STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU ... - · PDF fileStudija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja EE otpada, otpadnih vozila, olovnih akumulatora,otpadnih

PREDUZEĆE ZA INŽENJERING I KONSALTING

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU

SREDINU PROJEKTA SKLADIŠTENJA

EE OTPADA, OTPADNIH VOZILA, OLOVNIH

AKUMULATORA, OTPADNIH ULJA I DRUGIH

VRSTA OPASNOG TEČNOG OTPADA KAO I

TRETMAN OTPADNIH VOZILA

NA K.P. 12651/1KO LOZNICA

Avgust, 2017. godine

2

Naziv projekta: Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja EE otpada,

otpadnih vozila, olovnih akumulatora,otpadnih ulja i drugih vrsta opasnog tečnog otpada kao i

tretman otpadnih vozila na k.p. 12651/1KO Loznica

Objekat: Postrojenje za upravljanje otpadom

Lokacija: Katastarska parcela 12651/1 KO Loznica

Nosilac projekta: „Green idea“ d.o.o. Petra Komarčevića bb, 15 300 Radulovac, Loznica

Izrada projekta: „Aurora green“ d.o.o. Bulevar Zorana Đinđića 159/4, 11070 Beograd

Vođa projekta: Zorica Isoski, dipl. inž. zaštite životne sredine

Članovi tima: Jadranka Radosavljević, dipl. inž. tehnologije

Ana Spasić, dipl. inž. tehnologije

Saradnici: Marija Zdravković, mast.ekolog

Dimitrije Isoski, student Rudarsko-geološkog fakuteta

Zorana Manojlović, student Biološkog fakulteta

Saglasan investitor:

AURORA GREEN d.o.o. GREEN IDEA d.o.o.

direktor direktor

____________________________

Zorica Isoski Nikola Cvetinović

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja EE otpada, otpadnih vozila, olovnih

akumulatora,otpadnih ulja i dr.tečnih otpada kao i tretman otpadnih vozila na k.p. 12651/1KO Loznica

Aurora Green d.o.o. - Inženjering i konsalting za životnu sredinu

Bulevar Zorana Đinđića 159/4 – 11070 Beograd – Srbija

[email protected] - www.auroragreen.rs

3






4






5

PROJEKTNI ZADATAK

Naziv projekta: Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja EE otpada,


tretman otpadnih vozila na k.p. 12651/1KO Loznica

Objekat: Postrojenje za upravljanje otpadom

Lokacija: Katastarska parcela 12651/1 KO Loznica

Nosilac projekta: „Green idea“ d.o.o. Petra Komarčevića bb, 15 300 Radulovac, Loznica

Neophodnost izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja EE otpada,


tretman otpadnih vozila na k.p. 12651/1KO Loznica, investitora „„Green idea“ “ d.o.o. iz

Loznice, uslovljena je Rešenjem (br: 353-02-145/2017-16 od 27.02.2017. godine) nadležnog

organa – Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a na osnovu Zakona o zaštiti

životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 135/04, 36/09 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/11 -

Ustavni sud) i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 135/04, 36/09).

Cilj izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za tretman otpadnih vozila i

skladištenje elektronskog i električnog otpada je da se, u skladu sa Pravilnikom o sadržini studije

o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. Glasnik RS“ br. 69/05), Zakonom o zaštiti životne

sredine („Sl. glasnik RS“, br. 135/04, 36/09 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/11 - Ustavni

sud), Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. Glasnik RS“, br. 135/04, 36/09), kao i

na osnovu stručnih saznanja i raspoloživih podataka, osnovnih istraživanja za projekat, potrebnih

merenja, metoda i analiza za određivanje značaja i uticaja predmetnog projekta na životnu

sredinu, registruju promene stanja životne sredine koje mogu nastati pod uticajem rada

postrojenja i predlože mere zaštite.

Studija o proceni uticaja treba da sadrži:

opis lokacije na kojoj se izvodi tretman otpadnih vozila i skladištenje elektronskog i

električnog otpada

opis projekta i karakteristike tehnoloških procesa

prikaz postojećeg stanja životne sredine na mikro i makro lokaciji

opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu

procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa

opis mera zaštite predviđenih u cilju sprečavanja, ublažavanja i eventualnog otklanjanja

štetnih uticaja na životnu sredinu

netehnički kraći prikaz studije za potrebe javnog uvida i prezentacije projekta.

Studiju treba izraditi u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.

U Loznici 2.3.2017. godine

NOSILAC PROJEKTA

GREEN IDEA d.o.o.

direktor

_________________________

Nikola Cvetinović






6

Na osnovu člana 19. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. Glasnik RS“, br. 135/04,

36/09) donosim sledeće

REŠENJE

Određuje se multidisciplinirani tim za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu

projekta skladištenja EE otpada, otpadnih vozila, olovnih akumulatora,otpadnih ulja i drugih

vrsta opasnog tečnog otpada kao i tretman otpadnih vozila na k.p. 12651/1KO Loznica, Petra

Komarčevića bb, Radulovac u Loznici, preduzeća Green idea d.o.o.

Vođa projekta: Zorica Isoski, dipl. inž. zaštite životne sredine

Članovi tima: Jadranka Radosavljević, dipl. inž. tehnologije

Ana Spasić, dipl. inž. tehnologije

Saradnici: Marija Zdravković, mast.ekolog

Dimitrije Isoski, student Rudarsko-geološkog fakulteta

Zorana Manojlović, student Biološkog fakulteta

Imenovani su dužni da se pri izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu pridržavaju

propisa, tehničkih normativa i standarda, shodno Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu

(„Sl. glasnik RS“, br. 135/04, 36/09 – dr. zakon 72/09 – dr. zakon 43/11 – US), Pravilniku o

sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“ br. 69/05) i Rešenju

br: 353-02-145/2017-16 kojim je određen sadržaj i obim Studije o proceni uticaja na životnu

sredinu postrojenja za tretman otpadnih vozila i skladištenje elektronskog i električnog otpada,

izdatog dana, 27.02.2017. godine, od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U Beogradu, 5.3.2017. god.

AURORA GREEN d.o.o.

direktor

_________________________________

Zorica Isoski, dipl. inž. zaštite ž. sredine






7

SADRŽAJ

PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ........................................................................................ 11

OPŠTA DOKUMENTACIJA .................................................................................................... 12

1.0. UVOD .................................................................................................................................... 33

1.1. Metodologija izrade i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu .............. 33

1.2. Sadržaj Studije procene uticaja na životnu sredinu ..................................................... 34

1.3. Zakonska regulativa ........................................................................................................ 36

1.4. Dokumentaciona osnova .................................................................................................. 38

2.0. OPIS UŽE I ŠIRE LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA

....................................................................................................................................................... 39

2.1. Usklađenost izabrane lokacije sa prostorno-planskom dokumentacijom tj. sa

generalnim urbanističkim planom ........................................................................................ 39

2.2. Blizina područja zaštićenih međunarodnim, nacionalnim ili lokalnim propisima

(zaštićena dobra: prirodna, kulturna, istorijska...) ............................................................. 39

2.3. Blizina zona sanitarne zaštite, vodotokova i izvora vodosnabdevanja ....................... 40

2.4. Naseljenost ili izgrađenost lokacije ................................................................................. 40

2.5. Vrste prirodnih resursa na lokaciji, sa posebnim osvrtom na prisustvo močvara,

površinskih ili podzemnih voda, šuma, poljoprivrednog zemljišta, ribolovnih i lovnih

područja, mineralnih sirovina i dr. ....................................................................................... 41

2.6. Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških i hidrogeoloških i seizmoloških

karakteristika terena, podložnost lokacije zemljotresima, sleganju terena, klizištima,

eroziji, poplavama, temperaturnim razlikama, čestim maglama, jakim vetrovima (ruža

vetrova) i dr. ............................................................................................................................ 42

2.7. Prisutnost osetljivih objekata na lokaciji: bolnice, škole, obdaništa, verski objekti,

javni objekti itd. ...................................................................................................................... 46

2.8. Prisutnost područja, na ili u blizini lokacije, na kojima se koriste zaštićene, važne ili

osetljive vrste flore i faune (za rast i razvoj, razmnožavanje, odmor, prezimljavanje,

migraciju itd.) .......................................................................................................................... 46

2.9. Blizina važnih saobraćajnica ili objekata za javni pristup rekreacionim i drugim

objektima ................................................................................................................................. 46

2.10. Prisutnost objekata za turizam, trgovinu, malu privredu (industrija, poljoprivreda,

rudarstvo i dr.) ........................................................................................................................ 46

2.11. Situacioni plan – grafički prikaz, sa ucrtanim objektima na i oko lokacije (uža i šira

lokacija) .................................................................................................................................... 46

2.12. Kopija plana katastarskih parcela na kojima se predviđa izvođenje projekta sa

ucrtanim rasporedom svih objekata ..................................................................................... 46






8

3.0. OPIS PROJEKTA................................................................................................................ 47

3.1. Opis fizičkih karakteristika projekta (veličina i kapacitet) i uslova korišćenja

zemljišta u fazi izvođenja radova, kao i u fazi redovnog rada, sa osvrtom na moguće

fizičke promene terena ............................................................................................................ 47

3.2. Kratak prikaz samog tehnološkog procesa, tj. izvođenja projekta ............................. 48

3.2.1. Prijem, merenje, istovar i skladištenje ........................................................................ 50

3.2.2. Rasklapanje i odstranjivanje fluida i materijala iz otpadnih motornih vozila ............. 50

3.2.3. Rasklapanje rezervnih delova, sklopova koji imaju karakter neopasnog otpada i

skladištenje neopasnog otpada .............................................................................................. 66

3.2.4. Transport ..................................................................................................................... 70

3.3. Specifikacija opreme i uređaja ....................................................................................... 71

3.4. Sirovine i produkti ........................................................................................................... 72

3.4.1. Lista sa fizičko-hemijskim karakteristikama i količinama sirovina koje će se koristiti

u tehnološkom procesu, sa posebnim osvrtom na toksične materije koje mogu biti štetne po

ljudsko zdravlje, floru i faunu ili po životnu sredinu ............................................................ 72

3.4.2. Način skladištenja, transporta i rukovanja sa potencijalno štetnim materijama ......... 72

3.4.3. Fizičko-hemijske karakteristike i količina gotovih proizvoda koji se dobija

tehnološkim postupkom ........................................................................................................ 73

3.4.4. Fizičko-hemijske osobine, vrsta i količina otpadnih materija koje nastaju pri radu

projekta, a koje se javljaju u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju, sa osvrtom na tačno

mesto javljanja otpada ........................................................................................................... 75

3.4.5. Vrsta goriva i način na koji se koristi u tehnološkom procesu, sa osvrtom na emisiju

štetnih materija ...................................................................................................................... 77

3.4.6. Proizvodnja buke, vibracija, svetlosti, toplote ili elektromagnetnog zračenja pri radu

projekta – procesa ................................................................................................................. 77

3.5. Način korišćenja prirodnih resursa, posebno neobnovljivih ili onih koji se teško

obnavljaju (zemljište – posebno neizgrađeno ili poljoprivredno; voda, mineralne sirovine

– kamen, šljunak, pesak; šume – drvna građa; energija i drugi resursi), sa osvrtom na

moguće zauzimanje novih površina....................................................................................... 78

3.6. Analiza drugih uticajnih faktora projekta na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom

na kumulativni efekat sa već postojećim ili planiranim aktivnostima na lokaciji – podaci

o mogućem ili već prisutnom prekoračenju standarda životne sredine na izabranoj

lokaciji ...................................................................................................................................... 78

3.7. Uticaj produkata, koji se javljaju pri radu projekta, na kvalitet životne sredine u

odnosu na: ................................................................................................................................ 79

3.7.1. Klimu, uključujući mikroklimu i šire klimatske uslove .............................................. 79

3.7.2. Hidrološke osobine životne sredine (količine, protok i nivo podzemnih voda i voda

u rekama i jezerima) .............................................................................................................. 79

Delatnost predmetnog postrojenja neće uticati na hidrološke osobine životne sredine. ....... 79

3.7.3. Geomorfološke osobine (stabilnost, erozivnost i dr.) ................................................. 79






9

3.7.4. Pojavu buke, vibracija i zračenja ................................................................................ 79

3.8. Uticaj projekta na dostupnost ili dovoljnost prirodnih resursa (fosilnih goriva,

podzemnih i površinskih voda, mineralnih sirovina, kamena, peska, šljunka, šuma, drugih

neobnovljivih resursa) ........................................................................................................... 80

3.9. Direktni uticaj projekta na ljudsko zdravlje, i to preko .............................................. 80

3.9.1. Kvaliteta vazduha, vode i buke ................................................................................... 80

3.9.2. Drugih proizvoda za ljudsku potrošnju ....................................................................... 80

3.9.3. Stope obolevanja kao posledice moguće izloženosti zagađenju ................................. 80

3.9.4. Pojave prenosioca bolesti, uključujući insekte ........................................................... 81

3.9.5. Ostalih društvenih uslova – lične sigurnosti pojedinca, prava manjina, uslova

stanovanja, zaposlenosti, ekonomskih uslova i dr. ............................................................... 81

4.0. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA

RAZMATRAO ............................................................................................................................ 82

4.1. Alternativna lokacija ili trasa ......................................................................................... 82

4.2. Alternativni tehnološki postupak (u odnosu na sam tehnološki postupak, vrstu

goriva, prečišćavanje, metod rada, vrstu i izbor sirovina koje se koriste) ........................ 82

4.3. Način postupanja sa otpadnim materijama koje se javljaju pri radu projekta......... 82

5.1. Makrolokacija .................................................................................................................. 84

5.2. Mikrolokacija ................................................................................................................... 85

5.3. Stanje vode, kako površinske, tako i podzemne ............................................................ 86

5.4. Stanje zemljišta ................................................................................................................ 87

5.5. Stanje vazduha ................................................................................................................. 88

5.6. Buka, elektromagnetno zračenje, svetlosno zračenje, radijacija ................................. 88

5.7. Prisutnost objekata ili postrojenja, na ili u blizini lokacije, koji već izazivaju

zagađenje životne sredine ....................................................................................................... 88

5.8. Stanje flore i faune ........................................................................................................... 88

5.9. Naseljenost lokacije (urbana, ruralna ili obodni deo) .................................................. 89

5.10. Stepen izgrađenosti lokacije (odnos zelenih površina i već prisutnih objekata) ...... 89

5.11. Analiza klimatskih činilaca područja na kome se nalazi lokacija ............................. 89

5.12. Analiza lokacije – nulto stanje, sa aspekta zaštite životne sredine i pogodnosti

izabrane lokacije za rad – odvijanje projekta ...................................................................... 90

6.0. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU . 91

6.1. Uticaji tokom redovnog rada .......................................................................................... 91

6.1.1. Zagađivanje vazduha ................................................................................................ 93

6.1.2. Zagađivanje vode i zemljišta .................................................................................... 93

6.1.3. Buka i vibracije ......................................................................................................... 93

6.1.4. Zdravlje stanovništva ............................................................................................... 94






10

6.1.5. Meteorološki parametri i klimatske karakteristike ................................................... 94

6.1.6. Ekosistem ....................................................................................................................... 94

6.1.8. Naseljenost, koncentracija i migracija stanovništva .................................................. 95

6.1.9. Namena i korišćenje površina (izgrađene i neizgrađene površine, upotreba

poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta i sl.) .............................................................. 95

6.1.10 Komunalna infrastruktura.......................................................................................... 95

6.1.11.Prirodna dobra posebnih vrednosti, nepokretna kulturna dobra i njihova okolina

................................................................................................................................................... 95

6.1.12. Pejzažne karakteristike područja .............................................................................. 95

6.1.13. Generisanje otpada ..................................................................................................... 96

7.0. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA ...................... 97

8.0. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA, SMANJENJA I, GDE JE

TO MOGUĆE, OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA

ŽIVOTNU SREDINU ............................................................................................................... 101

8.1. Mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima i

rokovima za njihovo sprovođenje ........................................................................................ 101

8.2. Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa ................................................................... 101

8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine (reciklaža, tretman i dispozicija

otpadnih materija, rekultivacija, sanacija i dr.) ................................................................ 102

8.4. Druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu

sredinu .................................................................................................................................... 103

9.0. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU – MONITORING .. 105

10.0. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU ODREĐENIH

STRUČNIH ZNANJA I VEŠTINA ......................................................................................... 109

11.0. PRILOZI ........................................................................................................................... 110






11

PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Nosilac projekta:

„Green Idea“ d.o.o

Petra Komarčevića bb,

12651/1 Radulovac, Loznica

Šifra delatnosti: 3832 – Ponovna upotreba razvrstanih

materijala

Telefon: +381 15 874 619; +381 64 885 85 55

E-mail: [email protected]

Matični broj: 20322381

PIB: 105402945

Odgovorno lice: Nikola Cvetinović

mailto:[email protected]

Aurora green d.o.o – Inženjering i konsalting za životnu sredinu



12

OPŠTA DOKUMENTACIJA




13




14




15




16




17




18




19




20




21




22




23




24


akumulatora, otpadnih ulja i dr.tečnih otpada kao i tretman otpadnih vozila na k.p. 12651/1KO Loznica




25

BIOGRAFIJA VOĐE TIMA OBRAĐIVAČA STUDIJE

Zorica Isoski, diplomirani inženjer zaštite životne sredine, radila u Ministarstvu nauke i

zaštite životne sredine Republike Srbije, sada direktor u preduzeću „Aurora green“ d.o.o.

Učestvovala kao vođa ili član projektnog tima na izradi više Studija o proceni uticaja projekta

na životnu sredinu, Procena stanja zaštite životne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu za

potrebe privatizacije, LEAP-a, elaborata i drugih projekata vezanih za zaštitu životne sredine.

Član je nacionalne tehničke komisije za ocenu studija uticaja na životnu sredinu i tehničke

komisije za ocenu uslova utvrđenih u nacrtu integrisane dozvole. Član je tehničke komisije za

ocenu studija uticaja na životnu sredinu Grada Beograda i nekoliko lokalnih komisija, kao i

tehničke komisije za ocenu uslova utvrđenih u nacrtu integrisane dozvole Grada Beograda.

Od 2008. član je Nacionalnog Konventa EU, grupa za životnu sredinu. Eksterni ocenjivač za

ISO 14001.

Autor je više od petnaest naučno stručnih radova u oblasti zaštite životne sredine na

savetovanjima i konferencijama sa međunarodnim učešćem.

Ključne reference:

I Član tima i odgovorno lice na sledećim projektima:

1. Studija procene uticaja na životnu sredinu zatečenog stanja kompleksa za preradu mleka

a.d. „Mlekara“ Pančevo

2. Studija procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje poslovnog objekta

zanatskog tipa za skladištenje, rasecanje i preradu mesa ribe u Dobanovcima

3. Studija o proceni uticaja projekta farme za tov brojlera „Rubribreza I“ na kat. parceli br.

337 K.O. Rubribreza, opština Lajkovac, na životnu sredinu

4. Studija o proceni uticaja projekta farme za tov brojlera „Banjani I“ na kat. parceli br.

2455/1 K.O. Banjani, opština Ub, na životnu sredinu

5. Studija o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu projekta postrojenja za

tretman opadne livačke šljake i mulja nastalog taloženjem otpadne vode iz procesa pranja

livačkih lonaca i sistema za prečišćavanje otpadnih gasova – skrubera, MG Serbien d.o.o.

6. Studija o proceni uticaja zatečenog stanja poslovno-proizvodnog objekta- klanice Barba

d.o.o. Surčin na životnu sredinu

7. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta za skladištenje i reciklažu otpadnog

papira - Arabesa d.o.o. Beograd

8. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje emisione stanice

Kikinda na K.P. broj 11228/4 KO Kikinda – JP „Emisiona tehnika i veze“, iz Beograda


Sombor na K.P. broj 2963/2 KO Kljajićevo, Sombor – JP „Emisiona tehnika i veze“, iz

Beograda

10. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje stanice za snabdevanje

motornih vozila gorivom sa instalacijama za TNG „Petrol“

11. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zatečenog stanja projekta distributivnog

centra za skladištenje i pretakanje tečnog naftnog gasa (TNG), PETROL LPG d.o.o. iz

Beograda

12. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Proizvodno–poslovni kompleks za

klasifikaciju šljunka i proizvodnju betona ”Rušanj”

13. Studija o proceni uticaja zatečenog stanja industrijskog kompleksa Kompanije „Toza

Marković“ a.d. na životnu sredinu






26

14. Studija o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu proizvodnog kompleksa za

izradu glinene opeke - građevinskog materijala - A.D. "Potisje Kanjiža" iz Kanjiže

15. Studija procene uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu kompleksa postrojenja za

klasifikaciju šljunka, proizvodnju betona, skladištenje i tretman neopasnog građevinskog

otpada u mobilnom drobiličnom postrojenju - „Elita-Cop“ d.o.o.iz Beograda

16. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proizvodnje gas-betonskih blokova -

Xella Srbija d.o.o iz Lazarevca

17. Studija procene uticaja na životnu sredinu kompleksa terminala za skladištenje i pretovar

naftnih derivata sa pristanom na dunavu u Industrijskoj zoni Smedereva „NAFTA“ AD

18. Studija o proceni uticaja zatečenog stanja postrojenja za skladištenje, distribuciju i

promet naftnih derivata na životnu sredinu, "VML" Privredno društvo za proizvodnju,

trgovinu i usluge d.o.o

19. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, projekta skladište naftnih derivata „NIS”a.d.

u Nišu

20. Studija procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje razvodnog gasovoda RG

11-02 Leskovac-Vranje, sa pratećim objektima, na teritoriji grada Leskovca -

„YUGOROSGAZ“ a.d. iz Beograda

21. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje razvodnog gasovoda RG

11-02 Leskovac-Vranje, sa pratećim objektima, na teritoriji grada Vranja -


22. Procena stanja zaštite životne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu za potrebe

privatizacije „Instituta za puteve”, (Beograd, Ekonomski institut), član ekološkog tima,

Februar 2007 – mart 2007. g.

23. Procena stanja zaštite životne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu za potrebe

privatizacije „Porečje” Vučje (Ekonomski institut), vođa ekološkog tima, 2007.-maj

2008

24. Studija procene uticaja na životnu sredinu projekta multifunkcionalnog centra na

Srebrnom jezeru, „Silver Lake Investment“ d.o.o.

25. Studija procene uticaja izgradnje komercijalno tržnog centra „OMNIS“ na životnu

sredinu

26. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja i tretmana otpadnog

aluminijuma i legura aluminijuma - „Helion“ d.o.o., Čačka

27. Studija procene uticaja na životnu sredinu „Ekometal“, Saraorci, Smederevo

28. Studija procene uticaja na životnu sredinu TNG, EPS „Rudarski basen Kolubara“ d.o.o

29. Studija procene uticaja na životnu sredinu „GRANEXPORT“, Pančevo

30. Studija procene uticaja kompleksa „Larico Plus” d.o.o. u Rumi

31. Studija o proceni uticaja rečnog pretakališta i pristana, trase gasovoda i skladišta za tečni

naftni gas (TNG) na životnu sredinu „MB Gas Oil” d.o.o. iz Beograda

32. Studija procene uticaja na životnu sredinu TC „Merkator“, Šabac i TC „Merkator“,

Kruševac

33. Studija o proceni uticaja rekonstrukcije postrojenja u proizvodnom procesu Preduzeća

„ŠPIK IVERICA“ a.d. „Gruppo fantoni“ na životnu sredinu

34. Procena stanja zaštite životne sredine za „Apatinsku pivaru“-Apatin

35. Procena uticaja rekonstrukcije i dogradnje postojeće benziske stanice i dogradnje TNG

postrojenja u Velikom Gradištu na životnu sredinu

36. Studija procene uticaja izgradnje parkinga-kompleksa za parkiranje motornih vozila na

kat. parc. br. 2366/180 K.O. Veliko Gradište, na životnu sredinu






27

37. Studija o proceni uticaja projekta „Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Lajkovca“

u Lajkovcu, na životnu sredinu

38. Stručni konsultant za LEAP - Lokalni ekološki akcioni plan opstina Vračar, Blace i

Lokalni ekološki akcioni plan Grada Vranja, Grada Kragujevca i Gradske opštine

Obrenovac

39. Elaborat stručne analize o nivou zagađenosti životne sredine na lokaciji bivšeg „IMT-

FOM“ - a a.d. u stečaju, na kojoj je sada u zakupu „LIVNICA A&T“ d.o.o.

40. Konsultanske usluge vezane za tehnički prijem i zaštitu od buke u brodogradilištu

„BOMEX“, u Zrenjaninu

41. Studija procene uticaja na životnu sredinu zatečenog stanja Logističko distributivnog

centra „Nelt Co“ u Dobanovcima

42. Studija procene uticaja zatečenog stanja projekata“Postrojenje za skladištenje neopasnog

otpada“ ECOCETAS“ d.o.o.

1. Planovi upravljanja otpadom za preduzeća: JP „Elektroprivreda Srbije“, Galenika a.d.,

Površinski kopovi Kolubara, Gorenje d.o.o., Mercedes Benz Srbija i Crna Gora d.o.o.

Špik iverica, Delta holding, Kartonval d.o.o, Velefarm a.d.,Tipografik Plus d.o.o., Kiler

Auto d.o.o., Auto Kuća Luka d.o.o., Fiat automobili Srbija d.o.o., Radiodifuzne ustanove

– Radio televizije Srbije (RTS), Valy d.o.o.

2. Dokumentacija za ishodovanje integrisane dozvole (IPPC dozvole) za preduzeća: Knauf

Insulation d.o.o. iz Surdulice, Livnica Kikinda automobilska industrija d.o.o., „Potisje

Kanjiža“ a.d iz Kanjiže, „Toza Marković“ a.d. iz Kikinde, Energo Zelena d.o.o. iz Inđije,

„Farmahalas“ d.o.o. iz Ade.

II Član tehničke komisije pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja na oceni

sledećih Studija:

1. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta - KOMPLEKSA 2 -

NACIONALNA KUĆA „BRUS“ na kat. parc. br. 8/3 K.O. Brzeće, opština Brus

2. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta- KOMPLEKSA 3- PANSIONI

ETNO-NASELJA NA KOPAONIKU na lokalitetu „Jaram“, na delu kat. parc. 8/8 K.O.

Brzeće, opština Brus

3. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Dalekovoda 400KV br. 451

Beograd 8-Pančevo 2

4. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta – privremenog skladišta rabljenog

ulja u okviru postojećeg magacina za skladištenje ulja u originalnom pakovanju na KP.

br. 531/1 KO Dublje, opština Svilajnac

5. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje skladišta za privremeno

skladištenje otpada u „TE Nikola Tesla B“ u Obrenovcu

6. Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta uklanjanja benzinske stanice BS

„Golubac” u ulici put za Donji Milanovac bb

7. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Rekonstrukcija objekata za

reciklažu nemetalnih otpadaka i ostataka mineralnih ulja, prečišćavanja i prerade

emulzija i zauljenih voda „Ekosekund“, Krnjača, Beograd.

8. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije podzemnih voda na

vodozahvatu „Ključ“, na teritoriji grada Požarevca

9. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta za sakupljanje, transport i tretman

opasog otpada u mobilnom postrojenju na teritoriji Republike Sbije za „EKO 21“,

Dobrica, Alibunar






28

10. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: skladištenje opasnog otpada -

otpada iz termičke metalurgije bakra i ostalih obojenih metala, otpada od livenja

odlivaka od obojenih metala, otpadnih kablova i istrošenih akumulatora na KP broj 1534

KO Kragujevac 1, za operatera „ŠUMADIJA SIROVINE“

11. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Izgradnja rezervoara R-23, R-24,

R-25 i R-26 od po 20 000 m3 sa povezivanjem na infrastrukturne objekte za Direkciju za

robne rezerve

12. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u

Kraljevu

13. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja i tretmana opasnog

otpada – električnog i elektronskog otpada i otpadnih vozila na KP 2046/1 KO Donji

Adrovac

14. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta – postrojenja za skladištenje i

tretman električnog i elektronskog otpada i otpadnih guma na KP br. 2639/33, 2639/59,

2639/60, 2639/63, 2639/64, 2639/65, 2639/69, 2639/70, 1763/4, 4201, 4200, 4199, 4198,

4197, 4196, 4195, 4202 KO Palanka 2, Opština Smederevska Palanka

15. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: „ Tematski etnopark

tradicionalnog graditeljstva Južne Srbije“ na kp broj 9808/2 KO Vlasina Rid, na

teritoriji opštine Surdulca

16. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta TS 220/110 Kv Bistrica

17. Ažurirana studija o proceni uticaja dalekovoda na životnu sredinu DV 2 x 110 kV

br.106 AB TS Valjevo – HE Zvornik, rekonstrukcija deonice E+A, G i H, „Elektroistok

- Projektni biro d.o.o.“, Rovinjska br. 14, Beograd

18. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proizvodnje predizolovanih cevnih

sistema i skladištenja opasnih hemikalija koje se koriste u proizvodnom procesu

(komponenta A-poliol, u maksimalnoj količini od 14980 kg; komponenta B-izocijanat u

maksimalnoj količini od 17220 kg;ciklopentan u maksimalnoj količini od 680 kg) na

K.P 2770/14 KO Aleksinac Varoš, SO Aleksinac, Nosioca projekta „ISOPLUS“ d.o.o.

Beograd

19. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta prve faze inovacije kompleksa

kompleksa TPS Zemun

20. Studija o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu postrojenja za skladištenje

opasnog otpada i to otpadnih akumulatora i baterija raznog porekla (do 4 tone dnevno),

kao i električnog i elektronskog otpada (do 4 tone dnevno) na kp.br. 2289 KO Železnik,

GO Čukarica, Grad Beograd

21. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Skladištenje opasnog otpada –

istrošenih olovnih akumulatora na KP br. 10429/16 KO Kragujevac 4, grad Kragujeva

22. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije MHE Vučje na reci

Vučjanki

III Član tehničke komisije opštine Ćuprija na oceni studija:

1. Studije o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu Objekta za neškodljivo

uklanjanje nejestivih sporednih proizvoda životinjskog porekla i uginulih životinja na

katastarskoj parceli br. 5970/1, KO Ćuprija-Van, investitora Veterinarska ustanova

„Napredak“ Ćuprija, Terakovo naselje bb

2. Studije o proceni uticaja projekta „Izgradnja instalacije radio bazne stanice KG 3118“ na

životnu sredinu

3. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije „JA54,

JAU54 Ćuprija- 11. Oktobra“, u Ćupriji






29

IV Član tehničke komisije opštine Paraćin na oceni studija:

1. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta radio bazne stanice „Paraćin

sportska hala“ br. EM-2013-037-ST

2. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije-

“Paraćin - Sportska hala” JA61, JAU61, u Paraćinu;

3. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije „Paraćin 2“

– JA07/JAH07/JAU07/JAL07, u Paraćinu

4. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne

telefonije-“JA64, JAU6- u Paraćinu-Jovana Skerlića”

5. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije

„KG3184_07JA_Paraćin istok”, u Paraćinu

6. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije „Paraćin 7“,

Nemanjina bb, u Paraćinu

7. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije „Paraćin 3“,

Kralja Milutina br.46, poslovni objekat „Delišes“ u Paraćinu

8. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije „Paraćin 4“

9. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije-

“JA 77, JAU77 PARAĆIN -ŽELIVODA” PARAĆIN

V Član tehničke komisije pri Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, Gradske uprave Grada

Beograda

1. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu farme muznih krava na kp. Br. 112/2 KO

Kovilovo u okviru gazdinstva „Partizanski prelaz – PKB”, Vrbovsko, Padinska Skela,

Grad Beograd

2. Studija o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu izvedenog projekta „Pogon

za proizvodnju hrane za životinje“ na k.p. 478, 480/1 i 482 KO Boljevci i delovima k.p.

