nema prisustva ugljen-monoksida.

Naredna tabela prikazuje maksimalno dozvoljene koncentracije nekih gasova (ilikoncentracije čestica) prema MAK-limitima ("maximum working place concentration").

Tabela: MAK-limiti koncentracije za pojedine gasove

Oboljenja disajnih organa

Hronični bronhitis, "dispnea" i suvi kašalj su česta oboljenja disajnih organa dugogodišnjihzavarivača nastala zbog aerozagađenja radne sredine zavarivača. "Lezije" na respiratornomsistemu dovode do smanjenja radne sposobnosti za teže poslove i opterećenja jer nastajusmetnje u ventilaciji i izmeni gasova, tj. pojava deficita kiseonika u plućima.

Dodir sa zagrejanim delovima uređaja ili otvorenim plamenom:

Plamen aparata za gasno rezanje, Vrele površine rezanog metala,

Upotrebom aparata za gasno sečenje dolazi do sagorevanja metala njegovim zagrevanjem naveoma visokim temperaturama koje se postižu sagorevanjem gorivog gasa u prisustvukiseonika. Kako se ovi gasovi oslobađaju iz boca pod pritiskom, plamen koji nastaje je u viduusmerenog mlaza. Direktnim dodirom sa plamenom može doći do veoma teških povreda uvidu opekotina i izgoretina.

Plamen toplotu prenosi na plamenik gde se zadržava još izvesno vreme nakon što se plamenugasi. Stoga, nezaštićen dodir može rezultovati lakšim ili težim opekotinama u zavisnosti odtrenutne temperature samog plamenika, tj. od vremena koje je prošlo od gašenja plamena dododira sa plamenikom.

Isto tako, linija po kojoj se vrši rezanje metala ostaje zagrejana još izvesno vreme nakonuklanjanja plamena, pa takođe nezaštićen dodir može rezultovati težim ili lakšimopekotinama.

Upotreba zaštitnih rukavica, maske i zaštitnog odela u mnogome sprečava da dođe neželjenihdirektnih dodira.



Požar i eksplozija

Kada je reč o opasnostima od požara i eksplozije bitno je upoznati se sa tehničkim gasovima(gorivim i zaštitnim) koji se koriste u tehnici zavarivanja i rezanja, a isporučuju se (uglavnom)u posudama pod pritiskom (boce pod pritiskom).

Opasnosti od požara i eksplozije su najveće kod postupaka gasnog zavarivanja i rezanja, pa jezbog toga u većini zemalja zaštita od tih opasnosti regulisana posebnim (i preciznim)zakonskim propisima.

Povratni protok gorivog gasaPovratni protok gorivog gasa+ kiseonik+ 1000 °C toplote zbog povratnog udara= ZAPALJENJE ILI EKSPLOZIJA

Ukoliko povratni protok vrati mešavinu gasova u crevo i regulator gorivog gasa, opasnaeksplozija se može pojaviti kada je ventil gorivog gasa na plameniku otvoren i gasovi suzapaljeni pre nego je u potpunosti ispuštena mešavina gasova. Sa malom diznom ovo možetrajati nekoliko sekundi.

Eksplozivna snaga nastala od nepravilnog mešanja gasova koji su zapaljeni može bitistrahovita. Regulatori mogu usled nepravilnog rukovanja eksplodirati. Puno češće mešanigasovi zapale se u crevu; povrede su tada 'samo' opekotine. Međutim, kiseonik i acetilen (kaogorivi gas) sagorevaju pri 3300 °C pa su povrede često vrlo ozbiljne.

Nesreća se može sprečiti ukoliko se kiseonik i gorivi gas drže odvojeno. Gasovi ne moguuzrokovati problem kada se ispravno upotrebljavaju. Na primer: svaki putuje iz svoje bocekroz svoj regulator i crevo od plamenika. Opasnost se javlja samo kada do mešanja ne dolaziu posebno projektovanoj komori za mešanje unutar samog plamenika ili u dizni već u nekimdrugim područjima različitim od navedenih.

Da bi se zapalila vatra moraju postojati tri uslova. To su: gorivo, kiseonik i plamen (varnica).Samo dva neće biti dovoljna za gorenje. Na primer: popularni aparat za gašenje vatrenapunjen je ugljen-dioksidom. On gasi vatru gušenjem. Ovo gušenje znači nedozvoljavanjeatmosferskom vazduhu koji sadrži 21 % kiseonika, pristup plamenu. Bez kiseonika, vatra gasisamu sebe. S druge strane, ne može postojati vatra bez goriva. Automobil neće voziti sapraznim rezervoarom za gorivo. Konačno zapaljiva mešavina nije opasna dok nije zapaljena.Mešavine gasova u crevu ili regulatoru nisu opasne sve dok nisu zapaljene. Do ovogzapaljenja može doći na nekoliko načina. Povratni protok uzrokuje 90 % industrijskih nesrećasa plamenicima, crevima i regulatorima. On nepravilno meša gorivi gas i kiseonik uregulatorima ili crevima ili bocama.

