Fakultet organizacionih nauka

Univerzitet u Beogradu

Društvene mreže u obrazovanju

Seminarski rad iz predmeta E-obrazovanje

Profesor:

Dr Gordana Milosavljević

Asistent:

Jelena Anđelković Labrović

Studenti:

Jelena Drobnjaković 592/06

Srđan Arsić 53/06

Marijana Cvijetinovic 603/06

Beograd, decembar 2013.

1

Sadržaj:

1. Društvene mreže i društveni mediji ............................................................................... 3

1.1. Evolucija društvenih mreža .................................................................................... 4

1.1.1. BBSs (Bulletin Board Systems) ....................................................................... 5

1.1.2. Usenet (news grupe) ........................................................................................ 5

1.1.3. Online usluge .................................................................................................. 5

1.1.4. IRC, ICQ i Instant Messaging .......................................................................... 6

1.1.5. Friendster, LinkedIn, MySpace, Orkut i Facebook ........................................... 6

1.2. Vrste društvenih mreža ........................................................................................... 8

1.2.1. Društveno povezivanje .................................................................................... 8

1.2.2. Deljenje multimedija ....................................................................................... 8

1.2.3. Informativne .................................................................................................... 8

1.2.4. Profesionalne ................................................................................................... 8

1.2.5. Edukativne ...................................................................................................... 9

1.2.6. Naučne ............................................................................................................ 9

1.2.7. Vezane za određenu oblast ............................................................................... 9

2. Mogućnosti sajtova društvenih mreža ............................................................................ 9

2.1. Povezivanje i pristup .............................................................................................. 9

2.2. Povećanje svesti ................................................................................................... 10

2.3. Publicitet i advertajzing ........................................................................................ 11

2.4. Poznanstva i odnosi na društvenim mrežama ........................................................ 11

3. Društvene mreže u obrazovanju ................................................................................. 12

3.1. Facebook .............................................................................................................. 12

3.2. Twitter ................................................................................................................. 13

3.3. Google Plus .......................................................................................................... 15

3.4. Blog ..................................................................................................................... 16

3.4.1. Istorijat bloga u Srbiji .................................................................................... 17

3.4.2. Tipologija blogova ......................................................................................... 17

3.4.3. Blogerska etika .............................................................................................. 17

3.4.4. Pouzdanost blogova za svrhe učenja .............................................................. 17

3.4.5. Popularni blogovi vezani za obrazovanje ....................................................... 19

3.5. Forumi ................................................................................................................. 20

2

3.6. Wikipedia ............................................................................................................. 21

3.6.1. Glavne karakteristike ..................................................................................... 22

3.6.2. Jezička izdanja ............................................................................................... 22

3.7. YouTube .............................................................................................................. 23

3.8. TED ..................................................................................................................... 25

4. Profesionalne društvene mreže .................................................................................... 25

4.1. LinkedIn ............................................................................................................... 25

4.2. Xing ..................................................................................................................... 26

5. Formalno i neformalno obrazovanje ............................................................................ 26

5.1. Formalno i neformalno obrazovanje u poslovnom okruženju ................................ 26

5.2. Kolaboracija ......................................................................................................... 28

5.3. Pristup za stvaranje i razmenu znanja ................................................................... 28

5.4. Kvalitet online sadržaja ........................................................................................ 28

5.5. Samostalno obrazovanje i anonimnost .................................................................. 29

5.6. Poverenje u digitalnom svetu ................................................................................ 30

6. Zaključak .................................................................................................................... 30

7. Korišćena i referentna literatura .................................................................................. 32

3

1. Društvene mreže i društveni mediji

Jedan od najrasprostranjenijih i najinteresantnijih fenomena današnjice su društvene mreže na internetu. Reč je o besplatnim online servisima koji korisnicima omogućavaju raznovrsne vidove komunikacije sa svetom i mogućnost vlastite prezentacije, besplatno postavljanje video klipova, fotografija, pisanje blogova, igranje raznih igara i druge korisne i manje korisne aktivnosti putem ovih mreža1. Društvena mreža je vrsta internetskog servisa, koji se najčešće javlja u obliku platforme, prozora ili web stranice. Analiza društvene mreže posmatra društvene relacije u terminima čvorova i veza. Čvorovi su individualni akteri unutar mreže, a veze su relacije između aktera. Može da bude više različitih veza između čvorova. Istraživanje u akademskoj sredini je pokazalo da društvene mreže funkcionišu na više nivoa, počevši od porodice do nivoa nacije, i igraju kritičnu ulogu u određivanju načina na koji će se neki problemi rešiti, kako će organizacije funkcionisati, i stepen do koga će pojedinac uspeti u dostizanju individualnih ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi društvena mreža je mapa svih relevantnih veza između čvorova koji se proučavaju. Najpoznatije svetske Internet mreže su svakako Facebook, Twitter i LinkedIn, pri čemu je u javnosti najpoznatiji Facebook sa najvećim brojem korisnika, ali LinkedIn se u poslednje vreme probija i postaje sve popularniji2.

Osnovu društvenih medija predstavljaju društveni mediji koji uključuju Web temeljene i mobilne tehnologije koje se koriste kako bi se komunikacija preokrenula u interaktivni dijalog. Andreas Kaplan i Michael Haenlein definišu društvene medije kao „zajednicu Internet aplikacija koje su izgrađene na ideološkim i tehnološkim osnovama Web 2.0 tehnologija koje omogućavaju kreiranje i razmenu korisnički uopštenog sadržaja.“

Web 2.0, fraza koja je 2004. godine skovana u O'Reilly Media, odnosi se na ono što se smatra drugom generacijom web zajednica i usluga hostovanja koje omogućavaju saradnju i razmenu sadržaja među korisnicima web usluga. Termin je od tada prešao u široku upotrebu. Iako naziv Web 2.0 sugeriše da se radi o novoj verziji weba, on se ne odnosi na unapređenje

tehničkih specifikacija World Wide Weba, već na promene u načinu na koji razvojni inženjeri koriste web platformu. Neki stručnjaci na području tehnologije, naročito Tim Berners-Lee, dovode u pitanje stvarno značenje tog termina, jer su mnoge tehnološke komponente Web-a 2.0 postojale i pre početaka World Wide Web-a.

1 Izvor: http://www.gfk.ba/public_relations/press/press/004400/index.ba.html 2 Izvor: Forget Facebook and Twitter, LinkedIn is Becoming the Most Powerful Social Network, http://motherboard.vice.com/blog/forget-facebook-and-twitter-linkedin-is-becoming-the-most-powerful-social-network

4

Malo ko je danas imun na društvene medije i ne koristi ih. Pa čak i osobe koje ih ne koriste i izbegavaju ih, su često nesvesno pod njihovim uticajem. Ne smemo zaboraviti da na našem području Internet priključak poseduje svega 55,8% domaćinstava - po podacima sa sajta Republičkog zavoda za statistiku3. Ovaj broj naravno svakodnevno raste i uvećava se velikom brzinom. Internet je regionalno vrlo različito zastupljen. Zastupljenost Internet priključka u domaćinstvima najveća je u Beogradu - 48,6 odsto, u Vojvodini 37,9 odsto, dok u centralnoj Srbiji 30,5 procenata domaćinstava ima Internet. Dok razne strane i dalje debatuju oko definicije Web 2.0 aplikacija, ono što bez sumnje karakeriše Web 2.0 stranice je sledeće:

♦ Web kao platforma - korisnici aplikacije mogu koristiti u potpunosti kroz web browser (pretraživač),

♦ korisnici su ti kojima podaci na nekoj stranici pripadaju i koji nad njima imaju kontrolu,

♦ arhitektura weba podstiče korisnike da i oni, tokom korišćenja, doprinesu nekom web sadržaju ili aplikaciji, za razliku od jake hijerarhije i kontrole pristupa tipične za aplikacije u kojima sistemi kategorišu korisnike na različite nivoe pristupa i funkcionalnosti,

♦ neki aspekti društvenog umrežavanja,

♦ unapređeni grafički interfejsi u odnosu na tzv. Web 1.0.

Virtuelna ili online zajednica je grupa ljudi čija se komunikacija prvenstveno ili inicijalno odvija putem Interneta. Osim online komunikacije, online zajednice su postale i dodatni način komunikacije ljudi koji se poznaju u stvarnom životu. Takve zajednice za regulaciju aktivnosti svojih članova i korisnika koriste društveni softver. A znatne su i socio-tehnološke promene kao rezultati društvenog umrežavanja (eng. social networking) na Internetu4.

1.1. Evolucija društvenih mreža

U današnjem svetu slabih veza i teških razlika između slojeva društva, potrebna je široko dostupna tehnologija i tehnike kako bi se moglo lako stupiti u kontakt s ostatkom sveta i učestvovati u interaktivnim razgovorima. Društveni mediji, kako je u prethodnom delu rečeno, koriste digitalne i često mobilne tehnologije, kao i Internet aplikacije, kako bi razmenjivali informacije i kreirali razgovore, tj. drugim rečima - društveni mediji su medij za interakciju. Trenutno, društveni mediji su sastavni deo modernog društva, a stranice za društveno umrežavanje su vrlo velika industrija. S praktičkim trenutnim odgovorom na bilo kakve upite u društvenim medijima, društvene mreže (Web stranice) su odličan marketinški alat. Istorijski gledano, pojavilo se mnogo tehnologija koje su kreirale razgovore, pa se samo u poslednjih 40 godina pojavio veliki broj inovacija u ovom

3 Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2 4 Izvor: http://www.carnet.hr/tematski/drustvenisoftver/pojmovnik

5

sektoru. Ljudi tek od nedavno koriste digitalne medije za umrežavanje, druženje i sakupljanje informacija. Na Internetu trenutno postoje stranice za društveno umrežavanje za bilo koju oblast interesovanja: fotografije, kuvanje, putovanja, itd. Postoje Web stranice za deljenje fotografija, deljenje videa, obaveštavanje prijatelja o raznim aktivnostima, upoznavanje novih ljudi i ponovno povezivanje sa starim prijateljima. Isto tako, jednostavnije je pratiti poruke i kretanja slavnih osoba putem tih Web stranica kako one stavljaju nove vesti na njih.

Društveni mediji mogu biti korisni za izgradnju društvenog autoriteta, pojedinci ili organizacije mogu se predstaviti kao eksperti u svojim područijima, pa tako mogu početi da utiču na ta područja. Prema tome, jedan od osnovnih koncepata društvenih medija jeste taj da pomoću društvenih medija jedna osoba ne može uticati na tuđu poruku kompletno, ali može doprineti razgovoru o njoj. Društveni mediji su napredovali daleko od svojih početaka vezanih za IRC kanale, a i dalje nastavljaju da se razvijaju. U nastavku će biti prikazan nastanak prvih društvenih medija.

1.1.1. BBSs (Bulletin Board Systems)

Prvi BBS su se pojavili online krajem sedamdesetih godina 20. veka. Prvobitno su bili postavljeni na ličnim računarima i korisnici su morali da izaberu broj korisnikovog modema. Pristup BBS-u je bio moguć samo jednoj osobi, nije bilo moguće da dve osobe budu na BBS-u u isto vreme.

1.1.2. Usenet (news grupe)

Usenet predstavlja sistem koji su kreirali Tom Truscott i Jim Ellis. Usenet omogućava korisnicima da šalju članke ili obaveštenja (vesti) na news grupe. Usenet nema centralizovani server ili administratora, pa se time razlikuje od BBS sistema i foruma o kojima će biti reči kasnije. Usenet se može „kriviti“ za nastanak prvih klijenata za čitanje news grupa, koji su opet prethodnici RSS-u (eng. Really Simple Sindication) koji se koriste za praćenje blogova i novosti na stranicama danas. Google i Yahoo grupe i dan danas koriste sisteme koji su postavljeni u početnom Usenet sistemu.