483 I 487 KO Boljevci, GO Surčin

3. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje poslovno – stambenog

kompleksa u ulici Knez Danila 23-27 u Beogradu

4. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu stanice za snabdevanje gorivom u naselju

„Stepa Stepanović“ u Beogradu, Voždovac

5. Studija o proceni uticaja projekta javne podzemne garaže „Studentski trg – Rektorat“ na

KP br. 799 KO Stari Grad, u Beogradu, na životnu sredinu

Jadranka Radosavljević, diplomirani inženjer tehnologije, zamenik direktora u preduzeću

„Aurora green“ d.o.o. učestvovala kao član projektnog tima i saradnik na izradi više Studija

procena uticaja projekta na životnu sredinu, Procena stanja zaštite životne sredine, Izveštaja o

bezbednosti i Plana zaštite od udesa za opratere Seveso postrojenja i drugih projekata vezanih

za zaštitu životne sredine.

Autor je četiri naučno stručna rada u oblasti zaštite životne sredine i hemijskih udesa na

savetovanjima i konferencijama sa međunarodnim učešćem.

Na osnovu dopisa Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, br. 119-01-

00126/2016-16 od 19.07.2016. god član je:

- Tehničke komisije za ocenu studija o proceni uticaja na životnu sredinu

- Tehničke komisije za ocenu Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa

- Tehničke komisije za ocenu uslova utvrđenih u nacrtu integrisane dozvole.

Član tima i saradnik na sledećim projektima:






30









Kikinda na K.P. broj 11228/4 KO Kikinda – JP „Emisiona tehnika i veze“, iz Beograda


Sombor na K.P. broj 2963/2 Ko Kljajićevo, Sombor – JP „Emisiona tehnika i veze“, iz

Beograda



7. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zatečenog stanja projekta distributivnog

centra za skladištenje i pretakanje tečnog naftnog gasa (TNG), PETROL LPG d.o.o. iz

Beograda

8. Studija procene uticaja na životnu sredinu kompleksa terminala za skladištenje i pretovar

naftnih derivata sa pristanom na Dunavu u Industrijskoj zoni Smedereva „NAFTA“ AD

9. Studija o proceni uticaja zatečenog stanja postrojenja za skladištenje, distribuciju i

promet naftnih derivata na životnu sredinu, "VML" Privredno društvo za proizvodnju,

trgovinu i usluge d.o.o

10. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje rezervoara R-7 I R-8 od

po 500 m3 za skladištenje biodizela u Gradu Nišu, NIS AD Novi Sad, Blok Prerada,

Novi Sad

11. Studija procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje razvodnog gasovoda RG

11-02 Leskovac-Vranje, sa pratećim objektima, na teritoriji grada Leskovca -


12. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje razvodnog gasovoda RG

11-02 Leskovac-Vranje, sa pratećim objektima, na teritoriji grada Vranja -


13. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta proizvodnje gas-betonskih blokova,

XELLA SRBIJA d.o.o. iz Vreoca

14. Studija procene uticaja na životnu sredinu projekta Proizvodno–poslovni kompleks

za klasifikaciju šljunka i proizvodnju betona ”Rušanj”, "INGRAP-OMNI“ d.o.o.,

Beograd

15. Studija procene uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu kompleksa postrojenja za

klasifikaciju šljunka, proizvodnju betona, skladištenje i tretman neopasnog građevinskog

otpada u mobilnom drobiličnom postrojenju - „Elita-Cop“ d.o.o. iz Beograda

16. Studija procene uticaja na životnu sredinu projekta multifunkcionalnog centra na

Srebrnom jezeru, „Silver Lake Investment“ d.o.o.


aluminijuma i legura aluminijuma - „Helion“ d.o.o., Čačak

18. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta privremenog skladištenja i tretmana

neopasnog otpada fabrike za preradu plastičnih masa "Plastika"a.d., Nova Varoš


otpada“ ECOCETAS“ d.o.o.






31

20. Studija o proceni uticaja postrojenja za antikorozivnu zaštitu delova na životnu sredinu,

Opština Lajkovac

21. Izveštaj o proceni stanja životne sredine „Tarkett“ d.o.o. Bačka Palanka

22. Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa za preduzeća: VML d.o.o., Beograd, MSK

Kikinda, Hipol ad. Odžaci, Fabrika šećera TE-TO Senta

23. Planovi upravljanja otpadom za preduzeća: JP „Elektroprivreda Srbije“, Mercedes Benz

Srbija i Crna Gora d.o.o., Delta holding, Velefarm a.d., Knauf Insulation d.o.o., Golden

lady d.o.o, Radiodifuzne ustanove – Radio televizije Srbije (RTS), Valy d.o.o.

24. Planovi upravljanja otpadom za lokalne samouprave: Lokalnog plana upravljanja

otpadom na teritoriji grada Vranja, Lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom

opštine Koceljeva, Lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom opštine Boljevac,

Projekta sanacije, rekultivacije i zatvaranja smetlišta na lokalitetu „Smetlište“ u naselju

Opovo

25. Dokumentacija za ishodovanje integrisane dozvole (IPPC dozvole) za preduzeća: Srpsku

fabriku stakla iz Paraćina, Knauf Insulation d.o.o. iz Surdulice, Livnica Kikinda

automobilska industrija d.o.o., "Potisje Kanjiža" a.d iz Kanjiže, Energo zelena d.o.o. iz

Inđije.

II Savetnik za hemikalije za više od 10 preduzeća (Uverenje o položenom ispitu za Savetnika

za hemikalije, Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, br. 13/16 od 11.07.2016).

Ana Spasić, diplomirani inženjer tehnologije, stručni saradnik za izradu Studija o proceni

uticaja na životnu sredinu i dokumentacije za dobijanje integrisane dozvole (IPPC) u

preduzeću „Aurora green“ d.o.o. Učestvovala kao stručni saradnik na izradi više Studija

procena uticaja projekta na životnu sredinu i drugih projekata vezanih za zaštitu životne

sredine.

Autor je dva naučno stručna rada u oblasti zaštite životne sredine na savetovanjima i

konferencijama sa međunarodnim učešćem.

Ključne reference:

Član tima i saradnik na sledećim projektima:











aluminijuma i legura aluminijuma - „Helion“ d.o.o., Čačak


otpada „ECOCETAS“ d.o.o.

7. Studija o proceni uticaja proširenja skladišta derivata nafte Privrednog društva za

proizvodnju, trgovinu i usluge „VML“ d.o.o na životnu sredinu

8. Studija o količinama, kvalitetu i tretmanu industrijskih otpadnih voda u opštini Trstenik






32

9. Planovi upravljanja otpadom za preduzeća: JP „Elektroprivreda Srbije“, Knauf Insulation

d.o.o., Fiat Automobili Srbija Kragujevac, Gorenje d.o.o. Valjevo, Energo-Zelena d.o.o.

Inđija, JKP Vodokanal Sombor

10. Planovi upravljanja otpadom za lokalne samouprave: Lokalnog plana upravljanja

komunalnim otpadom opštine Boljevac, Projekta sanacije, rekultivacije i zatvaranja

smetlišta na lokalitetu „Smetlište“ u naselju Opovo

11. Dokumentacija za ishodovanje integrisane dozvole (IPPC dozvole) za preduzeća: Knauf

Insulation d.o.o. iz Surdulice, Livnica Kikinda automobilska industrija d.o.o., „Energo-

Zelena d.o.o. iz Inđije, „Farmahalas“ d.o.o. iz Ade

12. Planovi upravljanja zaštitom životne sredine (EMP): Joint Venture između „RIVOLI“

S.P.A. „INTERCANTIERI VITTADELLO“ S.P.A. „ADIGE BITUMI“ S.P.A. – za

deonicu autoputa Е – 80 Čiflik – Staničenje; Joint Venture between COLLINI LAVORI

S.P.A., RIVOLI S.P.A., FRIULANA BITUMI S.R.L. GEMAX D.O.O. – za tunele

Predejane i Manajle i za deonicu auto-puta Е – 75 Grdelica – Caričina dolina

13. Audit zaštite životne sredine na lokacijama i postrojenjima javnog preduzeća

„Elektroprivreda Srbije“ (PD „HE Đerdap“, PD „Drinsko-Limske HE“, PD „TE Nikola

Tesla“, PD „TE-KO Kostolac“, PD „Panonske TE-TO“, PD „RB Kolubara“, PD

„Elektrovojvodina“, PD „Elektrodistribucija Beograd“, PD Elektrosrbija“, PD „Centar“,

PD „Jugoistok“) za period 2012-2013. god.

14. Audit zaštite životne sredine na lokacijama i postrojenjima javnog preduzeća

„Elektroprivreda Srbije“ (PD „HE Đerdap“, PD „Drinsko-Limske HE“, PD „TE Nikola

Tesla“, PD „TE-KO Kostolac“, PD „Panonske TE-TO“, PD „RB Kolubara“, PD

„Elektrovojvodina“, PD „Elektrodistribucija Beograd“, PD Elektrosrbija“, PD „Centar“,

PD „Jugoistok“) za period 2014-2015. god.

15. Analiza rezultata merenja „nultog stanja“ sa izveštajima o ispitivanju parametara

zagađivanja zemljišta i podzemnih voda- kompleks bivše fabrike gumenih proizvoda

„REKORD“ Rakovica


zagađivanja zemljišta- kompleks fabrike „PRVA ISKRA – BAZNA HEMIJA“ – u

restrukturiranju i fabrike za proizvodnju linearnog alkil benzola „PRVA ISKRA – LAB“

D.O.O. BARIČ – u restrukturiranju, BARIČ

17. Elaborat- Mapa lokacija pijezometara na gradskoj deponiji opštine Trstenik sa tehničkim

uslovima za postavljanje pijezometara i definisanim parametrima kontrole podzemne

vode


zagađivanja zemljišta i podzemnih voda- lokacija buduće Fabrike automobilskih delova

MTE Barič






33

1.0. UVOD

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja EE otpada, otpadnih vozila,

olovnih akumulatora,otpadnih ulja i drugih vrsta opasnog tečnog otpada kao i tretman

otpadnih vozila na k.p. 12651/1KO Loznica, Petra Komarčevića bb, Radulovac, investitora

„Green Idea“ d.o.o., uslovljena je Rešenjem (353-02-145/2017-16 od 27.02.2017. godine)

nadležnog organa – Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Na osnovu definisanog Projektnog zadatka, idejnog projekata, ostale tehničke dokumentacije,

obilaska lokacije i regulative, multidisciplinarni tim preduzeća „Aurora green“ d.o.o. je

pristupio izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za tretman otpadnih

vozila i skladištenje otpada investitora „Green Idea“ d.o.o.

Multidisciplinarni tim za izradu studije čine:

- Zorica Isoski, dipl. inž. zaštite životne sredine

- Jadranka Radosavljević, dipl. inž. tehnologije

- Ana Spasić, dipl. inž. tehnologije.

1.1. Metodologija izrade i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Metodologija i sadržaj Studije o proceni uticaja, su definisani Pravilnikom o sadržini studije o

proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 69/05) i “Rešenjem“ br: 353-02-

145/2017-16 kojim je utvrđena potreba izrade Studije, i određen sadržaj i obim Studija o

proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za tretman otpadnih vozila i skladištenje

elektronskog i električnog otpada, na k.p. 12651/1, KO Loznica, Petra Komarčevića bb,

Radulovac, investitora „Green Idea“ d.o.o., izdatim dana 27.02.2017. godine od strane

Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Svrha Studije je da se kvalitativno vrednuje postojeće stanje životne sredine na prostoru na

kome se nalazi predmetno postrojenje, definišu i kvantifikuju mogući uticaji, definišu mere

zaštite i monitoring životne sredine.

Metodološki pristup, kojim se vrši procena uticaja ovog objekta na životnu sredinu, čini

nekoliko koraka, i to:

1. Prikupljanje osnovnih informacija, što podrazumeva identifikaciju:

osnovnih izvora i načina ugrožavanja životne sredine,

karakteristika zemljišta, reljefa i pejzaža na lokaciji objekta, klime područja sa

meteorološkim podacima i dr.

kvaliteta vazduha,

kvaliteta vode (podzemne i površinske),

flore i faune na posmatranom terenu, i

postojeće populacije sa demografskim karakteristikama.






34

2. Procena uticaja na osnovu kvantifikacije sledećih elemenata:

veličine izvora i vrste zagađivanja,

dominantno zagađujućih materija i njihovih karakteristika,

stanja kvaliteta životne sredine, i

procene prostorne raspodele dominantnih zagađujućih materija.

3. Analiza ugroženosti, pod kojom se podrazumeva identifikacija svih osetljivih resursa u

okolini kompleksa tj. ljudi, materijalnih i prirodnih dobara rađena je na osnovu

Leopoldove matrice.

4. Određivanje mera zaštite na osnovu rezultata procene stepena uticaja, za sve činioce

životne sredine (vazduh, voda, zemljište), uključujući preventivne, tehničko-tehnološke i

organizacione mere zaštite.

1.2. Sadržaj Studije procene uticaja na životnu sredinu

Procena uticaja se radi na osnovu karakteristika definisane lokacije, postojećeg stanja životne

sredine na njoj, tehničko-tehnoloških karakteristika objekta i procesa, kao i drugih

raspoloživih podataka i dokumentacije koja je urađena za predmetnu lokaciju.

Studija procene uticaja na životnu sredinu obavezno sadrži podatke utvrđene Zakonom, i to:

podatke o nosiocu projekta;

opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta;

opis projekta;

prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao;

prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makro lokacija);

opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu;

procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa;

opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće,

otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu;

program praćenja uticaja na životnu sredinu;

netehnički kraći prikaz prethodno navedenih podataka;

podatke o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i

veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci.

Podaci o nosiocu projekta spadaju u opšte informacije i obavezno sadrže: naziv i adresu

nosioca projekta, broj telefona, e-mail adresu i dr. U opšte podatke koje studija mora da

sadrži, spadaju i informacije o licima koja su učestvovala u izradi Studije, podaci o

odgovornom licu, zatim datum izrade Studije, potpis i pečat odgovornog lica.

Opis lokacije obuhvata:

podatke o lokaciji (makrolokaciji i mikrolokaciji) sa kartografskim prikazom

odgovarajuće razmere (katastarska parcela predmetnog postrojenja, položaj u

odnosu na infrastrukturne koridore, udaljenost od najbližih objekata i sl.);

postojeće stanje životne sredine;






35

prikaz geomorfoloških, geoloških, pedoloških, hidrogeoloških i seizmoloških

karakteristika terena;

podatke o osnovnim hidrološkim karakteristikama, kao i podatke o izvorištu

vodosnabdevanja;

prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajućim meteorološkim pokazateljima;

opis flore i faune, zaštićenih prirodnih dobara, retkih i ugroženih divljih biljnih i

životinjskih vrsta i njihovih staništa i vegetacije;

pregled osnovnih karakteristika pejzaža;

pregled objekata i dobara kulturno-istorijske baštine;

podatke o naselju, gustini naseljenosti i demografskim karakteristikama u odnosu

na planirani projekat;

podatke o objektima infrastrukture i suprastrukture;

razloge za izbor predložene lokacije.

Opis lokacije sadrži i podatke o drugim zaštićenim područjima, arheološkim nalazištima,

osetljivim područjima i sl.

Opis projekta sadrži:

opis projekta i planirane aktivnosti, njihove tehnološke i druge karakteristike

(izgled, dimenzije i raspored objekata u okviru predmetnog objekta i dr.);

prikaz vrste i količine potrebnog materijala za izgradnju (konstrukcija i

materijalizacija objekta);

opis tehnološkog procesa;

opis komunalne infrastrukture (snabdevanje vodom i električnom energijom,

priključenje na telefonsku mrežu, odvođenje otpadnih voda, odlaganje otpada);

prikaz tehnologije tretiranja svih vrsta otpadnih materija.

Opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu sadrži kvalitativni i

kvantitativni prikaz mogućih promena u životnoj sredini za vreme izvođenja radova, u toku

redovnog rada, eventualnog prestanka rada i u slučaju udesa, kao i procenu da li su promene

privremenog ili trajnog karaktera, i obuhvata naročito:

zagađivanje vazduha, vode i zemljišta;

emitovanje buke, vibracija i zračenja;

uticaj na zdravlje stanovništva;

ostale uticaje (uticaj na mikroklimu lokacije, ekosisteme, pejzažne karakteristike,

naseljenost itd.).

Za preliminranu identifikaciju uticaja rada predmetnog postrojenja na životnu sredinu

korišćena je Leopoldova matrica.

Mere koje će se preduzeti za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu

sredinu uključuju mere za uređenje prostora, tehničko-tehnološke, sanitarno-higijenske,

organizacione, preventivne i druge mere. Tu spadaju:






36

mere predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima i

rokove za njihovo sprovođenje;

mere zaštite predviđene projektnom dokumentacijom;

mere zaštite prilikom izgradnje i uređenja lokacije;

mere zaštite vazduha, vode i zemljišta;

mere zaštite od buke;

mere koje će se preduzeti u slučaju udesa;

planove i tehnička rešenja zaštite životne sredine (tretman i dispozicija otpadnih

materija, rekultivacija, sanacija i dr);

druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na

životnu sredinu.

Grafički deo Studije sa prilozima obuhvata izbor grafičkih dokumenata iz projekta

relevantnih za procenu uticaja (idejni i glavni projekti, situacioni plan i sl.), kopije uslova

nadležnih institucija itd.

1.3. Zakonska regulativa

Pravnu osnovu na kojoj se temelji ova Studija procene uticaja na životnu sredinu čine

zakonske odredbe i odgovarajuća podzakonska akta kojom je ova materija regulisana:

1. Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 135/04, 36/09 - dr. zakon, 72/09

- dr. zakon, 43/11 – US i 14/16);

2. Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09- ispr., 64/10- US,

24/11, 121/12, 42/13- US, 50/13- US, 98/13- US, 132/14 i 145/14);

3. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br.135/04 i 36/09);

4. Zakon o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 10/13);

5. Zakon o vodama („Sl. glasnik RS“, br. 30/10, 93/12 i 101/16);

6. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10);

7. Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09, 88/10 i 14/16);

8. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Sl. glasnik RS“, br.36/09);

9. Zakon o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispr. i 14/16);

10. Zakon o zaštiti zemljišta („Sl. Glasnik RS“, br. 112/15)

11. Zakon o kulturnim dobrima („Sl. glasnik RS“, br.71/94, 52/11 - dr. zakoni i 99/11- dr.

zakoni);

12. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br.101/05 i 91/15);

13. Zakon o zaštiti od požara („Sl. glasnik RS“, br. 111/09 i 20/15);

14. Zakon o vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS“, br. 111/09, 92/11 i 93/12);

15. Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima („Sl. glasnik

SRS“, br. 44/77, 45/85 i 18/89 i „Sl. glasnik RS“, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05-

dr.zakon);

16. Zakon o potvrđivanju konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u

donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine („Sl. glasnik

RS” br. 38/09);

17. Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Sl. glasnik

RS“ br.36/09);

18. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br.

69/05);






37

19. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji i o proceni

uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ br. 69/05);

20. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima ("Sl. glasnik RS", br.

98/2010);

21. Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada

koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije („Sl. glasnik RS“, br.

98/10);

22. Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl.

glasnik RS“, br. 92/10);

23. Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrascu prethodnog

obaveštenja, načinu njegovog dostavljanja i uputstvu za njihovo popunjavanje ("Sl.

glasnik RS", br. 17/2017);

24. Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje

(„Sl. glasnik RS“, br. 72/09 i 114/13);

25. Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima („Sl. glasnik

RS“, br. 71/10);

26. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima ("Sl.

glasnik RS", br. 86/2010);

27. Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja

korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, načinu i

postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda ("Sl. glasnik

RS", br. 99/2010);

28. Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest ("Sl. glasnik RS", br. 75/2010);

29. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju azbestu ("Sl.

glasnik RS", br. 106/2009, 6/2010 i 15/2010);

30. Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za

njegovo popunjavanje („Sl. glasnik RS“, br. 95/10 i 88/15);

31. Pravilnik o sadržini i obrascu zahteva za izdavanje vodnih akata i sadržini mišljenja u

postupku izdavanja vodnih uslova („Sl. glasnik RS“, br. 74/10, 116/12 i 58/14);

32. Pravilnik o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda

i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima („Sl. glasnik RS“ br. 33/16);

33. Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke („Sl.


34. Pravilnik o bezbednosti mašina („Sl. glasnik RS“, br. 13/10);

35. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija („Sl.

Glasnik SRS“, br. 24/87);

36. Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara („Sl. list

SFRJ“, br. 30/91);

37. Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje

indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Sl. glasnik

RS“, br. 75/10);

38. Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu

rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Sl.


39. Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste

projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik

RS“ br. 114/08);






38

40. Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za

njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“, br. 67/11, 48 /12 i 1/16);

41. Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Sl. Glasnik RS“ br.

11/10, 75/10 i 63/13);

42. Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz

stacionarnih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje („Sl. Glasnik RS“,

br. 111/15);

43. Uredba o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora

zagađivanja („Sl. Glasnik RS“, br. 5/16).

1.4. Dokumentaciona osnova

Projektna dokumentacija investitora koja je korišćena za izradu Studije procene uticaja:

1. Idejno rešenje, projekat tehnologije za reciklažu otpadnih motornih vozila i

skladištenje EE otpada, decembar 2016, Szam-projekting, Šabac;

2. Idejni projekat – Ograda na k.p. br. 12651/1 KO Loznica, Krovovi – društvo za

građevinarstvo, IDP 01-07/15, Loznica, jul 2015. godine;

3. Glavni projekat – Sportsko rekreativni objekat na k. p. br. 279/1 KO Loznica,

Krovovi – društvo za građevinarstvo, GP 3211/08, Loznica, novembar 2008.

godine;

4. Glavni projekat Promena namene objekta – Tretman i skladištenje sekundarnih

sirovina na k. p. br. 279/1 KO Loznica, Krovovi – društvo za građevinarstvo, IP

1708/10, Loznica, avgust 2010. godine;

5. Projekat izvedenog stanja el. instalacija – Poslovni objekat za tretman otpada

Petra Komarčevića bb Loznica, „EHG - tehnika“ – preduzeće za inženjering,

20/10, Loznica, jun 2010. godine.

6. Projekat izvedenog objekta, izrađen V.2015. od strane „Krovovi“ d.o.o. Loznica






39

2.0. OPIS UŽE I ŠIRE LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE

PROJEKTA

2.1. Usklađenost izabrane lokacije sa prostorno-planskom dokumentacijom tj. sa

generalnim urbanističkim planom

„GREEN IDEA“ d.o.o. delatnost tretmana otpadnih vozila i skladištenje otpada koji sadrži

opasne komponente planira da obavlja na k.p. 12651/1 KO Loznica, u ulici Petra

Komarčevića bb, naselje Radulovac.

Lokacija je u listu nepokretnosti br. 13295 od 23.04.2015. izdatog od strane Republičkog

geodetskog zavoda, služba za katastar nepokretnosti Loznica upisana kao zemljište u

građevinskom području.

U skadu sa Informacijom o lokaciji koju je izdala Gradska uprava, Odeljenje za planiranje i

izgradnju Grada Loznica, broj 353-3-142/2016-V od 06.10.2016. godine, namena katastarske

parcele br. 12651/1 KO Loznica, je prema Planu generalne regulacije za naseljeno mesto

Loznica („Sl. list Grada Loznica“ br. 3/14) sledeća:

pretežna: sekundarna proizvodnja u prigradskim zonama i

dopunska: stanovanje uz poslovne i radne zone i tercijalne delatnosti (poslovno-

komercijalni, uslužno-trgovinski sadržaji i turističke delatnosti).

Na osnovu gore navedene informacije, predmetna katastarska parcela br. 12651/1 KO

Loznica ispunjava uslove kao građevinska parcela za izgradnju skladišta i objekta za

smeštaj i tretman otpadnih vozila i skladištenje elektronskog i električnog otpada koji

sadrži opasne komponente, pod uslovom da se svi uslovi zaštite životne sredine ispune.

Na predmetnoj lokaciji je prvobitno izgrađena zgrada poslovnih usluga (sportsko-rekreativni

objekat) ukupne bruto površine 100 m2 za koji je 04.08.2009. godine dobijena upotrebna

dozvola br.351-361/2009-05 (u prilogu). Nakon pet godina investitor se odlučio da izvši

promenu namene sportsko-rekreativnog objekta u objekat za tretman i skladištenje

sekundarnih sirovina za koje je ishodovao Rešenje o promeni namene objekta, Grad Loznica,

Gradska uprava, Odeljenje za planiranje i izgradnju, 351-3584/2010-V od 2.07.2014 godine(u

prilogu).U predmetnom objektu „GREEN IDEA“ d.o.o. od tada obavlja aktivnosti

skladištenja i tretmana neopasnog otpada za koje poseduje Rešenje o izdavanju integralne

dozvole za sakupljanje, transport i tretman neopasnog otpada, izdatu od Grada Loznice,

Gradska uprava, Odeljenje za planiranje i izgradnju, Grupa za poslove zaštite i unapređenje

zaštite životne sredine, br. 3-D/2014 od 27.06.2014. godine(u prilogu).

Nakon toga je dograđen poslovni objekat bruto površine 77,71 m2 koji je upisan na datoj

građevinskoj parceli po Zakonu o ozakonjenju objekta(u prilogu je posedovni list).

Lokacija je obezbeđena ogradom čija je izgradnja odobrena Rešenjem br. 351-276/2015-V od

10.08.2015. godine, izdatog od strane Gradske uprave, Odeljenje za planiranje i izgradnju,

Odsek za sprovođenje objedinjene procedure i planiranje(u prilogu).

2.2. Blizina područja zaštićenih međunarodnim, nacionalnim ili lokalnim propisima

(zaštićena dobra: prirodna, kulturna, istorijska...)

Na predmetnoj lokaciji nije registrovano prisustvo retkih ugroženih biljnih i životinjskih

vrsta, kao ni posebno vrednih biljnih zajednica.






40

U bližoj, kao i u široj okolini predmetne lokacije, nema zaštićenih rezervata za posebno

značajne i retke biljne i životinjske vrste. Na teritoriji grada Loznica postoji jedno zaštićeno

prirodno dobro - Stablo hrasta lužnjaka "Debeli grm" u naselјu Runjani, površine 6,15 ari –

stavlјeno pod zaštitu 2003. godine.

Takođe, u neposrednoj blizini predmetne lokacije ne postoje objekti sa statusom kulturnih

dobara kakvi su manastiri, crkve, istorijski spomenici i sl. Ne postoje ni arheološka nalazišta

niti je područje zaštićeno u svrhu naučnih istraživanja. U široj okolini nalaze se četiri

zaštićena prostora kulturno-istorijskih vrednosti:

- Selo Tršić, manastir Tronoša površine 1.368 ha - stavlјeno pod zaštitu 1965.

- Draginac, površine 2,88 ha - stavlјeno pod zaštitu 1977.

- Tekeriš, površine 0,37 ha - stavlјeno pod zaštitu 1977.

- Gradski park u Banji Kovilјači.

2.3. Blizina zona sanitarne zaštite, vodotokova i izvora vodosnabdevanja

Na osnovu zahteva podnetog od strane „Green Idea“ d.o.o. iz Loznice, javnom preduzeću

„Vodovod i kanalizacija“ za dobijanje informacije za katastarsku parcelu br.12651/1 KO

Loznica se navodi da se ne nalazi u zonama sanitarne zaštite izvorišta JP „Vodovod i

kanalizacija“ Loznica (u prilogu).

Uža zaštitna zona izvorišta vodosnabdevanja “Zelenica”, ali i vodoizvorišta “Gornje polјe”,

napadnuta je izgradnjom objekata i privrednim aktivnostima. U užoj zaštitnoj zoni izvorišta

“Zelenica” identifikovano je postojanje dve pilane, dva ugostitelјska objekta, nekoliko

desetina stambenih objekata, što uz neadekvatnu polјoprivrednu proizvodnju predstavlјa

jedan od najvećih problema na teritoriji grada Loznice.

Naselje Radulovac se snabdeva vodom iz JP „Vodovod i kanalizacija“ Loznica, za koji se

smatra da je među boljima u Srbiji, dok se pojedina seoska domaćinstva snabdevaju vodom iz

bunara i seoskih kaptaža. Objekat na predmetnoj lokaciji je priključen na gradsku vodovodnu

mrežu, a voda će se koristiti kako za sanitarne potrebe radnika tako i za pranje otpadnih

motornih vozila i održavanje higijene objekta.

Reka Drina, koja predstavlja zapadnu granicu grada Loznica, je velika i značajna reka šireg

regiona. Najznačajnija pritoka Drine u području grada je reka Jadar (po kojoj je oblast dobila

ime). Sliv Jadra pokriva 274,8 km², što je 30,7 % njegovog ukupnog sliva. Jadar tu prima više

pritoka: Brezovica, Rakovica, Stupnica, Korenita i dr. Samo urbano područje grada Loznica

udaljeno je 3 kilometra od Drine. Kroz njega protiče rečica Štira.

Na teritoriji grada postoji više izvora termalne mineralne vode, po čemu su poznate Banja

Koviljača i Banja Badanja.

2.4. Naseljenost ili izgrađenost lokacije

Predmetna lokacija se nalazi na 44º 33’ severne geografske širine i 19º 13’ istočne geografske

dužine, i od centra grada je udaljena oko 4 km.

Sa severne i istočne strane predmetnog postrojenja nalazi se zemljište obraslo šumskim

rastinjem, dok se sa zapadne strane nalazi ulica (pristupni put), a sa južne strane se nalazi

poljoprivredno zemljište. Sa zapadne strane iza ulice, na udaljenosti oko 500 m nalaze se prvi

stambeni objekti.






41

Pristup vozila predmetnoj lokaciji se vrši pristupnim putem sa ulice Petra Komarčevića sa

zapadne strane, a udaljenost predmetnog postrojenja od glavnog puta je oko 7 metara.

Slika 2.1. Lokacija postrojenja

Predmetni objekat je projektovan kao slobodno stojeći na datoj građevinskoj parceli. Na isti

objekat je dograđen i predulaz za postojeći deo objekta.

Ceo kompleks je ograđen ogradom koja je delom od aluminijumskih panela, a delom žičana.

S obzirom na veličinu parcele ( 46 ari 51 m2 ), na osnovu informacije o lokaciji za parcelu do 0,5 ha

dozvoljena je izgrađenost od 70%.

2.5. Vrste prirodnih resursa na lokaciji, sa posebnim osvrtom na prisustvo močvara,

površinskih ili podzemnih voda, šuma, poljoprivrednog zemljišta, ribolovnih i lovnih

područja, mineralnih sirovina i dr.

Površinske vode

Po vodnim resursima grad Loznica je svakako među prvima u Srbiji. Čine ga površinski

vodotoci – reke, podzemne vode, obični i termo-mineralni izvori. Rečnu mrežu opštine čine

svi vodotoci na njenoj teritoriji, osim Čokešinske reke (čije je izvorište na severozapadnim

padinama Cera, a pripada neposredno slivu Save), svi ostali vodotoci su u slivu Drine. Među

njima su, posle Drine, najznačajniji: Jadar, Lešnica, Štira i Žeravija.

Drina je desna i najveća pritoka Save. Ona nastaje spajanjem Pive i Tare, teče zapadnom

granicom Loznice, dužinom od 345 km, do ušća u Savu.

Najznačajnija pritoka Drine u lozničkom kraju je reka Jadar, po kojoj je i čitav kraj dobio

ime. To je reka Jadarske potoline, koja svojom hidrogeografskom mrežom povezuje sve tri

tektonske i morfološke celine lozničkog kraja. Sliv Jadra obuhvata površinu od 896,2 km².

