Transportno hlađenje Utovarne rampeStacionarno hlađenje

konsalting i tehnička podrška

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrška i asistencija 24/7originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Boleč 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović, Agencija CONTEXT ManufacturingDIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija CONTEXT ManufacturingKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, ivan.suleic@dis.rsŠTAMPA: Grafopromet d.o.o. Kragujevac

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtovima:www.dis.rs i www.dismarket.rs

40.

19.

10. 14.

30.

46.

6.4. UVODNIK

LJUDI – NAJVAžNIJI rESUrS6. TEMA BrOJA

www.ONLINE.DIS.rS NEKOLIKO KLIKOVA I PUNA KOrPA

10. AKCIJADIS MArKETI U MLADENOVCU I SMEDErEVSKOJ PALANCI zASIJALI U NOVOM rUhU

12. POSLOVANJESVE OBAVEzE PrEMA zAPOSLENIMA I DržAVISU IzMIrENE NA VrEME

14. AKCIJADIS OBrADOVAO DECU U MIrIJEVU

16. VESTI Iz DIS-A I SrBIJE19. AKCIJA

METALAC I DIS OPET zAJEDNO U AKCIJI 20. TržIŠTE

JOGUrT I KEfIr zA DUG žIVOT22. TržIŠTE

zA hEMIJU NIJE UVEK NAJVAžNIJA CENA24. EKONOMIJA

POVrATAK SVINJArSTVA U SrBIJU26. EKONOMIJA

rEKOrDAN PrINOS JABUKA, SUŠA „OBrALA” KUKUrUz

28. STrUčNI UGAOKAKO rEŠITI PITANJE PrOBLEMATIčNIh KrEDITA

30. MArKETING „SAMSUNG” DIzAJNOM ODNEO POBEDU

32. SIVA EKONOMIJAPETINA KAfE NA TržIŠTU SrBIJE ŠVErCOVANA

34. MENADžMENTKAKO ćE IzGLEDATI rADNA MESTA 2030?

36. MENADžMENTMI SMO ONO ŠTO rADIMO

38. VESTI Iz SVETA40. MArKETING

JAPANCI PrOTIV žENA NA JAVNIM fUNKCIJAMA42. DIS KArAVAN

NAJVEćA PIJACA GrADA čIKAGA46. zABAVA

PrVO SKOK, ONDA hOP 10 NAJBOLJIh MESTA zA BANDžI SKOKOVE NA SVETU

50. rECEPTI52. ENIGMATIKA

Ljudski resursi za jednu radnu organizaciju su, najpre, svi njeni zaposleni, ali se u njih mogu ubrojati i svi oni koje organizacija može ili želi da privuče da postanu njeni zaposleni. Uspešno upravljati ljudskim resursima znači osigurati da u svakom trenutku odgovarajući broj zaposlenih, sa odgovarajućom strukturom kvalifikacija i sposobnosti bude raspoređen na radna mesta na kojima će imati priliku da na najbolji način doprinese razvoju misije i vizije kompanije.

U poslovnom okruženju osnovni resurs svake organizacije čine ljudi i njihove sposobnosti, kojima doprinose ostvarenju organizacionih ciljeva. Njihova kreativnost, inovativnost, motivisanost, informisanost, osobine su koje ih čine drugačijim od ostalih resursa u preduzeću. zbog svega navedenog, zaposleni predstavljaju najvažniji resurs u kreiranju dodatnih vrednosti preduzeća.

Svaka organizacija je uspešna onoliko koliko poseduje kvalitetnih ljudskih resursa. Postizanje maksimuma zaposlenih, njihova motivacija i uspešnost u radu od presudnog su značaja, pa u kompaniji DIS puno pažnje poklanjamo upravo ovom segmentu. U vremenu kada je konkurencija ogromna i nameće potrebu za što kvalifikovanijim resursima, neophodno je uticati na obrazovanje i stalno usavršavanje zaposlenih, kao i na podsticanje na bolji rad i doprinos u kompaniji.

Usavršavanje zaposlenih ostvarujemo kroz individualne i grupne aktivnosti kao što su treninzi, seminari, kursevi, stručne obuke, sajmovi, ali i „tim bildinzi” koji predstavljaju proces motivisanja i osposobljavanja grupe ljudi da ostvari neki zajednički cilj, a takođe doprinose izgradnji i jačanju timova kroz društvene aktivnosti i razvijanje pozitivnog takmičarskog duha.

Svesni smo činjenice da je timski rad pokretač uspeha svake kompanije. Timski rad zbližava zaposlene, stvara pozitivnu atmosferu i ohrabruje radnike da se odluče na ambiciozne pojekte. Trudimo se da u svakodnevnom radu što više negujemo timski duh i podstičemo zaposlene da rade i razmišljaju kao tim.

Vizija, misija i strategija kompanije za osnovnu ideju imaju transformaciju kompanije DIS u vodeći trgovinski lanac u regionu i jedan od glavnih kanala za izvoz sa domaćeg tržišta u cilju jačanja domaće privrede, pa se u svakodnevnom radu vodimo isključivo ovom idejom. Svi

naši napori su usmereni upravo na ostvarenje ovog cilja, a ovakav sistem vrednosti dele svi zaposleni u kompaniji.

Kako bi što pre ostvarili zadati cilj, konstantno radimo na razvoju i unapređenju poslovanja. Usmereni smo na potrošače i sve naše aktivnosti usmerene su u pravcu zadovoljenja potreba potrošača i jačanje uzajamnog odnosa poštovanja i poverenja.

Takođe, trudimo se da ispratimo trendove i odgovorimo na potrebe najzahtevnijih potrošača pa smo izuzetnom saradnjom više sektora u kompaniji, projekat on line kupovine priveli kraju i sa nestrpljenjem očekujemo prve komentare na on line uslugu i rezultate ovog projekta.

rad na ovom projektu nam je po ko zna koji put pokazao koliko je bitna uloga svih zaposlenih bez obzira na poziciju i koliko smo uspešni kao tim. Otvorenost prema novim idejama, aktivno učešće u predlaganju ideja, aktivnost u radu svakog člana tima, ali i preuzimanje odgovornosti za izvršenja zadatka nas je dovelo do postizanja konačnog cilja.

Kako je moja uloga, i uloga hr sektora upravo razvijanje odgovornosti i povećanja produktivnosti i efikasnosti svakog posebnog sektora kao i povezivanje timova i ljudi, a sve u cilju ubrzavanja i olakšavanja procesa, moram da istaknem da sam zaista ponosna na svoje kolege jer smo zajedničkim snagama uspeli da izgradimo jedan jak, pobednički tim.

Uvodnik

Ljudi – najvažniji resurs

S poštovanjem, Marija Gardžić

direktor Sektora za ljudske resurse

Svesni smo činjenice da je timski rad pokretač uspeha svake kompanije. Timski rad zbližava zaposlene, stvara pozitivnu atmosferu i ohrabruje radnike da se odluče na ambiciozne pojekte

Koliko puta ste krenuli u kupovinu sa spiskom koji ste poneli od kuće, a zatim po povratku dobili kritike kako ni običnu kupovinu ne možete da obavite? Da li ste se nekad šetali po ogromnom marketu i tražili neki proizvod? Sigurno ste čekali u redu na delikatesu ili na kasi? Sve ovo su problemi na koje nalećete u svakodnevnom životu kupujući kućne potrepštine. Sa druge strane smo mi koji Vam pružamo usluge, a nama se tržišna igra zahuktava, te više nije dovoljno samo da imamo pravi proizvod i dobru cenu. Usluga je nešto što

www.online.dis.rsNekoliko klikova i puna korpa autor:

Goran Rakić, direktor IT sektora u DIS-u

Tema broja

Kupci sada mogu da biraju namirnice iz udobnosti svoga doma koristeći naš savremeni internet portal. DIS pruža mogućnost da kada primetite šta vam nedostaje od namirnica, odmah iskoristite i modernu aplikaciju za pametne telefone kako biste napunili svoju internet korpu. Kada izaberete namirnice i kada ste spremni da završite poručivanje, potrebno je još da odredite približno vreme kada hoćete da svratite da preuzmete vašu robu

Internet kupovina treba da bude jednostavna,

jeftinija, brža i treba da vam olakša život

će odlučiti da li ćete i sledeći put kupovati u DIS-u. Kupci sve manje imaju vremena. Vreme je najdragoceniji resurs svakoga od nas. Sektor informacionih tehnologija kompanije DIS predložio je zato menadžmentu firme da ponudi novu uslugu svojim kupcima. To je mogućnost nabavke robe putem interneta. Internet prodavnice nisu nova pojava. Jednostavna usluga, izaberete robu preko interneta, poručite i čekate da stigne. Kada su u pitanju kućne potrepštine, internet prodavnice nisu top izbor kupaca u Srbiji. Ako gledamo Srbiju kroz cifre zastupljenosti pametnih telefona i upotrebi interneta vidimo da smo pri vrhu. Šta tu nije u redu? Kada analiziramo tržišta van Srbije, vidimo ogroman rast internet prodaje, u nekim zemljama najveći trgovinski lanci su izjednačeni po prometu sa internet trgovinama. Pretpostavljali smo da ne postoji adekvatna ponuda na našem tržištu.

Analizirali smo želje tržišta. Primetili smo ponudu ali i nezadovoljstvo kupaca postojećim internet prodavnicama. žalbe su se uglavnom odnosile na više cene od onih u prodavnicama, dugo vreme isporuke, obavezu da se čeka isporuka kod kuće i bojazan od zloupotreba kreditnih kartica. Suština interneta je da kupovina preko internet prodavnica treba da bude jeftinija i brža u odnosu na kupovinu u običnoj prodavnici. za internet prodavnicu ne morate da tražite skupu nekretninu na nekoj super lokaciji, ne morate da imate skupe prodajne prostore. U čemu je onda problem sa cenama, zašto su skuplje kupovine kućnih namernica preko interneta u Srbiji? Problem leži u maloj zainteresovanosti kupaca, pa su trgovci prinuđeni da primene hibridna rešenja. Kako to funkcioniše? Imate klasičnu trgovinu u kojoj se pripremaju porudžbine dobijene preko interneta, koje se zatim isporučuju na vašu kućnu adresu specijalizovanim dostavnim vozilima. U takvom slučaju u postojeću cenu

već je uračunat trošak preskupog zakupa prostora, kao i svi oni dodatni troškovi koji kupcima daju udobnost kupovine u prodavnici. Ako na te troškove dodate i troškove oko pripreme i transporta robe na već postojeće cene, onda definitivno dobijete najvišu moguću cenu. Kako je kriza godinama prisutna, sigurno nemate želju da kupujete po višoj ceni. Tako se dobija začarani krug. Kod hibridnih rešenja trgovci gledaju da uštede kako ne bi dobili skuplju ponudu pa često pribegavaju rešenju da isti zaposleni koji rade u klasičnoj prodavnici, rade i na pripremanju porudžbine dobijenih preko interneta u vremenu kada u prodavnici nema gužve. Posledica takvih procesa je da se priprema drastično produžava ali prodajna cena se ne uvećava. Potrepštine koje su vam odmah potrebne ne stižu i po par dana. Kako smo svi kratki sa vremenom treba se u ovom super brzom vremenu organizovati da budete kod kuće kada se pojave kuriri da vam isporuče namirnice. Ako vas ne nađu u vašem domu prvi put, organizuje se nova isporuka za neki drugi obilazak kurira. Kako takvih slučajeva ima često, zbog dodatnih troškova oko isporuke namirnica cena se podiže još više, a vreme dostava uvećava. Ispunjavanje želja kupacaKao da sve to nije dovoljno pojavljuje se i strah od plaćanja na internetu, a po anketama u Srbiji to je prvi razlog zašto se kupci ne opredeljuju za kupovinu preko

Kupce koji poručuju preko interneta,

ispred DIS-ovih marketa čeka posebno parking mesto,

na kojem će našizaposleni doneti poručenu robu

i pomoći pri pakovanju

Kada izaberete namirnice i kada ste spremni da završite

poručivanje, potrebno je još da izaberete približno vreme kada

bi hteli da svratite da preuzmete vašu robu. Tako ćete biti u

mogućnosti da uskladite svoje obaveze i kada ste u prolazu svratite do našeg marketa i preuzmete porudžbinu bez

gubljenja dragocenog vremena za šetnju kroz market

Mapa PIT STOP-a DIS Smederevo

Goran Rakić, direktor IT sektora u DIS-u

7

interneta. Internet kupovina treba da bude jednostavna, jeftinija, brža i treba da vam olakša život. U suprotnom nećete kupovati preko interneta. Ono što nam se učinilo da može da nas izdvoji od ostalih internet trgovina je kombinacija tradicionalne kupovine upotrebom novih tehnologija, kao i organizovanje vremena kupovine u skladu sa potrebama i željama kupaca. Ideja je bila jednostavna. Naš kupac bira namirnice iz udobnosti svoga doma koristeći savremeni internet portal. Sada možete da zaboravite na papiriće sa spiskom potrepština. Ono što će vam DIS pružiti je mogućnost da kada primetite šta nedostaje od namirnica, odmah iskoristite modernu aplikaciju za pametne telefone kako biste ubacili željenu namirnicu u svoju internet korpu.

Kada izaberete namirnice i kada ste spremni da završite poručivanje, potrebno je još da izaberete približno vreme kada biste hteli da svratite da preuzmete vašu robu. Tako ćete biti u mogućnosti da uskladite svoje obaveze i kada ste u prolazu svratite do našeg marketa i preuzmete porudžbinu, bez gubljenja dragocenog vremena za šetnju kroz market. Namirnice će vas čekati i ako ne stignete na vreme. Ne morate više da se bojite da će neko ukrasti podatke o kreditnoj kartici jer plaćate identično kao kada ste čekali na kasi. Kupce koji poručuju preko interneta, ispred naših marketa čeka posebno parking mesto, na koje će naši zaposleni doneti poručenu robu i pomoći pri pakovanju. Kupcu ostaje samo da plati, a mi želimo da ode što zadovoljniji, jer DIS želi da kupac bude na prvom mestu. Ono što smo zamislili da postignemo je da nam efikasnost zaposlenih koji rade na pripremi namirnica bude izuzetno visoka tako da dodatni troškovi ne utiču značajno na prodajnu cenu da bi smo je menjali u odnosu na cenu koju vidite u rafu. Koncept treba da bude efikasan, a to ujedno znači i brz. Samo takvim konceptom ćemo rešiti „gordijev čvor” internet kupovine u Srbiji.Sve smo lepo zamislili, koncept je jasan, ali put realizacija je nešto sasvim drugo. Nije dovoljno napraviti internet portal i program za pametne telefone. Potrebno je osmisliti sve logističke procese oko pripremanja, odlaganja i same predaje namirnica kupcu. Brzi logistički procesi su jedini način da pružimo kvalitetnu i brzu uslugu potrošaču. Prihvatanje porudžbine je

Namirnice će vas čekati i ako ne stignete na vreme.

Ne morate više da se bojite da će neko ukrasti podatke o

kreditnoj kartici jer plaćate identično kao kada ste čekali na kasi

automatsko, odvajanje namirnica je prvi tvrd orah koji je trebalo da savladamo. Odvajanje robe treba da bude brzo, efikasno i precizno. zaposleni koji odvaja namirnice mora da prođe najkraći put od prvog do poslednjeg artikla koji potrošač želi da kupi. To je značilo da moramo da znamo gde se nalazi svaki proizvod u rafu. Danas, kada je asortiman jednog marketa vrlo dinamičan, treba naći pravo rešenje. Svakodnevno se pojavljuju novi artikli dok drugi napuštaju police ustupajući mesto novim proizvodima. Naravno, sve te informacije treba apsorbovati i napraviti informatičku i organizacionu promenu da proces odvajanja namirnica bude maksimalno efikasan. Da bi odvajanje namirnica bilo najefikasnije, izabrali smo najsavremenije „Motoroline” terminale. Terminali su povezani na informacioni sistem za poručivanje preko interneta i bukvalno iste sekunde kada kupac završi poručivanje, njegov spisak namirnica će se pojaviti na terminalu. Da bi proces odvajanja garantovao i preciznost, svakom proizvodu se skenira bar kod kako bismo bili sigurni da je zaposleni izabrao pravu namirnicu. Kada se roba odvaja u rafovima, to je jedna polovina priče. Druga polovina priče je roba na odeljenjima mesare, delikatesa, sireva i ribe. red na delikatesu ili odeljenju svežeg mesa je oduvek bio noćna mora za trgovca. za taj problem iskoristili smo najnovije pametne vage koje se mogu naći na tržištu u svetu. Vaga nije više samo sredstvo za merenje robe, već terminal za pristup informacionom sistemu. Koristeći „izi order” program „Bizerbe”, sada smo u mogućnosti da zaposlenom na delikatesu ili mesari prosledimo porudžbinu kupca na vagu. Poslednji težak korak koji smo morali da rešimo jeste da znamo kada je kupac na parkingu i koje pripremljene namirnice treba da donesemo. Naravno i za to smo osmislili mini terminale na parkingu, gde unosite PIN broj koji ste dobili kada vam je stigla poruka da je vaša porudžbina spremna za preuzimanje. Naravno, da ne bismo imali velike troškove ulaganja u gotove informacione sisteme čije je održavanje posebno skupo, a koji ne poznaju naš mentalitet, odlučili smo da treba

iskoristiti domaću pamet u kreiranju tih programa. Kao i uvek, ako hoćete da ponudite nešto novo na tržištu, morate biti i brzi u realizaciji. U suprotnom, to novo neće biti novo kada počnete da radite, pa samim tim se i uspešnost projekta dovodi u pitanje. Spremni za novo vremePrilagođavanje kompanije pružanju nove usluge nije bilo usmereno samo na uvođenje novih programa i promenu procesa rada. Morali smo, naravno, da razmišljamo i o kupcima. U današnje vreme nismo svi potkovani informatičkim znanjem kao novi klinci koji su rođeni u eri kompjutera i pametnih telefona. zato nam je potrebna pomoć da bimo koristili ovakve usluge. za pomoć korisnicima zadužen je moderni kontakt centar gde besplatnim telefonskim pozivom možete dobiti sve potrebne informacije i objašnjenja. Dolazi vreme kada će domaćice zameniti stare sveske sa receptima modernim tablet računarima u kuhinji. Ti tablet računari neće se koristiti samo da se pronađu novi recepti na internetu. Dolazi vreme kada se klikom na njima poručuju nove namirnice. za to vreme mi smo spremni.Ako uspemo da pomognemo kupcima kvalitetnom „onlajn” uslugom, gde će njihova trgovina biti lakša, preciznija, brža i jeftinija, postoji šansa da se promeni i odnos kupovina u klasičnim trgovinama i onoj preko interneta na tržištu Srbije. Tako bismo u budućnosti, pored ovakvih internet trgovina, imali i specijalizovanu „onlajn” prodaju koja će omogućiti još niže cene, što i jeste suština svih internet trgovina.

Naša internet prodavnica počinje s radom 5. novembra. To je period godine kada kupovine počinju da rastu i kada je dan sve kraći.

Naravno, kompanija „DIS” neće stati samo na ovakvom vidu uvođenja inovacija, već i dalje radi na unapređenju usluge za svoje potrošače.

Od 5. novembra

9

Tokom septembra i oktobra nastavljena je opsežna akcija renoviranja postojećih DIS-ovih objekata. Do zaključenja ovog broja Glasnika potpuno novi izgled su dobili naši marketi u Mladenovcu i Smederevskoj Palanci. Paralelno su u jednom trenutku pokrenuti i radovi na pripremi otvaranja prvog DIS-a u zrenjaninu, kao i na renoviranju objekta u Velikoj Plani, što će zbog vremenskog rasporeda biti teme za naredni broj.

Intenzivni radovi u DIS marketu Mladenovac trajali su tokom 23 septembarska dana, da bi već 28. septembra ovaj market ponovo otvorio svoja vrata i dočekao kupce u sasvim novom izdanju. Veliko interesovanje potrošača bilo je primetno od ranih jutarnjih časova na dan otvaranja, a gužva se nije smanjivala sve do večeri. O tome šta je sve urađeno, i na kakav prijem su promene naišle kod kupaca, razgovarali smo sa Snežanom Ilić, direktorkom ogranka Mladenovac u kompaniji DIS.

Predstavite nam ukratko mladenovački DIS.Ovaj objekat je otvoren 14.08.2008. i za prethodnih sedam godina rada uspeo je da stekne zavidnu reputaciju među potrošačima. Ovde ne mislim samo na naše najbliže komšije iz okolnih zgrada. U naš market u nabavku dolaze kupci iz celog Mladenovca, uključujući i sva okolna naselja, a prema nama gravitiraju i potrošači iz okolnih gradova. Tokom trajanja radova nije bilo dana da neko od komšija koje smo susretali ispred marketa ne upita koliko je još ostalo do otvaranja. Ljudi su jednostavno navikli da kupuju kod nas svakodnevno, a prosečno dnevno imamo oko 2800 kupaca. Tokom svih prethodnih godina mi smo pažljivo pratili i osluškivali njihove potrebe i uvek pravovremeno reagovali.Koje su sve novine uvedene tokom renoviranja? za početak moram da vam kažem kako je unutrašnjost marketa u potpunosti izmenjena, od poda do plafona. Svi zahvati na enterijeru su izvedeni u skladu sa standardima uspostavljenim kada je naša kompanija započela proces renoviranja objekata tokom prošle godine. Svakom detalju je posvećena puna pažnja, od izbora pločica do osvetljenja. Uvedene su nove energetski štedljive rashladne vitrine, koje doprinose boljim uslovima čuvanja namirnica. Uz to, rasveta u njima je tako podešena da su svi artikli jasno vidljivi i samim tim i atraktivniji za oko potrošača. Možda je najveća vidljiva promena postignuta postavljanjem novih gondola. Umesto starih paletnih rafova, sada u marketu imamo robu izloženu na gondolama na način kakav su naši kupci do sada mogli da vide samo prilikom poseta nekim od trgovinskih objekata na zapadu. Visina ovih gondola je prilagođena prosečnom kupcu, a posebnu pažnju poklanjamo pozicioniranju robe namenjene majkama sa decom.