1.1.3. Online usluge

Nakon BBS-ova pojavile su se „online usluge“ kao što su CompuServe i Prodigy. Ovo su bili prvi pravi korporativni pokušaji pristupa na Internet. CompuServe je bila prva kompanija koja je implementirala pričaonicu (eng. Chat) u svoje usluge. Prodigy je odgovoran za omogućavanje povezane (eng. Online) usluge pristupačnijom, jer je CompuServe bio skup za mnoge, obzirom na to da je naplaćivao oko 6$ po satu, dok se uključivanje iz daljih područja naplaćivalo oko 30$ na sat. Genie je bio online usluga koju je kreirala General Electric filijala 1985. godine. Bila je aktivna do 1999. godine i predstavlja jednu od najstarijih dostupnih usluga. Bila je tekstualna, pa se smatrala prvom pravom suprotnošću CompuServe-u. Usluga je kreirana kako bi se koristilo neaktivno vreme velikih računara nakon radnog vremena u SAD-u. GEnie je nudio igre, trgovine,

6

email i forume (koji su se zvali okrugli stolovi, eng. Round tables). Postojao je čak i štampani časopis vezan za tu uslugu za to vreme. Osim toga, AOL je pokrenuo online uslugu pa je time učinio Internet dostupnijim za stanovnike SAD-a.

1.1.4. IRC, ICQ i Instant Messaging

IRC (Internet Relay Chat) je razvijen 1988. godine i koristio se za deljenje podataka, linkova i opšte povezivanje sa drugim ljudima. Smatra se početkom brzog slanja poruka (eng. Instant messaging) kakvog ga sada poznajemo. Jedna od lošijih karakteristika IRC-a je bila ta da je bio zasnovan na UNIX-u što je ograničavalo njegovo korišćenje. ICQ (dolazi skraćeno od homofona I Seek You) razvijen je sredinom devedesetih i bio je prvi program za instant messaging za lične računare. Delimično je odgovoran za nastanak danas opšte poznatih skraćenica kao što su LOL (eng. Laughing out loud, prevod: smejati se naglas), BRB (eng. Be right back, prevod: odmah se vraćam), ROFL (eng. Rolling on the floor laughing, prevod: valjati se po podu od smeha) i ikonica koje predstavljaju te osećaje (eng. Emoticons). Nakon njega, ubrzo su nastali drugi IM klijenti kao što su danas popularni IM klijent od strane Microsoft-a Live MSN Messanger ili Google-ov GTalk.

1.1.5. Friendster, LinkedIn, MySpace, Orkut i Facebook

Kako su se društvene mreže razvijale, tako je početkom 21. veka došlo do većeg napretka u stranicama za društveno umrežavanje. Prva od tih novijih stranica je bila Friendster. Friendster je bila prva, moderna online društvena mreža osnovana 2002. godine. Friendster koristi stepen razdvajanja sličan onome u SixDegrees.com, kombinovan sa rutinom korišćenom u „Circle of friends“ i promoviše ideju da bogata online zajednica na mreži može opsatiti samo između ljudi koji zaista imaju zajedničke veze. Interfejs Friendster-a je delio mnoge iste osobine koje se mogu naći na sajtu za onlajn zabavljanje (online dating), a koje nikako ne mogu da škode sajtu društvene mreže. Sam sajt je nastao u cilju takmičenja sa sajtom Match.com - profitabilnim sajtom za online dating. Dok se većina dating sajtova fokusirala da upozna ljude koji se ne poznaju, a imaju ista interesovanja, Friendster je dizajniran da pomogne prijateljima prijatelja da se nađu na Internetu, pretpostavljajući da će prijatelji prijatelja biti bolji partneri. Samo godinu dana nakon lansiranja, Friendster je imao više od tri miliona registrovanih koristinka i veliki broj pojedinaca i kompanija spremnih da u njega investiraju.

Predstavljen krajem 2003. godine, Linkedln je celu stvar shvatio mnogo ozbiljnije i trezveno prišao fenomenu društvenih mreža. Umesto da svu pažnju usmerava na nekadašnje školske drugove, tinejdžere i „internet zavodnike“, Linkedln je bio, a i dalje je, mrežni resurs namenjen pre svega poslovnim ljudima koji žele da se spoje i razmene iskustva sa drugim profesionalcima. Linkedln kontakti se na tom sajtu nazivaju „connections“ ili veze. Danas, Linkedln ima više od 30 miliona članova.

7

MySpace je izašao u javnost takođe 2003. godine i počeo da se nadmeće sa sajtovima kao što su Friendster, Xanga, AsianAvenue. Iako mu je vodeće mesto socijalnih mreža preuzeo Facebook, Myspace je izuzetno zastupljen u zemljama u kojima se govori engleskim jezikom: SAD, Kanada, UK. MySpace je ovo uspeo obraćajući pažnju na svoju ciljnu grupu - tinejdžere, kojima je omogućena razmena muzike, spotova i funkcionalno kreiranje izgleda svog profila. Zaključno sa junom 2013. godine MySpace ima oko 50 miliona korisnika5.

Orkut (Google) je lansiran 2004. godine u Sjedinjenim Američkim Državama sa engleskim interfejsom, međutim Brazilci koji govore portugalskim jezikom su ubrzo postali dominanti korisnici Orkuta. Takođe je vrlo popularan u Indiji.

Nesumnjiva činjenica je da je Facebook trenutno vodeći sajt društvenih mreža. Osnovan je kao i mnogi sajtovi društvenih mreža od strane studenata koji su isprobavali svoje projekte uz pomoć svojih kolega studenata. Facebook je „proradio“ 2004. godine kao projekat na Harvardu i ostao zatvoren za ljude van Univerziteta na Harvardu dve pune godine, sve dok nije 2006. godine objavljen javno. I u to vreme je Facebook bio ozbiljno veliki posao, sa desetinama miliona dolara investiranih u isti.

5 Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Myspace

8

1.2. Vrste društvenih mreža

Društvene mreže možemo podeliti u 7 velikih kategorija: mreže za društveno povezivanje, mreže za deljenje multimedija, informativne, profesionalne, edukativne, naučne, vezane za određenu oblast6.

1.2.1. Društveno povezivanje

Sigurno je da društvene mreže predstavljaju najbolji način povezivanja sa članovima porodice, prijateljima ili ljudima koji su udaljeni od nas. Neke od takvih društvenih mreža su: Facebook, Twitter, Google+ i MySpace, sa tim što u poslednje vreme sve ukazuje na to da stari favoriti poput MySpace-a više nemaju nikakav uticaj7.

1.2.2. Deljenje multimedija

Ova vrsta mreža omogućuje deljenje videa, fotografija, zvuka i ostalih sadržaja na Webu. Najpoznatije društvene mreže tog tipa su: YouTube, Instagram, Pinterest, Flickr, Tumblr, Picasa.

1.2.3. Informativne

Napravljene su da bi olakšale ljudima potragu za rešenjima za svakodnevne probleme i dobijanje najrazličitijih podataka i informacija. Ovakvi portali pružaju mnoštvo podataka koji nam mogu biti od velike pomoći. Neki od njih su: Super Green Me, HGTV Discussion Forumi i Do-It-Yourself Community.

1.2.4. Profesionalne

Dizajnirane su da bi pružile priliku za usavršavanjem u nekom području. Neke od njih imaju i forume na kojima se profesionalci mogu povezivati, deliti iskustva i opredeliti se na jedan zajednički interes. To su: LinkedIn, Classroom 2.0, Nurse Connect, itd.

6 Izvor: http://arijanb.pgsri.hr/web/stranica/podjela.html 7 Izvor: http://metro-portal.hr/najpopularnije-drustvene-mreze/80986

9

1.2.5. Edukativne

Mesta na kojima studenti i profesori zajedno rade na akadenskim projektima, omogućuju laku komunikaciju između učenika i profesora i danas postaju sve popularnije u školskim sistemima. Primer te vrste društvenih mreža su sledeće stranice: The Student Room, ePals i eLearners.

1.2.6. Naučne

Ove društvene mreže obuhvataju mesta na kojima naučnici mogu da podele svoja istraživanja sa drugim naučnicima i da dobiju uvid u ostvarene rezultate. Neke od njih su: Academia.edu i Connotea Collaborative Research.

1.2.7. Vezane za određenu oblast

Jedan od najvažnijih razloga zašto ljudi koriste internet je potraga za određenim zanimacijama, odnosno njihovim ličnim hobijima. Korisnici na takvim stranicama otkrivaju cele grupe ljudi koji slično razmišljaju i dele istu strast prema nekom hobiju. Takve mreže su: Oh My Bloom i Sport Shouting.

2. Mogućnosti sajtova društvenih mreža

Kako bismo obezbedili kontekst za našu raspravu, počećemo sa nabrajanjem šansi i izazova koje nam ovakvi sajtovi pružaju. Svrha ovog spiska nije da ubedi već da stavi u prvi plan ključne pozitivne i negativne aspekte ovakvih sajtova koji mogu biti povezani sa obrazovanjem i učenjem.

2.1. Povezivanje i pristup

Osnovna namena društvenih sajtova je da pruži jednoj individui šansu da ostvari kontakt sa drugima. Neke uobičajne konekcije uključuju (ali nisu ničim ogranicene samo na to) sledeće:

♦ Deljenje interesovanja i ciljeva sa prijateljima;

♦ Održavanje kontakta sa prijateljima u različitim gradovima, državama, čak i kontinentima;

♦ Nalaženje starih prijatelja i školskih drugova;

♦ Raspravljanje ili zauzimanje za politička, etnička, religozna i pitanja o životnoj sredini...

Različiti društveni sajtovi koriste jedno ili više interesovanja kako bi promovisali konekciju. Na primer, Linkedln promoviše profesionalni razvoj, a SparkPeople stvara zajednicu posvećenu zdravom životu; zatim, sajt poput Ning-a omogućava članovima da stvaraju društvene mreže zasnovane na različitim njima zanimljivim temama. Ovakvi sajtovi mogu biti način za pojedince da se povežu sa ljudima koje nisu sretali ranije. Što se

10

tiče obrazovanja, društveni sajtovi pružaju učenicima i studentima priliku da se povežu sa drugim učenicima i studentima, predavačima, administratorima koji pripadaju njihovoj obrazovnoj instituciji, ali i ostalima.

2.2. Povećanje svesti

Društvene mreže stvorile su novu socijalnu dimenziju u kojoj pojedinci mogu da razviju svoju svest. Pomoću ovih sajtova studenti mogu da razviju svoja opšta i tehnološka znanja i čak postanu samosvesniji. Istraživanjem The Digital Youth Study, koja je izvedena na Univerzitetu u Juznoj Kaliforniji i na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, otkriveno je da „taj digitalni svet stvara nove prilike za mlade ljude da se bore sa društvenim normama, prošire interesovanja, razviju tehnološke veštine i rade na novim načinima samoizražavanja“.

Mladi mogu takođe da imaju koristi od društvenih sajtova koji čuvaju podatke, kao što je YouTube. Beacon-ov članak koji je analizirao istraživanje Digital Youth Project-a i profesora psihologije, dr Brendesha M. Tynes, fokusira se na potencijalnu dobrobit povećanog pristupa mladih različitim medijima, uključujući i društvene mreže. „Obrazovno, najznačajniji zaključak Tynes-a je da korisnici društvenih mreža imaju veću opštu svest jer imaju direktan pristup globalnim problemima i priliku da čitaju o svetskim dešavanjima o kojima pišu ljudi iz tog okruženja“, rekao je dr Jane Elmes-Crahall. „To znači da, bar površno, današnja medijski okrenuta omladina zna za događaje u svetu. I to ih može emotivno dirnuti da postanu brižni“.

Iako neki kažu da studenti obično ignorišu potresne (teške) vesti i da obraćaju pažnju na površne stvari, oni su neizbežno, iako pasivno, ipak izloženi ovim pitanjima putem društvenih sajtova. Na primer, politički nezainteresovan student može imati vrlo nizak ili nikakav nivo zainteresovanosti ili znanja o skorašnjim izborima u Iranu, ali će sigurno primetiti da nekoliko njegovih prijatelja sa Twittera ima zeleni avatar. Ako poželi da potraži na Google-u „zeleni avatari na Twitter-u“, naći će sajt koji objašnjava da je to način da se podrži demokratija na izborima, kao i link sa dodatnim informacijama o trenutnim dešavanjima u Iranu. Za studenta koji živi u ruralnom okruženju pristup ovim mrežama može mu omogućiti mnogo različitih mišljenja i ideja za koje možda nije ni znao da postoje.

