unji Darko
unji Darko
Sadraj:
Sadraj..........................................................................................1
Tehniki
opis................................................................................2
Praktian
rad.................................................................................8
Proraun........................................................................................11
Grafike
priloge............................................................................14
Literatura......................................................................................15
1.Tehniki opis alnasera
Alnaser ili elektropokreta je elektromotor namenjen za
pokretanje motora sa unutranjim sagorevanjem.Najee, alnaser pokree
motor preko zupanika koji se nalazi na zamajcu. Da bi mu se produio
radni vek, nije stalno ozupan sa motorom ve se prilikom paljenja
ozupava pomou bendiksa.Motori sa unutranjim sagorevanjem (SUS) ne
mogu se sami pokretati kao ni parne maine.Za njihovo pokretanje
potrebna je pomona maina koja koja mora da zavrti do odreenog broja
obrtaja dok se motor ne upali tj.pokrene.Nekada se to radilo runo
kod svih motora. Motori veih snaga su se uvek pokretali nekim
drugim motorom ili uredjajem. Snaga, odnosno obrtni moment tih
motora ili uredjaja morala je da savlada sve otpore koji se
javljaju kod pokretanja motora sa unutrasnjim sagorevanjem. A ti
otpori zavise od kompresije u cilindrima, broja cilindara i trenja
u lezajevima svih obrtnih delova. Sve to bitno zavisi od vrste
maziva i temperature motora. Naravno, otpori trenja su veci pri
niskim temperaturama.Osim toga, i u najpovoljnijim uslovima,
pokreta mora obrtati motor sa dovoljnim brojem obrtaja da bi se
stvorila odgovarajua smea vazduha i goriva. Pored toga, posle
poetnog, nepotpunog, paljenja samo u pojedinim cilindrima, pokreta
treba da potpomogne ubrzano obrtanje motora do njegovog potpunog
paljenja.Motori sa unutrasnjim sagorevanjem mogu se pokrenuti pomou
elektromotora, ali i pomou hidraulikih i pneumatskih motora. Za
pokretanje automobilskih motora najbolje su se pokazali
elektromotori jednosmerne struje. Oni imaju veliki obrtni polazni
moment, koji je potreban za savladjivanje svih pomenutih otpora i
momenta inercije pokretnih delova motora. Obrtni moment se prenosi
pomou zupanika pokretaa i nazubljenog zmajca motora. Zbog velikog
prenosnog odnosa, snaga elektropokretaa moe biti manja, a samim tim
on e biti manjih dimenzija i teine. Prednost jednosmernih motora je
i u tome sto se energija za pokretanje moze koristiti iz
akumulatora koji i inae postoji na vozilu zbog drugih elektriinih
uredjaja. Zbog toga se alnaser ubraja u normalnu opremu vozila, i
ne smatra se posebnim uredjajem.Starter (alnaser) i akumulator su
tako dimenzionisani da i u najnepovoljnijim pogonskim uslovima ima
dovoljno energije i snage za dugotrajno startovanje. Posto je
starter (alnaser) najjai elektricni uredjaj na vozilu, jasno je da
se i kapacitet akumulatora dimenzionie bas prema njemu. Akumulator
i alnaser su povezani elektricnim provodnicima velikog poprenog
preseka poto su i struje koje odvlai starter veoma velike (i preko
100A). Pri tim strujama nisu zanemarljivi ni elektrini otpor
provodnika ni pad napona na njihovim krajevima.Opis i konstrukcija
starteraOsnovni delovi startera su:1. Elektro motor2. Elektro
magnet-automat3. Bendiks1.Elektro motorSastoji se iz statora,
rotora i kolektora sa etkicama.Stator sa elektromagnetom:
valjkastog je oblika i prestavlja kuite koje spaja sve delove u
jednu celinu.
Slika 1.Stator sa elektromagnetomSa unutranje strane su privreni
elektromagneti sa pobudnim namotajem.Za manje startere esto se
koriste stalni magneti.Rotor sa namotajima:Telo rotora izrauje se
od tankih dinamo limova vrsto spojenih za osovinu.U useenim
ljebovima na rotoru ubacuju se namotaji. Namotaji su od masivnih
bakarnih provodnika najee pravougaonih preseka po dva komada u
ljebu.
Slika 2.Rotor sa namotajimaKomutator sa etkicamaKomutator
(kolektor) je utvren na vratilu sa jedne strane jezgra indukta
(rotora).Na slici 3 je prikazana konstrukcija komutatora.Krike u
obliku klina-7 od hladno valjanog bakra i izolacioni listii-9 od
liskuna su sa unutranje strane su izrezane u obliku lastinog repa-6
iji se zarezi ukljete izmeu dva pritezna konina prstena-3
izolovanih od kriki pomou manetni-4 i cilindra-8 od mikanita.
Konini prstenovi se priteu zavrtnjima-2. Jedan od koninih prstenova
izraen je zajedno sa posteljicom-1 i sa njom obrazuje telo
komutatora. Na spoljnjoj strani svaka krika ima ispust-5 zarezan po
sredini. U zareze se stavljaju krajevi navojnih delova i zaleme. Da
bi izolacioni listii-9 od mikanita pri obradi kriki komutatora
ostali ispod povrine kriki, izmeu kriki komutatora se urezuju
ljebovi dubine 0.8-1.5mm.
