Salijski zakonik

SALIJSKI ZAKONIK*)

I. O pozivanju stranaka na sud

1. Ako neko po propisima kraljevskih zakona bude pozvan na sud, pa ne dođe, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.2. Onaj, međutim, koji drugoga pozove na sud, pa sam ne dođe, a zato nema pravovaljanih razloga, presudiće se da onome koga je pozvao plati 15solida.3. A onaj koji nekoga poziva na sud treba da ode sa svedocima do njegove kuće, pa ako ne bude kod kuće, treba pozvati ženu ili bilo koga od njegovih ukućana da mu saopšti da ga je pozvao na sud.4. Međutim, ako je neko sprečen službom kralju, ne može biti pozvan na sud.5. Ali, ako je svojim poslovima bio zauzet van sela, može da bude pozvan na sud, kao što smo napred rekli.

II. O krađi svinja

1. Ako neko ukrade sisanče, i to mu bude dokazano, presudiće se da plate 120 dinara, što iznosi 3 solida.2. Ako neko ukrade prasence koje može živeti bez majke, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 40 dinara, što iznosi 1 solid.3. Ako neko ukrade krmaču sa svom prasadi, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 280 dinara, što iznosi 7 solida.4. Ako neko ukrade nazime ili godišnjaka, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.5. Ako neko ukrade dvogoca, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.6. Na sličan način treba postupiti i pri krađama od najviše dve svinje.7. Međutim, ako neko ukrade tri ili više svinja, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.8. Ako neko ukrade prasence, koje se nalazilo među svinjama, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.9. Ako neko ukrade prasence iz trećeg prasenja, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.10. Međutim, ako je starije od godinu dana, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.11. Ako neko ukrade nerasta ili predvodnicu krmaču, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 700 dinara, što iznosi 17 i po solida.12. Ako neko ukrade zavetnu svinju i svedocima se bude moglo dokazati da je bila zavetovana, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 700 dinara, što iznosi 17 i po solida.13. Ako ukrade svinju koja nije bila zavetovana, presudiće se da plati 15 solida.14. Ako neko ukrade dvadeset pet svinja iz čopora u kome ih više nije bilo, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.15. Međutim, ako je u čoporu bilo više svinja, pa ne budu sve ukradene, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.16. Ali, ako neko ukrade pedeset svinja, pa makar u čoporu neke i ostale, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.

III. O krađi goveda

1. Ako neko ukrade tele koje sisa, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.2. Ako neko ukrade dvogodo ili jednogodo goveče, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.3. Ako neko ukrade vola ili kravu koja se već telila, presudiće se da plati 1.4000 dinara, što iznosi 35 solida.4. Ako neko ukrade bika predvodnika koji nikad nije bio upregnut u jaram, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.5. Ali ako je taj bik služio za vođenje krava tri gazdinstva, to jest, ako je vodio krda, onaj koji ga je ukrao, presudiće se da plati tri puta po 45 solida.6. Ako neko ukrade krdo od dvanaest goveda, tako da od krda nijedno ne ostane, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.7. Ako neko ukrade više, ili samo do dvadeset pet goveda, pa neka u krdu ostanu, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.

IV. O krađi ovaca

1/14

Salijski zakonik

1. Ako neko ukrade jagnje sisanče, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 7 dinara, što iznosi polovinu trianta.2. Ako neko ukrade šiljega ili dvize, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida3. Ali, ako neko ukrade tri ovce, presudiće se da plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida. Te sume treba se pridržavati sve do 40 ovaca.4. Međutim, ako ukrade četrdeset ili više ovaca, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 2.500 dinara, što iznosi 621

//2 solida.

V. O krađi koza

1. Ako neko ukrade tri koze, i to mu bude dokazano, presudiće se da pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.2. Međutim, ako neko ukrade više od tri koze, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.

VI. O krađi pasa

1. Ako neko ukrade ili ubije lovačkog psa predvodnika, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.2. Ako neko ukrade ili ubije pastirskog psa, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.

VII. O krađi ptica

1. Ako neko ukrade sokola sa drveta i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.2. Ako neka ukrade sokola sa motke, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.3. Ako neko ukrade sokola koji je bio pod ključem, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.4. Ako neko ukrade gusku, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.

VIII. O krađi pčela

1. Ako neko ukrade košnicu pčela iz zatvorenog i pokrivenog prostora, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.2. Ako neko ukrade jedinu košnicu, prema njemu treba primenti gore navedeni propis.3. Ako neko sa otvorenog prostora ukrade više košnica, a najviše šest pa neke još ostanu, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.4. Međutim, ako neko ukrade sedam ili više košnica, pa neke još ostanu, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.

IX. O šteti pričinjenoj usevima ili zabranima

1. Ako neko u svojim usevima zateče goveda, konje ili bilo kakvu stoku, ne sme nikako da ih povredi. Ako to ipak uradi i prizna, treba da za to naknadi štetu, a za sebe da zadrži povređeno živinče. Ako ne prizna, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.2. Ako neko u svojim usevima nađe tuđu stoku bez pastira i zatvori je, a nikome to ne javi, pa neka ugine, treba da naknadi štetu, a pored toga presudiće se da plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.3. Ako neko svojom nemarnošću povredi govedo ili bilo koju drugu stoku, pa to prizna, treba da naknadi štetu, a za sebe da zadrži povređeno živinče. Ako ne prizna, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.4. Ako neko čija je svinja ili druga stoka ušla u tuđe useve to ne prizna, a bude mu dokazano, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.15. Ako neko pokuša da oslobodi ili izbavi stoku koju je oštećeni zbog pričinjene štete zatvorio ili je odvodio svojoj kući, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.

X. O pokradenim robovima ili neslobodnim licima

1. Ako neko ukrade roba ili konja ili goveče, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.2. Ako rob ili ropkinja ukradu neku stvar svoga gospodara, pa slobodan čovek primi ukradenu stvar, presudiće se da, pored povraćaja roba i stvari, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.

2/14

Salijski zakonik

XI. O krađama i provalama slobodnih ljudi

1. Ako slobodan čovek ukrade stvar koja vredi dva dinara, a nalazila se van kuće, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.2. Međutim, ako ukrade nešto što vredi četrdeset dinara, a nalazilo se Van kuće, i bude mu dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.3. Ako slobodan čovek izvrši provalu i ukrade neštu u vrednosti od dva dinara, i to mu bude dokazado, presudiće se da plati 30 solida.4. Međutim, ako ukrade nešto što vredi više od pet dinara, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.5. Ako neko polomi bravu ili katanac otvori i tako uđe u kuću, pa iz nje nešto ukrade, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.6. Međutim, ako ništa ne ukrade i pobegne, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.

XII. O krađama i provalama robova

1. Ako rob ukrade nešto što vredi dva dinara, a nalazilo se van kuće, pored naknade štete i kamate, treba da ispružen preka klupe primi 120 udaraca bičem.2. Međutim, ako ukrade nešto što vredi četrdeset dinara, treba da bude uškopljen ili da plati 6 solida; gospodar toga roba treba da na opravdani zahtev oštećenog naknadi štetu i kamatu.