Povratni protok se može dogoditi: kada se boca sa kiseonikom isprazni tokom korišćenja pre nego je zatvoren ventil

kiseonika na plameniku, gorivi gas povratno poteče u crevo kiseonika i regulator



kada su oba ventila boce zatvorena u trenutku kad operater završi sa poslom.Ukoliko on otvori oba ventila plamenika kako bi izduvao kiseonik i gorivi gas, nižipritisak gorivog gasa će se prvi izduvati. kiseonik tada može povratno poteći ucrevo i regulator gorivog gasa.

kada operater otvori oba ventila plamenika i pokuša upaliti oba plina u isto vrijeme(sa opremom visokog pritiska). Ukoliko isteče više kiseonika nego što može protećikroz diznu, sistem je sa povratnim pritiskom i kiseonik povratno poteče u crevo iregulator gorivog gasa.

Sa povratnim protokom dva od tri sastojaka neophodna za vatru su prisutna. Nedostaje samoizvor zapaljenja.

Ukoliko povratni protok vrati mešavinu gasova u crevo i regulator kiseonika, opasnaeksplozija se može javiti:

kada je ventil kiseonika na plameniku otvoren, a mešavina gasova naiđe na plamengorivog gasa

kada je ventil boce regulatora kiseonika sa pritiskom od preko 200 bar brzo otvoreni "toplota zbog ponovnog pritiska" (1000°C) dovede mešavinu gasova dotemperature paljenja.

Mehaničko povređivanje

Mehaničko povređivanje pokretnim delovima mašina odnosno slobodnim kretanjem otpadapredstavlja veliku opasnost po zaposlene. Obzirom da može da se radi o krupnim komadimaotpada (karoserije vozila i sl.) lako može doći do njihovog smicanja u neželjenom pravcu štomože izazvati povrede.

Provalna krađa

Provalne krađe i razbojništva su deo svakodnevice, kako kod nas, tako i u svetu. Čak i uzsavremene mere obezbeđenja, dešava se da vredne stvari nestanu netragom. U cilju zaštite od



provalnih krađa uvek treba preduzeti sve preventivne mere koje mogu uticati na odvraćanjelica od činjenja ovih radnji.

Jedan od najboljih načina za naknadu pričinjene štete je, svakako, osiguranje imovine odprovalne krađe i razbojništva.

Kompleks je osiguran žičanom ogradom, ulaz je kontrolisan na kapiji, a proctor dodatnoobezbeđen prisustvom psa čuvara.

Mogući uticaj na okruženje

Vazduh. Ukoliko bi iz bilo kog razloga došlo do eksplozije ili požara, vazduhom bi se raširiooblak dima koji bi u sebi sadržao razna manje ili više toksična jedinjenja, kao što su:ugljenmonoksid, čađ, smola, katran i drugi zagađivači životne sredine među kojima ikancerogene materije koje se mogu dokazati na velikoj udaljenosti od mesta požara. Čistacetilen nije otrovan, ali pri visokim koncentracijama može delovati narkotično.

Nikako ne treba zanemariti ni nečistoće koje ulaze u sastav tehničkog acetilena, kao što suvodonik sulfid, fosforhidridi i arsenhidrid, koje bi kao veoma toksične materije zatrovaleatmosferu.

Voda i zemljište. Čestice iz oblaka dima se vremenom se vremenom talože i padaju naokolno tlo i objekte. Na ovaj način došlo bi do izvesnog zagađenja zemljišta, a samim tim ipodzemnih voda. Takođe zagađujuće materije dolaze u zemljište i vodu preko kiselih kišakoje se izlučuju ne samo u ovom, nego u daleko širem području. Uticaj ovako nastalogzagađenja je dugotrajan, a pogotovu zagađenje zemljišta na kojem se posledice mogu uočavatigodinama.

Buka. U trenutku nastanka eksplozije dolazi do stvaranja buke veoma visokog nivoa u vidupraska, ali je ovaj uticaj kratkotrajan.

Jonizujuća i nejonizujuća zračenja. U slučaju udesa, kao i pri redovnom radu objekta,nema jonizujućih i nejonizujućih zračenja.