Pored toga, stvarajući javnu sliku, studenti su izloženi izazovu da okarakterišu same sebe. Na većini sajtova korisnik mora da napravi profil koji otkriva različite delove njegovog ličnog identiteta: šta voli, a šta ne; grupe u koje se učlanjuje; stavove koje podržava, i sl. Ove osobine i preferencije mogu da vide, u određenoj meri, roditelji, vršnjaci, profesori, budući poslodavci i široka javnost. Studenti koji su svesni ove javne izloženosti bili su u stanju da procene koje informacije je prikladno otkriti. U isto vreme, većinu ovih profila je lako izmeniti, što daje studentu mogućnost da preispita svoje prioritete i da shvati da trenutna interesovanja i ciljevi ne moraju obavezno biti trajne odlike.

11

2.3. Publicitet i advertajzing

Neki društveni sajtovi omogućavaju svojim članovima da objavljuju događaje, pokrete ili proizvode. Kada pojedinac napravi obaveštenje za predstojeću žurku povodom Noći veštica, on pravi reklamu. On se prijavljuje i za malu firmu koja plaća 5 dolara za 10.000 odaziva za reklamu koja promoviše njihovo veliko otvaranje, ili za veću korporaciju koja će platiti više za veći broj odziva. Društveni sajtovi predstavljaju studentima medij za reklamiranje, vannastavne aktivnosti, sportske timove, muzičke aktivnosti i sl. Reklamiranje donosi zaradu sajtu, a istovremeno omogućava korisnicima da se „vest pročuje“.

Postoje značajne dobrobiti reklamiranja preko društvenih mreža. Svi imaju jednak pristup nekim formama reklamiranja na sajtu. Mnogi sajtovi, uključujući Facebook i MySpace, omogućavaju pojedincima da kreiraju stranice sa događajima i fan stranice (promovišući ciljeve, muziku, umetnike, političare...) bez novčane nadoknade. Čak i ako se plaća, mnogo je jeftinije iskoristiti društvene mreže neko platiti reklamu. Na primer, Facebook reklamira sebe kao način za kompanije da pronađu odgovarajuću publiku kojoj je reklama upućena.

2.4. Poznanstva i odnosi na društvenim mrežama

Kada se pojedinac socijalizuje, nebitno da li uživo ili preko interneta, on upoznaje nove ljude i razvija odnose sa njima. Društveni sajtovi omogućavaju da se prodube ovi odnosi, kao i da se lakše upoznaju novi ljudi koje poznaju naši prijatelji, kolege, poznanici, sledbenici. Ovo je naročito tačno kada se radi o poslovnom razvoju. Znati ljude „koji znaju ljude“ je najbitnije za uspon na poslovnoj lestvici. Ako osoba upozna nekoga ko radi za organizaciju koja je interesuje, ona može da iskoristi ovo poznanstvo da dobije informacije o kompaniji, a možda i da dobije preporuke od njega.

Lisa Tripp, asistent na državnom Univerzitetu u Floridi, kaže da tehnologija otvara puteve da neko proširi svoj krug prijatelja, poveća svoja znanja i savlada nezavisnost. Ona smatra da „Određene tehnološke veštine u predstojećim godinama neće biti vezane samo za potrošačka sredstva“; „Biće takođe i o medijima koji proizvode. Ne radi se samo o tome napisati blog, već i kako ostaviti komentare koji nesto govore. Naučiti ovaj vid komunikacije znači doprineti opštem toku kulture“. Sposobnost korišćenja društvenih mreža može biti od neprocenjive vrednosti na radnom mestu. Studenti sa ovim znanjem će imati veću sposobnost da se povežu profesionalno i lično. U jednoj IBM-ovoj reklami, zaposleni objavljuje da ima 862 prijatelja, ali njegov direktor traži tim sa određenim veštinama. Ako nije sposoban da koristi društvene sajtove da bi se povezao sa bitnim osobama, on ne može napredovati na radnom mestu. Networking je oduvek bio jako bitan deo većine profesija („nije važno šta znas, već koga znaš“), ali postaje sve bitnije znati kako koristiti ova sredstva za ostvarenje profesionalnih i ličnih ciljeva.

12

3. Društvene mreže u obrazovanju

3.1. Facebook

Facebook je internetska društvena mreža koju je 2004. godine osnovao Mark Zuckerberg, bivši student Harvarda. U svojim počecima, Facebook je bio namenjen samo studentima Univerziteta na Harvardu koji su tim putem mogli međusobno komunicirati i razmenjivati informacije. Kasnije, mnogi drugi fakulteti, srednje škole i velike kompanije širom sveta priključile su se mreži. Danas ova stranica za društveno umrežavanje ima 845 miliona korisnika. Facebook je ujedno najpopularnije mesto za objavljivanja fotografija, s više od 14 miliona novih dodatih fotografija dnevno. Facebook je temeljen na modelu prijatelja i članstva u mrežama. Kada se korisnik prijavi na mrežu, on odabire kategoriju mreže, kao što je radno mesto ili fakultet, te tada bira dostupne mreže u toj kategoriji. Korisnici mogu biti članovi više mreža, te sa nekim ograničenjima mogu promeniti mreže. Ukoliko žele postati prijatelji sa nekim drugim korisnikom, on to mora odobriti.

Facebook korisnici imaju širok raspon alata koje mogu koristiti. Npr., korisnici mogu postaviti neograničen broj fotografija, pretraživati konaktne liste e-mail naloga, putem kojih mogu naći druge koji imaju profile na Facebooku. Putem aplikacija koje korisnici mogu koristiti, mogu omogućiti dostupnost svojih informacija putem tih alata. Samim tim, na početnoj stranici Facebook profila, korisnici mogu određivati koje sadržaje će tamo staviti, a koje ne, npr. svi privatni podaci mogu se ograničiti ko ih može videti, a ko ne. Isto tako, može se podesiti ko može naći korisnika kod pretraživanja, a ko ne. Korisnici kada stavljaju sadržaje na svoje profile, koji se objavljuju u „News Feed“-u, određuju ko taj sadržaj može videti tako što mogu ograničiti na određene skupove ljudi da vide taj sadržaj. Konačno, možemo reći da je Facebook postao velika platforma, koja se svakim danom sve više širi i dovodi kompletan Internet kakvog ga poznajemo na jednu novu širinu.

Facebook u obrazovanju: Obzirom na to da predstavlja jednu od najpopularnijih socijalnih mreža na svetu, obrazovne institucije su počele da ga koriste u svrhe obrazovanja. Shvatajući da učenici većinu slobodnog vremena provode na internetu, rešili su da se modernizuju i približe gradivo na zanimljiv način. Stvorene su brojne aplikacije, profili, fan stranice, grupe preko kojih učenici međusobno ili sa svojim profesorima komuniciraju, razmenjuju ideje, stavove, iskustva, itd. Ovde ćemo predstaviti 5 najbolje ocenjenih aplikacija, koje će vam pomoći u učenju:

1. Books iRead: Podelite sa drugima knjigu koju čitate i vidite šta oni misle o njoj; 2. DoReseаrch4me: Ovа аplikаcijа olаkšаvа prikupljаnje informаcijа pomoću teza,

izjаva, uputstavа, i još mnogo togа;

13

3. Flаshcаrds: Sа ovom аplikаcijom možete dа kreirаte Flаsh Cаrds koje pomažu pri učenju;

4. Wikiseek Search: Koristite ovаj аlаt dа biste pronаšli istrаživаnjа Wikipedijinih člаnаkа i preko Fаcebook-a;

5. SkoolPool: Skupite informacije o školama putem Facebook-a.

3.2. Twitter

Twitter kao vrsta ili žanr društvenog softvera je klasifikovan kao mikroblog platforma. Mikroblog je pomak u odnosu na klasično pisanje bloga. Korisnici mikrobloga pišu kraće postove i u skladu sa tim i češće ažuriraju svoje statuse. Prema tome, iz tih istih razloga zašto je neki korisnik vodio blog, verovatno će koristiti i neku mikroblog platformu. Twitter je kreirao 2006. godine Jack Dorsey. Korisnici za komunikaciju koriste poruke koje se nazivaju „tweets“ (u doslovnom prevodu znači cvrkut ptica). Broj znakova koji se može objaviti u samoj poruci je ograničen na 140 znakova, zbog toga što većina prometa na Twitter stranici dolazi od strane mobilnih korisnika, a korisnici u svojim SMS (eng. Short message service) porukama mogu napisati do 140 znakova, a ukoliko poruka ima preko 140 znakova sistem će je raspoloviti na više delova. Iz tog razloga se na Twitter gleda kao na „SMS Interneta“. Usluga je vrlo brzo stekla svetsku popularnost, sa preko 300 miliona korisnika u 2011. godini i sa preko 300 miliona tweet-ova. Twitter omogućava kreiranje liste prijatelja, a sam koncept dodavanja prijatelja je da se profil prijatelja prati, što ne zavisi od njegovog pristanka ili ne, jedino ukoliko taj korisnik ima privatan profil pa je potrebno odobravanje od njegove strane. Komunikacija putem Twitter-a se vrši putem poruka, gdje je potrebno navesti ime osobe kojoj se želi poslati poruka u obliku @imeosobe. Razgovori radi lakšeg praćenja se mogu označiti sa #oznakama (eng. hash-tag).

Twitter se može koristiti i kao blog, pa je moguće podesiti da svako vidi Twitter poruke, tj. da svako može čitati ih putem svog Twitter naloga. Jednom kada se kreira korisnički nalog, potrebno je izgraditi mrežu kontakata. Kontakte je moguće pozvati, pa ih je moguće slediti i čitati njihove postove. Kako korisnik prima tweet-ove, na početnoj stranici njegovog profila mogu videti samo delovi razgovora koji su u toku, a kako bi se razumelo o čemu se radi, potrebno je pogledati i profile osobe sa kojoma se ta druga osoba eventalno dopisuje. Tweet ima nekoliko ograničenja, koja su uglavnom zbog toga što je

Twitter-ov dizajn prilagođen te se koristi uglavnom od strane mobilnih korisnika. Twitter poruke mogu imati do 140 znakova, to je razlog jer kada se šalju SMS poruke, (a Twitter se naziva web SMS-om kako je ranije pojašnjeno), mobilni sistem će raspoloviti na više delova svaku poruku koja ima više od toliko znakova. Korisnici mogu čitati tweet-ove putem svog profila na Twitter web stranici ili koristeći neke aplikacije putem svog ličnog računara ili

14

mobilnog uređaja. Sam tweet ne može sadržati ništa osim teksta, ukoliko korisnik želi staviti nešto osim teksta u poruci, mora pronaći adekvatan povezani servis koji omogućuje postavljanje slika, pa kao tweet može poslati link koji vodi na tu sliku. Twitter će pretvoriti svaku URL (eng. Uniform Resource Locator) adresu koja je veća od 30 znakova u smanjeni URL prikaz (počinjati će sa t.co). Twitter omogućava lagano odbacivanje korisnika koji ili previše ili premalo šalju poruka, kroz opciju blokiraj.

Postoji mnogo načina na koje Twitter može da se koristi u svrhe obrazovanja. Jedan od aspekata Twitter-a koji je potcenjen a vrlo je koristan jeste mogućnost kreiranja listi. Liste mogu biti vrlo korisne profesorima, naročito u višem obrazovanju kako bi studentima pomogli da se profesionalno razviju i da razviju svoje sposobnosti i veštine. Sledi nekoliko načina na koje se Twitter liste mogu koristiti u obrazovanju.

Obrada gradiva od strane studenata - profesori mogu svakog studenta zadužiti da napravi svoju Twitter listu vezanu za određeni deo gradiva, što predstavlja odličan način da se studenti fokusiraju na jednu temu i usput da uče kako da razdvoje bitne od nebitnih ili loših online izvora. Tako, na primer, čas vezan za srpsku istoriju mogao bi da se sastoji od liste koja je vezana za određeni vremenski period, ili za neko lično interesovanje studenta, i sl.