XIII. O otmici slobodnih ljudi

1. Ako tri čoveka pomažu pri otmici slobodne devojke, treba da plate po 30 solida.2. Ostali, ako ih je bilo više od trojice, treba da plate po 5 solida.3. Oni koji su bili naoružani strelama, presudiće se da plate po 3 solida.4. Otličari, međutim, treba da plate 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.5. Međutim, ako otmu devojku koja je bila zaključana ili se nalazila u ženskim odajama, presudiće se da plate otkup za devojku i napred navedenu kaznu.6. Međutim, ako je oteta devojka bila pod kraljevom zaštitom, kazna će biti 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.7. Ako kraljev kmet ili lit otme slobodnu ženu, treba da odgovara svojim životom.8. Ako slobodna devojka po svojoj volji pođe sa robom, gubi svoju slobodu.9. Treba da se slično postupi i sa slobodnim čovekom koji se oženi tuđom robinjom.10. Ako neko otme tuđu verenicu i s njom se venča, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.

XIV. O pljačkašima

1. Ako neko opljačka slobodnog čoveka, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.2. Ako Rimljanin opljačka saliskog barbara, treba se pridržavati pome-nutog propisa.3. Ako Franak opljačka Rimljanina, presudiće se da plati 35 solida.4. Ako neko čoveka, koji se sprema na put i za to ima kraljevu ispravu koju je javno pokazao, pokuša da protiv te kraljeve isprave uz pomoć sve-doka zaustavi, presudiće se da plati 8.000 dinara, što iznosi 200 solida.5. Ako neko napadne čoveka na putu, svi oni koji su sačinjavali razbojničku bandu ili su sudelovali u razbojništvu, presudiće se da plate po 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.6. Ako neko napadne tuđe imanje, svi oni, za koje se dokaže da su se nalazili u razbojničkoj bandi, presudiće se da plate 62 1/2 solida.

XV. O ubistvu i otmici tuđih žena

1. Ako neko ubije slobodnog čoveka ili od živog muža otme ženu, presudiće se da plati 8.000 dinara, što iznosi 200 solida.

XVI. O paljevinama

1. AKO neko zapali bilo kakvu zgradu u kojoj su se nalazili ljudi na spavanju, treba da ga optuže svi slobodni ljudi koji su se u njoj nalazili; i ako je tu nešto izgorelo, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.

3/14

Salijski zakonik

2. Ako neko zapali vajat, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara* što iznosi 62 1/2 solida.3. Ako neko zapali ambar ili koš sa hranom, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.4. Ako neko zapali svinjac sa svinjama ili staju sa govedima, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati, pored naknade štete i kamate, 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida..5. Ako neko zapali tuđu ogradu ili živicu, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.

XVII. O ranjavanju

1. Ako neko pokuša nekoga da namerno ubije, pa promaši, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.2. Ako neko pokuša da nekoga namerno ubije otrovnom strelom, pa promaši, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.3. Ako neko nekoga rani u glavu tako da se vidi mozak i odatle ispadnu tri kosti koje se nalaze nad samim mozgom, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.4. Ali ako neko nekoga rani između rebara ili u stomak, tako da je rana otvorena i dopire do utrobe, presudiće se da plati, pored lečenja od 5 solida, i 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.5. Ako neko udari čoveka tako da krv isteče, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.6. Ako slobodan čovek kocem udari slobodnog čoveka tako da krv ne poteče, presudiće se da do tri udarca plati za svaki udarac po 120 dinara, što iznosi 3 solida.7. Ako krv poteče, za to odgovara kao da ga je ranio oružjem.8. Ako neko nekoga udari pesnicom, presudiće se da plati 360 dinara, što iznosi 9 solida, naime, da za svaki udarac plati po 3 solida.9. Ako neko pokuša da nekoga na putu opljačka, a on mu pobegne i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.

XVIII. O onome koji nevinog čoveka optuži pred kraljem

1. Ako neko pred kraljem optuži odsutnog nevinog čoveka, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.

XIX. O trovanju

1. Ako neko nekome da trave da ih pije, pa taj umre, presudiće se da plati 200 solida.2. Ako neko nekome zameša vradžbinu, pa se onaj kome je vradžbina zamešana, spase, počinitelj zločina, kome se to dokaže, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.

XX. O onome koji dodiruje šaku, ruku ili prst slobodne žene

1. Ako neki slobodan čovek uhvati šaku, ruku ili prst slobodne žene, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 15 solida.2. Ako joj stegne ruku, treba da plati 30 solida.3. Ako joj dirne ruku više lakta, presudiće se da plati 1.400 dinara što iznosi 35 solida.

XXI. O krađi čamaca

1. Ako neko bez dozvole gospodara odreši tuđi čamac i s njim se preveze, presudiće se da plati 120 dinara, šta iznosi 3 solida.2. Međutim, ako ukrade čamac i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.3. Ako neko ukrade čamac koji je bio pod ključem, presudiće se da plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.4. Ako neko ukrade čun koji je bio pod ključem i izvučen na kraj radi očuvanja, presudiće se da plati 1.800 dinara što iznosi 45 solida.

XXII. O krađama u mlinu

1. Ako slobodan čovek u mlinu ukrade tuđe žito, i to mu bude dokazano, treba da plati mlinaru 600 dinara, što iznosi 15 solida. Onome pak, čije je žito, treba da plati drugih 15 solida.

XXIII. O jahanju konja bez dozvole gospodara

1.Ako neko pojase tuđeg konja bez dozvole gospodara, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.

4/14

Salijski zakonik

XXIV. O ubistvu dece

1. Ako neko ubije dečaka, mlađeg od deset godina ili do napunjene desete, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 24.000 dinara, što iznosi 600 solida.2. Ako neko ubije dečaka koji još nosi dugu kosu, presudiće se daplati 600 solida.3. Ako neko zlostavi slobodnu i trudnu ženu, pa ona umre, presudiće se da plati 28.000 dinara, što iznosi 700 solida.4. Ako neko ubije dete u majčinoj utrobi, ili pre nego što dobije ime, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 4.000 dinara, što iznosi 100solida.5. Ako dečak ispod 12 godina počini neki zločin, od njega se nećezahtevati kazna. 6. Ako neko ubije slobodnu ženu koja može da rađa, presudiće se da plati 24.000 dinara, što iznosi 600 solida.7. Ako je ubije pošto više ne može da rađa, presudiće se da plati 8.000 dinara, Što iziiosi 200 solida.

XXV. O bludu robinja

1. Ako neko siluje slobodnu devojku, presudiće se da plati 62 l/2 solida.2. Ako neko obljubi slobodnu devojku uz njen pristanak i obostrani sporazum, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida. 3. Ako slobodan čovek obljubi tuđu robinju, i to mu bude dokazano, presudiće se da gospodaru robinje plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.4. Ali ako neko obljubi kraljevu robinju, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.5. Međutim, ako slobodan čovek javno živi sa tuđom robinjom, osta-će zajedno sa njom u ropstvu.6. Slično tako i slobodna žena, ako se uda za tuđeg roba, ostaće u ropstvu.7. Ako rob obljubi tuđu robinju i zbog toga zločina robinja umre, rob će ili platiti gospodaru robinje 240 dinara, što iznosi 6 solida, ili će biti uškopljen. Gospodar roba će naknaditi vrednost robinje.8. Ako robinja od toga ne umre, rob će ili primiti 300 batina ili gospodaru platiti 120 dinara, što iznosi 3 solida.9. Ako rob otme tuđu robinju protiv volje, platiće gospodaru robinje 120 dinara, što iznosi 3 solida.

