Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina 60/romski.pdf · po smero: Sikavimatari pe Rromani čhib. Kava sikavno brš, pokrajinaći Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi stipendiril 18

Periodikani publikacija Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi

đindo 60 oktobar-decembar 2016. godine ISSN 2217-5016

Dekada e Rromenđiande AP Vojvodina

Pokrajina stipendiril avinde sikavimatarenpe Rromani čhib

Pilta

e hon

ič

ešć

ANGLUNO ALAV

Paćivalen đinavnalen, Angla Tumende si 60. đindo amare magazinosko,

savo katar teljaripe kale bršesko inkljel jekh data ande trin čhon. Anglune ramosarimata si phangle palo semina-ri pale koordinatorja pale Rromane pučhimata savo ćerr-da e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi thaj palo sićo-pe e sikavnengo pe Rromani čhib.

Ando kotor Koordinatorja pale Rromane pučimata si-kado si o bućaripe e koordinatorengo pale Rromane puč-himata andar e Vojvodina e dikhlimava so ćerrdape dži akana thaj so ćerelape ando brš savo avel.

Ando kotor Kultura, ramosarrdam palo modno studio Romani Dizajn andar e Budimpešta savo dikavel o identi-teto thaj lesamalipe trujal o furjavipe (moda).

Dastumen gođi kaj, po naisaripe rodimasko – eduka-tivno maškarimošće thaj Vuče školaće kompetutne studi-jengo palo sićope sikavimatengo „Mihailo Palov“ andar o Vršco, amari publikacija šaj te dićhen vi ande elektron-sko forma pe adresa www.rec.org.rs/bilten/.

Tumari redakcija

Lil fundosarda thaj inkalelKancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktoriDušan Radul, v. d. direktora

Kancelarije za inkluziju Roma

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

Korespodenturja:Koordinatorja pale rromane pučhimata APV

Ivana Koprivica

Pe rromani čhib nakhada:Agencija za prevodilačke, posredničke

i markentiške usluge Konekta

Pe anglikani čhib nakhada:Agencija za prevodilačke, posredničke i

marketinške usluge Konekta

Tehnikano lačharipe thaj štampa:MONDO-GRAF, Novi Sad

www.mondograf.rs

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 2521000 Novi Sad

Tel: 021/[email protected]

www.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA e Rromenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Dušan Radul. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

2 Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina

Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi

PALE MAJLAČHI THAJ MAJEFIKASNO BUĆI

Seminaroske organizatorja

Po anglunipe učesnikonenđe seminaroske boldape e Jelena Jovanović, poslaniko ando Ćidipe AP Vojvodinako, e Snežana Sedlar, podprezidento Ćidipesko AP Vojvodinako thaj e Pava Čabrilovski,

prezi dento Konsilesko pale integra-cija e Rromenđi.

Kana putarda o ćidipe, podpre-zidento Ćidipesko Autonomno Pokrajinako Vojvodinako, e Snežana Sedlar sikada po importaliteto edu-

kacijako ando reso majlačharipesko statusosko e Rromengo ande Republika Serbija thaj AP Vojvodina. Ando godova semnosaripe, voj li-parda kaj si o seminaro lačhi šansa pale guvernaće koordinatorja pale

Ande organizacije Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi inćardape o seminaro pale koordinatorja pale Rromenđe phučimata thaj anglalmothode Rromane NVO. O seminaro inćardape ando Novi Sad, šerutni tema sas sikavipe Strategijako pale socijalno inkluzija

e Rromenđi thaj Rromnjenđi 2016-2025 brš. E učesnikurja arlisardine piro džanglipe ande bući. O seminaro poslužisarda vi pale prezentacija džiakanutne aresipengo pe

umalin majlačharipe statusosko e Rromengo ande AP Vojvodina.

3Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina

Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi

Rromenđe phučimata, save ćeren butimaske phari thaj odgovorno bući, te theren nevo džanglipe savo šaj te primenin ando piro lokalosko korkorroortuipe palo lačhipe Rromenđe populacijako.

“Sa jekh treningo thaj dosićope si dragocene thaj me paćav kaj tu-men pe kava seminaro therena nevo džanglipe, kompetencije thaj ideje save šaj te primenina ande tumaro lokalosko korkorroortuipe, a palo la-čhipe Rromane populacijako”, poru-

čisarda učesnikonenđe seminaroske, podprezidento Pokrajinaće ćidipe-sko, Snežana Sedlar.

Šerutno Kancelarijako pale in-kluzija e Rromenđi, Dušan Radul, ando piro mothovipe ande harne vrže sikada e bući Kancelarijaći, aktivimate save realizuinape džiko agor e bršesko sar vi planurja pale avindo brš.

“Strategija pale socijalno in-kluzija e Rromenđi thaj Rromnjenđi ande Republika Serbija si strateško dokumento savo palo period katar inja brš intenzivirila e bući institu-cijenđi po nacionalno thaj lokalosko nivelo palo phučipe socijalno inklu-zija e Rromenđi thaj e Rromnjenđi thaj harnjaripe lenđe diskriminaci-jako, numaj te ćerenpe e kišlipena palo pherdo pašunipe ko aresipe manušenđe ortonengo personengo Rromane nacionosko. O dokumento učharel pandž prioritetne angrusni-mata: sićope, bešipe, bućaripe, sa-stipe thaj socijalno arakhadipe. E Serbija pe lako drom Evropaće inte-gracijako pridružisajli e phuvjenđe membronenđe kana si o phučipe palo socijalno inkluzija e Rromenđi thaj e Rromnjenđi, avinde kaj sar fundo palo ćerdipe kale dokumen-tosko labarda o Ramo pale nacio-nalne strategije pale integracija e Rromenđi savo Evropaći komisija, jekhutne e Evropaće parlamentova, ramosarda pale pire phuvja mem-

brurja, so osiguril o lundžaripe ku-

patebućarimasko thaj lundžaripe zuralimasko EU Serbijaće palo maj-lačharipe statusosko e Rromengo thaj e Rromnjengo” ando piro mothovipe phenda o Branislav Jovanović.

Semnosaripe seminarosko savo organizuisarda e Kancelarija dićhel-pe majsigo ando maškarpesko kon-takto anglalmothodengo lokaloske korkorrootuimatengo thaj anglal-mothodengo bithagarimaske organi-zacijengo sar arlisardinesas o džan-glipe thaj jekhimasa kamlinesas te agorisaren problemurja savenca malavelpe Rromengo ćidipe. Kancelarija bute bršengo rîndope preporuka Gavermentosko Vojvodinako organizuil slične edukacije thaj seminarja odolaće kaj lokalo-sko korkorroortuipe avela putardo than savo akseptuil averčhandutne oblikurja organizuimaske save ačha-ven averčhandutne interesurja ando ćidipe. Palo buhljaripe forutnengo amalimasko trubusardo si aktivno učešće thaj kupatebućaripe se su-bjektonengo amalimasko jal vi bi-thagarimaske organizacije pire bućava šaj te den baro doprinos. Kava seminaro si još jekh doprinos palo majlačho, majkompetetuno thaj majefikasno bućaripe koordi-natorengo thaj anglalmothodengo NVO te inzaren e usluge, ažutipe thaj o zuralipe Rromane ćidipeske.

Aleksandra Mićić

“Butimaske šaj naisaras odolaće kaj sar koordinatorja andar

averčhandutne guverne Vojvodinaće thaj anglalmothode

Rromane civilno sektorosko line piro aktivno kotor po kava semi-

naro, odolaće kaj vorta tumen majlačhe pindžaren situacija po

tereno thaj pale problemurja savenca sa jekh đes maladon e

džene Rromane ćidipesko.”

Snežana Sedlar


Pokrajinaće institucije

Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinaći dija eađes e stipendije studentonenđe save džan ande Vuči škola kompe-

tetune studijengo pale sikavima-tarja “Mihailo Palov” ando Vršco, po smero: Sikavimatari pe Rromani čhib. Kava sikavno brš, pokrajinaći

Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi stipendiril 18 studento-nen – avinde sikavimataren. Čhonesko vučipe stipendijako si

POKRAJINA STIPENdIRIL AVINdE SIKAVIMATAREN PE RROMANI ČHIB

Studenturja Vuče školako kompetutne studijengo pale sikavimatarja “Mihailo Palov”



6.000 dinarja. Katar fundosaripe thaj dži akana, po kava smero ra-mosajle 54 studenturja, a diplomi-risarda von 14 džene.

Semnosaripe kale programo-sko dićhelpe ando arakhadipe kul-

turaće identitetosko dženengo Rromane nacionalno minoritosko thaj ćerdipe Rromenđe intelektual-no elitako, savi trubul te uključilpe ando proceso majlačharimasko sta-tusosko e Rromengo, majsigo trujal

školakosikavimasko sistemo thaj inzaripe zuralimasko avinde gene-racijenđe.

Ažutimatarka ando Sektoro palo majlačharipe statusosko e Rromengo ando Pokrajinako se-kretarijato pale socijalno politika, demografija thaj bijandimasko je-khipe e Tamara Mohači, kamla e studentonenđe sukcesutno sikavi-masko brš. Voj liparda kaj si tru-busardo buhljaripe lačhimasko pa-šunimasko ando inzaripe dodatno socijalno thaj sićimasko zuralipe kolenđe saven kasavo zuralipe trubul, numaj kaj si o zuralipe palo sićope e Rromengo jekh ka-tar anglekišlipena palo harnjaripe čorrmasko. Palo semnosaripe te ćerelpe vučosikavno kadro pale Rromani čhib, te araćhelpe o identiteto Rromane ćidipesko, si-kavel e nap ate stipendirilpe o sićope avinde sikavimatarengo pe Rromani čhib.