Kreiranje “to-do” listi koje podrazumeva razvijanje i dopunjavanje listi za dalje čitanje i učenje. Postoji dosta kvalitetnog sadržaja na Twitter-u, sa kvalitetnim izvorima za veliki broj tema, tako da se na primer mogu napraviti liste za predavanje koje podrazumevaju update-ove od relevantnih organizacija. Profesorima postaje lakše da studentima prikažu kako ono što uče, tj. teorija može praktično da se primeni, pa tako recimo studenti biologije mogu da prate neku od organizacija i vide nauku „u akciji“.

Studenti mogu da kreiraju i naprave priču od neke liste - Storify (https://storify.com/) zasnovan na Twitter listama odličan je način da studenti poboljšaju svoje sposobnosti za identifikovanje glavnih ideja i poruka iz nekog predavanja. Storify je aplikacija koja korisnicima omogućava da izgrade ubedljive i zanimljive priče od izvora koje pronađu na web-u. To je fantastičan alat za studente koji imaju poteškoća sa veštinama pisanja jer im pomaže da razviju sposobnost za kreiranje priča koje se fokusiraju baš na zadatu temu. Time što studenti pronalaze izvore na Twitter-u i grade liste, a potom kreiraju Storify, zadržava njihov fokus na izgradnji priče što im često može predstavljati problem. Recimo, Twitter lista vesti može da postane vrlo koristan Storify vezan za aktuelna dešavanja u grupi.

Korišćenje listi za profesionalni razvoj - mogu se kreirati liste naloga koji su relevantni za profesionalni razvoj, od onih koji su vezani za određenu temu, do nekih koji su specifični za svakog studenta, njegove želje i preferencije. Kao i za sve ostalo, i ovde je potrebno napraviti plan i izdvojiti vreme da se pročitaju, a dobra praksa je prostudirati bar pet tweet-ovanih izvora svake nedelje.

Ostati u kontaktu sa kolegama - profesori i studenti često koriste Twitter više nego npr. LinkedIn, pa je i Twitter dobar način za povezivanje sa kolegama. Ukoliko je odoba

15

prisustvovala konferenciji ili seminaru i tu imala neke konstruktivne i interesantne razgovore sa nekim ljudima, obavezno ih treba dodati u svoje kontakte jer to predstavlja lak način za „praćenje“ i održavanje veze sa njima.

Postati resurs - ukoliko neki student voli pisce 19. veka, geografiju, istoriju, itd. može se posvetiti tome da svoje znanje pretvori u resurs za druge, čime postiže dve dobre stvari - pomaže drugima i poboljšava svoje sposobnosti snalaženja na web-u i pronalaženja relevantnih i kvalitetnih podataka. Tako se mogu, npr. skupiti informativni feed-ovi vezani za teme koje su studentu interesantne i te liste sa temama se učiniti javnim.

Proširivanje vidika - osim što se mogu kreirati i deliti liste, isto tako se mogu koristiti već postojeće, kojih zaista ima mnogo i svakim danom ih je sve više. Neverovatno je koliko se korisnih stvari može naći koje su drugi već otkrili i sumirali na jednom mestu. Naročito je korisno na Twitter-u pratiti ljude čije mišljenje poštujete i dobijati update-ove o njihovim listama.

Dakle, mnogo je načina da se napravi i podeli vredan sadržaj na Twitter-u korišćenjem listi. Studenti i učenici mogu proširiti svoje vidike, lakše se povezati sa kolegama ili istomišljenicima, olakšati primenu onoga što su naučili u teoriji na stvarne situacije, a mogu se izraziti i na druge načine koji ne podrazumevaju stvaranje sopstvenog sadržaja. Nema ograničenja na ono što se može postići Twitter listama u smislu korišćenja sadržaja na kreativan način i to predstavlja jedan od razloga zašto treba koristiti Twitter u učionicama8.

3.3. Google Plus

Predstavlja jednog od najnovijih „igrača“ u svetu društvenih mreža. Google+ (odnosno Google Plus ili skraćeno G+), je društvena mreža i usluga za otkrivanje indentiteta od strane kompanije Google d.d. Ova društvena mreža je lansirana 28.06.2011. u početnu fazu, ali joj se moglo pristupiti samo putem pozivnice koja se dobijala u elektonskoj pošti. Dana 20.10.2011. Google je dopustio svima koji imaju preko 18 godina da se učlane na ovu društvenu mrežu, dok je za mlađe od 18 otvorena 26.01.2012. Kada se prijavi na Google+ sistem moguće je poslati sledeći sadržaj:

♦ Tekst - a osim teksta, moguće uključiti i linkove. Sam Google+ će proceniti da li se radi o linku ili ne, a npr. ukoliko se stavljaju linkovi sa Youtube-a, Google+ će sam postaviti video zapis u poruku;

♦ Grafika - vrlo je jednostavno postaviti slike sa ličnog računara na Google+. Jedna od mogućnosti u kojima se Google+ razlikuje jeste da omogućuje postavljanje statičnih i pokretnih slika (GIF, eng. Graphic Interchange Format);

♦ Linkovi - moguće je poslati linkove, gde će se prve grafike i opis linka prikazati automatski u postu. Još uvek nije jasno zašto Google+ odabira baš neke tekstove kao opise linkova koji se šalju;

8 Izvor: http://www.edudemic.com/twitter-lists-in-the-classroom/

16

♦ Lokacija - ako je to podržano od pretraživača, moguće je uz post na Google+ postaviti i svoju lokaciju. Ukoliko se postavi lokacija uz post, prikazaće se i mala ikona mape.

Google Plus takođe može biti jak alat za učenje. Krugovi (tj. Circles) pomažu da se ljudi organizuju prema tome kako ste sa njima povezani u realnom životu. Tzv. Hangouts omogućuju da se do 10 osoba uključe u video konferenciju potpuno beslatno. Hangouts with Extras omogućava deljenje Google dokumenata, dok se uz pomoć Stream-a može razgovarati sa ljudima u Krugovima i deliti informacije sa njima. Search funkcija služi za pretraživanje Google Plus postova, ljudi, kao i web-a. Profil je način na koji se osoba predstavlja na svim Google proizvodima, kojih je veoma mnogo. Messenger se može koristiti za grupni chat preko mobilnog telefona, dok Google+ Pages omogućava kreiranje stranice za organizacije. Uz pomoć svih tih opcija vrlo lako se mogu podeliti npr. video lekcije, može se pomoći nekome (video chat-om) ukoliko je propustio neko predavanje, lako podeliti fajlovi preko Google Drive-a, i sl. jer su svi Google-ovi proizvodi međusobno povezani.

3.4. Blog

Blog ili weblog (skraćeno blog, od engl. web log, blog) čini niz hronološki organizovanih unosa teksta, koji se prikazuju na web stranicama (uglavnom su unosi sortirani od najnovijih ka starijim). Tipovi unosa mogu varirati ne samo po svojoj temi i obimu već i po formatu. Tako postoji veliki broj weblogova čiji su unosi u tekstualnom formatu (poput vesti, beleški, rasprava). Takođe, postoji veliki broj blogova gde je unos fotografija, skica ili nekih drugih grafičkih radova adresa ka nekom zanimljivom sadržaju na Internetu, i tako dalje. Veliki deo blogova omogućava svojim posetiocima da napišu svoj komentar na unose na taj način stvarajući male zajednice koje diskutuju na teme kojima se blog bavi. Zbog toga su se blogovi vremenom razvili u široko rasprostranjen način komunikacije na Internetu, između autora (ili grupe autora) i posetilaca bloga. Blog omogućava komunikaciju na lakši način nego na forumima ili putem e-pošte. On omogućava da svako na jednostvan način iskaže svoje mišljenje na Internetu, bez posebnih tehničkih znanja.

Blogove može pisati bilo ko. Među poznatijim blogerima koje valja izdvojiti su premijer Australije Džon Hauard, zatim osnivač najvećeg Internet aukcijskog sajta Ibej (eBay) Pjer Omidjar (Pierre Omidyar), popularni britanski kuvar Džejmi Oliver, kao i šef tokijskog CNN-a Rebeka Makinon (Rebecca Mackinnon). Među popularnim blogovima je i onaj američkog predsednika koji ih ima dva. Ugledni britanski list Guardian dodeljuje svoje godišnje nagrade za najbolje britanske blogove.

17

3.4.1. Istorijat bloga u Srbiji

Prvi blogovi u Srbiji nastali su tokom 2003. godine. U tom periodu, određeni broj entuzijasta krenuo je sa kreiranjem blogova na sopstvenoj web adresi, a krenulo se i sa otvaranjem blogova na besplatnim blog servisima u Hrvatskoj. Prema istraživanju kompanije Fokus iz novembra 2007. godine, preko 8 odsto stanovništva u Srbiji prati blogove. Procenjuje se da je u Srbiji do kraja 2007. godine bilo preko 10.000 blogova, a do kraja 2008. godine preko 20.000 blogova. Krajem 2009. godine u Srbiji je bilo preko 50.000 blogova. Srbija je država koja u regionu ima najviše blogova na samostalnim web adresama. Neki od najuticajnijih blogera, prema internacionalno zasnovanim rejting sistemima, su: Vladimir Stanković (www.dedabor.com), Dragan Varagić (www.draganvaragic.com), Dragan Dinić (www.dinke.net), Nebojša Radović (www.eniax.net) i mnogi drugi.

3.4.2. Tipologija blogova

Tipologija blogova je disciplina koja pokušava da katalogizuje blogove prema specifičnosti teme koju pokriva. Pojedini blog alati omogućavaju kategorizaciju tekstova, dok su drugi pisani sa određenom svrhom. Najčešća pojava su neodređeni blogovi koji zalaze u razne teme. Kada su mediji i uređaji u pitanju, postoje fotoblogovi, moblogovi (blogovi pisani sa mobilnih telefona, ličnih digitalnih asistenata - PDA). Pored ličnih postoje i koporativni blogovi, blogovi velikih organizacija, institucija, fakulteta. Poznate blogove ovog tipa imaju korporacije Google, Nokia, Microsoft i Dell.

3.4.3. Blogerska etika

Blogeri vrlo često nastupaju kao interesna grupa. Čest je običaj ostavljanja komentara, najčešće međusobne pohvale istomišljenika. Ali postoje, kao i kod elektronske pošte, blogerski spamovi, nepoželjan sadržaj koji nije u skladu sa temom bloga. Napredni servisi na webu, imaju spam filtere koji sprečavaju komercijalne i komentare koji nisu u skladu sa temom bloga.

3.4.4. Pouzdanost blogova za svrhe učenja

Individualni blogovi često predstavljaju trač rubrike koje prenose beznačajna događanja, glasine i lične stavove. Kako najčešće nemaju uredništvo, već se radi o laicima koji samostalno iznose teme koje su interesantne njima i uskoj grupi istomišljenika, javno mnjenje blogove često smatra neozbiljnim. Zbog rasta popularnosti blogova u poslednjih nekoliko godina, sve je veći broj stručnjaka iz različitih oblasti koji prave veoma kvalitetne blogove.

Ozbiljni kolaborativni projekti često ne zaostaju za masovnim medijima u svojoj ažurnosti. U tzv. ozbiljnoj, često žutoj štampi ponekad se prenose poluinformacije iznesene na blogovima, što upućuje da ovaj informativni sastav ponekad ima znatni uticaj. Na blogu se beleže i propagandne aktivnosti, na primer političke kampanje. Sa druge

18

strane, jednostavno (i često besplatno) kreiranje bloga omogućuje lako testiranje da li određeni projekat može uspeti na webu ili ne.

U poslednjih nekoliko godina pojavljuje se sve više profesionalnih blogera, odnosno osoba koji žive isključivo od pisanja bloga. Rast uticaja blogova, kao i porast broja veoma pouzdanih i uticajnih blog lokacija, može se videti i po tome što najuticajniji klasični mediji na internetu imaju svoje blog sekcije, koje su često i posećenije od unosa klasičnih vesti. Razlog za to je mnogo manje formalna struktura profesionalnih blogova i personalizovana komunikacija.

Edublog je vrsta bloga koji je napisao neko ko ima nekakve veze sa obrazovanjem. Primeri za ovo bi mogli biti blogvi napisani za ili od strane nastavnika, blogovi napravljeni za svrhe podučavanja u okviru učionice, ili blogovi koji sadrže napise o obrazovnom sistemu. Skup ovih blogova neki nazivaju edublogosfera, u okviru neke šire blogosfere, mada ne postoji opšte prihvaćeno slaganje oko ovog naziva (ostali spojeve ili zbirke blogova i korisnika istih nazivaju edusferama). Isto tako, oni koji podučavaju putem blogova, ponekad se nazivaju edublogerima.