Dužina reke iznosi 72,5 km, a dužina razvođa 173 km. Teritoriji Loznice pripadaju samo

donji delovi levih pritoka Jadra: Brezovica, Rakovica, Stupnička reka i Korenita.

Podzemne vode

Teritorija grada Loznica raspolaže velikim rezervama podzemnih voda. Njihov glavni deo

skocentrisan je u tzv. freatskoj izdani u rastresitim aluvijalnim naslagama Drine, manjoj meri






42

Jadra, pa i Lešnice. Ova izdan leži na dubinama 2-8 m. Sve podzemne vode kreću se prema

aluvijalnoj ravni Drine. Zato je njen aluvion veoma bogat kolektor podzemnih voda. Iz

kapraže u njemu može se dobiti preko 100 do 200 litara vode u sekundi. Vode su dobrog

kvaliteta i najznačajniji su izvor vodosnabdevanja stanovništva i industrije Loznice i uopšte

naselja koja pripadaju gradu Loznica. Najsnažniji izvor je kod manastira Tronoša, čija je

maksimalna izdašnost 5,5 l/s.

Termomineralni izvori

Vodno bogatstvo i njegovu raznovrsnost na teritoriji grada Loznica upotpunjuju vode

termomineralnih izvora. Najznačajnije su vode Banje Koviljače, koje se javljaju u vidu više

izvora, a prema sadržaju rastvorenih hemijskih elemenata svrstane su u alkalno-murijatične,

gvožđevite i sumporovite.

Banja Badanja se nalazi u ataru sela Donja Badanja u dolini reke Cernice. U banji postoje dva

izvora: „Glavni izvor“ sumporovite vode i izvor „Gvozdene vode“. Na rasednoj liniji između

sela Joševa i Kamenica, izbija jak i stalan izvor mineralne vode.

2.6. Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških i hidrogeoloških i seizmoloških

karakteristika terena, podložnost lokacije zemljotresima, sleganju terena, klizištima,

eroziji, poplavama, temperaturnim razlikama, čestim maglama, jakim vetrovima (ruža

vetrova) i dr.

Pedološke karakteristike

Tereni su uglavnom pod humusnim pokrivačem, najčešće oranicama i livadama, nešto manje

pod šumom.

Pedološki sastav zemljišta na teritoriji grada Loznica:

Smeđe rudo zemljište na krečnjaku (kalkokambisol).............................................21,9 %

Pseudoglej.............................................................................................................36,9 %

Ilovasti aluvijum....................................................................................................17,1 %

Parapodzolasta zemljišta.........................................................................................16,5 %

Ostala zemljišta........................................................................................................ 7,6 %

Geomorfološke karakteristike

Teritorija grada Loznica se nalazi na zapadu Republike Srbije u Mačvanskom okrugu, na

granici sa Bosnom i Hercegovinom. Zauzima površinu od 612 km2 (0,5% teritorije RS).

U reljefu se ističu tri morfološke celine:

1. Cer i Iverak - nalaze se na severu i čine jedinstvenu geološku celinu, koja je dolinom

Lešnice, razdvojena na dve planinske mase. Pružaju se od severozapada prema jugoistoku,

između Mačve i Pocerine na severu i potoline Jadra na jugu. Dužina Cera iznosi oko 20 km, a

Iverka 12 km. Izgrađeni su od magmatskih stena, koje su se utisnule u stene paleozojske

starosti i izdigle ih. Na Ceru je najviši vrh Kosanin grad (687 m), a na Iverku Debeli rit (426

m).

2. Basen Jadra sa aluvijalnom ravni Drine - Basen Jadra je tektonska potolina koja je

smeštena između Cera na severoistoku i Podrinjsko-valjevskih planina, na jugozapadu, i

predstavlja najmlađu celinu u reljefu okoline Loznice. Nastala je u neogenu i ispunjena je






43

sedimentima slatkovodnog jezera, gde se javljaju: glinci, laporci, peskoviti i masivni

krečnjaci. Najpoznatiji deo basena, koji prelazi u drinsku potolinu, prekriven je rečnim

nanosom. Teritoriji grada Loznice pripada desna strana aluvijalne ravni Drine, od Gornje

Koviljače do naselja Lešnica. Drinska ravnica poseduje manje slivove, a njen meridijanski

pravac je uslovljen rasednom linijom, za koju su vezane termalne vode: Banja Koviljača i

Radaljska Banja.

3. Planinski venac Gučevo – je najzapadniji deo Podrinjsko-valjevskih planina. Izdiže se iz

doline Drine, strmim odsecima, i pruža se prema jugoistoku, u dinarskom pravcu. Planinski

venac ima oblik svoda – antiklinale. Dužina Gučeva iznosi 15 km, a prosečna širina mu je 8-

10 km. U njegovoj građi učestvuju različite stene paleozojske i mezozojske starosti: trijaski

krečnjaci, dolomiti, glinci, peščari, kredni peščari, konglomerati itd. A sve pomenute stene su

različitih otpornosti i propustljivosti. Najviše tačke su: Crni vrh (779 m) i Kulište (700 m).

Geološke karakteristike

U geološkom smislu, šire područje oblasti Loznica, izgrađeno je od velikog broja različitih

stena, kao što su: magmatske stene, sedimentne stene, stene paleozojske i mezozojske starosti

(dolomiti, glinci, krečnjaci, trijaski krečnjaci, peščari, kredni peščari, konglomerati itd.).

Najveće rasprostranjenje imaju slatkovodni sedimenti donjeg miocena: helvet (sitnozrni

peščari, glina, tuf, laporac, krečnjak itd.) i torton (siva peskovita glina, slabo ugljevita glina,

laporac, pesak heterogenog litološkog i granulometrijskog sastava, beličasti laporoviti,

masovni krečnjaci, konglomerati i dr.). Najveće rasprostranjenje im je u oblasti Korenita-

Jadar. Sedimenti, zajedno sa fosilnim ostacima, ukazuju na jezerski režim.

Kao najmlađe tvorevine javljaju se rečne terase i aluvijalne naslage. To su kvartarne

tvorevine koje zauzimaju najveće prostranstvo u dolini Drine i njene pritoke Jadra. Rečne

terase su izgrađene od ilovače, šljunka, supeska i ređe peska, debljine oko 25 m. Dok su

aluvijalne naslage izgrađene od šljunka, peska i sugline, debljine do 43 m. Sastav aluviona

manjih reka uglavnom je u zavisnosti od geološkog sastava terena kroz koji vodotok protiče.

Hidrogeološke i seizmološke karakteristike

U hidrogeološkom smislu, sliv reke Drine, u blizini predmetne lokacije čine: dolomitne stene

iz perioda srednje i gornje krede, krečnjaci, kao i klastični sedimenti, dok su nanosi šljunka

brojni celom dužinom toka.

U dolini reke Jadar, koja je, posle Drine, najznačajnija reka u opštini Loznica, u istoimenom

rudniku, pronađen je mineral Jadarit.

Lokacija se nalazi u VIII zoni po Markali-Kankani-Sibergovoj skali (MCS). Očekivani

potresi su okarakterisani kao srednji, usled kojih se na solidno građenim objektima javljaju

umerena oštećenja u vidu pukotina na zidovima i opadanja veće količine maltera.

Klimatske karakteristike

Teritorija grada Loznice pripada klimatu malih visina (200 m-500 m), odnosno predstavlja

tipični župski klimat, koji je posledica zaklonjenosti teritorije planinama i njihovim

ograncima od hladnih severnih i istočnih vetrova. Svojom topografijom podseća na ogroman

amfiteatar-džinovsku potkovicu. Ravnice ima jedino između grada i reke Drine i u dolini reke

Jadar.

Prirodni položaj Loznice uslovljava blagu klimu, sa dosta toplih dana i malim kolebanjima

temperature.






44

Srednja godišnja temperatura vazduha u Loznici je 11°C, stvarno trajanje sunčevog sjaja

(efektivna insolacija) iznosi godišnje prosečno 2.041 sat, u proseku se godišnje izluči 800-

1000 mm padavina, a čestina vetra je relativno mala – 282%o.

Maksimalna ikad zabeležena temperatura bila je 42,3°C 24. jula 2007, a najniža -25,4°C 24.

januara 1963. Maksimalna količina padavina iznosila je 100,7 mm, a najveća debljina

snežnog pokrivača iznosila je 69 cm.

Klimatski faktori, koji karakterišu područje Loznice prikazani su i na osnovu meteoroloških

podataka preuzetih sa Meteoblue

Meteoblue klimatski dijagrami su bazirani na 30 godišnjim, satnim meteorološkim modelima,

koji su dostupni za bilo koje mesto na Zemlji. Oni daju dobru naznaku tipičnih klimatskih

šablona i očekivanih uslova (temperature, padavina, osunčanosti i vetra). Simulirani

vremenski podaci imaju prostornu rezoluciju od oko 30 km i moguće je da ne prikažu sve

lokalne vremenske efekte, kao što su grmljavina, lokalni vetrovi, itd.

Temperatura vazduha – Temperatura vazduha je jedan od osnovnih klimatskih elemenata.

"Prosečni dnevni maksimum" i "prosečni dnevni minimum" (puna crvena i puna plava linija)

prikazuju prosečnu dnevnu maksimalnu i minimalnu temperaturnu vrednost svakog meseca

za opštinu Loznica. A tropski dani ili ledene noći (isprekidana crvena i plava linija) prikazuju

srednju vrednost najtoplijeg dana i najhladnije noći svakog meseca u poslednjih 30 godina.

Najtopliji meseci su jul i avgust sa prosečnom temperaturom od 29°C, dok je najhladniji

mesec decembar sa prosečnom temperaturom od 0 °C. (Slika 2.2)

Količina padavina – Po svojoj prirodi padavine su najpromenljiviji meteorološki element i u

kratkom vremenskom intervalu mogu da se smenjuju ekstremne vrednosti njihovog

intenziteta, pa je neophodno koristiti duge nizove podataka radi dobijanja relevantne situacije

na lokalitetu. Najveća količina padavina zabeležena je u martu - 57 mm, a najmanja u

avgustu - 34 mm. (Slika 2.2.)

Slika 2.2. Prosečne temperature i padavine






45

Vetar – Dijagram za područje Loznica nam pokazuje koliko dana u toku jednog meseca je

moguće očekivati da će određene brzine vetra biti dostignute. (Slika 2.3.)

Slika 2.3. Brzina vetra

Slika 2.4. Ruža vetrova

Sa stanovišta vetrova, preovlađujuće strujanje vazdušnih masa u Loznici i okolini je iz pravca

jugozapada sa 170%, a zatim severni vetar sa 110%, severozapadni sa 99%, i zapadni sa

94%. Najmanju učestalost ima jugoistočni vetar, svega 30%. Područje Loznice je inače






46

vetrovito jer ima 282% tišina ( tabela br.1). Godišnji tok vetra je dobro izražen sa

minimumom učestalosti u jesen i maksimumom u proleće. U hladnijem delu godine tišina je

znatno viša nego u letnjoj polovini.

Tabela br. 1. - Parametri vetra na području Loznice

Pravac vetra

N NE E SE S SW W N W

Čestina (%) 110 69 66 30 80 170 94 99

Jačina (m/s) 2,8 1,8 2,6 2,1 1,8 2,4 2,8 3,2

Godišnja tišina

(%)

282

Srednja brzina (m/s) 2,5

2.7. Prisutnost osetljivih objekata na lokaciji: bolnice, škole, obdaništa, verski objekti,

javni objekti itd.

U bližoj okolini predmetne lokacije ne nalaze se vulnerabilni objekti kao što su: objekti škola,

dečijih i zdravstvenih ustanova, verski i javni objekti.

2.8. Prisutnost područja, na ili u blizini lokacije, na kojima se koriste zaštićene, važne ili

osetljive vrste flore i faune (za rast i razvoj, razmnožavanje, odmor, prezimljavanje,

migraciju itd.)

Iako se u području Loznice nalazi veoma veliki broj najrazličitijih vrsta, na lokaciji, kao i u

njenoj bližoj okolini, nisu registrovane zaštićene ili retke, biljne ili životinjske vrste.

Predmetna lokacija se ne nalazi u okviru granica predela koji su zaštićeni kao prirodna dobra

ili kao predeli izuzetnih odlika.

2.9. Blizina važnih saobraćajnica ili objekata za javni pristup rekreacionim i drugim

objektima

Nosioci saobraćaja na teritoriji grada Loznice su drumski i železnički saobraćaj. Loznica se

nalazi na magistralnom putu M-19 koji povezuje Beograd sa Bosnom i Hercegovinom i

udaljena je 80 km od puta E-70 preko kojeg je vezana za Koridor X. Ukupna dužina puteva

na području grada je 500 km od toga magistralnih 60 km, regionalnih 85 km i lokalnih

355km. Železnička pruga Ruma-Zvornik koja prolazi kroz Loznicu povezuje grad sa Bosnom

i Hercegovinom i ostatkom Srbije.

2.10. Prisutnost objekata za turizam, trgovinu, malu privredu (industrija,

poljoprivreda, rudarstvo i dr.)

U okolini predmetne lokacije nisu prisutni turistički, trgovinski i objekti male privrede.

Predmetna lokacija „Green Idea“ udaljena je od Banje Koviljače oko 8 km, dok se u odnosu

na Sunčanu dolinu na Drini nalazi na udaljenosti imeđu 11-12 km.

2.11. Situacioni plan – grafički prikaz, sa ucrtanim objektima na i oko lokacije (uža i

šira lokacija)

Grafički prikaz situacionog plana dat je u prilogu.

2.12. Kopija plana katastarskih parcela na kojima se predviđa izvođenje projekta sa

ucrtanim rasporedom svih objekata

Kopija plana katastarske parcele 12651/1 razmere 1:1000 data je u prilogu.






47

3.0. OPIS PROJEKTA

3.1. Opis fizičkih karakteristika projekta (veličina i kapacitet) i uslova korišćenja

zemljišta u fazi izvođenja radova, kao i u fazi redovnog rada, sa osvrtom na moguće

fizičke promene terena

Operater „GREEN IDEA“ d.o.o. za obavljanje delatnosti tretmana otpadnih vozila i

skladištenje otpada će koristi sledeće:

1. Postojeći objekat, koji se adaptira u prostor za reciklažu motornih vozila i skladište

olovnih akumulatora i EE otpada. U objektu će se za potrebe adaptacije, postaviti zid

od zidnih panela deblјine 5 cm i visine 5,5 m koji će odeliti postojeći prostor za

tretman i reciklažu sekundarnih sirovina na dva prostora. Prostor koji se dobije

delјenjem, neto površine od 6,64 x 9,54 = 63,34 m2 će služiti za dekompoziciju

motornih vozila, sa dva radna mesta. Na jedno radno mesto će se postaviti stubna

dizalica za motorna vozila. U okviru istog objekta će biti smešten tipski kontejner za

skladištenje olovnih akumulatora i sto za čišćenje zauljenih i zamašćenih delova.

Skladištenje EE otpada u integralnom obliku vrši će se u police-regale, regalnog

skladišta, dimenzija 2m x 4m i visine 5m, a u ostatku regalnog skladišta, dimenzija

2m x 2m i visine 5m biće skladišteni delovi vozila koji imaju opasne komponente.

2. Tipski metalni kontejner dimenzija (4,0 x 3,0 m) za odlaganje i privremeno

skladištenje opasnih materija iz motornih vozila sa ugrađenim tankvanama za prihvat

eventualnog procurivanja sadržaja iz UN ambalaže za otpadna ulјa i dr. tečnosti iz

vozila,

3. Tipski kontejner dimenzija (4,0 x 3,0 m) za privremeno skladištenje neopasnih

komponenti sa policama

4. Abrol kontejner (2,4 x 6,0 x 3,0m) za skladištenje gabaritnih neopasnih otpada i

rezervnih delova

5. Tipska mobilna pumpa sa 2 bureta od 200 l za prihvatanje otpadnog goriva iz vozila.

Tipski kontejneri će biti postavlјeni između spolјnog zida objekta za tretman - dekompoziciju

vozila i ograde na betoniranom platou.

Sa prednje strane objekta gde se nalaze postojeća vrata će se otvoriti još jedan otvor za rolo

garažna vrata dim 2,9 / 3,0 m, radi pristupa radnom mestu za dekompoziciju vozila.

Kompletna konstrukcija postojećeg objekta se ne menja i uslovi za korišćenje objekta u

statičkom smislu se ne menjaju.

Pored adaptacije dela objekata za radionicu za dekompoziciju vozila, na predmetnoj parceli je

predviđen betonski plato na kome će biti organizovano:

Lagerovanje otpadnih vozila površine 37,5 x 9 m, na severnoj strani parcele. Na

platou će se skladištiti otpadna vozila na samoj podlozi u jednom redu, ne jedan na

drugom, ili će se montirati metalne stalaže u dva reda po vertikali;

Lagerovanje guma, metala, plastike, tekstila i stakla predviđeno je na delu

betoniranog platoa duž severoistočne granice parcele, površine 20 x 6,5 m. Između

platoa za gumu, metal, plastiku i staklo predviđene su pregrade visine h = 2 m, d = 15

cm;






48

Pranje vozila i delova površine 10 x 5 m. Plato će imati slivnu rešetku sa taložnikom

za mulј i grubi otpad i slivnu rešetku koja vodu dalјe evakuiše u kanal zaulјene

kanalizacije do separatora;

Sečenje školјki makazama za lim predviđeno na otvorenom prostoru dimenzija 10 x 5

m. Situacioni plan je dat u prilogu.

3.2. Kratak prikaz samog tehnološkog procesa, tj. izvođenja projekta

Objekat za reciklažu motornih vozila mora da ima:

Mesto gde se vrši rasklapanje delova sa nepropusnom podlogom i opremom za

skupljanje prosutih tečnosti;

Mesto za privremeno skladištenje rezervnih delova, kao i skladište sa nepropusnom

podlogom i zatvorenim kontejnerima za zamašćene delove;

Mesto za privremeno skladištenje posuda sa poklopcima za čuvanje akumulatora,

filtera i kondenzatora;

Mesto za čuvanje zatvorenih posuda sa poklopcem za odvojeno čuvanje tečnosti, i to:

goriva, motornog ulja, ulja menjača, ulja iz diferencijala, hidrauličnog ulja, tečnosti iz

hladnjaka, antifriza, ulja iz sistema za kočenje, tečnosti iz klima uredjaja i druge

tečnosti i opasne materije sadržane u otpadnom vozilu;

Mesto za prečišćavanje otpadnih zauljenih voda, uključujući i atmosfersku

kanalizaciju sa platoa i pristupnih puteva;

Mesto za čuvanje otpadnih guma i delova od gume, plastike, tekstila i stakla;

Plato za makaze i autolimovinu.

U Objektu za reciklažu motornih vozila primenjivaće se manuelna dekompozicija. Pod njom

se podrazumevaju radnje rasklapanja otpadnih vozila na sastavne komponente, njihovo

razvrstavanje na neoštećene delove otpadnog vozila koji se mogu ponovno upotrebiti

(polovni delovi) i delove od kojih zavisi tehnička ispravnost motornih vozila i koji ne mogu

da se prodaju kao rezervni delovi.

Rezervni delovi od kojih zavisi tehnička ispravnost motornih vozila su:

1) uređaji za zaustavljanje:

radna kočnica;

kočiona pumpa/cilindar;

diskovi/doboši;

klešta (čeljust) kompletna;

pedala radne kočnice;

cevovodi;

uže (sajla) parkirane kočnice;

poluga parkirane kočnice.

2) uređaji za upravljanje:

gornje i donje vratilo;

kablovi remena i remenici;

crevo servo uređaja;






49

komponente sistema servo upravljanja.

3) delovi prednjeg i zadnjeg oslanjanja:

poluge/glavne viljuške sa odgovarajućim ležajevima;

poprečna ramena (uporne spone);

zajedničke viljuške (u priključku);

stabilizaciona poluga/uzdužna poluga;

nosači i delovi;

amortizeri.

4) prenosni mehanizam:

osovina vozila;

5) drugi uređaji i delovi vozila:

cevovodi sistema za snabdevanje vozila;

spoljašnja pumpa za gorivo;

sigurnosni sistem (sigurnosni pojasevi predzatezači, vazdušni jastuci).

Prilikom tretmana otpadnih motornih vozila, obavezno je uklanjanje i bezbedno privremeno

uskladištenje svih materija i delova koji imaju karakter opasnog otpada i delova koji sadrže

materije koje imaju karakter opasnih materija. U ovu grupu spadaju svi fluidi u vozilu, filteri

ulja i goriva, akumulator, katalizator i sistem vazdušnih jastuka koji sadrže pirotehničke i

toksične materije.

Aktivnosti za tretman otpadnih motornih vozila na predmetnom postrojenju podrazumevaju

sledeće:

prijem otpadnih motornih vozila;

rasklapanje i odstranjivanje fluida i drugih stavki koje imaju karakter opasnog otpada

i privremeno skladištenje opasnog otpada;

rasklapanje rezervnih delova, sklopova koji imaju karakter neopasnog otpada i

skladištenje neopasnog otpada;

sečenje makazama očišćene školjke;

predaja ferometalnih i ostalih reciklabilnih materijala i rezervnih delova i sklopova;

predaja opasnih materijala na dalji tretman.

Gore opisani tehnološki proces tretmana otpadnih motornih vozila na predmetnom

postrojenju prikazan je na blok dijagramu datom na slici 3.1.

Slika 3.1. Blok dijagram tehnološkog procesa upravljanja otpadnim motornim vozilima

Plato za lagerovanje

vozila Viljuškar

Radno mesto za

rasklapanje vozila i

odstranjivanje fluida

,,Školjka“ Makaze

Plato za auto limovinu

Otprema/prodaja

Rezervni delovi i sklopovi

u regale i kontejnere u

hali ili na platoima

Opasan otpad u

bokseve

Predaja na dalji

tretman

Gume, na plato za

lagerovanje guma

Izvoz Predaja na dalji

tretman

Neopasan otpad,

delovi koji se ne

mogu prodavati kao delovi, na

platoe






50

Za sve vreme rada, pomoćni radnik obilazi radno mesto u radionici, prikuplja izdvojene

fluide, druge opasne stavke i delove i odvozi ih do definisanih mesta za privremeno

skladištenje opasnog i neopasnog otpada. Formiranje evidencija zahtevanih propisima iz

oblasti upravljanja otpadom je aktivnost koja se permanentno odvija u svim tokovima

materijala.

3.2.1. Prijem, merenje, istovar i skladištenje

Otpadna motorna vozila dolaze prvo na prijem, merenje a zatim na istovar na plato za

lagerovanje. Neće se primati vozila koja su gorela.

Merenje će se vršiti na kolskoj vagi koja se nalazi u okviru kompleksa. Istovar će se vršiti iz

transportnih sredstava uz pomoć viljuškara. Uz otpadno vozilo preuzima se kopija

saobraćajne dozvole, odnosno zapisnik komunalne inspekcije ako je vozilo nepoznatog

vlasnika, odnosno zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode ako je otpadno vozilo nastalo u

saobraćajnoj nezgodi. Sa stanovišta propisane procedure od strane MUP-a vozilo se mora

proveriti i fotografisati. Za potrebe MUP-a se sastavljaju dokumenta (prijava, odjava,

zapisnici) o vozilu sa priloženim fotografijama vozila.

Otpadna vozila na platou za lagerovanje ne smeju se slagati jedno na drugo (izuzev ako se ne

koriste specijalni noseći regali), odnosno moraju se skladištiti na način da se ne oštete delovi

motornih vozila koji sadrže tečnosti ili delovi koji se mogu ponovo upotrebiti.

Plato za lagerovanje otpadnih motornih vozila mora da ima naročito:

1. nepropusnu podlogu sa opremom za sakupljanje prosutih tečnosti i sredstvima za

odmašćivanje;

2. sistem za potpun i kontrolisani prihvat zauljene atmosferske vode sa svih površina

(manipulativne površine, parking i dr.);

3. sistem za zaštitu od požara, u skladu sa posebnim propisima.

Plato za lagerovanje otpadnih vozila je otvoren i nalazi se u blizini radionice u kojoj će se

vršiti rasklapanje otpadnih vozila. Na platou za lagerovanje otpadnih motornih vozila nije

dozvoljeno rasklapanje otpadnih vozila na delove i odstranjivanje tečnosti. Ako iz vozila cure

fluidi, takvo vozilo se odmah prenosi na radno mesto za rasklapanje i odstranjivanje fluida u

radionici, a iscureli fluidi se sakupljaju odgovarajućim adsorpcionim sredstvima (zeolit i

drugi specifični adsorbenti).

3.2.2. Rasklapanje i odstranjivanje fluida i materijala iz otpadnih motornih vozila

Prilikom tretmana otpadnih vozila, obavezno je uklanjanje i bezbedno uskladištenje svih

materija i delova koji imaju karakter opasnog otpada i delova koji sadrže materije koje imaju

karakter opasnih materija. U ovu grupu spadaju svi fluidi u vozilu, delovi koji sadrže azbest

ili su na bazi azbesta, filteri ulja i goriva, akumulator, katalizator i sistem vazdušnih jastuka

koji sadrže pirotehničke i toksične materije.

Usled velike raznovrsnosti proizvođača i modela motornih vozila, informacije o „depolluting-

u“ i procesu rasklapanja, odnosno o uklanjanju fluida i njihovom rasklapanju na kraju

životnog ciklusa mogu biti veoma korisne. Ukoliko se zahtevaju posebne procedure za

„depolluting“ otpadnog motornog vozila potrebno je dobiti informacije i procedure o

tretmanu takvih vozila (npr. aktiviranje i uklanjanje vazdušnih jastuka).

Ovde je važno istaći upotrebu IDIS informacionog sistema. IDIS (International Dismantling

Information System ) je napredan i sveobuhvatan informacioni sistem razvijen od strane






51

proizvođača automobila koji obezbeđuje informacije za proces „depolluting-a“, otpadnih

motornih vozila, kao i druge informacije o procesu rasklapanja otpadnih motornih vozila.

Sistem IDIS sadrži informacije za bezbedno rukovanje, kao i informacije o potencijalnim

reciklabilnim delovima i komponentama. IDIS trenutno sadrži informacije 61 proizvođača

motornih vozila, a podaci su organizovani u sledeće grupe:

Akumulatori;

Pirotehnika;

Gorivo;

AS;

Drenaža;

Katalizatori;

Delovi koji moraju biti skinuti kontrolisano;

Gume;

Оstalo;

Rasklapanje.

U svakoj od ovih grupa podataka nalazi se pregled mogućih delova za svako pojedinačno

vozilo svetskih proizvođača vozila. Postupak rasklapanja i uklanjanja fluida iz otpadnih

motornih vozila započinje prenošenjem vozila sa platoa za lagerovanje primljenih otpadnih

vozila do radnog prostora za rasklapanje vozila u radionici. Neophodno je da otpadno

motorno vozilo bude podignuto hidrauličnom dizalicom ili postavljeno na potporni nosač

(ram) koji će omogućiti jednostavan pristup vozilu sa donje strane vozila i značajno umanjiti

rizik od požara ili eksplozija (slika 3.2. desno). Poželjno je podesiti uređaj da odgovara visini

operatera.

Slika 3.2. Primer vozila spremnog za demontažu na nivou tla (levo), ili podignutog hidrauličnom

dizalicom sa platformom (desno)

U tabeli 2. prikazan je mogući redosled operacija rasklapanja i uklanjanja fluida i ostalih

opasnih stavki i preporučen način za izvođenje svake pojedinačne operacije.






52

Tabela br. 2. – . Redosled tehnološkog procesa uklanjanja fluida i drugih opasnih komponenti

Faza Redosled Operacija

Način

izvođenja

iznad/ispod

(A/B)

pri

pre

mn

a fa

za

1. Skinuti akumulator А

2. Postaviti prekidač grejanja kabine na maksimum А

3. Skinuti poklopac rezervoara goriva i poklopac za sipanje ulja А

4. Skinuti tegove za balansiranje točkova А

5. Skinuti sve delove koji sadrže živu А

6. Ukloniti vazdušne jastuke - airbags (ukoliko ih ima, i ukoliko

ne mogu biti aktivirani in situ) А


Način

izvođenja

iznad/ispod

(A/B)

Postaviti vozilo na nosač ili podignuto hidrauličnom dizalicom sa platformom tako da je

obezbeđen pristup i ispod i iznad vozila

Ukla

nja

nje

teč

nost

i i

dru

gih

ko

mponen

ti k

oje

im

aju k

arak

ter

opas

nog

otp

ada

7 Ukloniti gas iz klima uređaja (ako je ugrađen) А

8. Drenirati motorno ulje i skinuti uljni filter B

9. Drenirati transmisiono ulje, uključujući i ulje iz diferencijala B

10. Drenirati tečnost za hlađenje iz hladnjaka B

11. Drenirati ulje iz sistema za kočenje B

12. Drenirati rezervoar hidrauličnog kvačila А

13. Drenirati servo uređaj za upravljanje (tamo gde je to

primenljivo) А

14. Drenirati tečnosti za pranje stakala А

15. Drenirati rezervoar goriva B

16. Drenirati tečnost iz amortizera B

17. Skinuti katalizator (ako ga ima) B

18. Uklanjanje azbesta А






53


Način

izvođenja

iznad/ispod

(A/B)

19. Uklanjanje i privremeno skladištenje olova А

20. Auto klima uređaji А

21. TNG rezervoari (tečni naftni gas) А

22. Ostavljene otvore kape filtera goriva i uljnog filtera začepiti B

Što se tiče mogućeg redosleda operacija, uklanjanje točkova/guma omogućiće bolji pristup za

drenažu fluida iz amortizera (redni broj 16 po mogućem redosledu operacija iz tabele 2.). To

navodi na logičan zaključak da operacija uklanjanja točkova treba da prethodi operaciji

uklanjanja fluida iz amortizera. Takođe, redosled operacija, zavisi od vrste opreme koja se

koristi, pa je moguće da se operacije kao što je npr: uklanjanje tečnosti za pranje stakala

(redni broj 14 po redosledu operacija iz tabele 2.) vrše kada je vozilo postavljeno na nosač ili

podignuto na hidrauličkoj platformi, iako je takve operacije lakše obavljati kada je vozilo na

nivou tla.

Neke operacije iz bezbednosnih razloga, moraju da se obave pre svih drugih, kao što su, na

primer, uklanjanje akumulatora, koje se vrši odmah nakon prijema vozila i skladištenja na

platou za lagerovanje otpadnih vozila (redni broj 1 prema mogućem redosledu operacija iz

tabele 2.) i uklanjanje gasa iz klima uređaja (redni broj 8 prema mogućem redosledu

operacija iz tabele 2.). Takođe, operacije kao što su uklanjanje vazdušnih jastuka „in situ“,

ukoliko ih otpadno vozilo ima, ili aktiviranje vazdušnih jastuka „in situ“ ukoliko za to na

lokaciji postoje uslovi (redni brojevi 6 i 7 prema mogućem redosledu operacija iz tabele 2.),

saglasno najboljoj praksi, vrše se na samom početku tretmana vozila.

Posle svake sprovedene operacije rasklapanja ili uklanjanja tečnosti ili ostalih stavki koje se

uklanjaju, pre tretmana na postrojenjima drugih operatera, moraju biti preneti na

odgovarajuće skladište u najkraćem mogućem roku. Ovo je omogućeno tako što će se

tečnosti i ostale stavke skladištiti u posebno odvojenim prostorima za skladištenje

(boksovima od kojih su boksovi za opasne tečnosti sa podom u obliku tankvane dubine 1 m),

u okviru objekta radionice sa magacinom.

Tečnosti se odstranjuju prostim gravitacionim ceđenjem ili upotrebom pumpi. Izdvajanje

goriva (benzin i dizel odvojeno), ulja (za podmazivanje, menjač, ulje za servo uređaj volana i

amortizere zajedno), fluida za kočnice (odvojeno) i fluida na bazi vode (sredstva za hlađenje i

pranje vetrobrana zajedno), minimalan je zahtev za razdvajanje fluida. Razdvajanje fluida

neophodno je radi njihove dalje reciklaže.