XXVI. O oslobođenju lita

1. Ako slobodan čovek bez dozvole gospodara pred kraljem oslobodi tuđeg lita davanjem dinara, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 4.000 dinara, što iznosi 100 solida. A lit će se po zakonu vratiti u pređašnje stanje. .2. Ako neko pred kraljem oslobodi tuđeg roba davanjem dinara, i to mu bude dokazano, presudiće se da gospodaru plati cenu roba a pored toga još i 35 solida.

XXVII. O raznim krađama

1. Ako neko ukrade praporac sa svinje iz nečijeg krda, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara što iznosi 15 solida.2. Ako neko ukrade klepetuše sa stoke, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.3. Ako neko ukrade puto sa konja, i tomu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.4. Međutim, ako konji nestanu, treba da naknadi isto toliko.5. Ako neko pusti svoju stoku u tuđe useve, pa tamo bude pronađena, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.6. Ako neko uđe u tuđi vrt i pokrade, presudiće se da, pored naknade i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.7. Ako se neko nađe u krađi repe, pasulja, graška i sočiva, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.8. Ako neko sa tuđeg polja počupa lan i prenese ga na konju ili kolima, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.9. Ali ako počupa samo toliko, koliko može da ponese na leđima, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.10. Ako neko pokosi tuđu livadu, gubi svoj trud. A ako je seno sa livade odvezao svojoj kući, i istovario ga, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.11. Međutim, ako je ukrao samo toliko koliko je mogao da ponese na leđima, presudiće se da plati 3 solida.

5/14

Salijski zakonik

12. Ako neko kradimice obere tuđ vinograd, i bude pronađen, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.13. Ali ako je odatle odvezao vino svojoj kući i istovario ga, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.14. Pri krađi žetve treba se pridržavati sličnih propisa.15. Ako neko u šumi iseče tuđu građu ili je zapali, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.16. Ako neko prisvoji tuđu građu koja je već sa jedne strane otesana, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.17. Ako neko u tuđoj šumi pokrade drva, presudiće se da plati 3 solida.18. Ako neko prisvoji drvo koje je obeleženo pre godinu dana, neće odgovarati.19. Ako neko ukrade mrežu za jegulje, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.20. Ako neko ukrade koju napravicu za hvatanje riba (statuale, tre-maklu ili vertevolu), presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.21. Ako neko provali u ženske odaje koje nemaju ključa, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.22. Ako neko provali u ženske odaje koje imaju ključ presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.23. Ako neko poore tuđe polje bez dozvole gospodara, presudiće se da plati 15 solida.24. Međutim, ako ga zaseje, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.

XXVIII. O potplaćivanju

1. Ako neko potplati čoveka, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.2. Ako onaj koji je potplaćen pokuša da ubije čoveka, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.3. Ali, ako je potplaćivanje izvršeno preko trećeg, koji je slobodan čo-vek, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida, tako će se i davalac i primalac i donosilac presuditi da plati svaki po 621/2 solida.

XXIX. O sakaćenju

1. Ako neko nekome odseče ruku ili nogu, ili izvadi oko ili otkine nos, presudiće se da plati 4.000 dinara, što iznosi 100 solida.2. Međutim, ako nekome ruka, iako povređena, ne otpadne, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 621/2 solida.3. Ako neko nekome otseče palac sa ruke ili noge, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.4. Međutim, ako taj palac, iako povređen, ne otpadne, presudiće se da 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.5. Ali, ako neko nekome odseče kažiprst, tj. onaj prst kojim se oda-pinju strele, presudiće se da plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.6. Međutim, ako neko nekome jednim udarcem odseče ostale prste, tj. ostala tri, presudiće se da plati 50 solida.7. Ako odseče dva prsta, presudiće se da plati 35 solida.8. Ali ako odseče jedan, presudiće se da plati 30 solida.9. Ako neko uškopi slobodnog čoveka, presudiće se da plati 8.000 dinara, što iznosi 200 solida.

XXX. O pogrdama

1. Ako neko za nekoga kaže dk je bestidnik, presudiće se da plati 3 solida.2. Ako neko za nekoga kaže da je usranko, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.3 Ako neko, bio muškarac ili žena, za slobodnu ženu kaže da je bludnica, a to ne može dokazati, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.4. Ako neko za nekoga kaže da je lisac, presudiće se da plati 3 solida.5. Ako neko za nekoga kaže da je kukavica, presudiće se da plati 3 solida.6. Ako neko nekome prebaci da je odbacio štit i pobegao, pa to ne može dokazati, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.7, Ako neko za nekoga kaže da je dostavljač ili krivokletnik, pa to ne može dokazati, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.

XXXI. O sprečavanju putovanja

1. Ako neko pri putovanju spreči ili zaustavi slobodnog čoveka, pre-sudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.

6/14

Salijski zakonik

2. Ako neko pri putovanju spreči ili zaustavi slobodnu ženu, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.

XXXII. O okivanju slobodnih ljudi

1. Ako neko bezrazložno okuje slobodnog čoveka, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.2. Međutim, ako neko tako okovanog čoveka nekuda odvede, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.

XXXIII. O krađi lova

1. Ako neko pokrade i sakrije nešto od raznih vrsta tuđeg lova, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida. Toga propisa treba se pridržavati i pri lovu i pri ribolovu.2. Ako neko ukrade ili ubije obeleženog domaćeg jelena, koji je bio priučen za lov, pa se putem svedoka dokaže da ga je gospodar već upotrebljavao u lovu ili da je pomoću njega ubio dve ili tri divlje životinje, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.3. Međutim, ako neko ukrade ili ubije kakvog bilo domaćeg jelena koji još nije bio u lovu, presudiće se da plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.

XXXIV. O povredi zabrana

1. Ako neko otrgne tri pruta koji povezuju i učvršćuju ogradu ili od kolja tri ukrade ili iščupa, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.2. Ako neko pređe sa drljačom preko tuđih klijalih useva, ili preko njih tera kola, a nema puta, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.3. Ako neko pređe preko tuđih izraslih useva, a nema puta ni staze, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.4. Ako neko u tuđe dvorište, u tuđu kuću ili kuda bilo podmetne zlonamerno, tj. bez znanja gospodara, ukradenu stvar i pri tome bude uhvaćen, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.

XXXV. O ubistvima i pljačkama robova

1. Ako rob ubije roba, gospodari treba da međusobno dele ubicu.2. Ako slobodan čovek opljačka tuđeg roba, i bude mu dokazano da je oteo više od 40 dinara, presudiće se da plati 1.200 dinara, Sto iznosi 30 solida.3. Ako je oteta stvar vredela manje od 40 dinara, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.4. Ako slobodan čovek opljačka tuđeg roba, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.5. Ako tuđi rob ili lit ubije slobodnog čoveka, ubicu treba predati roditeljima ubijenog na ime polovine krvnine, a drugu polovinu krvnine treba da plati gospodar roba.6. Ako neko ukrade ili ubije domaćeg slugu, ili kovača, ili zlatara, ili svinjara, ili vinogradara, ili konjušara, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.7. Javna i privatna krvnina, pored naknade štete i kamate, mogu zajedno da budu do 1.800 dinara, što iznosi 45 solida. Sve to zajedno iznosi 75 solida.