Slika 3. Komutator
Slika 4 Kolektor
Slika 5.Leita gde se smetaju etkice
Slika 6 etkicePri obrtanju indukta (rotora) krike komutatora
jedna za drugom dolaze u dodir sa dirkama.Prelaskom dirke sa jedne
krike na drugu ostvaruje se prelazak od navojnih delova namotaja
indukta iz jedne paralelne grane u drugu, pri tome se menja smer
struje u tom navojnom delu.Skup pojava koje se deavaju pri promeni
smera struje u navojnim delovima namotaja indukta pri njihovom
prelasku iz jedne paralelne grane u drugu naziva se
komutacija.Automat:Poto su struje startera i preko 100 A i poto su
kablovi za ove struje prilino debeli ne moemo za ukljuivanje i
iskljuivanje koristiti standardne tastere i prekidae.Za ove potrebe
koristi se elektro-magnetna sklopka(automat) koji se nalazi na
samom starteruKada voza okrene kontakt klju vri se napajanje
namotaja elektro magneta, a glavna struja se ukljuuje pre masivnih
kontakata automata.Dvodelna osovina na suprotnoj strani od
elektrinih kontakata mehaniki je povezana sa mehanizmom za
uzubljenje.Prilikom ukljuenja automat najpre uzubi pogonski zupanik
startera sa zamajcem motora a odmah zatim spajanjem kontakata
ukljui glavnu struju napajanja el.motora.
Slika 7 Automat2.Praktian rad alnaseraKonstrukcijski izgled
alnasera
Slika 8. Izgled alnasera1. Elektro-magnetna sklopka 17.
Zupanik2. Kontakt 18. Nosa3. Prikljuak 19. Koione podloke4.
Kontaktni most 20. Opruga5. Poklopac 21. Poluga6. Opruga etkica 22.
Povratna opruga7. Kolektor 23. Namotaj za dranje8. etkica 24.
Namotaj za privlaenje9. Stator10. Jezgro motora11. Rotor12. Namotaj
magneta13. Prsten14. Bendix15. Mehanizam za proklizavanje16.
Nazubljena osovina
Slika 9. AlnaserU praksi se pod loom komutacijom podrazumeva
kada dirke varnie i ta komutacija se naziva rava komutacija.Ako
varnienje ne postoji izmeu komutatora i etkica naziva se dobra
komutacija.Od kvaliteta komutacije u velikoj meri zavisi radna
sposobnost alnasera i njena pouzdanost u eksploataciji.Varnienje
moe da potekne od veeg broja uzoraka, koje obino delimo u dve
grupe: mehanike i elektromagnetne.Tipini mehaniki uzroci su:
zaprljana radna povrina komutatora, njegov ekscentritet, hrapavost
radne povrine komutatora, neodgovarajui pritisak kojim opruge
deluju ne dirke, vibracije draa dirki, postojanje izoblienih kriki
i izolacionih umetaka izmeu kriki i td.Svi ovi uzroci dovode do
vibracije dirki, a posledica toga je kratkovremeni prekid dodira
izmeu dirki i kriki komutatora i pojava elektrinih varnica.Posebno
je teko otkloniti vibracije dirki pri veim obimnim brzinama
komutatora, reda veliine 50 m/s i veim.Prema tome, zadovoljavajue
stanje radne povrine komutatora i mehanizma dirki prestavlja
neophodan uslov dobre komutacije elektro motora.Elektromagnetni
uzroci dovode do toga da ak i u sluaju idealnog stanja dodira dirki
dolazi do varnienja koje oteuje dirke i krike.Varnienje izazvano
elektromagnetnim uzrocima potpomae nastojanje varnienja usred
mehanikih uzroka.U praksi kod alnasera moe osim loe komutacije doi
i do sledeih oteenja:istroenje biksni, kvara automata
alnasera,oteenje zupanika, pregorevanje namotaja rotora i td.
Slika 10. Delovi alnasera
3.ProraunNa slici 9 je prikazani delovi alnasera.
Slika 11.AlnaserKod prorauna alnasera su karakteristine sledee
veliine: temperatura, nazivni napon, nazivna snaga.TEMPERATURA
Pored ostalih konstricionih elemenata, na veliinu struje koju
starter povlai najvie utie temperatura. Na primer, na -23C, alnaser
snage 2,2 kW iz akumulatora 12 V i kapaciteta 90 Ah, povlai struju
jacine od oko 450 A. Pri tome akumulator ne sme da bude istroen vie
od 20% nazivnog kapaciteta.NAZIVNI NAPON elektropokretaa za vecinu
putnikih vozila je 12 V. Samo u retkim sluajevima i kod zasebnih
vozila on iznosi 24 V. Postoji i kombinacija od dva akumulatora po
12 V, gde je celokupna oprema 12 V, a samo alnaser radi na 24 V. U
tom sluaju je potreban poseban relej za redno i paralelno
povezivanje tih akumulatora. Za velike kamione i specijalne masine
napon raste sa snagom startera tj. alnasera. Nazivni napon tih
alnasera se kree u rasponu od 24 V do 110 V.NAZIVNA SNAGA se
definie tako da alnaser uspeno savlada sve otpore i upali motor na
- 20C, pri 20% ispraznjenoj bateriji i elektrinom otporu dovodnih
provodnika od 1mW. Na snagu bitno utiu i unutrasnji otpor
akumulatora i otpor dovodnih provodnika. Za putnika vozila snaga se
krece od 2 kW, s tim sto starteri za dizel motore istih zapremina
imaju veu snagu. Za velike kamione i specijalne masine snaga
alnasera dostie i 15 kW.
4.Grafiki prilozi Alnaser pre remonta Alnaser posle remonta
Alnaser pre remonta Alnaser posle remonta
Alnaser pre remonta Alnaser posle remonta
Alnaser eme
5.Literatura
Zoran Pendi, "Elektrine maine sa ispitivanjem", Beograd, 2003.
Milo Petrovi, "Elektrine maine i postrojenja", Beograd, 1986.
Praktikum-radna sveska www.alnaser.rs www.wikipedija.com o
alnaseru
11