Blogovi u obrazovanju: Upotreba blogova postala je popularna u obrazovnim institucijama, uključujući i privatne škole i fakultete. Blogovi mogu biti važno sredstvo kojim se razmenjuju korisne informacije i saveti među saradnicma, kojim se dopremaju informacije do učenika ili kojim se održava kontakt sa roditeljima (blogovi u obrazovanju). Nastavnici mogu da prave, nadziru i edituju blogove da bi bili sigurni da je sadržaj koji se postavlja na blogove prikladan i namenjen svrsi učenja.

Postoji mnogo blogova na internetu namenjenih predavačima gde oni mogu da međusobno razmenjuju informacije. Pod ovim se podrazumeva neki specifičan sadržaj sa kojim rade u učionici ili primeri predavanja koje žele da podele sa drugim predavačima. Blog je oruđe kojim edukatori razmenjuju međusobno ideje o tome šta funkcioniše u radu sa učenicima, a šta ne. Nastavnici se često oslanjaju na ove izvore da bi međusobno komunicirali o pitanjima obrazovanja vezanim za tehnike i pravila organizovanja časa. Ovim putem, blog često funkcioniše kao pomoćni sistem gde nastavnici mogu da pristupe idejama, sredstvima, i da dobiju podršku i priznanje od drugih profesionalaca u njihovoj stručnoj oblasti. Neki od ovih blogova su i državno priznati kao korisno oruđe, a naročito blogovi za predavače koji neposredno doprinose obrazovnom sistemu. Na primer, blog Entonija Mulena, bavi se putovanjem jednog predavača kroz SAD koji raspravlja o stopi odustajanja od škole, i koji deli svoje iskustvo sa drugima.

Predavači koriste blogove da bi komunicirali i poboljšali rad na času i rad sa učenicima. Uvođenje blogova u učionice je jednostavno i omogućuje i predavaču i učenicima da edituju i dodaju sadržaj u bilo kom trenutku. Mogućnost editovanja sadržaja koji poseduju i predavač i učenik omogućuje da se učenje odvija i van učionice. Blogovi povećavaju izloženost učenika drugim učenicima širom zemlje i sveta, čime se razvijaju veštine pisanja i komuniciranja. Predavači koriste blogove preko kojih postavljaju važne informacije, kao što su domaći zadaci, važni datumi, propuštena predavanja, projekti, teme

19

za diskusiju, i mnoge druge korisne informacije vezane za rad na času koje su dostupne svima. Studenti mogu da ovim informacija pristupe od kuće, ili sa bilo kog računara koji ima pristup internetu.

Učenici mogu da koriste blogove i da bi komunicirali sa drugim učenicima u radu na grupnim projektima. Učenici mogu i da pristupe blogovima da bi postavljali jedni drugima pitanja o propuštenim zadacima ili predavanjima. Takođe, blogovi pružaju učenicima priliku da sarađuju u bavljenu poezijom, raznim pisanim zadacima ili štivom za čitanje. Učenici mogu neposredno da daju komentar na tekst, da iznesu svoja razmišljanja, osećanja, povezanosti, pitanja itd. Drugi učenici ce onda imati priliku da komentarišu te odgovore. Ovime ce dalje nastati razgovori izmedju učenika koji ce razvijati njihove veštine kritičkog i analitičkog mišljenja. Ovo takođe omogućuje učenicima koji su stidljivi i povučeni na času, da iskažu svoje mišljenje i uvide koristeći drugačiji pristup. Upotrebom blogova u nastavi, učenici uče jedni od drugih, a takođe se izražavaju i kao pojedinci. U višem obrazovanju blogovi se često koriste kao dnevnici. Ovakvi blogovi mogu biti privatni, tj. između učenika i mentora, ili mogu biti dostupni celom razredu.

Primena blogova u obrazovne svrhe pruža učenicima globalnu perspektivu. Predavači iz raznih zemalja i kontinenata u stanju su da sarađuju na različitim projektima i predmetima učenja. Razred u Kini može da sarađuje sa razredom u Nemačkoj, Meksiku, Australiji itd. putem samo nekoliko klikova mišem. Učenje putem blogova omogućuje učenicima da preuzmu kontrolu nad sopstvenim procesom učenja i da ga usmere prema sopstvenim potrebama. Učenici mogu da vide da se mišljenja, pa čak i strategije učenja, razlikuju u zavisnosti od geografske pozicije i kulture. Sva deca su različita, ali ih zajedničko učenje može ujediniti. Primena blogova u nastavi opskbljuje decu tehnološkom pismenošću koja će im pomoći u kasnijem životu.

Predavači i roditelji mogu takođe da koriste blogove da bi komunicirali međusobno. Na blogu se mogu postavljati informacije za roditelje o posebnim događajima vezanim za razred, kao što su ekskurzije, proslave i prezentacije. Blogovi su takođe i glavno oruđe kojim se roditelji obaveštavaju o svakodnevnim zadacima kako bi mogli da proveravaju svoju decu i očekivanja razreda. Postojanje ovakve jasne komunikacije između roditelja i učenika moze da osigura uspešnost (Institut za razvoj deteta). Savetovanje roditelja na blogu o tome šta je, u razvojnom smislu, prikladno za njihovu decu otvara prostor za komunikaciju i može pomoći usavršavanju i roditeljskih veština. Glavni zadatak jednog nastavnika je da obrazuje svoje učenike, ali obrazovanje i otvorena komunikacija sa roditeljima putem blogova je korisno sredstvo kojim se može održavati otvorenom komunikacija između predavača i porodica učenika.

3.4.5. Popularni blogovi vezani za obrazovanje

Obzirom na to koliko različitih sajtova za blogging postoji, a osim toga koliko ljudi poseduje svoj lični web sajt koji predstavlja blog, vrlo je teško izdvojiti „najpopularnije“ ili „najkorisnije“ i svaki spisak takvih sajtova koji se može pronaći na internetu predstavlja

20

vrlo relativan pojam. Od blogova koji služe za obrazovanje ovde smo izdvojili nekoliko koje smo koristili prilikom pisanja ovog rada:

1. HowStuffWorks 2. Learndash 3. Edudemic 4. Josie Ahlquist blog 5. CommonCraft 6. Mingl 7. Flipped Learning 8. The Inovative Educator 9. Edutopia 10. Mind Shift

3.5. Forumi

Internet forumi danas predstavljaju moderniju verzju onoga što su nekada predstavljali BBS-ovi i mejling liste, stvar koja je bila izuzetno popularna od 70-tih sve do sredine 90-tih godina. Forumi donose jedan novi interfejs i mnoštvo dodatnih naprednih funkcija koje ove mreže nisu imale, ali suština je ista.

Začetak svega toga u Srbiji je sredina 90-tih godina, kada je bilo aktivno nekoliko BBS-ova i dinosurusi srpskog interenta i dan danas sa setom pričaju o diskusijama koje su se tada vodile. Na srpski internet u modernoj formi forumi dolaze pre svega kroz Serbian Cafe i njihov forum za dijasporu, koji je počeo sa radom 1998-1999. godine, dok se prvi lokalni pokušaji da se napravi tako nešto dešavaju krajem 2001. godine, tj. oko 2001. godine, kada na scenu stupaju Elitesecurity, Benchmark i B92.

Prekretnica za forume dolazi 2002. godine kada se otvara veliki broj foruma koji se ne bave samo informacionim tehnologijma, već se okreću raznim drugim profilima korisnika. Među njima je bio i Burek, kao prvi forum kod nas koji je bio posvećen najširoj populaciji, tj. koji je pokrivao sve teme koje prosečnog korisnika u Srbiji mogu zainteresovati. U tom trenutku kada smo mi napravili Burek, nastalo je još nekoliko drugih foruma, ali do dan danas iz te neke generacije, jedino je Burek preživeo.

Forumi nude specifičan vid razmene informacija, koji ne odgovara svakome, ali nude mogućnost onima kojima je taj način komunikacije blizak da vrlo lako i brzo dođu do baš onih informacija koje su im potrebne. Ono što je zanimljivo kod foruma, to je da se oni dele na dve grupe, a to su specijalizovani forumi i forumi za neku opštu populaciju. Generalno najveći problem sa forumima, pored činjenice da vrlo lako nastaju jer svako za par minuta može da instalira softver i podesti kategorije i teme, je to da je tržište koje oni mogu da pokriju vrlo ograničeno i za njega je se dosta teško izboriti, jer je to ipak nešto što se smatra tehnologijom nekih prošlih vremena, a danas su tu socijalne mreže koje preuzimaju primat te vrste zajednice za širu populaciju.

21

Burek forum je naveća internet zajednica u Srbiji, i trenutno broji više od 715.000 članova. Osnovan je 2002. godine kao prva interent zajednica za obične korisnike na ovim prostorima. Glavan ideja na kojoj se zasniva forum je bila brza razmena masovnog znanja i iskustava širom regiona, uz prevazilaženje kulturnih i istorijskih razlika. Burek svojim članovima pruža mogućnost da traže i dobiju pomoć, da diskutuju o širokom spektru tema, od tehničkih pitanja do društvenih pojava. Bez obzira što se nalazi u Srbiji i Beogradu, Burek predstavlja podršku ideji povezivanja ljudi sa područja cele bivše Jugoslavije i cele Jugoistočne Evrope. Iako je nastao kao diskusioni sajt, tokom proteklih 7 godina prerastao je u internet zajednicu i svojevrsni kulturni svetionik.

Ono što forume čini jedinstvenim je činjenica da su svi korisnici praktično anonimni i da samim tim nije bitno koliko neko ima godina i odakle dolazi, sve dok god razume jezik na kome se komunicira. Kao što važi za Politikin zabavnik - forum je dostupan za svakog od 7 do 77 godina. Vrlo popularan i koristan forum za studente FON-a jeste www.fonforum.org koji je mnogima od nas prethodnih godina omogućio prikupljanje korisnih informacija vezanih za predmete, skripti i drugih korisnih materijala za

spremanje ispita, a osim toga stvorena su i neka lepa prijateljstva. FonForum se tokom godina razvijao i postajao sve pregledniji i lakši za korišćenje i snalaženje i iz tog razloga ima skoro 11.000 korisnika i nešto više od 14.000 tema.

3.6. Wikipedia

Vikipedija je projekat enciklopedije slobodnog sadržaja na Internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć wiki softvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa pristupom Internetu. Projekat je počeo 15. januara 2001. godine kao podrška Nupediji, enciklopediji koju su pisali eksperti. Sada njome rukovodi neprofitna Zadužbina Vikimedija. Vikipedija ima više od 26 miliona članaka na 285 različitih jezika, od čega je više od 4 miliona članaka na verziji pisanoj engleskim jezikom i preko 180.000 članaka napisanih srpskim jezikom. Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a veliku većinu članaka može da uređuje svako ko ima pristup Internetu. Kako je popularnost Vikipedije konstantno rasla od njenog početka, ona se sada nalazi među 10 najposećenijih sajtova. Uspeh Vikipedije je pokrenuo i nekoliko drugih bratskih projekata (Vikivesti, Vikiknjige, Vikirečnik, Vikicitate iVikivrste). Međutim, često se dovodi u pitanje pouzdanost podataka

22

objavljenih na Vikipediji.

Sada je već uobičajeno citiranje Vikipedije u sredstvima masovnog informisanja kao i u akademskim krugovima. Nekada se to čini uz kritiku, a nekada uz pohvalu: za slobodno umnožavanje, česte izmene, za pokrivenost različitosti. Saradnici se ohrabruju da se pridržavaju politike „neutralne tačke gledišta“ pod kojom se podrazumeva da su značajni pogledi predstavljeni bez pokušaja da se ustanovi objektivna istina. Status Vikipedije kao reference za rad je upitan jer njena otvorena priroda omogućava vandalizme, netačnosti, nedoslednosti i loš kvalitet. Takođe, kritikuju je zbog sistematskih grešaka, davanju prednosti konsenzusu umesto naučnom autoritetu, kao i nedostatku stručnjaka u poređenju sa tradicionalnim enciklopedijama. Ali, raznovrsnost i detaljnost njenih članaka, kao i svakodnevno obnavljanje, čine je korisnim referentnim izvorom za milione ljudi.