DIS marketi u Mladenovcu i Smederevskoj Palanci zasijali u novom ruhu

Akcija

Piše: Velibor Toković

Kao i u svakom poslu i ovde je organizacija najbitniji segment, i kada je to urađeno kako treba onda se sve ostalo odvija bez zastoja. Upravo to je ono što se dogodilo u ovom konkretnom primeru

Da li je bilo izmena u asortimanu?

Svaki od marketa u našem lancu ima svoje specifičnosti kada su navike potrošača u pitanju. Već sam pomenula da smo pažljivo pratili šta je to što naši kupci traže i prema tome smo i formirali ponudu. Uz to, pojačali smo asortiman proizvoda iz premijum segmenta, čime smo našu ponudu približili svim potrošačkim ukusima i zahtevima, od onih koji ovde dolaze u nabavku osnovnih namirnica, do onih koji su u stalnoj potrazi za proizvodima visokog kvaliteta. Ono što je sada možda uočljivije zbog novog rasporeda jeste odlična ponuda svežeg voća i povrća, kao i proizvoda na odeljenju pekare.

Kakve su prve reakcije potrošača?

zaista fenomenalne. Od jutros nam naše stalne mušterije prilaze i neskriveno pokazuju da su zadovoljni ovim što smo uradili. I do sada nam je izuzetna satisfakcija za naš trud bila kada nam kupci kažu da ne dolaze kod nas samo zato što smo povoljniji, već i zato što su naši radnici ljubazni. Oni smatraju da smo prava domaća radnja, a ljudima ovde to mnogo znači. za otvaranje smo spremili dosta promotivnih akcija, u čemu su nam u susret izašli naši dobavljači i partneri. Posebno iznanađenje za kupce je to da svaki pedeseti dobija gratis kupovinu.

Kako se tim na čijem ste čelu snašao u ovom obimnom poslu?

Mi trenutno imamo 39 zaposlenih. Svi su bili sjajni, dali su svoj maksimum, i koristim ovu priliku da ih sve pohvalim. Naravno da su nam od ogromne pomoći bile i kolege iz ostalih marketa, kao i logistička podrška cele kompanije.

Nepunih mesec dana nakon ovog razgovora istim lepim povodom smo se obreli u Smederevskoj Palanci. Tamošnji market je renoviran tokom oktobra i sa radom je počeo 24.10. Kao i u Mladenovcu, gužva od jutarnjih časova, sve kase rade punom parom, kupci pristižu u ujednačenom ritmu, ne dozvoljavajući zaposlenima da predahnu. Sve funkcioniše bez zastoja pod budnim okom Slađe Batinić, direktorke ogranka Smederevska Palanka. Uspeli smo da je na trenutak odvojimo od obaveza i da joj postavimo par pitanja.

Da li su vaši sugrađani zadovoljni ovom promenom?

DIS u Smederevskoj Palanci posluje od septembra 2009. i za ovih šest godina je postao sastavni deo svakodnevnog života naših komšija. Mi smo do sada imali prosečno oko 2000 kupaca dnevno. zato smo u protekle tri nedelje često morali da odgovaramo na njihova pitanja kada će DIS opet početi da radi. Na obostrano zadovoljstvo sve je urađeno u predviđenom roku i sada smo u prilici da im ponudimo sasvim novo iskustvo kupovine. Prema prvim reakcijama od jutros mogu da zaključim da smo pogodili u sam centar.

Kako su vaše kolege reagovale na ceo poduhvat?

Najveći broj od 38 zaposlenih radi ovde od početka. Svi su naviknuti na ozbiljan pristup svakom poslu, i stvarno je bilo veliko zadovoljstvo videti kako tim odgovara na sve izazove ovog složenog zadatka. Ovo nije prvi objekat koji je renoviran u okviru našeg lanca, tako da je za izvođenje ovakvog poduhvata od velikog značaja iskustvo koje je do sada stečeno na nivou kompanije. Kao i u svakom poslu i ovde je organizacija najbitniji segment, i kada je to urađeno kako treba onda se sve ostalo odvija bez zastoja. Upravo to je ono što se dogodilo u ovom konkretnom primeru.

Ukupan utisak sada nakon otvaranja?

Sve je sada daleko preglednije i logičnije izloženo, i veoma lako dostupno svim kategorijama potrošača. Ukupni vizuelni efekat koji je postignut na ovaj način ima za posledicu to da nas svi pitaju da li smo proširivali prodajni prostor. Međutim prostor je ostao isti, market još uvek ima osam kasa, samo je sada sve bolje organizovano. Ovim radovima smo postigli i prirodan tok kretanja potrošača kroz objekat, što je u skladu sa svim standardima koje naša kompanija primenjuje. Mislim da ćemo uz konstantno podizanje nivoa usluge u našim marketima moći da privučemo dosta novih potrošača, pored onih za čiju smo se lojalnost izborili dosadašnjim radom.

Srđan Marković je u mladenovački DIS došao u pratnji trogodišnjeg sina. Kaže nam da je redovan kupac, iskoristio je to što radi drugu smenu da dođe odmah pre podne, čim je radnja otvorena. Dopada mu se sve što je urađeno, ali kaže da su za njega daleko bitnije ponuda i cene. To je ono zbog čega je izabrao DIS za mesto na kome se snabdeva. „Ne dolazim samo ja ovamo, ovde kupuju i moji kumovi i komšije. Svima nam je važno i to što je ovo domaća radnja”, naglasio je Marković.

zoricu Bajić smo zatekli na kasi nasmejanu. Ova Mladenovčanka još uvek nije mogla da poveruje da je baš ona pedeseti kupac i da je sve što je nameravala da kupi u stvari dobila na poklon. „U DIS dolazim od kako je

otvoren. Imaju sve što mi treba i najpovoljniji su. Stvarno su im izuzetne cene. Još sam sad i ovo dobila, ovo mi je prvi put u celom životu da mi se ovako nešto desi. Mnogo vam hvala”, rekla je zorica.

U Smederevskoj Palanci skoro istovetna slika. Porodica Prelević je došla u nabavku hrane i pića za sinovljev rođendan. Tokom razgovora sa nama još uvek nisu mogli da shvate da su kao pedeseti kupac dobili na poklon sve što su doneli na kasu. „Ovo izgleda svetski. Prezadovoljni smo cenama, i do sada smo bili redovne mušterije. Iskreno smo jedva čekali ovih par nedelja da se DIS opet otvori, ” kaže Mihailo Prelević.

Izuzetne cene

11

Sve obaveze prema zaposlenima i državisu izmirene na vreme

Poslovanje

Piše:Marija Gardžić,

direktor Sektora za ljudske resurse

Od početka poslovanja pa do danas, kompanija PTP „DIS” DOO posluje kao izrazito društveno odgovorna kompanija koja za cilj ima zadovoljavanje potreba svih direktnih i indirektnih zainteresovanih strana – zaposlenih, kupaca, dobavljača, konkurenata, potrošača u maloprodaji, uticajnih grupa, lokalne zajednice

Problem jednog broja zaposlenih u kompaniji DIS oko regulisanja dokumentacije u fondu PIO tehničke je prirode i biće uskoro rešen. Naše službe rade intenzivno na rešavanju ovog zastoja, koji je nastao usled loše komunikacije između republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i fonda PIO, a iz ove državne institucije smo dobili i zvaničnu potvrdu da se na ovom intenzivno radi.

DIS sve svoje obaveze, kako prema dobavljačima, tako i prema državnim organima, izmiruje na vreme. Važno je napomenuti da se posebna pažnja obraća na redovno izmirenje obaveza koje nam zakon nalaže. Ovde prvenstveno mislim na obaveze plaćanja doprinosa po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih, kao i na obaveze plaćanja doprinosa po osnovu zdravstvenog osiguranja zaposlenih.

Nakon otvaranja marketa u Beogradu, kada je otvoren još jedan poreski broj za uplatu doprinosa za zaposlene, nastao je problem u rasknjižavanju uplata poreza i doprinosa, pa ostvareni staž u 2011, 2012. i 2013. godini nije evidentiran. Takođe, činjenica da u tom periodu nije postojala veza između PIO fonda i fonda za zdravstveno osiguranje dodatno je otežala situaciju, jer su sve prijave i odjave zaposlenih vršene preko zavoda za zdravstveno osiguranje, a na evidenciji PIO fonda se ne vide.

Kao direktor sektora ljudskih resursa i kao neko ko je odgovoran za poštovanje ove zakonske obaveze, mogu da potvrdim da su sve obaveze, koje PTP „DIS” DOO kao poslodavac ima prema zaposlenima i državi, ispunjene i da su samim tim svim zaposlenima, za svaki dan rada u kompaniji uplaćeni porezi i doprinosi iz radnog odnosa. Svi zaposleni kao i članovi njihovih porodica imaju overene zdravstvene knjižice što je jedan od dokaza da su sve obaveze uplaćene redovno i na vreme.

Tačni su navodi da se u evidenciji PIO fonda ne vide uplate doprinosa zdravstvenog osiguranja, ali problem je tehničke prirode i nastao je usled nepostojanja veze između fondova.

zlonamerne informacije koje određena lica plasiraju u kompaniji sa namerom da naruše njen ugled i načine štetu poslodavcu, dovodeći u zabludu kako bivše, tako

i sadašnje zaposlene, ozbiljan je prekršaj narušavanja ugleda kompanije. Tražili smo način da sa PIO fondom uspostavimo saradnju i napravimo plan za rešavanje ovog problema i konačno smo u aprilu ove godine započeli sa radom na njegovom rešavanju.

zaposleni u sektoru za ljudske resurse u saradnji sa službenicima PIO fonda zajednički rade na rešavanju ove neprijatne situacije i verujem da će dobro iskoordiniranom akcijom ovaj problem biti rešen u razumnom roku. U toku je ispravka svih evidencija kako bi podaci u evidencijama bili ispravni.

Sve kolege koje imaju pitanja vezana za ovaj problem ili imaju potrebu za hitnim dobijanjem potvrde o stažu i uplaćenim doprinosima mogu se obratiti sektoru za ljudske resurse i u najkraćem roku će dobiti povratnu informaciju ili potrebnu dokumentaciju. U slučaju odlaska u penziju, kolege će dobiti pojedinačni M4 obrazac.

Verujem da će svi zaposleni imati dovoljno strpljenja i poverenja i da će pokazati razumevanje za ovu situaciju. čim problem bude rešen, svi zaposleni će biti adekvatno obavešteni.

Od početka poslovanja pa do danas, kompanija PTP „DIS” DOO posluje kao izrazito društveno odgovorna kompanija koja za cilj ima zadovoljavanje potreba svih direktnih i indirektnih zainteresovanih strana – zaposlenih, kupaca, dobavljača, konkurenata, potrošača u maloprodaji, uticajnih grupa, lokalne zajednice. Svesni

Sve kolege koje imaju pitanja ili potrebu za hitnim dobijanjem potvrde o stažu i uplaćenim

doprinosima mogu se obratiti sektoru za ljudske resurse i u najkraćem roku će dobiti

povratnu informaciju i potrebnu dokumentaciju

smo da je dugoročno pozicioniranje privrednog društva na tržištu i kontunuirano unapređenje poslovanja moguće samo ukoliko se osnovne vrednosti društvene odgovornosti ugrade u poslovnu politiku organizacije, pa su iz tog razloga svi aspekati kompanijskog delovanja (ekonomski, ekološki, socijalni) stavljeni u funkciju opšteg dobra.

Primenjujući koncept društveno odgovornog poslovanja postigli smo mnogo. Kao kompaniji koja neguje porodične vrednosti, veoma nam je značajan ugled i reputacija, stalo nam je do dobrih odnosa sa svim zaposlenima u kompaniji, kao i do stvaranja i negovanja dobrih poslovnih odnosa sa svim našim poslovnim partnerima. Kako društveno odgovorno poslovanje ne znači samo poštovanje pozitivnih zakonskih propisa, već i davanje više od toga, trudimo se da u razvoj zaposlenih, koji su naš najznačajniji resurs, uložimo sve što je potrebno i da im redovnom isplatom zarada i uplatom svih doprinosa omogućimo sigurnu egzistenciju.

Trudimo se da u svakodnevnom radu i u komunikaciji koju negujemo oslušnemo potrebe svojih ljudi, jer oni čine osnovnu i najveću vrednost kompanije. želja nam je da ih učinimo zadovoljnim, srećnim i da zajedno sa njima gradimo uspešnu budućnost kompanije na obostrano zadovoljstvo.

Pravo na rad predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, pa se i prilikom angažovanja novih zaposlenih naša kompanija ponaša društveno odgovorno, nediskriminišući nijednu grupu kandidata.

Jednak tretman svih zaposlenih je prisutan i nakon zasnivanja radnog odnosa u našoj kompaniji i svim zaposlenima je omogućeno napredovanje u skladu sa rezultatima koje pokazuju na svojim radnim mestima.

U cilju poboljšanja kvaliteta rada zaposlenih i kontinuiranog ulaganja u njihovo obrazovanje i znanje, delujemo na nekoliko načina:

-Prepoznajući potrebe za edukacijom svojih zaposlenih, a kroz partnerstvo sa centrima za edukaciju, organizujemo obuke za zaposlene.

-U saradnji sa srednjim stručnim školama organizujemo učeničke prakse koje predstavljaju kvalitetan način za regrutaciju i selekciju kvalitetnih kadrova.

-Učestvujemo u programima za sprovođenje stručne prakse koje organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje.

Kompanija DIS posebnu pažnju posvećuje kategorijama zaposlenih kao što su:

-žene na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi posebne nege deteta.

-žene na održavanju trudnoće.

-Lica sa invaliditetom.

-zaposleni koji se staraju o deci.

Trenutno su u našoj kompaniji 74 zaposlene žene odsutne zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta, što čini šest odsto zaposlenih. Ova kategorija zaposlenih je u našoj kompaniji uživala posebno uvažavanje i pre usvajanja novog zakona o radu, tako što su sve zaposlene odmah nakon otvaranja bolovanja zbog održavanja trudnoće dobijale ugovor o radu do kraja ovog perioda.

Osobe sa invaliditetom zapošljavaju se pod opštim ili pod posebnim uslovima, koji podrazumevaju prilagođavanje prostora, sredstava za rad i radnih zadataka. U kompaniji DIS je trenutno zaposleno šestoro ovakvih kolega.

zdravlje zaposlenih i njihova bezbednost na radnom mestu i u radnoj okolini predstavljaju imperativ našeg poslovanja, pa je samim tim značajna uloga posvećena upravo ovom segmentu poslovanja. U ovom segmentu postoji nekoliko „autsors” partnera sa kojima poslujemo, a čija se zaduženja razlikuju i obuhvataju oblast bezbednosti i zdravlja na radu, ispitivanja uslova radne okoline i pravila protivpožarne zaštite.

značajna sredstva su uložena u edukaciju zaposlenih na polju bezbednosti i zdravlja na radu, kao i u nabavku opreme za bezbedno obavljanje svakodnevnih radnih zadataka zaposlenih.

Iz fonda PIO zvanično nam je stigla sledeća informacija i objašnjenje.

„Premа podаcimа kojimа republički fond PIO rаspolаže, od 1766 zаposlenih u kompаniji DIS u 2013. godini zа 195 zаposlenih ne može dа se preuzme M4 obrazac. Od 1662 zаposlenа u 2012. godini M4 ne može dа se preuzme zа 492 rаdnikа, а od 1544 zаposlenа u 2011. zа njih 405 ne može dа se preuzme M4.

zа zaposlene zа koje podаci o prijаvаmа i odjаvаmа nisu tаčni potrebno je dа se poslodаvаc obrаti filijаlаmа

fondа PIO kod kojih su prijаvljeni rаdi njihove isprаvke. Premа informаcijаmа koje imаmo, kompаnijа DIS je deo poslа odrаdilа sа filijаlom Smederevo, Ispostаvom Velikа Plаnа i Službom 1 filijаle zа grаd Beogrаd, а sа filijаlom Smederevo je dogovoreno dа se zа ove godine preuzmu prijаve M4 zа zаposlene zа koje ne postoji greškа u prijаvаmа nа osigurаnje, dok će zа ostаlа licа kompаnijа DIS morаti dа postupi u sklаdu sа rаnije postignutim dogovorom i izvrši isprаvke pogrešnih podаtаkа.”

Dopis iz Fonda PIO potpisala je Vesna Kadić, iz Sektora za odnose s medijima.

Fond PIO: Postupak ispravke problema je u toku

Marija Gardžić,direktor Sektora za ljudske resurse

13

Kompanija DIS svoje poslovanje temelji na iskrenoj i doslednoj posvećenosti društveno odgovornom poslovanju. Jedan od najsvežijih primera koji to i dokazuju je pomoć koju je naša kompanija pružila Udruženju građana Mirijevo pri organizaciji manifestacije Mirijevska letnja pozornica. Svake subote u avgustu mališani su, uz predstavu koju im je Udruženje organizovalo, mogli da se osveže DOBrO voćnim sokićima. Budući da je DIS odnedavno aktivno prisutan u svakodnevnom životu Mirijeva, ovo je bila lepa prilika za upoznavanje njegovih najmlađih stanovnika sa proizvodima naše robne marke.

Sa Nenadom ristićem, jednim od osnivača Udruženja građana Mirijevo, razgovarali smo na licu mesta, dok je više od dvesta okupljenih mališana u pratnji svojih roditelja uživalo u predstavi. razgovor je bio često prekidan pozdravima komšija koji su doveli svoju decu. Neša, kako ga u kraju zovu, se svima ljubazno javlja, po potrebi ustaje da pomogne oko organizacije podele sokića.

„Ideja o nastanku Udruženja građana Mirijevo potekla je od nas četvorice prijatelja. Svi smo rođeni Mirijevci, tu smo ceo život, kao i naše porodice pre nas. Mirijevo je veliko, prema nekim izvorima sada ima verovatno blizu 100.000 stanovnika, a iz dana u dan postaje sve veće. Uz to, Mirijevo je prvo u Srbiji po broju male dece u odnosu na ukupan broj stanovnika. To nas čini dodatno ponosnim na naš kraj. Međutim ponuda sadržaja za decu, kao i za sve ostale naše komšije, je veoma slaba. Mi smo tu imali dve opcije. Jedna je bila da sedimo i čekamo da neko, država ili već ko zna ko, nešto preduzme. Druga opcija je bila da sami uradimo nešto dobro za svoj kraj. S obzirom na to da sva četvorica vodimo svoje poslove, bilo nam je logično da se sami prihvatimo realizacije ove ideje,” kaže ristić.

Da li je bilo teškoća u ostvarivanju vašeg plana?„Moram da priznam da nismo očekivali toliko pravnih zavrzlama. Od početka smo bili svesni da moramo da se registrujemo kao udruženje da bismo mogli da postignemo bilo šta od željenih ciljeva. To i nije bilo komplikovano. Ali smo onda naišli na niz birokratskih peripetija u vezi sa svakom idejom koju smo predložili. Neko manje uporan bi verovatno odustao, ali mi smo rešeni da ovo izguramo do kraja na način koji smo zamislili.”

Koje su akcije do sada realizovane?

„za ovih nekoliko meseci od kada smo zavnično registrovani, uspeli smo da dobijemo dozvolu od opštine da sredimo ovaj plato na kome se održavaju predstave. zatim smo popravili sat na centru platoa koji je bio van funkcije već godinama. Pokrenuli smo manifestaciju Mirijevska letnja pozornica u okviru koje svake subote deca imaju priliku da besplatno pogledaju neku od predstava dečijeg pozorišta Mreža. U planu je još mnogo toga, od sređivanja šetališta, popravke koševa na postojećim i izgradnje novih sportskih terena, organizacije turnira u malom fudbalu, do svega drugog što može da učini život u ovom naselju prijatnijim.”

Da li imate podršku za to što radite?

„Opština je odvojila neka sredstva, nadam se da će to za iduću godinu biti suma sa kojom možemo da uradimo nešto ozbiljnije. Najveći deo troškova smo sami podneli. Sami smo plaćali troškove izvođenja predstava, a samo pravljenje tribina na kojima može da se smesti oko sto pedesetoro dece koštalo nas je hiljadu i po evra. Ispostavilo se da nam trebaju bar još dve takve tribine. Danas je velika vrućina, ima skoro 40 stepeni, a ovde je više od dve stotine dece. Imali smo situacije gde predstavama prisustvuje i dva puta više mališana. Imali smo još neke skromnije donacije a DIS-u se i ovim putem zahvaljujemo na pruženoj pomoći.”

Kako je došlo do saradnje sa DIS-om?

„Nekako smo imali sreće da se predsednik našeg udruženja sretne sa ljudima iz DIS-a u vreme otvaranja DIS marketa u Mirijevu. On im je ukratko predstavio ko smo i šta radimo i DIS je rešio da se odmah uključi u akciju. Nadamo se da će se saradnja nastaviti i na budućim projektima Udruženja.”

Kada se predstava „Dečakov put oko sveta” završila, mnogobrojni okupljeni klinci i klinceze su počeli da se razilaze. Svi koji su hteli, mogli su da dobiju DOBrO sokić za dodatno osveženje, a mi napuštamo Mirijevo radosni što među nama postoje ljudi spremni da svojim radom nesebično pomognu zajednici u kojoj žive. Udruženje građana Mirijevo je primer kako se to radi. Kompanija DIS će i ubuduće u skladu sa svojim mogućnostima pomagati ovakve i slične akcije.

Akcija

DIS obradovao decu u Mirijevu Piše: Velibor Toković

Budući da je DIS odnedavno aktivno prisutan u svakodnevnom životu Mirijeva, ovo je bila lepa prilika za upoznavanje njegovih najmlađih stanovnika sa proizvodima naše robne marke

VESTI IZ DIS-A I SRBIJE

Kompanija „Procter&Gamble” prodala je robnu marku italijanskoj kompaniji „Conter” (deo kompanije „Sodalco Group”), tako da je „wash&Go” sada zvanično ušao u asortiman kompanije „Conter”.Kompanija „Conter” je prošle godine uspostavila saradnju sa kompanijom „Sarantis” d.o.o. Beograd, koja je preuzela distribuciju i postala zvanični uvoznik i distributer svih brendova kompanije „Conter” na teritoriji Srbije.To znači da je, počev od septembra ove godine, „Sarantis” postao zvanični uvoznik i distributer i za „wash&Go” proizvode na teritoriji Srbije.