Dijagram toka procesa rasklapanja i uklanjanja fluida i ostalih opasnih stavki je prikazan na

slici 3.3 , može se podeliti na 3 faze:

- Pripremna aktivnosti;

- Uklanjanje ili aktiviranje vazdušnih jastuka;

- Uklanjanje tečnosti i drugih stavki.






54

Slika 3.3. – Dijagram toka procesa rasklapanja i uklanjanja fluida i ostalih opasnih stavki, Izvor:

Guidance on Depolluting End-of-Life Vehicles, http://www.bis.gov.uk/files/file30651.pdf

Preliminarne provere upotrebom ,,IDIS“

informacionog sistema za proces ,,depolluting-a“

Početak procesa

,,depollutinga-a“

Ukloniti akumulator iz vozila. Ukloniti

poklopoac goriva i poklopac ulja.

Postaviti prekidač grejanja na maksimum

Ukloniti točkove i gume.

Uklanjanje olovnih

tegova za balansiranje

točkova

Ukloniti vazdušne jastuke ako ih ima i ako

ne postoje uslovi za aktiviranje na lokaciji

Vozilo postaviti na nosač u cilju

pristupa iznad i ispod vozila

FLUIDI

Isprazniti benzin/dizel koristeći

specijalizovanu opremu.

Drenirati motorno ulje i ulje iz

menjača. Isprazniti antifriz i tečnost za

pranje stakala.

Drenirati tečnost iz amortizera.

Isprazniti kočiono ulje iz servo uređaja.

OSTALE OPASNE STAVKE

Ukloniti katalizator.

Ukloniti filter za ulje.

Isprazniti gas iz klima uređaja u

specijalne rezervoare.

Proveriti i ukloniti sve stavke

označene kao opasne (npr. živini

perkidači).

Ubaciti čepove u sve rupe za dreniranje

Vozila spustiti sa nosača i postaviti na betonski plato u nivou tla

Kraj procesa






55

Operacije koje moraju da se izvrše tokom procesa opisane su u narednom tekstu. Zbog

važnosti, još jednom ponavljamo, da bi se izvršilo bezbedno uklanjanje svih opasnih materija

prva operacija u tehnološkom procesu je uklanjanje akumulatora, koje se vrši odmah po

prijemu vozila, jer ako se akumulatori odmah ne skinu oni predstavljaju potencijalni izvor

opasnosti pri skladištenju primljenih otpadnih motornih vozila (u periodu dok se čeka da

vozilo stigne da bude podvrgnuto daljem tretmanu).

I. Pripremna faza

1. Skidanje i privremeno skladištenje akumulatora

Prva operacija u rasklapanju otpadnih vozila je skidanje akumulatora za pokretanje i

osvetljavanje vozila. Akumulator je potrebno ukloniti iz zdrastvenih i bezbednosnih razloga

pre operacije uklanjanja goriva iz rezervoara (prevencija mogućeg električnog pražnjenja

koje bi, na primer, upalilo gorivo).

Ovo će omogućiti bezbedno uklanjanje i svih drugih materijala. Otpadni akumulatori iz

otpadnih motornih vozila sadrže korozivne tečnosti i teške metale koji mogu zagaditi životnu

sredinu ako se ne čuvaju i ne odlože pravilno. Dakle, akumulatori iz otpadnih motornih vozila

moraju biti uklonjeni pre procesa rasklapanja i uklanjanja fluida.

Skidanje akumulatora je jednostavno i radi se standardnim alatom. Akumulator se nakon

skidanja sa otpadnog vozila odlaže pored vozila, a pomoćni radnik prikuplja skinute

akumulatore i odlaže u standardne PP eko-kontejnere.

Akumulatori mogu biti naslagani u kontejneru jedan na drugi, s tim što se između slojeva

akumulatora postavlja karton ili iverica. Ukoliko se akumulatori slažu bez kartona ili iverice

između slojeva, postoji potencijal za izazvanje električnog požara.

Za skladištenje iskorišćenih akumulatora i baterija predviđeni su eko-kontejneri, koji se u

principu dobijaju od operatora koji poseduje integralnu dozvolu za sakupljanje, transport,

skladištenje i tretman ove vrste otpada (slika 3.4).

Slika 3.4. Izgled eko kontejnera od polipropilena za skladištenje otpadnih akumulatora (levo) i

sanduka za kreč (desno)

Napunjeni i hermetički zatvoreni eko-kontejneri se odnose na privremeno skladištenje, do

momenta predaje ovlašćenom operateru za reciklažu otpadnih akumulatora.






56

Za sakupljanje slučajno rasutih tečnosti iz akumulatora predviđen je kreč, koji će se držati u

sanduku za kreč u uglu prostora za privremeno skladištenje opasnog otpada.

2. Postavljanje prekidača grejanja kabine na maksimum

Da bi se obezbedilo da rashladna tečnost u jedinici za grejanje može da se isprazni, prekidač

kontrole grejanja mora biti postavljena na poziciju koja će omogućiti maksimalnu količinu

toplote.

3. Uklanjanje ili otvaranje poklopaca goriva i poklopca ulja

Poklopci za sipanje goriva i punjenje motornog ulja moraju biti ili uklonjeni ili otvoreni. Ovo

omogućava da se gorivo i ulje lakše isprazne.

4. Uklanjanje tegova za balansiranje točkova

Sa svih točkova, uključujući i rezervni točak neophodno je ukloniti balansno olovo koje mora

da se smesti u odgovarajući kontejner. Postoje novi zahtevi i regulacije za zabranu

postavljanja olovnih tegova za balansiranje, ali trenutno to su materijali od olova pa ih je

neophodno razdvojiti.

5. Uklanjanje delova koji sadrže živu

Neke sklopke (prekidači), mogu sadržati izvesnu količinu žive. Pravilnik o postupanju sa

otpadnim vozila podrazumeva obavezno uklanjanje sklopki koje sadrže živu. Vizuelna

inspekcija prostora koji sadrže ovakav tip sklopki moraju se obaviti tokom procesa

„depolluting-a“ , ali samo one sklopke koje su jasno označene da sadrže živu potrebno je

ukloniti. Prihvatljiv nivo „depolluting-a“ postiže se uklanjanjem svih sklopki koje su jasno

označene da sadrže živu.

Slika 3.5. Primer uklanjanja sklopa osvetljenja koji sadrži živin prekidač (levo), živin pelet (desno)

Živini prekidači mogu se naći u prtljažniku, ispod haube, za osvetljenja i u „anti-lock“

kočionim sistemima. Sva vozila nemaju isti broj živinih prekidača i svi prekidači se ne nalaze

na istim lokacijama u svakom vozilu. Za svaku lokaciju, sledeći opšti koraci moraju biti

preduzeti:

Pronađite sklop osvetljenja ispod vozila i/ili haube;

Uklonite sve zavrtnje da se odvoji ceo sklop osvetljenja iz vozila;

Otvorite sklop osvetljenja da se otkrije kapsula živinog prekidača – zapečaćena

metalna kuglica. (Mali šrafcigeri i male makaze za sečenje žice su često jedine alatke

koje su potrebne);






57

Uklonite kapsulu živinog prekidača (koristeći mali šrafciger) i stavite ga u kontejner

za privremeno skladištenje. Vratite poklopac na posudi.

Nakon uklanjanja živinih prekidača, oni se privremeno skladište u označenom nemetalnom

kontejneru za skladištenje i dalji transport.

Zatim se demontiraju farovi i druga svetlosna signalizacija. Ovaj deo svetlosnih sklopova

(metal, plastika) može biti odložen kao neopasan otpad.

Većina živinih prekidača nalazi se u metalnoj kapsuli i stoga je verovatnoća izlivanja

relativno niska. Radi bezbedne predaje, osoblje mora biti obučeno za uklanjanje komponenti

koje sadrže živu iz otpadnih motornih vozila, a sakupljanje se vrši u specijalnom plastičnom

kontejneru koji se dobija od operatera koji vrši dalji tretman. O svemu se vode evidencije, a

kontejner se vraća nazad kad je pun.

Nakon završenih operacija pripremne faze, mogu se skidati vrata (ako su vrata oštećena,

skidaju se samo stakla a vrata ostaju na „školjci“), hauba, branici.

6. Uklanjanje pirotehničkih uređaja

Glavni delovi modula vazdušnih jastuka su sam vazdušni jastuk i gas generator. Jastuci se

prave od najlonske tkanine. Proizvode se u različitim oblicima u zavisnosti od namene. Prave

se sa toplotnom izolacijom da bi se tkanina zaštitila od paljenja naročito u blizini upaljača.

Takođe, koristi se talk kako bi se sprečilo lepljenje tkanine. Noviji jastuci od silikonskih i

ugljeničnih vlakana ne zahtevaju ili zahtevaju malu toplotnu izolaciju, mada se talk i dalje

koristi kao pomoćno sredstvo.

Telo detonatorskog rezervoara - gas generator, napravljeno je od nerđajućeg čelika ili od

aluminijuma. Unutar rezervoara nalazi se filterski uređaj koji se sastoji od keramičkog

materijala armiranog čeličnom mrežicom. Kada je detonator (upaljač) montiran, filter je

okružen metalnom folijom koja ima ulogu kopče. Neke tehnologije koriste komprimovani

azot ili argon sa pirotehničkim upravljanim ventilom tzv. „Hybrid gas generator“, dok druge

tehnologije koriste natrijum-azid (NaN3). Veoma često je u upotrebi zbog svoje efikasnosti,

niže cene i manje toksičnosti. Natrijum-azid (NaN3), u formi tableta je smešten unutar

detonatorskog rezervoara između filterskog uređaja i upaljača sa kapislom. Pri udaru se

natrijum-azid aktivira i počne da gori i stvara se azot, koji nije otrovan gas i koji puni

vazdušni jastuk.

Vek trajanja vazdušnih jastuka, po tvrdnjama proizvođača, jeste od 10 do 15 godina.

Starenjem vazdušnog jastuka doći će do mrvljenja i zamora modula vazdušnog jastuka. Sam

natrijum-azid u modulu vazdušnog jastuka upakovan je u metalni kanister. Ukoliko je

pirotehnički uređaj pre razvijanja napukao ili je oštećen, potrebno je posvetiti posebnu pažnju

na pitanja bezbednosti i zdravlja jer su reaktivne materije koje se nalaze unutar gas generatora

(pre razvijanja vazdušnog jastuka) toksične.

Broj vazdušnih jastuka u vozilima se kreće od 1 u volanu (obeleženo crvenom bojom, slika

3.6 desno) pa do više od 10. Neki od njih mogu biti već razvijeni, ukoliko se vozilo

klasifikuje kao oštećeno usled nesreće u saobraćaju.






58

Slika 3.6. Detonatorski rezervoar – gas generator (levo) i vazdušni jastuk volana sa

komponentama u sklopu (desno)

Pravilnik o tretiranju otpadnih vozila zahteva uklanjanje ili razvijanje svih pirotehničkih

uređaja iz vozila na kraju životnog ciklusa jer se klasifikuju kao eksplozivne komponente.

Pirotehnički uređaji se razvijaju mehanički ili električno u zavinsosti od tipa vozila.

Radi bezbedne procedure uklanjanja pirotehničkih uređaja neophodno je pogledati savete

proizvođača. Takođe, zaposleni koji vrši operaciju razvijanja i uklanjanja pirotehničkih

uređaja moraju biti propisno obučeni.

Većina vazdušnih jastuka se razvija električno, bilo sa jednim direktnim priključkom bilo sa

kontrolnom jedinicom za razvijanje. Pre bilo kakvog ophođenja sa električnim razvijanjem

vazdušnih jastuka neophodno je onesposobiti ih prekidanjem veze sa baterijom. Nakon

uklanjanja dotoka baterije, potrebno je da prođe oko 30 minuta, tako da nestanu bilo kakva

zaostala naelektrisanja u sistemu. Komercijalna oprema za razvijanje svih pirotehničkih

uređaja je dostupna, ali različiti tipovi vazdušnih jastuka zahtevaju različite priključke,

adaptere.

Razvijanje vazdušnih jastuka vršilo bi se in -situ odgovarajućom opremom u radionici, a

tokom detonacije na prostoru od 10 metara oko vozila ne sme biti niko. Prozori na vratima

moraju biti spušteni kako ne bi došlo do njihovog pucanja. Kada je u pitanju motorno vozilo

sa električnom centralnom bravom to je neophodno uraditi pre skidanja akumulatora.

Na slici 3.7 prikazan je primer opreme za razvijanje i način razvijanja vazdušnih jastuka.

Slika 3.7. Oprema za razvijanje (levo) i način razvijanja vazdušnih jastuka-primer (desno)






59

II. Faza uklanjanja tečnosti i drugih opasnih stavki

1. Uklanjanje gasa iz klima uređaja

Gas iz klima uređaja treba ukloniti nakon uklanjanja akumulatora, a pre uklanjanja bilo koje

druge tečnosti ili stavke iz otpadnog motornog vozila, da bi se sprečilo slučajno ispuštanje

sredstva za hlađenje iz klima uređaja u atmosferu.

Uklanjanje sredstva iz klima uređaja mora obavljati samo ovlašćeni tehničar. Tehničar mora

da koristi odobrenu prenosivu jedinicu za evakuaciju sredstva za hlađenje iz klima uređaja.

Takođe, tehničar mora da zabeleži količinu uklonjenog sredstva po vozilu i mora jasno da

označi svako vozilo iz kojeg je sredstvo uklonjeno. Sredstvo za hlađenje mora biti uklonjeno

specijalnom opremom sa dva cilindrična rezervora za sakupljanje, jedan za R12 (CFC,

Chlorofluorocarbon) i jedan za R134a (HFC, Hydrofluorocarbon) – slika 3.8. Oprema se

postavlja na servisni ventil i potrebno je 10 do 12 minuta za uklanjanje gasa i transfera do

kolekcionog cilindra.

Slika 3.8 Jedinica za evakuaciju gasa iz klima uređaja

Sredstvo iz klima uređaja mora se čuvati u odobrenim kontejnerima za skladištenje sa

mogućnošću pražnjenja i ponovnog punjenja. Kontejneri za skladištenje moraju biti propisno

obeleženi i treba da budu zamenjeni ili testirani na zaptivnost i pritisak svakih pet godina.

Evidencija svih sredstava za hlađenje iz klima uređaja uklonjenih iz otpadnih motornih vozila

mora se voditi na licu mesta. Evidencija treba da sadrži količinu uklonjenog sredstava za

hlađenje iz klima uređaja iz svakog vozila, datum kada je uklonjeno, ime ovlašćenog

tehničara koji je izvršio uklanjanje i registarski broj ovlašćenog tehničara.

2. Dreniranje motornog ulja

Sledeća operacija koju je potrebno izvršiti je pražnjenje motornog ulja. Uklanjanjem čepa sa

dna rezervoara za ulje slobodnim padom prazni se ulje i sakuplja u prikladnu posudu. Druge

aktivnosti mogu biti sprovođene paralelno sa ovom operacijom. Pražnjenje ulja obično

zahteva 20 minuta za dostizanje tačke gde dalje pražnjenje nije vidljivo. Nakon dreniranja,

svi otvori za praženjenje moraju biti zatvoreni odgovarajućim plastičnim čepovima ili

njihovim sopstvenim zatvaračima, radi prevencije curenja bilo kakvih ostataka.






60

Slika 3.9 Korišćenje posude za prihvatanje ulja (levo) ili ručne pumpe (desno)

Otpadna ulja se mogu prikupiti i pomoću ručne pumpe. Kada se koristi ručna pumpa ulje se

prazni u mali kontejner, koji je u kompletu sa ručnom pumpom. Otpadna ulja se mogu

ručnom pumpom (slika 3.9) puniti u čeličnu burad sa duplim dnom i odgovarajućim

hermetičkim poklopcima (slika 3.10).

Slika 3.10 Primer korišćenja čeličnih buradi za skladištenje otpadnih ulja

Napunjena burad se privremeno skladište u tipskom kontejneru za skladištenje otpadnih ulja,

koji je opremljen tankvanom.

Otpadna ulja koja se nalaze u otpadnim motornim vozilima uključuju: motorno ulje,

transmisiona ulja i hidraulična ulja. Navedena ulja mogu da se mešaju i da se tako mešana

privremeno čuvaju do predaje ovlašćenom operateru na dalji tretman i zbrinjavanje. Kočione

tečnosti međutim, zbog hlorovanih jedinjenja koja se mogu naći u nekim od njih, nije

preporučljivo mešati sa otpadnim uljima.

Napomene:

- Nakon pražnjenja motornog ulja, druge aktivnosti mogu biti sprovođene uporedo.

- Kada se koristi ručna pumpa za uklanjanje tečnosti, treba obezbediti da svaka tečnost (osim

ulja kao što su motorno, ulje menjača, servo ulje i ulje diferencijala) ima namensku ručnu

pumpu. Ne koriste se iste ručne pumpe za kočione tečnosti, antifriz, tečnosti za pranje

vetrobrana, itd. Kada su sve tečnosti odstranjene, pražnjenje pripadajućeg kontejnera svake

pumpe vrši se direktno u određenu ambalažu.






61

- Tečnosti koje ne smeju da se mešaju moraju se izdvajati u posebnu označenu metalnu burad

za privremeno skladištenje. Npr. mešanje ulja i kočione tečnosti može onemogućiti reciklažu.

Takođe i mešanje nekih nekompatibilnih ulja može ograničiti mogućnost za reciklažu.

Filteri ulja i goriva

Filteri ulja i goriva moraju biti uklonjeni. Ovo bi trebalo da se obavi korišćenjem

odgovarajućeg alata koji neće prouzrokovati probijanje filtera za ulje tokom njegovog

uklanjanja. Privremeno se skladište se u metalno bure u tipskom kontejneru za skladištenje

otpadnih ulja, koji je opremljen tankvanom, do otpreme na dalji tretman kod ovlašćenog

operatera.

3. Uklanjanje ulja iz sistema menjača (transmisiona ulja)

Transmisiona ulja se nalaze u ručnim i automatskim menjačima, kao i u diferencijalima

zadnjih pogonskih osovina.

Ako kutija menjača ima čep za pražnjenje, operaciju pražnjenja moguće je izvršiti slobodnim

padom uklanjanjem čepa i sakupljanjem ulja u odgovarajući rezervoar koji ima zapreminu od

minimum 5 l. Neophodno je dozvoliti pražnjenje ulja sa vremenskim trajanjem od minimum

10 minuta, sve do momenta vidljivog prestanka kapanja ulja. Ako kutija menjača nema čep,

operaciju pražnjenja je potrebno izvršiti bušenjem rupe odgovarajuće veličine na dnu kutije

menjača. Komercijalna oprema uključuje odgovarajuću sisaljku koja će obezbediti usisno

pražnjenje ulja i sakupljanje bez potrebe za dodatnim rezervoarom ispod kutije menjača.

Ovakva oprema može se koristiti i kod menjača koji imaju čep za pražnjenje ulja.

Kod automatskih menjača ulje mora biti ispražnjeno iz kutije menjača i konvertora obrtnog

momenta. Ukoliko su ove jedinice spojene onda se operacija pražnjenja odvija iz jednog

otvora. Procedura za ispuštanje ulja kod automatskih menjača ista je kao i kod ručnih

menjača.

Većina automobila ima prednju vuču, pa ne poseduje zadnji diferencijal. Međutim, ima i

motornih vozila sa pogonom na zadnje točkove. Postupak uklanjanja ulja iz diferencijala isti

je kao i kod menjača.

4. Dreniranje tečnosti za hlađenje

Rashladne tečnosti se zbrinjavaju prostim sakupljanjem tečnosti iz creva na dnu hladnjaka u

odgovarajući kontejner zapremine ne manje od 10 litara. Rashladna tečnost se može prazniti

iz otpadnih motornih vozila i pomoću ručne pumpe, koja omogućava da operater iz rupe sa

dna hladnjaka znatno brže isisa rashladnu tečnost direktno u kontejner. Obe metode se mogu

koristiti uz napomenu da se visok nivo uklanjanja tečnosti postiže postavljanjem grejača

ventila na maksimum. Odvodnjavanje traje ne duže od 10 minuta.

Tečnost za hlađenje ne sme da se meša sa ostalim otpadnim tečnostima kao što su ulja,

tečnosti za pranje vetrobrana, kočnice, itd. Otpadni antifriz mora biti uskladišten u

odgovarajuću posudu, čelično bure ili plastični kontejner sa hermetičkim poklopcem, u tipski

kontejner opremljen nepropusnom tankvanom.

Voda zagađena antifrizom ne sme se prazniti preko separatora ulja i masti, jer separatori ulja i

masti ne uklanjaju antifriz iz vode.






62

Hidraulična ulja

Sva otpadna motorna vozila sadrže hidraulična ulja i tečnosti za kočnice. Ostala hidraulična

ulja koja mogu da sadrže otpadna motorna vozila su ulje za hidraulično kvačilo i ulje servo

uređaja.

5. Dreniranje fluida kočionog sistema

Komercijalna oprema koja se koristi za operaciju uklanjanja fluida iz kočionog sistema

koristi pritisak i usisavanje fluida iz rezervoara, kočionih cevi i cilindara (fluid se izvlači iz

ispusnog ventila). Ovakva oprema uklanja hidraulične tečnosti bez ostataka u roku od 10

minuta. Tečnost će se zatim privremeno skladištiti u posudi koja je specijalno određena za

kočione tečnosti.

Fluid kočionog sistema može biti uklonjen i otvaranjem ispusnog ventila kočionog sistema, a

zatim pritiskanjem pedale kočnice sve dok se rezervoar ne isprazni. Međutim, ovaj drugi

način povezan je sa zdravstveno-bezbednosnim problemom, s obzirom da ovaj pristup

uklanja manji procenat kočionog ulja od komercijalno dostupne opreme.

Otpadne kočione tečnosti moraju se čuvati odvojeno od drugih otpadnih ulja, jer mogu da

sadrže hlorovana jedinjenja. Do momenta predaje ovlašćenom operateru na dalji tretman,

kočiona tečnost se privremeno skladišti u odobrenim buradima, u tipskom kontejneru za

skladištenje opasnih materija koji je opremljen tankvanom za prihvatanje slučajno izlivene

tečnosti.

6. Dreniranje rezervoara hidrauličnog kvačila

Neki automobili mogu imati hidraulična kvačila, ali praktično svi moderni automobili imaju

kablovske kandže, tako da ne sadrže nikakvu tečnost. Ako otpadno motorno vozilo ima

hidraulično kvačilo, onda može da se koristi oprema slična onoj koja se koristi za izvlačenje

kočione tečnosti iz rezervoara kočnice.

7. Dreniranje ulja iz servo sistema

Ako otpadno vozilo ima servo volan, potrebno je ekstrahovati ulje iz rezervoara za servo

sistem kao i iz poveznih creva. Oprema je slična kao i kod ekstrahovanja fluida iz kočionog

sistema i može biti korišćena u svrhu pražnjenja rezervorara servo sistema. Nakon uklanjanja

fluida iz rezervora, buši se priključna cev i izvlači ostatak fluida, ili se buši najniža tačka na

crevu ispuštajući fluid slobodnim padom.

8. Uklanjanje i privremeno skladištenje tečnosti za pranje stakala

Tečnost za pranje vetrobrana je opasna supstanca koja se mora ispustiti iz svih otpadnih

motornih vozila. Tečnost za pranje se uklanja pomoću namenske pumpe isisavanjem iz

rezervoara u namenski kontejner – posudu. Crevo postavljeno u rezervoar mora biti dovoljno

dugo da dospe do dna rezervoara. Nakon čega se uveravamo da nema vidljivog ostatka. Za to

se može koristiti komercijalna oprema ili jednostavnije pumpe. Ako se koristi jednostavna

pumpa, rezervoari se moraju pregledati da bi se utvrdilo da je došlo do potpunog pražnjenja.

Većina automobila ima jedan rezervoar za tečnosti za pranje i za prednje i za zadnje staklo,

ali neki automobili imaju posebnu posudu (u gepeku) za zadnje staklo. Ako vozilo ima više

od jedne takve posude, sve se moraju isprazniti. Ne mešati sa drugim tečnostima poput

motornog ulja, antifriz, ulja za kočnice, menjače, itd.






63

Većina tečnosti za pranje je upotrebljiva i može se koristiti u vozilima operatera. Otpadna

tečnost za pranje stakala, do momenta predaje ovlašćenom operateru na dalji tretman,

privremeno će se skladištiti u odobrenim jasno označenim buradima sa duplim dnom, u

zatvorenom skladišnom prostoru sa podom u obliku tankvane.

9. Dreniranje goriva

Dreniranje se odnosi na otpadna goriva kao što su benzin i dizel.

Slika 3.11 Primer komercijalne opreme – sistema za isisavanje benzina

Gorivo iz rezervoara može biti ispražnjeno isisavanjem, kroz crevo koje se ubacuje u

rezervoar. Međutim ovakav način je nepovoljan. Da bi bili sigurni da je sva količina

izvučena, potrebno je probušiti rezervoar na najnižoj tački i ispustiti gorivo iz rezervoara.

Dizajn rezervoara (na primer u obliku sedla), može zahtevati da se buše dve rupe na najnižim

tačkama rezervoara kako bi se potpuno ispraznilo gorivo. Završetak ovog procesa nastupa

nakon što se uverimo da nema vidljivih tragova uklanjanja goriva iz ekstrakcijskih cevi. Ne

postoji potreba uklanjanja goriva iz karburatora ili cevi za ubrizgavanje goriva iz motora.

Ovakvim načinom osigurava se izostanak pare u toku ekstrakcije. Pitanja zdravstvene

bezbednosti povezana sa ekstrakcijom goriva podrazumevaju da isisavanje treba da bude

pneumatski upravljano, kao i da postoji uzemljenje vozila i opreme za ekstrakciju.

Komercijalno dostupna oprema zadovoljava ove zahteve i treba da se upotrebljava. Goriva

treba da se prikupljaju i čuvaju odvojeno u namenjenim kontejnerima, a ako su još uvek

upotrebljiva mogu se koristiti u vozilima operatera na licu mesta. Otpadni benzin se može

prepoznati po lošem mirisu izazvanom degradacijom goriva.






64

Slika 3.12. Primer komercijalne tankvane za prihvat eventualno iscurelog goriva

Otpadni benzin ne može da se koristi u vozilima jer može izazvati oštećenje i sa njim se mora

postupati kao sa opasnim otpadom. Otpadna goriva će se skladištiti van objekta radionice za

tretman, i to u odobrenim i propisno označenim buradima od po 200 l, na betoniranom platou

pod nadstrešnicom (min. 15 m2), namenjenom za skladišetenje goriva koji je opremljen

tankvanom za prihvat goriva u slučaju curenja iz buradi. Na platou za privremeno

skladištenje goriva, istovremeno mogu biti prisutna najviše dva bureta, pri čemu njihova

udaljenost od objekta mora iznositi minimalno 6 m.

Zone opasnosti od požara obuhvataju:

Zona I: unutrašnjost rezervoara;

Zona II: prostor oko otvora za punjenje pogonskih rezervoara motornih vozila koja se

snabdevaju gorivom, poluprečnika 1 m, mereno horizontalno, i visine 1 m iznad

otvora mereno od tla.

10. Dreniranje tečnosti iz amortizera

Sistem vešanja na većini vozila je opremljen sa 4 nezavisna amortizera (na svakom točku

posebno). Tečnost iz amortizera može biti uklonjena iz otpadnog motornog vozila

uklanjanjem amortizera. Vreme potrebno za sprovođenje ove operacije može biti značajno, a

skinuti amortizer klasifikovan je kao otpad nakon njegovog uklanjanja iz vozila. Preporučen

je pristup da se tečnost iz amortizera ukloni bez njegovog prethodnog skidanja sa vozila.

Amortizeri sadrže tečnosti u oba cilindra, i u unutrašnjem i u spoljašnjem. Shodno tome, u

cilju postizanja potrebnog nivoa uklanjanja tečnosti istu treba ukloniti iz oba dela cilindra.

Komercijalno dostupna oprema može da postigne potreban nivo dreniranja, ali vreme

potrebno za ovu operaciju zavisi od dizajna opreme. Uputstva koje je proizvođač takve

opreme dao prilikom kupovine moraju se slediti.

11. Skidanje katalizatora

Starija otpadna motorna vozila ne sadrže katalizator, ali sva savremena vozila, posebno ona

koja su registrovana posle 1993. godine i sa pogonom na benzin i sa pogonom na dizel imaju

katalizatorsku jedinicu na izduvnom sistemu. Prisustvo katalizatora može biti konstatovano

vizuelnom inspekcijom izduvnog sistema. Katalizator se lako može ukloniti sečenjem

katalizatora sa izduvnog sistema rezanjem ispred i iza katalizatora. Upotreba odgovarajuće






65

opreme za sečenje smanjuje vreme potrebno za izvođenje ove operacije. Neka vozila imaju

više od jedne katalizatorske jedinice. U tom slučaju sve jedinice moraju biti uklonjene.

12. Uklanjanjanje azbesta

Neka vozila na kraju životnog ciklusa mogu sadržati azbest (npr. određene obloge na

kočionim diskovima). Propisi zahtevaju lociranje i identifikaciju komponenata koje mogu

sadržati azbest. Vizuelna inspekcija vozila mora biti urađena tokom procesa rasklapanja i

ukoliko se pronađu bilo kakvi delovi koji sadrže azbest oni moraju biti uklonjeni. Procedure

uklanjanja komponenti koje sadrže azbest moraju poštovati upustva o zdravlju i bezbednosti

koje se tiču azbesta.

Ove stavke moraju biti uklonjene iz otpadnog motornog vozila, čuvati se u vodonepropusnim

hermetički zatvorenim džambo vrećama na otvorenom prostoru.

13. Uklanjanje i privremeno skladištenje olova

Olovo se može reciklirati u druge upotrebljive stvari. Većina olova u otpadnim motornim

vozilima dolazi iz tegova za balansiranje točkova i završetka kablova akumulatora.

Ove stavke moraju biti uklonjene iz otpadnog motornog vozila, čuvaju se u posebnim jakim

metalnim ili drvenim kontejnerima i privremeno skladištiti na otvorenom prostoru.

14. Auto klima uređaji

Klima uređaji, ukoliko se i nađu u otpadnim automobilima, neće se rasklapati na predmetnom

kompleksu, već će se kao celoviti sklopovi ustupati ovlašćenim servisima na dalju reparaciju

ili za korišćenje rezervnih delova.

15. Rezervoari TNG-a (tečnog naftnog gasa)

TNG vozila mogu ali i ne moraju imati identifikacionu oznaku, ali često mogu biti

prepoznata prisustvom dodatnog rezervoara za auto plin smeštenih u prtljažniku automobila

umesto rezervnog točka. Jedan plinski sistem se sastoji od rezervoara sa sledećim

elementima: sigurnosni ventil (ispušta gas iz rezervoara, ako pritisak poraste preko 25 bar),

ventil protiv loma cevi, priključci za punjenje i pražnjenje, pokazivači nivoa tečnosti. U

prostoru motora postoje dodatne cevi i instalacije koje kontrolišu prelazak sa benzina na TNG

i obratno. Ako je moguće, najbolje je startovati motor i isprazniti što više goriva iz rezervoara

pre njegovog uklanjanja, radi redukovanja mase rezervoara i smanjenja opasnosti od

isparavanja.

TNG gorivo, u praksi, ne bi trebalo mešati sa CNG gorivom (Compressed Natural Gas) tj.

komprimovanim prirodnim gasom ili metanom, koji je podjednako opasan ali se skladišti na

mnogo većim pritiscima. Sa CNG vozilima trebalo bi da postupaju samo potpuno

kvalifikovani tehničari u skladu sa instrukcijama proizvođača automobila, ali sobzirom da je

njihov broj veoma mali u Srbiji operater se neće baviti otpadnim vozilima koja koriste ovo

gorivo.