Od 285 jezičkih izdanja, 274 je aktivno, odnosno svakodnevno se unapređuju. Od tog broja 42 imaju preko 100.000 članaka (podaci su od februara 2013). Nemačko izdanje Vikipedije, koje ima oko milion i petsto hiljada članaka, se distribuira na video diskovima, dok su mnoga druga izdanja umnožena na drugim sajtovima.

3.6.1. Glavne karakteristike

Postoje tri glavne karakteristike projekta Vikipedije, koje zajedno uređuju njenu ulogu na Internetu.

♦ Ona jeste, ili pokušava da bude, uglavnom enciklopedija;

♦ Ona je Viki, po tome što je može izmeniti bilo ko (osim izbačenih korisnika);

♦ Ona je slobodna i upotrebljava GNU-ovu Licencu slobodne dokumentacije.

Kada se govori o višejezičkim Vikipedijama, važno je napomenuti da ne postoje nacionalne Vikipedije. Iz tog razloga ne postoji ni austrijska ni australijska ni britanska Vikipedija, nego Vikipedije na nemačkom i engleskom jeziku.

3.6.2. Jezička izdanja

Kao što je rečeno, trenutno postoji 285 jezičkih izdanja Vikipedije. Engleski poddomen (en.wikipedia.org) prima približno 58% ukupnog saobraćaja na Vikipediji, dok je ostatak raspodeljen na ostale jezike (japanski 8%, španski 7%, nemački 6%, ruski 6%, francuski 5%, italijanski 3%, itd). U februaru 2013. godine pet najvećih jezičkih izdanja su (po broju članaka) engleska, nemačka, francuska, holandska i italijanska Vikipedija.

Pošto je Vikipedija zasnovana na webu i tako je dostupna po celom svetu, saradnici Vikipedije na istom jeziku mogu da koriste različite dijalekte ili da dolaze iz raznih zemalja (kao što je slučaj sa Vikipedijom na engleskom jeziku). Ove razlike mogu da dovedu do manjih sukoba zbog pravopisnih razlika ili tačke gledišta. Iako različita jezička izdanja poštuju globalne politike kao što je „neutralna tačka gledišta“, one se razlikuju po

23

nekim delovima politike i delovanju, a najpoznatija razlika je u tome da li slike koje nisu slobodno licencirane mogu da se koriste uz tvrdnju o poštenoj upotrebi.

3.7. YouTube

U poslednje vreme sve popularniji postaju strimovi preko kojih svako može besplatno da postavi prenos nekog događaja. Najpopularniji servis ove vrste je US Stream. Preko ovih servisa strimujemo dogadjaje, slavlja, sportske utakmice, predavanja i sl. Ovaj metod se sve češće primenjuje u edukaciji i na fakultetima. Skoro svaki IT dogadjaj, seminar, skup se strimuje i tako ga prate osobe koje nisu u mogućnosti da prisustvuju lično. Za ovakve vebinare (web seminare) se prognozira da će biti budućnost edukacije i studiranja na daljinu i idealna prilika za ljude koji su zaposleni ili zbog obaveza ne stižu da prisustvuju.

Pri samom pomenu sajta YouTube, sagovornik obično pomisli na sajt na kome ljudi širom sveta postavljaju smešne video snimke sebe ili svojih ljubimaca i nikada ne bi pomislio na YouTube kao obrazovni alat. ,,To je sajt gde se ljudi glupiraju, reditelji amateri se pokušavaju da probiju na tržište, gde se postavljaju neozbiljni video zapisi“ način je na koji razmišlja većina korisnika Interneta. Međutim, već pri brzom pretraživanju YouTube-a, u rezultatitma pretrage postoji hiljade klipova sa obrazovnim video zapisima. Od popularnih vodiča „How to“ do K12 grupa predavača koja se fokusira na snimanje lekcija i instrukcija preko video zapisa.

Istina, deljenje video materijala preko Interneta je ogroman obrazovni potencijal. Postavljanje klipova u digitalnoj formi je veoma lako, ukoliko posedujete kameru. Takođe je moguće postavljati snimke zanimljivih eksperimenata, intervjua, ili izabranih delova iz neke obrazovne emisije na TV-u. Pokretna slika, odnosno video zapis, ima moć veću od ostalih medija da angažuje, posveti studente materiji i fascinira ih. A korišćenjem popularnog medija kao što je YouTube, jednog od najpopularnijih sajtova svih vremena, vrši se potpuno uklapanje u postojeće navike i okruženje studenata, omogućavajući im da lako pristupe materijalima koji su im potrebni. Ova novina ima i reklamnog aspekta na školu u kojoj se primenjuje.

„YouTube nije neophodan za izvođenje dobre nastave“, piše Kristofer Konvej iz Ministarstva Visokog Obrazovanja u SAD, „na isti način kao što donošenje video rekordera u učionicu nije neophodno, ili prikazivanje PowerPoint prezentacije sa slikama, audio zapisom... YouTube jednostavno stvara novu veliku bazu mogućnosti koja je raspoloživa nastavnicima više nego ikada pre, i koja dozvoljava bolje upravljanje nastavom i kvalitetom nastave. Umesto da troše drogoceno vreme na času kako bi gledali film ili video zapise, takvi materijali mogu biti dodeljeni studentima kao domaći zadatak, da ih pogledaju i analiziraju kod kuće“.

Primer edukativnog kanala na YouTube

Zadavanje domaćih zadataka isu dostupni putem Interneta, može upredavanjima na času. Jednostavan video tutorijal koji korak po korak objašnjava studentima srž materije ima potencijal daproblem koji treba da reše. Treba pružiti generacijama koje dolaze tu vrstu lagodnosti i prići im sa strane koju vrlo često koriste i koja im je poznata, a to je svakako YouTube.

YouTube je poseban deo svogbiti u skladu sa obrazovanjem u najširem smislu te rehttp://www.youtube.com/educationširom sveta, poznatih i onih manje poznatih. Mogu se naKembridžu, Jejlu, Harvardu, Prinstonkoji prednjače sa svojim snimcima na YouTubejapanskih, ruskih i mnogih drugih Univerziteta širom sveta. Na YouTube EDU odeljku se ne nalaze video sadržaji sa visokoškolskih ustanova, vena sajtu a koje imaju veze sa obrazovanjem i u

Projekti koji podrazumevuraditi se mogu na jasan način predstaviti publici ukoliko se video fajl na YouTube. Cilj svega ovoga jeste da se po završetku video snimka o projektu sa kolegama, video učini dostupan svima, kako bi mogli da ga pregledaju, dele i ocenjuju. Gledaoci bi posle pregleda na YouTube mogli da ostave komentar koji bi zajedno sa ocenom predstavljao pravu povratnu informaciju i interakciju korisnika sa gledaocima, odnosno publikom. Ovaj šablon je veskorije vreme ga i nastavnici u školama koriste.

Primer edukativnog kanala na YouTube-u

ih zadataka i projekata od strane profesora na osnovu klipova koji ostupni putem Interneta, može ubuduće pomoći studentima da ostanu u toku sa

asu. Jednostavan video tutorijal koji korak po korak objašnjava studentima srž materije ima potencijal da ih motiviše da uče još više i da se više udube u problem koji treba da reše. Treba pružiti generacijama koje dolaze tu vrstu lagodnosti i

često koriste i koja im je poznata, a to je svakako YouTube.

ube je poseban deo svog sajta posvetio upravo obrazovanju i sadržaju koji biti u skladu sa obrazovanjem u najširem smislu te reči. Na stranici http://www.youtube.com/education posetioci mogu naći video klipove sa univerziteta

om sveta, poznatih i onih manje poznatih. Mogu se naći video klipovi sa predavanja na , Prinstonu, kao i sa predavanja nekih indijskih Univerziteta

e sa svojim snimcima na YouTube-u u sferi informacionih tehnologija, uskih i mnogih drugih Univerziteta širom sveta. Na YouTube EDU odeljku se

ne nalaze video sadržaji sa visokoškolskih ustanova, već se nalaze sve prezentacije koje su na sajtu a koje imaju veze sa obrazovanjem i učenjem.

Projekti koji podrazumevaju demonstraciju ili pokazivanje smernica kako nešto uraditi se mogu na jasan način predstaviti publici ukoliko se upload-ujemo

ube. Cilj svega ovoga jeste da se po završetku video snimka o projektu ostupan svima, kako bi mogli da ga pregledaju, dele i ocenjuju.

Gledaoci bi posle pregleda na YouTube mogli da ostave komentar koji bi zajedno sa ocenom predstavljao pravu povratnu informaciju i interakciju korisnika sa gledaocima,

ablon je već isproban u raznim poslovnim delatnostima, a u skorije vreme ga i nastavnici u školama koriste.

24

na osnovu klipova koji i studentima da ostanu u toku sa

asu. Jednostavan video tutorijal koji korak po korak objašnjava e još više i da se više udube u

problem koji treba da reše. Treba pružiti generacijama koje dolaze tu vrstu lagodnosti i esto koriste i koja im je poznata, a to je svakako YouTube.

sajta posvetio upravo obrazovanju i sadržaju koji će či. Na stranici

i video klipove sa univerziteta i video klipovi sa predavanja na

, kao i sa predavanja nekih indijskih Univerziteta u u sferi informacionih tehnologija,

uskih i mnogih drugih Univerziteta širom sveta. Na YouTube EDU odeljku se se nalaze sve prezentacije koje su

aju demonstraciju ili pokazivanje smernica kako nešto ujemo (postavimo)

ube. Cilj svega ovoga jeste da se po završetku video snimka o projektu ostupan svima, kako bi mogli da ga pregledaju, dele i ocenjuju.

Gledaoci bi posle pregleda na YouTube mogli da ostave komentar koji bi zajedno sa ocenom predstavljao pravu povratnu informaciju i interakciju korisnika sa gledaocima,

isproban u raznim poslovnim delatnostima, a u

25

3.8. TED

Pored YouTube-a, veoma moćan sajt zasnovan na video sadržaju jeste TED (www.ted.com). TED je neprofitna organizacija zasnovana na idejama koje vredi širiti („Ideas Worth Spreading“). Nastao je 1984. godine kao konferencija koja je spajala ljude iz tri različita sveta: tehnologije, zabave i dizajna. Pored dve godišnje konferencije - TED Conference i TEDGlobal - TED uključuje i nagrađivani TED Talks video sajt, onda Open Translation projekat i TED Conversations, kao i inspirativne TED Fellows i TEDx programe i godišnje TED nagrade. TED konferencije donose najfascinantnije svetske mislioce i ljude koji su spremni na akciju i koji se konstantno usavršavaju i ne ustručavaju se da svoje znanje podele sa svima, i to u govorima koji obično traju oko 18 minuta. Trenutno je dostupno preko 1500 TED govora, pri čemu se svake nedelje dodaju novi9. Moguće je pretraživati govore (Talks) po određenim temama ili tagovima, predavače (Speakers) sa spiskom njihovih govora, razne liste (Playlists) vezane za određenu temu, itd. Moguće je takođe i prevesti neki govor, tj. napraviti titlove, što može biti veoma korisno sa dva aspekta - omogućava se ljudima koji ne razumeju strani jezik na kom je određeni govor da isprate govor koji im može biti interesantan, a i osoba koja prevodi takođe razvija svoje sposobnosti.

4. Profesionalne društvene mreže

Društvene mreže, osim za zabavu, pričanje sa prijateljima mogu se koristiti i za sklapanje poslovnih kontakata. Iako je sve to moguće i putem gore navedenih društvenih mreža, tokom vremena razvile su se posebne profesionalne društvene mreže koje su uspostavljene primarno radi povezivanja poslovnih partnera. Od profesionalnih društvenih mreža, prikazaće se dve najpoznatije, a to su LinkedIn i Xing.

