Dusanov zakonik 2

7/25/2019 Dusanov zakonik 2

1/25

Duanov zakonik

01MAJ 2012

tampaj

Duanov zakonik, jedan od najstarijih prepisa, Prizrenski prepis iz 15. veka. Danas se naazi u !arodnom muzeju u "eo#radu.

Duanov zakonik $u starim prepisima se naziva %akon &a#ovjerna#o 'ara (te)ana* je, uz %akonopravio sveto# (ave,

najva+niji zakon $ustav* srednjovekovne (r&ije. Donet je na sa&oru vastee i 'rkvenih veikodostojnika, odr+anom na

aznesenje 21. 5. 1-/. #odine u (kopju, i dopunjen je na sa&oru odr+anom -1. . 1-5. #odine u (erezu. %akon je

usvojen sa 'ijem da se srpska dr+ava uredi propisima koji &i va+ii za 'eo 'arstvo i podjednako za sve podanike.

Poitike priike na "akanu uoi Duanovo# doaska na presto &ie su dosta so+ene. Mona izantija poinje da

opada, a madi srpski kraj (te)an Duan, sin (te)ana Deansko#, kruniui se 1--1. #odine imao je za 'ij da

osa&jenu izantiju zameni monim srpsko3#rkim 'arstvom. !eposredno po doasku na presto, Duan iri svoju

teritoriju, tako da se u&rzo srpska dr+ava proiria od Dunava do 4orintsko# zaiva i od Jadransko# do Je#ejsko#

mora. ako je (r&ija, osvajajui veiko prostranstvo, &ia pod jakim uti'ajem izantijsko# 'arstva. 6rki jezik postaje

su+&eni uporedo sa srpskim. 7 sam 'ar Duan pisao je poveje na #rkom jeziku i potpisivao na #rkom. ime je hteo

da iska+e potovanje prema vizantijskom pravnom redu osvetanom autoritetom pravosavne 'rkve i hijadu#odinje#

veiko# 'arstva. 7z istih razo#a se i Duanov pou&rat (imeon oseao mno#o vie 6rkom ne#o (r&inom, a Jovan

Asen 4omnen, &rat nje#ove +ene, potpisivao se #rkim jezikom na svojim srpskim povejama. 8ti'aj izantije &io je

prisutan i u umetnosti. Pose doaska (r&a u makedonske krajeve, vizantijski sti se osetio i u srpskoj arhitekturi

$"o#orodi'a 9jevika u Prizrenu i 6raani'a na 4osovu* potiskujui postepeno :raku kou;. ako je vizantijski sti

epohe Paeoo#a preovadao u srpskom #ra


2/25

=ad na %akoniku je si#urno zapoet nekoiko #odina pre nje#ovo# zvanino# pro#aenja na sa&oru u (kopju 1-/.

#odine. erovatno je, mada o tome nema podataka u do sada poznatim izvorima, osnovana neka zakonodavna

komisija koja je radia na tekstu %akonika. ekoa je morao &iti mno#o, jer je &io neophodno pre'izno poznavanje

vizantijsko# prava, prethodnih srpskih pisanih izvora, srpsko# o&iajno# prava, kao i priika u zemji. %&o# to#a je tekst

%akonika morao &iti do&ro pripremjen i tek onda iznesen na sa&or. !emamo nikakvih podataka o rea#ovanju vastee

i o eventuanom protivjenju ovom e#isatorskom radu. 8 svakom suaju, situa'ija u (r&iji razikovaa se od situa'ije u

Bekoj u isto vreme. amo se vastea otvoreno i uspeno suprotstavia kodi)ikatorskim namerama 4ara 7. Cduan

otpor od strane visoko# pemstva panova $veikaa* spreio je da Majestas 4aroina &ude primjena u sejmu. 8 (r&iji

je pet #odina kasnije $1-5* Duanov zakonik dopunjen novim odred&ama.

DRAVNO PRAVNO UREENJE

Eiandarski prepis Duanovo# %akonika

=azvitak drutvenih i dr+avnih odnosa u (r&iji &io je podo+an uti'aju razvijenije# izantijsko# 'arstva, koje je i u

periodu opadanja svoje moi vrio sna+an upiv na pravosavne zemje. Cvaj uti'aj je pose&no znaajan kada se

posmatra pravni +ivot srednjovekovne srpske dr+ave. Pored pravnih o&iaja i domaih pisanih pravnih izvora, u (r&iji

je ve poetkom F777 veka uao u upotre&u prvi pisani pravni izvor vizantijsko# poreka. (ava !emanji (v. (ava je

po pro#aenju autoke)anosti srpske pravosavne 'rkve 121/. #odine izdao !omokanon , koji je, kao skup 'rkvenih isvetovnih pravnih propisa, do&io veiku va+nost u (r&iji. 8 !omokanonu sveto#a (ave najva+nije mesto su zauzimaa

