of 30 /30
DRUŠTVENE GRUPE SAŠKA NIKOLIĆ MILICA ARSENOVIĆ

Društvene grupe

Embed Size (px)

DESCRIPTION

sociologija

Text of Društvene grupe

PowerPoint Presentation

DRUTVENE GRUPESAKA NIKOLIMILICA ARSENOVIDrutvene grupeDrutvene grupe su tvorevina drutvenog ivota ljudi koje posreduju u odnosu izmeu pojedinca i globalnog drutva. Njih ine relativno trajne skupine meusobno povezanih ljudi, koji obavljaju odreenu drutvenu funkciju ili zadovoljavaju neku zajedniku potrebu.GURVI za grupu kae da je ona realna kolektivna, ali i parcijalna celina, koja je podlona posmatranju, koja je zasnovana na trajnim i aktivnim kolektivnim stavovima, zajednikim stavovima, akcijama i postupcima kojima tei ka relativnoj koheziji oblika drutvenosti.U IREM smislu, grupa obuhvata svako ljudsko mnotvo ukljuujui i publiku, masu i gomilu.U UEM smislu, to je relativno organizovan skup pojedinaca koji se nalaze u nekoj interakciji, koji imaju izvesne zajednike interese, norme ponaanja, grupni identitet i isti cilj, a razlikuju se po svojim poloajima i ulogama.Po veliini, grupe se mogu podeliti na:MANJE poseduju 4 osobine:Ogranien broj lanova,Uzajamno opaanje lanova,Uzajamna zavisnost i Uticaj.VEE Da bi grupa bila grupa ona mora imati najmanje 3, a najvie 50 lanova.

Prema obliku organizovanja drutvene grupe mogu biti:SRODNIKERODNE, DELATNE ILI FUNKCIONALNESTATUSNEGRUPE NASTALE NA OSNOVU SLINOG DRUTVENOG POLOAJAETNIKEGrupe se mogu podeliti i na:FORMALNE to su grupe sa jasnim i preciznim ciljemNEFORMALNE to su grupe koje nastaju spontano u kojima lanovi grupe nemaju formalno utvrene ciljeve i te grupe nemaju fiksnu strukturuMogu se podeliti i na:HOMOGENE nju ine lanovi sa slinim ili istim karakteristikama npr. osobe istog polaHETEROGENE nju ine razliiti ljudi npr. Ljudi razliitih godita, pola

Karakteristike i funkcije drutvenih grupaVanije karakteristike drutvenih grupa su:Ljudska akcijaNjen ciljTrajnost i stabilnostDinamizamKonzistentnostPovezanost i meusobno delovanjeDiferenciranost grupe i prema ulogama i poloajimaKomunikacija i jedinstvo interesaNorme i vrednostiZa sve zajednike grupe je zajednika:Veliina i sastav grupeOrganizovanost i unutranja struktura grupeDeterminisanost grupe standardima, normama, ciljevima, svrhom i zajednikim zadacimaZajedniki interes Povezanost unutar grupe i njena otvorenost prema drugim grupamaJedna od vanijih odlika grupa je KOHEZIVNOST.Kohezivnost predstavlja povezanost lanova grupeto se tie odnosa u grupi oni mogu biti:Kvalitetni iLoiRaspodela drutvene moi unutar grupe moe se izvriti u tri pravca:

AUTOKRATSKOM to je odnos nadreenog i podreenog

DEMOKRATSKOM to je odnos ravnopravnosti izmeu lanova

ANARHINOM to je odnos gde se lanovi grupe ponaaju mimo utvrenih pravila

Klasifikacija drutvenih grupaAristotel drutvene grupe deli na:

SRODNIKE PRIJATELJSKE IINTERESNE

Gurvi daje funkcionalnu klasifikaciju drutva i nju odlikuje:

MNOTVO-agregat, nema organizacije, a povezanost je mala ili je uopste nema;

PUBLIKA-mnotvo koje ima zajedniki cilj okupljanja;

MASA-nedefinisane brojnosti koja je aktivna, uesnici su u odreenom afektivnom stanju, a ponaanje odstupa od uobiajenog i prilagoenog drutvenim normama.