4.1. LinkedIn

LinkedIn je najveća svetska društvena mreža koja okuplja ljude koji traže posao i kompanije koje traže zaposlene. Jedan od glavnih razloga pridruživanja društvenoj mreži LinkedIn je u principu upravljanje vlastitom karijerom. Izradom profila na LinkedIn mreži, postavljen je online resurs sa svim dostignućima i obrazovanjima. Takav resurs omogućuje poslodavcima da tokom pretrage Interneta dobiju linkove ka LinkedIn profilima potencijalnih zaposlenih. Proces registracija na LinkedIn mreži jeste takav da se mora izraditi profil koji sažeto prikazuje profesionalna znanja i dostignuća korisnika koji kreira profil. Postoje dve vrste profila na LinkedIn-u, a to su lični profil kog korisnik sam popunjava i profili kompanija koje one same izrađuju u svrhu traženja budućih zaposlenih. Na samom profilu moguće je navesti svoje prošle radne pozicije i trenutne radne pozicije, obrazovanje, kao i dodatne kontakt informacije. Takođe je moguće pridružiti se raznim grupama i stranicama kompanija gde se mogu naći informacije za eventualno buduće

9 Izvor: http://www.ted.com/pages/about

26

zaposlenje. Korisnicima je omogućeno i postavljanje vlastite fotografije i pregledavanje fotografija drugih korisnika.

Osim toga, LinkedIn je lansirao novi vid usluge koji se fokusira na edukaciju (www.linkedin.com/edu). Centralna ideja jeste da se kreiraju stranice raznih univerziteta koje bi trebalo da privuku perspektivne studente, postojeće studente i poslodavce i tako ih sve spoje krož LinkedIn mrežu. Prednosti ovoga su: uključivanje u razgovore, istraživanje univerzita širom sveta, pristup podacima o zapaženim diplomcima, mogućnost proširenja šansi, kao i izgradnja sopstvene mreže.

4.2. Xing

XING je društvena platforma za omogućavanje kreiranja mreža za poslovne profesionalce. Sama kompanija koja stoji iza XING-a, tvrdi da imaju korisnike iz preko 200 zemalja u svetu. Trenutno je dostupna na engleskom, nemačkom, španskom, portugalskom, talijanskom, francuskom, holandskom, kineskom, finskom, švedskom, koreanskom, japanskom, ruskom, poljskom, turskom i mađarskom jeziku. Prikazujući kako je koji član povezan sa drugim članom, ova mreža kreira fenomen poznat kao „mali svet“. Sama platforma omogućava kreiranje ličnih profila, grupa, foruma, događaja i ostalih uobičajenih mogućnost koje se mogu kreirati na društvenim mrežama. Osnovno članstvo na stranici je besplatno, ali druge posebne mogućnosti kao što su pretraživanje za osobama određenih kvalifikacija ili slanje porukama onima koji se ne nalaze u popisu prijatelja se plaća. Ovo je ujedno jedna od retkih društvenih mreža koja naplaćuje korišćenje nekih funkcija, sa time da plaćanje iznosi 5€ mesečno. Sama platforma koristi https veze i ima rigidno izvedenu politiku privatnosti i nultu toleranciju na spam e-mail poruke. Za razliku od ostalih mreža, XING omogućuje svojim članovima koji plaćaju vrlo lagan pristup svim ostalim članovima.

5. Formalno i neformalno obrazovanje

5.1. Formalno i neformalno obrazovanje u poslovnom okruženju

Da bismo mogli odrediti kakvu ulogu ima formalno i neformalno e-učenje u poslovnom okruženju potrebno je definisati navedene pojmove i napraviti distinkciju između njih. Uopšteno, formalno e-učenje možemo definisati kao strukturno učenje uz korišćenje računarske tehnologije koje se odvija u okviru propisanog okvira za učenje i koje na kraju završava dobijanjem potvrde kao dokaza za usvojena znanja kao što je diploma, sertifikat i sl. Neformalno e-učenje je u suprotnosti sa prethodno navedenim, osim što im je zajedničko da su i formalno i neformalno učenje računarski podržani i strukturirani10.

10 Izvor: http://eucenje.efst.hr/formalno-vs-neformalno-e-ucenje-u-poslovnom-okruzenju/

Formalno vs. N

Postavlja se pitanje koji od ova znanja zaposlenima, studentimajedan i drugi tip učenja trebalo da zauzmu u sprovedenim istraživanjima na tu temu, ali svi se više manje slažu oko istog: vevremena provedenog u učenju na poslu odvija se neformalno.

Prema sprovednom istraživanjuinformacija od strane drugih, a tek 10% van posla Takođe, pravilo 80:20, u kom 80 predstavlja neformalno, a 20 formalno uvažnost i sve veću zastupljenost neformalnog uveoma utiče na ovaj odnos je čraspravama s kolegama, mentorisamoučenjem i sl., što je dosta praktiprocesom koji zahteva formalno uznači da se prilagođava specifičefekte koje na zaposlene donosi neformalno uproduktivnosti, ne smemo ni zanemariti trformalno i neformalno e-učenje podrazumtroškove, može se reći da neformalno e

Međutim, uprkos tvrdnji koju not fit all“, ne treba ga zanemariti. Ipak je ono izvor provernih, tainformacija što često ne mora biti sluputem. Takođe, svoju korisnost iskazuje i u dobijenipotvrdama jer se na taj način formalno potvrpodručju, a ujedno može delovati i kao motivator.

Formalno vs. Neformalno e-učenje

Postavlja se pitanje koji od ova dva navedena tipa učenja donosi bolja i kvalitetnija znanja zaposlenima, studentima, učenicima, itd. i možemo li ih uopše odvajati, tj.

trebalo da zauzmu svoje mesto u procesu učenja. Postoje varijacije raživanjima na tu temu, ali svi se više manje slažu oko istog: ve

enju na poslu odvija se neformalno.

provednom istraživanju, 70% učenja se događa na poslu, 20% dobijanjem informacija od strane drugih, a tek 10% van posla (npr. čitanjem relevantne literature).

m 80 predstavlja neformalno, a 20 formalno učenje, ukazuje na u zastupljenost neformalnog učenja u procesu učenja na poslu. Ono što

e na ovaj odnos je činjenica da se neformalno učenje odvija u komunikaciji i raspravama s kolegama, mentorisanjem od strane menadžera ili nadređenih, asin

enjem i sl., što je dosta praktičnije radniku koji usvaja znanja u poreprocesom koji zahteva formalno učenje. Takođe, ono je fleksibilno i personaliz

ava specifičnim potrebama i stilovima učenja zaposlenog. Uz snažnije efekte koje na zaposlene donosi neformalno učenje, u smislu povećanja znanja i produktivnosti, ne smemo ni zanemariti troškove pri poređenju s formalnim. Mada i

čenje podrazumevaju online pristup, što na neki nači da neformalno e-učenje najčešće donosi niže troškove.

utim, uprkos tvrdnji koju često vezujemo uz formalno učenje, „One size does , ne treba ga zanemariti. Ipak je ono izvor provernih, tačnih i potpunih

esto ne mora biti slučaj sa informacijama do kojih se dolazi neformalnim , svoju korisnost iskazuje i u dobijenim sertifikatima, diplomama ili

čin formalno potvrđuje radnikova specijalnost u odreju, a ujedno može delovati i kao motivator.

27

enja donosi bolja i kvalitetnija i možemo li ih uopše odvajati, tj. da li bi i

Postoje varijacije raživanjima na tu temu, ali svi se više manje slažu oko istog: većina

a na poslu, 20% dobijanjem relevantne literature).

čenje, ukazuje na enja na poslu. Ono što

enje odvija u komunikaciji i đenih, asinhronim

koji usvaja znanja u poređenju s e, ono je fleksibilno i personalizovano što

enja zaposlenog. Uz snažnije ćanja znanja i

enju s formalnim. Mada i evaju online pristup, što na neki način umanjuje

e donosi niže troškove.

One size does čnih i potpunih

olazi neformalnim m sertifikatima, diplomama ili

specijalnost u određenom

28

Može se zaključiti kako se celokupno učenje svodi na delimično formalno i delimično neformalno. Svako od njih ima svoje mesto u procesu učenja na poslu pa se ne bi smelo posmatrati odvojeno, odnosno isključivo ili formalno ili neformalno. Moderni trendovi daju određenu prednost neformalnom učenju zbog činjenice da je najefektivniji način za učenje i razvoj novih veeština primena i praktično usvajanje znanja na poslu, stvaranjem socijalnih mreža ili pak u stvarnim životnim situacijama. Uprkos tome, formalno učenje i dalje bi trebalo zauzimati važnu poziciju u procesu učenja, a na ustanovi je da sama proceni u kojoj meri će podsticati formalno, a u kojoj neformalno učenje i obrazovanje za svoje zaposlene.

5.2. Kolaboracija

Uz mogućnost da ljudi stupe u kontakt i povežu se na ne-fizičkom nivou, pojedinci sada imaju mogućnost da sarađuju i da se razvijaju bez obzira na fizičke granice vremena i prostora. Ovo znanje koje je u skorije vreme omogućeno je pravi izazov tradicionalnom poimanju znanja. Do skora je znanje bilo domen eksperata, a sada je predato na milost i nemilost bilo kome ko ima pristup Internetu. Povećanje učešća u kreiranju znanja ima svoje pozitivne efekte na formalno i neformalno obrazovanje.

5.3. Pristup za stvaranje i razmenu znanja

Sajt http://www.connexionslive.com je nezavisni sajt za inforamcije, savete, smernice i podršku mladim ljudima uzrasta od 13 do 19 (u nekim slučajevima i do 25) godina. Greater Merseyside Connexions deo je NCN-a i radi sa sličnim organizacijama koje dele posvećenost za obezbeđivanje visokokvalitetnih izvora i pomoć pri obrazovanju, informisanju, pružanju saveta i usmeravanju mladih ljudi kako bi imali što veće šanse za zaposlenje i uspešnu izgradnju karijere.

Model Connexions-a smanjuje kašnjenje u objavljivanju informacija, na taj način ih čini trenutnim. Trošak pristupa je ograničen troškovima Interneta. Internet pristup je svakako mnogo manje restriktivan od skupih knjiga. U zvaničnim obrazovnim institucijama, kao što su privatne srednje škole (SAD), predavači često imaju manjak potrebnih udžbenika za učenike, kako bi svako od njih imao primerak. Kako bi se eliminisali visoki troškovi vezani za tradicionalno izdavaštvo, moguće je svesti troškove formalnog obrazovanja na niži stepen. Zajednice za samostalno učenje koje se baziraju na društvenim mrežama, kao i radoznali pojedinci, takođe imaju pristup informacijama sa sajtova kao što je Connexions.

5.4. Kvalitet online sadržaja

Proizvodnja zajedničkog znanja svakako nije bez izazova. Andrew Keen, autor dela „Kult amatera“ tvrdi da je istorija dokazala da publika često nije toliko mudra, prihvatajući ni malo mudre ideje kao što su ropstvo, čedomorstva... Kin navodi da je lako dezinformacije i glasine umnožiti u sajberprostoru. Zaista, kao što profesor Nikolas Burbles ističe, samo-obrazovne zajednice imaju težnju da budu veoma samoreferentne

29

jedinke. Tako da je veoma lako ovim zajednicama da postanu eho-komore, bilo da su informacije istinite ili neistinite. Filtriranje u traganju za pouzdanim, kvalitetnim informacijama je izazov kada je količina informacija ogromna. Recezent New York Times-a Michiko Kakutani smatra da je online enciklopedija Wikipedia (koja se oslanja na uređivače volontere i saradnike) dobija mnogo više saobraćaja na Internetu od sajtova iza kojih stoji Encyclopedia Britannica (koja se oslanja na eksperte), iako interaktivni format zaposlen od strane Wikipedie piše postove koji su netačni, neprovereni, čak se mogu podvesti pod prevaru. Ono što Kakutani nije spomenuo jeste da Encyclopedia Britannica nije besplatna, i korisnici moraju da se pretplate na tu uslugu. Recezent New York Times-a navodi Wikipedi-u kao nepouzdanu, dodajući primer gde je saradnik Wikipedije koji je uredio na stotine članova bio dvadesetčetvorogodišnji muškarac koji nije bio profesor kao što je tvrdio. Iako je nivo obmane u vezi sa lažnim identitetom čoveka uznemiravajući, da li to zaista ometa njegovu sposobnost da doprinese znanju? Moglo bi se reći da se prevare u vezi sa specifičnim delovima nečijeg identiteta često dešavaju i u socijalnom svetu. Potreba za kontrolnim filterima je priznata gotovo od početka Web 2.0. tehnologija.

