DRUŠTVENE GRUPE

SAŠKA NIKOLIĆ

MILICA ARSENOVIĆ

Društvene grupe

Društvene grupe su tvorevina društvenog života ljudi koje posreduju u odnosu između pojedinca i globalnog društva. Njih čine relativno trajne skupine međusobno povezanih ljudi, koji obavljaju određenu društvenu funkciju ili zadovoljavaju neku zajedničku potrebu.

GURVIČ za grupu kaže da je ona realna kolektivna, ali i parcijalna celina, koja je podložna posmatranju, koja je zasnovana na trajnim i aktivnim kolektivnim stavovima, zajedničkim stavovima, akcijama i postupcima kojima teži ka relativnoj koheziji oblika društvenosti.

U ŠIREM smislu, grupa obuhvata svako ljudsko mnoštvo uključujući i publiku, masu i gomilu.

U UŽEM smislu, to je relativno organizovan skup pojedinaca koji se nalaze u nekoj interakciji, koji imaju izvesne zajedničke interese, norme ponašanja, grupni identitet i isti cilj, a razlikuju se po svojim položajima i ulogama.

Po veličini, grupe se mogu podeliti na: MANJE – poseduju 4 osobine:

1. Ograničen broj članova,

2. Uzajamno opažanje članova,

3. Uzajamna zavisnost i

4. Uticaj.

VEĆE

Da bi grupa bila grupa ona mora imati najmanje 3, a najviše 50 članova.

Prema obliku organizovanja društvene grupe mogu biti:

1. SRODNIČKE

2. RODNE, DELATNE ILI FUNKCIONALNE

3. STATUSNE

4. GRUPE NASTALE NA OSNOVU SLIČNOG DRUŠTVENOG POLOŽAJA

5. ETNIČKE

Grupe se mogu podeliti i na:

1. FORMALNE – to su grupe sa jasnim i preciznim ciljem

2. NEFORMALNE – to su grupe koje nastaju spontano u kojima članovi grupe nemaju formalno utvrđene ciljeve i te grupe nemaju fiksnu strukturu

Mogu se podeliti i na:

1. HOMOGENE – nju čine članovi sa sličnim ili istim karakteristikama npr. osobe istog pola

2. HETEROGENE – nju čine različiti ljudi npr. Ljudi različitih godišta, pola

Karakteristike i funkcije društvenih grupa

Važnije karakteristike društvenih grupa su:1. Ljudska akcija

2. Njen cilj

3. Trajnost i stabilnost

4. Dinamizam

5. Konzistentnost

6. Povezanost i međusobno delovanje

7. Diferenciranost grupe i prema ulogama i položajima

8. Komunikacija i jedinstvo interesa

9. Norme i vrednosti

Za sve zajedničke grupe je zajednička:1. Veličina i sastav grupe

2. Organizovanost i unutrašnja struktura grupe

3. Determinisanost grupe standardima, normama, ciljevima, svrhom i zajedničkim zadacima

4. Zajednički interes

5. Povezanost unutar grupe i njena otvorenost prema drugim grupama

Jedna od važnijih odlika grupa je KOHEZIVNOST.

Kohezivnost predstavlja povezanost članova grupe

Što se tiče odnosa u grupi oni mogu biti:

1. Kvalitetni i

2. Loši

Raspodela društvene moći unutar grupe može se izvršiti u tri pravca:

1. AUTOKRATSKOM – to je odnos nadređenog i podređenog

2. DEMOKRATSKOM – to je odnos ravnopravnosti između članova

3. ANARHIČNOM – to je odnos gde se članovi grupe ponašaju mimo utvrđenih pravila

Klasifikacija društvenih grupa

Aristotel društvene grupe deli na:

1. SRODNIČKE

2. PRIJATELJSKE I

3. INTERESNE

Gurvič daje funkcionalnu klasifikaciju društva i nju odlikuje:

1. MNOŠTVO-agregat, nema organizacije, a povezanost je mala ili je uopste nema;

2. PUBLIKA-mnoštvo koje ima zajednički cilj okupljanja;

3. MASA-nedefinisane brojnosti koja je aktivna, učesnici su u određenom afektivnom stanju, a ponašanje odstupa od uobičajenog i prilagođenog društvenim normama.