U novije vreme sociologija deli drutvene grupe na:REFERENTNE - pojedinac se identifikuje sa grupomNEREFERENTNE - pojedinac se ne identifikuje sa grupomREPRODUKTIVNE I FUNKCIONALNEHORIZONTALNE - lanovi grupe su iz istog drutveneog sloja VERTIKALNE - lanovi grupe su iz razliitih drutvenih slojevaPRAVE DRUTVENE GRUPE SU - porodica, narod...KVAZIGRUPE - nedostaje im struktura i organizacija

U staroj sociologiji drutvo je bilo podeljeno na:HORDU - nastaje na niem stepenu divljatva i nju odlikuje promiskuitetROD - nastaje onda kada se unutar horde javljaju proizvodni oblici i rod i predstavlja vii stepen divljatva. lanovi roda potiu od istog predaka i nalaze se u krvnom srodstvu. U rodu se po prvi put javlja podela rada. Rod se dalje deli na bratstva.PLEME - ini vei broj rodova koji svoje poreklo vodi od jednog zajednikog roda. Pleme je srodna skupina ljudi koji dele zajedniku istoriju, jezik i teritoriju. Pleme se dalje deli na klanove.NAROD - je skup ljudi istog porekla koji su srodni po jeziku, genima, duhovnoj i verskoj tradiciji, obiaju, moralu i istoriji (npr. Slovenski narod) NACIJA - je skup ljudi koji deli sili smatraju da dele zajedniku nacionalnu svest, zajedniki jezik, religuju, kulturu, istoriju, zajedniko poreklo. Pripadnici nacije ive iskljuivo u jednoj dravi za razliku od naroda. (npr. Ruska nacija) Nacija kao drutvena grupaNacija je nastala kao rezultat velikih politikih, ekonomskih i kulturnih promena koje su dovele do kapitalistikog naina proizvodnje i buroaskog drutva.KULTURNO gledano nacija predstavlja grupu ljudi koji su povezani istim jezikom, kulturom, verom, tradicijom, istorijom.POLITIKI gledano nacija je grupa ljudi koji sebe dozivljavaju kao priridnu politiku zajednicu PSIHOLOKI gledano nacija je grupa ljudi koje odlikuje meusobna privrenost i ideja o patriotizmu.

Kao glavnu karakteristiku nacije Herder istie jezik.Nacionalni duh je faktor koji spaja sve delove nacije u jednu organsku celinu.NACIONALIZAM predstavlja netrpeljivost i potcenjivanje drugih nacija.KULTURNI nacionalizam naglasak stavlja na duhovnoj obnovi nacije kao posebne zajednice, a ne politike zajednice.

Socijalistika praksa je pokazala da nacionalizam moe biti:Progresivan i reakcionaranDemokratski i autoritaranOslobaajui i osvajakiLeviarski i desniarski U osnosu na politike ciljeve, nacionalizam moe biti:LiberalanKonzervativanEkspanzionistikiAntikolonijalni

OVINIZAM je krajnje negativan odnos prema drugim nacijama, to je otvoreno izraavanje mrnje prema drugim nacijama.U novijem veku dominiraju dva shvatanja nacionalnog bia:ZAPADNOEVROPSKO - ono posredstvom pripadanja dravi naglaava zajednicu graana kao sutinsko obelejeISTONOEVROPSKO (GERMANSKO) - ono u prvi plan stavlja zajedniku religiju, jezik, istoriju, kulturu...Uzroci nacionalnih sukoba mogu biti:EtnocentrizamNacionalna zatvorenostNejednakost u pristupu vlasti, moi i drutvenim poloajimaEtnike predrasudePostoje 3 modela usklaivanja nacionalnih razlika:Asimilacija manje grupe od strane veeAmeriki lonac za meanje nacijaKulturni pluralizam i kulturna tolerancijaKarakteristike nacije su:Oseaj pripadnosti istoj zajedniciTeritorijaKulturaReligijaIstorijaSvest