XXXVI. O ubistvu od strane životinjaAko čovek bude ubijen od bilo koje četvoronožne domaće životinje, i to bude dokazano putem svedoka, polovinu krvnine plaća gospodar živo-tinje, a za drugu polovinu ovlašćenom licu treba predati samo živinče.

XXXVII. O praćenju tragova

Ako nekome bude ukradepo govedo, konj ili bilo koje drugo živinče, i on ga , idući njegovim tragom, u roku od tri noći pronađe, pa onaj, kod koga se nalazi, kaže i izjavi da ih je kupio ili trampio, onaj koji je išao po tragu treba da imenuje treće lice kome će biti poverena stvar. Međutim, ako onaj koji traži svoje stvari dođe do njih tek posle isteka roka od tri noći, pa onaj kod koga se stvari nalaze kaže da ih je kupio ili trampio, slobodno mu je da on imenuje treće lice kome će biti poverena stvar. Ali, ako onaj koji je išao po tragu tvrdi da je prepoznao svoje stvari, pa drugome koji to odbija neće da imenuje treće lice kome će biti poverena stvar, niti mu po zakonu odredi rok do zalaza sunca, a utvrdi se da je stvari odneo, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.

XXXVIII. O krađi konja i kobila

7/14

Salijski zakonik

1.Ako neko ukrade teretnog konja, i to mu bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.2. Ako neko ukrade pastuva, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.3. Ako neko ukrade pastuva sa njegovim čoporom, tj. sa dvanaest kobila, presudiće se da pored naknade štete i kamate plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.4. Ako je čopor bio manji i iznosio zajedno sa pastuvom najviše sedam grla, presudiće se da, pored naknade šfete i kamate, plati 62 1/2 solida.5. Ako neko ukrade ždrebnu kobilu, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.6. Ako neko ukrade ždrepca od godinu dana, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.7. Ako neko ukrade ždrebe koje još ide uz kobilu, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.8. Ako neko tuđem konju odseče rep, presudiće se da plati 120 dinara, što iznosi 3 solida.

XXXIX. O otmičarima

1. Ako neko pokuša da preotme tuđe robove, i to mu bude dokazano, gresudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.2. Ako neko otme slobodnog čoveka, pa se to ne može pouzdano dokazati, treba da da sakletvenike kao i u slučaju ubistva; ako ne bude mogao naći sakletvenike, presudiće se da plati 8.000 dinara, što iznosi 200 solida.3. Ako neko otme Rimljanina, presudiće se da plati 62 1/2 solida.

XL. Ako rob bude okrivljen za krađu

1. Ako se radi o stvari zbog koje bi slobodan čovek morao da plati 600 dinara, tj. 15 solida, robu, povaljanom preko klupe, treba dati 120 udaraca bičem.2. Međutim, ako rob pre mučenja prizna, pa dođe do sporazuma sa gospodarom, gospodar će isplatiti 120 dinara, što iznosi 3 solida.3. Ali, ako je krivica veća, a ako bi zbog nje slobodan čovek morao da plati 35 solida, rob će primiti 121 udarac.4. Ako rob ni tada ne prizna, onaj koji ga muči, ako hoće da ga protiv volje gospodara muči i dalje, treba da da zalogu gospodaru. Ako rob prizna, pošto je izvrgnut većem mučenju, ništa mu se neće verovati o go-spodaru; rob će pripasti onome koji ga je mučio; gospodar roba primiče za njega cenu od strane onoga koji je već dao zalogu. Ali, ako rob prizna za vreme prvog mučenja, tj. pre nego što je primio 120 udaraca, treba da bude uškopljen, ili da plati 6 solida. Gospodar roba u tom slučaju treba da oštećenom naknadi štetu.5. Ako rob bude optužen zbog većeg zločina, tj. zbog takvog za koji bi slobodan čovek mogao biti osuđen na 45 solida, pa na mukama prizna, treba ga kazniti smrtnom kaznom.6. Ako rob bude uhvaćen u bilo kakvom zločinu, oštećenik treba da zatraži od njegovog gospodara, ukoliko je prisutan, da ga preda na zako-nom propisane muke, a sam treba da je pripremio šibe debljine najmanje malog prsta i sve jednake i klupu na koju će biti povaljen rob.7. Ako gospodar odlaže da preda roba na mučenje, a rob je prisutan, onaj koji to zahteva treba gospodaru odmah da da rok do zalaza sunca i da inu odredi termin da od toga dana posle sedam noći pređa svoga roba na mučenje.8. Ako i posle sedam noći gospodar odbije da preda svoga roba, onaj koji to zahteva treba ponovo da mu da rok do zalaza sunca i ponovo da mu odredi termin od sedam noći, tj. od prve opomene treba da ukupno prođe 14 noći.

9. Kad prođe punih četrnaest noći, a gospodar ne bude hteo da svoga roba preda na mučenje, gospodar roba odgovara za vrednost cene parnice ili za celu odštetu; gospodar se obavezuje da će izvršiti sve propise, ne kao da je to učinio rob, već kao da je to uradio slobodan čovek.10. Ako rob, kome se u krivicu pripisuje neki zločin, nije prisutan, tada onaj koji zahteva mučenje roba treba da pred tri svedoka posebno opomene gospodara da svoga roba u roku od sedam noći privede. Ako ga gospodar u roku od sedam noći ne privede, tada oštećenik treba da pred svedocima odredi gospodaru rok do zalaza sunca, i da mu odredi novi termin od sedam noći. Ako ni u vremenu tih drugih sedam noći gos-podar ne privede roba, treba da mu po treći put da termin od sedam noći, tako da celokupni rok iznese dvadeset i jednu noć. Ako i posle tog termina gospodar ne bude hteo da vezanog roba privede na mučenje, a oštećenik je pri svakom terminu davao rok do zalaza sunca, tada gospodar roba snosi sve posledice kao što smo napred rekli, i to, obavezuje se da će platiti takvu odštetu kao da je to učinio slobodan čovek a ne rob.

8/14

Salijski zakonik

11. Ako robinja bude uhvaćena u takvom zločinu zbog koga rob treba da bude uškopljen, tada ili gospodar treba, ukoliko pristane, da za nju plati 240 dinara, što iznosi 6 solida, ili ona treba da primi 144 udaraca bičem.

XLI. O ubistvima slobodnih ljudi

1. Ako neko ubije slobodnog Franka ili barbara koji živi po saliskom zakonu, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 8.000 dinara, što iznosi 200 solida. 2. Ako ga baci u bunar ili u vodu, ili ga pokrije granjem ili nečim drugim u nameri da ga prikrije, presudiće se da plati 24.000 dinara, što iznosi 600 solida.3. Ako neko ubije čoveka koji pripada kraljevoj pratnji ili slobodnu ženu, presudiće se da plati 24.000 dinara, što iznosi 600 solida.4. Ako je baci u vodu ili u bunar ili je bilo čime pokrije, presudiće se da plati 72.000 dinara, što iznosi 1.800 solida. Ako je nije pokrio korovom, presudiće se da plati 600 solida.5. Ako neko ubije Rimljanina koji je živeo na kraljevom dvoru, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 12.000 dinara, što iznosi 300 solida.6. Međutim, ako je Rimljanin bio zemljoradnik, a nije živeo na kraljevom dvoru, onaj koji ga ubije presudiće se da plati 4.000 dinara, što iznosi 100 solida.7. Ako neko ubije Rimljanina koji je bio obavezan na davanje dažbina, presudiće se da plati 62 1/2 solida.8. Ako neko na raskrsnici naiđe na čoveka bez ruku i bez nogu, su ostavili njegovi neprijatelji, pa ga ubije, i to mu bude dokazano,presudiće se da plati 4.000 dinara, što iznosi 100 solida.9. Ako neko baci slobodnog čoveka u bunar, pa on odatle izađe živ, presudiće se da plati 4.000 dinara, što iznosi 100 solida.