Delegacija Udruženja penzionera grada Niša učestvovala je na 8. Olimpijadi sporta, zdravlja i kulture trećeg doba, održanoj u Vrnjačkoj Banji od 29.09. do 03.10.2015. Kompanija DIS im je pre polaska na put uručila majice i lanč pakete, uz želje za dobar uspeh na ovom već tradicionalnom okupljanju penzionera iz cele Srbije. Ovo je samo jedan od načina na koji DIS pomaže rad ovog udruženja. Tim povodom niški penzioneri su našoj kompaniji uputili zahvalnicu. Toni Blagojević, direktor ogranka Niš, je u razgovoru o ovom događaju za Glasnik rekao: „U Nišu ima preko 40.000 penzionera, a pomoć njihovom udruženju predstavlja izraz poštovanja prema našim najstarijim sugrađanima. DIS je kao najveći domaći trgovinski lanac u potpunosti okrenut prema društveno odgovornom poslovanju. Briga o našim penzionerima, pored učešća u ovakvim akcijama, ogleda se i kroz sprovođenje dosledne politike niskih cena.”

Golubović: Srbija nikad neće dozvoliti gajenje GMO

„Sarantis” distributer za „Wash&Go” Niški penzioneri zahvalni DIS-u

Srbija nikada neće dozvoliti kultivisanje GMO semena na svojim poljima, poručio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danilo Golubović.-To je zvaničan stav vlade i to je ono što nijedan zakon, dok je ove vlade, neće moći da promeni - rekao je Golubović, dodajući da bi eventualne izmene zakona o GMO mogle da budu samo u pravcu dodatnog povećanja bezbednosti potrošača.On, takođe, ističe da nisu tačne tvrdnje u javnosti da se na našu zemlju vrši pritisak da moramo da dozvolimo GMO seme.Golubović je istakao da Srbija ne proizvodi genetski modifikovanu soju iako je lider u proizvodnji te kulture. Dodao je da vlada, zajedno sa organizacijom „Dunav soja”, koja je mnogo učinila na promociji genetski nemodifikovane soje, želi da nastavi da stimuliše takvu proizvodnju.On je naveo da se oznakom „Dunav soja” obeležava zdrava soja, što znači da potrošači mogu da prepoznaju da je to soja kontrolisanog kvaliteta, odnosno da nije GMO.

Prosečna zarada 44.630 dinaraProsečna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa, isplaćena u avgustu iznosi 44.630 dinara i u poređenju sa onom isplaćenom u julu nominalno je manja za 2,1 odsto, a realno manja za tri odsto, saopštio je republički zavod za statistiku.Prosečna zarada isplaćena u avgustu iznosi 61.538 dinara i, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u julu, nominalno je manja za 1,8 i realno manja za 2,7 odsto. Prosečna zarada isplaćena u avgustu 2015. nominalno je manja za 2,3 odsto i realno manja za 4,3 odsto od prosečne zarade isplaćene u avgustu 2014. godine.Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu 2015. nominalno je manja za 2,1 i realno manja za 4,1 odsto u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u avgustu 2014. godine. Prosečna zarada isplaćena u periodu januar-avgust 2015, u poređenju sa prosečnom zaradom isplaćenom u tom periodu 2014, nominalno je manja za 0,8 a realno manja za 2,2 odsto.Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar-avgust 2015, nominalno je manja za 0,5 i realno je manja za 1,9 odsto u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar-avgust 2014. godine, navedeno je u saopštenju.

VESTI • DIS • SRBIJA

U Srbiji se godišnje proizvede od 5.000 do 9.000 tona meda, od čega se od jedne do dve trećine izveze u zemlje EU, Severne Afrike, Indije i Japana, istaknuto je u Kruševcu na skupu „Pčelarstvo u Srbiji”.Kako je danas saopšteno, na skupu koji je organizovao Odbor Srpske akademije nauka i umetnosti za selo, procenjeno je da devizni priliv od izvoza meda može biti veći od onog ostvarenog od izvoza maline i mesa. Po podacima iz 2012. u Srbiji je bilo registrovano 673.651 košnica u posedu 15.020 pčelara, istaknuto je na skupu i ukazano na to da je „med proizveden u Srbiji izuzetno kvalitetan i tražen u Norveškoj i zemljama EU”.„Odnedavno je za njegovu potrošnju primećena velika zainteresovanost arapskih zemalja”, rečeno je na skupu odžanom od 24. do 26. septembra, saopštio je danas Odbor SANU za selo.Ocenjeno je i da pčelarstvo u Srbiji postaje sve profitabilnije, „pa stoga nije više samo hobi već i profesionalno zanimanje”. Ukazano je i na to da osnivanjem i registracijom izvoznih objekata za prodaju meda, u zemljama EU, gde je cena višestruko veća nego u Srbiji, raste potražnja za ovom hranom proizvedenom kod nas.Da bi se ovo realizovalo, potrebni su dodatni sistemski i finansijski podsticaji za razvoj i unapređenje pčelarstva u Srbiji, istaknuo je na skupu. Ocenjeno je i da je širom društvenom akcijom potrebno napraviti plan da se u roku od pet godina broj pčelinjih košnica poveća na milion i da se proizvodnja meda stabilizuje na 10.000 tona godišnje.Navedeno je i da je najveći svetski proizvođač meda Kina, u kojoj se godišnje proizvede 450.000 tona, a da je u Evropi to Španija, gde se proizvede 30.000 tona meda. „Najveći potrošač meda u Evropi je Nemačka sa prosečnih 1.100 grama po čoveku godišnje, zatim sledi francuska sa 600, Italija i Srbija sa po 300 grama po žitelju”, istaknutno je na skupu.razlog za to je rastući pritisak cene manuelne proizvodnje, koji se pooštrio ukidanjem fiksnog kursa švajcarskog franka.

Ministar privrede željko Sertić rekao je da nije u sukobu sa direktorom Agencije za privatizaciju Ljubomirom Šubarom, ali da je nezadovoljan zbog neažurnog odnosa Agencije prema potencijalnim investitorima.- Generalni problem našeg društva je u tome što se svaka, pa i profesionalna kritika, svodi na teren ličnih sukoba. Danima čitam u medijima kako smo direktor Agencije za privatizaciju i ja u nekakvom ringu. To nije tačno i ne postoji u mom institucionalnom postupanju ništa lično - istakao je Sertić.- Tačno je da ja nisam zadovoljan neažurnim odnosom prema potencijalnim investitorima, čega i dan-danas ima u Agenciji, iako smo dolaskom na vlast preuzeli obavezu da sa takvim pasivnim odnosom prekinemo. Dakle, ne prihvatam inertnost u ponašanju nekih ljudi iz Agencije za privatizaciju, koju pojedinci čak doživljavaju kao feud koji može da postupa i bez dovoljne koordinacije sa resornim ministarstvom - dodao je Sertić.

Srpski premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je pred Srbijom vreme dinamičnog rasta, koje zahteva ubrzanje reformi, ali i vreme posvećenijeg i marljivijeg rada, a investitorima je poručio da će naša zemlja, otvaranjem prvih poglavlja, obezbediti punu ekonomsko-pravnu sigurnost i dalje poboljšati poslovni ambijent.On je u obraćanju na „Beogradskim investicionim danima” izrazio uverenje da će Srbija uspeti da sačuva punu unutrašnju stabilnost, ali i da istovremeno doprinese regionalnoj stabilnosti, što je, kako je dodao, od izuzetne važnosti za dolazak investitora.„Uspeli smo da u prethodnih godinu i po dana stabilizujemo zemlju, javne finansije, da pokrenemo značajne ekonomske reforme. Kada o tome govorim, dobro je da se istakne da je uspešno prošla druga revizija sa MMf-om, bez ozbiljnih primedbi. Međutim, mnogo je posla pred nama. Vreme dinamičnog rasta, u kojem moramo da ubrzamo reforme, da budemo još posvećeniji, marljiviji”, poručio je premijer.U tom smislu, kao prvi zadatak naveo je završetak procesa privatizacije i sklanjanje sa „grbače države i naroda” kompanija koje su dve decenije držane na tom mestu samo „zato što smo morali da to radimo da bismo zadržali političku popularnost”.„Meni je važan rezultat, a ne politička popularnost”, poručio je Vučić.

Vučić: Pred nama vreme dinamičnog rasta

Sertić: Nisam zadovoljan radom Agencije za privatizaciju

Godišnje do 9.000 tona meda

U Srbiji se godišnje uloži 50 miliona evra u vodoprivredni sistem, a trebalo bi 400 miliona evra, izjavio je Milan Dimkić, direktor Instituta za vodoprivredu „Jaroslav černi”.On je na javnoj raspravi o Nacrtu strategije upravljanja vodama na teritoriji republike Srbije, kazao da je do sada više od 14 milijardi evra uloženo u infrastrukturu u oblasti voda u našoj zemlji, ne računajući hidroelektričnu infrastrukturu.Direktor sektora usluga i preduzetništva Privredne komore Srbije Tatjana Ercegović Petrić kazala je da Srbiju do 2019. godine čekaju investiciona ulaganja veća od devet milijardi evra u oblasti upravljanja vodama, što govori o značaju ove teme.„razvoj vodoprivredne infrastrukture daje podsticaj i ekonomskom i socijalnom razvoju društva u celini”, navela je Ercegović Petrić na skupu u PKS.Ona je rekla da kao društvo raspolažemo znanjem za upravljanje ovim investicionim ulaganjima i definišemo prioritete.

Ulaganja u vode osam puta manja od potrebnih

17VESTI • DIS • REGION

DIS je ovoga puta za svoje potrošača odabrao jednu od najkvalitetnijih linija emajliranog posuđa Metalac pod nazivom „Milenijum”. Uz savremen, sveden dizajn i veoma moderne boje koje se skladno uklapaju u svaku kuhinju, važno je da je linija „Milenijum” proizvedena od prvoklasnog feromagnetnog čelika sa besprekornim glatkim emajlom nanetim na čak 820 stepeni Celzijusa. Uz to je DIS želeo da potrošače obraduje mogućnošću da biraju između dve, podjednako atraktivne boje i mi smo se potrudili da to zaista bude perfektno - kaže Danijela filipović, rukovodilac prodaje u fabrici Metalac posuđe.Da li je u pitanju potpuno nova linija ili je reč o modifikaciji neke od postojećih kolekcija iz vaše ponude?Ovakav sastav asortimana u jednoj liniji do sada nismo imali u ponudi. Potrošači će tokom tri meseca akcije imati mogućnost da sakupljajući markice ostvare čak 50% popusta na tri dimenzije duboke šerpe, lonac i višefukcionalni pekač, u bojama koje se do sada nigde nisu mogle pronaći.Šta je to što karakteriše ovu liniju?Ljubitelji emajliranog posuđa Metalac bi vam verovatno precizno odgovorili: dugotrajno, zdravstveno neprikosnoveno, brzo provodi toplotu, otporno na ogrebotine i oštećenja, možete ga koristiti generacijama - naravno ukoliko se pažljivo rukuje i adekvatno održava. Drugo, ovo posuđe možete koristiti na svim vrstama grejnih tela i prati u mašini za sudove. Štedi i energiju jer toplotu ravnomerno i brzo raspoređuje. Ima poklopac od kaljenog stakla sa otvorom za ispuštanje pare koji omogućuje da se proces pripreme jela nadgleda i bez otvaranja posude. Koje su prednosti emajliranog posuđa, od kada je ono u upotrebi?Emajlirano posuđe je u upotrebi jako dugo, više od 1.000 godina, a Metalac ga proizvodi više od pola veka. Pritom je verovatno najbolji proizvođač ove vrste posuđa u Evropi, a izvozi ga u oko 25 zemalja sveta. Emajl pleni estetikom i funkcionalnošću, ali najvažnija je svakako njegova zdravstvena neprikosnovenost, zbog čega se preporučuje ne samo za pripremanje, već i za

čuvanje hrane. Emajl je zapravo obojena staklena masa i zato je, pored stakla, zdravstveno najsuperiorniji materijal za izradu posuđa. Emajlna zaštita je glatka neprozirna površina koja ne dozvoljava nastajanje ili zadržavanje bakterija, a prilikom pripreme hrane ne reaguje sa kiselinama iz voća i povrća, pa se u njemu mogu kuvati sva jela i upotrebljavati svi začini. Takođe, ma koliko dugo da se koristi, emajl ne izaziva alergijske reakcije, čak ni potencijalno.Za koje vrste hrane i koje načine spremanja je ovo posuđe namenjeno?Duboke šerpe i lonac su savršeni za kuvanje i dinstanje manjih ili većih obroka. Pekač se ponaša kao dupla rerna i nije čudo što je jedan od najprodavanijih proizvoda. Budući da ima dva dela u njemu se može peći apsolutno sve, od većih komada mesa, preko povrća, pita, sarmi i punjenih paprika, do elipsastih korica za tortu... Ujedno se može koristiti i za serviranje. Da li ste zadovoljni odzivom potrošača tokom prethodnih akcija?Budući da je ovo već četvrta zajednička akcija, mislim da smo se međusobno dobro upoznali. Najpre smo imali emajlirano posuđe „Mila”, pa inox linju „Kulinaria” i u trećoj akciji, liniju popularnog posuđa sa nelepljivim premazom „Pantheon”. Kombinujući različite asortimane i linije posuđa, uključujući i novu liniju „Milenijum”, potrošačima DIS-a smo omogućili da po povoljnim uslovima kompletno opreme svoju kuhinju i imaju posuđe za sve namene i vrste pripremanja hrane, čime smo praktično zadovoljili svačiji ukus. Vaši potrošači to znaju da cene i rezultati prethodnih akcija to potvrđuju.Možemo li da očekujemo nastavak saradnje sa DIS-om u narednom periodu?Ekipe DIS-a i Metalca veoma temeljno osmišljavaju šta bi to bilo zaista dobro, novo i prihvatljivo za vaše potrošače. To nije jednostavan posao, ali svaki put do sada - uspeli smo. Kad pošteno i sa voljom pristupate poslu, svi razlozi za uspeh su na vašoj strani, pa zašto ne bi bilo tako i naredne godine.

Akcija

Metalac i DIS opet zajedno u akciji Piše:

Velibor Toković

Novom linijom posuđa „Milenijum” potrošačima DIS-a smo omogućili da po povoljnim uslovima kompletno opreme svoju kuhinju i imaju posuđe za sve namene i vrste pripremanja hrane, čime smo praktično zadovoljili svačiji ukus

Danijela Filipović, rukovodilac prodaje Metalac

19

Jogurt i kefir za dug život Piše:

Marijana Radojičić

Tržište

Potrošači svoje poverenje sve više poklanjaju proizvodima sa znakom mlekare „Megle”. Tehnolozi iz ove kompanije kažu da nije slučajno tako. Tvrde da njihov jogurt i kefir nastaju selekcijom najkvalitetnijeg domaćeg mleka i odabirom jogurtnih kultura od renomiranih svetskih dobavljača

Nisu samo hrana, već i lek. za njihovo blagotvorno dejstvo znalo se i pre sto godina. Tada, međutim, nije bilo lako doći do njih. Sada su na policama svih trgovina. Ne traže vreme za pripremu, a po ceni su pristupačni. Jogurt i kefir - čuvari su zdravlja, najveće dragocenosti svakog čoveka.

Danas potrošačima problem može da napravi samo izbor. Jer, jogurta ima u raznim varijantama. U čašama ili flašama nudi se kiselo-mlečna prerađevina sa manje ili više masnoće, sa dodacima voća, klica, žitarica… Ima i onih sa manje ili više probiotskih bakterija izuzetno važnih za crevnu floru, koja je osnova imuniteta svakog čoveka.

- Ovaj napitak sadrži proteine i ugljene hidrate, ali je sadržaj kalcijuma ono što ga čini posebnim– kaže Milena Savić, nutricionista. – Kalcijum je veoma značajan za kosti i zube, ima gradivnu ulogu, normalizuje mišićni sistem, a važan je i za hormone i enzimske reakcije. Jogurt je piće za sve generacije - od dece do najstarijih. Nedostatak kalcijuma u organizmu izaziva rahitis kod dece, a kod starijih dovodi do osteoporoze.

Stručnjaci kažu da je najbolje jogurt piti ujutru i uveče na prazan stomak. zbog prisustva probiotika, dobrih bakterija koje nastaju vrenjem, jogurt proporučuju u slučajevima dijareje, oštećene crevne flore, ali i svima onima koji su

svakodnevno pod stresom. U zavisnosti sa čim se kombinuje, jogurt može biti veliki saveznik u borbi sa kilogramima, ali može biti i energetska bomba koja čini da težina raste.

zagovornici zdrave ishrane proteklih godina sve češće ističu terapeutska i lekovita svojstva kefira. Dijetetski probiotski napitak krije tajnu dugovečnosti ljudi koji žive na Kavkazu, odakle kefir i potiče. Smatra se da je potekao od turske reči „keif” koja bi mogla da se prevede kao „dobar osećaj”, jer redovno korišćenje garantuje zdravstveno blagostanje. Osvežavajućeg je ukusa i sadrži deset vrsta zdravih bakterija i ćelije kvasca, a veoma je bogat i B vitaminom.

Blagotvorno dejstvo kefira na ljudsko zdravlje prepoznale su i naše mlekare. Tako je nedavno kompanija „Megle”, jedna od naših najvećih mlekara, krenula u proizvodnju ovog napitka.

- Blagotvorno dejstvo jogurta i kefira na zdravlje ljudi potvrdila su mnoga naučna istraživanja - ističu u kompaniji „Megle”. - Ovi proizvodi pravi su melem za digestivni trakt, poboljšavaju varenje i jačaju imunitet osiguravajući potrebne uslove za normalno funkcionisanje crevne mikroflore i razvoj takozvanih "dobrih bakterija". Obiluju nutrijentima i kalcijumom, čijim unosom se na efikasan način poboljšava zdravlje kostiju i usporava proces osteoporoze.

Kako ističu u ovoj mlekari, zdrav način života postaje trend, a samim tim i sve u vezi sa zdravljem dobija na značaju. Upravo zato kefir, kao proizvod koji utiče na vitalnost i celokupno zdravlje organizma, beleži rast u prodaji.

Kvalitet kiselo-mlečnih napitaka, inače veoma osetljivih namirnica, je veoma bitan. U Kompaniji „Megle” ističu da se kvalitet njihovih proizvoda svakodnevno prati i da je pod kontrolom službe kvaliteta i interne laboratorije.

- Nakon ocene senzoričkog tima i usklađivanja svih parametara, kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod se plasira na tržište - naglašavaju u mlekari „Megle”. - Time želimo da obezbedimo stalan kvalitet naših proizvoda i zadovoljne kupce. Interna laboratorija prema utvrđenim planovima ispitivanja obavlja kontrolu fizičko-hemijskih i mikrobioloških parametara kvaliteta sirovine, poluproizvoda i gotovih proizvoda i usklađuju je sa zahtevima kvaliteta i zakonskom regulativom. Kompletnu proizvodnju kroz sve faze i tehnološke procese verifikujemo i analizama iz akreditovanih eksternih laboratorija koje prate i potvrđuju naš rad.

Potrošači svoje poverenje sve više poklanjaju proizvodima sa znakom mlekare „Megle”. Tehnolozi iz ove kompanije kažu da nije slučajno tako. Tvrde da njihov jogurt i kefir nastaju selekcijom najkvalitetnijeg domaćeg mleka i odabirom jogurtnih kultura od renomiranih svetskih dobavljača. Prerada se obavlja u modernom pogonu na savremenoj opremi i uz visoke higijenske uslove.

- Iza nas je 128 godina tradicije i uspešnog rada u mlečnoj industriji - naglašavaju u ovoj mlekari iz Kragujevca. - U proizvodnju krajnjeg proizvoda krećemo od nabavke najkvalitetnije sirovine sa domaćih pašnjaka preko modernizovanog tehnološkog procesa, koji uključuje poštovanje najviših standarda i ekspertizu naših tehnologa. Mi volimo da kažemo da uzimamo samo najbolje iz mleka i činimo da svi proizvodi koji dolaze do krajnjih potrošača budu posebni, ukusni i kvalitetni. U cilju unapređenja našeg asortimana i zadovoljenja potreba krajnjih potrošača u stalnom smo procesu razvoja proizvoda kako bismo

odgovorili na potrebe naših kupaca.

Na pitanje kakva je ponuda mlečnih i kiselomlečnih prerađevina u Srbiji, a kakva u regionu i Evropi, u mlekari „Megle” odgovaraju:

- Sa pravom možemo reći da je ponuda zaista raznovrsna, a tome doprinosi i izražena konzumacija ovog tipa proizvoda u Srbiji. U regionu prednjačimo u konzumaciji jogurta pa samim tim ne iznenađuje činjenica da su u ponudi sve vrste jogurta, od običnih, preko probiotika pa sve do voćnih varijanti. Ono što možemo da primetimo kao razliku u odnosu na region je da su potrošači privrženiji proizvodima u porodičnim pakovanjima.

„Megle” nam donosi kefir vrhunskog kvaliteta, proizveden po tradicionalnoj recepturi od prirodnih sastojaka, ali uz upotrebu savremene tehnologije. rezultat je proizvod izuzetnog kvaliteta, čija popularnost ne prestaje da raste od 2012. godine, kada se pojavio na našem tržištu. „Megle” kefir odnedavno postoji u dve varijante - za one koji ne beže od masnoće tu je kefir sa 2,8% mlečne masti, a za one koji posebno vode računa o svojoj figuri tu je „lajt” verzija sa 0,5 procenata masnoće.

Uložili osam miliona evraMlekara „Megle” ima porodičnu tradiciju dugu 128 godina. Krajem 2010. godine „Megle” je kupio mlekaru „Mladost” koja u Kragujevcu postoji od 1954. godine. Od dana kupovine mlekare do danas više od osam miliona evra investirano je u povećanje kapaciteta, otkup sirovine, nova postrojenja, rekonstrukciju objekata. Nakon samo devet meseci od potpisivanja ugovora o kupovini, „Megle” je decembra 2011. godine otvorio i novi pogon za Tetra Pak liniju za punjenje mleka i mlečnih proizvoda, najmoderniju takve vrste u Srbiji.