Kada je re o narodu, u punu nacionalnu paradigmu spadaju:Zajedniko poreklo (jezik, karakteristike, obiaji)Religija (uvek je neka od svetskih religija bila utemeljujua pri formiranju drave)Drava Istorijski kontinuitetSvest o svojoj zemlji

Kaste, klase i staleiKASTE podrazumevaju drutvenu grupu koja je izvedena iz krvnih veza i ona je osnova za uspostavljanje i obavljanje drutvene funkcije. Kastinske ideje se zasnivaju na ideji reinkarnacije.STALEI predstavljaju drutvenu hijerarhiju. Stalei su slojevi drutva kojima su prava i dunosti odreeni poreklom, poloajem i imovinskim stanjem.KLASE prestavljaju grupu ljudi koji dele ekonomske resurse. Klase takodje upozoravaju na postojanje drutvene podeljenosti.Marks uvodi podelu klasa na:KLASE PO SEBI- poloaj u ovoj klasi proizilazi iz svojine i organizacije radaKLASE ZA SEBE- ovu klasu obeleava politika volja i klasna sturktura.Maks Veber razlikuje sledee klase:POSEDNIKU KLASU - razlike u posedima primarno odreuju klasni poloajPOSLOVNU KLASU - kada trino korienje dobara i usluga primarno odreuju klasni poloajDRUTVENU KLASUKlasno drutvo, tanije klase, nastaju onda kada su proizvodne snage dovele do pojave vika proizvoda i nove podele rada na umni i fiziki, eksploatatore i eksploatisane, nadreene i podreene.Posednike klase Veber deli na: pozitivno privilegovane i negativno privilegovane (klase srednjih stalea)Profesija i zanimanjeProfesija predstavlja specijalizovanu i institucionalizovanu delatnost koja se trajno i na ustaljen nain obavlja i kojom se ostvaruju materijalni uslovi egzistencije.Zanimanje je skup poslova i radnih zadataka koji su svojim sadrajem i vrstom organizaciono i tehnoloki toliko srodni i meusobno povezani da ih obavlja jedan izvrilac koji poseduje odgovarajua znanja, sposobnosti i vetine.Posao (radno mesto) se definie kao skup radnih zadataka koje izvrava jedna osoba.Profesija se razvila u 16. veku iz profesija koje su zahtevale univerzitetsko obrazovanje.Deindustrijalizacija predstavlja seljenje proizvodnje u zemlje dalekog Istoka gde je radna snaga jeftina.

Danas se razlikuju 3 profesije:METAPROFESIJE zasnovane su na sposobnosti kreiranja i definisanja sopstvenog radnog zadatka i razumevanja ireg drutvenio-ekonomskog konteksta kako bi se problem reio.POLUPROFESIJE u postindustrijskim sektorima ukljuuje se neka vrsta formalnog obrazovanja, obino vieg strunog ili srednjokolskog obrazovanja, a ponekad i visokog obrazovanja.ANTIPROFESIJE - ne ukljuuju obavezu formalnog obrazovanja.