XLII. O ubistvu izvršenom od bande

1. Ako neko, skupivši razbojničku bandu, napadne slobodnog čoveka u njegovoj kući i tamo ga ubije, pa još, ako je ubijeni pripadao kraljevoj pratnji, presudiće se da plati 72.000 dinara, što iznosi 1.800 solida.2. Ako ubijeni nije pripadao kraljevoj pratnji, presudiće se da plati 24.000 dinara, što iznosi 600 solida.3. Međutim, ako je telo ubijenog čoveka imalo tri ili više rana, trojica iz te bande, kojima se ubistvo pripisuje u krivicu, moraće da plate po gore pomenutom propisu. Druga trojica iz te bande moraće da plate 3.600 dinara tj. 90 solida. Pored toga i treća trojica iz te bande presudiće se da plate 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.4. Za Rimljane ili lite i kraljevske kmetove biće presuđeni da plate polovinu od suma pomenutih u gornjim propisima.5. Ako neko provali na tuđe imanje i odatle otme stvari, pa se to ne može pouzdano dokazati, može se osloboditi pomoću 25 sakletvenika. Ako sakletvenike ne može pronaći, presudiće se da plati 2,500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.

XLIII. O ubistvu na pijankama

1. Ako neko bude ubijen na pijanci kojoj je prisustvovalo pet lica, preostali treba da pokažu krivca ili će svi zajedno odgovarati za tu smrt. Taj propis ostaje na snazi na pijankama sve do sedam lica.2. Ako je na pijanci bilo više od sedam lica, neće se svi smatrati krivima, nego će krivicu morati da plate oni kojima to bude dokazano,3. Ako neko bude ubijen van kuće ili na putu ili na polju od razbojničke bande, pa bude imao tri ili više rana, tada će trojica od bande kojima to bude dokazano morati da pojedinačno snose odgovornost za tu smrt. A trojica, ako ih bude više, platiće 1.200 dinara, što iznosi 30 solida. Pored toga, i treća trojica iz te bande presudiće se da plate 600 dinara, što iznosi 15 solida.

XLIV. O poklonu za prstenovanje

1. Ako neki čovek, kao što to biva, umre i ostavi udovicu, onaj koji hoće da je oženi, mora pre venčanja da pred sudijom (tunginom) ili satnikom, tj. sudija (tungin) ili satnik treba da zakažu ročište, a na tom ročištu treba da imaju štit, i tri čoveka moraju postaviti tri glavna za-hteva. Tada onaj koji hoće da oženi udovicu, treba da ima tri jednako teška solida i jedan dinar. I biće trojica koji će izmeriti i ispitati njegove solide, i posle toga, ako im to odgovara, neka je uzme.2. Ako to ne uradi i uzme je, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida, i to onome kome pripada poklon za prstenovanje.3. Ako sve uradi, kao što smo napred rekli, tri solida i dinar prima onaj koji ima pravo, na poklon za prstenovanje.4. Ako postoje sestrići- najstariji sestrić treba da primi poklon za

9/14

Salijski zakonik

prstenovanje.5. Ako nema sesrića, poklon za prstenovanje primiče najstariji sinsestričine.6. Ako sestričina nema sina, primiče ga sin tetke sa materine strane.7. Ako tetka sa materine strane nema sina, poklon za prstenovanje primiće ujak, majčin brat8. Ako nema ni ujaka, tada će poklon za prstenovanje primiti brat onoga koji je bio ranije oženjen sa tom ženom, ukoliko ga nije nasledio.9. Ali ako nema ni brata, poklon za prstenovanje primiče najbliži srodnik do šestog kolena, posle ovih gore pojedinačno navedenih, ukoliko nije i naslednik umrlog muža.10. Ako ne bi bilo srodnika, izuzimajući one posle šestog kolena, poklon za prstenovanje ili naknada koja zbog toga nastane, pripašće državnoj blagajni.

XLV. O doseljenicima

1. Ako neko hoće da se doseli na tuđe imanje i jedan ili više stanovnika toga imanja hoće da ga prime, pa ako se nađe samo i jedan koji se tome protivi, neće smeti da se tamo naseli.2. Ali, ako neko protiv zabrane jednog li dvojice stanovnika preduzme da se naseli na to imanje, tada oni koji su mu zabranili treba da to utvrde pred svedocima. Ako ne bude hteo da napusti imanje, oni koji su priveli svedoke treba da postupe na sledeći način: Izjavljujemo pred svedocima da se ove noći nalaziš na području gde važi saliski zakon i zahtevamo da za idućih 10 noći napustiš imanje. Posle isteka roka od 10 noći, ponovno dolaze k njemu i pred svedocima ponovno zahtevaju da imanje napusti kroz idućih 10 noći. Ako i tada ne bude hteo da napusti imanje, ponovno mu odre-đuju rok od 10 noći, tako da se u svemu napuni 30 noći. Ako ni tada ne bude hteo napustiti imanje, pozivaju ga pred sud. Na sudu treba da se prijave svedoci, koji su prisustvovali ranijim izjavama. Ako onaj protiv koga je pred svedocima iznesen zahtev, ne bride hteo da dođe, a nije ga sprečio kakav pravovaljani razlog, pa bude posvedočeno sve ono što smo napred rekli, tada oni koji su pred svedocima postavili svoj zahtev zalažu svoje imanje i mole grofa da dođe na lice mesta i da ga odatle istera. A zbog toga što nije hteo da se pokori zakonu, treba da ostavi ono što je tamo uradio, i pored toga će se presuditi da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.3. Ako se neko doseli na tuđe imanje, pa u roku od 12 meseci niko protiv njega ne podigne nikakav zahtev, biće siguran kao što su i ostali susedi.