Kapaciteti prerade trenutno iznose 170 hiljada litara mleka dnevno. Mlekaru svakodnevno snabdeva oko 1.700 proizvođača mleka.

Legenda o kefiruNekada davno, starosedeocima Kavkaza prorok Muhamed je darovao čestice kefira, uz upustvo o njihovom gajenju. Verovalo se da bi čestice izgubile svoju moć ukoliko bi se podelile sa ostalim narodima i ako bi se otkrila tajna pravljenja čudotvornog napitka. Vekovima su kavkaski narodi čuvali tajnu „Prorokovih čestica” od ostatka sveta, a interesovanje za ovaj napitak je pre svega poraslo zbog vesti o njegovom delovanju pri lečenju tuberkuloze i crevnih bolesti.

Krajem devetnaestog veka, ruski lekari su objavili i prve naučne studije o blagotvornom uticaju kefira. Međutim, proizvodnja kefira nije bila moguća bez nabavke granula kefira. Lekari su se obratili vlasnicima mlekare u Moskvi, koji su na Kavkaz poslali lepoticu Irinu Saharovu, zaposlenu u mlekari. Plan je bio da lepotica zavede lokalnog princa i da od njega dobije zrnca. Iako se zaljubio u Irinu, princ nije hteo da prekrši zakon svoje porodice i plemena i ona se uputila natrag u Moskvu. Princ je, prema lokalnim običajima otmice neveste, naredio da je zarobe. Nakon što su poslodavci iz Moskve

spasili Irinu od prisilnog venčanja, nesrećni princ je izveden pred Cara. Car je presudio da Princ mora Irini da preda 10 funti kefirovih zrnaca kao otkup za uvredu koju joj je naneo.

Početkom prošlog veka kefir stiže u Moskvu, ali usavršavanje je trajalo bar pola veka, pa je komercijalna proizvodnja započela oko 1950. godine, a Ministarstvo prehrambene industrije SSSr-a je 1973. godine poslalo Irini Saharovoj pismo u kome joj se zahvaljuju što je donela kefir ruskom narodu.

Stanovnici Kavkaza su imali dobre razloge da kefir nazivaju „magičnim napitkom”. redovnom pijenju kefira su pripisivali svoje izuzetno dobro zdravlje i dug životni vek. Pored toga, moglo bi se reći da je sam proces pravljenja kefira u suštini magičan: granule kulture kefira su čudna mešavina mlečnih bakterija i kvasca uhvaćene u mreži proteina, masti i šećera, koja najviše liči na karfiol. zanimljivo je da ovu čudnovatu prirodnu simbiozu niko do sada nije uspeo da veštački reprodukuje.

21

čuveni svetski proizvodjač kućne hemije pre skoro dve decenije odlučio je da ispita koliko je njihovim potrošačima važan kvalitet, a koliko cene. Ponudili su svoj skupoceni deterdžent za pranje veša u drugom pakovanju, pod drugačijim imenom i sa mnogo nižom cenom. Potrošači u Srbiji su birali samo onaj skup prašak čijem imenu veruju. Sada je situacija, nažalost, drugačija. Izbor svih proizvoda, pa i sredstava za higijenu zavisi isključivo od cene. Ovi preparati kupuju se najčešće na akcijskim sniženjima, pa ne čudi što tada promet poraste i do deset puta.

Drastičnih poskupljenja kućne i lične hemije u našim trgovinama nema u proteklih godinu dana. Ipak, svi ovi proizvodi koji su neophodni u svakom domu, mahom su nepristupačni prosečnom srpskom džepu. Trgovci i proizvođači se dovijaju na razne načine ne bi li prodali svoju robu. Skoro svakodnevno na rafovima je na akciji bar neki hemijski proizvod.

- Prašak za veš kupujem isključivo na akciji- priča Dragica Jovanović, penzionerka iz beogradskog naselja Karaburma. – Trudim se da i kupovinu ostalih sredstava za ličnu higijenu planiram, kako bih i paste, sapune i šampone kupila tada kada im je cena najpovoljnija. Kada su na akciji, cena je ponekad niža i do 40 odsto, a to, verujte, nije mala ušteda. Posebno kada imate veliku porodicu, koja živi od jedne penzije i jedne skromne plate.

Protiv besparice svojih potrošača domaći trgovci se bore na različite načine.

- Nažalost, navike se u poslednje vreme prilagođavaju dubini džepa, tako da potrošači ispituju čuveni odnos cene i kvaliteta - kaže Dragan živanović, direktor programa u DIS-u. - Kako bismo im olakšali muku, DIS im nudi već odabran, dobar asortiman artikala sa boljim kvalitetom i pristupačnom cenom. Kroz česte akcije u premijum segmentu potrošač u svakom trenutku može doći i do nekog jeftinog, a kvalitetnijeg proizvoda.

Prema njegovim rečima, potrošači već znaju da cena nije uvek merilo kvaliteta i da nekada poznata krilatica „ako ne znaš šta je kvalitetno, biraj skupo” - više ne važi.

- Moram da kažem da cena nekada i nije merilo kvaliteta jer mnogi, a naročito veliki renomirani proizvođači u cenu proizvoda uključuju još mnogo toga što fizički nije sastavni deo proizvoda – ističe živanović.

I potrošači su svesni da cena ne prati uvek i kvalitet proizvoda. Prema rečima Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta potrošača Beograda, cena nije orjentir za kupovinu i to kupci znaju.

- Kao i kod ostalih robnih grupa i kod sredstava za ličnu i kućnu higijenu na cenu proizvoda znatno utiče marketing – naglašava Bogosavljević. – I istraživanja su pokazala da je mnogo artikala sa nižom cenom, a veoma visokim kvalitetom. Naravno, ima proizvoda čija cena odgovara kvalitetu i standardima koje zahteva Evropska unija. U Srbiji je već godinama prisutan problem sa uvoznim sredstvima za higijenu, koja su nižeg kvaliteta od istih u zapadnoj Evropi. To je u stvari druga klasa, pa prašak istog brenda u Nemačkoj, ne mora da bude istog kvaliteta i u Srbiji.

Bogosavljević kaže da u našoj zemlji ne postoji spremnost proizvođača da obezbede fer konkurenciju kvalitetom, jer jedino tako bi potrošač bio siguran da je za svoj novac izabrao najbolje.

Od kvaliteta proizvoda ne zavisi da li će se određeni proizvod dobro prodavati. Trgovci kažu da na prodaju utiče mnogo toga, ali da je presudna cena.

- Porast prodaje zavisi od više faktora - kaže direktor živanović. - Osim kvalitetnog odabira, uglavnom zavisi i od cene. Kada trgovac ima dobar osećaj za cenu i njegova odluka bude prava, prodaja se može uvećati i do čak deset puta.

Prema njegovim rečima, na rafovima kompanije DIS, kada je kućna hemija u pitanju, zastupljeni su svi poznati svetski brendovi koji se nalaze na našem tržištu, kao i domaći proizvođači. za razliku od ostalih trgovinskih

Za hemiju nije uvek najvažnija cena Piše:

Marijana Radojičić

Tržište

Moram da kažem da cena nekada i nije merilo kvaliteta jer mnogi, a naročito veliki renomirani proizvođači u cenu proizvoda uključuju još mnogo toga što fizički nije sastavni deo proizvoda – ističe Dragan Živanović, direktor programa u DIS-u

U Srbiji je već godinama prisutan problem sa uvoznim

sredstvima za higijenu, koja su nižeg kvaliteta od istih u

Zapadnoj Evropi. To je u stvari druga klasa, pa prašak istog brenda u

Nemačkoj ne mora da bude istog kvaliteta i u Srbiji

kuća, DIS se u ponudi ove robe izdvaja ponudom firme „Bh Chemical” sa širokom paletom proizvoda. Od drugih trgovaca, kaže živanović, DIS se razlikuje i asortimanom svoje robne marke „Dobro”.

- Najveće razlike su u delu naše robne marke kojoj posvećujemo veliku pažnju - naglašava živanović. – Naš asortiman ostalih brendova u širini sličan je asortimanu ostalih trgovinskih lanaca, ali ako uzmemo u obzir da smo prepoznatljivi po najnižim cenama onda je ta razlika velika. „Dobro” je najpoznatija i najprodavanija robna marka na našem tržištu u svim kategorijama robe široke potrošnje. U okviru kućne hemije, na našim policama veliki deo učešća zauzima naša robna marka, a najviše artikala nam proizvodi „Beohemija” kao strateški dobavljač.

Saradnja DIS-a i „Beohemije” je počela 2009. godine, sa ukupno 17 artikala kućne hemije. Tada je fabrika „Beohemija” za DIS proizvodila deterdžente za posuđe, sredstvo za staklo, šampone za kosu, deterdžente za veš i omekšivače. Već početkom 2010. portfolio je dopunjen pastama za zube i čvrstim sapunima iz proizvodnih pogona „Dahlia”, sa još šest artikala kućne hemije. Godinu dana kasnije, broj artikala bio je uvećan kupkama i gelovima za tuširanje, kao i kolekcijom za bebe.

- Trenutno za DIS proizvodimo 63 proizvoda - kaže za DIS Glasnik Katarina Kafedžić, iz kompanije „Beohemija”. - Prostora za proširivanje asortimana ima, a sve u zavisnosti od planova kompanije DIS. Saradnja na polju privatnih robnih marki sa kompanijom DIS se odvija kroz tri proizvodne firme – Beohemija, Beohemija-Inhem i „Dahlia”.

- „Beohemija” proizvodi kućnu hemiju - deterdžente za suđe, sredstva za staklo, wC sanitare, podopere, abrazive, omekšivače, a među proizvodima za ličnu higijenu su šamponi za kosu. U pogonima „Beohemija Inhem” prave se deterdženti za veš.

„Dahlia” proizvodi kozmetiku, kreme za ruke, paste za zube, bejbi program i program za ličnu higijenu – gelove, kupke i sapune.

Prema rečima Katarine Kafedžić, kvalitet proizvoda robnih marki određuje naručilac, odnosno trgovinska kuća. U dogovoru sa proizvođačem određuju se granice.

- Kvalitet proizvoda je u granicama zahtevanog, definisan planom kontrole za dati proizvod - kaže Kafedzić. - U zavisnosti od toga kakav kvalitet vlasnik PL-a želi da ponudi potrošaču - premium, srednji ili ekonomski, definiše se specifikacija kvaliteta koja mora ispuniti očekivanja u pogledu performansi pranja i bezbednosti proizvoda.

Ona kaže da je za proveru njihovih proizvoda zadužena Služba kontrole kvaliteta fabrike u zrenjaninu. Ova služba svakodnevno kontroliše ulazne sirovine i repromaterijale, proveravaju se i uzorci tokom procesa proizvodnje, ali i gotov proizvod, koji izlazi iz fabrike. To, kako tvrdi, garantuje kvalitet proizvoda. Kako kaže, svi proizvodi koji iz ove zrenjaninske fabrike izlaze na tržište kontrolisanog su kvaliteta, ne zaobilaze ih ni interne, ali ni eksterne provere, imaju sledljivost i klasifikovani su i obeleženi u skladu sa zakonima Srbije i Evropske unije.

- Brendirani proizvodi za razliku od robne marke u istoj klasi proizvoda, imaju više specifičnih komponenti - naglašava Kafedžić. - To su, na primer, komponente za specijalno jako odmašćivanje ili negu ruku u kategoriji deterdženata za pranje sudova ili inkapsulirane parfeme u omekšivačima za veš koji garantuju produženo svojstvo mirisa na suvom vešu. Dodatni kvalitet više košta, kao i cena izgradnje brenda, odnosno marketing koji se na tržištu bori sa konkurencijom.

Mini pakovanjaIako su veća pakovanja sredstava za ličnu higijenu najisplativija, proizvođači se proteklih godina sve češće odlučuju da smanje svoja pakovanja. Tu praksu su preuzeli svi proizvođači, a ne samo oni u industriji hemijskih preparata za ličnu i higijenu kuće. Tako sada na rafovima imamo prašak za veš u pakovanju od 400 grama. U vrećama deterdženta od deset kilograma, cena jednog kilograma je od 80 do 150 dinara.

„Jeftino” iznenađenjeDragan živanović, direktor programa DIS-a, otkriva da potrošače ove trgovinske kuće očekuje prijatno iznenađjenje.

- Trenutno radimo osvežavanje premijum asortimana u celom sistemu maloprodaje, a takođe i na osvajanju jednog dela užeg asortimana cenovno niže robne marke „Jeftino”, što će sigurno za svakog našeg potrošača biti prijatno iznenađenje.

23

Kada su Amerikanci osamdesetih godina prošlog veka birali šunku među ponuđenim proizvodima sa svih kontinenata, imali su mnogo razloga da im se ruka zaustavi upravo na onoj koja potiče iz Srbije. Nudila se u konzervi i bila je veoma traženi delikates. Najviše zbog toga jer je bila izvrsnog ukusa i vrhunskog kvaliteta. U to vreme srpski stočari su bili svetski poznati i priznati proizvođači, čiji su se specijaliteti od mesa prodavali u najvećim trgovinskim kućama na planeti.

I danas bi naš seljak mogao da pravi kvalitetnu šunku, ali sada gubi trku sa evropskim kolegama. Ne kvalitetom, već cenom. Pomoć koju nemački stočar dobija ne može se ni porediti sa subvencijama koje Srbija može da odvoji za svog poljoprivrednog proizvođača.

- Srbija je nekada bila poznata po proizvodnji svinja, jer je među deset najvećih proizvođača kukuruza u svetu - kaže za DIS Glasnik Milan Prostran, agroekonomski analitičar. – Logično je da u zemlji sa takvom proizvodnjom kukuruza i uzgoj svinja bude na visokom nivou. Osamdesetih godina prošlog veka imali smo pet miliona svinja, a rekordan broj tovljenika bio je 1987. godine kada je dostigao 1,4 miliona. Danas imamo oko 3,5 miliona svinja i skoro milion tovljenika. I to je veliki pad, s obzirom na to da nam je svinjarstvo vodeća grana u stočarstvu.

Prema njegovim rečima, u potrošnji mesa najviše učestvuje svinjetina. Od 55 kilograma po glavi stanovnika, gotovo 25 kilograma je svinjsko meso, a zatim dolazi pileće, pa juneće meso. Prostran se priseća vremena kada je Srbija i u Americi i u Evropi bila poznata po proizvodnji kvalitetne svinjske šunke.

- U radnjama u Americi sam na službenim putovanjima nailazio na srpsku šunku - priča Prostran. – Prodavala se u konzervi i tamo u velikoj Americi je bila na ceni, najviše zbog svog kvaliteta.

Situacija je, kaže Prostran, sada mnogo drugačija. Naši stočari ne mogu da se takmiče sa evropskim poljoprivrednim

proizvođačima. Glavni problem su subvencije koje stočari dobijaju u svetu i koje su i više od deset puta veće od onih koje dobija srpski seljak.

- Subvencije su ograničene državnim budžetom - kaže Prostran. - zato farmeri u EU imaju deset puta veću podršku od one koju dobija srpski seljak. Da bi uspostavili konkurentnost sa evropskim uzgajivačima svinja, moramo da povećamo podršku našem seljaku. Možemo da budemo konkurentni tek onda kada agrarni budžet bude deset do 11 odsto državnog budžeta, jer upravo toliko agrar stvara bruto društveni proizvod. Sada je agrarna kasa tek pet odsto zajedničkog republičkog budžeta.

Prostran kaže da sa tim budžetom Srbija može samo da "gasi požare", ali nikako da se izbori da njen stočar bude konkurentan u Evropi i svetu.

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da su svesni činjenice da je sektor stočarstva u Srbiji jedna od najvažnijih poljoprivrednih grana, kao i da ubuduće treba da predstavlja osnovu daljeg razvoja poljoprivrede.

Povratak svinjarstva u Srbiju Piše:

Marijana Radojičić

Ekonomija

U Srbiji se godišnje uzgaja oko tri miliona svinja, a očekuje se da će uništeni stočni fond biti bogatiji za pola miliona tovljenika godišnje, ukoliko nemačka kompanija „Tenis” ostvari svoje planove u našoj zemlji

U Vladi Srbije smatraju

da bi broj grla koja su

izgubljena u poslednjih

10 do 15 godina,

investicijom „Tenisa” mogao biti nadoknađen u

naredne dve godine

- zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, definisali smo opšte vrste mera koje se direktno ili indirektno odnose i na ovaj sektor - ističu u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. - U skladu sa ovim zakonom usvojen je veći broj podzakonskih akata – pravilnika, koji propisuju način i postupak ostvarivanja prava na podsticajna sredstva koja su određena zakonom.

Kada su u pitanju vrste podsticajnih sredstava za 2015. godinu, i pored umanjenja agrarnog budžeta, zbog Vladinih sveobuhvatnih mera štednje, uspeli smo da za sektor stočarstva izdvojimo više sredstava.

Kako ističu, Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2015. godini, za pojedine mere podrške je zadržan određeni nivo podsticaja, kao što je premija za mleko u iznosu od sedam dinara po litru. Povećan je iznos podsticajnih sredstava za kvalitetne priplodne krave sa 20 na 25 hiljada dinara po grlu, uz uvođenje nove kategorije koja se odnosi na kvalitetne priplodne tovne krave sa iznosom podsticaja od 25 hiljada dinara po grlu. Nastavljen je i podsticaj za kvalitetne priplodne krmače u iznosu od 7.000 dinara po grlu, kao i sa merama podrške za krave dojilje (20.000) i podsticajnim sredstvima za tov junadi (10.000 dinara). Podsticaji za tov svinja iznose 1.000 dinara po grlu, a za tov jaradi i jagnjadi 2.000. za sve ove mere podrške, oni proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom imaju dodatni podsticaj u iznosu od 40 odsto na definisane iznose.

Uz subvencije, stočarstvo u Srbiji mogle bi da pokrenu investicije. Na žalost proteklih godina ih ima sve manje. zato je početkom ove godine mnoge obradovala najava dolaska velikog nemačkog i svetskog uzgajivača svinja "Tenis". Vlada Srbije i nemačka kompanija "Tenis", najveći proizvođač mesa u Evropi, potpisale su 27. aprila u Beogradu Memorandum o razumevanju, uz poruku premijera Srbije Aleksandra Vučića da je ta investicija veoma važna za Srbiju i da će se u našoj zemlji proizvoditi najbolje meso u Evropi.

U Srbiji se godišnje uzgaja oko tri miliona svinja, a očekuje se da će uništeni stočni fond biti bogatiji za pola miliona tovljenika godišnje, ukoliko nemačka kompanija ostvari svoje planove u našoj zemlji. U Vladi Srbije smatraju da bi broj grla koja su izgubljena u poslednjih 10 do 15 godina, investicijom „Tenisa” mogao biti nadoknađen u naredne dve godine.

Prema iznetim planovima, nemačka kompanija planira da u Srbiju uloži više od 200 miliona evra, uspostavi kooperacijsku saradnju sa našim stočarima i zaposli oko 8.000 ljudi. Godišnja produkcija „Tenisa” je 17 miliona tovljenika. Ovaj proizvodjač zapošljava 10.000 ljudi i izvozi u 80 zemalja. U našoj zemlji bi, prema planovima, trebalo da nikne čak 20 farmi.

Stručnjaci su mišljenja da je dolazak "Tenisa" prilika da se primene nove tehnologije, dobra genetika, da se poveća proizvodnja hrane za životinje, primene novi pristupi u zaštiti životne sredine i rešavanju otpadnih voda. Naravno, otvaranje

njihovih farmi svinja znači i otvaranje radnih mesta.

- Kako će njihov dolazak uticati na svinjarstvo i stočarstvo uopšte još ne znamo i to će pokazati vreme - kaže Milan Prostran. - Njihov cilj je rusija. Procenjuje se da će sankcije prema rusiji potrajati najmanje pet godina. To će biti veliki problem za mnogobrojne evropske proizvođjače. Iz Srbije "Tenis" bi imao otvorena vrata jednog ogromnog tržišta. Svakako da je dobro kada dolaze investitori u stočarstvo, sigurno će biti potrebe za radnicima. I proizvođači stočne hrane bi automatski imali više posla. Da li će njihova proizvodnja biti pritisak na cene domaćih proizvoda, to ćemo tek videti.

Nemci su za svoj početak izabrali Srem i Mačvu, krajeve poznate po uzgoju svinja. Odgovara im Vojvodina, jer tamošnji stočari imaju tradiciju uzgoja svinja, a postoje i velike površine obradivog zemljišta zbog stočne hrane, za razliku od drugih delova Srbije gde su posedi isparčani. Prema najavljenim planovima, "Tenis" će investirati u poljoprivredne kombinate koji imaju svoje objekte, ali će graditi i nova tovilišta, po standardima koji zadovoljavaju njihove kriterijume.

U 2015. godini Ministarstvo poljoprivrede je izdvojilo značajna sredstva za kreditnu podršku. Tačnije, Ministarstvo vrši subvencionisanje kamatnih stopa i njihovo snižavanje na prihvatljiv iznos. Krediti se odobravaju na rok od jedne do tri godine sa grejs periodom (periodom mirovanja) do godinu dana, odobravaju se i isplaćuju u dinarima, bez valutne klauzule, uz kamatnu stopu od 4 odsto na godišnjem nivou.

Bespovratna sredstvaVeoma važno za sektor stočarstva je činjenica da se izdvajaju bespovratna sredstva, kako u primarnu proizvodnju tako i preradu mesa i mleka - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. - Ovo je omogućeno usvajanjem Pravilnika o uslovima i načinu korišćenja podsticaja za unapređenje konkurentnosti i dostizanja standarda kvaliteta kroz podršku investicijama u preradi i marketingu u sektoru mleka, mesa, voća, povrća i grožđa i Pravilnika o podsticajima za podršku investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Sredstva namenjena za podršku investicijama u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji se mogu koristiti za nabavku kvalitetnih priplodnih grla na domaćem i inostranom tržištu, nabavku opreme za objekte za smeštaj stoke, nabavku nove opreme za manipulaciju, odlaganje, separaciju i distribuciju čvrstog i tečnog stajnjaka, nabavku nove opreme kojom se štiti dobrobit životinja, za izgradnju objekata za smeštaj životinja, opreme za pripremu stočne hrane, nabavku nove opreme za ribnjake, kao i nabavku nove opreme za pčelarstvo. Iznos bespovratnih sredstava je od 30 do 55 odsto od iznosa investicije, u zavisnosti da li korisnici podsticajnih sredstava pripadaju području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Uvezeno 330.000 svinjaPrema podacima Privredne komore Srbije, broj grla svinja u Srbiji na početku 2014. godine bio je 3,14 miliona, a na kraju godine 3,2 miliona. Lane je u Srbiju uvezeno 330.000 svinja, što je više nego duplo povećanje u odnosu na 2013, kada je uvezeno 118.000 svinja. U 2014. je izvezeno 26.000 grla, što je smanjenje u odnosu na 2013. kada je izvezena 31.000 svinja.