Zdravlje stanovništva. Zagađujuće materije nastale akcidentom deluju štetno na ljudskiorganizam, a posebno na respiratorni trakt. Dužim boravkom u zagađenoj atmosferi mogućaje pojava nekih sistemskih oboljenja, alergija, astme, kao i pojava glavobolja, slabosti,povraćanja, a sve to u zavisnosti od koncentracije i dužine izloženosti. Kod ljudi neposrednoprisutnih na mestu udesa može doći do ozbiljnih povreda zbog mehaničkih ozleđivanja,opekotina većih površina kože i težeg stepena i gušenja usled udisanja otrovnih gasova kojese mogu završiti i smrtnim ishodom.

Klimatski uslovi. U slučaju akcidenta (prvenstveno prilikom sagorevanja acetilena) dolazido odavanja velike količine energije u atmosferu u vidu toplote. Ona povećava unutrašnjutoplotu atmosfere opterećujući je time (tzv. termičko opterećenje).

jednačina sagorevanja acetilena: C2H2 + 5/2 O2 -----------> 2 CO2 + H2O + 1308340 K

Takođe zagađujuće materije povećavaju temperaturu vazduha nedozvoljavajući da toplotnazračenja sa Zemlje prođu dalje kroz slojeve atmosfere, već ih vraća nazad stvarajući fenomenstaklene bašte. Osim toga sjedinjene sa kapima vodene pare uzrok su pojavi kiselih kiša. Sviovi uticaji su od globalnog značaja i ne može se reći da bi akcident u skladištu bio njihovjedini uzrok, ali bi im svakako doprineo.

Eko-sistem. Zagađujuće materije iz dimnog oblaka deluju štetno na floru i faunu kao i naljudski organizam. Toksično delovanje na biljke vezano je za razgrađivanje hlorofila i



poremećaj asimilacije. Osim toga taloženjem čađi i prašine na lisnoj masi ometa se procesfotosinteze. Ove promene su relativno kratkotrajne i odnose se na jednu vegetacionu sezonu.

Naseljenost. Mogući akcident u skladištu izazvao bi širenje oblaka dima koji bi u sebisadržao razna manje ili više toksična jedinjenja, kao što su: čađ, pepeo, smola, katran,ugljenmonoksid i dr. U zavisnosti od vremenskih prilika ovaj skup toksičnih materija bimanje ili više negativno uticao na okolno stanovništvo, obzirom da se skladište nalazi u zoniindividualnog stanovanja, ali bi taj uticaj bio privremen i lokalnog karaktera.

Namena i korišćenje površina. U slučaju eksplozije i požara moguć je nastanak manjih ilivećih oštećenja u zavisnosti od obima nastalog požara, kao i brzine i efikasnosti njhovogsaniranja.

Komunalna infrastruktura. Do oštećenja komunalne infrastrukture (u prvom reduelektrodistributivne mreže) može doći u slučaju nastanka eksplozije i požara većih razmera.



8. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJUSPREČAVANJA, SMANJENJA I, GDE JE TOMOGUĆE, OTKLANJANJA SVAKOGZNAČAJNIJEG UTICAJA NA ŽIVOTNUSREDINU

8.1.Mere predviđene zakonskim i podzakonskim aktima

Pod merama predviđenih zakonima i drugim propisima podrazumeva se primena normativa istandarda kod izgradnje objekata, izbora i nabavke opreme, kao i one tehničke mere premakojima će se prikupljanje i odlaganje otpadnih materija vršiti bez negativnog uticaja napromenu kvaliteta životne sredine.

Mere iz ove tačke obuhvataju i uslove koje utvrđuju nadležni državni organi i organizacijekod izdavanja odobrenja i saglasnosti za izgradnju objekta, izvođenje radova i upotrebuobjekata.

Mere su u skladu sa: Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" broj 72/09, 81/09, 64/10,

74/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14) Zakon o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS" broj 36/09, 88/10 i 91/10) Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS" broj 135/04, 36/09, 72/09 i

43/11). Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS"

broj 135/04 i 36/09) Zakon o transportu opasnog tereta ("Službeni glasnik RS" broj 88/10) Zakon o zaštiti od požara ("Službeni glasnik RS" broj 111/09 i 20/15) Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara

("Službeni list SFRJ" broj 30/91) Zakon o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS" br 36/09) Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni

glasnik RS", broj 71/10) Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Službeni glasnik

RS", broj 11/10, 75/10 i 63/13) Uredba o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač, kao i o

uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci ("Službeni glasnik RS",broj 114/13)

Uredba o metodologiji prikupljanja podataka za nacionalni inventar emisije gasovasa efektom staklene bašte ("Službeni glasnik RS" broj 81/10)

Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS" broj 30/10 i 93/12) Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Službeni glasnik SRS" broj 31/82) Pravilnik o metodama i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda

("Službeni glasnik SRS" broj 47/83, 13/84) Uredba o kategorizaciji vodotoka ("Službeni glasnik SRS", broj 5/68)



Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnimvodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS", broj50/12)

Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenurizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa("Službeni glasnik RS" broj 88/10)

Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10) Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik RS",

broj 56/10) Uredbi o odlaganju otpada na deponije ("Službeni glasnik RS", broj 92/10). Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada

("Službeni glasnik RS" broj 92/10) Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada

koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Službeni glasnikRS" broj 98/10)

Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovopopunjavanje ("Službeni glasnik RS" broj 114/13)

Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovopopunjavanje("Službeni glasnik RS" broj 114/13)

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" broj 36/09 i 88/10) Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" broj

54/92 i 72/10) Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičkih zona ("Službeni glasnik RS",

broj 72/10) Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama

("Službeni list SFRJ", broj 21/92) Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje

indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini("Službenom glasniku RS", broj 75/10)

8.2.Mere koje treba preduzeti u slučaju udesa

Izlivanje ulja, maziva ili goriva manjeg obima

Radnici koji su vršili radnu operaciju pri kojoj je došlo do izlivanja manjih količinaulja, maziva ili goriva ili radnici koji su primetili nastalu udesnu situaciju,obaveštavaju direktno nadređenog rukovodioca;

Rukovodilac, koji je u ovom slučaju i koordinator plana zaštite od udesa, na osnovuprocene odlučuje o nivou udesne situacije;

U ugroženoj zoni se odmah zaustavljaju uređaji, isključuju svi izvori paljenja,eliminiše upotreba otvorenog plamena i prisustvo drugih gorivih materija;

Članovi tima za odgovor na udes, opremljeni kompletnom zaštitnom opremompristupaju otklanjanju kvara, uz punu pripravnost sredstava za gašenje požara;

Članovi tima za odgovor na udes postavljaju interventnu posudu ispod mestacurenja kako bi se materija koja ističe sakupila u što je moguće većoj meri;



Ukoliko je do havarije došlo na betoniranoj podlozi, okružuju nastalu lokvusredstvima za zaštitu od izlivanja ulja kako bi onemogućili njegovo daljerasprostiranje i pristupaju prikupljanju rasutog ulja u interventnu posudu;

Ostatke razlivene tečnosti prekrivaju peskom, suvom zemljom ili specijalnimapsorbentom;

Ovako zagađen pesak (apsorbent) se smatra opasnim otpadom i pakuje se u dobrozatvorene interventne posude;

Ukoliko je do havarije došlo na delu koji nije betoniran već je pokriven tucanikom,sva kontaminirana količina podloge se pakuje u interventne posude kao opasanotpad;

Zbrinjavanje ovih posuda sa otpadom mora biti u skladu sa zakonom, propraćenoodgovarajućom dokumentacijom i predato ovlašćenom sakupljaču opasnog otpada.

Postupak u slučaju požara

Odgovor na udes – akcija gašenja požara sprovodi se po proceduri propisanoj u Pravilimazaštite od požara, a započinje onog trenutka kada se dobije prva informacija o požaru ili nekojdrugoj vrsti udesa.

Informacije o požaru vatrogasnoj jedinici mogu se preneti putem mobilnog telefona.

Dežurnom vatrogascu pri dojavi požara moraju se obavezno dostaviti sledeći podaci: Šta gori, mesto i vreme požara? Kakav materijal gori i da li su prisutne neke opasne materije? Ima li ljudi u životnoj opasnosti? Ko javlja o nastanku požara?

Posle dojave požara, koja se u određenim slučajevima proverava da nije lažna, alarmira sevatrogasna jedinica (zvučnim alarmom iz vozila ili prenosnom radio vezom), okuplja nazbornom mestu i odlazi na mesto požara. Akcija gašenja, ili odgovor na neku drugu vrstuudesa, počinje po unapred utvrđenom planu.

Procena situacije (toka požara i rizika po okolinu), donosi se na osnovu prikupljenih podatakai bitna je za ishod akcije. Na osnovu procene situacije donosi se odluka o načinu sprovođenjaakcije, koja mora biti kratka i jasna, a definiše:

Da li izvršiti napad ili odbranu (pasivnu ili aktivnu), Podelu zadataka u okviru raspoloživih snaga – ko šta radi, Koju opremu i sredstva treba koristiti u akciji, Način snabdevanja sredstvima i vodom za gašenje, Puteve prolaza za intervenciju.

Kada se glavna žarišta požara savladaju, obavljaju se određene radnje da se mesto požara(udesa) pregleda, raskrči i sanira. Ukoliko postoji sumnja da bi se požar mogao ponovopojaviti ostavljaju se vatrogasne straže.

Sedište vatrogasne spasilačke jedinice je locirano u naseljenom mestu Subotica, u uliciMaksima Gorkog broj 55.

Pomoć od VSJ se može tražiti na telefon 193.

Udaljenost VSJ od lokacije operatera iznosi 5,4 km.