Ćerutno bućako direktorosko Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi o Dušan Radul naisarda Pokrajinaće gavermentoske kaj ćerda o šaipe palo sićope, sar vi e stipendije palo sićope sikavimata-rengo e čhavrengo angleškolaće bršengo pe Rromani čhib.

Po ramosaripe čhinadimasko prisutno sas vi e poslanica ando Ćidipe AP Vojvodinako e Jelena Jovanović, prezidento Konsilesko pale integracija e Rromenđi e Pava Čabrilovski, prof. dr Euđen Činč, ažutimatari direktorosko thaj studenturja Vuče sikavne tha-nesko kompetetune studijengo pale sikavimatarja “Mihailo

Palov”, sar vi anglalmothode Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinaći.

Aleksandra Mićić


Anglalmothode Germanijaće bithagarimaske organizacijako SODI (Solidaritätsdienst International e.V.) pe savjako anglunipe si Sara Koliga maladinepe e Jelenava Jovanović, poslaniko ando Ćidipe AP Vojvodinako thaj e Dušanova

Radul ć.b. direktorosko Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi. Povodo palo malavipe sas e inicija-tiva te ande Republika Serbija for-mirinpe maškaripena palo inzaripe zuralimasko forutnenđe Rromane bešimaske thanengo ando aresipe

fundoske manušenjđe ortonengo. O projekto ulavelpe po juristikano ažutipe Rromane forutnenđe ande angrusnimata: sastimasko, sićima-sko thaj bešimasko. O projekto na-khavelape ando Kragujevac, Novi Sad thaj Požarevac.

INICIJATIVA TE PUTRELPE O MAŠKARIPE PALO ZURALIPE E RROMENGO


Lindutnarne malavimasko


Amalipe Rromane studentonen-go ando kupatebućaripe e Forumova Rromengo Serbijako thaj Germanijaće bithagarimaske organizacija-va SODI, planirin te ande majbut fo-rurja Republikaće Serbijaće miškon putardipe maškaripengo, save avile-sas čhutine ande Rromenđe bešima-

ske thana. Maškaripenđe role avilesas te inzaren zu-ralipe forutnenđe Rromane bešimaske thanengo ando aresipe fundoske ortonen-go, sar kaj si orto po sasti-masko thaj socijalno arakhadipe thaj orto po sićope.

SODI si majbari Germanijaći bi-thagarimaski organizacija savi ćerel bući ande 35 phuvja lumnjaće a katar o marto 2016. brš vi pe teritorija Serbijaći.

SODI si fundome 1990. brš thaj voj si juristikano kuštikisarutno (nasle-dnik) “Odbora solidarnosti” ande va-rekanutni puraboski Germanija. Ande vrjama amalimaske arlisaripesko vi o amalipe nakhla trujal arlisaripe. Ande anglune brša line e obligacije »Solidaritätskomitee” palo sićope averthemeske studentonengo thaj kvalifikuime bućarnengo a ande isto vrjama line piro kotor ande projektur-ja ande phuvja ando buhljaripe. Ćeren bući sar partnerja e organizaci-jenca civilno amalimasko numaj vi e raštraće organonenca ando reso zura-limasko personengo e invaliditetova. Projekturja palo reso silent e areselpe o orto po trajeto thaj fizičko integri-teto, socijalne thaj ekonomikane orte. Posebno fokus čhutine pe orte manu-šnjenđe, orte čhavrenđe, minoritenđe thaj personenđe e invaliditetova.

SODI promovišil thaj del o zurali-pe palo kamavipe te ačhavenpe e po-sledice maripeske thaj čorrpeske ande Dakšinophuraboski (Jugoistočnoj) Azija. Majbut čorre train ando ruralno maškaripe thaj andar godova razlogo SODI promovišil cîkne farme ando an-grusnipe organske poljoprivredako. Akana silen projekturja ande inja phuvja ande Azija, Afrika, Latinsko Amerika, Phuraboski Evropa thaj ande Germanija. Finansirinpe andar priva-tne donacije sar vi vastušejenca javne zuralimasko. Katar fundosaripe reali-zuisardine majbut 900 projekturja pire lokalne partnerenca. Roden fun-do čorrpesko thaj destrukcija trajeto-ske trujalimasko thaj ćeren bući te vazden o nivelo džanglimasko ke ma-nuša ande Germanija sar šaj te mi-škuilpe o proceso arlisarimasko.


Aleksandra Mićić


Sićope

Ande Sremske Karlovce, po fa-kulteto palo menadžmento e Jelena Jovanović, poslaniko ando Ćidipe AP Vojvodinako, sukcesutne mentisarda master bući pe tema Inćarimasko buhljaripe Rromane ćidipesko ando roš Agendako inća-rimaske buhljarimasko džiko 2030. brš. E tema si interesantno odo-laće kaj si trubusardo te buhljarel-pe o džanglipe pale obligacije Serbijaće ando phanglipe e Agendava sar vi te ćerelpe phan-glipe averčhandutne akterengo an-dar javno thaj bithagarimaske sek-torosko save šaj te lačharen e realizacija Resonengo inćarde bu-hljarimasko ande Serbija. O tero-rizmo thaj klimako arlisaripe maj-

bare si problemurja savenca o manušikanipe akana malavelpe. Ando reso te agorisarenpe kala problemurja, Ujedinime nacije usvojisardine e Agenda palo inćari-masko buhljaripe džiko 2030. brš.

“Sas man paćiv te e kandida-tova e Jelenava Jovanović lav mungrro kotor ndo mentisaripe laće master bućako pe tema bu-

hljaripe Rromane ćidipesko džiko 2030. brš ande AP Vojvodina ando roš Agendako inćarde buhljarima-sko džiko 2030, dokumento savo si usvojime ando nakhlo brš po Generalno ćidipe UNo. Kaja tema si butimaske aktuelno thaj impor-tantno palo Rromengo ćidipe”, li-parda o prof. dr Branislav Mašić ka-tar Fakulteto palo menadžmento.

Mentosaripe master bućako

INĆARIMASKO BUHLJARIPE RROMANE ĆIdIPESKO ANdO ROŠ AGENdAKO INĆARIMASKE

BUHLJARIMASKO dŽIKO 2030

Buhljaripe jećhe amalimasko ando sklado e Agendava inćari-

maske buhljarimava anel džiko buhljaripe sa jekh ćidipesko. But si

imporrtantno te so majbut anglalmothode jećhe ćidipesko kamel

te aresel džiko kava nivelo sićimasko thaj te aven referentne nuk-

te, te aven sar idoli generacijenđe save aven.

Prof.dr Zoran Savić


Sićope

Jelena Jovanović

Agenda palo inćardo buhljaripe usvojime si po Samito Ujedinime nacijengo ando Njujorko agorimava

2015. brš, a lačhardi si katar 17 resurja thaj 169 ćijaće nukte save trubun te pherenpe džiko 2030. brš. Nevi

Agenda phandelpe po aresipe therdo trujal Milenijumoske resurja buhljarimaske (MRB) thaj fundosarelpe pe

trin fundamentalne principurja: manušenđe orte, egaliteto thaj inćaripe. Voj inćarela piro fokuso po huma-

no buhljaripe thaj harnjaripe čorrmasko, numaj kamela te irisarel pe butimaske akharimata save ćerdile

majimportantne sar usvojisajle MRB thaj nas adekvatno trujalisarde kale ramova. Kate avel: harnjaripe bie-

galitetosko maškar e raštre thaj ande lende, agorisaripe problemonengo klimaće arlisaripesko thaj astaripe

inćarde buhljarimasko, barjaripe imunitetosko pale naturaće katastrofe, agorisaripe phučimatesko pale de-

mografske thaj epidemiološke procesurja, kontrola urbano barjaripesko, te obezbedilpe o miro thaj stabili-

teto, majlačharipe gavermentosko thaj raštraće kapacitetonengo, respekto manušenđe ortonengo thaj kul-

turaće averčhandimasko. Milenijumoske resurja buhljarimaske (MRB) sikadine šerutno ramo palo buhljaripe

trujal sasti lumnja katar kana usvojisardine len e phuvja membrurja Ujedinime nacijengo katar 2000. brš.

Amaro amalipe, sar vi majbaro kotor regionosko Dakšinophuraboske Evropako thaj Balkanosko, ma-

lavenpe ozbiljno akharimava tranzicijaće save već saste duj decenije ačhaven o buhljaripe. Baro procento

bibućarnengo, problemurja čorrmaske thaj socijalne eksluzijako, politikako labiliteto, problemurja e korup-

cijava, thagaripe ortonengo thaj biagorisarde reformenca ande ćijaće angrusnimata, jasno sikaven pe godo-

va kaj sa jekhimaske trubus te ažutisaras te so majsigo definišinpe prioritetne smerurja buhljarimaske

Serbijaće thaj te avelpe džiko inćardo agorisaripe savo dela o šaipe palo stabilno buhljaripe amare amalima-

sko. Ćijaće predlogurja thaj irisaripe katar majbut 50 nacionalne thaj tematske konsultacije sas sikade po

vučo panelo Ujedinime nacionengo.

Po fundo analizako thaj dićhipe se irisaripengo thaj predlogonengo save aresle kana konsultacije đeline

ande Amari phuv, ćerdape o izveštaj pale Serbija, savo definišil majimportantne resurja inćarde buhljarima-

sko thaj o irisaripe po akharipe 21. šelebršutnipesko. Kava izveštaj si bičhaldo ando maškaripe Ujedinime

nacionengo ando Njujork, sar e predlogurja andar Serbija šaj te den ando šerutno izveštaj.