Interesne grupeINTERESNE grupe su raznovrsne drutvene grupe u globalnom drutvu, koje se osnivaju zarad ostvarivanja posebnih materijalnih ili moralnih interesa lanova drutva.Grupe za pritisak su podvrsta interesnih grupa. One zastupaju civilni sektor i one utiu na vladu ili na neke druge nosioce moi unutar drutva.Postoje dve vrste grupa: Promotivne koje se bore za neki vii cilj (npr. ekoloka zatita)Protektivne koje se bore samo za jedan cilj unutar zajednice (udruenje rudara ili ratnih vojnih invalida)

Razlike izmeu interesnih grupa i politikih stranaka:

Interesne grupe ne ele da vre vlast ve hoe samo da utiu na vlast, za razliku od politikih stranaka koje ele da vre vlast.Interesne grupe se zalau za jednu ideju i cilj dok politike stranke imaju vie polja delovanja.Lobi grupeLobi je poseban oblik interesnih i neformalnih drutvenih grupa koja razliitim sredstvima utie na donoenje politikih odluka.Lobi moe biti svaka osoba koja moe da doe do centra odluivanja i da na njega utie, a lobiran moe biti svaki centar odluivanja.Cilj politikog lobiranja je osvajanje moi.Cilj ekonomskog lobiranja je profit.Lobiranje je vetina kreiranja javnog mnjenja.U procesu lobiranja postoje dvostruki interesi. Jedni su interesi lobiste a drugi su interesi donosioca odluka.Nevladine organizacijeTermin nevladina organizacija je prvi prvi put upotrebio Hegel, ali ga je u savremenom znaenju obrazloio francuski predsednik Fransoa Miteran.Nevladine organizacije su humanitarne, neprofitne, nepolitike organizacije koje za cilj imaju da poboljaju ivotne uslove.Nevladine organizacije su prvi put nastale osnivanjem ujedinjenih nacija.Opta podela nevladinih organizacija je na:One koje slue lanovima odreenih drutvenih grupaKoje slue svim lanovima drutvaOne koje pruaju savetodavne usluge, podrku i zatitu.U podnosu na ciljeve i vrstu aktivnost, nevladine organizacijeje je mogue podeliti na:Nevladine organizacije kulture i umetnostiObrazovne i istraivakeEkolokeHumanitarneSociohumanitarneOmladinske i studentskeStrukovna udruenjaOrganizacija za zatitu ljudskih pravaOrganizacija za zastupanje javne politikeMirovne organizacije i grupeenske organizacije i grupe Organizacije izbeglica i raseljenih lica

Tripolarni model drutva:Sektor vlade, koji poiva na birokratskom mehanizmu i aparatu prinude kojim raspolae dravaSektor tritaTrei nezavisni sektor koji se deli na javni (dravni) i privatni (nevladini)Civilno drutvo je drutvo u kojem ljudi volonterski uestvuju kako bi unapredili zajednike interese.

Crveni krst je prva nevladina organizacija.

Manjinske i verske zajedniceSekta je manja grupa istomiljenika koja se odvojila od matine religije i oformila neku drugu samostalnu religijsku grupu.Ako se poe od zvaninih religija, od kojih su se sekte odvojile, danas postoje:Pseudohrianske - one su se odvojile od hrianstvaPseudohinduistike i dalekoistone - odvojile su se od hinduizma i budizmaSinkretistike - meavina raznih religijaSatanistike - propovedaju satanizamSajber grupeSajber grupe su moderne drutvene grupe koje nastaju povezivanjem u sajber prostoru. Sajber prostor predstavlja virtuelnu dimenziju komuniciranja koja je zasnovana na odsustvu neposrednog karaktera.lanovi sajber grupa kontaktiraju na nekoliko naina:Dopisujui se elektronskom potom (mejlom)Razmenjuju poruke tokom konferencijaStupaju u interaktivan razgovorBitna odlika sajber grupa je fluidnost identiteta njenih lanova (ono to korisnici sajber grupa kau o sebi, ne mora da je istina (pol, godina))Zajednicu ine dva elementa:Materijalni i Simboliki Posebna vrsta drutvenih grupa u virtuelnom prostoru su hakeri. To su osobe koje se bave nelegalnim kompjuterskim aktivnostima (npr. upad u vojnu bazu podataka) .Hakovanje polazi od stava da je tehnologija orue drutvene kontrole.

HVALA NA PANJI !