Po dobijenom pozivu, vozila VSJ bi se kretala određenom maršutom koja podrazumevaosnovnu maršutu, od sedišta VSJ do opratera:

izlazak vozila iz kruga VSJ na ulicu Maksima Gorkog i skretanje nakon 30 m uulicu Zagrebačka,

kretanje kroz naseljeno mesto Subotica u dužini od 5.400 m rutom 11, odnosnoulicama: Zagrebačka, Preradovićeva, Karađorđev put i put Edvarda Kardelja, sajednim skretanjem i jednim prelaskom preko pružnog prelaza.

Prilaz vatrogasnih vozila kapiji ulaza nije ometan obzirom da se prilazne saobraćajnice uvekodržavaju slobodne. Ukupno potrebno vreme prispeća vozila VSJ je procenjeno na 15 minuta.

Rasipanje otpada

Postupak pri rasipanju otpada je prilično jednostavan i svodi se na mehaničko sakupljanjeistog (ručno ili uz pomoć mehanizacije). Pri tome treba voditi računa da ne dođe dopovređivanja, a otpad složiti u stabilne slogove, odnosno odgovarajuće kontejnere.

Mehaničko povređivanje

Bez obzira na uzrok, vrstu i stepen nastalih povreda, neophodno je preduzeti mere koje ćeosigurati da ne dođe do dodatnih povreda.

Ukoliko dođe do strujnog udara, neophodno je uređaj i/ili instalacije dovesti ubeznaponsko stanje pre prilaženja povređenom – odmah se prekida strujno kolo.

Glavno načelo pri spašavanju unesrećenog od strujnog udara je brzina akcije. Štobrže prekinuti strujno kolo na način koji ne dovodi u opasnost spasioca, te akounesrećeni ne diše davati mu veštačko disanje toliko dugo dok ne počne sam da dišeili dok ne stigne lekarska ekipa sa aparatom za veštačko disanje.

Ukoliko dođe do prignječenja dela tela u radnoj mašini, neophodno je uređajzaustaviti, dovesti u neaktivno stanje i tek potom pristupiti oslobađanjuunesrećenog.

Ukoliko dođe do obrušavanja delova neselektovanog ili selektovanog otpada idelimičnog ili potpunog zatrpavanja lica, potrebno je odmah pristupiti uklanjanjusvih predmeta koji su se obrušili ali voditi računa da ne dođe do novogpovređivanja.

Nakon obezbeđenja lokacije, pristupiti pružanju prve pomoći u zavisnosti odnastalih povreda.

Provalna krađa

Bez obzira na obim nastale štete i načina saznavanja o njoj, operater treba da odmah obavestipolicijsku stanicu pozivom na broj 192, i da obezbedi lokaciju u zatečenom stanju kako ne bidošlo do naknadnih promena pre dolaska nadležnih lica i obavljanja uviđaja. Odstupanja suopravdana samo u slučaju da preti opasnost od nastajanja nove udesne situacije (požara i sl.) ipostojanja povređenih i/ili ugroženih lica.

Po izvršenom uviđaju pristupa se sanaciji nastale štete.-------------------------------------------------------------

Nosilac projekta je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, o vanrednom događajuobavesti ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinicelokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine. Obaveštenje sadrži naročito



informacije o okolnostima vanrednog događaja, mestu, vremenu, neposrednoj opasnosti pozdravlje ljudi i kratak opis preduzetih mera.

Plan sanacije

Mere za otklanjanje posledica imaju za cilj praćenje postudesne situacije, obnavljanje isanaciju radne i životne sredine, vraćanje u prvobitno stanje objekata, postrojenja i instalacija,kao i uklanjanje opasnosti od eventualnog ponovnog nastanka udesa.

Mere otklanjanja posledica udesa obuhvataju: izradu Plana sanacije, i izdradu Izveštaja o udesu.

Zavisno od vrste udesa, obima posledica i mogućih specifičnosti, operacionalizovani Plansanacije se izrađuje nakon udesa, ali obavezno mora da sadrži:

ciljeve i obim sanacije, snage i sredstva koje je potrebno angažovati pri sanaciji, program postudesnog monitoringa radne i životne sredine, troškove sanacije, način obaveštavanja javnosti o proteklom udesu.

Sanaciju sprovode osposobljene jedinice (vatrogasna i interventna), pojedini stručnjaci ispecijalisti, kao i svi ostali zaposleni na nivou svojih znanja i mogućnosti. Pri otklanjanjuposledica požara u prioritetne mere i aktivnosti spadaju:

medicinski tretman povređenih i intoksiranih (trijaža, prva pomoć, upućivanjeuzdravstvenu ustanovu i medicinski tretman),

rasčišćavanje požarom uništenih objekata, opreme i instalacije, saniranje mesta udesa, praćenje postudesne situacije i otklanjanje moguće opasnosti od ponovnog požara

ili udesa.