Izvor: http://www.srbijakakvuzelim.rs

“Manđe si bari paćiv kaj ađes mentisardem master bući. Či ačha-vavama kate, numaj ramosarava vi e doktorske studije. O sićope si majimportantno palo agorisaripe se Rromenđe phučimatengo. Paćav kaj kaja master bući dićhela đeseski roš ke raštraće institucije thaj ke bithagarimaske organizacije, thaj kaj andar e Agenda, savi katar 01. januaro počmisarda te primenilpe ande Amari phuv, lenape čhinade resurja thaj aktivimate thaj kaj će-relape bući po majlačharipe Rromane ćidipesko amende ando amalipe.”

Jelena Jovanović

Aleksandra Mićić


Bešipe

PALO MAJTATO ĆHERGuverna Inđija kupatebućarimava e Pokrajinaće gavermentova, a po fundo Konkursosko

palo majlačharipe bešimasko e Rromengo thaj e Rromnjengo pe teritorija guvernaći Inđija, dija građevinsko materijalo majtardžarde Rromane familijenđe. dešuefta

Rromane familije konkurišisardine thaj dobisardine građevinsko materijalo sar šaj te lačharen pire ćhera thaj te lačharen len palo avindo ivend.

“Milo si manđe kaj e Guverna Inđija nakhavel e akcija phangli palo majlačharipe kišlipenego palo be-šipe Rromengo thaj e Rromnjengo. Kova so si prioriteto ando avindo periodo si vorta majlačharipe kišli-penengo palo bešipe, a kava si o akharipe aver lokaloske korkorroortuimatenđe te uključinpe thaj te aplicirin pale projekturja phangle palo bešipe Rromengo. Deš guverne konkurišisardinepale projekturja “Trajna stambena rešenja i unapređenje fizičke infrastrukture u romskim naseljima” savo ramosarda Evropaći komisija thaj kamlemas te aven zurjarde trujal o projekto. Fundosko reso projektosko si majla-čharipe trajetoske kišlipenego ando Rromengo ćidipe, trujal vazdipe neve ćherengo, semno rekonstruk-cija akanutne ćherengo ande Rromenđe bešimaske thana, sar vi majcîkne adaptacijaće thaj rekonstruk-cijaće buća.”

Jelena Jovanović, poslaniko ando Ćidipe AP Vojvodinako


Bešipe

“Kava si palo naisaripe pale gu-verna Inđija thaj palo Gavermento Vojvodinako. Šaj naisaras lenđe kaj amen realizuisardam o projekto thaj kamas te realizuisaras so majbut slič-ne projekturja sar e kišlipena bešima-

ske e Rromenđe majlačharenaspe”, poručiosarda o Mladen Jovanović, ko-ordinatoro pale Rromenđe phučimata guvernako Inđija.

Ande Dekada majcîra miškuipe si ćerdo ando angrusnipe bešimasko,

odolaće kaj trubul majbut vastušeja, odolaće si kasave konkursurja trubu-

sarde kaj miškuin vi kaja tema thaj ćeren te e kišlipena bešimaske Rromane familijengo majlačharenpe.

Aleksandra Mićić


Koordinatoro pale Rromenđe phučimata

* Sukcesutni sen bućarima-

tarka, sar sas po anglunipe?Mungrro moto sas vazda: te

eksistuil e volja, vazda šaj te arać-helpe o čhand. Nas uvek loće, po-sebno nas loće po anglunipe, nu-maj semas kamli po sa jekh đesesko sićope. Majanglal nekozom brš ašundem palo projekto “Kate sam ketahane – Evropako zuralipe pale inkluzija e Rromenđi”, Misijako OEBS ande Serbija thaj e kancelarijako pale manušenđe thaj minoritenđe orte Gavernako

Serbijako thaj prijavisajlem. E pro-gramosko lundžipe sas duj brš thaj athoska 18 losarde firme dobisardi-ne o zuralipe ande tehnikaći opre-ma thaj saveturja ekspertonengo palo bućaripe savo ćeren, sar obez bedi sarda saspe te majdur buhlja renpe thaj inćarelpe o buća-ripe. Majanglal đelam po dosićope palo ramosaripe biznis planonen-go, athoska dobisardam tehnikako zuralipe thaj bućardam šov manu-šnjen – Rromnjen. Alavarde sam vi palo jekh katar dešuohto predu-

zeća ande Serbija – misala lačhe praksako palo bućaripe membro-nen Rromane nacionalne ćidipe-sko. Sa si kala nagrade pale bute-bršeski bući thaj kontinuiteto palo kvaliteto ande bući.

* Da li e bući sar bućari-matarka thaj koordinatorka

pale Rromenđe phučimata si len kethane nukte?

Liduj buća si manđe jednako importantne thaj pala mande si godova baro akhardipe, pale li duj

* Intervju e koordinatorkava pale Rromenđe phučimata forosko Pančevo-Pava Novakov Čabrilovski

Pava Novakov Čabrilovski

Pava Novakov Čabrilovski već jekh brš ćerel bući sar koordinatorka pale Rromenđe phučimata ando foro Pančevo. Numaj si vi sukcesutni inćarimatarka palo preduzeće

“Pava plus dOO” savo ćerel uslužno šlavipe-inćaripe higijenako. Vi te si membro Rromane ćidipesko, numaj vi Rromnji, korkorropravarimaski dej, pire4 sukcesutne misalova sikada kaj e bućava thaj kamavimava, sa šaj te ćerelpe,

vi te si butimaske pharimata.



trubul but te angažuilpe, inđaren baro došalikanipe. Pe li duj buća ćerav bući e manušenca, so del man o šaipe palo nevo džanglipe thaj pindžaripe.

* Sar inkljem po agor e an-

glalgîndipeja pale membrurja Rromane nacionosko?

Najma problemo godoleja, si-man amala sa jekh nacionosko. Mungrre bućava kamav te e mem-

bronen mungrre minoritosko sika-vav ande majlačhi roš thaj te gaj-da inkljav po agor e anglalgndipeja savo si vi majdur kate. Sar mem-

bro Rromane nacionalno minorito-sko kamav te ćerav sa so si ando mungrro šaipe pale džene mungrre nacionosko sar vi von šaj barikani-mava te phenen kaj si Rroma. Me mungrre phare bućava, biačhavi-masko sićipeja thaj dosićimava go-dova therdem. Vi korkorro cîra vr-jama majanglal diplomirisardem po fakulteto e temava: socijalno bućaripe thaj o šaipe regionalno buhljarimasko.

*Kozom ćeren bući sar ko-

ordinatorka pale Rromenđe phučimata?

Pe bućako than sar koordina-torka pale Rromenđe phučimata angažuime sem jekh brš thaj paćav kaj sukcesutne ćerava kaja bući sar kaj sukcesutne ćerav bući ande mungrri firma.

* Si ando budžeto e foro-

sko planirime vastušeja pale realizacija planonengo pale Rroma?

Foro Pančevo andar forosko budžeto pale implementacija akci-jaće planosko pale socijalno inte-gracija e Rromenđi pale 20152016 brš ulada vastušeja ando vučipe

katar 6.900.000,00 dinarja. E va-stušeja si usmerime palo sićope, po ažutipe e siklengo save si odlič-ne thaj but lačhe sar jekhutnima-sko ažutipe, te poćinenpe e takse kana ćerelpe lično dokumentacija sar vi pale bući rromane civilno sektorosko pe teritorija foroski Pančevo. Numaj ćerdo si vi akcija-ko plano palo periodo katar 20132016 brš, gajda kaj akana lačharas nevo akcijako plano 20172020. brš savo si butimaske importantno pale socijalno integracija e Rromenđi.

* Čefal si Tumaro kupate-

bućaripe e lokaloske korkorro-

ortuimava, pokrajinaće thaj republikaće organonenca?

Mungrri bući si usmerime pe institucije sistemoske thaj se in-stitucionenca eksistuil lačho kupa-tebućaripe. Majbut drom kupate-bućarav e Maškaripeja pale socijalne buća thaj kethane agori-saras se problemurja pe save das palo lačhipe klijentonengo.

E zuralimava OEBSA formirime si vi Mobilno timo pale inkluzija e Rromenđi savo pašo koordinatoro, ćeren još vi o sastarimasko medi-jatoro, pedagogikano asistento, socijalne bućarne thaj anglal-mothode andar Nacionalno služba palo bućaripe thaj gîndiv kaj si go-dova lačhi praksa savi trubul te lundžarelpe.

* Ando savo angrusnipe Dekadako e Rromengo si maj-

but a ando savo majcîra ćerdo ando Pančevo?

Majlačhe rezultaturja areslam ando angrusnipe sićimasko. Ando kava brš nagradime si 185 Rromane sikle pale astardo odlično thaj but lačho sukceso ande fundoske thaj

maškarutne škole. Numaj obezbe-dime sas e pustika pale 379 Rromane sikle save džan ande fun-doski thaj maškarutni škola. Ande fundoski škola simen ramome 516 sikle, ande maškarutni škola 64. E barikanimava mothav kaj 14 sikle džan ande maškarutni medicinaći škola. Obezbedime si e vastušeja vi palo pripremno angleškolako programo pale 46 čhavra.