'rkvena pravia $kanoni* sa tumaenjem kanonista, ai je tu &io i itav Prohiron i deo Justinijanovih novea, ono to se

nazivao #radski zakon:. !omokanon je i u Duanovo vreme zadr+ao u#edan poo+aj u srpskom pravnom sistemu. 8

izantiji su se tada javii i novi pravni z&orni'i. %naajna je pojava (inta#me Matije astara, sounsko# monaha i

kanoniste, napisane na #rkom jeziku 1--5. #odine. o je tako


3/25

pravnih odreda&a i tumaenja, od veine 'rkvenih propisa i &ia je po#odnija za korienje u svetovnim sudovima,

emu je i &ia namenjena. Csim ovih optih 'rkvenih pravia, svedenih na etvrtinu ukupno preuzeto# teksta

(inta#me, revizijom su izostavjene i sve odred&e koje nemaju zakonsku sank'iju, ostavjeni su #otovo &ez promena

svi zakoni vizantijskih 'areva koji su u #rkim zemjama, u =omaniji:, odavno va+ii kao zakon, a u (r&iji do tada &ii

poznati preko !omokanona sveto# (ave. (kraena (inta#ma je ua u sve z&ornike Duanovo# zakonodavstva, uz

sam %akonik i uz Justinijanov zakon. Justinijanov zakon je kompia'ija vizantijskih svetovnih zakona, prete+no u

o&asti a#rarnih odnosa. ekst ovo# zakona je deimino preuzet iz vizantijsko# zakonodavstva, i to %emjoradniko#

zakona sa kraja 77 ii poetka 777 veka, a zatim iz asiika, Prohirona i >ko#e. Cva kompia'ija je nepoznata u #rkim

rukopisima i predstavja samostaan rad srpskih pravnika. Pored (kraene (inta#me i Pravia Jovana Posnika

$'ari#radski patrijarh 5235/5*, prerade duhovno# prirunika od strane Matije astara, Justinijanov zakon je uao

u#avnom u sve z&ornike Duanovo# zakonodavstva.

(am Duanov zakonik je nastao u vreme razvijene )eudane dr+ave. (r&iji nisu vie &ii dovojni pravni o&iaji,

postojei pojedinani pisani zakonski propisi domae# i vizantijsko# poreka i !omokanon. =eenje je na


4/25

7 za duhovnu du+nost neka se svaki ovek pokorava svome arhijereju i neka #a sua. Akoi se ko na


5/25

7#umani da se ne z&a'uju &ez uea 'rkve. 4ao i#umani po manastirima da se postave do&ri judi, koji e dom &o+ji

podizati.

15. C kinovijskom +ivotu

7#umani da +ive po kinovijama, po zakonu, do#ovarajui se sa star'ima.

1G. C monakom +ivotu

7 na tisuu kua da se hrani u manastirima pedeset kau


6/25

2H.

7 'rkve 'arske da se ne poda+u pod 'rkve veike.

2. C hrani u&ozima

7 po svima 'rkvama da se hrane u&o#i, kako je upisano od ktitora, a ko ih od mitropoita, ii od episkopa, ii od i#umanane ushrani, da se odui od sana.

2/. C kau


7/25

7 eksarsi svetovnja'i da ne &udu, da ih ne aju mitropoiti po popovima, ni da vode mitropoitske konje po popovima,

ne#o da aju mitropoiti po dva kau


8/25

4ada umre vastein, konj do&ri i oru+je da se daje 'aru, a svitu veiku i &iserni pojas da ima nje#ov sin, i da mu 'ar ne

uzme, akoi ne uzima sina, ne#o ima ker, da je stim vasna ki, ii prodati ii dati so&odno.

/. C krajiniku vasteinu

astea krajini'i, koja vojska otuda do


9/25

5/. C proniji

Proniju da nije vastan niko ni prodati, ni kupiti, ko nema &atine? od pronijarske zemje da nije vastan niko podo+iti

pod 'rkvu? akoi podo+i da ne va+i.

G0. C 'aru

@ara svako da sprovodi, kuda &io da ide, #rad do +upe, i +upa do +upe, i opet +upa do #rada.

G1. C povratku $s* vojske

4ada do


10/25

%&ora se&rova da ne &ude, a ako se ko na


11/25

%a me


12/25

4ada se parnie dva, ako rekne jedan od njih, imam pristava ovde na dvoru 'arevu, ii na sudijinu, da #a dade, kada

#a potra+i i ne na


13/25

102. C podjemivanju

Podjemivanja da nema nikome, nizata, nikakva, ko i se podjemi za to, da pati sedmostruko.

10-. C sudu ropskom

7 koji su ro&ovi, da se sude pred svojim #ospodarima, kako im je voja za svoje krivi'e, a za 'areve da idu pred sudije,za krv, za vra+du, za opove, za raz&ojnike, za prijem judi.

10. C pozivanju

7 da pristav ne dodijava +eni, kada nije mu+ kod kue, niti da se poziva +ena &ez mu+a, no da +ena dade mu+u #as,

da ide na sud? u tome mu+ da nije kriv, dok mu se ne dade #as.