XLVI. O određivanju naslednika

Pri određivanju naslednika (afatomiji) treba zahtevati da tungin ili satnik odrede ročište. Na tom ročištu treba da se pojave sa štitom, i da tri čoveka postave tri pravna zahteva. Posle toga izabraće čoveka sa kojim nije u srodstvu, kome će baciti grančicu u krilo; onome u čije je krilo bačena, grančica treba reci kolika je imovina, koliko hoće ili kome hoće da ostavi ćelu svoju imovinu. Zatim onaj u čije je krilo bačena grančica treba da se nastani u kući onoga koji ju je bacio. Posle će pozvati tri ili više gostiju i raspolagaće sa onoliko imovine koliko mu je povereno. Onda će onaj kome je to povereno uraditi pred sakupljenim svedocima sve ovo. Kad se nađu pred kraljem ili na njegovom sudu, onaj kome je bilo naređeno da imovinu vrati, uzima grančicu i na tom sudu, u roku od 12 me-seci, baca je u krilo onima, koji su određeni za naslednike, i predaje im ni manje ni više od onoga što mu je bilo povereno. I ako tome neko nešto prigovori, tada tri zakleta svedoka treba da izjave da su bili na ročištu pred tunginom ili satnikom i da su videli čoveka koji je hteo da za-vešta svoju imovinu kako je bacio grančicu u krilo onoga koga je izabrao. Zatim treba da poimenično označe onoga koji je svoju imovinu bacio u krilo, a tako i onoga koga je imenovao za naslednika. I druda tri zakleta svedoka moraju izjaviti da je onaj, u čije je krilo bačena grančica, boravio u kuci onoga koji je zaveštao svoju imovinu, da je onde sakupio tri ili više gostiju, da su oni za njegovim stolovima počašćeni kašom, da su prizvali svedoke i zahvalili mu na gostoprimstvu. Sve to treba da izjave zakleti svedoci, a drugi svedoci treba da kažu da je na kraljevom sudu ili pred kraljem onaj koji je u svoje krilo javno primio imovinu, tj. koji je imovinu primio pred kraljem ili pred tunginom, tu imovinu javno i pred svima bacio u krilo onima koji su imenovani za naslednike. Sve to treba da potvrdi devet svedoka.

XLVII. O pronalaženju kradljivca

Ako neko kod nekoga prepozna svoga roba ili konja ili goveče ili bilo kakvu drugu stvar treba zahtevati da stvar bude predana trećem licu, a onaj kod koga se stvar nalazi, treba da to lice imenuje. Pa ako obe stranke, i onaj koji je stvar prepoznao i onaj kod koga se stvar nalazi, stanuju sa ove strane Lbare ili Karbonara, treba odrediti termin od četrdeset noći. Za vreme toga termina svi oni koji su toga konja prodali ili promenili ili ga možda dali za isplatu duga, treba da budu obavešteni, tj. svaki od saugovarača treba da obavesti drugoga, pa ako neko og saugo-varača koji je obavešten ne dođe na sud, a nema za to pravovaljanih raz-loga koji ga u tome sprečavaju, tada onaj koji je sa njim zaključio posao treba da pomoću tri svedoka izjavi da mu je javio da dođe na sud, i treba da pomoću druge trojice dokaže da je s njim, javno zaključio posao. Ako to uradi, neće

10/14

Salijski zakonik

biti odgovorail za krađu. A onaj koji ne dođe i protiv koga su se zakleli svedoci, on će biti proglašen za kradljivca u odnosu na onoga koji je prepoznao stvar, pa će cenu vratiti onome koji je s njim zaključio posao, a odštetu će po zakonu platiti onome koji je prepoznao svoju stvar. Sve to treba da se rešava na sudu koji je nadležan za onoga kod koga je stvar prvi put prepoznata i od koga je zahtevano imenovanje trećeg lica. Međutim, ako onaj kod koga je stvar prepoznata stanuje preko Loare ili Karbonara, taj propis treba izvršiti u roku od osamdeset noći.

XLVIII. O lažnom sveđočanstvu

1. Ako neko bude lažno svedočio, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.2. Ako bude sumnjivo da se neko krivo zakleo, sakletnici će se presuditi da plate po 5 solida.3. Ako nekome to bude dokazano, presudiće se da, pored naknade štete, kamate i troškova spora, plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.

XLIX. O svedocima

1. Ako nekome budu potrebni svedoci, pa oni možda neće da dođu na sud, onaj kome su potrebni za svedočenje, treba da ih sa svedocima pozove na sud da pod zakletvom kažu ono što znaju.2. Ako ne budu hteli, a za to nemaju pravovaljanih razloga, presudiće se da svaki od njih plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.3. Ako za svedoke budu pozvana prisutna lica, pa ne budu htela da pod zakletvom kažu ono što znaju, i to im bude sudski naređeno, presudiće se da plate 600 dinara, što iznosi 15 solida.

L. O datoj reci

1. Ako se slobodan čovek ili lit svečanom reci obavežu nekome, tada onaj kome je data reč mora u roku od četrdeset noći, ili kako su se spo-razumeli u trenutku davanja reci, da dođe pred kuću onoga koji se obavezao, i to sa svedocima, ili sa onima koji treba da utvrde visinu obaveze. Ako tada ne bude hteo da isplati datu oobavezu, presudiće se da plati, povrh duga, 15 solida.2. Ako i posle toga ne bude hteo da plati, izvršitelj ga poziva na sud i na sledeći način traži izvršenje: Ja izvršitelj, molim te, tungine, da prisiliš izvršenika koji mi je zadao svečanu reč, da mi plati; zatim treba da navede kakav je dug zbog koga mu je data svečana reč. Tada tungin treba da kaže: Izvršitelju, slažem se sa propisima saliskog zakona prema izvršeniku. Tada onaj kome je data svečana reč treba da pred svedocima da nikome ništa ne isplati niti da u zalogu pre nego što ispuni ono na šta se obavezao, pa zatim žurno, još toga dana, treba da ode pred dužni kovu kuću, pre nego što zađe sunce, i treba da zahteva isplatu duga. Ako to ne bude hteo da učini, treba da mu da rok do zalaza sunca. Tada, ako mu je odredio rok do zalaza sunca, dug narasta za 120 dinara, što iznosi 3 solida. Sve to treba ponoviti do tri puta u roku od tri nedelje, pa kad je i po treći put sve to urađeno, ako još ne bude hteo da plati, dug narasta do 360 dinara, tj. do 9 solida, odnosno za svaku opomenu ili za svaki rok do zalaza sunca, dug narasta za 3 solida.3. Ako neko i posle zakonskog termina ne bude hteo da iskupi svečanu datu reč, tada će onaj kome je data reč otići do grofa onoga mesta na čijem području boravi onaj koji je dao svečanu reč, uzeće grančicu i reći: grofe, imenovani čovek dao mi je svečanu reč, a njegova obaveza već je po zakonu dospela i zato je po propisima saliskog zakona bio pozivan na sud; dajem za garantiju sebe i svoje imanje da po zakonu uzimam njegovu imovinu. I neka kaže zbog čega i na koju sumu mu je dao svečanu reč. Tada neka grof skupi oko sebe sedam prikladnih porotnika i s njima neka ide do kuće onoga koji je dao svečanu reč i neka kaže: prisutni čoveče, isplati dobrovoljno ovome čoveku ono, na šta si dao svečanu red i izaberi bilo koju dvojicu od ovih porotnika koji će presuditi koliko si dužan, te ono što duguješ isplati po pravednoj ceni. Ako se on tome ne odazove, pa bio on prisutan ili odsutan, tada porotnici određuju kolikoiznosi dug, i za toliko mu plene imovinu. Od te imovine dva dela po zakonu pripadaju onome kome je dužan, a treći deo grof uzima na ime javne dažbine, ukoliko javna dažbina za tu svotu već nije isplaćena.4. Ako je grof bio zamoljen i nije Imao pravovaljanih razloga ili nije bio u nekoj kraljevskoj službi, ili je oklevao da tamo ode ili da nekoga pošalje, da po zakonu i pravdi zahteva izvršenje, odgovaraće svojim životom ili će morati da se otkupi za punu vrednost.