Majcîra si ćerdo ando angru-snipe bućarimasko numaj gîndiv kaj si o sićope odlično anglokišlipe palo bućaripe gajda kaj ande avin-di vrjama ažućaras kaj therasa semne rezultaturja vi pe kaja umalin.

* Save problemonenca majbut maladon ande bući?

Problemurja ćidinepe pe ku-pate thaj naštik čhinaslen numaj siman o kamavipe te mungrre fo-rutnen ašunav, bičhalav len ke na-dležne institucije thaj ažutiv lenđe te so majsigo agorisaren pire pro-blemurja.

* Sar majlačharen Tumaro džanglipe?

Pe kompetencija sem ekono-mistkinja numaj gîndiv kaj si o neformalno sićope, sar kaj si te džas pe averčhandutne seminarja thaj averčhandutne edukacije trubulimaske palo buhljaripe džanglimasko thaj zurjaripe lične kapacitetonengo. Kamavimava džav pe sa kaj sem akhardi thaj sa jekh data sem majbarvali palo nevo džanglipe.

* So ćerelpe palo Rromengo sićope?

Sićope si jekhutno drom te in-kljas andar o čorrpe. Amari ketha-ni bući si te phenas Rromane ćidi-



peske kozom si importantno o sićope odolaće kaj samo obrazui-me manuše si putarde šaimata palo bućaripe. Bućaripe si o anglo-kišlipe palo majkvalitetno thaj majlačho čhand trajetosko. Se si-klenđe trubus pe vrjama te phenas palo šaipe te koristinpe afirmativ-ne napa kana ramosarenpe ande maškarutne sikavne thana thaj fa-kulteturja ando reso integracijako so majbare đindosko e Rromengo ando sićimasko sistemo.

* Sar izgledil jekh Tumaro

bućarno đes thaj save kamavi-penca majbut maladon?

Bućaći vrjama si ohto sato-nenđi thaj ćerav bući ande šalter sala uslužno maškaripesko kaj si predvidime o than palo koordina-toro pale Rromenđe phučimata. Mungrro gîndipe si kaj avilosas majloće te ćerav bući ande kance-larija odolaće kaj si e kamavimata mungrre klijentonengo specifič-ne. Svako avel averčhandutne pro-

blemova, e stranka trubus te ašu-nas, te agorisaras o problemo a kava naj loće ande šalter sala.

Problemurja si kompleksne, but drom aven andar bihigijenaće bešimaske thana thaj o pharipe tradel len te varekava ulaven piro problemo, te vareko ašunel len, te del len zuralimasko alav. But drom sikaven vi emocije, roven katar ža-lja thaj kaj naštik ćeren khanči. Sar te ačhes indiferentno? Čače pharimava, trubus te ačhes profe-sionalco thaj te las sama vi pe aver stranke ande šalter sala, eke kava si aver rig kale bućako.

* Šaj te phenen amenđe pe soste sen barikane ande Tumari bući thaj so gîndin kaj si Tumaro majbaro sukceso?

Gîndiv kaj therdem o paćape Rromane ćidipesko ande mungrro foro a godova sas mungrri misija. Te avas sa jekhutne, te paćas jekh avreske, šaj te nakhas se pharima-te pe save dasa. Posebno sem ba-

rikani kaj mungrri bući pindžarda vi o Pokrajinako Gavermento po anglunipe savesko si o pokrajinako premijero o Igor Mirović thaj kaj sem alavardi palo prezidento Konsilesko pale integracija e Rromenđi. Kava si čače mungrro baro sukceso a kava crdel vi e obli-gacije thaj o došalikanipe numaj kate sem te dav mungrro maksi-mumo palo lačhipe Rromane ćidi-pesko.

Poruka Tumare forutne-

nđe e Rromenđe?Nakhli e vrjama kana e

Rromenđe problemurja agorisare-nas aver mesto lende. Avili e vrja-ma kana o agorisaripe problemo-nengo len e Rroma odolaće kaj amen majlačhe haćaras amaro na-ciono. Akana simen vi o džanglipe thaj kapaciteturja jal kana eksis-tuil lačhi volja vazda arećhelape o čhand.

Aleksandra Mićić



dOBRILA ĐIN, KOORdINATORKA PALE RROMENĐE PHUČIMATA, BEČEJ

“Mungrro alav si Dobrila Đin thaj bijandi sem 1974. brš ando Bečej. Traiv ando Bačko Gradište thaj akana ćerav bući sar koordina-toro pale Rromenđe phučimata ande guverna Bečej. Sar vi majbaro đindo e Rromengo traisardem ande but phare kišlipena, numaj dama gođi kaj e bijandimatarja, mami tho papo sar barikane manca odolaće kaj đe-lem ande škola. Sar čhorri či ka-mlem te priznaiv kaj sem Rromnji, numaj sar naćhelas e vrjama džan-gem kaj sem Rromnji thaj kaj trubuv te mentisaraman pale mungrre orte sar sa jekh forutno kale phuvjako.

Sar koordinatoro ande Guverna Bečej angažuime sem ando avgusto 2016. brš thaj o bućako than naj sis-tematizuime. Koordinatore si lačho kupatebućaripe e lokaloske korkorro-ortuimava, institucijenca thaj usta-novenca. Numaj vi e pokrajinaće thaj e republikaće organonenca. Čačimava, šaj te ašaraman pale kaja vrjama savi ćerav bući, vi te najman LAPo pale Rroma, but ćerdape.

E guverna planiril te apliciril pe razne konkursurja phangle pale Rromenđe phučimata. Eksistuin bu-timaske čhanda sar šaj ažutilpe Rromane nacionoske. Simen lačho kupatebućaripe e fundoske thaj ma-škarutne sikavne thanenca kaj e pe-dagogurja obaveštavin e koordinato-re pale trubulimata thaj problemurja amare čhavrengo thaj agorisaraslen jekhutne. Fundoske sikavne thana aplicirin pale ivja pustika thaj ando majbaro đindo savorren si e pustika. Priboro palo 2016/2017. brš doniri-sarda EHO. Maškarutne sikavne tha-na e kupatebućarimava e koordina-torova konkurišin pale siklenđe stipendije. Numaj simen lačho kupa-tebućaripe e MUPo (MABo,

Ministerijumo andrune bućengo) Bečej savo ažutisarel te ćerenpe personalne karte. Majbut sem bari-kani pe godova kaj sa jekh čhon do-bin bući 34 Rroma e kupatebućari-mava NSZ. Numaj simen vi DUJTO ŠANSA pale majpurane katar 16 brš, a save či agorisardine fundosko sićo-pe. Ćerdam o čhinadipe e Vodokanalova pale ćherutne save naj priključime pe pajeski khuvdi. Ažutilpe te aresenpe forutnenđe orte, orto pe čhavrengo dodatko, socijalno ažutipe. Inzaras o ažutipe palo ramosaripe CV, motivisaras e čhavoren palo majdur sićope, simen ćherutne vizite. Rromane familijen

si kompletno zuralipe koordinatoro-sko bizo godolesko savo angrusnipe si ando phučipe.

Problemurja Rromane naciono-sko si kompikuime naturako thaj na-štik te agorisarenpe trujal e rjat. Kova sova sem posebno zadovoljno si godova kaj e lokalosko korkorro-ortuipe sile kan thaj o kamavipe palo kupatebućaripe palo agorisari-pe problemonengo Rromane nacio-nosko. Poručisarav mungrre foru-tnenđe kaj nikad naj kasno palo sićope, pale sa eksistuil o agorisari-pe, inćaren džiko agor odolaće kaj o kamlipe vazda avela poćindo.”

Mićić Aleksandra



“Već duj brš ćerav bući sar ko-ordinatoro pale Rromenđe phuči-mata ande guverna Vršac. Bućarimasko than koordinatorosko pale Rromenđe phučimata naj još sistematizuime numaj paćav kaj godova avela agorisardo ande avin-di vrjama. Sar koordinatoro ćerav mungrri bući po čhinadipe e guver-naće vastaripeja thaj siman direk-

tne kontakturja e membrova Guvernaće konsilesko pale socijal-ne phučimata, a kupatebućarav vi e membronenca Guvernaće konsi-leja save si udžilarde palo bućari-pe, sar vi e paćavalikanipeja pale našavutne ande guverna Vršac. Numaj, si man kupatebućaripe jav-ne institucijenca guvernako Vršac, majsigo e Maškaripeja pale socijal-

ne buća, Guvernaće krisova ando Vršac, RFZO thaj Policijaće stanica-va Vršac. Kupatebućaripe aver in-stitucijenca još vazda naj putardi.

Kana si lokalosko korkorroor-tuipe ando phučipe, lipardemas butimava lačho kupatebućaripe e Kancelarijava palo lokalosko eko-nomikano buhljaripe (LER) savjava jekhutne bućarav pe konkursurja

AMET RAMAdANOVIĆ, KOORdINATORO PALE RROMENĐE PHUČIMATA, VRŠAC



save si phangle palo majlačharipe statusosko Rromane populaijako. Katar Pokrajinaće institucije siman lačho kupatebućar ipe e Pokrajinaće sekretarijatova palo sićope, propisurja, vastaripe thaj nacionalne minoriturja – nacional-ne ćidimata thaj Pokrajinaće se-kretarijatova pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe, sar vi e

Kance larijava pale in-kluzija e Rromenđi. E republikaće instituci-jenca kupatebućarav po obaveštavanje thaj te avav džike informa-cije sar šaj ažutisarde-mas lokaloske korkor-roortuipeske thaj Rromane NVO te len piro kotor pe konkur-surja. Direktno kupa-tebućaripe još najma lenca thaj majbut sem usmerime pe Pokrajinaće institucije.