5.5. Samostalno obrazovanje i anonimnost

Društveno umrežavanje je dovelo do razvoja zajednica „samostalnog obrazovanja“. Ljudi imaju mogućnost da vode diskusije sa drugim ljudima koji dele iste interesa kao i oni. Ovi sajtovi su obično zasnovani na jednoj temi. Ljudi mogu da razgovaraju o svojim problemima i idejama u vezi sa datom temom i mogu da dobiju informacije na osnovu znanja drugih ljudi. Najupečatljivija karakteristika samoobrazovajućih zajednica je otvorenost i posvećenost u razmeni informacija, motivacije novih članova zajednice i jačanjem njihovog kolektivnog znanja kroz procese kao što su zajedničko rešavanje problema, eksperimentisanje i nezavisno istraživanje. Na primer, Pregnancy Info Net je sajt gde budući roditelji mogu da postave pitanja i dobiju odgovore od ljudi koji možda imaju slične probleme i mogu da ponude predloge ili rešenja. Pošto se ovi sajtovi pregledaju od strane velikog broja ljudi, ne samo da ćete dobiti jedan odgovor na vaše pitanje, već možete komunicirati sa korisnicima koji imaju velikog iskustva u nekoj oblasti.

Još jedna korist od zajednica koje se baziraju na samostalnom obrazovanju jeste anonimnost njihovih članova. Pošto ne postoji kontakt licem u lice, lako je biti otvoren i iskren o pitanjima o kojima se diskutuje, naročito ukoliko je osoba koja učestvuje u diskusiji možda stidljiva. Međutim, iako anonimnost nije nikada potpuna, ona nudi ljudima da budu objektinviji u ocenjivanju poruka kao i da su ljudi ravnopravniji u online diskusijama bez obzira na društveni položaj, pol, itd. Kao što smo ranije pomenuli, anonimnost može biti velika mana ovih mreža, međutim, u slučaju osetljivih informacija, anonimnost može biti ogromna prednost.

Sajtovi za samostalno učenje pored manjka filtriranja informacija, imaju i nedostatak ulaznih informacija od strane eksperata. Iako ovo može da se okarakteriše kao negativno, ponekad ljudi žele da tragaju za informacijama uz pomoć sebi sličnih ljudi - onih koji nisu eksperti. To proističe iz želje da dobiju informacije od nekoga ko je možda

30

manje formalan ili autoritativan. Na primer, ljudi mogu da čitaju novine ili časopise o restoranima, ili mogu da posete neki sajt na kome ljudi pišu o restoranima iz celog sveta i tamo da dobiju odgovor od običnih ljudi koji su pisali svoje utiske. Naravno, ove ocene mogu biti potpuno proizvoljne. Nedostatak filtriranja na ovakvim sajtovima posetiocima nudi prednost u tome što će dobiti iskrene odgovore od ljudi sa kojima vode polemiku.

Neke zajednice za samostalno obrazovanje nisu toliko otvorene za sve ljude. Ove zajednice imaju dobro uspostavljene norme i strategije za izgradnju same zajednice. Ukoliko pojedinci nisu upoznati sa tim normama i strategijama ili ih krše, oni mogu biti isključeni iz zajednice i iz aktivnosti učenja te zajednice. Za ljubitelje grupe Phish, postoji stranica obožavalaca, web sajt, koji oni sami vode i uređuju, na kome se može diskutovati o svemu vezano za aktivnosti samog benda. Ovaj sajt, pored toga što je izuzetno informativan, je primer društvene zajednice koja ne mora da bude prijateljski nastrojena prema svima.

5.6. Poverenje u digitalnom svetu

Izražavanje putem društvenih mreža, naročito putem online foruma i u neformalnom kontekstu ne samo da može da podstakne osećanje anonimnosti, već i osećanja poverenja i intimnosti koje redefiniše granice tradicionalnih odnosa poverenja. Stepen učenja razvoja odgovarajuće emocionalne intimnosti na sajtovima društvenih mreža je veoma visok, posebno kod ranjive omladine. New Media & Society je izvršio studiju nad tinejdžerima 2008. godine koja se odnosi na online zajednice i mreže. „Za one fokusirane na prikazani identitet, rizici mogu proisteći iz njihove volje, nekad iz naivnosti, prikazivanje sopstvenih informacija širokom krugu kontakata, od kojih nisu svi bliski prijatelji a neke i ne znamo“. Kada korisnici ovih mreža postanu vrlo opušteni sa svojim „prijateljima“, oni se često osećaju dovoljno slobodno da dele lične informacije sa njima. Sve ovo dovodi do mogućnosti krađe identiteta, i ostalih prevara preko Interneta.

6. Zaključak

Činjenica je da se društvene mreže sve više i više koriste i postepeno zauzimaju centralno mesto u savremenoj elektronskoj komunikaciji. Time one zamenjuju elektronsku poštu i sms, naročito zbog toga što danas sve više ljudi na svojim telefonima ima internet (npr. uz pakete provajdera) ili mogućnost „kačenja“ na wireless. Opšte je prihvaćeno korišćenje društvenih mreža u slobodno vreme, međutim one postaju neophodne i u obrazovanju i poslovanju, prvenstveno kao brz i stalan izvor informacija. Istraživanja pokazuju ogroman porast broja korisnika na mrežama Facebook, Google+ i Twitter prvenstveno, što jasno ukazuje na razloge zbog kojih svaka uspešnija organizacija koristi društvene mreže kao promotivne i marketinške alate. Dakle, traženje i korišćenje konkretnih web sajtova više nije dovoljno već se javlja potreba za sadržajem koji je interaktivniji.

31

Ono što je vrlo bitno i na šta treba obratiti pažnju je to da je korišćenje društvenih mreža značajno promenilo načine učenja i organizovanja nastavnog procesa, pored toga što je promenilo način komuniciranja i provođenja slobodnog vremena. Taj nagon ljudi da koriste mogućnosti koje društvene mreže pružaju sve više počinje da se koristi u obrazovanju da bi se proces učenja prilagodio potrebama učenika i studenata i učinio što interesantnijim i privlačnijim za njih. Može se primetiti da su i sami studenti počeli da osnivaju grupe na društvenim mrežama koje koriste za povezivanje, razmenu informacija o predmetima i obavezama i za deljenje bitnih fajlova. Ovo bi trebalo da navede i profesore da počnu sa većom upotrebom društvenih mreža da bi studentima bili dostupniji i učinili dostupnijim materijale za učenje, podstakli diskusije među studentima, učinili dostupnim različite primere ili video materijale koji bi studentima gradivo učinili interesantnijim i lakšim za razumevanje.

Značaj toga prepoznala je mreža Edmondo koja predstavlja mesto na kom se učenici i profesori mogu povezati, tj. Edmondo povezuje sve one koji žele da uče sa ljudima i resursima neophodnim da svi postignu svoj pun potencijal. Trenutno povezuje više od 30 miliona učenika i nastavnika. Ova mreža u isto vreme predstavlja dobar način da se usavrše nastavnici, modernizuje nastavni proces i povežu učenici van klasične učionice. Koristi se slično kao i Facebook, osim što kao dodatne opcije omogućava pravljenje zadataka, testova, anketa, kalendara, kao i blogova koji su vrlo korisni za proces obrazovanja. Sličnost sa Facebook-om nije bez razloga - koristi se da bi se svima olakšao proces upotrebe, jer onaj ko zna da koristi Facebook sigurno će se snaći i na Edmondo-u. Time se smanjuju prepreke u procesu učenja, jer učenike podseća na njihov omiljeni način provođenja slobodnog vremena.

Kod nas je IT Academy zbog značaja ideje upotrebe društvenih mreža u obrazovanju odlučila da proces online nastave proširi mogućnostima koje pružaju društvene mreže. Zbog toga je za polaznike na smeru za dizajn pušten u rad EduWall za učenje na daljinu (distance learning - DL). EduWall polaznici mogu da koriste za povezivanje, razmenu znanja, međusobno pomaganje, učestvovanje u diskusijama, deljenje raznih informacija sa kolegama i dr. Posebno je osmišljen da instruktoru omogući što bolji rad sa polaznicima, pružajući im mogućnost brzog i lakog deljenja svih obrazovnih materijala, prikazivanja korisnih primera i video fajlova i postavljanja interesantnih zadataka koji podstiču proces kreativnog i kritičkog razmišljanja.

E-učenje i društveni mediji su postali deo društvenog života, pa stoga ima smisla u shvatanju da ih treba iskoristiti gde god je to moguće kada je obrazovanje u pitanju, naročito ako je jasno da ima pozitivan uticaj na učenje.

32

7. Korišćena i referentna literatura

♦ Facebook in Education, http://www.facebook.com/education (17.decembar 2013.)

♦ CARNet, Pojmovnik, http://www.carnet.hr/tematski/drustvenisoftver/pojmovnik (16. decembar 2013.)

♦ How to use Facebook in College Classroom, http://www46.homepage.villanova.edu/john.immerwahr/TP101/Facebook.pdf (16. decembar 2013)

♦ Istraživanje trendova i tendencija u upotrebi društvenih mreža u komunikacijama kompanija u Srbiji, http://www.eg.rs/digitalsafari/Digital_Safari_EG.pdf (17. decembar 2013.)

♦ Metro portal: Najpopularnije društvene mreže, http://metro-portal.hr/najpopularnije-drustvene-mreze/80986 (17. decembar 2013.)

♦ GfK - Internet društvene mreže, http://www.gfk.ba/public_relations/press/press/004400/index.ba.html (17. decembar 2013.)

♦ Social Networks in Education, http://www.slideshare.net/scyuen/social-networks-in-education-presentation (17. decembar 2013.)

♦ Društvene mreže - Vrste društvenih mreža, http://arijanb.pgsri.hr/web/stranica/podjela.html (16. decembar 2013.)

♦ E-učenje - Formalno vs. Neformalno e-učenje u poslovnom okruženju, http://eucenje.efst.hr/formalno-vs-neformalno-e-ucenje-u-poslovnom-okruzenju/ (18. decembar 2013.)

♦ Edudemic - How Social Media is Being Used in Education, http://www.edudemic.com/social-media-in-education/ (18. decembar 2013.)

♦ Edutopia - Social Media in Education: The Power of Facebook, http://www.edutopia.org/social-media-education-examples-facebook (17. decembar 2013.)

♦ OEDb - Top 100 Education Blogs, http://oedb.org/library/features/top-100-education-blogs (17. decembar 2013.)

♦ Think Social Networking for Education, http://thinkingmachine.pbworks.com/w/page/22187720/Think-Social-Networking-for-Education (17. decembar 2013.)

♦ Social Networking in Higher Education, http://net.educause.edu/ir/library/pdf/PUB7202s.pdf (17. decembar 2013.)

♦ Do social networking sites improve your ability to network in real life?, http://www.howstuffworks.com/internet/social-networking/information/social-networking-sites-improve-your-ability-to-network.htm (18. decembar 2013.)

♦ Growing use of social media in education, http://www.learndash.com/growing-use-of-social-media-in-education/ (18. decembar 2013.)

33

♦ 10 Social Media Best Practices in Higher Education, http://josieahlquist.com/2013/10/07/10smbp/ (20. decembar 2013.)

♦ Social Networking in Plain English, http://www.commoncraft.com/video/social-networking (20. decembar 2013.)

♦ Edudemic - 7 Ways to Use Twitter Lists In The Classroom, http://www.edudemic.com/twitter-lists-in-the-classroom/ (20. decembar 2013.)

♦ Zašto blog u nastavi?, http://poukeiporukeuistoriji.wordpress.com/about/ (18. decembar 2013.)

♦ LinkedIn launches LinkedIn for Education, http://research.gigaom.com/2013/08/linkedin-launches-linkedin-for-education/ (21. decembar 2013.)

♦ Primena koncepata društvenih mreža u obrazovanju, http://www.valentinkuleto.com/2013/03/primena-koncepta-drustvenih-mreza-u-obrazovanju/ (21. decembar 2013.)