105. C pismima 'arevim

Pisma 'areva, koja se donose pred sudije za to &io, a po&ija ih zakonik 'arstva mi, to sam napisao koje &io pismo,

ona pisma, koja po&ije sud, ta pisma da uzmu sudije i da ih donesu pred 'arstvo mi.

10G. C dvoranima

Dvorani vasteoski, ako uini koje zo ko od njih, ko &ude pronijarevi, da #a opravda oina, dru+ina porotom, akoi je

se&ar, da zahvati u kotao.

10H. %a od&oj

4o se na


14/25

11-. C su+nju

4oji se su+anj dr+i u dvoru 'arstva mi, te utee na dvor patrijaraki, da je so&odan, i tako


15/25

C tr#ovima? to su kuda poseki (asi #ore do ovo#a sa&ora, u zemju neka imaju? ako su komu vasteinu &ez prava

uzei zemju, da se sude sa njima vastea po zakonu (veto#a kraja, a otsada unapred (asin da ne see, a to

posee, ono da ne o&ra


16/25

Pokisar, to ide iz tu


17/25

asteima i vasteiiima, kojima je dao 'arstvo mi zemju i #radove, ako je ko od njih na


18/25

%apoveda 'arstvo mi Ctsada unapred da je porota i za mno#o i za mao za veiko deo da su dvadeset i etiri

porotnika, a za pomanju krivi'u dvanaest, a za mao deo est porotnika. 7 ti porotni'i da nisu vasni niko#a izmiriti,

osim da opravdaju ii opet da okrive. 7 da je svaka porota u 'rkvi, i pop u ode+dama da ih zakune, i u poroti kamo se

veina kunu, i ko#a veina opravda, tima da se veruje.

152. C zakonu

4ako je &io zakonu u deda 'arstva mi, (veto#a kraja, da su veikoj vastei veika vastea porotni'i, a srednjim judima

prema njihovoj dru+ini, a se&rdijama njihova dru+ina da su porotni'i? i da nije u poroti ni srodnika, ni zo&nika.

15-. %akon

7noverni'ima i tr#ov'ima porotni'i poovina (r&aja, a poovina njihove dru+ine, po zakonu (veto#a kraja.

15. %akon

4oji se porotni'i zakunu, i opravdaju ono#a po zakonu, i ako se po tome opravdanju na


19/25

Ako se #de do#odi kojemu &io #ostu, ii tr#ov'u, ii kau


20/25

Ako se na


21/25

(udije da prohode po zemjama, kuda kome je o&ast, da o#edaju i ispravjaju o u&o#im i sirotim.

10. C prepoznavanju i'a

7 ako ko to uhvati oteto ii kradeno, &a i'e $'orpus de i'ti*, ii siom uzeto, svaki o tom da dade svod, ako ko &ude

kupio #de &io, ii u zemji 'arevoj i u dru#oj zemji, uvek da dade o tome svod, akoi ne da svoda, da paa po zakonu.

11. C parnienju pred 'arem

%apovest 'arska sudijama Ako se na


22/25

1/0. C +iru

7 ako u +upi +ir rodi, to#a +ira 'aru poovina, a tome vasteinu ije je imanje poovina.

1/1.

7 ako raz&ojnik ukrade svinje 'areve, da pati okoina, akoi se ukradu svinje, da se sudi svinjar sa +upom, pa to reknesud.

1/2. C pravome sudu

%a tri predmeta za izdajstvo, za krv i za otmi'u vasteinke da idu pred 'ara.

1/-.

%a svod konjski i dru#e marve, ii e#a &io parni'a, to se otme ii ukrade, tome da dade svodnika $akoi ne dade*, da

pati svako sedmostruko. Akoi rekne, kupih u tu


23/25

201.

Meropah, ako po&e#ne kuda od svo#a #ospodara u dru#u zemju, ii 'arevu, #de #a naksarh Mitropoitski izasanik savetnik.

7zdava Predavanje takse pri predaji poseda.

7potes Predmet stvar.

Jeres atinska =imokatoianstvo.

Jeretik 4rivovera' &o#umi i dr.

4e)aija Po#avar #rada, mesta.

4inovija %ajedniki skupni +ivot monaha u manastiru.

4otao a


24/25

Miosnik (vedok pri davanju miosti, mo+da i posrednik za primjenu miost i izvria' do&ivene miosti.

Cduiti 7skjuenje izdvajanje $eNodus* iz 'rkve.

Ctmi'a vasteinke $B. 1/2* tumai se kao siovanje.

Pouvera' 4atoik.

Podjemivanje Pouzdanje pouzdati se.

Ponos Du+nost prenoenja pratnje prtja#a, 'ara, veikodostojnika i stranih izasanika.

Potka 4azna za povredu me


25/25

8zeti siom Cteti otmi'a neki nauni'i smatraju da se pod ovim pojmom podrazumeva siovanje.

%a&ea C#ra

Documents

Dusanov zakonik 2