Baro đindo Rromane čhavrengo naj uopšte ramosardo ande fundoske sikavne thana, a kola save si, či džan rindova ande škola. Ande sikavne thana ande guverna Vršac si trujal 250300 sikle Rromane nacio-nosko, a naj sistemati-zuime bućarne thana pale pedagogikane asi-stenturja thaj naj ni jekh dženo sikavimata-ri Rromane naciono-sko.

Šaj te phenav kaj si inkluzija Rromenđi thaj lengo interesuipe palo korkorrobućaripe baro. Numaj, či phe-

ren čhinade kišlipena palo miškui-pe pire biznisesko (po misal žiran-to). Cîkno đindo e Rromengo ćerel bući, majbaro đindo ćerel sezon-ske buća. Kava si problem savo eksistuil dešebršutnimatenca. Trubusardo si te čholpe akcento te hitno anenpe afirmativne nape save nakhavenape thaj te avel len nadzor.

Registruime si 10 talo stan-dard bešimaske thana ande guver-na Vršac numaj si još varekozom. Sa si kava phanglo majanglal lipar-de problemonenca ando sićope thaj ando bućaripe.

E Rroma si ando dikhavipe sa-stimasko but drom neažurne thaj naj zainteresuime. Či džan ko sa-starno redovno, e čhavra naj re-dovno vakcinišime, e Rromnjenđe trubul majlungo vrjama te anen o čhinadipe te džan ko sastarno. Trubusardo si jekh, numaj paćav vi duj sastarne medijatorja.

Pe guvernaći teritorija si in-terno raselime džene thaj baro đindo save irisajle pe readmisija. Problemo ande guverna Vršac si ju-ristikane bipindžarde džene, bizo dokumentacijako. Ande kava mo-mento kava si jekh katar mungrri prioritetno bući.

Barikano sem kaj ćerdem kon-takturja trubusarde organonenca thaj institucijenca, kaj therdem paćavipe e dženengo Rromane po-pulacijako thaj kaj si mungrri bući javno. Formirime si kancelarija pale Rroma, a bute familijenđe si obezbedime lično dokumentacija kaj ažutisarda NVO Praksis. Posebno raduima odolaće kaj bihi-gijenikano bešimasko than posle 20 brš dobisarda pajeski thaj kanaliza-ciono khuvdi.

Poručisardemas mungrre foru-tnenđe Rromenđe kaj trubun te paćan ande peste, te avel len gîn-dipe pale piri nacionalno pripa-dnost thaj kaj trubun lično te po-trudinpe thaj te uključinpe ando integracijako proceso. Trubusardo si so majbut kupatebućaripe thaj te našelpe majdur katar godova te e problemurja agorisaras lično thaj jednokratno.”

Aleksandra Mićić



“Guverna Apatin si angluni gu-verna ande AP Vojvodina savi siste-matizuisarda thaj pe bičhinadi vrja-ma bućarda e koordinatore pale Rromenđe phučimata. E bući sar koordinatorka ćerav katar 2008. brš. Bućako džanglipe katar korkor-

ro anglunipe therav e bućava ande lokalosko korkorroortuipe. Sar koor-dinatorka ande Guverna Apatin therdem butimasko džanglipe ande angrusnimata sićimaske, bešima-ske, bućarimaske, sastimaske, kul-turaće thaj socijalno arakhadipe

Rromane ćidimatesko. Lijem mun-grro kotor kana ćerdape Lokalosko akcijako plano (LAP) pale Rroma pale vrjama katar 2010. džiko 2015. brš, athoska ćerdem revizija LAP –o pale vrjama katar 2016. džiko 2020. brš. Ando angrusnipe mungrre

dANIJELA IGNAC, KOORdINATORKA PALE RROMENĐE PHUČIMATA, APATIN



bućako ande Guverna kupatebuća-rav e guvernaće organonenca, ško-lenca, Maškaripeja pale socijalne buća, Nacionalne službava palo bućaripe thaj bithagarimaske sek-torova. Numaj kupatebućarav vi e Kancelarijava pale inkluzija e

Rromenđi, savi katar o anglunipe delma zuralipe ande edukacija, gaj-da vi pale se phučimata, Pokrajinaće sekretarijatenca thaj republikaće ministerijumonenca.

Ando Apatinsko Rromano beši-masko than trajil nekozom milje

fortune thaj jekh si katar majbare ande Serbija, numaj si vi komunal-no majlačhardo. Butimaske sokača si asfaltuime, eksistuil vi pajeski khuvdi thaj kanalizacija. E Rroma save train ando Apatin si jekh katar majbahtale odolaće kaj e guverna ćerda sa so šaj te obezbedil skoro sa so si trubusardo palo normalno trajeto. Ando Rromengo bešimasko than, šaj naisaras guvernaće vastu-šejenđe thaj butebršenđe majlač-haripeja trajetoske trujalimasko, ćerda Kulturako ćher thaj o vrtićo, a ande isto zgrada arakhadolpe vi e ambulanta.

Kana si o phučipe palo akanu-tno ćerdipe ande amari guverna, realizuinpe aktivimata andar Lokalosko akcijako plano pale Rroma thaj ulavenpe vastušeja palo dromaripe siklengo, ivja užina, či trubun te poćinen o lundžardo ač-havipe ande fundoski škola. Po an-glunipe sikavne 2016/2017. bršesko ćerdam akcija kaj sa jeće Rromane sikleske dijam školako priboro. Numaj trujal milajesko muklipe se-mas ke Rromane familije po tereno thaj kamlem te vazdav lengo nivelo džanglimasko palo importaliteto sićipesko sar bijandimatarengo gaj-da vi e siklengo. Ande Amari guver-na baro problemo si o ačhavipe Rromane siklengo andar fundoski škola thaj redovno džav ke bijandi-matarja thaj kamlemas te godova cîknjarelpe. But drom ćerav svato e čhavrenđe bijandimatarenca thaj sikavav lenđe pe obligacija thaj semnosaripe sićimasko. Samo te sićilam šaj te inkljasa andar začari-me cirklo čormasko. E guverna uključisarda vi Rromengo ćidipe ande manifestacija Sumnakuno kal-deri kaj line piro kotor ando ćiravi-pe mačheske zumnjako.”

Aleksandra Mićić



“Ande amaro lokalosko korkor-roortuipe sistematizuime si o buća-ko than koordinatorosko pale Rromenđe phučimata. Posebne va-stušeja si planirime, numaj samo pale konkursurja bithagarimaske organizacijengo odolaće kaj naj usvojime lokaloske akcijaće pla-nurja. Se aktivimate po butipe na-khavenpe ando kupatebućaripe e lokaloske korkorroortuimava. Ande se angrusnimata o foro Novi Sad trujal konkursurja pale bithagari-maske organizacije del o zuralipe e Rromenđe te nakhaven o programo thaj aktiv imata Rromenđe Dekadako. O džanglipe therav tru-jal obuke save organizuil e raštra sar vi e donatorja. Mobilno timo pale inkluzija e Rromenđi si guver-

nako trupo savo si ćerdo katar in-stitucije save anglalmothoven dže-ne. Maškaripe pale socijalne buća, Nacionalno služba palo bućaripe, koordinatorka pale Rromenđe phu-čimata, pedagogikani asistentkinja thaj sastarno medijatoro. Amen sam pandž džene ando Timo. Mobilno timo kandel palo arlisaripe informacijengo sar vi palo kethano bućaripe po lokalo sar vi po tere-no. Mungrri rola sit e koordiniriv e bući Mobilne timosko thaj institu-cionengo.

Mungrre bućaće đesa izgledin averčhandutne, odolaće kaj si mun-grri funkcija fleksibilno gajda kaj ćerav bući ande kancelarija thaj vi po tereno ande Rromane bešima-ske thana, inćarav bešimata, koor-

diniriv maškar e institucije, numaj vi maškar e džene thaj institucije, a po butipe džav vi po dosićope.

Prioriteto sit e usvojinpe Lokaloske akcijaće planurja pale Rroma sar vi te ulavelpe posebno budžetoski linija pale Rroma andar savi finansirisardasaspe se avinde planurja. Majbaro sukceso si kaj butenđe Rromenđe ažutisardem te arisen o orto pale lično dokumen-tacija, sikadem e lokaloske gaver-mentoske pe lenđe problemurja thaj sar te agorisarenlen thaj kaj majbaro lengo đindo ramosardem ando posebno Rromano losarima-sko spisko, gajda kaj si zvanično đindo e Rromengo ando foro Novi Sad akana majbarjardo.”