Uobičajena procedura za uklanjanje TNG boce je sledeća:

Isključi se izolacioni ventil;

Napravi rez na cevima koje izlaze iz boce ručnom testerom;

Zatim rez na zateznim trakama;

Ukloni boca na sigurno mesto.






66

TNG u rezervoaru je u tečnom stanju, međutim u slučaju oslobađanja iz rezervoara tečnost

naglo prelazi u gas koji uzrokuje veliki pad temperature u blizini njegovog ispuštanja.

Shodno tome, operater koji rasklapa rezervoar sa vozila trebalo bi da poseduje zaštitnu

opremu za ruke i oči kako bi izbegao smrzavanje. Pored toga, gas je veoma zapaljiv i teži je

od vazduha, tako da se može nagomilavati na niskim mestima (rupe i kanali), predstavljajući

veliku pretnju po zdravlje i bezbednost radnika. Zbog toga je neophodno tretirati ovakvo

vozilo na otvorenom sa odgovarajućom opremom kako bi se gas uklonio bezbedno.

Opremom za detekciju gasa potrebno je proveriti vozilo, proveriti da li postoje curenja gasa,

posebno u prostoru oko priključnih cevi rezervora. Ukoliko je baterija (akumulator)

postavljena u blizini rezervoara ne bi je trebalo razdvajati dok se ne proveri da li postoji

curenja gasa u blizini baterije, kako bi se izbegao rizik varničenja iz baterije, koje bi iniciralo

paljenje gasa.

Ukoliko postoji curenje gasa, postupanje sa TNG-om postaje prioritet i ukoliko ne postoji

kvalifikovano lice potrebno je zatražiti pomoć lokalne kompanije za montažu TNG

rezervoara. Vozila na TNG pogon ne bi trebalo ni pod kojim okolnostima presovati, čak i kad

se smatra da je rezervoar prazan, jer uvek mogu postojati zaostali gasovi koji će

prouzrokovati eksploziju. Osim toga, rezervoar koji je pod pritiskom, ne bi trebalo bušiti ili

probijati radi uklanjanja tečnog naftnog gasa.

Nakon pravilnog uklanjanja rezervoara, ostatak vozila može se tretirati kao ostala otpadna

vozila. Cevi za ubrizgavanje TNG-a u motor i ostale dovodne cevi ne moraju biti uklonjene.

Sam rezervoar je relativno težak, pa je potrebno koristiti uređaj za dizanje za njegovo

uklanjanje, kako bi se izbeglo povređivanje osoblja.

Informacije o postupku uklanjanja TNG rezervoara trebalo bi tražiti od nadležnih izvora (npr.

dobavljač TNG rezervoara, asocijacije za TNG itd.). TNG rezervoari će biti skladišteni na

otvorenom prostoru na prikladnim policama/regalima do njihovog preuzimanja od strane

ovlašćenih operatera.

16. Zatvaranje poklopaca goriva i poklopca ulja plastičnim čepovima

Nakon pražnjenja, svi otvori moraju biti zatvoreni odgovarajućim plastičnim čepovima ili

njihovim sopstvenim zatvaračima, radi prevencije curenja bilo kakvih ostataka.

Kraj postupka odstranjivanja fluida i opasnih materijala iz otpadnih motornih vozila

Komponente izdvojene u prethodnim aktivnostima uklanjanja opasnih stavki i odstranjivanja

fluida, skupljaju se odvojeno u odgovarajuće transportne kontejnere (čelični, plastični,

drveni) ili metalnu burad, u kojma se prebacuju u skladišne prostore na privremeno

skladištenje. Prilikom ovog prebacivanja kontroliše se jednorodnost ovih materijala. Opasne

otpadne komponente zahtevaju dalji tretman kod ovlašćenih operatera za odgovarajuće vrste

opasnog otpada.

Sistem za evidentiranje količina tečnosti i drugih stavki koje su uklonjene treba razvijati.

Informacije koje se beleže omogućiće redovne izveštaje u skladu sa zakonskom regulativom.

3.2.3. Rasklapanje rezervnih delova, sklopova koji imaju karakter neopasnog otpada i

skladištenje neopasnog otpada

Kada su sve prethodne aktivnosti, opisane u fazama I i II podtačke 3.2.2. sprovedene,

otpadno motorno vozilo se klasifikuje kao neopasan otpada. Sa ciljem reciklaže, otpadno

motorno vozilo tada može da se dalje rasklapa.






67

Pristupa se vađenju sedišta i skidanju unutrašnjeg enterijera (kontrolna tabla, tapacirunzi,

podmetači, kaiševi, creva, kederi, pluta, silen blokovi, sklopovi, rezervni delovi i dr.).

1. Sklop motora

Hladnjak se odvaja od vozila i privremeno skladišti na policama u regalnom skladištu. Zatim

se pristupa odvajanju sklopa (motor-kvačilo-menjač) i vađenju motora. Zauljeni i zamašćeni

delovi ovog sklopa se privremeno skladište u zatvorenom skladištu za zamašćene delove, na

odgovarajuće podmetače/posude. Podsklopovi koji su povezani za motor (elektropokretač,

alternator, uređaj za napajanje gorivom, karburator sa pumpom za dovod goriva ili pumpa

visokog pritiska) prethodno se skidaju i ukoliko nisu zauljeni i zamašćeni privremeni se

skladište u tipskom kontejneru na policama. U suprotnom, skladište se na odgovarajućim

podmetače/posude u skladištu zamašćenih delova.

2. Rezervoar za gorivo

Nakon evakuacije goriva, rezervoar za gorivo se bezbedno skida, a zatim se privremeno

skladišti na regalima u skladištu.

3. Pneumatici i gumeni kederi

Uklanjanje točkova i guma poboljšaće pristup kočnicama i amortizerima za operaciju

„depoluting-a“. Po skidanju, prenose se do mesta (vulkanizerski boks) gde se vrši odvajanje

pneumatika od felni.

Sa otpadnim pneumaticima mora se postupati u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku

upravljanja otpadnim gumama („Sl. glasnik RS“, br. 104/09 i 81/10). Skladište će biti

formirano kao otvoreno skladište na nepropusnoj betonskoj podlozi. Radi uređenosti,

skladište će biti opremljeno pregradama (slika 3.13), koje obezbeđuju da se otpadni

automobilski pneumatici (gume) ne raznose po krugu kompleksa. Visina betonske ograde

iznosiće 2 m, što je u skladu sa uslovima propisanim Pravilnikom o načinu i postupku

upravljanja otpadnim gumama. Skladište mora da ima sistem za zaštitu od požara, u skladu sa

posebnim propisom. Pristup neovlašćenim licima je sprečen samom činjenicom da je

skladište u krugu kompleksa koji je ograđen i koji je pod nadzorom.

Slika 3.13 Primer otvorenog skladišta otpadnih pneumatika






68

Otpadni gumeni kederi iz Objekta za tretman motornih vozila privremeno će se skladištiti

zajedno sa otpadnim gumama, na platou za lagerovanje guma i kedera.

4. Felne

Neispravne, oštećene felne se razvrstavaju na čelične i aluminijumske.

5. Otpadni delovi od bakra i mesinga

U otpad od bakra spadaju:

otpadni bakarni kablovi;

otpadni grejači vazduha.

Za skladištenje otpada od bakra i legura bakra predviđen je prostor u kontejneru sa

materijalom za reciklažu, koji će biti smešteni na betonskom platou.

6. Otpadni delovi od aluminijuma

Predviđeno je da se otpadni delovi od aluminijuma skladište u žičanom boksu na betonskom

platou.

7. Otpadni delovi od gvožđa i čelika

Otpadno gvožđe, legirani čelični otpadak, sivi liv – skladištiće se na otvorenom betonskom

platou/boksu.Otpad od gvožđa i čelika transportuje se viljuškarima ili ručno na skladište.

8. Otpad od izolacije

Pur pena, staklena vuna – skladišti se u posebno označenim posudama i ambalaži,

privremeno se skladište sortirani, na policama, po važećoj zakonskoj regulativi.

9. Otpadno staklo

Otpadno automobilsko staklo se privremeno skladišti u veće kontejnere i predaje ovlašćenim

operaterima na dalji tretman i reciklažu.

Međutim, prednji vetrobrani izrađeni su od dva sloja stakla a između dva sloja stakla je folija

na bazi polivinil-butirala. Polimer predstavlja problem za reciklažu tako da se otpadno

vetrobransko staklo ne može reciklirati u smislu da se od njega ponovo dobije vetrobransko

staklo. U svetu se vrši reciklaža otpadnog vetrobranskog stakla za dobijanje korisnih

proizvoda za upotrebu kao što su betonski blokovi, termoizolacioni materijali (staklena

vuna), lepak za tepihe itd. Dok se ne steknu uslovi za reciklažu u našoj zemlji, privremeno

skladištenje oštećenih vetrobranskih stakala i njihov izvoz preko ovlašćenih operatera

predstavlja jedino rešenje.

10. Otpadna plastika

Otpadna plastika je različitog oblika i dimenzija i ne može se uredno slagati. Otpadna plastika

skladištiće se u boksu za skladištenje gumenih kedera i plastike.

Za označavanje i identifikaciju plastičnih delova i materijala motornih vozila mase veće od

100 grama primenjuje se sledeća nomenklatura:

SRPS ISO 1043-1 Plastika – oznake i skraćeni nazivi. Deo 1.: Osnovni polimeri i njihove

posebne karakteristike

SRPS G.C0.012 Plastika – oznake i skraćeni nazivi. Deo 2.: Punila i pojačivači.






69

Za označavanje i identifikaciju delova elastomera i materijala u motornim vozilima mase

veće od 200 grama primenjuje se sledeća nomenklatura:

SRPS ISO 1629 Kaučuk i lateksi - nomenklatura. Ovo se ne primenjuje na gume motornih

vozila.

11. Metalna „školjka“ - karoserija

Kada se optičkom metodom, odnosno manuelno, uklone svi fluidi (ulja, gorivo, antifriz,

tečnost za pranje itd.) i odvoje sastavni delovi automobila (guma, staklo, plastika itd.),

metalna karoserija ostaje na kraju. Metalna karoserija („školjka“) klasifikuje se kao neopasan

otpad. Metalna školjka otpadnog automobila je tada spremna za sečenje.

Sve vreme rada, sa dva radna mesta (jedno za pripremu, a drugo za demontažu vozila), koliko

ih ukupno ima u prostoru za demontažu otpadnih vozila, pomoćni radnik obilazi radna mesta,

prikupljene izdvojene delove i tečnosti odvozi do definisanih mesta za privremeno

skladištenje opasnog i neopasnog otpada. Time se proces rastavljanja otpadnih vozila

završava. O svemu navedenom, vodi se odgovarajuća interna evidencija.

Skoro ceo proces rasklapanja otpadnih vozila radi se ručno – mehaničkim metodama

rasklapanja sastavnih komponenti (osim ispumpavanja tečnosti iz vozila koje se obavljaju

pomoću ručnih pumpi – sisaljki ili specijalnih jedinica – sistema za isisavanje tečnosti).

Sečenje „školjki“ makazama:

Kada se manuelno, uklone svi fluidi (ulja, gorivo, antifriz, tečnost za pranje itd.) i odvoje

sastavni delovi automobila (guma, staklo, plastika itd.), metalni delovi ostaju na kraju.

Sledeći korak je sečenje metalne školjke koje će se vršiti makazama na platou dimenzija 10 x

5 m. Sečenje kao aktivnost je neophodna u cilju snižavanja troškova transporta, jer se metalne

školjke do krajnjeg odredišta gde se vrši njihov tretman, mogu transportovati na veće

udaljenosti.

Pojedini delovi nastali rasklapanjem vozila se kao takavi mogu koristi za prvobitnu namenu

za koju su bili izrađeni tj. ugradnju korišćenih rezervnih delova u vozila. Ponovna upotreba,

prema Zakonu o upravljanju otpadom, jeste svaka operacija kojom se proizvodi ili njihovi

delovi koji nisu otpad, ponovo koriste za istu svrhu za koju su namenjeni. A priprema za

ponovnu upotrebu otpada jesu operacije ponovnog iskorišćenja otpada koje se odnose na

proveru, čišćenje ili popravku kojima se proizvodi ili delovi tih proizvoda koji su postali

otpad, pripremaju tako da mogu biti ponovno upotrebljeni, bez bilo kakve druge prethodne

obrade.

Nakon rasklapanja vozila vršiće se priprema za ponovnu upotrebu otpada tj. čišćenje

zauljenih i zamašćenih delova u perionici demontiranih delova u objektu radionice. Priprema

za ponovnu upotrebu će se vršiti uz pomoć opreme i bioloških sredstava predviđenih za tu

namenu (Slika 3.14.)






70

Slika 3.14. Oprema i biološko sredstvo za čišćenje i odmašćivanje rezervnih delova

Opremu predstavlja sto za čišćenje, na kome se uz pomoć četkice natopljene sredstvom za

čišćenje kao i fleksibilne slavine mogu prati delovi težine do 100 kg (testirano opterećenje do

230 kg). Čišćenje se izvodi pomoću rastvora za čišćenje na vodenoj bazi. Organski materijali

uklonjeni čišćenjem, kao npr. ulja, maziva i druge masti automatski se razgrađuju.

Biološko čišćenje delova omogućuva optimalan i ekološki rezultat čišćenja alata, komponenti

motora i drugih delova koji sadrže ulja i masti, uz nosivost do 100 kg. Mikroorganizmi koji

se prirodno pojavljuju kod prvog punjenja uređaja kroz filtersko vlakno dospevaju u rastvor

za čišćenje i počinju razgrađivati uvedeni organski materijal (masti, ulja, itd.). Filter služi i u

svrhu filtriranja sitnih čestica prašine veličine do 50 µm, kako one ne bi dospele u

“rezervoar” uređaja. Istovremeno metalno sito kao predfilter osigurava odstranjivanje

krupnijih čestica nečistoće i sitnijih delova. Pri tome je puštanje uređaja u rad vrlo

jednostavno. Kod prvog korišćenja postavlja se novo filtersko vlakno, a zatim se “rezervoar”

napuni rastvorom za čišćenje koji protiče kroz vlakna. Ovim redosledom mikrobi iz filterskog

vlakna prelaze u “rezervoar” odnosno u rastvor.

Automatska regulacija temperature na konstantnih 38 °C osigurava optimalan rast prirodnih

mikroorganizama. Unesene ugljovodonike, kao što su ulja i maziva, mikroorganizmi

automatski razlažu na H₂O (voda) i CO₂ (ugljen dioksid). Ovi mikroorganizmi „koji jedu

ulje“ kao i rastvor za čišćenje na bazi vode osiguravaju da je promena rastvora kroz duže

vreme nepotrebna. Tako treba isključivo dodati malo rastvora koji je potrošen kod čišćenja

delova. Ovaj sastav osigurava dugotrajnost rastvora uz jednako visok učinak čišćenja, čime

su troškovi zbrinjavanja korišćenog rastvora za čišćenje svedeni na minimum. Zavisno od

unosa nečistoće, filtersko vlakno treba menjati svakih 4-8 nedelja –tako će se u sastav uneti

novi mikrobi te će efikasnost procesa biološke razgradnje biti stalno osigurana.

Nakon čišćenja i odmašćivanja delovi otpadnih vozila koji se deklarišu kao polovni će se

obeležavati i posebno skladištiti u regalima i magacinu (abrol kontejner) predviđenim za tu

namenu.

3.2.4. Transport

Transport u okviru predmetnog kompleksa čine:

Spoljni transport otpadnih vozila i EE otpada od mesta nabavke do platoa za

lagerovanje automobila i skladišta EE otpada;

Transport unutar lokacije;






71

Transport opasnog otpada van predmetnog kompleksa na dalji tretman ili odlaganje;

Transport sekundarnih sirovina van predmetnog kompleksa na dalji tretman.

Otpadna motorna vozila / EE otpad se dopremaju transportnim sredstvima u predmetno

postrojenje i prvo se mere i istovaraju na plato za lagerovanje vozila ili u skladište EE otpada.

Prevoz otpadnih vozila/ EE otpada u postrojenje obavljaće ovlašćeni operateri sa dozvolom

za transport opasnog otpada.

Transportno manipulativne operacije sa otpadnim materijalima i sekundarnim sirovinama u

okviru kompleksa vršiće se sredstvima internog transporta, viljuškarima, ručnim

viljuškarima, ručnim kolicima.

Sve raspoložive količine opasnog otpada (fluida i drugih opasnih stavki) upakovane su u

čeličnu, plastičnu ili drugu odgovarajuću hermetički zatvorenu ambalažu i postavljene na

drvene palete. Utovar ovako upakovanog opasnog otpada na lokaciji predmetnog projekta,

vršiće se pomoću viljuškara Nosioca projekta na ADR vozila ovlašćenih operatera koji ga

istim transportuju na dalji tretman. Ukoliko ADR vozilo poseduje sopstvenu cisternu, onda je

moguće npr. otpadno ulje ili otpadno gorivo iz ambalaže u kojoj je upakovano pretakati

pumpom u cisternu ADR vozila za transport i transportovati ga do odredišta gde se vrši dalji

tretman.

3.3. Specifikacija opreme i uređaja

Oprema koja će se koristiti za operacije upravlјanja otpadom uglavnom je po svom karakteru

univerzalna. Spisak opreme dat je u tabeli koja sledi.

Tabela br. 3.. – Spisak opreme i alata za Objekat za reciklažu otpadnih vozila

R br. Naziv

1. Ukopana kolska vaga

2. Vilјuškar

3. Ručni vilјuškari za odnošenje metalnih delova

4. Hidraulični uređaj sa platformom za dizanje otpadnog vozila

5. Makaze za sečenje limovine

6. Radni komplet za demontažu guma

7. Garnitura alata za mehaničare

8. Hidraulične makaze za sečenje lima/metala

9. Ručne makaze za metal raznih veličina

10. Ručne testere za metal (bonsek) i električne testere za metal različite snage

11. Garnitura alata za sečenje plamenom

12. Oprema (jedinica za evakuaciju gasa iz klima uređaja

13. Pumpa za vađenje ulјa iz motora i menjača u kompletu sa rezervoarom za prihvat ulјa

14. Komercijalna oprema – sistem za prikuplјanje benzina

15. Kompresor sa pneumatskom instalacijom

16. Metalna burad za odgovarajuće vrste fluida

17. Plastični kontejneri za odgovarajuće vrste opasnog otpada (živini prekidači, i dr.)

18. Drveni kontejneri-sanduci za otpadno olovo

19. Džambo vreće za delove na bazi azbesta

20. Oprema za čišćenje i odmašćivanje rezervnih delova

21. Personalni računar za vođenje evidencije

22. Kamion

23. Table obaveštenja i upozorenja






72

3.4. Sirovine i produkti

3.4.1. Lista sa fizičko-hemijskim karakteristikama i količinama sirovina koje će se

koristiti u tehnološkom procesu, sa posebnim osvrtom na toksične materije koje mogu

biti štetne po ljudsko zdravlje, floru i faunu ili po životnu sredinu

Kapacitet predmetnog objekta za reciklažu motornih vozila ne može se kvantifikovati jer

zavisi od količine otpadnih vozila koja se mogu sakupiti na ograničenom prostoru,

mogućnosti robe koja se može prodati itd. Granični kapacitet postrojenja predstaviće količina

materijala koja će biti jednovremeno skladištena u okviru predviđenih prostora na način koji

ne ugrožava tehnološke tokove odnosno bezbednost postrojenja. Kapacitet postrojenja za

tretman određen je i mogućnošću – spretnošću radnika da demontiraju motorno vozilo,

odstrane fluide i razvrstaju materije nastale rastavljanjem i uklanjanjem fluida u određene

skladišne jedinice. Ovaj kapacitet je oko 4 vozila/dan.

Prema Estimated Amount of Fluids per Vehicle, (reference found in VT Solid Waste Districts

and Alliances, 2002), procenjene količine fluida po otpadnom motornom vozilu su oko 20

litara.

Od toga je npr:

- gorivo 10,2 l;

- motorno ulje 3,6 l;

- tečnost za hlađenje 2,8 l;

- ulje iz menjača 1,3 l;

- hidraulično ulje (iz servo uređaja i dr.) 0,8 l.

Za potrebe projektovanog kapaciteta od 4 vozila na dan, potrebno je obezbediti odgovarajuće

platoe i zatvorene magacine, skladišnih kapaciteta koji su prikazani u narednoj tabeli.

Тabela br. 4. – Potrebna skladišta i skladišni kapaciteti

Skladište Kapacitet

na dan

Kapacitet na

godinu

Plato za lagerovanje otpadnih vozila 4 kom. 1.200 kom.

Plato za lagerovanje guma 16 kom. 4.800 kom.

Plato za skladištenje otpadnog goriva 40,8 l 12.240 l

Skladište otpadnih akumulatora 4 kom. 1.200 kom.

Skladište otpadnog ulja 22,8 l 6.840 l

Skladište otpadnih tečnosti 11,2 l 3.360 l

Iako su neke količine opasnog otpada na godišnjem nivou značajne, njegovo skladištenje se

vrši samo privremeno, do momenta kada se prostori/boksovi za privremeno skladištenje

napune. Tada se opasan otpad predaje na dalji tretman ovlašćenim operaterima, pa će

predloženi skladišni kapaciteti biti sasvim dovoljni.

3.4.2. Način skladištenja, transporta i rukovanja sa potencijalno štetnim materijama

Svi fluidi i drugi materijali koji su uklonjeni iz vozila, još uvek se klasifikuju kao opasan

otpad, pa je sa njima potrebno postupati u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja,

pakovanja i obeležavanja opasnog otpada i ("Sl. glasnik RS", br. 92/2010) do predaje

ovlašćenim operaterima.






73

Otprema opasnog otpada će se vršiti predajom operaterima koji poseduju dozvolu (u skladu

sa Zakonom o upravljanju otpadom „Sl. glasnik RS“ br. 36/09, 88/10 i 14/16) za tretman ili

izvoz opasnog otpada.

Otprema opasnog otpada će se sastojati iz sledećih operacija:

Identifikacija vozila i vozača koji preuzimaju opasan otpad;

Preuzimanje punih buradi/ kontejnera sa mesta privremenog skladištenja;

Merenje buradi/ kontejnera mernom opremom;

Utovar punih buradi/ kontejnera i pakovanje na motorno vozilo;

Popunjavanje dokumenta o kretanju opasnog otpada u skladu sa Pravilnikom o

obrascu

dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrascu prethodnog obaveštenja, načinu

njegovog dostavljanja i uputstvu za njihovo popunjavanje ("Sl. glasnik RS", br.

17/2017).

Pri predaji opasnog otpada operateru koji poseduje dozvolu, kvalifikovano lice odgovorno za

stručni rad preduzeća „GREEN IDEA“ d.o.o., popunjava deo A i B Dokumenta o kretanju

opasnog otpada, u skladu sa Pravilnikom o obrazcu dokumenta o kretanju opasnog otpada,

obrascu prethodnog obaveštenja, načinu njegovog dostavljanja i uputstvu za njihovo

popunjavanje („Sl. glasnik RS“, br. 17/2017). Obrazac prethodnog obaveštenja se dostavlja

isključivo elektronski Agenciji za zaštitu životne sredine unosom u informacioni sistem

Nacionalnog registra izvora zagađivanja, najmanje 48 sati pre započinjanja kretanja otpada.

Bez unetog prethodnog obaveštenja u zakonski propisanom roku, Dokument o kretanju

opasnog otpada nije moguće kreirati. Prethodni vlasnik opasnog otpada u roku od 15 dana od

dana prijema overenog i potpisanog šestog primerka, elektronski dostavlja Dokument o

kretanju opasnog otpada, unosom podataka o tačnoj količini otpada, kao i tačnim datumom

predaje navedenog otpada u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja

Agencije za zaštitu životne sredine. Unos podataka iz dokumenta o kretanju opasnog otpada u

informacioni sistem Agencije vrši se preko portala:

www.sepa.gov.rs

3.4.3. Fizičko-hemijske karakteristike i količina gotovih proizvoda koji se dobija

tehnološkim postupkom

Kao proizvod tretmana otpadnih motornih vozila (ELV – 1.200 kom/godišnje) po

komponentama i vrsti, dat je u narednoj tabeli.

Tabela br. 5. – Materijalni bilans upravljanja otpadom od otpadnih motornih vozila

VRSTA

MATERIJE/KOM

PONENTE

Vrsta materijala

Jediničn

a

količina

po

vozilu

Dnevn

e

količin

e

Godišnji

kapacitet

Skladišni

kapacitet,

mesečno

Način skladištenja Način tretmana

OPASNE MATERIJE

gorivo tečnost 10,2 l 40,8 l 12.240

l 1.020

Tipski

kontejner za

gorivo

sopstvene

potrebe/ovlašćeni

operater

motorno ulje tečnost 3,6 l 14,4 l 4.320 l 360 Tipski ovlašćeni operater

http://www.sepa.gov.rs/






74

kontejner sa

nadstrešnicom i

tankvanom

kočiono (АТ) ulje tečnost 1 l 4 l 1.200 l 100

Tipski

kontejner sa

nadstrešnicom i

tankvanom

ovlašćeni operater

hidraulično ulje tečnost 0,8 l

3,2 l

960 l 80

Tipski

kontejner sa

nadstrešnicom i

tankvanom


menjačko ulje tečnost 1,3 l

5,2 l

1.560 l 130

Tipski

kontejner sa

nadstrešnicom i

tankvanom


rashladna tečnost tečnost 2,8 l

11,2 l

3.360 l 280

Tipski

kontejner sa

nadstrešnicom i

tankvanom

izvoz

akumulator čvrsto/tečno 1 kom. 4 1.200 100 zatvoreno

skladište ovlašćeni operater

filteri (ulje/gorivo) metal/papir/guma 2 kom. 8 2.400 200 zatvoreno


katalizator metal 1 kom. 4 1.200 100 zatvoreno


kočione pločice,

paknovi, dihtunzi azbest 4 kom. 16 4.800 400

zatvoreno

skladište


/ izvoz

nerazvijeni vazd.

jastuci čvrsto/gasovito 2 kom. 8 2.400 200

zatvoreno


NEOPASNE MATERIJE

auto gume guma 4 kom. 16 4.800 400 otvoreni plato ovlašćeni operater

vetrobranska stakla staklo 2 kom. 8 2.400 200 otvoreni plato ovlašćeni

operater / izvoz

vrata metal/staklо/plastikа

/tekstil

3-5

kom. 16 4.800 400 otvoreni plato prodaja

branici plastika/metal 2 kom. 8 2.400 200 otvoreni plato prodaja / ovlašćeni

operater

blatobrani metal 4 kom. 16 4.800 400 otvoreni plato prodaja / ovlašćeni

operater

farovi/signalizacija - 4-6 24 7.200 600 zatvoreno prodaja






75

kom. skladište/regal

hladnjak metal 1 kom. 4 1.200 100 zatvoreno

skladište/regal ovlašćeni operater

motor metal 1 kom. 4 1.200 100 zatvoreno


sedišta tekstil/plastika/meta

l 4 kom. 16 4.800 400

zatvoreno

skladište/regal

prodaja / ovlašćeni

operater

enterijer tekstil/plastika kompl

et 4 1.200 100

zatvoreno

skladište/regal prodaja / deponija

trapovi sa

amortizerima metal

4

kompl

eta

16 4.800 400 zatvoreno


creva, manžetne,

dihtunzi guma

kompl

et 4 1.200 100

zatvoreno

skladište/regal

prodaja / ovlašćeni

operater

filteri

(vazduh/klima) papir/guma 2 kom. 8 2.400 200

zatvoreno


kablovi plastika/metal kompl

et 4 1.200 100

zatvoreno


„školjka“ metal kompl

et 4 1.200 100 otvoreni plato ovlašćeni operater

3.4.4. Fizičko-hemijske osobine, vrsta i količina otpadnih materija koje nastaju pri radu

projekta, a koje se javljaju u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju, sa osvrtom na tačno

mesto javljanja otpada

Operater „GREEN IDEA“ d.o.o. za obavljanje delatnosti tretmana otpadnih vozila i

skladištenje EE otpada će već postojeći objekat adaptirati u prostor za dekompoziciju i

reciklažu motornih vozila i skladištenje EE otpada. Na predmetnoj parceli će takođe biti

napravljen betonski plato za:

lagerovanje otpadnih vozila, guma, metala, plastike, tekstila i stakla;

pranje vozila; i

sečenje školjki makazama za lim.

Objekat za reciklažu motornih vozila mora da ima:

Mesto gde se vrši rasklapanje delova sa nepropusnom podlogom i opremom za

skupljanje prosutih tečnosti;

Mesto za privremeno skladištenje rezervnih delova, kao i skladište sa nepropusnom

podlogom i zatvorenim kontejnerima za zamašćene delove;

Mesto za privremeno skladištenje posuda sa poklopcima za čuvanje akumulatora,

filtera i kondenzatora;

Mesto za čuvanje zatvorenih posuda sa poklopcem za odvojeno čuvanje tečnosti, i to:

goriva, motornog ulja, ulja menjača, ulja iz diferencijala, hidrauličnog ulja, tečnosti iz






76

hladnjaka, antifriza, ulja iz sistema za kočenje, tečnosti iz klima uredjaja i druge

tečnosti i opasne materije sadržane u otpadnom vozilu;

Mesto za prečišćavanje otpadnih zauljenih voda, uključujući i atmosfersku

kanalizaciju sa platoa i pristupnih puteva;

Mesto za čuvanje otpadnih guma i delova od gume, metala, plastike i stakla;

Plato za makaze i autolimovinu;

Sistem za zaštitu od požara, u skladu sa posebnim propisima.

Prilikom tretmana otpadnih motornih vozila, obavezno je uklanjanje i bezbedno privremeno

uskladištenje svih materija i delova koji imaju karakter opasnog otpada i delova koji sadrže

materije koje imaju karakter opasnih materija. U ovu grupu spadaju svi fluidi u vozilu, filteri

ulja i goriva, delovi koji sadrže azbest, akumulator, katalizator i sistem vazdušnih jastuka koji

sadrže pirotehničke i toksične materije. Akumulator se uklanja prvi.

Za sve vreme rada, pomoćni radnik obilazi radno mesto u radionici, prikuplja izdvojene

fluide, druge opasne stavke i delove i odvozi ih do definisanih mesta za privremeno

skladištenje opasnog i neopasnog otpada. Formiranje evidencija zahtevanih zakonskim

propisima iz oblasti upravljanja otpadom je aktivnost koja se permanentno odvija u svim

tokovima materijala.

Usled velike raznovrsnosti proizvođača i modela motornih vozila, informacije o „depolluting-

u“ i procesu rasklapanja, odnosno o uklanjanju fluida i njihovom rasklapanju na kraju

životnog ciklusa mogu biti veoma korisne. Ukoliko se zahtevaju posebne procedure za

„depolluting“ otpadnog motornog vozila potrebno je dobiti informacije i procedure o

tretmanu takvih vozila (npr. aktiviranje i uklanjanje vazdušnih jastuka).

Ovde je važno istaći upotrebu IDIS informacionog sistema. IDIS (International Dismantling

Information System ) je napredan i sveobuhvatan informacioni sistem razvijen od strane

proizvođača automobila koji obezbeđuje informacije za proces „depolluting-a“, otpadnih

motornih vozila, kao i druge informacije o procesu rasklapanja otpadnih motornih vozila.