Rasčišćavanje mesta požara (udesa) od uništene i oštećenje opreme i instalacije, vrše tehničkei interventne ekipe tehničke službe sa odgovarajućom opremom. Nakon sprovođenjaprioritetnih mera sanacije, pristupa se vraćanju uređaja i instalacija u funkcionalno stanje, azatim revitalizaciji radne i životne sredine.

8.3.Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine

Uvidom u predmetni Projekat može se konstatovati da su predviđene sledeće mere koje imajuza cilj zaštitu životne sredine:

Mere zaštite u toku izvođenja radovaSvi objekti su postojeći tako da projekat ne podrazumeva izgradnju novih objekata, pa samimtim nisu neophodne posebne mere zaštite.

Mere zaštite tokom redovnog rada projektaU cilju zaštite i unapređenja životne sredine predviđena su sledeća rešenja:



Snabdevanje sanitarnom vodom i vodom za protivpožarne namene rešeno je prekopostojećeg bušenog bunara na lokaciji i hidrofora.

Sanitarne otpadne vode odvode se u postojeću vodonepropusnu septičku jamu naparceli projekta koju po potrebi prazni nadležno JKP.

Snabdevanje električnom energijom vrši se sa naseljske elektroenergetske mreže, apreko postojećeg priključka.

Kao radni prostor izveden je betonski plato, a za skladištenje feroiznih sekundarnihsirovina predviđen je plato nasut tucanikom.

Predmetna parcela je ograđena žičanom ogradom sa svih strana. Otkup otpadnog i drugog materijala vršiće se od poznatih prodavaca, prema

ugovoru. Otpad se razvrstava prema katalogu otpada. Katalog otpada je zbirna lista

neopasnog i opasnog otpada prema mestu nastanka, poreklu i prema predviđenomnačinu postupanja.

Određivanje osobina i označavanje otpada se vrši prema Pravilniku o kategorijama,ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik RS" broj 56/10), za svaku vrstuotpada koji nastaje u okviru postrojenja ili se donosi na privremeno skladištenje.

Proizvođač, odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre njegove predajesakupljaču ili transporteru.

Svaku isporuku otpada obavezno prati odgovarajućo Dokument o kretanju otpada.

Dodatne mere zaštitePored predviđenih mera zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, u cilju svođenja potencijalnihnegativnih uticaja projekta u granice prihvatljivosti, i pre svega sprečavanja nastajanjaudesnih situacija, potrebno je preduzeti sledeće dodatne mere.

Pri radu sa gasnim rezanjem metala:~ Boca sa kiseonikom nikada se ne sme isprazniti do kraja. Ona se mora

smatrati praznom kada pritisak padne na otprilike 3,5 bar.~ Operater mora uvek nezavisno isprazniti svoja creva pre nego zapali

plamenik. Ovim se izbegava bilo kakva lako zapaljiva mešavina kojamože biti prisutna.

~ Operater nikada ne sme paliti oba gasa u isto vreme.~ Oprema mora biti u dobrom stanju.~ Dodatni način sprečavanja povratnog protoka je upotreba 'Flash guard'

nepovratnih ventila.~ Obavezno slediti sigurnosna pravila:

Boce vezati lancem kako bi se izbeglo njihovo prevrtanje. Izduvati ventil boce za kiseonik pre spajanja regulatora na bocu. Otvarati polako ventil boce za kiseonik i uvek stajati po strani. Pročistiti sistem izduvavanjem svakog creva posebno. Najpre zapaliti gorivi gas. Koristiti odgovarajuću veličinu dizne i pritisak. Držati toplotu i plamen dalje od zapaljivih stvari. Ne koristiti kiseonik kao zamenu za vazduh.

Na lokaciji postrojenja neophodno je na lako dostupnom mestu ili mestimaobezbediti opremu za incidentna curenja.



~ Obavezni deo opreme: lična zaštitna oprema (naočare, zaštitno odelo, rukavice i čizme); sud od 200 l; adsorbenti (jastuci, pesak, piljevina); lopata sa dugim držaljama, mala lopatica.

~ Na sanaciji angažovati isključivo lice sa uverenjem da je osposobljeno zarad sa opasnim materijama.

~ Akcidentno iscurele količine ulja i maziva, kao i iskorišćeni apsorbenti,po svojim karakteristika se svrstavaju u opasan otpad pa je u skladu satim obavezno postupanje sa ovim materijalima.

~ Svaki opasan otpad obavezno prati odgovarajući Dokument o kretanjuopasnog otpada.

Takođe:~ Svi radnici moraju biti obučeni, osposobljeni i upoznati sa mogućim

opasnostima, kako bi i sami mogli da reaguju u cilju sprečavanja udesavećih razmera.