Aleksandra Mićić

RAdMILA ZEĆIROVIĆ, KOORdINATORKA PALE RROMENĐE PHUČIMATA, NOVI SAd



STEVAN NIKOLIĆ, KOORdINATORO PALE RROMENĐE PHUČIMATA, SUBOTICA

“Bizo lačhekamavi-pesko thaj putarde ama-lipesko, savo si kamlo te sa jećhe ćidipeske obez-bedil jednake kišlipena palo buhljaripe thaj te zadovoljil pire trubuli-mata naštik te ažućaras ni isto nivelo amalima-sko došalikanipesko. Tipično misal pale kava čačipe si Rromano ćidi-pe. Vov sas lungo rindo bršengo muklino andar bare buhljarimaske pro-gramurja amalipesko. Pale kasavi relacija, ko majbaro đindo membro-nengo Rromane ćidipe-sko naštik te buhljarela-spe o džanglipe sar te koristinpe e instrumen-turja palo aresipe orto-nengo, numaj ni o haća-ripe palo amalimasko došalikanipe. Kasavo stanje ando Rromengo ćidipe ćerel otpor savo rezultiril samoizolacijava thaj naj zainteresuime palo ćeripe avri ći-dipesko. Pasivno relacija trujal o amalipe formiril paralelno dikhavi-pe po trujalipe thaj averčhandutno pristupo trajimaske kučipenđe. Rromano ćidipe zadovoljilpe mini-mumova te lel piro kotor ando amalipe thaj najle pretenzija, a ni e kapaciteturja te len piro kotor ando gavermento. Majbaro kotor forutnengo, po pravilo, či dićhel kava čačipe thaj pasiviteto thaj kaj či eksistuil e inicijativa palo arlisa-ripe statusosko haćaren sar korkor-roizolacija. Pe bibaht, kava čačipe majcîkno kotor forutnengo prizna-jil thaj akseptuil. Kaja situacija šaj

te arlisarelpe samo kana realno dićhelpe e situacija thaj kana pla-nirinpe aktivimata save sar rezul-tato anena džiko inćaripesko arli-saripe ando amalipe. O inćaripe obezbedilpe intersektorsko kupa-tebućarimava relevantne instituci-onengo thaj gajda kaj ande sa jekh programo o akcento čholape pe fa-milija. Pale se aktivimate si trubu-sardo materijalno zuralipe. Sar agorutno rezultato simen jasno si-kado kamavipe, trubusaripe thaj o džanglipe te traisaras „jekh avre-sa“, a niči „jekh paša aver“.

E raštra akseptuisarda trin in-strumenturja save si aktivno zura-lipe pale inkluzija e Rromenđi. Godova si pedagogikano asistento, Rromane sastimaske medijatorke

thaj e koordinatorja pale inkluzija e Rromenđi. Kava si bare sistemske pasur-ja save inđaren po drom inćardimaske in-kluzijako. Numaj, e raštra či sikada još ozbiljno kamavipe te e persone save nakhle e treningurja thaj save therdine o paća-pe ćidipesko, ačhen trajno ando sistemo. Ando varesavo maška-ripe lengo ačhavipe zavisil katar politikaći volja thagarimaske politikaće strukturen-go. Kava si bilačhi re-lacija trujal e ideja savi kamel te sikavel inćardimasko meha-nizmo pale slobodno inkluzija e Rromenđi

ande lokalosko maškar ipe. Pedagogikane asistenturja, Rromane sastimaske medijatorke thaj e koordinatorja pale inkluzija e Rromenđi si neve alavarde služ-benikurja katar save o Rromano ći-dipe ažućarel i zuralipe. Čhutine persone pe kala pozicije naštik te aven podložne arlisarimaske pale politikako intereso. Bilačho dumu-tnipe Rromane ćidipesko či tromal te ponovilpe thaj odolaće e raštra musaj te avel došalikani pale per-sone save akseptuisarda te aven inđarimatarja inćardimaske arlisa-rimasko ando Rromano ćidipe. O cirklo anglunimasko či trubul nikad više te ačhavelpe.“

Aleksandra Mićić



„Po bućarimasko than ko-ordinatoro pale Rromenđe phu-čimata ande forosko vastaripe Forosko Sombor ćerav bući ka-tar 2015. brš. Bućarimasko than koordinatoresko pale Rromenđe phučimata si siste-matizuime, a Sombor sas ma-škar anglune forurja thaj gu-verne save sistematizuisardine kava bućarimasko than.

Ando forosko budžeto si ulade vastušeja pale imple-mentacija LAPo e Rromengo. Kana si o phučipe palo kupate-bućaripe e institucionenca po lokalosko nivelo, gîndiv kaj si lačho, odolaće kaj e foro Sombor si o mobilno timo pale inkluzija e Rromenđi, savo sika-vel maškarsektorosko kupatebuća-ripe, odolaće kaj si e membrurja mobilne timosko anglalmothode in-stitucionengo save vi gajda bavim-

pe Rromane problematikava. O ku-patebućaripe e pokrajinaće organonenca fundosarelpe pe rin-doski komunikacija thaj kupate-bućaripe e Kancelarijava pale inklu-zija e Rromenđi AP Vojvodinako.

Kana si o phučipe pale aktivi-mata ando angrusnipe Rromenđe Dekadako, simen usvojime lokalno akcijako plano palo majlačharipe statusosko e Rromengo pale vrja-ma katar 2016. džiko 2019. brš, savo inćarel se ćijaće angrusnimata Rromenđe Dekadako. Varesave ak-tivimata save konkretno nakhaven-pe thaj e nape LAPo Rromengo save implementirinpe ando 2016. brš si: finansiripe dromaripesko si-klengo maškarutne sikavne tha-nengo Rromane nacionosko, finan-siripe bešimasko thaj hamasko

siklengo ande siklenđe ćhera, fi-nansiripe drabengo pale nasvale Rroma, a ando kupatebućaripe e organizacijava „Praksis“ obezbe-dilpe lično dokumentacija pale Rroma, numaj planirilpe majlačha-r ipe infrastrukturako ande Rromenđe bešimaske thana, sar vi te obezbedilpe školako priboro pale sikle Rromane nacionalne ći-dipesko, te nagradinpe majlačhe sikle ande fundoske thaj maškaru-tne sikavne thana ando reso te lun-džaren te lačhe sićon thaj te are-sen još majlačhe rezultaturja. Numaj ćerelpe vi e siklenca thaj lenđe bijandimatarenca trujal radi-onice po vazdipe gîndimasko palo semnosaripe sićimasko. Inzarelpe o ažutipe e siklenđe save majphare sićon, a varesave aktivimata thaj e nape e LAPo realizuinpe prdal Rromane OCD trujal konkurso, sa e resova te uključinpe Rromane OCD ande implementacija LAPo Rromengo thaj te uključilpe

Rromano ćidipe ando agorisaripe pire problemonengo.

Problemurja savenca malavas men po tereno si but bare, odolaće kaj si e Rroma majtardžarto mino-ritosko ćidipe. Numaj sa e proble-murja savenca malavas men ando kupatebućaripe e lokalno korrkor-roortuimava thaj lokalne instituci-jenca, kamas te arakhas majlačho šaimasko agorisaripe. Majbari pa-žnja si svincome ando angrusnipe sićimasko sar e čhavrengo thaj ter-nengo andar Rromano ćidipe, gajda vi e barjarde Rromengo.

Ande mungrri bući sem majbut barikano po sukceso pale integraci-ja se Rromane OCD pe teritorija fo-rosko Sombor, save maškar peste kupatebućaren thaj vi manca sar vi mobilne timova pale inkluzija e Rromenđi, so sikavel buhlo maškar-sektorosko kupatebućaripe, pale savo gîndiv kaj si trbusardo palo suk-cesutno nakhavipe LAPo Rromengo thaj Nacionalno strategijako pale socijalno inkluzija Rromenđi thaj Rromnjenđi ande savi vi liparelpe kaj majbut aktivimata thaj e nape nakhavenape pe lokalosko nivelo, sar o nakhavipe thaj e realizacija avilesas sukcesutne, trubusardo si te po lokalo eksistuil maškarsektorsko kupatebućaripe.

Mungrri poruka Rromane ćidi-peske avilisas te inćaren pe piro dromaripe pale socijalno inkluzija, te aven svesne pire ortonengo thaj obligacijengo thaj te na banđaren piro šoro odolaće kaj si membrurja Rromane nacionalno ćidipesko nu-maj te barikanimava sikaven piri kul-tura thaj tradicija thaj te aven bari-kane pe piro nacionalno identiteto.“

Aleksandra Mićić

ALEKSANdAR RAdULOVIĆ, KOORdINATORO PALE RROMENĐE PHUČIMATA, SOMBOR



„Agorisardem Maškarutni poljoprivredno škola ando Futogo, a ando plano siman te vi majdur školuiman. Još ande fun-doski škola haćardem so si godova diskriminacija sar e čhavren gajda vi lenđe bijandimataren ande insti-tucije. Godova majbut tradaman te ažutisarav mungrre nacionoske thaj te vareso arlisarav pe go-dova plano. Mungrro ažu-tipe sikadol ande godova kaj tradem bute bijandi-mataren te školuin pire čhavren kaj dumut džan-glem kaj si o sićope jekhu-tno inklistipe andar cirklo čormasko thaj bedako.

Ađes kana ćerav e bući koordinatoroski pale Rromenđe phučimata ande guverna Inđija zado-voljno sem kaj šaj vi maj-dur te ažutisarav mungrre nacionoske. Ando thavdi-pe nakhle čhonesko reali-zuisardam o projekto ande savo piro kotor lija lokalo-sko korkorroortuipe thaj pokrajinako sekretarijato. O projekto astarda dešu-efta familije katar e teri-torija guvernaći Inđija, a phanglo si pale adaptacija e ćherenđi. Šaj naisaras kale projektoske odolaće kaj dešuefta familije dobi-sardine majtate ćhera thaj majlačhe kišlipena palo trajeto. E familijenđe si dino o ažutipe ando vučipe katar 195.000,00 dinarja ando građevinsko materijalo.