25

Rekordan prinos jabuka, suša „obrala” kukuruz

Piše:Branimir Mitrović

Ekonomija

Podbacio je rod kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe. Sunce ogrejalo zasade voća i povrća – prognozira se rekordan prinos jabuka od 350.000 tona. Bolji rod maline, jagode, trešnje, jabuke i grožđa

Visoke temperature i sušni period u julu i avgustu loše su uticali na kukuruz, soju, suncokret i šećernu repu, procenjuje stručna služba Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu Privredne komore Srbije. Iako do žetve kukuruza ima još dosta vremena, stabljike su već ostale bez zelenih listova. Na smanjenje prinosa u velikoj meri, osim sušnog perioda, uticali su i neprimenjivanje agrotehnike u punoj meri, sortiment, kao i fizičke osobine zemljišta.

Prema procenama, na području Srema smanjen je prinos kukuruza do oko 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, a 20 odsto u odnosu na višegodišnji prosek za Srem. U Južnom Banatu i na severu Bačke prinos je manji za oko 10-15 odsto u odnosu na višegodišnji prosek, dok u ostalim delovima Vojvodine očekivani prinosi kukuruza odgovaraju višegodišnjem proseku ili su nešto veći.

Vremenske neprilike u julu i avgustu ozbiljno su ugrozile rod soje. Procenjuje se da je na peskovitim terenima, kao što su Titelski breg, Subotička i Deliblatska peščara, prinos smanjen do 10 puta u odnosu na prošlu godinu, dok je na području Srema prinos niži do 60 odsto u odnosu na rod 2014. godine.

za razliku od peskovitog tla, suša nije imala toliki uticaj na zemljište u zapadnoj i Južnoj Bačkoj i Severnom Banatu, gde je soja u dobrom stanju i prinos nije smanjen u odnosu na višegodišnji prosek.

Međutim, u centralnoj Srbiji, stanje ovih useva je lošije. Područje PSS (Poljoprivredna stručna služba) Loznica, na kojem je kukuruz zasejan na 15.000 hektara, imaće očekivani rod manji za oko 30 odsto, dok će soje biti manje za oko 35 odsto u odnosu na 2014. godinu. U Mačvanskom okrugu očekuje se smanjenje prinosa kukuruza do 50 odsto, a soje do 55 odsto u odnosu na prošlu godinu. Kolubarski okrug, sa šest opština, u čijoj setvenoj strukturi dominira kukuruz (zasejano oko 37.465 hektara), imaće smanjenje prosečnog roda od pet tona po hektaru, za trećinu. Smanjenje prinosa ove godine uzrokovao je toplotni talas, a prošle godine poplave. Proizvođači traže spas u siliranju kukuruza kako bi se rod iskoristio koliko je moguće, pa će ove godine biti znatno više površina sa kojih će se silirati kukuruz - oko 50 odsto, dok je uobičajeno oko 30 procenata površina.

Ove godine očekuje se dobar rod voća i povrća, prognozira se bolji rod maline, jagode, trešnje, jabuke i grožđa. Stanje zasada jabuka ukazuje da će ovogodišnji rod dati rekordan prinos do oko 350.000 tona. Vinogradi su u odličnom stanju i očekuje se dobar rod i odličan kvalitet zbog velikog broja sunčanih dana. U Šumadijskom okrugu, procenjuje se uvećanje roda šljive

za oko 50 odsto, ali lošijeg kvaliteta, dok su i breskve zbog ubrzanog zrenja dale plodove nižeg kvaliteta.

zlatiborski okrug zabeležio je dobar rod maline, naročito u zasadima gde je primenjena puna agrotehnika. Cena u otkupu je veoma povoljna - oko 210 dinara po kilogramu. zasadi šljive u ovom okrugu su neujednačeni po pitanju roda. Suša nije pogodovala zrenju, dok su zasadi pod sistemima za navodnjavanje u odličnom stanju.

Povrtarske kulture imaće veći rod za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada su poplave uništile veliki deo zasada. Parcele pod sistemima za navodnjavanje su očekivano dobro prošle kroz sušni period – bez posledica na smanjenje prinosa.

Površine pod suncokretom ove ekonomske 2015/2016 godine iznose oko 170.000 hektara, sa kojih se očekuje prinos od 422.000 tona i proizvodnja suncokretovog ulja od 139.000 tona. za domaću potrošnju u prehrambenoj industriji potrebno je oko 76.000 tona, a procenjuje se da će za izvoz biti opredeljeno oko 63.000 tone. žetva suncokreta u Banatu, koja je počela polovinom avgusta, donosi i podatke o početnom prinosu, koji se kreće od dve do tri tone po hektaru.

Proizvodnja šećerne repe i šećera. Površine pod šećernom repom ove godine su znatno manje nego prošle i iznose oko 42.000 hektara, sa kojih se očekuje oko dva miliona tona šećerne repe i proizvodnja oko 340.000 tona šećera. za domaću potrošnju šećera planira se oko 100.000 tona, a za izvoz oko 230.000 tona.

Sve ovo govori da ćemo imati dovoljno ulja i šećera za sopstvene potrebe, kao i za izvoz, zaključuje se u izveštaju stručne službe Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu Privredne komore Srbije.

OGlAS

Vlada republike Srbije je u avgustu usvojila dokument „Strategija za rešavanje problematičnih kredita” i odgovarajući akcioni plan za sprovođenje Strategije. Glavni razlog jeste visok nivo problematičnih kredita (NPL) koji nedvosmisleno utiče na ekonomsku aktivnost i finansijsku stabilnost. Nivo i dinamika NPL formira zatvoreni krug permanetnih pogoršanja. Pojednostavljeno, visok nivo NPL izaziva sledeće posledice: (a) visok nivo averzije prema riziku smanjuje kreditnu aktivnost banaka, naročito prema sektoru preduzeća;(b) smanjuje se i ograničavai dostupnost kreditu u sistemu, što produbljuje krizu likvidnosti;(c) smanjena dostupnost kredita redukuje investicionu aktivnost, smanjuje obim obrtnog kapitala, smanjuje nivo korišćenja kapaciteta i, posledično, izaziva nestabilnost poslovanja preduzeća i manjak sredstava u domaćinstvima. Pogoršavanje stanja u sektoru preduzeća mehanizmom povratne sprege povećava nivo NPL;(d) u konačnom ishodu smanjuje nivo agregatne tražnje i pad/stagnaciju ukupne ekonomske aktivnosti.Ekonomski oporavak i razvoj u takvim uslovima je usporen ili odložen. Kretanja nivoa problematičnih kredita u poslednja tri kvartala ipak pokazuju da najviša tačka trenda verovatno nije dostignuta, ali da nivo novih problematičnih kredita jeste u opadanju. Na kraju drugog kvartala 2015. godine ukupan nivo problematičnih kredita predstavlja 22,78% ukupnih bruto plasmana banaka. Drugi opasan trend, rastuća averzija banaka prema riziku, jeste posledica sadašnjih problema sa NPL i očekivanih promena nivoa sistemskog rizika, odnosno očekivanih rešenja budućeg nivoa problematičnih kredita. Dakle, averzija prema riziku i smanjen nivo kreditiranja nije samo posledica negativnih iskustava u prethodnom periodu, već i posledica negativnih predviđanja za naredni period. Indirektan dokaz u

korist ovog iskaza jeste ponašanje depozitnih kamatnih stopa i funkcionisanja tržišta depozita. Primećen je svojevrstan apsurd: kamatna stopa na dinarske depozite se formira na nivou ispod referentne kamatne stope. Kamatna stopa na deviznu štednju je na istorijskom minimumu. To znači da banke izbegavaju uvećanje depozitnog potencijala jer smatraju da nemaju dovoljno dobrih investicionih mogućnosti. Na dugi rok je ovo opasan trend jer smanjuje kapacitet banakrskog sektora i njegovu kreditnu aktivnost u budućnosti.Treći opasan proces jeste uvećanje verovatnoće pogoršanja stanja u samim bankama. Gotovo potpuno odsustvo novih kredita je, uprkos bankarskoj miopiji, opasno stanje. Bez novih, zdravih plasmana i posledične obnove aktivnosti u realnom sektoru, banke ne mogu regenerisati vrednost svoje aktive. Ograničavanjem dostupnosti finansijskih sredstava zdravom delu realnog sektora, praktično se povećava broj i udeo potencijalno problematičnih klijenata koji u kratkom ili srednjm roku nemaju mogućnost da servisiraju obaveze u ugovorenom roku.regulatorna oblast je posle krize 2008. godine, i na globalnom i na nacionalnom nivou, reagovala pretežno aposteriorno. Posledice su: ekstremno visoki budžetski izdaci za pokrivanje gubitaka u bankama, ekplozija javnog duga i moralni hazard velikih razmera u smislu konverzije privatnih gubitaka u javni dug. Tek poslednjih nekoliko godina se registruje apriorno odnosno preventivno delovanje regulatorne sfere u smislu

Stručni ugao

Kako rešiti pitanje problematičnih kredita

Izvor: MAT, Miroslav Marinković i Boško Živković

Kretanja nivoa problematičnih kredita u poslednja tri kvartala pokazuju da najviša tačka trenda verovatno nije dostignuta, ali da nivo novih problematičnih kredita jeste u opadanju

Bez novih, zdravih plasmana i posledične obnove aktivnosti u

realnom sektoru, banke ne mogu regenerisati vrednost svoje aktive

22.78 25.78

11.34

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

30.00

IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

NPL ukupno NPL privreda NPL stanovništvo

Kretanje udela problematičnih kredita u ukupnim plasmanima banaka (u %) Izvor: NBS

prevencije rasta NPL. I nacionalna regulativa je u prethodnom periodu, nizom izmena regulativa, nastojala da se otklone uzroci nastanka problematičnih kredita i njihov negativan uticaj. Izvesni rezultati su postignuti, ali je ostalo izvesno da značajan broj eksternih faktora (neravnoteža budžeta, dominacija stranih banaka u nacionalnom bankarskom sistemu) utiče na nivo i dinamiku sistemskog rizika. Dokument Strategije jeste pokušaj da se, u uslovima oštrih ograničenja (nestašica budžetskih izvora, neizvesnosti u regulativi EU) nađe rešenje kojim bi bilo moguće kreirati tzv kooperativnu igru svih učesnika procesa: banaka, države i nosilaca regulatorne vlasti. Vlada Republike Srbije je definisala cilj Strategije kao „…obezbeđivanje podsticaja i uklanjanje prepreka identifikovanih u sistemu koje sprečavaju pravovremeno rešavanje problematičnih kredita i uspostavljanje sistema koji će sprečiti akumulaciju problematičnih kredita do nivoa koji može imati negativne efekte na kreditnu aktivnost ugoražavajući potencijalni ekonomski rast...”. Ova definicija cilja jeste dobra u postojećim uslovima. Pojednostavljeno: poželjno je učiniti sve što je moguće regulatornim sredstvima. Drugi bitan argument: potrebno je smanjiti nivo neizvesnosti u sistemu kako bi se, posledično, smanjio i nivo averzije banaka prema riziku. Aktivnosti u procesu formulisanja Strategije zasnivale su se na detaljnoj analizi uzročnika nastanka problematičnih kredita, njihove eskalacije tokom vremena i prepreka za njihovo smanjenje. Autori Strategije su na adekvatan način sagledali interne i eksterne faktore koji utiču na ponašanje učesnika na tržištu: (a) neadekvatne procedure u procesu zaštite prava poverilaca, (b) nedostatak iskustva u rešavanju ovog pitanja kod svih učesnika, (c) poreski tretman otpisa potraživanja, (d) nedovoljna edukovanost u okviru pravnog sistema za temu dužničko-poverilačkih odnosa i naplate iz kolaterala, (e) neadekvatna saradnja između samih banaka i slično. Dakle, identifikovanjem problema i ulaženjem u njihovu suštinu, autori Strategije postavili su dobar temelj za usvajanje odgovarajućih zaključaka i konkretnih predloga. Analiza predloženog okvira Osnovna dilema u procesu izbora okvira za rešenje probema se zasniva na izboru načina učešća države u procesu. Analiza problema i ponašanje svih učesnika u procesu, ali i jasno budžetsko ograničenje za direktnu (pre svega finansijsku) intervenciju, impliciralo je usvajanje okvira koji podrazumeva unapređenje regulative koja podstiče individualne akcije banaka. Dakle, izabran je decentralizovani pristup rešavanju problema. Ovaj pristup podrazumeva otklanjanje institucionalnih i regulatornih uzročnika nastanka problematičnih kredita i prepreka za njihovo otklanjanje, bez direktne i jednokratne intervencije. rešenje treba da bude održivo na srednji rok i donese dugoročnu stabilizaciju sistema. Strategija identifikuje nekoliko ključnih oblasti u okviru kojih su neophodne promene i to: - strukturne reforme u vidu rešavanja pitanja državnih preduzeća u restrukturiranju, odnosno stečaju – određeni pomaci su napravljeni ali ozbiljan moralni hazard je u ovoj oblasti i dalje najveći problem. Preduzeća su bez kupaca usled zastarele tehnologije i neefikasnosti na svim poljima poslovanja i potrebe za ulaganjem značajnih sredstava za oporavak, a da je pri tom teško definisati makar i komparativnu prednost koje oporavljeno preduzeće može imati na tržištu. Dodatno, u ovim preduzećima je zaposleno ili prividno zaposleno nekoliko desetina hiljada ljudi (glasača), pa konačno rešenje mora podrazumevati i nepopularnu meru otpuštanja i formulisanja adekvatnog socijalnog programa, za šta nema ni budžetskih sredstava, ni operativnih kapaciteta niti volje;- unapređenje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita – podrazumeva edukaciju bankarskih službenika na polju ranog otkrivanja povećanja kreditnog rizika i razumevanje sistemskih rizika sa kojima se pre svega kompanije iz realnog

sektora suočavaju; takođe podrazumeva i podsticanje proaktivnog pristupa u rešavanju problematičnih kredita kroz pokušaj naplate a ne pasivnu ulogu kroz upravljanje rezervama za procenjene gubitke;- omogućavanje uslova za razvoj tržišta problematičnih kredita – na ovom polju su i ranije učinjeni određeni pomaci, ali bez većeg uticaja, usled izuzetno slabe zainteresovanosti privatnih investitora za otkup problematičnih kredita. Jedan od uzročnika nepostojanja jakog tržišta za otkup problematičnih potraživanja su destimultivna poreska politika za banke, neadekvatan tretman poverilaca i problemi u naplati potraživanja kroz realizaciju kolaterala.- poboljšanje i podsticanje vansudskog restrukturiranja duga – edukovanost svih učesnika na tržištu je osnovni preduslov za uspešnost ovog scenarija. Postojeći regulatorni propis na polju sporazumnog finansijkog restrukturiranja ima dobre elemente, ali se opcije koje pruža ne iskorišćavaju na adekvatan način. Svesno ili nesvesno, banke i dužnici se za ovaj oblik rešavanja pitanja odlučuju u kasnim fazama i to najčešće kada nije ni praktično moguće usvojiti odgovarajuće rešenje koje će rezultirati stabilizacijom poslovanja dužnika i vraćanje otplate kredita u (re)ugovorene okvire. Predloženo usvajanje dodatnih fiskalnih i regulatornih podsticaja za učesnike u programu restrukturiranja jeste dobar način da se ovaj segment potencijalnog rešenja problematičnih kredita stimuliše i izvede na pravi put.Unapređenje okvira za sudsko rešavanje dugova i hipoteka – neefikasnost u rešavanju sudskih procesa značajna je prepreka za rešavanje pitanja problematičnih kredita i naplate iz kolaterala. Dugi i skupi procesi, neadekvatne procene kolaterala i nepraktičan sistem aukcijske prodaje dodatno produbljuju probleme. Upravo je ovo oblast koja zahteva najviše vremena, jer podrazumeva završetak reforme pravnog sistema i podizanje efikasnosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti na daleko viši nivo.U skladu sa Akcionim planom, najveći deo strateških aktivnosti u primeni Strategije treba da se realizuje do kraja 2016. godine, dok se potpuna implementacija očekuje do kraja 2017. godine.

realizacija nekih od nabrojanih aktivnosti u najkraćem roku biće najbolji signal za sve učesnike na tržištu i predstavljaće podsticaj za sprovođenje Strategije u punoj meri. Eventualna odstupanja od Akcionog plana mogu izrazito negativno uticati na reakciju na tržištu i čak produbiti problem.

Oblast Ključni elementiKrajnji rok za punu implementaciju

Jačanje kapaciteta banaka

Adekvatna procena vrednosti kolaterala Rano prepoznavaje nastanka kreditnog rizika

Q4 2015.

Razvoj tržišta za kupoprodaju problematičnih kredita

Poreski podsticaji Rešavanje pitanja portfolija kojim upravlja AOD

Q4 2016.

Vansudsko poravnanje

Unapređenje zakonskog okvira za sporazumno restrukturiranje Edukacija svih učesnika

Q2 2016.

Sudsko rešavanje

Jačanje stečajnog regulatornog okvira Edukacija Jačanje efikasnosti sudskih postupaka

Q4 2017.

29

Neposredno nakon lansiranja Galaxy S smart telefona i Galaxy tableta, neki predstavnici „Samsungovog” dizajn tima su uočili jednu malu „rupu” na tržištu. Naime, u Koreji i Japanu ljudi iz sveta biznisa često imaju potrebe da nešto zapišu, ili da imaju svoju dnevnu agendu zapisanu u notesima koji mogu da stanu u džep, a u tome nisu mogli da im pomognu ni telefon od četiri inča, niti tablet od devet inča.

Uočivši ovo, dizajneri su počeli da rade na potpuno novoj platformi - koncept pametnog džepnog dnevnika sa ekranom od pet i po inča.

Kada su dizajneri predstavili ovaj koncept menadžerima, otpočela je velika debata o veličini ekrana. U to vreme, većina je smatrala da ekran mobilnog telefona ne treba da bude veći od pet inča. čak i kada su dizajneri napravili maketu, menadžeri su se plašili da korisnici neće prihvatiti veći ekran.

„Iako svi stalno govore da podržavaju inovacije, kada o tome počnemo da pričamo, ispostavi se da baš i nije tako. Svi su nam govorili da se to nikad neće prodavati, da ne može da se koristi jednom rukom i da će biti nezgodno da se drži na uhu”, priseća se Li Min huk iz „Samsung mobilnih telefona”.

Bilo je i više nego jasno da će doživljaj ljudi o pametnim telefonima biti podvrgnut velikim promenama. Koristeći se iskustvima korisnika, dizajneri su počeli da rade na ovom novom „smart kaver” konceptu. Videvši maketu džepnog dnevnika koju su dizajneri spremili, učinilo se da možda to ne bi izgledalo preveliko i za mobilni telefon. razradom ove ideje „Samsung” je proizveo neviđeno uspešnu „galaksi nout liniju”, a kompanija je primenila „smart kaver” koncept i na „Galaksi S” mobilnom telefonu.

Eksperimentisanje na tržištu

razumevanje celog sistema i predviđanje budućih potreba nisu često dovoljne kada se pokreću nove ideje. Vrlo često su „Samsungovi” dizajneri koristili informacije sa tržišta kako bi redefinisali svoje zamisli.

„Samsung” dizajnom odneo pobedu

Marketing

priredila: Marija Sekulić, izvor HBR

Početkom 2003. godine „Samsungovi” dizajneri su želeli da poboljšaju izgled njihovih televizora. Ova ideja počela je od same definicije televizora. Istraživanja su pokazala da je u većini domova televizor više sati isključen nego što radi...

„Iako svi stalno govore da podržavaju inovacije,

kada o tome počnemo da pričamo,

ispostavi se da baš i nije tako”, priseća se Li Min Huk iz

„Samsung mobilnih telefona”

Početkom 2003. godine „Samsungovi” dizajneri su želeli da poboljšaju izgled njihovih televizora. Ova ideja počela je od same definicije televizora. Istraživanja su pokazala da je u većini domova televizor više sati isključen nego što radi. Drugim rečima, televizori su većinu vremena komad nameštaja, pre nego emiteri slike. Uzevši ovo u obzir, dizajneri su odlučili da promene lokaciju zvučnika, te da ih stave sa strane, ili čak da ih sakriju. Ovo je naravno otvorilo pitanje, kako će to uticati na kvalitet zvuka. Kako je u to vreme već naveliko bio usvojen koncept ozvučenja poznat kao „kućni bioskop”, dizajneri su shvatili da im sakrivanje zvučnika na televizoru neće predstavjati veliki problem.

Veliki broj menadžera je bio skeptičan. Smatrali su da televizori treba da imaju standardni izgled, baš kao i da su podjednako važni kvalitet zvuka i kvalitet slike. Ali, dizajneri su bili uporni i odlučeno je da se izvrši mali ekperiment i to promovisanjem novog koncepta na evropskom tržištu. Ovaj model je ubrzo postao neviđen hit. Dizajn tim je nastavo dalje, uvodeći još neke estetske elemente i na kraju se ta cela linija prodala u više od milion primeraka i to u prvih šest meseci.

„Samsung” je na ovaj način naučio da koristi iskustva sa tržišta. Nakon uspeha sa televizorima, ovaj koncept se ubrzo primio i na monitorima za kompjutere. Svi naknadni uspešni koncepti, zapravo su se zasnivali na razradi ove prvobitne ideje.

Nakon što je postignut ovoliki komercijalni uspeh, dizajneri su stekli mnogo značajniju ulogu u kompaniji.