LI

1. Ako neko neopravdano zove grofa da pleni tuđu imovinu i zamoli ga da dođe, a za to nema zakonski dospele tražbine, niti ga je pozvao na sud, a nije mu data ni svečana reč, presudiće se da plati 8.000 dinara, što iznosi 200 solida.2. Ako pozvani grof protiv zakona ili povrh duga zapleni još i nešto više, ili će se otkupiti za punu vrednost ili će odgovarati svojim životom.

11/14

Salijski zakonik

LII. O stvarima datim u zajam ili na poslugu

Ako neko nekome pozajmi ili da na poslugu neke svoje stvari, pa on ne bude hteo da mu ih vrati, treba da ga na sledeći način pozove na sud. Sa svedocima dolazi pred kuću onoga kome je stvari pozajmio ili dao na poslugu i izjavljuje sledeće: zato što nisi hteo da vratiš stvari koje sam ti pozajmio ili dao na poslugu, pripremi ih do sledeće noći tako kao što propisuje saliski zakon; i tako mu daje rok do zalaza, sunca. Ako ni tada ne bude hteo da ih vrati, daje mu na sličan način novi rok od sedam noći. Sedme noći isto tako pred svedocima izjavljuje da do iduće noći pripremi njegove stvari kao što propisuje saliski zakon. Ako ni tada ne bude hteo da ih vrati, posle novih sedam noći ponovno i na isti način dolazi k njemu sa svedocima, pa zahteva da vrati dugovano. Ako ni tada ne bude hteo da ih vrati, daje mu rok do zalaza sunca. Zato što mu je tri puta dao rok do zalaza sunca, za svaki taj rok onome što je dugovao prirasta po 120 dinara, tj. po 3 solida. Ako ni tada ne bude hteo da vrati dugovano, a ne da ni svečanu reč da će to vratiti, presudiće se da, pored onoga što je dužan i pored onih devet solida, koji su zbog triju opomena prirasli du-govanome, poveriocu plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.

LIII. O otkupljivanju ruke na božijem sudu

1. Ako neko bude pozvan na božiji sud, pa možda dođe do toga, da pozvani otkupi svoju ruku i da sakletvenike, tada će on, ako se radi o stvari na temelju koje bi, da je osuđen, trebalo da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida, otkupiti svoju ruku sa 120 dinara, tj. 3 solida.2. Ali ako za otkup ruke plati više, grofu treba platiti takvu javnu dažbinu, kakvu bi platio da je u parnici osuđen.3. Ali, ako se radilo o stvari zbog koje bi, da mu je dokazana, bio osuđen da plati 35 solida, pa ako dođe do toga da otkupi svoju ruku, za otkup ruke platiće 240 dinara, što iznosi 6 solida.

4. Ali, ako za otkup ruke plati više, grofu treba platiti takvu javnu dažbinu kakvu bi platio da je u parnici osuđen. Takav otkup primenjuje se u svim slučajevima do krvnine za čoveka.5. Ako neko optuži nekoga zbog krvnine i pozove ga na božiji sud, pa dođe do toga da da sakletvenike i da otkupi svoju ruku, za otkup ruke platiće 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.6. Ali, ako za otkup ruke plati više, grofu treba platiti javnu dažbinu, kakvu bi platio da je osuđen na plaćanje krvnine.

LIV. O ubistvu grofa

1. Ako neko ubije grofa, presudiće se da plati 24.000 dinara^ što iznosi 600 solida.2. Ako neko ubije seoskog starešinu, ili grofovog zamenika, koji je bio kraljev kmet, presudiće se da plati 12.000 dinara, što iznosi 300 solida.3. Ako neko ubije seoskog starešinu, koji je bio slobodan čovek, presudiće se da plati 24.000 dinara, što iznosi 600 solida.4. U pojedinim sudovima ne treba da bude više pd tri seoske starešine. Ako oni nešto presude u stvarima za koje su nadležni, neka se ne traži da grof to osnaži.

LV. O pljačkanju leševa 1. Ako neko opljačka telo ubijenog čoveka, pre nego što se sahrani, presudić se da plati 2,500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.2. Ako neko iskopa i opljačka već sahranjeno telo, i to mu bude doka-zano biće lišen zaštite zakona sve do onoga dana, dok se ne izmiri sa rođa-cima mrtvaca i dok oni za njega pred sudom ne traže da sme doći među Ijude. Ko njemu, pre nego što se izmiri sa rođacima, da hleba, ili mu pruži gostoprimstvo, pa bilo to rođaci ili njegova žena, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.3. Onaj, međutim, kome se dokaže da je učinio taj zločin, presudiće se da plati 8.000 dinara, što iznosi 200 solida.4. Ako neko sahrani mrtvoga čoveka u drvenom kovčegu ili u grobnici preko drugoga, i to mu bude dokazano, presudiće se da plati 1.800 dinara, što iznosi 45 solida.

LVI. O onome koji odbije da dođe pred sud

1. Ako neko odbije da dođe pred sud ili neće da uradi pno na što su ga porotnici presudili, a neće ni da zada svečanu reč da će isplatiti odštetu ili da će se podvrći božijem sudu ili kakvom drugom zakonu, treba ga poz-vati pred kralja. Tamo treba da se pojavi dvanaest svedoka, od kojih će svaki put trojica pod zakletvom izjaviti da su bili na sudu pred porotnici-ma, kad je osuđen da ide pred božiji sud ili da zada svečanu reč da će

12/14

Salijski zakonik

platiti odštetu, a da je on to odbio. Zatim će druga trojica pod zakletvom izjaviti da su bili posle onoga dana kad su ga porotnici presudili da ide pred božiji sud ili da plati odštetu, tj. da mu je posle termina od 40 noćiponovo određen rok do zalaza sunca, i da nikako nije hteo da ispuni svoju obavezu. Posle toga, tj. u roku od četrdeset noći treba ga pozvati na sud pred kralja, pa tri svedoka treba da izjave da su bili kod njegove kuće i da su ga pozvali i da mu je dat rok do zalaza sunca. Ako on ni tada ne dođe, potrebno je da devet svedoka pod zakletvom izjave sve ono što smo napred naveli. Isto tako, ako ne dođe ni toga dana, treba mu dati rok do zalaza sunca i treba da pored sebe ima tri svedoka koji su bili prisutni kad mu je odredio rok. U slučaju, kad je onaj koji ga poziva sve to uradio, pa se onaj koji je pozvan ni na jedan poziv ne odazove, tada će ga kralj pred koga je pozvan staviti van zakona. U tom slučaju biće kriv on sam i sve njegove stvari. I svaki onaj koji mu, pre nego li namiri što je dužan, pruži hranu, ili da gostoprimstvo, pa bila to i njegova žena, presudiće se da plati 600 dinara, što iznosi 15 solida.