U novije vreme sociologija deli društvene grupe na:

1. REFERENTNE - pojedinac se identifikuje sa grupom

2. NEREFERENTNE - pojedinac se ne identifikuje sa grupom

3. REPRODUKTIVNE I FUNKCIONALNE

4. HORIZONTALNE - članovi grupe su iz istog društveneog sloja

5. VERTIKALNE - članovi grupe su iz različitih društvenih slojeva

6. PRAVE DRUŠTVENE GRUPE SU - porodica, narod...

7. KVAZIGRUPE - nedostaje im struktura i organizacija

U staroj sociologiji društvo je bilo podeljeno na:

1. HORDU - nastaje na nižem stepenu divljaštva i nju odlikuje promiskuitet

2. ROD - nastaje onda kada se unutar horde javljaju proizvodni oblici i rod i predstavlja viši stepen divljaštva. Članovi roda potiču od istog predaka i nalaze se u krvnom srodstvu. U rodu se po prvi put javlja podela rada. Rod se dalje deli na bratstva.

3. PLEME - čini veći broj rodova koji svoje poreklo vodi od jednog zajedničkog roda. Pleme je srodna skupina ljudi koji dele zajedničku istoriju, jezik i teritoriju. Pleme se dalje deli na klanove.

4. NAROD - je skup ljudi istog porekla koji su srodni po jeziku, genima, duhovnoj i verskoj tradiciji, običaju, moralu i istoriji (npr. Slovenski narod)

5. NACIJA - je skup ljudi koji deli sili smatraju da dele zajedničku nacionalnu svest, zajednički jezik, religuju, kulturu, istoriju, zajedničko poreklo. Pripadnici nacije žive isključivo u jednoj državi za razliku od naroda.

(npr. Ruska nacija)

Nacija kao društvena grupa

Nacija je nastala kao rezultat velikih političkih, ekonomskih i kulturnih promena koje su dovele do kapitalističkog načina proizvodnje i buržoaskog društva.

KULTURNO gledano nacija predstavlja grupu ljudi koji su povezani istim jezikom, kulturom, verom, tradicijom, istorijom.

POLITIČKI gledano nacija je grupa ljudi koji sebe dozivljavaju kao priridnu političku zajednicu

PSIHOLOŠKI gledano nacija je grupa ljudi koje odlikuje međusobna privrženost i ideja o patriotizmu.

Kao glavnu karakteristiku nacije Herder ističe jezik.

Nacionalni duh je faktor koji spaja sve delove nacije u jednu organsku celinu.

NACIONALIZAM predstavlja netrpeljivost i potcenjivanje drugih nacija.

KULTURNI nacionalizam naglasak stavlja na duhovnoj obnovi nacije kao posebne zajednice, a ne političke zajednice.

Socijalistička praksa je pokazala da nacionalizam može biti:

1. Progresivan i reakcionaran

2. Demokratski i autoritaran

3. Oslobađajući i osvajački

4. Levičarski i desničarski

U osnosu na političke ciljeve, nacionalizam može biti:

1. Liberalan

2. Konzervativan

3. Ekspanzionistički

4. Antikolonijalni

ŠOVINIZAM je krajnje negativan odnos prema drugim nacijama, to je otvoreno izražavanje mržnje prema drugim nacijama.

U novijem veku dominiraju dva shvatanja nacionalnog bića:

1. ZAPADNOEVROPSKO - ono posredstvom pripadanja državi naglašava zajednicu građana kao suštinsko obeležje

2. ISTOČNOEVROPSKO (GERMANSKO) - ono u prvi plan stavlja zajedničku religiju, jezik, istoriju, kulturu...

Uzroci nacionalnih sukoba mogu biti:

1. Etnocentrizam

2. Nacionalna zatvorenost

3. Nejednakost u pristupu vlasti, moći i društvenim položajima

4. Etničke predrasude

Postoje 3 modela usklađivanja nacionalnih razlika:

1. Asimilacija manje grupe od strane veće

2. Američki „lonac za mešanje nacija“

3. Kulturni pluralizam i kulturna tolerancija

Karakteristike nacije su:

1. Osećaj pripadnosti istoj zajednici

2. Teritorija

3. Kultura

4. Religija

5. Istorija

6. Svest

Kada je reč o narodu, u punu nacionalnu paradigmu spadaju:

1. Zajedničko poreklo (jezik, karakteristike, običaji)

2. Religija (uvek je neka od svetskih religija bila utemeljujuća pri formiranju države)

3. Država

4. Istorijski kontinuitet

5. Svest o svojoj zemlji

Kaste, klase i staleži KASTE podrazumevaju društvenu grupu koja je izvedena iz krvnih

veza i ona je osnova za uspostavljanje i obavljanje društvene funkcije. Kastinske ideje se zasnivaju na ideji reinkarnacije.

STALEŽI predstavljaju društvenu hijerarhiju. Staleži su slojevi društva kojima su prava i dužnosti određeni poreklom, položajem i imovinskim stanjem.

KLASE prestavljaju grupu ljudi koji dele ekonomske resurse. Klase takodje upozoravaju na postojanje društvene podeljenosti.

Marks uvodi podelu klasa na:

1. KLASE PO SEBI- položaj u ovoj klasi proizilazi iz svojine i organizacije rada

2. KLASE ZA SEBE- ovu klasu obeležava politička volja i klasna sturktura.

Maks Veber razlikuje sledeće klase:

1. POSEDNIČKU KLASU - razlike u posedima primarno određuju klasni položaj

2. POSLOVNU KLASU - kada tržišno korišćenje dobara i usluga primarno određuju klasni položaj

3. DRUŠTVENU KLASU

Klasno društvo, tačnije klase, nastaju onda kada su proizvodne snage dovele do pojave viška proizvoda i nove podele rada na umni i fizički, eksploatatore i eksploatisane, nadređene i podređene.

Posedničke klase Veber deli na: pozitivno privilegovane i negativno privilegovane (klase srednjih staleža)

Profesija i zanimanje

Profesija predstavlja specijalizovanu i institucionalizovanu delatnost koja se trajno i na ustaljen način obavlja i kojom se ostvaruju materijalni uslovi egzistencije.

Zanimanje je skup poslova i radnih zadataka koji su svojim sadržajem i vrstom organizaciono i tehnološki toliko srodni i međusobno povezani da ih obavlja jedan izvršilac koji poseduje odgovarajuća znanja, sposobnosti i veštine.

Posao (radno mesto) se definiše kao skup radnih zadataka koje izvršava jedna osoba.

Profesija se razvila u 16. veku iz profesija koje su zahtevale univerzitetsko obrazovanje.

Deindustrijalizacija predstavlja seljenje proizvodnje u zemlje dalekog Istoka gde je radna snaga jeftina.

Danas se razlikuju 3 profesije:

1. METAPROFESIJE – zasnovane su na sposobnosti kreiranja i definisanja sopstvenog radnog zadatka i razumevanja šireg društvenio-ekonomskog konteksta kako bi se problem rešio.

2. POLUPROFESIJE – u postindustrijskim sektorima uključuje se neka vrsta formalnog obrazovanja, obično višeg stručnog ili srednjoškolskog obrazovanja, a ponekad i visokog obrazovanja.

3. ANTIPROFESIJE - ne uključuju obavezu formalnog obrazovanja.

Interesne grupe INTERESNE grupe su raznovrsne društvene grupe u globalnom

društvu, koje se osnivaju zarad ostvarivanja posebnih materijalnih ili moralnih interesa članova društva.

Grupe za pritisak su podvrsta interesnih grupa. One zastupaju civilni sektor i one utiču na vladu ili na neke druge nosioce moći unutar društva.

Postoje dve vrste grupa:

1. Promotivne koje se bore za neki viši cilj (npr. ekološka zaštita)

2. Protektivne koje se bore samo za jedan cilj unutar zajednice (udruženje rudara ili ratnih vojnih invalida)

Razlike između interesnih grupa i političkih stranaka:

Interesne grupe ne žele da vrše vlast već hoće samo da utiču na vlast, za razliku od političkih stranaka koje žele da vrše vlast.