Numaj vi majtardžarde familije-nđe dijam ogreva pale avindo ivend. Vi majdur kamav te ažuti-sarav Rromane ćidipeske thaj te

vazdav o nivelo sićimasko po maj-vučo nivelo.“

Aleksandra Mićić

MLAdEN JOVANOVIĆ, KOORdINATORO PALE RROMENĐE PHUČIMATA, INĐIJA



SLAVKO MUNĆAN, KOORdINATORO PALE RROMENĐE PHUČIMATA, KOVIN

“Agorisardem Vuči škola kom-

petetune studijengo ando Beogrado,smero kompetetuno me-dicinako radiologo. Po anglunipe kale bršesko angažuime sem ande lokaloskko korkorroortuipe pe bući koordinatoro pale Rromenđe phu-čimata. Ando thavdipe 2016. brš majbut si ćerdo ando angrusnipe sićimasko thaj bešimasko. Kana si o phučipe palo sićope, uladape školako priboro thaj e pustika e čhavrenđe katar pandžto džiko ohtoto klaso. Pe kasavo čhand amen ažutisardam majtardžerde Rromane familije pe teritorija gu-vernaći Kovin.

Ando thavdipe si građevinske buća pe trin lokacije ande guverna Kovin (Bavanište, Gaj thaj Kovin). Ćerelpe rekonstrukcija thaj e sa-nacija bešimaske objektonengo e

familijenđe savenđe ćhera si ando majbilačho stanje, a planirime sit e avel agorisardi džiko agor kale kalendarsko bršesko. Ande guver-na Kovin vredno radil o Mobilno timo savo si ćerdo katar Koordinatoro pale Rromenđe phu-čimata, anglalmothodo Maškaripesko pale socijalne buća, an-glalmothodo Nacionalno službako palo bućaripe, pedagogikano asi-stento thaj sastarimasko medijato-ro. Jekhvar ando čhon inćaras be-šimata thaj nakhas o tereno, numaj ćidas e informacije thaj pe bešimata sumirisaras e problemur-ja. Inćardam nekozom bešimata pe save edukuisaras e membronen Rromane ćidipesko sar te iskoristin pire orte thaj povlastice ando an-grusnipe bućarimasko thaj kaj te dićhen e konkursurja pale slobo-

dne bućaće thana save ramosarda e Nacionalno služba palo bućaripe.

Numaj kupatebuća-ras e Praksisova andar Beogrado thaj obezbedi-saras personalne karte pale kola save godova naštik te theren. E gu-verna Kovin konkuriši-sarda po IPA 2013 palo agorisarpe atmosferske kanalizacijako ando Mramorak, Gaj thaj ando Dubovac. Guverna Kovin dobisarda e dona-cija andar Evropaći unija palo ćerdipe biodizelo-sko trujal savi avela bućardo pandž Rroma thaj Rromnja.

Planirime si vi o bu-džeto pale 2017. brš. O

plano sit e palo sićope ulavelpe 800.000,00 dinarja palo ćinipe pri-borosko pale fizičko kultura sar vi e pustika pale čhavra katar jekto džiko štarto klaso. Palo bešipe si predvidime 2.000.000,00 dinarja pale rekonstrukcija thaj e sanacija dešupandž bešimaske objektonen-go. Numaj ando plano si vi o kupa-tebućaripe e Ekumensko humani-tarno organizacijava. Palo sastipe ulavasa 100.000,00 dinarja te inćarenpe e radionice thaj e tribu-ne phange palo sastipe e Rromnjengo. Palo bućaripe si predvidime 50.000,00 dinarja te lačharenpe e radionice phangle palo majloko avipe džike bućako, te ramolpe CV. Pale majterne si predvidime dipe nevebršeske pa-ketonengo.”

Aleksandra Mićić



“Rindo bršengo semas bućar-no thaj fundosardem e firma “Katon Pak” kaj ažutisarda manđe e Kancelarija pale inkluzi-ja e Rromenđi. Ćeravas kartonsko ambalaža numaj odolaće kaj e kriza astarda vi Amari phuv mu-saj te phanglem e firma. E bući sar koordinatoro pale Rromenđe phučimata ćerav katar 2010. brš.

Aktivimata Kancelarijako pale Rromenđe phučimata ande 2016. brš phangle si palo ćerdipe LAPo pale 20162025 brš sar vi bršesko LAPo andar angrusnipe sićimasko, bućarimasko, sastima-sko thaj bešimasko. Numaj usvoji-me si vi e Strategija inćardimaske bešimaske agorisarimata pale fortune Novo naselje ando Bogojevo. Akana sem aktivno ando proceso te ramosarenpe

javne nabavke palo lačharipe atmosferaće kanalizacijako ande Deronja, bešimasko than Čerga. Guverna Odžaci ulada 1.000.000,00 dinarja sar vi o Sekretarijato pale socijalno poli-tika, demografija thaj bijandima-sko jekhipe 1.000.000,00 dinarja. Ekumensko humanitarno organi-zacija finansijenca ažutisarda te ćinenpe medikamenturja sar ač-havelaspe o buhljaripe šugako thaj e džuvengo. Kale akcijava sas astarde se čhavorra Rromane nacionosko pe teritorija guver-naći Odžaci.

Kana si o phučipe palo plano pale 2017. brš, kamlamas te reali-zuisle sar vi planirisardam. Palo sićope ulavasa 2.210.000,00 di-narja trujal savo inzarasa o zura-lipe studentonenđe thaj e si-

klenđe maškarutne sikavne thanengo kaj dasa len jekhimasko finansijako ažutipe sar vi te ćinas e pustika pale sikle Rromane na-cionosko katar jekto džiko pan-džto klaso. Palo bešipe uladam majbut vastušeja, 12.000.000,00 dinarja thaj planirime sit e stam-

beno zbrinonpe thaj te raselinpe e fortune andar Rromano bešima-sko than trujal program IPA 2013. Palo sastipe uladam 1.550.000,00 dinarja te sufinansirinpe medika-menturja pale majtardžarde sar vi te ćinenpe e paketurja palo habe. Opaš miliono dinarja si ula-do palo konkurso pale javne buća save e guverna planiril te ramol thaj pe kasavo čhand te ažutil Rromane ćidimateske te privre-meno araćhel e bući.”

Aleksandra Mićić

ANdRIJA ĐURIĆ, KOORdINATORO PALE RROMENĐE PHUČIMATA, OdŽACI


BGĆ

O projekto “Majlačharipe ki-šlipenego trajetosko e Rromengo/mnjengo thaj aver marginalizuime kupengo, prevencija ilegalne mi-gracijengo thaj lačharipe reinte-gracijako irisarimatarengo ande Serbija” palo reso si o zuralipe ando proceso socijalne inkluzija-ko, majlačharipe kišlipenego tra-jetosko Rromengo/mnjengo ande Serbija, prevencija ilegalne mi-gracijengo thaj lačharipe reinte-gracijako irisarimatarengo. Ando aprilo 2016. brš o EHO thaj e gu-verna Stara Pazova, Gadžin Han, Surdulica thaj Raška ramosardine o Haćaripe palo kupatebućaripe, a sa pale kethani realizacija pro-jektonenđi. Kale dromeja o EHO obezbedisarda dodatne 21,8 mili-onurja RSD. Guvernaće vastušeja usmerime si pe materijalne tro-škurja, trubusarde palo majlačha-ripe kišlipenego palo bešipe ande talestandardoske Rromane beši-maske thana.

Ando nakhlo period, teljarda-pe e bućenca te ćerenpe kupati-lurja thaj te lačharenpe majcîkne haradimata ande ćhera ande lištar guverne. Džiko agor e bršesko,

110 familije pe kava čhand majla-čharena kišlipena bešimaske.

Numaj, paše projektoske ak-tivimata save palo reso si te maj-lačharen bešimaske kišlipena, o projekto organizuil averčhandu-tne aktivimata ando angrusnipe sićimasko thaj migracijengo. Andes a jekh katar parterske gu-verne ando thavdipe si realizacija averčhandutne aktivimatengo palo ažutipe Rromane thaj aver socijalno tardžarde čhavrenđe ando sićimasko proceso. Trujal e tomna, 2016. brš avena organizui-me vi averčhandutne aktivimata ando angrusnipe vastaripe migra-cijenca, e resova te majlačharel-pe kvaliteto pale usluge ando lo-kalosko ćidipe, pale irisarimatarja andar e phuvja Paščimoske Evropako, sar vi aktivimata save bavinape prevencijava ilegalne migracijengo.

O projekto si fundome pe maškarsektorsko kupatebućaripe thaj crdel ke institucionalizacija EHO metodologija bućaći, poseb-no autorsko modelo bućako palo majlačharipe kišlipenengo beši-masko ande talestandardoske

Rromane bešimaske thana fundo-me pe trubusarimate lenđe bešu-tnengo (angl. Dweller Driven Roma Settlement Up Grading Model).

Ando periodo katar 1. marto 2016. brš džiko 31. decembro 2018. brš, Ekumensko humanitar-no organizacija ando konzorciju-mo e Švajcarske partnerova HEKSEPER realizuila o projekto “Majlačharipe trajetoske kišlipe-nengo Rromengo/mnjengo thaj aver marginalizuime kupengo, prevencija ilegalne migracijengo thaj zuralipe pale reintegracija irisarimatarengo ande Serbija, ando kučipe katar 1,9 milionurja CHF, savo finansiril Raštrako se-kretarijato pale migracije, Švajcarsko (SSM – State Secretariat for Migration, Switzerland), Švajcarsko agencija palo buhljari-pe thaj kupatebućar ipe, Švajcarsko (SDC – Swiss agency for development and cooperation, Switzerland), HEKSEPER, Švajcarsko, sar vi lokaloske korkorro-ortuimate ande Serbija.