~ Kod dovoza otpada, isti se ne sme zadržavati duže vreme na lokaciji prepočetka sortiranja.

~ Sortirani i obrađeni otpad treba što pre odvesti sa lokacije na daljekorišćenje.

~ Vozila za dovoz i odvoz otpadnog materijala ne smeju duže vremeboraviti na lokaciji sa upaljenim motorima, kako ne bi došlo dozagađenja vazduha izduvnim gasovima.



9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NAŽIVOTNU SREDINU

Opšti cilj monitoringa uslova u postrojenju i na lokaciji jeste provera standarda kvalitetaživotne sredine odnosno skupa uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme ina određenom području u skladu sa posebnim propisima. Područje je nivo postrojenja inajbliže okruženje, tzv. vunerabilna lokacija.

Monitoring kvaliteta površinskih vodaSanitarne otpadne vode odvode se u vodonepropusnu septičku jamu na parceli koju po potrebiprazni nadležno ovlašćeno preduzeće.

Površinskih voda, na i u blizini predmetne lokacije nema, niti pri redovnom radu predmetnogpostrojenja ima bilo kakvog ispuštanja tehnoloških otpadnih voda u njih. Kao što jenapomenuto, voda se u toku odvijanja redovnih radnih operacija na lokaciji ne koristi, tako dase ne stvaraju tehnološke otpadne vode.

Iz tog razloga Nosilac projekta nije u obavezi da vrši monitoring, niti izveštavanje o kvalitetupovršinskih voda.

Monitoring kvaliteta zemljištaPraćenje kvaliteta zemljišta se sprovodi na nivou Grada Subotica na određenim lokacijama odkojih ni jedna nije relevantna za predmetno postrojenje. Pojedinačni monitoring zemljišta naodređenim lokacijama, sprovodi se isključivo u skladu sa rešenjima nadležnih organa vezanihza zaštitu životne sredine i ovaj monitoring sprovode akreditovane institucije.

Nosilac projekta će imati obavezu monitoringa i izveštavanja o kvalitetu zemljišta u slučajuda mu to bude naloženo od strane nadležnog inspekcijskog organa za poslove zaštite životnesredine, ukoliko dođe do dužeg neadekvatnog odlaganja otpada na nezaštićeno zemljište iliakcidentnog ispuštanja zagađujućih materija.

Monitoring kvaliteta vazduhaIspitivanje kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Subotica sprovodi Zavod za javno zdravlje i tiizveštaji se redovno objavljuju na zvaničnoj internet strani Grada http://www.subotica.rs/.Najbliža mesta uzorkovanja su prilično udaljena od predmetne lokacije, a obavezu vršenjakontrolnog ispitivanje može naložiti nadležni organ Grada.

Monitoring uslova radne sredine vrši se prema Pravilniku o postupku pregleda i ispitivanjaopreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (“Službeni glasnik RS“ broj 94/06, 108/06,114/14 i 102/15), jednom u tri godine, pri nepromenjenom režimu rada ili pri svakoj promeniuređaja ili uslova rada u proizvodnom pogonu.

Obzirom da se radne operacije odvijaju na otvorenom – betonski plato, navedena merenja napredmetnoj lokaciji nije potrebno vršiti.

U toku rada postrojenja moguće je stvaranje prašine ali nije moguće vršiti kontrolu merenjemjer ne postoji određeni emiter. Kontrola je moguća jedino kroz kontrolu kvaliteta vazduhaukoliko nadležna inspekcija izda takav nalog.



Monitoring bukeBuka se na otpadu javlja kao posledica rada mašina i kretanja transportnih vozila koja dovozeotpad i odvoze sekundarne sirovine. Takođe je moguća pojava vibracija diskontinualnogkaraktera (od prolaska vozila).

U skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS", broj 36/09 i88/10) i Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanjeindikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnikRS", broj 75/10), Nosilac projekta je u obavezi da vrši pojedinačno merenje nivoa bukejednom godišnje pri punom radnom kapacitetu. Merenje poveriti ovlašćenoj i akreditovanojustanovi.

Za uticaj buke, uz konsultaciju sa ovlašćenom i akreditovanom organizacijom, odrediti dvamerna mesta po obodu lokacije prema susednim stambenim objektima.

Monitoring uslova u postrojenjuOdgovorno upravljanje postrojenjem obezbeđuje se primenom preventivnih mera uostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu, pre svega primenom savremenih tehničkih,ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstavaza otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, i / ili njihovog svođenjana najmanju moguću meru.

Elektro uređaje i gromobransku instalaciju ispituje i pregleda ovlašćena organizacija svake trigodine, o čemu se vodi evidencija.