Interesne grupe se zalažu za jednu ideju i cilj dok političke stranke imaju više polja delovanja.

Lobi grupe Lobi je poseban oblik interesnih i neformalnih društvenih grupa koja

različitim sredstvima utiče na donošenje političkih odluka.

Lobi može biti svaka osoba koja može da dođe do centra odlučivanja i da na njega utiče, a lobiran može biti svaki centar odlučivanja.

Cilj političkog lobiranja je osvajanje moći.

Cilj ekonomskog lobiranja je profit.

Lobiranje je veština kreiranja javnog mnjenja.

U procesu lobiranja postoje dvostruki interesi. Jedni su interesi lobiste a drugi su interesi donosioca odluka.

Nevladine organizacije Termin nevladina organizacija je prvi prvi put upotrebio Hegel, ali ga

je u savremenom značenju obrazložio francuski predsednik Fransoa Miteran.

Nevladine organizacije su humanitarne, neprofitne, nepolitičke organizacije koje za cilj imaju da poboljšaju životne uslove.

Nevladine organizacije su prvi put nastale osnivanjem ujedinjenih nacija.

Opšta podela nevladinih organizacija je na:

1. One koje služe članovima određenih društvenih grupa

2. Koje služe svim članovima društva

3. One koje pružaju savetodavne usluge, podršku i zaštitu.

U podnosu na ciljeve i vrstu aktivnost, nevladine organizacijeje je moguće podeliti na:

1. Nevladine organizacije kulture i umetnosti

2. Obrazovne i istraživačke

3. Ekološke

4. Humanitarne

5. Sociohumanitarne

6. Omladinske i studentske

7. Strukovna udruženja

8. Organizacija za zaštitu ljudskih prava

9. Organizacija za zastupanje javne politike

10. Mirovne organizacije i grupe

11. Ženske organizacije i grupe

12. Organizacije izbeglica i raseljenih lica

Tripolarni model društva:

1. Sektor vlade, koji počiva na birokratskom mehanizmu i aparatu prinude kojim raspolaže država

2. Sektor tržišta

3. Treći nezavisni sektor koji se deli na javni (državni) i privatni (nevladini)

Civilno društvo je društvo u kojem ljudi volonterski učestvuju kako bi unapredili zajedničke interese.

Crveni krst je prva nevladina organizacija.

Manjinske i verske zajednice Sekta je manja grupa istomišljenika koja se odvojila od matične

religije i oformila neku drugu samostalnu religijsku grupu.

Ako se pođe od zvaničnih religija, od kojih su se sekte odvojile, danas postoje:

1. Pseudohrišćanske - one su se odvojile od hrišćanstva

2. Pseudohinduističke i dalekoistočne - odvojile su se od hinduizma i budizma

3. Sinkretističke - mešavina raznih religija

4. Satanističke - propovedaju satanizam

Sajber grupe Sajber grupe su moderne društvene grupe koje nastaju povezivanjem u sajber

prostoru. Sajber prostor predstavlja virtuelnu dimenziju komuniciranja koja je zasnovana na odsustvu neposrednog karaktera.

Članovi sajber grupa kontaktiraju na nekoliko načina:

1. Dopisujući se elektronskom poštom (mejlom)

2. Razmenjuju poruke tokom konferencija

3. Stupaju u interaktivan razgovor

Bitna odlika sajber grupa je fluidnost identiteta njenih članova (ono što korisnici sajber grupa kažu o sebi, ne mora da je istina (pol, godina))

Zajednicu čine dva elementa:

1. Materijalni i

2. Simbolički

Posebna vrsta društvenih grupa u virtuelnom prostoru su hakeri. To su osobe koje se bave nelegalnim kompjuterskim aktivnostima (npr. upad u vojnu bazu podataka) .

Hakovanje polazi od stava da je tehnologija oruđe društvene kontrole.

HVALA NA PAŽNJI !