Kreiranje fleksibilnog dizajna

Otpor unutar kompanije je nešto sa čim se „Samsung” susretao od kada je pre 20 godina krenuo sa uvođenjem vrhunskog dizajna. Krajem 1990. potpredsednik za strategiju dizajna An Jong Il susreo se sa velikim nerazumevanjem menadžmenta u „Samsungu” kada je predložio usvajanje dizajn filozofije pod nazivom „Inspirisani ljudima, kreiramo budućnost”. Ovaj koncept Jong je predložio nakon što je veoma temeljno analizirao organizaciju dizajnerskog sektora unutar konkurentskih kompanija kao što su IBM, „Soni”, „Panasonik” i „filips”.

rukovodstvo kompanije mu je veoma jasno stavilo da znanja da im je profit mnogo bitniji od razvijanja filozofije. čak su i njegove kolege dizajneri bili podeljeni u mišljenjima. Samo 30 odsto njih je bilo zaiteresivano za njegovu ideju, dok je ostatak smatrao bespotrebnom.

Sve to ni ne čudi mnogo, posebno uzevši u obzir da je većina kompanija smanjila budžete tokom azijske ekonomske krize 1997. godine. Obeshrabren svime ovim, An je razmišljao o napuštanju kompanije. Njegov šef ga je nagovarao da upiše doktorske studije i da se posveti izučavanju menadžmenta i organizacije.

Tokom svojih doktorskih studija, An je došao do zaključka da principi i filozofija dizajna moraju da postanu prepoznatljivi kroz jasnu organizacionu strukturu i novu sistematizaciju.

Dizajnerski timovi moraju u svojim redovima imati ljude koji se razmeju u društvene nauke, etnografiju, inženjering i menadžment. Kada je 2000. godine „Samsung” izašao iz finansijske krize Anov šef je počeo da radi na korporativnoj strategiji koja je podrazumevala strateško pozicioniranje dizajnerskog odseka. Ovaj proces je pokazao da je „Samsungu” zaista potrebna strateška dizajn grupa, kasnije nazvana Korporativni dizajn centar, koji će biti zadužen za planiranje budućnosti kompanije, stavljajući akcenat na dizajnerske pretpostavke i ideje. Danas Korporativni dizajn centar dva puta godišnje održava sastanke na kojima su prisutni svi članovi najvišeg menadžmenta. Glavna tema ovih sastanaka je, naravno, razmatranje budućnosti „Samsunga”.

Važnost dizajna se oseća svuda. U TV grupi, na primer, inženjeri smatraju da je njihov primarni posao da pomognu dizajnerima u realizaciji njihove vizije.

No ipak, „Samsung” se i dalje susreće sa velikim izazovima. Njihov pristup dizajnu je i dalje mahom fokusiran na razvijanje hardvera. razvoj digitalnih tehnologija je u potpunosti promenio način poslovanja, što je nateralo „Samsung” da znatno skrati razvojne procese u dizajnu. Dizajneri već naveliko eksperimentišu sa različitim korisničkim platformama, kako bi ubrzali interakciju i skratili procese dizajniranja. Nedavno je na nivou cele kompanije urađeno istraživanje dizajn menadžment kapaciteta, koje će biti korišćeno u restruktuiranju kompanije. Može se slobodno reći da dizajn revolucija nije ni blizu kraja.

Kako tehnološki uspon ide brže svakim danom, najviši menadžmet svih korporacija će što pre morati da razume način razmišljanja, komunikacije i procese unutar kreativnog dizajnerskog načina razmišljanja. „Iako su svi načelno raspoloženi za inovacije, kada počnemo da pričamo o detaljima, niko više nije raspoložen za promene”, rekao je nedavno Li Min huk.

Važnost dizajna se oseća svuda.

U TV grupi, na primer,

inženjeri smatraju da je njihov primarni posao

da pomognu dizajnerima

u realizaciji njihove vizije.

Samsung Galaxy S6 Edge

31

Petina kafe na tržištu Srbije švercovana

Procenjena količina švercovane kafe u Srbiji iznosi oko 20 odsto tržišta, a 80 odsto domaćih alkoholnih pića koja se nađu u prometu nemaju akciznu markicu niti deklaraciju, rečeno je na sednici međuresorne radne grupe za sivu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.

Učesnici su se složili da je u borbi protiv šverca neophodna udružena akcija svih državnih organa i snažna sistemska kontrola svih kanala za nelegalni promet.

Na srpskom tržištu se godišnje nađe između 4.000 i 5.000 tona švercovane kafe, a direktna šteta za državu iznosi i do 400 miliona dinara samo za nenaplaćene akcize na sirovu kafu, saopštio je generalni direktor Kompanije „Štraus Adriatik” Siniša Daničić. On je dodao da je, osim šverca, problem i to što se u kafu dodaju surogati koji se neadekvatno ili uopšte ne deklarišu na pakovanju, pa najveću štetu trpe potrošači.

„za razliku od ostalih akciznih proizvoda, kafa čini deo potrošačke korpe i u proseku se kupuje dva puta nedeljno”, napomenuo je Daničić.

On je upozorio da je tržište kafe zbog šverca i nelojalne konkurencije u značajnoj meri devastirano.

Predsednik Grupacije uvoznika i distributera alkoholnih pića PKS Predrag Amidžić istakao je da se gro sive ekonomije upravo odvija u prometu domaćih alkoholnih pića.

„Procenat nelegalnog prometa je u nekim slučajevima jednak legalnom, a po pojedinim tvrdnjama, i čak i po nekoliko puta veći”, tvrdi Amidžić.

On je takođe ukazao da se gubici zbog sivog tržišta alkoholnih pića, na prihodnoj strani mere desetinama miliona.

Amidžić je upozorio da je kod prometa alkoholnih pića koja nisu deklarisana, nemaju akciznu markicu i papire, najveći problem to što ti proizvodi nisu prošli potrebnu kontrolu i samim tim predstavljaju i opasnost po zdravlje.

Naime, dešavalo se da zbog konzumacije zdravstveno nebezbednih proizvoda dođe čak i do smrtnih slučajeva, kazao je Amidžić.

On rešenje vidi u kontroli nadležnih na mestu na kojima se prodaje i konzumira alkohol.

Predstavnici duvanske industrije naglasili su da je energičnom akcijom državnih organa u Srbiji nelegalna trgovina duvanom smanjena što je dovelo do bolje naplate akciza, i to za 16 odsto u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period 2014.

Menadžer za korporativnu bezbednost i borbu protiv nezakonite trgovine u kompaniji Japan Tobako Internešnl (JTI) zoran Đokić naveo je da je za sedam meseci 2015. zaplenjeno 17 puta više rezanog duvana nego za celu prošlu godinu, odnosno 1.401 tona na kraju jula 2015. u odnosu na 84 tone na kraju 2014.

„Međutim, crno tržište je i dalje prisutno u znatnoj meri i zahteva stalno angažovanje svih državnih struktura. U ovom trenutku je ključno da tužilaštvo i sudovi efikasno procesuiraju slučajeve nezakonite trgovine kako bi proces suzbijanja ilegalnog tržišta bio kompletiran i država poslala jasnu poruku da neće tolerisati kriminal u ovoj oblasti”, zaključio je Đokić.

Siva ekonomija

Piše: M.R.

Na srpskom tržištu se godišnje nađe između 4.000 i 5.000 tona švercovane kafe, a direktna šteta za državu iznosi i do 400 miliona dinara

Za razliku od ostalih akciznih proizvoda, kafa čini deo

potrošačke korpe i u proseku se kupuje dva puta nedeljno

Kako joj je to uspelo? Odličan ukus, tajni recept, beskompromisan kvalitet i izuzetno strogi standardi proizvodnje. Samo tako je Poli mogla ostati pileća ko-basica broj 1 u Evropi. Iako su njen ukus probali da ko-

piraju u najvećim laboratori-jama, dobijeni su samo loši falsifi kati. Poli nisu uspeli da prekopiraju u Sloveniji. Nisu uspeli ni u Hrvatskoj, ni u Bosni i Hercegovini, pa ni u Srbiji. Nigde im neće uspeti zato što je Poli jedinstvena. Zato što samo jedna kobasi-ca može biti broj 1. Poli je to već više od 35 godina.

među pilećim kobasicama u Evropi!

Proizvedena je od visoko-kvalitetnog pilećeg mesa sa visokom vrednošću belan-čevina i niskom vrednošću zasićenih masti i soli. Tako će i ostati.

Per

utni

na P

tuj –

Top

iko

a.d

., P

etefi

brig

ade

2, 2

4300

Bač

ka T

opol

a, R

epub

lika

Srb

ija, Č

lani

ca G

rup

e P

erut

nina

Ptu

j

www.poli.rs

zaludi

Ludi za Poli

Ideja poslovanja se u poslednjih 15 godina toliko promenila, da je teško zamisliti kako će izgledati za 15 godina.

Prema novoj studiji, objavljenoj od strane konsultantske kuće za nekretnine (CBrE) i „Genesisa”, kompanije koja se bavi prodajom nekretnina iz Kine, mnoge ideje, trendovi i ponašanja koji će oblikovati posao 2030. godine su vidljivi već danas. Međutim, neke od ovih promena se polako javljaju i poslovni lideri možda neće zaista razumeti značaj njihovog uticaja na učinak, produktivnost i zadržavanje talentovanih radnika.

Na osnovu ideja 220 globalnih eksperata, kancelarijskih radnika i mladih ljudi iz Azije, Evrope i Severne Amerike, može da se napravi kratak pregled kako će naša radna mesta izgledati za 15 godina.

Biranje mesta

Najbolja radna mesta će imati kancelarije, različite prostorije i tihe zone, kako bi zaposleni mogli da biraju gde žele da rade. Neki mladi zaposleni su u studiji predložili „zone za rad u zavisnosti od raspoloženja”, čime se eliminiše zajedničko sedenje i, umesto toga, dozvoljava zaposlenom da izabere mesto gde želi da radi, na osnovu toga kako se tog dana oseća (tj. da li je srećan, uzbuđen, kreativan ili staložen).

„Ideja o tome šta znači timski rad razlikuje se od kulture do kulture”, kaže Piter Endrju, direktor CBrE poslovne strategije u Aziji. „Ljudi na poslu, zapravo, sarađuju na samom radnom mestu i u njegovoj blizini, u okolini stolova drugih ljudi. Oni neće ići na drugi kraj prostorije da popiju kafu svaki put kada žele da razgovaraju o poslu.”

U azijskim zemljama, ili kolektivističkim kulturama, mladi ljudi vide sebe kako rade u kružnim prostorijama ili za okruglim stolovima, kada je vreme za timski rad. Potom napuštaju ove zone i odlaze u tiše, meditativne prostorije, u potrazi za boljom koncentracijom. U zapadnjačkim ili individualističkim kulturama, mladi ljudi vide sebe kako „poseduju” primarno mesto na kojem rade, ili imaju određeno mesto za stolom, ali i dalje mogu da menjaju svoju poziciju radi koncentracije.

Endrju kaže da ćemo u bliskoj budućnosti imati manje korporacije i preduzeća. Sa toliko velikim brojem mogućnosti za saradnju, nema potrebe za građenjem skupog, velikog biznisa. Umesto toga, budući poslovni lideri će se usredsrediti na specijalizovanje svojih usluga i proizvoda, kako bi se izdvojili iz gomile.

Na budućem radnom mestu, svako je lider. Poslom će rukovoditi timovi, a ne jedan čovek, zato što mladi zaposleni nemaju visoko mišljenje o hijerarhiji ili pravilima rangiranja. Oni veruju da svako može biti „poslovno samostalan”, da može uticati na njihov rad i kontrolisati ga.

U stvari, istraživanje je pokazalo da mladi ljudi gube svoje verbalne veštine, ali „imaju sposobnost da apsorbuju više informacija i filtriraju nebitan materijal, kako bi izbegli preopterećenje.”

Kada je reč o tome šta mladi očekuju od svojih šefova, oni u Šangaju, Pekingu i Tokiju su najotvoreniji za promene, dok su mišljenja o menadžmentu u Njujorku i Londonu konzervativnija nego što se očekivalo.

Istraživanje kaže: „Brzina promene i ogroman broj novih kancelarija u Aziji, u kombinaciji sa rapidnom promenom stavova prema svim generacijama, znači da azijski region može brže da usvaja nove ideje u vezi sa poslom, radnim mestom i poslovnim zgradama, brzo ili brže od ostalih delova sveta.”

Zdravije okruženje

Kancelarije će biti mnogo zdravija okruženja, bilo da su u pitanju dobro osvetljenje, zone za relaksaciju, prostorije za spavanje, umetnost, muziku, ljubimce na poslu, čak i zone sa travnatom površinom gde zaposleni mogu da se odmore.

Pol Skiala, osnivač i CEO „Delos Livinga”, kaže: „Devedeset dva posto vremena provodimo u zatvorenom prostoru. zgrade se grade sa ekološkom svešću, ali šta je sa ljudima koji u njima borave?

U spoljnom svetu skoro svaki proizvod koji potrošač koristi je na neki način prilagođen i usmeren ka zdravlju ili prednostima koje „velnes” način života sa sobom nosi. Od ukupno 150 milijardi dolara, koliko se ulaže u nekretnine, činjenica da se mali deo ulaže u „velnes” ne dovodi se u pitanje.”

Kultura i vrednosti firme moraju da se usklade sa poslovanjem, i do 2030. godine firme će morati aktivnije da se ovim pozabave. Menadžer korporativne kulture je neko ko postavlja osnovne korporativne vrednosti, što uključuje okruženje, pa čak i tehnologije koje se koriste.

Kada pomislite na nove faktore koji menjaju pravila igre, kao što su ekonomija deljenja i veštačka inteligencija, lako je videti zašto se poslovna struktura tako brzo menja. Gore navedeni trendovi možda izgledaju jednostavno, ali za poslovnu uspešnost je potrebno pravo razumevanje metrike koja stoji iza ovih ideja. Samo organizacije koje razmišljaju unapred i imaju vremena da istraže ovu metriku sada će znati šta je potrebno za produktivno, kolaborativno i uspešno radno mesto budućnosti.

Menadžment

Kako će izgledatiradna mesta 2030? priredio:

Branimir Mitrović

Na osnovu ideja 220 globalnih eksperata, kancelarijskih radnika i mladih ljudi iz Azije, Evrope i Severne Amerike, može da se napravi kratak pregled kako će naša radna mesta izgledati u narednih 15 godina

Menadžment

Mi smo ono što radimo Priredila: Sonja Šestić

Kombinacija analitike i uvida u ponašanje zaposlenih pruža kompaniji bolji pogled na sposobnosti i gde će se njihov talenat dalje ispoljiti, sa mogućnošću da se predvidi uspeh potencijalnih kandidata pre nego što uopšte uđu u kancelariju

zahvaljujući bazama podataka koje su sada na raspolaganju, kompanije mogu da predvide vaš uspeh pre nego što počnete da radite. Evo kako se lov na talente promenio.

Mi nismo ono što jedemo, kao što većina ljudi kaže, mi smo ono što radimo.

Od ‘procvata kulture’, pre oko 50.000 godina kada je homosapiens preživeo, a neandertalac nije, bez obzira na veći mozak i jaču fizičku građu, ljudi su evoluirali do faze gde se identifikujemo po tome šta radimo više nego prema bilo kojoj od ostale tri dimenzije koje nas definišu, po hrani koju jedemo, sa kim se družimo i u šta verujemo.

Otkrili smo da su strast i novac ono što zaista pokreće osobu da pruži sve od sebe na poslu kojim se bavi. Takođe smo otkrili da su u vreme izvanredne moći društvene interakcije, jedan i jedan činili zbir veći od tri. Tada je to našoj vrsti pomoglo da opstane, a sad vlada gotovo svakim trenutkom.

I danas kombinacija rada i moći društvene interakcije igra veliku ulogu u oblikovanju radnog mesta i radne snage. Identifikovanje na osnovu onog što radimo u potpunosti je povezano sa traženjem smisla u našem radu, pošto nam to daje smisao veličine i značaja u većoj slici stvari. Ta želja jednog dela čovečanstva da pronađe smisao u radu dovela je do epohalnih promena u načinu na koji pojedinci donose odluke kad su u pitanju izbor posla i potpisivanje ugovora, kao i način na koji organizacije gledaju na zapošljavanje i zadržavanje ljudi.

Ljudi su skloni da govore o strasti prema svom poslu koji vodi ka uspehu i posvećenosti. Treće gledište koje utiče na način na koji radimo je porast baze podataka. Ljudi prave i skladište podatke u ogromnoj meri već hiljadama godina. Ono što je sad drugačije jeste promena, kako u načinu skladištenja podataka, tako i u načinu na koji se na njih gleda i kako se koriste. Mi sada imamo svest, analitiku i tehnologiju da koristimo ove podatke u korist čovečanstva. značajan aspekt je korišćenje podataka kako bi se doprinelo najvažnijem faktoru u preduzeću, ljudima.

Baze podataka su počele da prodiru u skoro svaki aspekt biznisa, od toga kako organizacije reklamiraju svoje proizvode i usluge, do toga kako svaki korak proizvodnog procesa utiče na ljude koje zapošljavaju.

Ako se danas prijavite za neki posao, možete biti sigurni da će vaš potencijalni poslodavac da proveri kakav je vaš lični brend putem društvenih mreža na kojima ste, ukoliko ste dobar kandidat. Pojava društvenih mreža i ogromna količina podataka koji se generišu putem više kanala su takođe dali pojedincima ogroman izbor i oštroumnost da donose odluke o proizvodima koje žele da kupe i, sve više, o kompanijama za koje se odlučuju da rade.

Veće kompanije imaju značajnu prednost kad je u pitanju pristup podacima iz njihovih sistema za odabir novozaposlenih i korišćenje predvidive analitike, procene i bihejvioralnih alata kako bi se napravio izbor. Ovo im je takođe omogućilo da se presele u drugu arenu, gde sad koriste sentimentalne indekse kako bi predvideli sposobnost, kulturu i kapacitet pojedinaca pošto postanu deo radne snage kompanije.

Šta to znači pojedincu? U osnovi, daje mu mogućnost da bira gde i kako želi da radi, dobija bolji uvid u planiranje svoje karijere, koristi kolektivno znanje i iskustva organizacije kako bi usvojio najbolje, rešava probleme inovativno, daleko je produktivniji na poslu, uveren je da je njegov talenat iskorišćen do maksimuma. Ovo navodi pojedince na to da se u potpunosti poistovete sa onim što rade, kao i sa organizacijom, što je dobitna kombinacija za oboje. Angažovanost na najosnovnijem nivou dovodi do toga da se budite svakog jutra uzbuđeni što idete na posao. Angažovanost navodi ljude da budu mnogo bolje i zdravije osobe, bolji partneri-supružnici, bolja deca i bolji članovi zajednice.

Na nivou preduzeća, kombinacija analitike i uvida u ljudsko ponašanje pruža kompaniji bolji uvid u sposobnosti i bolje

Postoje četiri osnovna razloga zbog kojih koristimo podatke:

1. Da donosimo odluke.

2. Da pokušamo da predvidimo budućnost i sledimo je.

3. Da postavimo sebi standarde.

4. Da bismo stvorili jezik na osnovu kojeg možemo da pričamo priče ili komuniciramo međusobno

Potreba za zapošljavanjem

pravog kandidata za

pravi posao u pravo vreme

nikada nije bila veća

pokazatelje gde će se talenat zaposlenih dalje ispoljiti, sa mogućnošću da predvidi uspeh potencijalnih kandidata pre nego što uopšte uđu u kancelariju. Da bi se zaposlili, pojedinci treba da imaju odgovarajuće sposobnosti i veštine, ali i profil koji odgovara firmi. Podaci sistema za upravljanje učinkom i analize istraživanja mogu da se koriste za povećanje efikasnosti, povećanje angažovanja kao i za povećanje produktivnosti, što će imati uticaja na bruto i neto prihod kompanije.

za menadžere ljudskih resursa (hr) konkurentna prednost leži u analizi i korišćenju generisanih podataka zaposlenog kako bi se pokrenula produktivnost, inovativnost, prodaja, kao i ponašanje poslodavca i radnika.

Interesantna prednost baze podataka je njena korist u razbijanju mitova o radnom mestu. Na primer, popularan je mit da je zaposlenima neophodna jaka ravnoteža između posla i privatnog života, kako bi se angažovali na poslu. U stvari, mi smo otkrili da nivo angažovanja raste kada zaposleni imaju pred sobom misiju koja ih pokreće, često je to neki veliki projekat ili izazov, kada obično imaju više radnih sati, a manje vremena koje troše na privatan život.

Drugi primer je konvencionalna mudrost koja kaže da uspešni prodavci moraju da budu otvoreni, druželjubivi, i da su u stanju da se slažu sa svima. Ono što je IBM-ov tim koji ima više od 100 bihejvioralnih naučnika i istraživača otkrio, proučavajući više od 1000 prodavaca u nekoliko kompanija širom različitih industrijskih vertikala, jeste da je veća verovatnoća da se na poslu uspe ukoliko su prodavci impulsivni i uporni. To je sposobnost da ostanete predani poslu i nastavite da se trudite čak i kada non-stop dobijate oprečan odgovor. Naši podaci pokazuju da su prodavci koji stalno ispoljavaju ove karakteristike najbolji u svojoj profesiji.

Nedavna studija koju je sproveo IBM otkrila je da 70 odsto izvršnih direktora tvrdi da ljudski resursi najviše doprinose održanju vrednosti kompanije. U isto vreme, kontradiktorno tome, nivoi nezaposlenosti su visoki, a 65 odsto globalnih kompanija ima problema da pronađe potrebne kandidate sa poželjnim veštinama. Potreba za savršenim radnicima i zapošljavanjem pravog kandidata za pravi posao u pravo vreme nikada nije bila veća.

zahvaljujući analitici podataka, organizacije su u boljoj poziciji da prouče potencijalne kandidate i da prepoznaju, sa neverovatnom preciznošću, one koji su sposobni da obave posao, koji mogu da usvoje nove veštine koje će im možda u budućnosti biti potrebne i koji se poklapaju sa profilom kompanije. Verujemo da je zapošljavanje na ovaj način siguran ključ koji svakom preduzeću daje prednost, a zaposlenima daje smisao u onome čime se bave.