LVII. O porotnicima

1. Ako neki od porotnika koji se nalaze na sudu i vode raspravu između stranaka odbiju da izreknu presudu, onaj koji vodi parnicu treba da im kaže: pozivam vas da po saliskom zakonu izreknete pravicu. Ako to ne budu hteli da urade, sedam od tih porotnika presudiće se da pre zalaza sunca plate po 120 dinara, što iznosi 3 solida.2. Ako ni tada ne budu hteli da izreknu pravicu, i ne budu dali svečanu reč da će platiti po 3 solida, pošto im je dat rok do zalaza sunca, presudiće se da plate 600 dinara, što iznosi 15 solida.3. Ali kad porotnici nisu sudili po zakonu, onaj protiv koga su doneli presudu, neka dalje vodi svoju parnicu, pa ako dokaže da nisu sudili po pravu, svaki od njih će se presuditi da plati po 600 dinara, što iznosi 15 solida.

LVIII. O bacanju zemlje

1. Ako neko ubije čoveka i preda svu imovinu, pa ipak ne bude imao da isplati sve ono što zakon traži, treba dovesti dvanaest sakletvenika koji će potvrditi da ni na zemlji ni pod zemljom nema više imovine od onoga što je dao. Posle toga, on će u svojoj kući i u šaku će sabrati zemlju iz sva četiri ugla: zatim će stati na vrata, na prag, pa će, gledajući u kuću, iz leve ruke preko svoga ramena baciti zemlju na najbližeg srodnika. Ako su otac i braća već dali što imaju, zemlju će baciti na svoje, tj. na trojicu najbližih srodnika sa majčine i trojicu najbližih sa očeve strane. Zatim će samo u košulji, neopasan i bos, sa štapom u ruci preskočiti ogradu, sa ciljem da polovinu, koliko je za krvninu dužan i koliko zakon naređuje, plate ta trojica; to isto treba da urade i ona trojica sa očeve strane. Ali, ako neki od njih bude tako siromašan, i ne bude imao odakle da isplati ćeli dug, taj siromašni ponovno baca zemlju na bogatijega da on isplati ćelu svotu po zakonu. Ali, ako i taj ne bi imao odakle da sve isplati, tada će onaj kome je ubica zadao svečanu reč, privesti ubicu sudu i posle će ga izvoditi četiri puta da otkupi zadanu svečanu reč. Ako niko ne zada veru da isplati krvninu, tj. ako mu niko ne pomogne da isplati što još nije isplatio, tada će platiti svojim životom.

LIX. O nasleđu

1. Ako neko umre i ne ostavi dece, a živa mu je majka, ona će ga naslediti.2. Ako mu majka nije živa, a ostavi brata ili sestru, oni će ga naslediti.3. Ako ni njih nema, naslediće ga tetka.4. A dalje, naslediće ga najbliži srodnik iz pomenutih loza.5. Zemlju, međutim, nikako ne može da nasledi žena, nego cela zemlja pripada muškarcima njegova roda.

LX. O onome koji hoće da se oslobodi rodbinskih veza

Onaj koji hoće da se oslobodi rodbinskih veza treba da dođe pred tungina i da pred njim prekine iznad glave tri vrbova pruta. Zatim treba da ih na sudu baci na četiri strane i da izjavi da se odriče njihove pomoći pri zakletvi, nasledstva i svake veze sa njima. Ako posle toga neki od njego-vih, rođaka bude ubijen ili umre, neće imati pravo ni na nasledstvo ni na krv-ninu, već će to nasledstvo pripasti dravnoj blagajni.

LXI. O otimanju iz tuđe ruke

1. Ako neko štogod otme drugome iz ruke, treba da vrati stvar, a povrh toga. presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 šolida.2. Ako neko opljačka mrtvoga čoveka, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida. Slično tako ako opljačka štogod i od živog čoveka presudiće se da plati 62 1/2 solida.3. Ali, ako neki čovek zahteva da neka stvar bude predata na čuvanje trećem licu, i tu stvar silom otme, presudiće se da plati 1.200 dinara, što iznosi 30 solida.

13/14

Salijski zakonik

LXII. O krvnini

1. Ako je ubijen otac, polovinu krvnine dobijaju sinovi, a drugu polovinu dele najbliži rođaci sa očeve i sa materine strane.2. Ako bilo sa očeve, bilo sa materine strane nema nijednog rođaka, taj deo pripada državnoj blagajni.

LXIII. O ubistvu slobodnog čoveka koji se nalazi na vojnom pohodu

1. Ako neko ubije slobodnog čoveka koji se nalazi na vojnom pohodu, a nije bio u kraljevoj službi, presudiće se da plati 24.000 dinara što iznosi 600 solida.2. Ako je ubijeni bio u kraljevoj službi, onaj kome se dokaže ubistvo presudiće se da plati 1.800 solida.

LXIV. O slugi veštica

1. Ako neko za nekoga kaže da je sluga veštica, tj. da je njihov nosač, ili onaj za koga se priča da nosi kotao u kome veštice kuvaju, presudiće se da plati 2.500 dinara, što iznosi 62 1/2 solida.2. Ako neko za slobodnu ženu kaže da je veštica, i ne bude to mogao dokazati, presudiće se da plati tri puta po 2.500 dinara, što iznosi 187 1/2 solida.

LXV. O deranju tuđeg konja bez pristanka gospodara

1. Ako neko bez pristanka gospodara odere tuđeg konja, pa to, zapitan na sudu, prizna, treba da naknadi konja.2. Međutim, ako to ne prizna, i bude mu dokazano, presudiće se da, pored naknade štete i kamate, plati 1.400 dinara, što iznosi 35 solida.

*) Salijski zakonik je jedan iz grupe varvarskih zakona — leges barbarorum. Varvarski zakoni germanskih plemena nastajali su od konca V veka n.e. kada su stvorene i prve države germanskih naroda na teritoriji bivše Rimske Imperije. Varvarski zakoni važili su uglavnom za pripadnike odgovarajućih plemena. U ovim zakonima zapisano je i sankcionisano postojeće običajno pravo, ali vremenom ovi zakoni dopunjavani su novim pravilima koja su reguli-sala novonastale odnose. Zakonici su mogli biti zvanične i poluzvanične zbirke. Izvorni tekstovi veoma su retko sačuvam, postoji više prepisa tekstova u koje su prepisivači ubacivali i nove odredbe. Neki varvarski zakoni bili su po nekoliko puta i službeno redigovani. Oni sadrže pretežno odredbe iz oblasti krivičnog i procesnog prava, manje iz privatnog a najmanje iz ustavnog. Pisani su uglavnom latinskim jezikom.Salijski zakonik nastao je krajem V veka n.e. u Franačkoj državi, a važio je prema principu personalnog prava za Salijske Franke. Salijski zakonik kao iostali varvarski zakonici, predstavlja zbirku običajnog prava salijskih Franaka, koje je bilo sankcionisano od organa državne vlasti. Napisan je na lntinskom jeziku; uticaj rimskog prava je minimalan, mada se u kasnijim zakonima varvarskih plemena taj uticaj više osećao (Ripuarski zakonik). Salijski zakonik reguliše različitu pravnu materiju, no, najviše odredaba ima iz oblasti krivičnog prava. Uporedo s promenama nastalim u Franačkoj državi i Salijski zakonik se dopunjavao i menjao, što pokazuje i postojanje nekoliko prepisa rukopisa ovog zakonika koji se između sebe razlikuju. Broj članova Salijskog zakonika nije u svim rukopisima isti; u nekim rukopisima ima 65 članova, u nekim 70, a u nekim 99 članova.

14/14