Sistem IDIS sadrži informacije za bezbedno rukovanje, kao i informacije o potencijalnim

reciklabilnim delovima i komponentama. IDIS trenutno sadrži informacije 61 proizvođača

motornih vozila, a podaci su organizovani u sledeće grupe:

Akumulatori;

Pirotehnika;

Gorivo;

AS;

Drenaža;

Katalizatori;

Delovi koji moraju biti skinuti kontrolisano;

Gume;

Оstalo;

Rasklapanje.

U svakoj od ovih grupa podataka nalazi se pregled mogućih delova za svako pojedinačno

vozilo svetskih proizvođača vozila. Postupak rasklapanja i uklanjanja fluida iz otpadnih

motornih vozila započinje prenošenjem vozila sa platoa za lagerovanje primljenih otpadnih

vozila do radnog prostora za rasklapanje vozila u radionici. Neophodno je da otpadno

motorno vozilo bude podignuto hidrauličnom dizalicom ili postavljeno na potporni nosač






77

(ram) koji će omogućiti jednostavan pristup vozilu sa donje strane vozila i značajno umanjiti

rizik od požara ili eksplozija. Poželjno je podesiti uređaj da odgovara visini operatera.





(boksovima od kojih su boksovi za opasne tečnosti sa podom u obliku tankvane dubine 1 m),

u okviru objekta radionice sa magacinom.






Zbog važnosti, još jednom ponavljamo, da bi se izvršilo bezbedno uklanjanje svih opasnih

materija prva operacija u tehnološkom procesu je uklanjanje akumulatora, koje se vrši odmah

po prijemu vozila, jer ako se akumulatori odmah ne skinu oni predstavljaju potencijalni izvor

opasnosti pri skladištenju primljenih otpadnih motornih vozila (u periodu dok se čeka da

vozilo stigne da bude podvrgnuto daljem tretmanu).

3.4.5. Vrsta goriva i način na koji se koristi u tehnološkom procesu, sa osvrtom na

emisiju štetnih materija





(boksovima sa podom u obliku tankvane).






Dakle, s obzirom da se različite vrste goriva odmah nakon odstranjivanja skladište u posebne

boksove, ne dolazi do emisije opasnih materija u atmosferu.

3.4.6. Proizvodnja buke, vibracija, svetlosti, toplote ili elektromagnetnog zračenja pri

radu projekta – procesa

Buka na predmetnoj lokaciji nastajaće kao posledica odvijanja saobraćaja, poreklom od

vozila kojima će se dopremati/otpremati otpadni materijal, a pošto se predmetno postrojenje

ne graniči direktno sa stambenim objektima, u skladu sa Uredbom o indikatorima buke,

graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih

efekata buke u životnoj sredini („Sl. Glasnik RS“, br. 75/10) može se zaključiti da buka neće

imati negativnog uticaja na životnu sredinu, kao ni na objekte individualnog stanovanja.






78

Tokom eksploatacije objekta, glavni faktor negativnog uticaja predmetnog objekta na životnu

sredinu sa stanovišta buke je obavljanje operacija na platou – ispred objekta, kao što su:

dovoženje olupina, manipulacija sa olupinama i rad motornih vozila koja vrše sam transport.

Oprema i sredstva rada u predmetnom postrojenju neće dovoditi do pojave intezivnih

vibracija, pa se ne očekuje negativno dejstvo na okruženje.

U toku rada predmetnog postrojenja nije predviđeno korišćenje bilo kakvih uređaja koji

emituju toplotno i elektromagnetno zračenje.

3.5. Način korišćenja prirodnih resursa, posebno neobnovljivih ili onih koji se teško

obnavljaju (zemljište – posebno neizgrađeno ili poljoprivredno; voda, mineralne

sirovine – kamen, šljunak, pesak; šume – drvna građa; energija i drugi resursi), sa

osvrtom na moguće zauzimanje novih površina

Predmetna delatnost će se obavljati u već izgrađenom objektu, tako da nema potrebe za

uklanjanjem površinskog sloja zemlje, obavljanja novih građevinskih radova, kao i

zauzimanja novih površina.

U procesu tretmana otpadnih vozila i skladištenja elektronskog i električnog otpada nije

predviđena upotreba neobnovljivih ili teško obnovljivih prirodnih resursa kao što su

mineralne sirovine (kamen, šljunak i pesak), poljoprivredno zemljište ili drvna građa.

Voda će se koristiti iz gradskog vodovoda za potrebe: pića, pranja opreme i objekata,

sanitarne i protivpožarne potrebe.

Procenjene količine potrošnje vode iznose:

za piće i sanitarne potrebe za 5 radnika x 150 lit/dnevno = 0,75 m3/dnevno (oko 20

m3/mesečno);

za potrebe održavanja higijene opreme radionice potrebno je oko 0,5m3/dnevno (13

m3/mesečno);

za potrebe pranja vozila u perionici potrebno je oko 2 m3/dnevno (52 m

3/mesečno);

za održavanje spoljnih saobraćajnica i betonskih platoa i drugih sadržaja procenjuje se

količina od oko 0,2m3/dnevno (5 m

3/mesečno).

Ukupna mesečna potreba za vodom iznosi oko 90 m3, odnosno oko 3,5 m

3/dnevno.

Napajanje objekta električnom energijom vrši se sa gradske električne mreže. Predmetni

objekat je priključen na NN (nisko-naponski stub) br. 1 na izvodu NN iz SBTS 10/0.4 kV

„Kikanovići“, Lozničko polje. Vrsta priključka je trofazni. Električna energija će se koristiti

za osvetljenje prostora u kojem će se obavljati delatnost i opreme (kompresor, pumpe,

električne testere, računar...).

3.6. Analiza drugih uticajnih faktora projekta na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom

na kumulativni efekat sa već postojećim ili planiranim aktivnostima na lokaciji – podaci

o mogućem ili već prisutnom prekoračenju standarda životne sredine na izabranoj

lokaciji

Za obavljanje delatnosti tretmana otpadnih vozila i skladištenja elektronskog i električnog

otpada koji sadrži opasne komponente, preduzeće „GREEN IDEA“ d.o.o. će koristi objekte

na katastarskoj parceli br. 12651/1 KO Loznica, u ulici Petra Komarčevića bb, Radulovac.






79

U skadu sa Informacijom o lokaciji koju je izdala Gradska uprava, Odeljenje za planiranje i

izgradnju Grada Loznica, broj 353-3-142/2016-V od 06.10.2016. godine, namena katastarske

parcele br. 12651/1 KO Loznica, je prema Planu generalne regulacije za naseljeno mesto

Loznica („Sl. list Grada Loznica“ br. 3/14) sledeća:

pretežna: sekundarna proizvodnja u prigradskim zonama, i

dopunska: stanovanje uz poslovne i radne zone i tercijalne delatnosti (poslovno-

komercijalni, uslužno-trgovinski sadržaji i turističke delatnosti).

Na osnovu gore navedene informacije, predmetna katastarska parcela br. 12651/1 KO

Loznica ispunjava uslove kao građevinska parcela za izgradnju skladišta i objekta za smeštaj

i tretman otpadnih vozila i skladištenje elektronskog i električnog otpada koji sadrži opasne

komponente, pod uslovom da se svi uslovi zaštite životne sredine ispune.

Priroda i obim uticaja obližnjih objekata, kao i priroda samog procesa tretmana koji se

obavlja na predmetnoj lokaciji su takvi da ne dolazi do kumuliranja efekata.

3.7. Uticaj produkata, koji se javljaju pri radu projekta, na kvalitet životne sredine u

odnosu na:

3.7.1. Klimu, uključujući mikroklimu i šire klimatske uslove

Delatnost postrojenja za tretman otpadnih vozila i skladištenje elektronskog i električnog

otpada nema uticaj na mikroklimu predmetne lokacije, a samim tim ni na šire klimatske

uslove.

3.7.2. Hidrološke osobine životne sredine (količine, protok i nivo podzemnih voda i

voda u rekama i jezerima)

Delatnost predmetnog postrojenja neće uticati na hidrološke osobine životne sredine.

3.7.3. Geomorfološke osobine (stabilnost, erozivnost i dr.)

Delatnost predmetnog postrojenja nema uticaj na stabilnost i erozivnost zemljišta.

3.7.4. Pojavu buke, vibracija i zračenja

Buka se javlja kao rezultat obavljanja određenih aktivnosti kao što su: rad motornih vozila,

manipulacija sa otpadnim materijalom itd. Kao primarni izvor buke u okolini predmetne

lokacije može se smatrati saobraćaj na magistralnom putu, tako da se ne očekuje povećanje

tog već postojećeg nivoa buke uspostavljanjem ovog projekta.

Oprema i sredstva rada u predmetnom postrojenju neće dovoditi do pojave intezivnih

vibracija, pa se ne očekuje negativno dejstvo na okruženje.

U toku rada predmetnog postrojenja nije predviđeno korišćenje bilo kakvih uređaja koji

emituju toplotno i elektromagnetno zračenje.






80

3.8. Uticaj projekta na dostupnost ili dovoljnost prirodnih resursa (fosilnih goriva,

podzemnih i površinskih voda, mineralnih sirovina, kamena, peska, šljunka, šuma,

drugih neobnovljivih resursa)

Projekat ne utiče na dostupnost ili dovoljnost prirodnih resursa, jer iste i ne koristi. Proces

tretmana otpadnih vozila, koji je predmet ove studije, globalno će uticati na smanjenje

otpada, čuvaće i smanjivati crpljenje prirodnih resursa i umanjivaće mogućnosti pojave

divljih deponija. Takođe, u predmetnom postrojenju će se nakon pregleda i utvrđivanja

ispravnosti omogućiti korišćenje pojedinih delova vozila uz pripremu za ponovnu upotrebu,

isti će se deklarisati kao rezervni. Dakle, rad postrojenja za tretman- rasklapanje i

detoksikaciju otpadnih vozila, ima pozitivan posredan, stalan i dugoročan uticaj na životnu

sredinu.

3.9. Direktni uticaj projekta na ljudsko zdravlje, i to preko

3.9.1. Kvaliteta vazduha, vode i buke

Tokom obavljanja procesa skladištenja i tretmana otpadnih vozila, ne dolazi do emisije

gasova u vazduh koja može da utiče na ljudsko zdravlje.

Atmosferske otpadne vode sa manipulativnih površina predstavljaju potencijalno zagađene

vode i one će se sakupljati pomoću rigola i odvoditi do separatora masti i ulja odakle će se

ispuštati u krajnji recipijet. Nosilac projekta je u obavezi da sklopi ugovor sa ovlašćenim

operaterom za održavanje separatora, preuzimanje taloga i uljnih materija, koji imaju karakter

opasnog otpada, iz separatora i njegovo odvoženje na dalji tretman.

Otpadna voda od „grubog“ pranja otpadnih motornih vozila se prikuplja tako što je na

platou za pranje vozila projektovan šaht sa taložnikom i poklopcem u obliku slivničke

rešetke, odakle će se upotrebljene vode od pranja vozila odvoditi kanalom na separator masti

i ulja. Za pranje otpadnih motornih vozila zabranjeno je korišćenje šampona za pranje i bilo

kakvih hemijskih sredstava, jer nema potrebe za istim zato što otpadno vozilo nakon grubog

pranja vodom ide u zatvoreni prostor na rasklapanje i tretman. Iz napered navedenog se može

zaključiti da neće biti uticaja projekta preko voda na ljudsko zdravlje.

Buka sa predmetnog postrojenja neće imati uticaj na ljudsko zdravlje, s obzirom na

karakteristike tehnološkog procesa.

S obzirom na vrstu delatnosti, tehnološki proces i opremu koja se koristi, emitovanje

vibracija tokom rada predmetnog postrojenja ka okolini će biti zanemarljivo.

3.9.2. Drugih proizvoda za ljudsku potrošnju

Analizirani projekat nema uticaj na proizvode za ljudsku potrošnju.

3.9.3. Stope obolevanja kao posledice moguće izloženosti zagađenju

Iz opisa u prethodnim poglavljima, prikazane su vrste i količine zagađujućih materija koje će

se emitovati prilikom eksploatacije predmetnog objekta. S obzirom na to da rad predmetnog

postrojenja neće imati uticaja na životnu sredinu, neće biti mogućnosti obolevanja

stanovništva kao posledice izloženosti zagađenju.






81

3.9.4. Pojave prenosioca bolesti, uključujući insekte

Rad predmetnog postrojenja nema uticaja na ljudsko zdravlje preko pojave bilo kakvih

prenosioca bolesti, uključujući insekte, pošto se u objektu ne radi sa infektivnim i zaraznim

materijalima, preko kojih bi moglo da dođe do prenošenja bolesti.

3.9.5. Ostalih društvenih uslova – lične sigurnosti pojedinca, prava manjina, uslova

stanovanja, zaposlenosti, ekonomskih uslova i dr.

Operater „Green Idea“ u skladu sa načelom blizine i regionalnog pristupa upravljanju

otpadom, otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja, odnosno u

regionu u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neželjene posledice

na životnu sredinu.

Takođe, rad predmetnog projekta će uticati na povećanje stope zaposlenosti.






82

4.0. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA

RAZMATRAO

4.1. Alternativna lokacija ili trasa

Nosilac projekta se razmatrajući alternativna rešenja, prilikom odabira lokacije odlučio za

istu iz sledećih razloga:

1. lokacija je u vlasništvu Green idea d.o.o. i na njoj se već obavlja delatnost skladištenja

i tretmana neopasnog otpada (Rešenje o izdavanju Integralne dozvole za skladištenje i

tretman neopasnog otpada, Grad Loznica, Gradska uprava, Odeljenje za planiranje i

izgradnju, Grupa za poslove zaštite i unapređenje životne sredine, broj: 501-132-

D/2015-V, dana 10.03.2016. godine.

predmetna lokacija se nalazi u privrednoj zoni;

na lokaciji se već nalazi privredni objekat (hala);

na lokaciji već postoji potrebna infrastruktura (vodovod, hidrantska mreža, kolska

vaga, betonski plato);

omogućen je lak pristup i dobra saobraćajna povezanost preko ulice Petra

Komarčevića sa regionalnim putem.

4.2. Alternativni tehnološki postupak (u odnosu na sam tehnološki postupak, vrstu

goriva, prečišćavanje, metod rada, vrstu i izbor sirovina koje se koriste)

U odnosu na tehnološki proces koji će se obavljati u predmetnom postrojenju Nosilac

projekta je razmatrao i sledeća alternativna rešenja sa aspekta zaštite životne sredine:

da u skladu sa načelom hijerarhije upravljanja otpadom (priprema za ponovnu

upotrebu) tretmanom tj. rasklapanjem i detoksikacijom otpadnih vozila nakon

pregleda i utvrđivanja ispravnosti se omogući korišćenje pojedinih delova kao

rezervnih;

za uklanjanje nečistoća ulja i masti sa rezervnih delova umesto agresivnih

odmašćivača odlučio se za biološki aktivno sredstvo za čišćenje na bazi vode;

za zbrinjavanje vazdušnih jastuka sobzirom da je moguće uklanjanje i skladištenje

nerazvijenih vazdušnih jastuka. Međutim, pošto su klasifikovani kao eksplozivni

uređaji, postrojenja za skladištenje bi trebalo da zadovolje sve relevantne propise koje

zahtevaju magacini eksplozivnih materija uključujući i one koji se tiču zdravlja i

bezbednosti. bezbednosti. S tim u vezi se odlučio za razvijanje vazdušnih jastuka in -

situ u radionici uz pomoć komercijalne opreme tj uz pomoć različitih priključaka i

adaptera kako bi se eventualni negativan uticaj na životnu sredinu ili zdravlje ljudi

sveo na minimum.

4.3. Način postupanja sa otpadnim materijama koje se javljaju pri radu projekta

U odnosu na način postupanja sa otpadnim materijama koje se javljaju pri radu projekta

Nosilac projekta je razmatrao i sledeća alternativna rešenja:






83

da za privremeno skladištenje pojedinih vrsta opasnog otpada (otpadnih fluida) nabavi

tipsko mobilno skladište sa tankvanom koja bi u slučaju akcidentnog izlivanja

prikupila celokupni sadržaj;

za uklanjanje gasa iz klime nabavi adekvatnu opremu kako bi se sprečilo bilo kakvo

isticanje i uticaj na životnu sredinu;

da za prečišćavanje potencijalno zauljenih atmosferskih voda sa betonskog platoa na

kome će se skladištiti otpad, otpadnih voda od “grubog” pranja automobila i pranja

podova predmetnog postrojenja ugradi taložnik sa separatorom masti i ulja.






84

5.0. PRIKAZ TRENUTNOG – SADAŠNJEG STANJA ŽIVOTNE SREDINE (MIKRO

I MAKRO LOKACIJA), SA OBJAŠNJENJEM NA OSNOVU KOJIH I KAKO

DOBIJENIH PODATAKA JE PRIKAZANO STANJE ŽIVOTNE SREDINE

5.1. Makrolokacija

Postrojenje za skladištenje i tretman otpada „GREEN IDEA“ d.o.o. nalazi se u naselju

Radulovac, opština Loznica.

Teritorija grada Loznica se nalazi na zapadu Republike Srbije u Mačvanskom okrugu, na

granici sa Bosnom i Hercegovinom. Zauzima površinu od 612 km2 (0,5% teritorije RS), i

nalazi se na nadmorskoj visini od 142 m u podnožju planine Gučevo. Ovo područje čine

središnji deo Podrinja, Rađevina i Azbukovica. Graniči se na severu Mačvom, severoistoku

Cerom, istoku Vlašićem, a sa juga obuhvata Sokolske planine i Bobiju. Faktori obrazovanja

zemljišta na području grada Loznice su jako složeni, a time se i objašnjava pojava dosta

različitih tipova i podtipova zemljišta na relativno malom prostranstvu.

Prema popisu iz 2011. godine, gradsko naselјe Loznica je imalo 19.212 stanovnika, dok je na

teritoriji koja pripada Gradu Loznici, živelo 84.925 stanovnika.

Viši brežuljkasti i brdoviti tereni sa nagibima preko 10% imaju ograničene uslove za

naseljavanje i razvoj naselja, jer je otežano sprovođenje saobraćajne i tehničke infrastrukture

i sam proces umrežavanja i opremanja područja.

Na poljoprivredu i šumarstvo najveći uticaj ima nagib terena ali i pedološka struktura tla i

hidrografija. Područje grada Loznica tangira sa zapadne strane reka Drine koja predstavlja

okosnicu njegove hidromreže i u koju se ulivaju sve veće reke područja (Jadar, Lešnica,

Žeravija, Štira, Trbušnica). Reka Jadar je najveća pritoka Drine i njeno korito je nedovoljno

da primi velike vode koje se u nju slivaju pa dolazi do plavljenja okolnog područja. Sem toga,

i druge reke ovog područja imaju mala korita, a velike i neujednačene padove, brzu

koncentraciju bujičnih voda sa slivova do reka što sve, u vreme letnjih kiša i otapanja snega,

dovodi do plavljenja okolnog (najčešće plodnog poljoprivrednog) zemljišta. Karakter

vodotoka i geološka struktura tla pogodni su za pojavu erozija. Preterano jake, vodne erozije

(kada prosečna količina erozivnog nanosa ide preko 3000m3/km

2 slivne površine), prisutne su

samo na reci Jadar. Međutim, jakih erozija (ne samo površinskih, već i dubinskih), ima na

svim većim rekama posmatranog područja. Eolske erozije, usled jačine prisutnih vetrova,

takođe su zastupljene.

Slika 5.1 Makrolokacija postrojenja „GREEN IDEA“ d.o.o.






85

5.2. Mikrolokacija

Prostorni raspored objekata prikazan je na slici 5.2.

Na predmetnoj katastarskoj praceli br. 12651/1 KO Loznica, ukupne površine 46 ari 51 m2

izgrađen je:

1. objekat ukupne površine 1 a 77m2;

2. kolska vaga kapaciteta nosivosti 50 t;

3. betonirano otvoreno skladište.

Slika 5.2 Prostorni raspored objekata na lokaciji

Pristup vozila predmetnoj lokaciji se vrši pristupnim putem sa ulice Petra Komarčevića sa

zapadne strane, a udaljenost predmetnog postrojenja od glavnog puta je oko 7 metara. Sa

druge strane ulice nalazi se servis za lepljenje paknova.

Sa severne i istočne strane predmetnog postrojenja nalazi se zemljište obraslo šumskim

rastinjem, dok se sa južne strane nalazi pogon za proizvodnju šampinjona, pogon za

proizvodnju betonskih elemenata, stovarište građevinskog materijala i poljoprivredno

zemljište. Sa zapadne strane na udaljenosti oko 500m nalaze se stambeni objekti namenjeni

individualnom stanovanju.






86

Slika 5.3 Privredni objekti u okruženju postrojenja „GREEN IDEA“ d.o.o.

5.3. Stanje vode, kako površinske, tako i podzemne

Površinske vode

Kontrola kvaliteta površinskih voda obuhvata ispitivanja velikog broja fizičko-hemijskih,

hemijskih i mikrobioloških parametara. Sistematska kontrola kvaliteta površinskih voda vrši

se radi: procene boniteta vodotoka, praćenja trenda zagađivanja voda i sposobnosti

samoprečišćavanja, kao i ocene podobnosti za vodosnabdevanje, rekreaciju građana i

navodnjavanje, a u cilju zaštite izvorišta vodosnabdevanja, zaštite zdravlja stanovništva,

očuvanja kvaliteta vodnih resursa i prevencije uključivanja perzistentnih opasnih neorganskih

i organskih materija u lance ishrane.

Problemu zagađivanja površinskih i podzemnih voda, kao i zaštiti voda, mora se posvetiti

posebna pažnja, s obzirom da je voda jedan od najvrednijih resursa na ovom području.

Osnovni uzrok zagađivanja voda predstavlja upuštanje neprečišćenih otpadnih voda u

recipijente. Izvori zagađenja voda lokalizovani su na području naselja i privrednih objekata.

U okviru naselja primarno zagađivanje voda vezano je za produkciju otpadnih voda iz

domaćinstava (fekalne i sanitarne) i poljoprivrednih objekata.

Uža zaštitna zona izvorišta vodosnabdevanja „Zelenica”, ali i vodoizvorišta „Gornjepolje”,

napadnuta je izgradnjom objekata i privrednim aktivnostima. U užoj zaštitnoj zoni izvorišta

“Zelenica” identifikovano je postojanje dve pilane, dva ugostiteljska objekta, nekoliko

desetina stambenih objekata, što uz neadekvatnu poljoprivrednu proizvodnju predstavlja

jedan od najvećih problema na teritoriji grada.

Poslovni objekat za koji

nije određena namena

Živinarska farma

Postrojenje za

proizvodnju betonskih

elemenata

Postrojenje za

lepljenje paknova






87

Reka Drina, u nizvodnom delu od uliva otpadnih voda “Viskoze” i gradskih naselja, ima III

klasu, i kao takva se može koristiti samo za navodnjavanje i industrijske potrebe. U smislu

zagađivanja voda Drine, dodatno opterećenje predstavlja njeno zagađivanje iz uzvodnog toka.

Zagađenje se reflektuje ne samo na kvalitet, odnosno propisanu klasu voda Drine, nego i na

kvalitet podzemnih voda. Pored zagađivanja ovim otpadnim vodama, u vodotok Drine i njene

pritoke se bez ikakvog tretmana upuštaju fekalne i druge otpadne vode.

Gornji tok reke Štire je ugrožen procednim vodama sa deponije separacije i topionice RTB

“Zajača” u Zajači. U donji tok se ulivaju otpadne i industrijske vode sa konurbacionog

područja Loznice, pa je ona u ovom delu mrtva reka.

Podzemne vode

Zagađivanje podzemnih voda je pre svega posledica primene đubriva, pesticida i herbicida u

poljoprivredi, zatim proceđivanje sa neuređenih divljih deponija otpada kao inadekvatnog

tretmana septičkih jama u svim seoskim naseljima.

U pogledu zaštite životne sredine, kao najugroženiji prostori na teritoriji grada Loznica

identifikovani su:

1. Deponija kod uliva Štire u Drinu, u kojoj se vrši deponovanje komunalnog otpada

grada i otpada iz “Viskoze”;

2. RTB "Zajača"-"Topionica" sa deponijama, i to deponija prema Gornjoj Borinji i

deponija starih akumulatora u okviru kompleksa fabrike;

3. Reka Štira, koja se pretvara u kolektor otpadnih voda od deponije separacije i

topionice ruda RTB "Zajača"-"Topionica" i otpadnih i industrijskih voda sa

konurbacionog područja Loznice.

5.4. Stanje zemljišta

O zagađenosti zemljišta na samom lokalitetu i u neposrednom okruženju nema podataka, jer

ne postoji sistematsko praćenje i istraživanje.

Zagađivanje zemljišta je posledica različitog antropogenog delovanja tako da je ugroženo

građevinsko, poljoprivredno i šumsko zemljište. Na teritoriji predmetne lokacije radi se

delom o građevinskom i putnom zemljištu, a delom o poljoprivrednom zemljištu.

Specifičan oblik ugrožavanja zemljišta je neplanska izgradnja objekata, kao i zagađujuće

materije poreklom iz saobraćaja, što je naročito izraženo duž prometnih saobraćajnih pravaca.

Posledica je intenzivan uticaj na prirodno-ekološke vrednosti prostora, čime se umanjuje

njegova biološka i estetska vrednost. Takođe je prisutno i poljoprivredno zagađivanje

neadekvatnom upotrebom mineralnih đubriva, pesticida i drugih agrohemijskih sredstava, što

predstavlja problem s obzirom na njihovu postojanost u prirodnim uslovima. Takođe su

veoma ugrožene i doline reke Drine i Jadra u najvećoj meri zbog bujičnih nanosa.

Prisutno je zagađenje zemljišta upotrebom pesticida i ostalih materija koje negativno utiču na

zemljište. Upravljanje zaštitom zemljišta treba da se vrši kroz:

- obavljanje kontinuiranog monitoringa zemljišta;

- izvršenu kalcifikaciju zemljišta;

- postojanje adekvatnog i savremenog sistema za navodnjavanje;

- zaštitom zemljišta od poplava;

- ukrupnjavanjem poljoprivrednih površina;






88

- edukacijom poljoprivrednih proizvođača; i

- stimulisanjem poljoprivrednih proizvođača putem prihvatljivog kreditiranja.

5.5. Stanje vazduha

Na području obuhvata prostornog plana Loznice značajniji problemi vezani su za zagađivanje

vazduha, pri čemu je malo izražena mogućnost zagađivanja vazduha iz okolnih regiona.

Zagađivanje potiče i od nekoliko manjih privrednih objekata. Osnovne i specifične štetne

materije najvećim delom se rasprostiru na naselja Loznica i Banja Koviljača, što je posledica

pravca kretanja i intenziteta vazdušnih strujanja.

Zagađivanje vazduha u gradu Loznici posledica je grejanja (kotlarnice i individualna ložišta)

i odvijanja saobraćaja. Značajniji izvor zagađivanja vazduha je saobraćaj na magistralnim

putevima, zbog toga što je Loznica jedan od najznačajnijih putnih čvorišta na području

zapadnog dela Centralne Srbije.

5.6. Buka, elektromagnetno zračenje, svetlosno zračenje, radijacija

Problemi vezani za buku nisu zastuplјeni u većoj meri, a detalјniji podaci ne postoje jer se do

sada nisu sprovodila odgovarajuća merenja nivoa buke u komunalnoj sredini. Izvori buke koji

mogu doprineti njenom povećanju iznad dozvolјenog nivoa vezuju se za okolinu privrednih

objekata i najopterećenije deonice magistralnih i regionalnih puteva. Nema podataka o bilo

kakvim uređajima na i u blizini lokacije koji emituju toplotno i elektromagnetno zračenje.

5.7. Prisutnost objekata ili postrojenja, na ili u blizini lokacije, koji već izazivaju

zagađenje životne sredine

Operater „Green idea“ d.o.o. delatnost skladištenja i tretmana neopasnog otpada, već obavlja

u ulici Petra Komarčevića bb, na katastarskoj parceli 12651/1, KO Loznica. Sa severne,

istočne i južne strane lokacija je okružena šumskom vegetacijom i poljoprivrednim

zemljištem, a zagađenje životne sredine nije značajno izazvano privrednim objektima u

okruženju (pogon za proizvodnju betonskih elemenata, postrojenje za uzgoj šampinjona, farma

živine i servis za lepljenje paknova).

5.8. Stanje flore i faune

U vegetaciji je izražena visinska zonalnost, ali i pripadnost geološkoj podlozi. Stoga

zajednice izdvajamo na nizijske, brdske i planinske. Najznačajnije su: šumske zajednice

nizijskih terena: bela vrba, pepelјasta vrba, topola, crna jova, jasen, lužnjak i dr. Prisutne su i

zajednice zelјastih bilјaka: trave, livadske bilјke (posebno lekovito bilјe, kao npr. kantarion,

kičica, hajdučica, majčina dušica i dr.) i polјoprivredne kulture.

Reke u lozničkom kraju spadaju u čiste tekuće vode. Naročito su čiste vode potoka i rečica

koje se ulivaju u Lešnicu i Jadar, a i Drina je veoma brza i čista. Iz tog razloga se ova

teritorija može smatrati za očuvanu i u pogledu bogatstva riblјim vrstama. U ovim rekama se

love: som, mladica, skobalј, pastrmka, šaran, klen, mrena, liplјan, štuka, smuđ, zeka, platika i

dr. Na teritoriji grada Loznica sreću se sisarske vrste svojstvene i drugim terenima Srbije.

Značajne za lov su: zec, lisica, puh, veverica, vuk, srna, divlјa svinja i dr. Na teritoriji opštine

nema endemičnih vrsta. Oko Drine i njenih akumulacija preleću ili se kratko zadržava preko

50 vrsta ptica. Za lov su značajne: polјska jarebica, jarebica kamenjarka, prepelica, divlјa

patka i fazan.






89

5.9. Naseljenost lokacije (urbana, ruralna ili obodni deo)

Predmetna lokacija se nalazi u obodnom delu grada, u prigradskoj zoni namenjenoj

sekundarnoj proizvodnji sa malom gustinom naseljenosti.

5.10. Stepen izgrađenosti lokacije (odnos zelenih površina i već prisutnih objekata)

S obzirom na veličinu parcele ( 46 ari 51 m2), na osnovu informacije o lokaciji za parcelu do

0,5 ha dozvoljena je izgrađenost od 70%.

Visinska regulacija:

- maksimalna spratnost objekta ............. Po+P+1

- maksimalna visina objekta..................... 15,0 m

- izuzetno maksimalna visina objekta može biti veća od 15 m isključivo u slučaju da je

uslovljena tehnološkim procesom

- spratnost pomoćnih objekata ............. P

- maksimalna visina pomoćno objekta

Horizontalna regulacija:

- rastojanje građevinske linije objekta od regulacione linije parcele definisano u

grafičkom prilogu Plan saobraćaja, regulacije i nivelacije, a ako nije određeno na

grafičkom prilogu minmalno rastojanje građevinske linije objekta od regulacione

linije parcele iznosi 15,0m

- minimalno rastojanje objekta od bočnih granica parcele - 5,0 m

- minimalno rastojanje objekta od bočnih susednih objekata – 10,0 m

- minimalno rastojanje dva objekta na parceli – 8,0 m

- minimalno rastojanje objekta od zadnje granice parcele – 15,0 m

- minimalni procenat zelene površine na parceli – 20%

- minimalna širina zaštitnog zelenog pojasa prema pristupnoj saobraćajnici – 10,0 m

5.11. Analiza klimatskih činilaca područja na kome se nalazi lokacija

Područje, u kome se nalazi predmetna lokacija, pripada klimatu malih visina (200m-500m),

odnosno predstavlja tipični župski klimat, koji je posledica zaklonjenosti teritorije planinama

i njihovim ograncima. Do teritorije grada dopiru hladni severni i istočni vetrovi, pa su leta

manje topla, a zime manje hladne od okolnih opština. Otvorena je prema zapadu i

severozapadu i time je izložena pretežno vlažnim vazdušnim strujama, i većom količinom

padavina. Srednja godišnja temperatura vazduha je 11°C, efektivna insolacija na godišnjem

nivou iznosi prosečno 2.041 sat, a u proseku se godišnje izluči 800-14100 mm padavina.