Marks predvideo globalizam i „ajfon”Američki magazin „Rolingstoun” sažeo je predviđanja ideologa komunizma, Karla Marksa, koja se na neki način ostvaruju u današnje doba.raš Limbo, radijski voditelj i konzervativni politički komentator, spominjao je Marksa kada je papu franju optužio da propoveda „čist marksizam” zbog poznatih papinih stavova o bogaćenju i potrebi da se bude skroman.Ništa bolje nije prošao ni Bil de Blazio, novoizabrani gradonačelnik Njujorka, koji je u tekstu u „Vašington tajmsu” ocenjen kao „nepopravljivi marksista”.Prema mišljenju „rolingstouna”, ipak veoma mali broj ljudi zaista razume Marksovu oštru kritiku kapitalizma. Većina ljudi u SAD tek ponešto zna o predviđanjima ovog radikalnog ekonomiste da će komunizam neizostavno doći na mesto kapitalizma, ali često ne shvataju zašto je on verovao u to.Deo Marksovih predviđanja, od kojih su neka iz vremena pre Američkog građanskog rata, tačno su definisala neke od aspekata savremenog kapitalizma, od Velike recesije do najnovije verzije „ajfona”.

1. Velika recesija (Haotična priroda kapitalizma)Naglašavao je sklonost kapitalizma ka upadanju u krize. Predviđao je da će želja za profitom terati kompanije da automatizuju radna mesta kako bi proizvele više robe, dok će radnicima smanjivati plate toliko da oni neće moći da kupe proizvod koji su napravili. To je viđeno tokom Velike depresije, ali i na početku svetske ekonomske krize.

2. Ajfon 5S (Izmišljene potrebe)Marks je govorio i o tendenciji kapitalizma da određuje visoku cenu proizvodima koji nisu preko potrebni što će voditi „nehumanim, sofisticiranim, neprirodnim i izmišljenim apetitima”. Ova predviđanja su se obistinila u savremenom društvu gde pojedinci uživaju u luksuzu, ali imaju konstantnu potrebu da iznova kupuju. Posle „ajfona 4” moraju da uzmu verziju 5, pa 5S…

3. MMF (Globalizacija kapitalizma)Ideje Marksa u vezi sa hiperprodukcijom vodile su ga ka predviđanju onoga što se sada naziva globalizacijom, a u pitanju je širenje kapitalizma planetom u potrazi za novim tržištima. O tome je Marks pisao 1848. godine i pogodio da će se to desiti krajem 20. veka. Svedoci smo neprestane potrage za novim tržištima i jeftinom radnom snagom.

4. „Volmart” (Monopol)Marks je tvrdio da će moć tržišta biti koncentrisana u velikim monopolskim firmama. Iako je to možda u 19. veku delovalo čudno, krajem 20. veka taj trend koji je Marks predvideo krenuo je da se ubrzava tako da su danas mnoge lokalne prodavnice zatvorene zbog ulaska ogromnih maloprodajnih lanaca poput američkog „Volmarta”, najvećeg na svetu. Isto tako, male banke ustupile su mesto gigantima poput „Džej Pi Morgana”.

5. Male plate, veliki profiti (Rezervna armija industrijskog rada)Prema Marksovom mišljenju, plate neće rasti zbog „rezervne armije industrijskog rada” koju je objasnio kroz potrebu kapitalista da za rad plate što manje, a to je najlakše kada je veliki broj radnika bez posla. „Volstrit džurnal” se čak donekle saglasio sa ovom Marksovom analizom i naveo da je u poslednje vreme u američkoj privredi „rast produktivnosti omogućio kompanijama da ne moraju mnogo da se bave smanjenjem broja nezaposlenih”.

37

Katalonija daje petinu BDP Španije

Gomilaju se zalihe nafte, potražnja sve manja

Katalonija, u kojoj su stranke koje se zalažu za nezavisnost te pokrajine od Španije osvojile apsolutnu većinu u regionalnoj skupštini, spada u jedan od najvažnijih ekonomskih regiona te zemlje, sa udelom od 25 odsto u izvozu i od gotovo 20 odsto u španskom bruto domaćem proizvodu zemlje (BDP).U Kataloniji živi 7,5 miliona ljudi od ukupno 47 miliona žitelja Španije, što je čini drugim najvećim regionom iza Andaluzije na jugu sa 8,4 miliona stanovnika. Gotovo 73 odsto žitelja Katalonije govoriti katalonski, a oko 15 procenata populacije su stranci.Ova španska pokrajina je prošle godine učestvovala sa 19 odsto u bruto BDP-u Španije, u vrednosti od skoro 200 milijardi evra, zahvaljujući čemu je postala najbogatiji region u Španiji, prenosi agencija frans pres. Od izbijanja ekonomske krize 2008. godine, BDP Katalonije po stanovniku je znatno pao, ali je i dalje iznad nacionalnog proseka sa iznosom nešto ispod 27.000 evra u prošloj godini, prema podacima španskog instituta za statistiku.

Cene nafte na tržištima u Aziji su početkom oktobra blago porasle, držeći se iznad 45 dolara za barel usled pada proizvodnje te sirovine u SAD. Međutim, zabrinutost zbog prevelike ponude i slabe tražnje i dalje ograničava zaradu proizvođača i trgovaca.

Cena američke „lake” nafte (wTI) za isporuke u novembru porasla je za 65 centi, na 45,7 dolara, dok je sirova nafta „brent” za novembarske isporuke koštala 43 centa više, odnosno 48,8 dolara po barelu.

Trgovci takođe iščekuju zvanične brojke o kineskom ključnom prerađivačkom sektoru, nakon preliminarnog podatka objavljenog prošle nedelje, koji je pokazao da je indeks fabričke proizvodnje u Kini u septembru pao najbržim tempom za šest ipo godina, prenosi agencija AfP.

U SAD je detaljan izveštaj, koji se smatra merilom potražnje za naftom u najvećoj svetskoj privredi, pokazao da su komercijalne zalihe te sirovine porasle za četiri miliona barela, na 457,9 miliona barela u nedelji do 25. septembra.

To je za oko 28 odsto više nego pre godinu dana, što je nivo zaliha koji nije zabeležen najmanje osam decenija u ovo doba godine, navelo je američko Ministarstvo za energetiku u izveštaju. Gomilanje komercijalnih zaliha ukazuje na smanjenje potražnje.

VESTI • DIS • SVETVesti iz sveta

Odbili da prodaju Mađarima žicu za ogradu Kinezi kupili 300 „boinga”

Dvojica turskih državljana koji se bave proizvodnjom žice u Nemačkoj odbili su narudžbinu koju im je uputila mađarska vlada.Naime, Murat Ekrek, suvlasnik firme „Mutanoks” koja proizvodi ograde i žice naveo je da žica koju Mađari postavljaju na granice oštricama seče meso do kosti i da nema novca koji bi bio vredan toga da se neko dete povredi ili strada.„za taj posao bih dobio pola miliona evra, ali taj novac nije ništa u poređenju s ljudskim životom. žica se ne koristi u tu svrhu. četiri mađarske firme koje je vlada angažovala želele su od nas da naruče žicu. Vrlo otvoreno su napisali za šta im treba, za gradnju ograde na granici sa Srbijom”, naveo je Ekrek. U prvoj porudžbini Mađari su tražili žicu za 40 kilometara ograde, ali su u daljoj korespodenciji povećali narudžbinu na 175 kilometara, pritom navodeći da traže ne običnu bodljikavu žicu, već oštru bodljikavu žicu, koja umesto zubaca ima poređane oštrice poput žileta.

Američki proizvođač aviona „Boing” potpisao je sa kineskim kompanijama ugovore o prodaji 300 aviona i o otvaranju svog centra u toj azijskoj zemlji, izvestila je kineska novinska agencija „Sinhua” tokom prvog dana posete kineskog predsednika Sji Đinpinga Sjedinjenim Državama.U izveštaju Sinhue iz Sijetla, koji je prva stanica na predsednikovoj poseti SAD, ne precizira se koje je modele aviona kupila grupa kineskih kompanija niti koja je vrednost transakcije, prenosi „frans pres”.Kineska državna kompanija „Komeršal erkraft korporejšn ov čajna” (COMAC) je, takođe, potpisala ugovor sa „Boingom” o osnivanju njegovog centra u Kini za sklapanje aviona tipa 737.U izveštaju „Boinga” od prošlog meseca, prognozirano je da će Kina do 2034. godine uvećati svoju komercijalnu flotu za dodatnih 6.330 aviona, čija je vrednost 950 milijardi dolara.

Cipras: Restrukturiranje duga

Grčka mora da preduzme brze korake kako bi u narednih nekoliko nedelja dobila pozitivnu ocenu kreditora o sprovođenju ekonomskih reformi Atine i otpočela sa njima pregovore o otpisu duga, izjavio je grčki premijer Aleksis Cipras.„restrukturiranje duga će smanjiti investicione rizike i učiniće našu ekonomiju ponovo atraktivnom za investitore”, izjavio je Cipras u obraćanju ministrima tokom prvog zasedanja njegove vlade otkako je prošle nedelje na izborima reizabran na funkciju premijera, prenosi rojters.Drugi prioritet je, kako je rekao, dokapitalizacija grčkih banaka, koja, „ako bude sprovedena na pravi način, može omogućiti našoj privredi preko potrebnu likvidnost”.Premijer je, takođe, izrazio nadu da će do kraja svog četvorogodišnjeg mandata izvući Grčku iz strogog nadzora kreditora.

VESTI • DIS • SVET

Cirih i Ženeva najskuplji gradovi na svetu

Svetske kompanije prelaze na obnovljive energije

Češka i Mađarska najviše pogođene skandalom oko „Folksvagena”

Švajcarski gradovi Cirih i ženeva su dospeli na sam vrh liste najskupljih gradova na svetu, ispred Njujorka, prema analizi švajcarske finansijske grupacije UBS, koju prenosi američka agencija „Blumberg”.

rezultati istraživanja su pokazali da je jednoj ciriškoj porodici od tri člana potrebno preko 3.600 dolara mesečno za život, bazirajući se na potrošačkoj korpi od 122 proizvoda i usluge, u koju ne ulaze troškovi iznajmljivanja stana.

Po toj računici, ženeva je izbila na drugo mesta, sa potrebnih 3.500 dolara mesečno, a Njujork je na trećoj poziciji sa 3.340 dolara mesečno.

Švajcarska centralna banka je 15. januara iznenadila investitore kada je ukinula donju granicu deviznog kursa od 1,20 franaka za jedan evro, što je izazvalo rekordan rast franka prema evru. To je, kako navodi UBS, pomoglo Cirihu i ženevi da preteknu Oslo, koji je u poslednjem istraživanju ove švajcarska grupacije iz 2012. godine rangiran kao najskuplji grad na svetu.

Neke od najvećih svetskih kompanija, poput „Goldmana Saksa”, „Volmarta” i „Starbaksa”, najavile su potpuni prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije, što će pružiti dodatni podsticaj globalnom tržištu obnovljivih izvora energije, javlja britanski list „Gardijan”.Devet svetskih kompanija, „Džonson i Džonson”, „Prokter i Gembl”, „Goldman Saks”, „Najki”, „Starbaks”, „Sejlsfors”, „Stilkejs”, „Voja fajnenšel” i „Volmart”, priključile su se globalnoj kampanji rE100 koja ohrabruje preduzeća da do 2025. godine potpuno pređu na obnovljive izvore energije.Ukupan broj kompanija koje učestvuju u ovoj kampanji je sada 36, što je znatno više u odnosu na 12 koliko ih je bilo pre godinu dana kada je u Njujorku pokrenuta ova kampanja, a među kojima su se tada našle IKEA, Svis re i BT Grupa, prenosi rojters.Sve kompanije su obećale da će preći na obnovljive izvore energije, kao što su vetar i sunce, kako bi generisale električnu energiju i pomogle usporavanju klimatskih promena.Ciljevi kompanija za postizanje 100-procentnog prelaska na obnovljive izvore variraju, pa je tako plan kompanije „Goldman Saks” da do 2020. u potpunosti pređe na obnovljive izvore, a kompanije „Džonson i Džonson” da to postigne do 2050. godine.

češka i Mađarska će više od drugih istočnoevropskih zemalja biti pogođene skandalom nemačkog automobilskog koncerna „folksvagen”.Njihov privredni rast bi zbog toga mogao da se smanji od jedan do jedan i po odsto, objavio je „Blumberg”, pozivajući se na stručnjake Benke Amerika.značaj automobilske industrije i jake veze s nemačkim proizvođačima stavljaju centralnu i istočnu Evropu u izuzetno ranjiv položaj zbog situacije s Vw-om i, po svemu sudeći, najviše će pogoditi bruto domaći proizvod (BDP) češke i Mađarske, navodi se u dokumentu.Uticaj na privredni rast u Poljskoj i rumuniji će biti manji od 0,5 procentnih poena. Izvoz robe, uključujući automobile i auto delove u Nemačku i druge zemlje evrozone, pomogao je oživljavanju privrede postkomunističkih članica Evropske unije, piše „Blumberg”.

39

Marketing

Japanci protiv žena na javnim funkcijama Priredio:

M.G.

Očekivalo se da će se na stotine kompanija prijaviti za dobijanje finansijskih sredstava u zamenu za dostizanje zacrtanog angažovanja i obuku žena za vodeće pozicije u kompanijama. Ali nije se javila nijedna firma

Nijedna japanska kompanija se nije prijavila za program subvencija namenjen promovisanju većeg broja žena na vodećim funkcijama u preduzećima, saopštio je jedan neimenovani japanski zvaničnik.

To je, kako ocenjuje agencija „frans pres”, sramotan udarac za nastojanja zvaničnog Tokija da podstakne privredni rast pomoću uključivanja većeg broja žena u radnu snagu. Očekivalo se da će se na stotine kompanija prijaviti za dobijanje finansijskih sredstava u zamenu za dostizanje zacrtanog angažovanja i obuku žena za vodeće pozicije u kompanijama. U okviru plana, predstavljenog prošle godine, svaka uspešna kompanija bi dobila po 300.000 jena (2.500 dolara) kompenzacije.

„Međutim, 120 miliona jena iz budžeta opredeljenih za 500 kompanija, koliko je prognozirano da će se prijaviti za ovaj program, ostalo je neiskorišćeno”, rekla je portparolka japanskog ministarstva zdravlja, koje je nadziralo ovaj program.

za tako loš rezultat, portparolka je okrivila stroge uslove kvalifikovanja za ovaj program, navodeći da to „nije dobar program”.

Ova nepovoljna vest dolazi u trenutku nakon što je japanski premijer Šinzo Abe na zasedanju Ujedinjenih nacija u Njujorku obećao nove inicijative za osnaživanje pozicije žena, navodi francuska agencija. Japan ima jednu od najnižih stopa učešća žena u radnoj snazi u razvijenom svetu, a većina ekonomista se slaže da je toj zemlji očajnički potrebno povećanje ženske radne snage, budući da populacija ubrzano stari.

Istovremeno, dugi dani u kancelariji, praćeni dugim noćima sa kolegama, u barovima koji su simbol Japana, baš kao što su to suši ili anime, uskoro će prestati da budu praksa uz podršku premijera Šinza Abea, piše „fajnenšel tajms”.

Kultura predugih radnih sati odgovorna je za više problema u Japanu, od nedovoljnog broja novorođenih do slabe produktivnosti, pa Japan pokušava da se okrene praksi koja već dugo postoji u ostatku sveta i svede radno vreme na prihvatljiv nivo.

Trgovačka kuća Itoču nada se da će privući mlade akademce radnim vremenom koje počinje i završava ranije od uobičajenog, a proizvođač štampača rikoh zabranjuje rad posle 20 sati uveče.

holding kompanija fast ritejling, vlasnik proizvođača garderobe Uniklo koji je sponzor svetskom teniskom reketu broj 1, srpskom teniseru Novaku Đokoviću, namerava da uvede četvorodnevnu radnu nedelju za zaposlene koji žele bolji balans radnog i slobodnog vremena.

„čak i ako su radni sati kraći, platićemo više radnika koji bude imao veći učinak. Dugi radni sati ne vode neophodno većoj produktivnosti”, navodi izvršni direktor fast ritejlinga, Tadaši Janai.

Proizvođač robota fanuk želi da privuče novu radnu snagu u svoje „nekonvencionalno” sedište u podnožju planine fudži, udvostručujući veličinu svoje teretane i izgradnjom novih teniskih i bejzbol terena.

Dvadesetih godina prošlog veka na ulicama čikaga su se često dešavali okršaji studenata violine, kako smo mogli da naučimo iz filmskog klasika „Neki to vole vruće”. Orkestraciju za ove susrete uglavnom je pisao glavni dirigent čikaškog podzemlja, Al Kapone. Nije potrebno napominjati da su u futrolama instrumenata nošeni Tomson automati, a da su sve note bile direktno inspirisane prohibicijom, zakonom o zabrani točenja alkohola. Kaponeova vladavina ipak nije bila večna. Bilo je potrebno par nepodmitljivih predstavnika zakona i nekoliko godina bespoštednih okršaja da bi se kralj kriminala našao iza rešetaka. Uhapšen je zbog utaje poreza, neoprostivog zločina za američki sistem. Poučno za sve ozbiljne države.

Danas čikago beleži pad stope kriminaliteta iz godine u godinu, a grad se u mnogome razlikuje od onog iz serije „Nesalomivi”. To je za čikago sasvim prirodno, jer i scene sa početka prošlog veka se još više razlikuju od izgleda grada u doba njegovog nastanka. Iako se naziv čikago pojavljuje krajem XVII veka u francuskim spisima, on se tada odnosio na celu oblast bogatu divljim belim lukom – shikaakwa na jeziku starosedelaca. Prvi stalni naseljenik bio je Jean Baptiste Point du Sable, koji se na obali reke čikago smestio stotinak godina kasnije. Status grada naselje na obali jezera Mičigen dobija 1837. godine i od tada traje njegov neprekidni uspon. razvoj železnice, kao i prokopavanje kanala koji je spojio Velika jezera sa rekom Misisipi, učinili su da čikago postane važna raskrsnica puteva robe i kapitala. Napredak grada ne bi bio moguć bez opsežnog građevinskog poduhvata iz

DIS karavan

Priredio: Velibor Toković

Danas je Čikago mešavina starosedelaca i doseljenika

iz celog sveta. Svi oni su doneli obeležja

sopstvenog kulturnog identiteta i utkali ih u

neverovatnu mešavinu boja i ukusa koje ovaj grad može da vam ponudi,

ako se samo malo potrudite da ga istražite.

I zaista, nameće se pitanje kako se snabdeva tolika varoš,

pogotovo kada znamo da u ovom delu Srednjeg Zapada SAD sezona proizvodnje svežeg voća

i povrća traje tri meseca

Najveća pijaca grada Čikaga

Chicago International Produce Market snabdeva ne samo Čikago, već svoje potrebe za svežim i ukusnim plodovima tu zadovoljavaju stanovnici celog Ilinoisa i još dve susedne države

1855. kada je nasipanjem podignut nivo čitavog naselja od 120 do 210 cm, kako bi se građevine i ulice izdigle iznad močvarnog tla.

Nadimak čikaga je Grad vetrova, i ne nosi ga bez razloga. Ovde uvek nešto duva, što u zimskim mesecima doprinosi subjektivnom osećaju hladnoće, u toj meri da se ova vrednost navodi u vremenskim prognozama uz stvarnu izmerenu temperaturu. Što bi kod nas rekli: nije hladno koliko piše, već koliko je meni zima. Vetrovi svakako nisu išli na ruku gradskoj sudbini kada je 1871. izbio veliki požar. Oblast od nekoliko kvadratnih milja postala je zgarište u trenu. Skladišta robe i železnički kapaciteti su na sreću pošteđeni. Na mestu starih drvenih građevina pretvorenih u prah i pepeo uskoro je počeo da niče sasvim novi i drugačiji grad. To je bilo svima jasno već 1885. kada je u čikagu podignut prvi oblakoder sa čeličnom konstrukcijom na svetu. Uskoro su nebo nad državom Ilinois, kojoj ovaj grad pripada, parali vrhovi solitera, neprekidno se takmičeći u visini i modernosti arhitektonskih rešenja. Danas je panorama čikaga definisana načičkanim siluetama visokih zdanja, među kojima počasno mesto zauzima Vilis Tauer(ranije poznat pod imenom Sears Tower), jedna od najviših građevina na svetu.

Takmičarski duh je inače odlika mentaliteta čikaga. Stalni rivalitet sa Njujorkom doneo mu je i naziv Second city („Drugi Grad”), što ne bi trebalo da pominjete kada se nađete u društvu čikaških domaćina. Oni jednostavno vole da su prvi. Premda neumoljivi statistički podaci kažu da je čikago po veličini treći grad u SAD, iza Njujorka i Los Anđelesa. Na tom mestu se nalazi i po ukupno ostvarenom prihodu, većem od 532 milijarde dolara u 2010-oj. Uže gradsko jezgro ima oko 2.700.000 stanovnika, dok se pod širom gradskom oblašću podrazumeva teritorija koju naseljava više od 10 miliona ljudi. Na početku XX veka stanovništvo je bilo uglavnom evropskog porekla, da bi posle Prvog svetskog rata i velike seobe Afroamerikanaca sa Juga, ta situacija bila promenjena. Posledica pomenute seobe bio je i razvoj autentičnih muzičkih pravaca poput bluza, džeza, soula i svih ostalih vidova muzike u kojoj čikaško nasleđe igra nezamenjivu ulogu u svetskoj kulturnoj baštini.

Danas je čikago mešavina starosedelaca i doseljenika iz celog sveta. Svi oni su doneli obeležja sopstvenog kulturnog identiteta i utkali ih u neverovatnu mešavinu boja i ukusa koje ovaj grad može da vam ponudi, ako se samo malo potrudite da ga istražite. I zaista, nameće se pitanje kako se snabdeva tolika varoš, pogotovo kada znamo da u ovom delu Srednjeg zapada SAD sezona proizvodnje svežeg voća i povrća traje tri meseca.