Kretanje svih vrsta otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada. Operater čuva kopijedokumenata o otpremi otpada sve dok ne dobije primerak popunjenog Dokumenta o kretanjuotpada od primaoca kojim se potvrđuje da je otpad prihvaćen. Vlasnik otpada čuvakompletirani Dokument o kretanju otpada najmanje dve godine.

-------------------------------------------------------------------

! Rezultate svih sprovedenih merenja i ispitivanja čuvati i na zahtev inspekcijskeslužbe dostaviti nadležnom organu.



10. NETEHNIČKI KRAĆI REZIME

Lokacija preduzeća se nalazi na samom ulazu u Kelebiju iz pravca Subotice, na adresi PutEdvarda Kardelja broj 122. Na ovoj adresi se nalazi zemljište na tri katastarske parcele iizgrađeni objekti koji su uzeti u zakup što je regulisano ugovorom.

U okviru predmetnog kompleksa nalaze se dva odvojena građevinska objekta: Portirnica Poslovni objekat

Objekti su priključeni na niskonaponsku elektroenergetsku mrežu, dok se sanitarnom iprotivpožarnom vodom snabdevaju iz sopstvenog bušenog bunara sa hidroforom.Upotrebljene sanitarne vode se prikupljaju u postojeću septičku jamu na lokaciji kompleksa.

Ispred poslovnog objekta, kao i u delu iza njega, nalazi se betonski plato, a iza platoa je deoparcele čija je podloga nasuta tucanikom. Ovaj prostor predstavlja radni i skladišni prostor.

„Eco Metalologistic“ DOO Kelebija se bavi sakupljanjem, privremenim skladištenjem imehaničkim tretmanom otpada (usitnjavanje, baliranje), kao i prodajom sekundarnih sirovina(metalni neopasan otpad, plastika i papir) koji se nabavlja od poznatog dobavljača i nakondorade se prodaje kao sekundarna sirovina.

Sakupljanje sekundarnih sirovina se vrši na osnovu ugovora koje operater potpisuje sadobavljačima.

Bakar, mesing, aluminijum i cink koji se odvoje razvrstavanjem u komadnom obliku, seskladište u zatvorenom prostoru poslovnog objekta, dok se gvožđe i čelik skladište na terenuiza platoa koji je nasut tucanikom.

Operacije koje se vrše sa prikupljenim otpadom mogu biti sledeće: sečenje makazamaaligatorkama, gasno sečenje, fizičko rastavljanje – raznim ručnim alatom.

Plastični otpad se razdvaja po vrstama plastike od koje je pretežno sačinjen (PET, PVC, PP,PE), a zatim balira. Pripremljene bale privremeno se čuvaju na otvorenom prostoru donjihovog daljeg transporta.

Papirni otpad se po donošenju razdvaja po vrstama (kancelarijski papirni otpad, karton,ambalažni papirni otpad) i takođe balira. Pripremljene bale se do daljeg transporta privremenoskladište u zaštićenom prostoru poslovnog objekta.

Procesi razdvajanja, usitnjavanja i baliranja otpada se izvode na betonskom platou.

Planirani godišnji kapacitet iznosi: Metali: 2.400 t/godišnje Plastika: 250-300 t/godišnje Papir: 300 t/godišnje

Za potrebe PP zaštite obezbeđen je jedan spoljni nadzemni zidani hidrant i ručni PP aparati, alokacija i objekti su lako pristupačni vatrogasnim vozilima.



11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILINEPOSTOJANJU, ODNOSNONEMOGUĆNOSTI PRIBAVLJANJAPODATAKA

Ekološki uslovi na prostoru obrade nisu u potpunosti poznati s obzirom da za predmetnulokaciju nije u celosti rađena studija o kvalitetu životne sredine.



III PRILOZI

Prilog 1: Makrolokacija Prilog 2: Kopija plana Prilog 3: Situacija Prilog 4: Rešenje o utvrđivanju neophodnosti izrade studije o proceni uticaja na

životnu sredinu i njenom obimu i sadržaju Prilog 5: Ugovor o zakupu Prilog 6: Izveštaj o merenju buke u životnoj sredini





Prilog 1: Makrolokacija





Prilog 2: Kopija plana





Prilog 3: Situacija





Prilog 4: Rešenje o utvrđivanju neophodnosti izrade studije oproceni uticaja na životnu sredinu i njenom obimu i sadržaju





Prilog 5: Ugovor o zakupu





Prilog 6: Izveštaj o merenju buke u životnoj sredini



















Documents

ECO METALOLOGISTIC DOO KELEBIJA STUDIJA O ... - · PDF filestudija o proceni uticaja na }ivotnu sredinuprojekta zate enog stanjaskladi‘ta i platoa za tretman metalnog i plasti nogotpada