Tabela br. 6. – Klimatski pokazatelji grada Loznica

TEMPERATURA

Prosečna godišnja temperatura vazduha (°C) 10,9 °C

PADAVINE

Prosečna godišnja količina padavina (mm) 68,3 mm






90

5.12. Analiza lokacije – nulto stanje, sa aspekta zaštite životne sredine i pogodnosti

izabrane lokacije za rad – odvijanje projekta

Na osnovu istraživanja Agencije za zaštitu životne sredine, u „Godišnjem izveštaju o stanju

kvaliteta vazduha u RS 2015. godine“, na osnovu različitih merenja, zaključuje se da na

teritoriji grada Loznica, kvalitet vazduha pripada prvoj kategoriji – čist ili neznatno zagađen

vazduh, gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju.

Sobzirom da tokom tretmana iskorišćenih motornih vozila nema emisije zagađujućih materija

koje mogu da izazovu značajna zagađenja vazduha nisu rađena merenja kvaliteta vazduha

kao nulto stanje.

Tokom rada predmetnog postrojenja za tretman otpadnih vozila, atmosferske otpadne vode sa

betonskih platoa otvorenog skladišta i manipulativnih površina kao i otpadne vode od pranja

vozila će se prikuplјati u šahtu-taložniku, a zatim odvoditi u separator masti i ulјa. Ulični

kanal služiće kao recipijent ovih voda do izgradnje ulične atmosferske kanalizacije.

Buka na predmetnoj lokaciji nastajaće kao posledica redovnog rada postrojenja i odvijanja

saobraćaja, poreklom od vozila kojima će se dopremati/otpremati otpadni materijal, ali pošto

se predmetno postrojenje ne graniči direktno sa stambenim objektima, u skladu sa Uredbom o

indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke,

uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Sl. Glasnik RS“, br. 75/10) može se

zaključiti da buka neće imati negativnog uticaja na životnu sredinu, kao ni na objekte

individualnog stanovanja.

Na osnovu svega prethodno navedenog lokacija je izabrana za rad predmetnog postrojenja

kao pogodna.






91

6.0. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

Pod zagađivanjem životne sredine podrazumeva se emisija, odlaganje ili premeštanje bilo

koje materije, objekta ili supstance koja može, sama ili zajedno sa drugima, da prouzrokuje

promenu ili degradaciju sredine u kojoj žive čovek i ostala bića, tj. da promeni fizičke

elemente biosfere. Moguće ugrožavanje životne sredine na predmetnoj lokaciji se može

posmatrati sa aspekta:

- redovnog rada, i

- u vanrednim situacijama.

U toku redovnog rada postrojenja za skladištenje i tretman opasnog otpada nema značajnih

uticaja na životnu sredinu.

6.1. Uticaji tokom redovnog rada

Analizom tehnološkog postupka, koji je planiran na predmetnom postrojenju, izvršena je

preliminarna identifikacija uticaja na životnu sredinu (tabela br.7.), i to uz pretpostavku da se

tokom redovnog rada projekta primenjuju zaštitne mere predviđene projektnom

dokumentacijom.

Identifikovani uticaji na životnu sredinu svrstavani su u nekoliko osnovnih tipova uticaja,

koji, tako definisani, određuju karakter uticaja. Karakteri uticaja, navedeni u tabeli br.7.

preuzeti su iz Pravilnika o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za

određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“,

br. 69/05), a opis uticaja u odnosu na karakter, dat je u tabeli br. 8.

Tabela br.7. Opis uticaja koji definišu njegov ukupni karakter

Karakter

uticaja Opis uticaja

Neposredan Uticaj uzrokovan konretnom aktivnošću, koji se javlja u isto vreme i na istom

mestu kada i konkretna aktivnost (primarni uticaj)

Posredan Uticaj uzrokovan konretnom aktivnošću, koji se javlja u kasnije tokom vremena i

na mestu različitom od mesta odvijanja konkretne aktivnosti (sekundarni uticaj)

Kumulativan

Uticaj jedne aktivnosti koji u kombinacijia sa istim uticajem druge aktivnosti

dovodi do njihovog zbirnog uvećavanja (usled npr. postojanja izvora zagađenja u

neposrednoj blizini što dovodi do zbirnog efekta

Sinergetski Uticaj koji, zajedno sa nekim drugim uticajem, proizvodi treći, potpuno novi,

efekat

Potencijalan Uticaj koji trenutno ne postoji, ali za čiju se mogućnost javljanja može utvrditi

određena verovatnoća (niska, srednja ili visoka)

Kratkoročan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji traje u kratkom vremenskom

periodu nakon završetka te aktivnosti

Dugoročan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji traje u dugom vremenskom

periodu nakon završetka te aktivnosti

Povremen Uticaj uzrokovan konretnom aktivnošću koji ima ograničeno trajanje u vremenu,

nakon završetka aktivnosti prestaje, a predmet uticaja se vraća u prvobitno stanje

Stalan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji traje i nakon završetka te

aktivnosti, a predmet uticaja se više ne vraća u prvobitno stanje

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja EE otpada, otpadnih vozila, olovnih akumulatora,

otpadnih ulja i dr.tečnih otpada kao i tretman otpadnih vozila na k.p. 12651/1KO Loznica




92

Tabela br. 8. „Leopoldova matrica“ za preliminarnu identifikaciju uticaja rada predmetnog postrojenja na životnu sredinu

Vrsta i karakter uticaja Potrebne

mere

Neposredan

(primaran)

Posredan

(sekundaran) Kumulativan Sinergetski Stalan Povremen Potencijalan Kratkoročan Srednjeročan Dugoročan Da Ne

Kvalitet

vazduha – – *

Kvalitet voda – – * Kvalitet

zemljišta – – *

Buka i vibracije – – – * Toplota i

zračenje *

Mirisi * Zdravlje

stanovništva * Meteo

parametri i

klima *

Ekosistem + + + * Naseljenost,

koncentracija i

migracija

stanovništva

*

Komunalna

infrastruktura * Prirodna i

kulturna dobra *

Pejzaž * Nastanak

otpada – – *

+ pozitivan uticaj – negativan uticaj






93

6.1.1. Zagađivanje vazduha

Izvor zagađenja vazduha na predmetnom području će predstavljati saobraćaj. Zagađenje vazduha

koje se može javiti usled emisije gasova iz transportnih sredstava prilikom dolaska i odlaska vozila

sa predmetne lokacije, emisija gasova iz motora putničkih vozila koja su predmet rada postrojenja i

transportnih sredstava unutrašnjeg transporta na predmetnom postrojenju. Emisije gasova će se

javljati kao posledica nepotpunog sagorevanja dizel D2 goriva ili ostalih goriva, lokalnog su

karaktera i imaju kratkoročan i povremen negativan uticaj malog obima na kvalitet vazduha.

6.1.2. Zagađivanje vode i zemljišta

Na predmetnom postrojenju tokom odvijanja procesa tretmana - rasklapanje i detoksikacija otpadnih

vozila generisaće se:

atmosferske otpadne vode

otpadna voda od „grubog“ pranja otpadnih motornih vozila i pranja podova predmetnog

postrojenja i

sanitarno-fekalne otpadne vode.

Atmosferske vode– uslovno čiste su vode koje se generišu na lokaciji kao otpadne vode sa krovnih

površina objekta i nastaju usled atmosferskih padavina. Atmosferske vode su nezagađene i mogu se, bez

prethodnog tretmana, razlivati po okolnom zemljištu.

Atmosferske otpadne vode sa manipulativnih površina i betonskog platoa na kome će se skladištiti

neopasan otpad predstavljaju potencijalno zagađene vode i one će se odvoditi do postojećeg separatora

masti i ulja odakle će se nakon prečišćavanja ispuštati u putni kanal.

Otpadna voda od „grubog“ pranja otpadnih motornih vozila iz objekta u kome će se vršiti pranje i voda

od pranja podova predmetnog postrojenja odvodiće se na separator masti i ulja koji će biti ugrađen a

nakon prečišćavanja će se ispuštati u ulični kanal.

Sve generisane sanitarne otpadne vode će se ispuštati u postojeću septičku jamu.

Usled redovnog rada predmetnog postrojenja, uticaj na kvalitet voda može biti neposredan i

potencijalan, ali će se verovatnoća uticaja svesti na minimum primenom odgovarajućih mera.

Prilikom redovnog rada postrojenja može doći do posrednog ili potencijalanog uticaja na zemljište

usled pojave akcidenata. Međutim, imajući u vidu da na predmetnoj lokaciji nije predviđeno bilo

kakvo odlaganje ili ispuštanje zagađujućih materija u zemljište, te stoga neće biti ni procednih voda,

što dovodi do zaključka da redovan rad predmetnog projekta neće imati uticaja na kvalitet zemljišta.

6.1.3. Buka i vibracije

Buka može predstavljati jedan od značajnih faktora ugrožavanja životne sredine i ljudskog zdravlja.

Prekomerna buka, kada je reč o štetnom dejstvu na čoveka, je svaka buka čiji nivo zvučnog pritiska

prelazi 90 dB(A).

Negativan uticaj buke na ljudsko zdravlje zavisi od intenziteta buke, vremena izloženosti buci,

karaktera buke i individualne osetljivosti na buku.

Po intenzitetu buka može biti:

- I stepena intenziteta (buka od 30 do 65 dB) koja samo kod jako osetljivih osoba može

izazvati uznemirenost, loš san i slično;

- II stepen čini buka od 65 do 90 dB i ona kod većine ljudi izaziva neurovegetativne smetnje,

sa mogućim efektima na sluh i ceo organizam. Duža ekspozicija kod izuzetno osetljivih

osoba može da izazove trajna oštećenja sluha;






94

- III stepen predstavlja buka od 90 do 110 dB i ona kod većine ljudi izaziva teške

neurovegetativne smetnje i nagli gubitak sluha za kratko vreme;

- IV stepen buke od 110 do 130 dB čovek ne može duže izdržati, jer izaziva neurocirkulatorne

smetnje i gubitak sluha. Kod buke preko 130 dB javlja se bol u ušima i po pravilu,

momentalno oštećenje sluha.

Tokom redovnog rada postrojenja može doći do povećanog nivoa buke kao posledica odvijanja

saobraćaja, poreklom od vozila kojima se doprema/otprema otpadni materijal, aktiviranjem

vazdušnih jastuka i radom opreme za sečenje metala.

Svi ovi uticaji su neposrednog, povremenog i kratkoročnog karaktera, a s obzirom na to da se

predmetno postrojenje nalazi u industrijskoj zoni negativan uticaj buke na životnu sredinu i zdravlje

ljudi se ne očekuje.

Oprema koja će se koristiti prilikom redovnog rada predmetnog postrojenja biće postavljena na

odgovarajuću podlogu, zbog čega se ne očekuje stvaranje vibracija, te ni uticaj istih na životnu

sredinu. Ukoliko se u budućem periodu bude vršila nabavka nove opreme, vodiće se računa o tome

da su na njima primenjene mere sprečavanja, odnosno smanjenja vibracija koje nastaju usled

pravolinijskih i rotacionih kretanja njihovih delova, prenošenjem vibracija preko konstrukcije na tlo

i na ostale elemente radnog prostora u kojima će se oprema nalaziti.

6.1.4. Zdravlje stanovništva

Celokupan proces tretmana tj rasklapanja i detoksikacija otpadnih vozila će se odvijati u

industrijskoj zoni, u zatvorenom prostoru, izgrađenom prema važećim standardima, sa adekvatnim

temeljima i podnom oblogom za tu vrstu opreme i delatnosti, tako da se može zaključiti da uticaja

predmetne delatnosti na zdravlje stanovništva nema.

6.1.5. Meteorološki parametri i klimatske karakteristike

Postojanje i rad postrojenja za rasklapanje i detoksikaciju otpadnih vozila neće dovesti do promena

meteoroloških parametara i klimatskih karakteristika područja u kojem se nalazi predmetna

lokacija, s obzirom na do da nema uticaja na iste.

6.1.6. Ekosistem

Na predmetnoj lokaciji nisu identifikovani predstavnici flore i faune, koji bi bili ugroženi redovnim

radom predmetnog Projekta. Faunu na lokaciji i u okruženju čine prolazne, solitarne životinjske

vrste dobro adaptirane na antropogeno dejstvo. Potencijalni migracioni pravci, ako su i postojali,

realizacijom kompleksa, u okviru koga se nalazi i predmetni projekat, i infrastrukturnim

opremanjem u prethodnom periodu već su izmenjeni i uspostavljeni su novi, prema postojećim

uslovima, tako da predmetni projekat neće dovesti do presecanja puteva migracije i ugrožavanja

privremenih i stalnih staništa životinjskim vrstama.

Postojanje i rad predmetnog projekta, uz primenu mera zaštite životne sredine, ne može dovesti do

negativnih uticaja na osnovne činioce ekosistema.

6.1.7. Korišćenje prirodnih resursa

U procesu tretmana otpadnih vozila i skladištenja opasnog otpada na predmetnoj lokaciji, voda će

se koristiti za sanitarne i protivpožarne potrebe, kao i za grubo pranje otpadnih motornih vozila.

Električna energija će se koristiti za osvetljenje, rad kancelarijske i druge prateće opreme.

Posmatrano sa aspekta zaštite životne sredine proces tretmana – rasklapanja i detoksikaciju






95

otpadnih vozila, koji je predmet ove studije, globalno će uticati na smanjenje otpada, čuvaće i

smanjivati crpljenje prirodnih resursa i umanjivaće mogućnosti pojave divljih deponija. Takođe, u

predmetnom postrojenju će se nakon pregleda i utvrđivanja ispravnosti omogućiti korišćenje

pojedinih delova vozila uz pripremu za ponovnu upotrebu, isti će se deklarisati kao rezervni. Dakle,

rad postrojenja za tretman- rasklapanje i detoksikaciju otpadnih vozila, ima pozitivan posredan,

stalan i dugoročan uticaj na životnu sredinu.

6.1.8. Naseljenost, koncentracija i migracija stanovništva

Sa aspekta demografskih karakteristika, uzimajući u obzir sve napred navedene činjenice,

predmetni Projekat predstavlja ekološki prihvatljivo i održivo rešenje, uz poštovanje propisanih

uslova i mera zaštite, minimiziranja i sprečavanja potencijalno štetnih uticaja na životnu sredinu i

zdravlje stanovništva.

Realizacija i redovan rad projekta neće izazvati raseljavanje, rušenje postojećih objekata niti

doseljavanje novog broja stanovnika, te se može zaključiti da predmetni projekat neće uticati na

demografiju neposrednog i šireg okruženja.

6.1.9. Namena i korišćenje površina (izgrađene i neizgrađene površine, upotreba

poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta i sl.)

Predmetni objekat čija je adaptacija planirana se nalazi na građevinskom zemljištu u zoni

predviđenoj za sekundarnu proizvodnju u prigradskim zonama i tercijalne delatnosti (poslovno-

komercijalni, uslužno-trgovinski sadržaji i turističke delatnosti). Imajući u vidu navedeno, može se

zaključiti da izvođenje predmetnog projekta ne zahteva zauzeće i gubitak kvalitetnog

poljoprivrednog ili neke druge vrste neizgrađenog zemljišta, te neće imati uticaja na namenu i

korišćenje površina.

6.1.10 Komunalna infrastruktura

Predmetna lokacija na kojoj je planirano izvođenje i rad predmetnog projekta opremljena je svim

potrebnim infrastrukturnim komunalnim objektima i sadržajima. Postojanjem i radom predmetnog

projekta, uz primenu mera zaštite životne sredine, ne može doći do uticaja na komunalnu

infrastrukturu (javnu vodovodnu mrežu, elektro-mrežu, javne saobraćajnice i dr).

6.1.11.Prirodna dobra posebnih vrednosti, nepokretna kulturna dobra i njihova okolina

U okviru analize postojećeg stanja nije registrovano postojanje kulturnih i prirodnih zaštićenih

dobara, pa nema osnova za analizu uticaja postrojenja za rasklapanje i detoksikaciju otpadnih vozila

na životnu sredinu u tom smislu.

6.1.12. Pejzažne karakteristike područja

Pejzažne karakteristike, kao kriterijum odnosa objekata i životne sredine je važan, jer odlike slike

predela predstavljaju kvalitativni činilac, koji bitno doprinosi kvalitetu projektnog rešenja ili se

javlja kao element degradacije uređenih i ustaljenih odnosa.

Uzimajući u obzir karakteristike područja u kojem se nalazi predmetna lokacija, tj da se nalazi ui

industrijskoj zoni, može se zaključiti da realizacija i rad predmetnog projekta neće uticati na

postojeće pejzažne karakteristike posmatranog područja.






96

6.1.13. Generisanje otpada

Tokom redovnog rada postrojenja, generisaće se otpad iz tretmana otpada (materijali i tečnosti koje

imaju karakteristike opasnog otpada i materijali i tečnosti koje imaju karakteristike neopasnog

otpada i vrednost sekundarne sirovine), komercijalni i komunalni otpad.

Otpad iz tretmana otpada

Materijali i tečnosti koje imaju karakteristike opasnog otpada će se skladištiti u skladu sa

Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada ("Sl. glasnik RS", br.

92/2010) do predaje ovlašćenim operaterima na dalji tretman.

Materijali i tečnosti koje imaju karakteristike neopasnog otpada i vrednost sekundarne sirovine koji

će nastajati u toku tretmana otpadnih vozila se kao takav može koristi za prvobitnu namenu za koju

je bio izrađen - ponovnu upotrebu ili kao sekundarna sirovina i sa njim će se postupati na način i

pod uslovima koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom („Sl. gl. RS“ br. 36/10, 88/2010 i 14/16)

i u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana

otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije („Sl. glasnik RS“, br.

98/2010). Takav slučaj je sa otpadnim automobilskim sedištima. U Srbiji nema ovlašćenih operatera

koji imaju dozvolu za tretman ovog otpada, pohabana automobilska sedišta završavaju na divljim

smetlištima ili komunalnim deponijama. Prodaja auto sedišta, odnosno njihova ponovna upotreba

često nije popularna opcija. Potencijalni kupci su često nesigurni, naročito ako je sedište iz vozila

koje je pretrpelo sudar, koji je mogao da oslabi bezbednosne strukture u sedištu. Važno je da se

oštećena ili pohabana sedišta ili sedišta zbog isteklog roka trajanja (sva sedišta imaju nalepnicu sa

rokom trajanja na njima) ne bacaju na divlja smetlišta i ne odlažu na komunalnu deponiju.

Sa pohabanim automobilskim sedištima, koja iz bilo kog napred navedenog razloga ne mogu biti

preprodavana (da bi se eliminisala dosadašnja praksa) mora se postupati na način koji je u datim

uslovima najprihvatljiviji sa aspekta zaštite životne sredine. U predmetnom objektu za reciklažu

motornih vozila pohabana sedišta se moraju demontirati na sastavne delove (metal, plastika, tekstil,

pena). Iako demontaža auto sedišta zahteva značajno ulaganje rada, na taj način će se sprečiti da se

iskoristivi materijali poput plastike i metala ne bacaju na divlja smetlišta ili odlažu na komunalanu

deponiju.

Metal i plastika će se prodavati kao sekundarne sirovine. Neiskoristivi otpadni materijal kao što je

tkanina i pena će biti razvrstavan i privremeno skladišten. Nakon izvršene kategorizacije vršiće se

njegova predaja ovlašćenim operaterima koji imaju dozvole za skladištenje i tretman ovih vrsta

nastalog otpada.

Komercijalni otpad se javlja u malim količinama, usled svakodnevnih aktivnosti rada u

kancelariji. Kao komercijalni otpad mogu se javiti: spajalice, klemerice, ostali kancelarijski

materijal i elektronska oprema. Komercijalni otpad se razvrstava i biće predat kao sekundarna

sirovina ovlašćenim operaterima kad bude potrebe za tim.

Кomunalni otpad se javlja kao rezultat svakodnevnih aktivnosti zaposlenih u predmetnom

postrojenju i odlaže se u kontejnere nadležnog JKP.

Otpad koji će se javljati tokom obavljanja tretmana otpadnih vozila na predmetnom postrojenju biće

adekvatno skladišten do predaje ovlašćenim operaterima, i tako će se izbeći bilo kakav negativan

uticaj te vrste otpada na životnu sredinu.






97

7.0. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA

Na predmetnoj lokaciji operatera Green idea d.o.o. vršiće se skladištenje EE otpada, otpadnih

vozila, olovnih akumulatora, otpadnih ulja i dr.tečnih otpada kao i tretman otpadnih vozila. U cilju

sagledavanja potencijalnih udesnih situacija na postrojenju, potrebno je izvršiti identifikaciju

opasnih materija, procesa i drugih elemenata postrojenja koji su značajni sa stanovišta nastajanja

udesa. Identifikacija opasnosti obuhvata identifikaciju kritičnih tačaka, odnosno mesta u procesu ili

na postrojenju koja predstavljaju najslabije tačke ili moguće izvore opasnosti sa aspekta nastajanja

udesa. U okviru identifikacije se analizira i ljudski faktor kao mogući uzrok udesa.

Za identifikaciju potencijalnih udesa potrebno je poznavati sledeće:

- Uzrok otkaza: loše rukovanje pojedinim delovima sistema, neredovna kontrola, mehanički lom,

preopterećenje i sl;

- Manifestacije otkaza: uređaj ne radi, uređaj ne radi adekvatno, previsoke vibracije i sl;

- Lokacije otkaza: elektro-instalacije i slično;

- Način otklanjanja otkaza: preventivni pregledi, stalni pregledi, probni radovi, nadzor i analiza

podataka, čišćenje, zamena dotrajalog dela i sl.

Potencijalni uzroci eventualnih udesnih situacija na predmetnoj lokaciji mogu nastati usled:

- Otkaza komponenti i materijala usled dotrajalosti opreme – Osnovni preduslov za sigurno

funkcionisanje sistema je da njegove komponente mogu kontinualno da rade na predviđenim

radnim opterećenjima. Postoje razni mogući uzroci otkaza komponenata sistema kao što su:

mehaničko oštećenje opreme (zamor materijala, dotrajalost usled spoljašnjeg uticaja i sl),

otkazi sigurnosnih sistema (otkaz pojedinih indikatora i sl.). Naročito je potrebno vršiti redovnu

kontrolu opreme za rad, i to, pre svega, kroz redovno praćenje svih pokazatelja u radnom

procesu;

- Ljudskih grešaka u toku obavljanja poslova u postrojenju – Ljudske i organizacione greške

potrebno je analizirati kao mogući uzrok događaja iz razloga što statistika udesa u svetu

pokazuje da je faktor „čovek“ jedna od najslabijih tačaka u sistemu i kao uzrok udesnog

događaja javlja se u oko 45 % slučajeva. Ljudski faktor predstavlja veoma važnu kariku u

procesu rada svakog dela postrojenja i funkcionisanja proizvodnih operacija. Otkazi u

funkcijama sistema, koji su posledica ljudske greške, mogu nastati zbog: greške operatera

prilikom vođenja procesa; nepropisno obučenog osoblja; nesavesnog vođenja procesa

rasklapanje i detoksikacije; nepridržavanja uputstava o radu, zaštiti na radu i protivpožarnoj

zaštiti; nehata i nemarnog odnosa prema radu; neznanja- neredovnog i neadekvatnog

održavanja opreme i uređaja i sl.

Na predmetnom postrojenju će se rukovati i skladištiti opasne materije, koje nose određeni rizik od

kontaminacije medijuma životne sredine ili rizik od eksplozije i požara. Delatnost Green idea d.o.o.

podrazumeva rasklapanje i detoksikaciju otpadnih vozila, te se u ovom procesu koriste

lakozapaljive i eksplozivne materije. Postupanje sa opasnim materijama vršiće se na način da se ne

dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, da se obezbede i preduzimaju

mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom. Zaštita od udesa obuhvata planiranje,

organizovanje i preduzimanje preventivnih mera upravljanja opasnim materijama i sanacionih mera

u slučaju udesa.

Kapacitet predmetnog postrojenja za tretman otpadnih vozila ne može se kvantifikovati jer zavisi od

količine otpadnih vozila koja se mogu sakupiti na ograničenom prostoru, mogućnosti robe koja se

može prodati itd. Granični kapacitet postrojenja predstavljaće količina materijala koja će biti

jednovremeno skladištena u okviru predviđenih prostora, kao i mogućnošću – spretnošću radnika da






98

demontiraju vozilo, odstrane fluide i razvrstaju delove nastale rasklapanjem i uklanjanjem fluida u

određene skladišne jedinice. Ovaj kapacitet je oko 4 vozila /dan.

Na osnovu izvršene analize potencijalnih rizika na postrojenju za skladištenje opasnih otpada i

tretman otpadnih vozila Green idea d.o.o. mogu se izdvojiti pojedine udesne situacije koje, u

zavisnosti od intenziteta, mogu izazvati različite posledice po samo postrojenje, ali i bezbednost i

zdravlje zaposlenih na samom postrojenju. Imajući u vidu projektovane kapacitete predmetnog

postrojenja, kao i vrste materija koje će se koristiti, može se zaključiti da je udesna situacija sa

najvećom verovatnoćom za pojavu na postrojenju Green idea d.o.o.- požar. Uzrok pojave požara

može biti kvar na električnim instalacijama i sredstvima za rad, zatim, nepoštovanje mera zaštite od

požara, znakova upozorenja, radne discipline i dr.

Požari na elektro-instalacijama mogu nastati iz više razloga. Mehaničko oštećenje kabla ili uređaja,

u slučaju da nije sanirano odmah, može izavati pad otpora oštećene izolacije na tako nisku vrednost

da dolazi do električnog proboja, pojave varničenja i požara. Veliki prelazni otpori se pojavljuju na

mestima spajanja provodnika, kablova, instalacija i njenih elemenata, kao posledica nedovoljno

pritegnutih veza (labavih veza), oksidacije mesta spoja, uticaja vibracija na slabljenje spoja,

odnosno veza i sl., što za posledicu ima pregrevanje takvog spojnog mesta, topljenje instalacije i

izolacije i, na kraju, paljenje okolnih zapaljivih materijala. Preopterećenje provodnika i kablova

prekomernom strujom može dovesti do prevelikog nedozvoljenog zagrevanja izolacije i slabljenja-

smanjenja otpornosti izolacije, čime se stvaraju uslovi za nastanak proboja, odnosno kvara i

akcidenta. Starost instalacija (izolacije), imajući u vidu temperaturne razlike kojima su izložene,

mogu biti uzročnik udesa na elektro-instalacijama.

U slučaju udesne situacije požara, mogu nastati posledice po zaposlene na postrojenju koji će

primarno biti uključeni u odgovor na udesnu situaciju. U slučaju razvijenog udesa može doći do

ugrožavanja većeg dela postrojenja i prenošenja posledica i van granica postrojenja. U slučaju

požara kao udesne situacije dolazi do emisije produkata nepotpunog sagorevanja (čađ, CO, CO2 i sl.

u zavisnosti od vrste materije koja je zahvaćena požarom). Oslobađanje ovih produkata je

krakotrajno, te se ne očekuje značajan uticaj na stanje životne sredine. Navedene štetne materije

mogu delovati štetno na floru i faunu. Toksično delovanje na biljke vezano je za razgradnju

hlorofila, dok taloženje čađi na lisnim površinama može ometati proces fotosinteze.

Definisanje mеrа preventivne zaštite podrazumeva, u prvom redu, ispitivanje potencijalnih oblika

ugrožavanja čoveka i okoline. Svaki akcident koji za rezultat imа neki od oblika neželjenog dejstva

podrazumeva:

- prisustvo (izvor) opasnih materija i/ili materijala;

- proces u okviru koga se neželjeno dejstvo inicira i prenosi nа ugrožene ljude ili objekte;

- ljude ili objekte koji su ugroženi i nа kojima se posledice akcidenta manifestuju.

Ova tri osnovna elementa čine lanac u okviru koga svaka karika predstavlja i potencijalnu

mogućnost za primenu preventivnih mеrа zaštite.

Zaštita od požara predstavlja skup mera i radnji koje se preduzimaju u cilju sprečavanja, otklanjanja

i gašenja požara. Svi zaposleni u postrojenju, kao i druga lica koja se nalaze u objektu dužni su da

učestvuju u akciji gašenja početnih požara i udesa u ranoj fazi, kao i spasavanju ljudi i imovine.

Ukoliko nisu u stanju da sami otklone požar, dužni su da o tome obaveste profesionalnu vatrogasnu

jedinicu telefonom na telefonski broj 193 ili na drugi način.






99

Veliki broj požara nastaje usled narušavanja elementarnih uslova zaštite od požara, zbog

neobučenosti kadrova, loše discipline na radnom mestu, nepoštovanja znakova zabrane i upozorenja

i slično. Ovakve greške mogu imati katastrofalne posledice u uslovima gde se primenjuju i upravlja

zapaljivim materijalima, pa je potrebno preduzeti sve moguće mere da do njih ne dođe. Kao prvi

uslov preventivnog delovanja, potrebno je isključiti mogućnost da se na kritičnim mestima u

objektu nađu izvori paljenja, a potrebno je i izvršiti obuku radnika za postupanje u slučaju izbijanja

požara. Najbolji efekat postiže se brzom i pravovremenom intervencijom, odnosno požar se

najlakše gasi u početnom stadijumu.

Kada požar nastane, on se može brzo širiti, a sledeće aktivnosti doprinose njegovom rapidnom širenju:

- loše održavanje i gomilanje otpadnog materijala,

- skladištenje u istom prostoru različitih zapaljivih materijala,

- prekomerne zalihe ambalažnih materijala u radnom prostoru,

- nedostatak protivpožarnih zidova između prostorija,

- nedostatak ili loše održavanje opreme za detekciju i gašenje požara.

Požari mogu da dovedu do ozbiljnih posledica kao što su:

- povrede i gubitak ljudskih života,

- oštećenje opreme i objekata,

- prekid rada postrojenja,

- gubitak prihoda,

- troškovi popravki oštećenih objekata i zamene uništene opreme,

- posledični gubitak tržišta.

Fizičko i toplotno dejstvo pri nastanku požara izaziva povrede i opekotine, a emisija dima, toksičnih

gasova koji se oslobađaju pri gorenju materijala u proizvodnom postrojenju mogu dovesti do

smrtnog ishoda zaposlenih, koji se nađu u neposrednoj blizini mesta nastanka požara.

U zavisnosti od mikroklimatskih prilika u trenutku javljanja požara (pravac i intenzitet strujanja

vetra, ili tišine) oblak dima i gasova koji se oslobodi u slučaju požara se može u kratkom

vremenskom intervalu razići ili zadržati uz postepeno razblaženje nekoliko časova po gašenju

požara. U svakom slučaju, izloženost negativnom dejstvu aeropolutanata u slučaju požara je

kratkotrajna- akutna.

Uticaji na životnu sredinu u toku požara nisu od velikog značaja, već otpočinju sa sedimentacijom

emitovanih polutanata, pri čemu će doći do zagađivanja zemljišta na predmetnoj lokaciji i u

neposrednom okruženju predmetnog projekta. Spiranje istaloženih komponenti dimnih gasova može

usloviti zagađivanje podzemnih i površinskih voda. S obzirom na to da su navedeni događaji

kratkotrajni, da imaju malu verovatnoću javljanja i još manju verovatnoću ponavljanja, kumulativno

dejstvo na životnu sredinu je isključeno, a posledice zagađivanja su lokalnog karaktera.