Odgovor leži na 110.000 m2 zauzetih zgradama i parkinzima najvećeg čikaškog kvantaša – Chicago International Produce Market-a. Odavde se ne snabdeva samo čikago, već svoje potrebe za svežim i ukusnim plodovima tu zadovoljavaju stanovnici celog Ilinoisa i još dve susedne države. Oni tu doduše ne dolaze direktno, pijaca je otvorena samo kao veleprodaja u kojoj se snabdevaju trgovinski lanci, manje pijace i marketi, kao i restorani. Istorija CIPM počinje u doba iza pomenutog velikog požara. Procvat grada doveo je do pojačane potrebe za snabdevanjem, što su mnogi preduzimljivi doseljenici koristili kao šansu za ostvarenje svog američkog sna. Načičkani duž Saut Voter ulice (današnji wacker Drive) nudili su svoju robu i za sobom ostavljali krš i lom, začinjen miomirisima trulog voća. Gradski oci su ih baš iz tog razloga izmestili 1925. na novu lokaciju. Međutim naziv Saut Voter market je ostao u upotrebi. Ovo mesto je tokom ostatka XX veka predstavljalo glavni centar trgovine i distribucije sveže robe u ovom delu sveta. No kako je posao rastao kroz decenije, postajalo je sve očitije da postoje ogromni organizacioni i logistički problemi koji su se samo uvećavali. rešenje je nađeno u podizanju sasvim nove pijace, udaljene oko dva kilometra od ove lokacije. Tako je prelazak iz XX u XXI vek u čikagu obeležen otvaranjem Chicago International Produce Market-a.

Kamionski saobraćaj predstavlja ključnu žilu kucavicu kojom roba pristiže na ovaj kvantaš. U odnosu na staru lokaciju koja nije mogla da primi velike kamione, već je roba pretovarana na manje, napravljen je ogroman napredak. Jedan od prodavaca kaže da je preseljenje vratilo osmehe na lica zaposlenih i njihovih mušterija. Sve je počelo da funkcioniše daleko jednostavnije i lakše. Na pijaci je inače sedište dvadesetak firmi, od kojih su neke u poslu već decenijama, poput kompanije Džek Keler. Sadašnji vlasnik je već četvrta generacija koja se bavi ovim poslom, a njegov pradeda je firmu osnovao pre više od osamdeset godina. Klijentima se nudi ne samo roba na veliko, već se ovde obavlja i pakovanje, prepakivanje, sortiranje... robu neki preuzimaju sami, nekima se

Radno vreme većine trgovaca počinje

između jedan i tri posle ponoći i traje najčešće

do podneva. Čudesan je prelazak iz već

dobrano uspavanih gradskih ulica u jedan ujutru, u užurbanu gungulu natovarenih

viljuškara i kamiona. Neverovatno je da se ovo ponavlja iz dana u dan,

bez pauze, sa nesmanjenim žarom

43

dovozi na željenu adresu. Posebnu vrstu usluge pružaju komore za zrenje voća. Ove najsavremenije tehnološke naprave regulišu temperaturu, vlažnost, sadržaj gasova i sve ostale faktore koji utiču na zrenje voća. zbog toga nije retkost da ovde možete da kupite voće pristiglo istog dana, ali u različitom stadijumu zrelosti posle boravka u komorama. Ovo je posebno izraženo kod banana, a kompanija Atom Banana se pozicionirala kao lider u ovom segmentu poslovanja. Mnoge privatne robne marke trgovinskih lanaca se upravo ovde pakuju u svoju ambalažu. radno vreme većine trgovaca počinje između jedan i tri posle ponoći i traje najčešće do podneva. čudesan je prelazak iz već dobrano uspavanih gradskih ulica u jedan ujutru, u užurbanu gungulu natovarenih viljuškara i kamiona. Neverovatno je da se ovo ponavlja iz dana u dan, bez pauze, sa nesmanjenim žarom. Konkurencija je jaka, i svi su svesni da su u poslu u kome uspavanost predstavlja luksuz koji sebi ne smeju da priušte. Da bi sve bilo još napetije, dodaćemo činjenicu da trgovci ne nabavljaju robu prema unapred poručenim stavkama, već se uzdaju u svoj osećaj i znanje da će to što poruče biti baš ono što je kupcima potrebno. Kod njih, kao i svuda, važi staro pravilo za voće i povrće: ako ga ne prodaš, prodaće ono tebe.

Deo robe sa ovog kvantaša završava u rukama šefova kuhinja čikaških restorana. Nasleđe doseljenika dolazi do svog punog izražaja u italijanskim, grčkim, poljskim i ostalim restoranima nacionalnih kuhinja. čikago je posebno ponosan na svoj stil pice, takozvanu deep-dissh pizza, kao i na svoj Chicago style hot-dog. Ovaj potonji ćete svakako probati ako odete na utakmicu Bulsa. Jednostavno ih je naći, samo pratite masu koja ide ka spomeniku Letećem Majklu, uđite za njima na stadion, i poručite isto što i oni.

čikago takođe važi i za najveći srpski grad van Evrope. Neke procene idu čak i do 400.000 ljudi, mada je skorašnji popis pokazao da se u SAD manje od polovine od te cifre izjašnjava kao Srbi. Neki to tumače loše formulisanim upitnikom, neki asimilacijom. ratovi u bivšoj državi s kraja prošlog veka doprineli su toj brojci. Svi naši ljudi se tamo uglavnom nekako snađu za elementarne uslove egzistencije. Tu mislimo na kupus za sarmu, ćevapčiće i slične stvari bez kojih ne postojimo. City fresh Market je pijaca specijalizovana za nabavku stvari za kojima doseljenici žude. Međutim, nisu samo doseljenici mušterije već i starosedeoci dolaze sve češće. Jednom kada probaju kako se kod nas ruča, obično im ne bude jasno zašto bi neko to napustio, pa onda slede tužne priče. često im nije jasno ni zašto ti novi ljudi sede na klupicama ispred zgrade. Da je dozvoljeno paljenje vatre na otvorenom, to bi im se bar otkrilo, kad na jesen zamiriše paprika.

Čikago takođe važi i za najveći srpski grad

van Evrope. Neke procene idu čak i do

400.000 ljudi, mada je skorašnji popis pokazao da se u SAD manje od polovine od te cifre izjašnjava kao Srbi.

Neki to tumače loše formulisanim upitnikom,

neki asimilacijom

Ovo je jedna od onih ljudskih aktivnosti koja ne služi apsolutno ničemu korisnom, osim čistoj zabavi i uživanju u silnom uzbuđenju koje skok u bezdan donosi

Prvo skok, onda hop 10 najboljih mesta za bandži skokove na svetu

Zabava

Priredio:Velibor Toković

za početak ćemo da se podsetimo školskog gradiva. Adrenalin, ili epinefrin, je hemijska supstanca koja se proizvodi u organizmu. Najveći deo adrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežnih žlezda kao hormon. Uloga mu je da priprema organizam za borbu ili beg, pomoću mehanizama koji uključuju ubrzanje rada srca, povećanje snage srca, stvaranje toplote, povećanje koncentracije glukoze u krvi i tako dalje. začkoljica je u tome što postoje mnogi ljudi kojima se dejstvo adrenalina baš dopada. I onda iznova traže nove i nove načine da izazovu njegovu proizvodnju u sopstvenom telu.

Bandži džamping je možda jedan od najboljih izuma stvorenih u tu svrhu. Ovo je jedna od onih ljudskih aktivnosti koja ne služi apsolutno ničemu korisnom, osim čistoj zabavi i uživanju u silnom uzbuđenju koje skok u bezdan donosi. Doduše nekada su opcije za one koje traže

adrenalinsku navalu bile svedene uglavnom na ulazak u kafanu i zapodevanje kavge sa lokalnim idiotima sličnog mentalnog profila. razvoj ekstremnih sportova pružio je priliku ljudima nesklonim sukobima da dožive nešto što će ih izmestiti iz učmale svakodnevice. Prvi zabeleženi bandži skok izveden je 1. aprila 1979. sa 76 m visokog visećeg mosta Klifton u Bristolu. Dejvid Kirk i Sajmon Kiling bili su članovi Oksfordskog kluba opasnih sportova. Sledeći adrenalinski šok koji su doživeli nakon skoka bio je izazvan dolaskom policije i njihovim hapšenjem. I to je valjda nekom uzbudljivo, mada vam ne savetujemo da idete u tom pravcu.

hapšenje je bila nagrada i za A.J. heketa nakon skoka sa Ajfelovog tornja krajem osamdesetih godina prošlog veka. Međutim to ovog Novozelanđanina nije omelo u organizovanju bandži skokova za sve ljude spremne da plate za malo uzbuđenja. heket je prvi skok izveo 1986. sa

Brana Verzasca, Švajcarska

Grinhajt mosta u Ouklendu, a inspiraciju su mu pružili gore pomenuti oksfordski junaci. Takođe je istraživao i drevne običaje inicijacije u nekim plemenima na Vanuatu ostrvima. Mladići su svoj prelazak u svet muškaraca zasluživali tek kada se odvaže na skok sa visokog stuba direktno na tlo. Oko nogu su imali vezane lijane čija elastičnost je ublažavala pad, ali definitivno bi pošteno tresnuli o zemlju pre nego što bi pleme reklo da su spremni za život. Možda zvuči surovo, ali je nekako prirodnije od situacije u kojoj mame spremaju doručak tridesetogodišnjacima koji još uvek nisu sigurni šta će da budu kad porastu. Plemenske zajednice sa Vanuatua su inače tužile heketa zbog neovlašćenog prisvajanja nečega što oni smatraju svojim kulturnim nasleđem. Očito je da su se brzo prilagodili modernom dobu.

heket je organizovao i prvi stalni komercijalni poligon za skokove na svetu. Odabrana lokacija bila je na visećem mostu u Kavarau kanjonu, blizu Kvinstauna na novozelandskom

Južnom ostrvu. Ovo je ujedno i prvo od 10 najboljih mesta za bandži skokove na svetu koje ćemo vam predstaviti. Sa padom od 43 m ovo nije toliko zastrašujuće iskustvo, ali više od 650.000 ljudi je dosada skočilo odavde, odajući počast mestu odakle je bandži opsesija krenula u osvajanje sveta. Cilj igre je dodirnuti rukama tirkiznu uzavrelu vodu koja protiče ispod mosta pre nego što vas elastične sile vinu nazad prema nebu. Ukoliko se plašite da skočite sami postoji i tandem opcija.

Kada ste već na Novom zelandu, onda ne bi trebalo da propustite kanjon Nevis, takođe u okolini Kvinstauna. Osam sekundi slobodnog pada sa visine od 134 m nisu jedino što ovu lokaciju stavlja na čelo liste najstrašnijih skokova. Sam skok se odvija iz večito zaljuljane kabine okačene iznad Nevis kanjona. Do nje stižete otvorenom žičarom. A do svega toga se penjete ništa manje zastrašujućim krivudavim putem.

„Dim koji grmi” je bio lokalni naziv za Viktorijine vodopade smeštene na granici zimbabvea i zambije. Teško da ćete naći spektakularnije mesto za ispitivanje sopstvene hrabrosti. Dok iza vas tutnji jedan od najmoćnijih svetskih vodopada, vi se otiskujete u 111 m dubok ponor sa starog železničkog mosta. Da ne zaboravimo da vam napomenemo: one tačkice koje se mrdaju dole u vodama reke zambezi su u stvari krokodili. Neće vam ništa ako nisu gladni.

Brana Verzasca, Tićino, Švajcarska vam nudi mirno idilično okruženje za skok u ambis od nekih 220 m. Ukoliko ste gledali Džejms Bondovu epizodu Golden Eye i pitali se odakle agent 007, u tumačenju Pirsa Brosnana, skače na početku filma, onda je ovaj lokalitet odgovor. hidrocentrala sagrađena šezdesetih godina poslužila je kao savršen dubler za imaginarnu sovjetsku fabriku naoružanja. Možete i da izgovorite: „My name is jump. Bungee jump”.

Niuk most, u Val Danivijeu, je još jedno mesto u Švajcarskoj na kome možete uživati u lepoti alpskih krajolika. Poznat i kao Most pauk, ovaj viseći most vam pruža priliku za skok sa 190 m visine.

Bloukrans most u Cicikamiju, Južna Afrika, najviša je tačka na svetu odakle možete da izvedete bandži skok sa mosta. za one koji vole da rade stvari koje inače čine pripadnici engleske kraljevske kuće, od značaja je podatak da je sa 216 m skok izveo i Princ hari. Kraljica još uvek nije skakala, ali nikad se ne zna.

Viktorijini vodopadi, Zimbabve

Prvi zabeleženi bandži skok izveden je 1. aprila 1979. sa 76 m

visokog visećeg mosta Klifton u Bristolu.

Dejvid Kirk i Sajmon Kiling bili su članovi Oksfordskog kluba

opasnih sportova. Sledeći adrenalinski šok koji su doživeli

nakon skoka bio je izazvan dolaskom policije i njihovim

hapšenjem. I to je valjda nekom uzbudljivo, mada vam ne

savetujemo da idete u tom pravcu

47

Makao Toranj je sa svojih 233 m doveo do razvoja nove generacije užadi za bandži skokove. Do tada postojeća jednostavno nisu mogla da podnesu toliko opterećenje. Pre nego što skočite imate priliku da sa ograde tornja vidite dobar deo Kine. Budući da je Makao i prestonica kockanja na Istoku, nije neobično da neki skakači dođu direktno sa rulet stola. Oni uglavnom žele da skaču bez opreme ali ih obezbeđenje na vreme zaustavlja.

Tatopani u Nepalu je mesto gde je otvoren The Last resort, odmaralište, ali veoma aktivno odmaralište. Smešteno istočno od Katmandua, u blizini granice sa Tibetom, ovo mesto vam nudi kajakarenje brzacima reke Bote Kosi, splavarenje, slobodno pentranje i naravno bandži skok sa 160 m visokog mosta. Okruženo je džunglom, pa ako vam nije dosta opasnosti, možete da zađete u nju i da vičete mac-mac. Ako je maca koja se pojavi baš velika i ima pruge, imaćete ozbiljan adrenalinski udar. Verovatno i poslednji.

Južna Amerika je odnedavno dom Extremo Park-a, u Monteverdeu, Kostarika. Ovo je najviši bandži skok na tom kontinentu. Platforma sa koje se otiskujete prema krošnjama kišnih šuma smeštena je na 143 m visine. Skakači su u potpunosti izloženi dejstvu vlažnog vazduha i ostalih pratećih tropskih elemenata. Kada ste jednom sagledali vrh džungle odozgo, možete da iskoristite i mrežu ziplajnova razapetu kroz stabla. Džungla izgleda drugačije iz te perspektive, a jedino glasnije od vašeg vrištanja je majmunski smeh. Verovatno su čuli koliko para ste platili za ovo zadovoljstvo.

Nama najbliža prestižna bandži lokacija nalazi se u Insbruku u Austriji. Europabrücke, ili jednostavnije Most Evropa, proteže se dužinom od 657 m iznad doline Vip. Najviša tačka doseže 192 m iznad talasa reke zil. Svojevremeno je ovo bio najviši most na našem kontinentu. Austrija inače pati od toga šta je sve svojevremeno bila.

Posebno mesto van ove liste zauzima Pucón jump. Sve što bi trebalo da uradite jeste da spremite oko 8.000 dolara, odete u čile i sačekate da vas ukrcaju u helikopter. Kada se nađete iznad aktivnog vulkana, onda je vreme da se strmoglavite prema potocima užarene lave. Do povratka na aerodrom imate oko 50 km leta, tokom kojih vas ne uvlače nazad u letelicu, nego sve vreme skakućete gore-dole na elastičnom konopcu. Bolje i to nego da sedite na hladnom betonu.

Uz klasičan skok postoje i mnoge varijacije na bandži temu. Katapult je igra u kojoj vas drže na zemlji dok kran rasteže konopac. Kada vas puste letite kao izbačeni iz praćke. Bandži trambolina je poboljšana verzija običnog skakanja po elastičnoj podlozi. Skokovi su viši, a samim tim je i zadovoljstvo veće.

Ma koliko sve ovo izgledalo opasno, povrede nisu toliko česte. Bandži nevolje nastaju iz dva glavna razloga. Jedan je neispravna ili neprilagođena oprema, dok u drugu grupu spadaju problemi izazvani naprezanjem organizma. Neki skokovi su imali i fatalan ishod usled pucanja užeta, udaranja u podlogu zbog loše proračunatih sila istezanja i slično. Na sreću to se retko događa. Potencijalno veliku opasnost uvek predstavlja uplitanje u užad tokom povratnog skoka i serije njihanja gore - dole. Ovo je posebno opasno u slučajevima kada se uže obmota oko vrata skakača. Događalo se i da savršeno zdravi ljudi u svojim dvadesetim i tridesetim pretrpe ozbiljne posledice usled povećanja krvnog pritiska. rizik uvek postoji, ali to ne sprečava milione ljudi da se oprobaju u ovoj ludoriji modernog doba. za one manje spremne na izazove, postoji i opcija skakanja u posebno dizajniranoj fotelji. Pričvršćeni ste sigurnosnim pojasevima a rizik je sveden na minimum.

Ovaj članak ne bi bio potpun bez osvrta na beskrajnu inventivnost koju pijani ljudi pokazuju u pokušajima da se eliminišu iz genetske baze čovečanstva. Tako se u knjizi koja se bavi Darvinovim nagradama pominje izvesni čeh, koji je jedne noći vraćajući se iz provoda pomislio da je skok sa mosta dobra ideja. Umesto bandži užeta oko noge je vezao čeličnu sajlu. Na njegovu sreću, hirurzi umeju svašta da zašiju i da vrate na svoje mesto. Knjiga ne pominje napor sličnog entuzijaste koji je čuvao bob stazu na Trebeviću uoči Olimpijade u Sarajevu. čovek je jednostavno morao da isproba da li je staza dobra, pa je rešio da se niz nju spusti ležeći na svojoj čuvarskoj bundi. I njega su doktori uspeli da sastave. Utešno je znati da razvoj medicine ipak ide korak ispred razvoja ekstremnih sportova.

Ma koliko sve ovo izgledalo opasno, povrede nisu toliko

česte. Bandži nevolje nastaju iz dva glavna razloga. Jedan je neispravna ili neprilagođena oprema, dok u drugu grupu spadaju problemi izazvani

naprezanjem organizma. Neki skokovi su imali i fatalan ishod usled pucanja užeta, udaranja u podlogu zbog loše proračunatih

sila istezanja i slično. Na sreću to se retko događa

Kavarau kanjon, Novi Zeland

49

Šaran u rerniSastojci:

1 šaran (oko 2 kg) 100 g pečenih badema150 g putera 2 kašike DOBrO pavlake1 glavica crnog luka 1 veza peršuna3 čena belog luka sok od pola limuna1 čaša belog vina so, biber, origano

Recepti

Rolovani file sa pestom

Sastojci:

800 g svinjskog filea 4 kašike pesta100 g pršute 50 g slanine1 glavica crnog luka 1 jaje3 čena belog luka 1 šolja prezli30 g DOBrO putera so, biber1 kašika senfa

Priprema:file istanjiti uzdužnim rezom na pola. Otvoriti kao knjigu i izlupati čekićem. Posoliti, pobiberiti i premazati pestom. Slaninu iseckati na kocikice, crni luk na rebarca i sve propržiti na puteru. Kada luk porumeni skloniti sa vatre i prohladiti. U to dodati seckanu pršutu, sitno seckani beli luk, senf, prezle i jaje. Dobro izmešati i tako spremljenim filom premazati meso. Urolati i vezati kanapom za pečenje. Peći pokriveno folijom dva sata na 150°C. zatim skinuti foliju i vratiti u rernu dok korica ne postane fino zapečena.

Priprema:

Puter dobro ulupati da bude penast. Dodati pavlaku, sitno seckani crni i beli luk, sok od limuna, so, biber i origano. Sve dobro izmešati i tom smesom premazati očišćenog šarana, spolja i iznutra. zatim ga posuti krupno mlevenim bademima, takođe spolja i iznutra. Šarana prethodno zaseći po bokovima da bi se bolje ispekao. Ubaciti šarana u posudu za pečenje sa malo ulja i naliti vinom. Peći 45 minuta u rerni zagrejanoj na 180°C.

Brza paradajz čorba

Sastojci:

100 g DOBrO putera 100 g šećera

400 g DOBrO mlečne čokolade 100 g pečenih lešnika

5 jaja 1 kesica mlevenog cimeta

200 g brašna

Priprema:

Umutiti belanca u čvrstu penu. Šećer umutiti sa žumancima i dodati belancima, zatim dodati brašno, sve uz lagano mešanje. čokoladu otopiti sa puterom i sjediniti sa prethodno umućenim sastojcima. Na kraju dodati cimet i sitno seckane lešnike. Izliti u pleh obložen papirom za pečenje i peći pola sata u rerni zagrejanoj na 200°C. Služiti preliveno rastopljenom čokoladom, sa malo šlaga i sezonskim voćem.

Sastojci:

1 kukuruzni baget 1 zelena parika

200 g mesnate slanine 1 crvena paprika2 čena belog luka list peršuna4 kašike mladog kajmaka

Priprema:

Baget prepoloviti pa te polovine iseći uzdužno na pola. Tako dobijene četvrtine zapeći u rerni, paziti da se ne presuše. U topao hleb utrljati beli luk. Staviti kajmak, papriku seckanu na manje komade i proprženu slaninu isečenu na kockice. začiniti lišćem peršuna. Služiti uz čašu crvenog vina po izboru.

Sastojci:

500 ml DOBrO kuvanog paradajza 2 kašike brašna500 ml vode 4 čena belog luka

2 kašike maslinovog ulja 1 kašičica šećera

1 kašičica DOBrO dodatka jelima

Priprema:

Na ulju zagrejanom u šerpi blago propržiti seckani beli luk oko

minut. Dodati brašno i sve promešati. Skloniti sa vatre i lagano

dodavati paradajz uz neprestano mešanje. Dodati vodu, šećer i

DOBrO začin, promešati i vratiti na ringlu. Krčkati na tihoj vatri do

željene gustine. Pobiberiti pre služenja sveže mlevenim biberom.

Čokoladna fantazija

Jesenji sendvič

51

Enigmatika

Skandinavka

Bela ukrštenica

Ilustrovana osmosmerka