Od presudnog značaja za sprečavanje širenja požara je pravovremena detekcija požara i adekvatna

reakcija zaposlenih, za šta je potrebno posedovati odgovarajuću opremu za gašenje i jasna i

precizna uputstva za postupanje u slučaju izbijanja požara. Svi zaposleni moraju biti upoznati sa

potencijalnim rizicima i merama prevencije i postupanja u slučaju izbijanja požara. Stoga će se, u

cilju otklanjanja uzroka požara, sprečavanja izbijanja, širenja i gašenja požara, spasavanja ljudi i

imovine ugrožene požarom, u objektima nosioca projekta i na prostorima oko njih, preduzimati

opšte mere zaštite od požara.

Svi mobilni protivpožarni aparati biće postavlјeni na lako dostupnom mestu, nadohvat ruke i

redovno će se održavati u funkcionalnom stanju.






100

Postrojenje će u okviru predmetne lokacije koristiti postojeću spoljnu hidrantsku mrežu (videti

ucrtanu mrežu na situaciji u prilogu).

Imajući u vidu karakteristike lokacije, kapacitet i veličinu projekta i karakteristike rada projekta,

kao i poštovanje normi i standarda za predmetnu delatnost u analiziranoj zoni i na predmetnoj

lokaciji, udesna situacija u vidu požara ne bi ugrozila okolne objekte. Pravilnom primenom mera

zaštite od požara u slučaju udesa negativan uticaj se može svesti na minimum.

Pored navedene udesne situacije (požar) koja može izazvati najveće posledice po postrojenje Green

idea d.o.o., mogući udesi su:

- oštećenje vazdušnih jastuka i nekontrolisana aktivacija istih;

- prosipanje i procurenje fluida ispuštenih iz vozila.

Starenjem vazdušnog jastuka dolazi do mrvljenja i zamora modula vazdušnog jastuka. Ukoliko je

pirotehnički uređaj pre razvijanja napukao ili je oštećen može doći usled neadekvatnog rukovanja sa

vazdušnim jastukom do male ekspolozije. Eksplozija izaziva buku i može dovesti do oštećenja

sluha, opekotina (pošto se jastuk naduvava vrelim gasom koji se oslobađa hemijskom reakcijom) i

povreda radnika.

Razvijanje jastuka vršiće se pomoću komercijalne opreme, a tokom detonacije na prostoru od 10

metara oko vozila ne sme biti niko. Prozori na vratima moraju biti spušteni kako ne bi došlo do

njihovog pucanja. Primenom odgovarajuće opreme i mera zaštite životne sredine i zdravlja ljudi,

mogućnost pojave ovog udesa biće svedena na minimum

Udes takođe može nastati u slučaju procurivanja ulja manjeg obima u toku tretmana otpadnih

vozila. Tom prilikom će se vršiti sorpcija upijajućim materijama, tj. posipanjem suve upijajuće

materije koja može biti:

sunđerasta sintetička materija,

drvena strugotina,

prirodni mineralni porozni materijal (pesak, zeoliti, tufovi itd).

Upijajuće materije će se nakon sorpcije sakupljati i odlagati u pripremljenu metalnu burad

odgovarajućeg kvaliteta. Otpad nastao na ovaj način će se skladištiti, obeležavati u skladu sa

Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada ("Sl. glasnik RS", br.

92/2010), a zatim će se predavati ovlašćenim operaterima na dalji tretman.






101

8.0. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA, SMANJENJA I, GDE JE TO

MOGUĆE, OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA

ŽIVOTNU SREDINU

Na osnovu analize raspoložive tehničke dokumentacije, uključujući infrastrukturne instalacije,

način funkcionisanja postrojenja za skladištenje EE otpada i tretman otpadnih vozila, mogućih

uticaja može se konstatovati da isti ostvaruje određeni nivo uticaja na okruženje. Kako bi se

negativni uticaji sprečili, sveli u granice prihvatljivosti ili potpuno eliminisali, uz istovremeno

ostvarenje planirane delatnosti, neophodno je sprovesti određene mere zaštite životne sredine.

8.1. Mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima i

rokovima za njihovo sprovođenje

Skladištenje EE otpada, otpadnih vozila, olovnih akumulatora, otpadnih ulja i drugih tečnih otpada

kao i tretman otpadnih vozila će se vršiti na način i pod uslovima koje propisuju Zakon o

upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“ br. 36/10, 88/10 i 14/16), Pravilnik o načinu i postupku

upravljanja otpadnim vozilima ("Sl. glasnik RS", br. 98/2010), kao i ostala regulativa koja bliže

propisuje ovu oblast.

Nosilac Projekta je u obavezi da pri redovnom radu ispoštuje i sprovodi mere, koje se direktno ili

indirektno odnose na zaštitu životne sredine, a koje su propisane zakonskim i podzakonskim aktima

koji bliže uređuju ovu oblast (spisak istih je dat u tački 1.3 ove studije).

8.2. Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa

Osnovne mere zaštite od udesa koje je Nosilac Projekta u obavezi da preduzme su sledeće:

Izradi dokumentaciju u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara („Sl. glasnik RS“, br. 111/09 i

20/15) i na istu pribavi saglasnost nadležnog organa;

Izradi Uputstvo o načinu ponašanja zaposlenih u slučaju udesa;

Objekat, mašine i uređaji moraju biti zaštićeni od atmosferskog pražnjenja, postojećim

gromobranskim instalacijama i odgovarajućim uzemljenjem;

Redovno kontroliše ispravnost svih elektro-instalacija i uređaja;

Obavezno opremi postrojenje odgovarajućim brojem i vrstom mobilnih aparata sa suvim

prahom za gašenje početnih požara i hidrantskom mrežom;

Vrši redovno na 6 meseci ispitivanje ispravnosti napred navedene hidrantske mreže na

protok i pritisak vode, kao i ispitivanje ispravnosti i baždarenje mobilnih aparata za gašenje

požara;

Odredi lice koje će biti zaduženo za primenu preventivnih mera zaštite od požara;

Svi zaposleni treba da prođu osnovnu obuku iz oblasti zaštite od požara, najkasnije u roku

od jedne godine od dana stupanja na rad, a proveru znanja vršiti jednom u tri godine;

Teorijski i praktično osposobiti sve zaposlene za rukovanje aparatima za gašenje požara i

upoznati ih sa planom zaštite od požara i uputstvom o postupku u slučaju požara;

Izvrši vidno obeležavanje oznakama upozorenja o opasnosti od požara, zatim istakne na

vidna mesta u radnim i pomoćnim prostorijama uputstva o postupanju u slučaju pojave

požara, brojeve telefona vatrogasno-spasilačkih jedinica i dr;

Rad sa opremom, održavanje opreme i preventivna zaštita u toku procesa zavarivanja i

rezanja treba da budu u skladu sa odredbama Uredbe o merama zaštite od požara pri

izvođenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja („Sl. glasnik SRS“, br. 50/79);






102

Uvesti zabranu pušenja dok se obavljaju radovi na klima instalaciji ili blizu dovoda goriva i

akumulatora. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivo, karburatora ili dizni za gorivo

veoma su zapaljivi;

Primenjivati mere koje sprečavaju obrazovanje eksplozivno opasne smeše i to prvenstveno

prirodnu ventilaciju gde god je moguće realizovati. Iskustvo pokazuje da je sprečavanje

obrazovanja eksplozivno opasne mešavine najvažnija mera zaštita od eksplozije;

Ako se izvode radovi na demontaži električne instalacije, treba prvo isključiti kabl za

uzemljenje akumulatora. Ovo otklanja mogućnost slučajnog uzemljenja strujnog kola i

požara;

Nikada ne treba koristiti benzin kao sredstvao za čišćenje. Isparenja su eksplozivna i može

da ih upali kontrolna lampa iz obližnjeg uređaja ili grejača. Treba koristiti kerozin, ili

sredstvo za čišćenje predviđeno za te svrhe;

Obezbedi nesmetan pristup vozilima vatrogasno-spasilačkih jedinica;

Put za evakuaciju mora biti obeležen i uvek slobodan.

Mere koje treba preduzeti u slučaju curenja ili izlivanja fluida:

Na sanaciji angažovati isključivo lice sa uverenjem da je osposobljeno za rad sa opasnim

materijama. Dodatna pogodnost bila bi da je lice osposobljeno i za osnovnu zaštitu od

požara;

Obezbediti dostupnost kompleta za ličnu zaštitu;

Zaustaviti dalje isticanje, utvrditi mesto curenja, preduzeti mere za sprečavanje ili smanjenje

isticanja, zatvoriti izvor curenja i sl.;

Sprečiti da curenje dospe u internu kanalizaciju, utvrditi položaj najbližeg slivnika i

obezbediti ga (okružiti) adsorbentom ili sprečiti ulivanje vrećama sa peskom i sl.

Odgovarajućim adsorbentom pokupiti preostalu količinu i upakovati je u pripremljen sud;

Novonastali otpad propisno obezbediti i obeležiti kao opasan otpad u skladu sa Pravilnikom

o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS“, br.

92/10);

Ukoliko se akcident dogodio u zatvorenom prostoru (isticanje, rasipanje) obezbediti

prinudnu ventilaciju prostora;

Pristupiti sanaciji zagađenog prostora;

Sačiniti interni Izveštaj o akcidentu;

Ukoliko je došlo do zagađivanja životne sredine koje zahteva sanaciju ili remedijaciju

prostora od strane specijalizovanih preduzeća obavestiti u najkraćem roku Ministarstvo

zaštite životne sredine.

8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine (reciklaža, tretman i dispozicija

otpadnih materija, rekultivacija, sanacija i dr.)

Nosilac Projekta je u obavezi da ispoštuje sledeće planove i tehnička rešenja zaštite životne sredine:

Objekte i infrastrukturu da izvede u skladu sa tehničkom dokumentacijom;

Postrojenje za tretman otpadnih vozila da ogradi;

Za potrebe tretmana otpadnih atmosferskih voda i otpadnih voda od pranja otpadnih

motornih vozila ugradi separator tipa ACO OLEOPASS NS 6/30 SF 1200 sa koalescentnim

filterom, sigurnosnim plovkom, protoka 6/30 l/s, taložnikom od 1.210 l i šahtom za

uzorkovanje prečnika 1,32 m, visine 2,129 m, mase 124 kg. Uliv/Izliv DN 250. Izgled

separatora je prikazan na sledećoj slici.Tehničke karakteristike separatora date su u sledećoj

tabeli.






103

Tabela br. 9. – Tehničke karakteristike projektovanog separatora

Vel. Priklј-

učak

Ukupni

protok

l/s

Zaprem.

talož.

l

Zaprem.

zaulјe

l

Ukupna

zaprem

l

D

mm

H

mm

H1

mm

H2

mm

Masa

kg

NS 6 DN 250 30 1210 235 1525 250 2129 1740 1670 124

Projektovane kapacitete postrojenja u okviru definisanih ciklusa tretmana;

Kontejnere za skladištenje sredstva iz klima uređaja zameniti ili testirati na zaptivnost i

pritisak svakih pet godina;

Nabaviti potrebnu opremu za: uklanjanje gasa iz klima uređaja, opremu za razvijanje

vazdušnih jastuka, vakum pumpe za izvlačenje fluida u skladu sa tehnološkim projektom;

Voditi dnevnu evidenciju o generisanim kolilčinama za sve vrste otpada pojedinačno, na

propisanom formularu u skladu sa Pravilnikom o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg

izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS“, br. 95/10

i 88/15);

Komunalni otpad sakupljati u odgovarajućim kontejnerima, na posebno uređenom prostoru

na predmetnoj lokaciji, a njihovo pražnjenje poveriti nadležnom JKP.

8.4. Druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu

sredinu

U toku redovnog rada obezbediti redovno čišćenje i održavanje objekta, pristupnih i

manipulativnih površina čime se smanjuje mogućnost zagađivanja;

Separator masti i ulja mora biti atestiran, vodonepropusan, otporan na naftu i naftne

derivate, postavljen van zona oscilacija nivoa površinskih i podzemnih voda i obezbeđen od

prodora površinskih voda, kao i eventualnog izlivanja sadržaja;

Separator treba da bude hidraulički ispitan na nepropusnost nakon ugradnje, a kasnije

periodično ili nakon akcidenta;

Obezbediti redovno čišćenje separatora masti i ulja preko preduzeća koje je ovlašćeno za

obavljanje ove delatnosti, pri čemu obavezno obezbediti nesmetan prilaz vozilima za prihvat

sadržaja iz separatora;

Dinamika pražnjenja i čišćenja separatora zavisi od količine izdvojenog mulja i naftnih

derivata, odnosno od načina rada i manipulacije na samoj lokaciji postrojenja. Prema

preporukama DIN-a 1999 interval čišćenja ili pražnjenja separatora ne bi smeo biti duži od 6

meseci;

Organizovati preuzimanje zauljenog mulja iz separatora od strane preduzeća koje poseduje

dozvolu za sakupljanje i transport opasnog otpada ili od strane preduzeća koje poseduje

dozvolu za mobilno postrojenje za tretman opasnog otpada, a uz dokument o kretanju

opasnog otpada;

Voditi dokumentacionu evidenciju o čišćenju separatora masti i ulja;

Operater je u obavezi da vrši kontrolu kvaliteta otpadnih voda pre i posle njihovog tretmana

na separatoru masti i ulja. Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda vrši će se 4 puta godišnje u

skladu sa članom 99. Zakona o vodama („Sl. glasnik RS“, br. 30/10 i 93/12) i u skladu sa

Pravilnikom o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i

sadržini izveštaja o izvršenim merenjima („Sl. glasnik RS“, br. 33/16);

Obezbediti redovnu kontrolu i pražnjenje septičke jame;






104

Rukovanje sa instalacijama, opremom za tretman otpada i manipulaciju sa uskladištenim

otpadima mogu da obavljaju samo lica odgovarajuće struke, obučena i sa ovlašćenjem za

takvu vrstu poslova, odeveni i opremljeni propisnom odećom i alatom;

Izhodovati Izveštaje o ispitivanju opasnih otpada kod akreditovane ovlašćene laboratorije;

Skladištenje otpadnih materija vršiti samo na mestima koja su za to određena i adekvatno

obeležena;

Sve otpadne materije koje imaju upotrebnu vrednost nije dozvoljeno bacati ni uništavati već

ih je neophodno razvrstavati i čuvati na bezbedan način do predaje ovlašćenom operateru na

dalji tretman, odnosno iskorišćenje;

Sav čvrsti otpad koji nema upotrebnu vrednost, a po svojim karakteristikama ne spada u

štetne i opasne materije, odlagati u kontejner koji prazni nadležno Javno komunalno

preduzeće;

Izraditi odgovarajuća tehnička uputstva i procedure za rad u objektu;

Prilikom prijema otpadnog vozila operater mora da popuni obrazac-Potvrdu o rasklapanju

otpadnog vozila u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima

("Sl. glasnik RS", br. 98/2010), i da popunjenu potvrdu preda vlasniku vozila;

Za potrebe MUP-a operater mora da sastavi dokumenta (prijava, odjava, zapisnici) o vozilu

sa priloženim fotografijama vozila;

Obaveza je operatera da sačini ugovore sa ovlašćenim preduzećima o preuzimanju

sekundarnih sirovina;

Nakon predaje neopasnog otpada ovlašćenom operateru, čuvati kopije dokumenata o

otpremi otpada, sve dok se ne dobije primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od

primaoca, kojim se potvrđuje da je otpad prihvaćen. Kompletirani dokument o kretanju

otpada se mora čuvati najmanje dve godine;

Obaveza je preduzeća da izveštaj o godišnjim količinama otpada predaje Agenciji za zaštitu

životne sredine najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Izveštaji se

moraju čuvati u arhivi preduzeća narednih pet godina;

Izveštaje o ispitivanju otpada, koje je operater „Green Idea“ d.o.o. ishodovalo od ovlašćene

laboratorije, je obavezno čuvati u arhivi preduzeća minimum pet godina;

Razvrstavanje EE otpada mora se obavljati na propisan način, a zatim meriti, obeležavati i

evidentirati u skladu sa propisom. Prilikom skladištenja mora se voditi računa o

jednorodnosti materijala;

Оpаsаn оtpаd u vidu iskоrišćеnih srеdstvа zа sаnаciјu mаnjih аkcidеnаtа prikuplјаti i

sklаdištiti u zа tо nаmеnjеnim sudоvimа, obeleženim adekvatnim indeksnim brojem otpada,

do predaje ovlašćenom operateru ali ne duže od godinu dana;

Opasan otpad obeležiti i čuvati u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i

obeležavanja opasnog otpada („Službeni glasnik RS“, br. 92/10);

Prilikom predaje opasnog otpada popunjavati Dokument o kretanju opasnog otpada u skladu

sa Pravilnikom o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrascu prethodnog

obaveštenja, načinu njegovog dostavljanja i uputstvu za njihovo popunjavanje ("Sl. glasnik

RS", br. 17/2017);

Kompletirani dokument o kretanju opasnog otpada se mora čuvati u arhivi preduzeća trajno;

Operater je u obavezi da kod nadležnog organa podnese Zahtev za dobijanje dozvole za

tretman opasnog otpada, odnosno prethodnu pripremu za ponovno iskorišćenje i

skladištenje.






105

9.0. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU – MONITORING

Zakonom o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr.

zakon, 43/11 - odluka US i 14/16), članom 72. predviđena je obaveza vlasnika, odnosno korisnika

postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine da preko ovlašćene

organizacije sprovodi Program praćenja stanja kvaliteta životne sredine, koji bi obuhvatao:

monitoring emisije, obezbeđivanje meteoroloških merenja za velike industrijske komplekse ili

objekte od posebnog interesa za Republiku, da učestvuje u troškovima ispitivanja kvaliteta vazduha

u zoni uticaja, po potrebi, prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje životne sredine.

Nosilac projekta ima obavezu da, za poslove monitoringa životne sredine, angažuje ovlašćenu

stručnu organizaciju, koja će u skladu sa važećim propisima i standardima definisati mesta

uzorkovanja i merenja, kao i merenja pojedinih zagađujućih materija i koja je dužna da, u slučaju

prekoračenja dozvoljenih vrednosti, obavesti nadležni inspekcijski organ.

- Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu sredinu

Parametri monitoringa se određuju na bazi procesa koji se prati, sirovina koje se upotrebljavaju u

procesu i otpadnih supstanci koje se pri tom stvaraju, kao i na bazi instalacija koje se koriste u

procesu. Parametri koji se prate, odabrani su i mere se tako da su tesno povezani sa operacijama

koje se izvode tokom procesa ili su u isto vreme to parametri kojima se kontroliše i/ili optimizuje

sam proces. Monitoring se u funkciji od mogućeg rizika uspostavlja tako da:

bude u funkciji procene potencijalnih rizika,

bude u funkciji od veličine štete koja može da nastane u životnoj sredini i

da menja svoj režim u zavisnosti od dostignutog stepena rizika.

- Mesta, način i učestalost merenja utvrđenih parametara

Pravilnikom o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i sadržini

izveštaja o izvršenim merenjima („Sl. glasnik RS“, br. 33/2016) propisan je monitoring otpadnih

voda koji podrazumeva merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda koje ima za cilj da

obezbedi informacije i neophodne podatke o količinama otpadnih voda, koncentraciji i masenom

protoku zagađujućih materija u otpadnim vodama i prečišćenim otpadnim vodama.

Svrha merenja količine otpadnih voda i ispitivanja njihovog kvaliteta je u tome da se:

1. Proveri usaglašenost sa graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode (GVE) i

efikasnosti rada postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda;

2. Utvrdi uticaj ispuštenih otpadnih voda na prijemnik i

3. Prikupe podaci za vođenje registara u skladu sa propisima u oblasti voda i zaštite životne

sredine.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koji ispušta otpadne vode u prijemnik i/ili javnu kanalizaciju u

skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, vrši monitoring otpadnih voda u skladu sa tehničkim

uslovima za sprovođenje monitoringa, preko pravnog lica ovlašćenog za ispitivanje otpadnih voda

ili samostalno ukoliko ispunjava za to uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode.






106

Monitoring obuhvata:

1. Merenje protoka otpadne vode za vreme uzorkovanja na datom mernom mestu i merenje

količine otpadnih voda;

2. Uzorkovanje otpadnih voda za potrebe njihovog ispitivanja;

3. Merenja koja se sprovode na terenu: temperatura vode i vazduha; pH vrednost otpadnih

voda tokom perioda uzorkovanja, barometarski pritisak, izgled (prisustvo kapljica ulja, krpe,

dlake itd.), taložne materije, elektroprovodljivost, miris, promena mutnoće i boje;

4. Pripremu, transport i skladištenje uzoraka otpadnih voda;

5. Ispitivanje osnovnih i specifičnih fizičko-hemijskih i hemijskih parametara koji obuhvataju i

ekotoksikološke parametre i mikrobiološku analizu otpadnih voda;

6. Izračunavanje prosečne vrednosti emisije zagađujućih materija, emisije toplote, godišnje

količine otpadnih voda, emitovanih zagađujućih materija, emitovane količine, maseni bilans

i emisione faktore;

7. Proračun efikasnosti prečišćavanja otpadnih voda za određene parametre i

8. Izradu izveštaja o izvršenim merenjima.

Monitoring otpadnih voda sprovodi se:

1. Kontinualno, kada se vrši 24-časovno merenje količine otpadne vode, osnovnih i specifičnih

parametara kvaliteta otpadnih voda, u skladu sa propisom kojim se uređuju GVE i/ili

vodnom dozvolom ili integrisanom dozvolom, a posebno u slučaju kada otpadna voda sadrži

opasne materije;

2. Periodično, u slučajevima kada otpadna voda nastaje i ispušta se periodično u redovnim

vremenskim intervalima tokom godine, ili u toku sezonskog rada ukoliko se otpadna voda

ne ispušta tokom cele kalendarske godine. U tom slučaju vrši se uzimanje 2-časovnog ili

trenutnog uzorka i merenje količine otpadne vode tokom uzorkovanja, kao i ispitivanje

osnovnih i specifičnih parametara u skladu sa propisom kojim se uređuju GVE i/ili vodnom

i integrisanom dozvolom.

Mesta uzorkovanja otpadnih voda potrebno je budu:

1. Lako dostupna (da su u neposrednoj blizini komunikacionih puteva) i vidljivo označena;

2. Osigurana od poplava;

3. Ograđena i obezbeđena zbog sigurnosti i bezbednosti merne opreme koja se koristi prilikom

dužeg vremenskog perioda merenja;

4. Na određenoj udaljenosti od izliva u prijemnik (vodno telo) ili kanalizaciju, kako bi se

sprečio mogući uticaj povratne vode iz izliva.

Mesto za merenje mora biti opremljeno i uređeno tako:

1. Da obezbedi uzorkivaču pristup u dovoljno širokom šahtu, penjalice ili merdevinama i sa

dovoljno prostora na dnu šahta, da omogući rad uzorkivača, ako se oprema ne može

montirati sa vrha šahta;

2. Da omogući instalaciju odgovarajuće opreme za uzimanje uzoraka i za mogućnost terenskog

merenja;






107

3. Da omogući merenje protoka, ako je oprema za merenje instalirana na drugom mestu, ali je

povezano sa mestom uzorkovanja tako da omogući istovremeno uzorkovanje i merenje

protoka. U slučaju da to nije moguće, na mernom mestu mora se obezbediti laminarno

strujanje, pri čemu dužina ravnog dela dovodne cevi pred mernim mestom mora biti barem

deset puta veća od prečnika cevi;

4. Da se na mernom mestu obezbedi dovoljna dubina otpadnih voda (najmanje 5 cm) kako bi

se dopustilo korišćenje podvodne sonde (senzora) za merenje ili postavljanje usisne cevi za

uzorkovanje;

5. Da se na udaljenosti ne većoj od 5 m od mernog mesta ugradi vodovodna slavina i električne

utičnice za napajanje merne opreme i obezbeđivanja osvetljenja mernog mesta sa

električnom energijom napona 220 V i 15 A;

6. Preporučuje se da se izvrši montaža opreme i sredstava za grubu obradu otpadnih voda (npr.

mreža), pre mernog mesta (šaht) za uzimanje uzoraka kako bi se tokom prikupljanja

uzoraka, izbegla kontaminacija mernih sondi i začepljenje cevi za uzimanje uzorka (platno,

papir, kabasti otpad, mulj, itd.).

Uzorkovanje prečišćenih i/ili neprečišćenih otpadnih voda vrši se uzimanjem kompozitnog ili

trenutnog uzorka u zavisnosti od dinamike ispuštanja otpadnih voda, kao i od samog tehnološkog

procesa.

Na osnovu Pravilnika o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i

sadržini izveštaja o izvršenim merenjima („Sl. glasnik RS“, br. 33/16) minimalni godišnji broj

uzorkovanja, dat je u Prilogu 2, poglavlje 3 - Minimalan broj uzorkovanja kod periodičnih merenja,

tabela 2.2. - Godišnja učestalost merenja i ispitivanja za ostale tehnološke otpadne vode sa

diskontinualnim ispuštanjem a predstavljen je u tabeli koja sledi.

Tabela br. 10. Godišnja učestalost merenja i ispitivanja za ostale tehnološke otpadne vode sa diskontinualnim

ispuštanjem

Protok otpadnih voda na

pojedinačnom izlivu (l/s)

Otpadne vode koje sadrže opasne

materije Ostale otpadne vode

Godišnji broj

uzorka Učestalost ispitivanja

Godišnji broj

uzoraka Učestalost

ispitivanja

< 50 4 Jednom u tri meseca 3 Jednom u četiri

meseca

50-99 6 Jednom u dva meseca 4 Jednom u tri

meseca

100-499 12 Jednom mesečno 6 Jednom u dva

meseca

≥ 500 24 Dvaput mesečno 12 Jednom mesečno

Kontrola kvaliteta otpadnih voda na postrojenju za rasklapanje i detoksikaciju otpadnih vozila će

obuhvatati redovne analize uzoraka otpadnih voda, pre i posle njihovog tretmana na separatoru

masti i ulja. Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda vrši će se 4 puta godišnje u skladu sa članom 99.

Zakona o vodama („Sl. glasnik RS“, br. 30/10 i 93/12) i u skladu sa Pravilnikom o načinu i

uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim

merenjima („Sl. glasnik RS“, br. 33/16).






108

Pri uzorkovanju, pripremi uzoraka, njihovom čuvanju i skladištenju, rukovanju sa uzorcima, kao i

pri ispitivanju na terenu i analizi uzoraka otpadnih voda primenjivaće se referentne metode prema

zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17025.

Osnovni parametri otpadnih voda koji će se ispitivati su: protok (minimalni, maksimalni i srednji

dnevni), temperatura vazduha, temperatura vode, barometarski pritisak, boja, miris, vidljive

materije, taložive materije (nakon 2 h), pH vrednost, BPK5, HPK, sadržaj kiseonika, suvi ostatak,

žareni ostatak, gubitak žarenjem, suspendovane materije i elektroprovodljivost. A specifični

parametri koje je potrebno ispitivati u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije

zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“, br. 67/11, 48

/12 i 1/16) su dati u poglavlju II Druge otpadne vode, tačka 4. Granične vrednosti emisije otpadnih

voda koja sadrže mineralna ulјa date su u tabeli br.11.

Tabela br.11. Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode

Parametar Jedinica mere Granična

vrednost(I)

Temperatura 0C 30

pH

6,5–9

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mgO2/l 40

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 150

Uglјovodonični indeks mg/l 10

(I) Vrednosti se odnose na dvočasovni uzorak.






109

10.0. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU ODREĐENIH

STRUČNIH ZNANJA I VEŠTINA

Izradi studije o proceni uticaja prethodilo je prikupljanje potrebnih informacija kako iz prethodno

urađene projektne dokumentacije tako i na terenu.

Obrađivač Studije nije naišao na značajne teškoće, nedostatke ili nepostojanje odgovarajućeg

stručnog znanja i veština. Do svih potrebnih podataka obrađivač Studije je došao saradnjom sa

Nosiocem projekta. Pored toga, obrađivač Studije je koristio i dostupne informacije na internet

mreži.






110

11.0. PRILOZI

2. Izvodi iz Registra privrednih subjekata; BD90918/2007, od 24.08.2007., BD148964/2008,

od 30.12.2008. i BD131394/2009 od 04.08.2009.

3. Kopija plana parcele broj 12651/1 razmere 1:1000, Republički geodetski zavod, Služba za

katastar nepokretnosti Loznica, broj: 953-1/16-858 od 5.10.2016. godine;

4. Prepis lista nepokretnosti broj 13295 K.O. Loznica, Republički geodetski zavod, Služba za

katastar nepokretnosti Loznica, od 5.10.2016. godine;

5. Informacija o lokaciji, Grad Loznica, Gradska uprava, Odeljenje za planiranje i izgradnju

broj: 353-3-142/2016-V od 6.10.2016 godine;

6. Rešenje o izdavanju upotrebne dozvole br.351-361/2009-05, od 04.08.2009. izdata od strane

Odeljenja za planiranje i izgradnju Gradske uprave Loznica;

7. Rešenje o promeni namene objekta, Grad Loznica, Gradska uprava, Odeljenje za planiranje i

izgradnju, 351-3584/2010-V od 2.07.2014 godine;

8. Rešenje - ozakonjenje, Grad Loznica, Gradska uprava, Odeljenje za planiranje i izgradnju,

351-1326-1/2010-V od 26.04.2016 godine;

9. Rešenje o odobrenju izvođenja radova na izgradnji ograde, Grad Loznica, Gradska uprava,

Odeljenje za planiranje i izgradnju, br. 351-276/2015-V od 10.08.2015. godine;

10. Uslove vodovoda i kanalizacije za predmetnu lokaciju;

11. Uslove za priključenje na elektroenergetsku mrežu, „Elektrodistribucija Šabac“, pogon

Loznica, broj: 4-264/08 od 02.10.2008. godine;

12. Uslovi za izgradnju poslovnog objekta na k.p. br.279/1 u k.o. Loznica, broj: 746/08 od

16.09.2008. izdata od strane „Loznica-Gas“ a.d. Loznica;

13. Informacija o položaju instalacija vodovoda i kanalizacije za k.p. broj 12651/1 KO Loznica,

JP „Vodovod i kanalizacija“ Loznica i mišljenje o zonama sanitarne zaštite;

14. Idejni projekat pomoćnog objekta-ograde na k.p. broj 12651/1 KO Loznica, izdatu dana

10.08.2015. godine pod zavodnim brojem 351-276/2015-V, rađen od strane „Krovovi“

d.o.o. naslovna i crtež( situacija)

15. Stručni nalaz broj 02-156 o izvršenom pregledu i merenju gromobranske instalacije izdat

14.07.2009. od strane „ABC ELEKTROLUKS“ o.d. Loznica;

16. Stručni nalaz broj 02-452 o izvršenom pregledu i ispitivanju električne instalacije, izdat

09.06.2009. godine od strane „ABC ELEKTROLUKS“ o.d. Loznica;

17. Izvod iz projekta tehnologije za reciklažu otpadnih motornih vozila i skladištenje EE otpada,

decembar 2016, Crtež situacija R=1:500, Szam-projekting, Šabac;

18. Crtež hidrotehničke instalacije, novoprojektovano stanje osnove i detalji, decembar 2016,

Szam-projekting, Šabac;

19. Projekat izvedenog objekta, osnova prizemlja, izrađen V.2015. od strane „Krovovi“ d.o.o.;

20. Rešenje o izdavanju Integralne dozvole za skladištenje i tretman neopasnog otpada, Grad

Loznica, Gradska uprava, Odeljenje za planiranje i izgradnju, Grupa za poslove zaštite i

unapređenje životne sredine, broj: 501-132-D/2015-V, dana 10.03.2016. godine.

Documents

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU ... - · PDF fileStudija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja EE otpada, otpadnih vozila, olovnih akumulatora,otpadnih