Izvor: www.ehons.org

EHO LUNdŽAREL SUKCESUTNE REALIZACIJAVA PROJEKTONENGO PALO AŽUTIPE RROMENĐE, RROMNJENĐE THAJ AVER SOCIJALNO

TARdŽARdE KATEGORIJENĐE


Kultura

ARAKHAdIPE THAJ E PERSPEKTIVE RROMANE ČHIBAKO ANdE SERBIJA

Maškarthemesko džanglimasko ćidipe “Arakhadipe thaj e perspek-tiva Rromane čhibako ande Serbija” inćardape ande Svečano sala SANU a putardale o akademiko Vladimir Kostić. Kostić phenda kaj “sićilam te e kupa manušenđi amare foru-tnenđi trail tale varesavo džuto to-talne segregacijako, marginalizui-me, a but drom vi tradine thaj khančarde.”

Majbut biš učesnikurja katar o univerziteto ande Serbija, regiono thaj Paščimoski Evropa ćerda svato palo lingvistikako rodipe Rromane čhibako, Rromologijaći leksikografi-ja, majpurane thavdimatengo palo Rromengo svato, bilingvalno sićima-sko pe Rromani thaj Serbonenđi čhib, sar vi palo orto kale minorito-sko ćidipesko palo službeno labarpe čhibako.

Membro Organizaciono odboro-sko o Rajko Đurić liparda kaj o SANU sas angluni akademija ande Evropa, te naj vi ande lumnja, savi organi-zuisarda džanglimaske ćidimata pale Rroma thaj lundžarda te po-stupil ando paćape kaj si “paćavipe ekspresija udžilutnimaski trujal av-

reste” thaj “kaj si o čačipe pe rig kolenđi save si majcîra povlastime”.

Po ćidipe svato ćerda vi Francijako romologo thaj lingvisto katar e Sorbona o Marsel Kortijade savo po angluno drom inćarda o si-kavipe ande Serbonenđi akademija džanglimaski thaj artoski pe Rromani čhib.

Čhavro sićol e čhib ćhere, ka-tar cîkne pungrre. Džanglipe de-jaćhe čhibako therdo ando ćher si anglunipe, bučumo. Numaj te usa-vršil o džanglipe čhibako, čhavro musaj te džal ande škola. Odolaće, e škola naštik te del o fundo čhi-baće, godova šaj samo familija. Numaj, te o manuš pindžarel aver varijante čhibaće, te pindžarel književnost, alavari ando majbuhlo semnosaripe thaj slično, trubusar-

do sit e phirel ande škola. A te ek-sistuil e škola trubusarde si e sika-vimatarja save šaj te sićon samo po fakulteto. Trubusardo si te pa-ralelno pindžaren e čhib thaj e kul-tura ando majbuhlo semnosaripe godole alavesko, athoska e meto-dologija, pedagogija sar avilesas sposobne te po majvučo nivelo na-khaven e čhavrenđe piro džanglipe thaj te šaj te barjaren kova so o čhavro već dobisarda e dadestar, dejatar, papostar thaj aver. Naštik te isključilpe ni e familija ni e ško-la. Von pheren thaj e dejaći čhib musaj te ćerelpe ande familija, ćhere – liparda o Kortijade.

Kana jekh ćidipe araćhel thaj buhljarel piri dejaći čhib či trubus te daras kaj hasarasa o identiteto. Rromengo ćidipe prdal piri dejaći čhib araćhel piro dumutnipe. Rromengo dumutnipe thaj e kultu-ra si barvale mitonenca, legenden-ca, adetova, paramičenca, paćavi-peja a sa si godova tang phanglo e čhibava. Rromani čhib sićolpe ande majbut pandžvardeš sikavne thana ande Vojvodina. Voj vi majdur trail vi te nasmen e raštra savi godova organizuisardasas thaj godova si majbare kotoreja e posledica is-trajnosti, kulturaće barvalimasko thaj o džanglipe te araćhelpe e čhib.

Aleksandra Mićić

O manuš si kasavo čefal si, ande relacija pe godova so siles ande gođi, ando ilo thaj ande ođi. E čhib ćerel e lumnja trujal tumende thaj o dićhipe po them. Sar dikhas korkorro pes, sar dikhas avers ando amaro trujalipe, tumen, mungrre amalen, aver theme, sa si go-dova ande čhib. Ande čhib sis a kuč thaj naj khanči so či trubul. Ande čhib sa sikavel čhinado barvalipe.

Marsel Kortijade, lingvisto thaj romologo


Tradicija

FURJAVIPE SAR REFLEKSIJA KORKORROPESKI – dEKLARACIJAKO Romani dizajn, modako studio andar Budimpešta, sikavel nevo therdino

Korkorropaćavipe Rromengo, so majdurjarel len katar čačimaski asimilacija thaj avralune pilte bi alavengo, pe modaći čhib.

Sikavipe identitosko thaj mu-klimasko si seđeseski tema ande modaći industrija thaj pe modako bićinimasko thzan (tržište), angru-snipe savo si rariteto palo socijal-no – politikako semnosaripe. Jekh katar godola raritetne sure ćerdilo po 2014. brš, kana o Romani Dizajn sikada piri kolekcija “Mungrro identiteto – mungrro muklipe” ando Muzejo šukar artosko po Herojengo trgo ande Budimpešta. Kolekcija sas inspirišime tradicio-nalno Rromane furjavimava. Pe kava dumutnimaske thaj turisti-kaće importanto thaneske pe kul-turaće vurme Rromenđe – save će-ren šov katar šel foroske populacijaće – pharimasa arakha-dolpe. Seđesutni Rromani kultura naštik te arakhadol ande obič-nođeseski Budimpešta. Tale kava kišlipe, e pista Romani Dizajnoski ćerdape o than korkorropeski – de-klaracija palo minorito savo akha-

rel pe majlačho dikhavipe e Rromengo.

Tradicija – majbut katar o furjavipe Lundže, majbut-

slojenđe plisir ime cohe, tatikane renken-go, luluđaće motivur-ja, čipkaće thaj izvezi-me detajla – sa si kava simbolurja tradicijaće Rromenđe furjavima-ske. Sa majcîra thaj majcîra ćidimata phi-raven kasavo furjavipe ande seđesutno traje-to. Ande isto vrjama, moderne Rroma save crden o bučumo andar tradicionalne familije numaj trajin butima-ske moderno, urbano trajetova, naj po buti-pe zastupime ande

moda jal bilo kaj aver – gajda sar kaj ni či eksistuin. Numaj, purane stereotipurja pale Rroma vi majdur ačhile: sa jekh brš kana si o karne-

Foto

:ww

w.r

oman

i.hu

Foto

:ww

w.r

oman

i.hu


Tradicija

valo, butimaske gadže inkalen pire dahirave, sumnakune sinđirorra, ve-lurja thaj luluđane cohe andar or-maja. Sa jekh, godova si samo ko-stimo savo či perel ande seđesutno furjavipe thaj naj ando moderno la-baripe.

Kate počmil e paramiči katar jekh dizajnersko studijo vuče mo-dako savesko kreativno impulso te-ljarel katar klasično Rromengo fur-javipe. Romani Dizajn kombinuil tradicionalne motivurja thaj forme e otmeno kale čeželunimava thaj sado, vorta krojonenca. Modako

simbolo andar Budimpešta, savi fundosarda e Erika Varga, ćerel kontrasto maškar tradicijaće thaj seđesutne elementurja. “ Kamlemas te paćav kaj si than palo tradicijako ando amaro modern trajeto, thaj kaj godova naj vareso phuriderikano” vaćarel Varga. Avel andar Sabolč županija, numaj laći sasti familija crdel o bučumo andar Transilvanija andar e Rumunija. Lako dizajno inćarel elementurja tradicijako Rromano furjavimasko andar e Rumunija thaj andar Ungriko save haćarenpe sar moder-

ne. Po misal, e inspiracija pale ago-rutni kolekcija arakhla ande kretin-ci, tradicionalno kecelko savi nakhavelpe katar e dej pe čhori, a savi e čhori još majlačharel vezova. Vargaći moderno interpretacija ke-celkosko si ando dićhipe čeželune cohengo e detaljenca save suptilno džal pale forma kecelkoski kretin-ce. E kolekcija e ašarimava potvrdil Rromano kulturako meklipe thaj egzistencija jećhe etnikoske ku-paće savenđi stigmatizacija thaj e stereotipurja naj ando lačho phan-glipe modern vrjamava.

Te darjikanisaras korkorropaćavutnipeErika Varga, školuime dizajneri

đinđuvengo butimaske brša sikave-las e Rromani kultura ande Ungriko –Rromane amalimata. Voj fundosar-da o žurnalo pale terne svincome Rromenđe katar e Rroma. Lako amalimasko angažuipe thaj kreati-Fo

to:w

ww

.rom

ani.h

u


Foto

:ww

w.r

oman

i.hu


Tradicija

viteto ćidinepe jekhutnimava ande ideja te fundosarel e modaći linija inspirišime Rromane furjavimaten-ca. Sar vastarutni Romani Dizajnosko, Varga dizajniril o furjavipe, đinđuve thaj e traste katar 2010. brš, kaj ažutil laće laći phen e Helena Varga, maškar aver džene. Romani Dizajno kamel te avel ama-limasko lačhipe: ando 2014. brš or-ganizuisardine jećhebršesko eduka-tivno projekto pale fundosko sićope darjikanisarimasko (krojenje) pale terne Rroma andar Ungriko thaj an-dar Slovakija a save araćhenpe ando bilačho amalimasko status. “ Amaro reso naj samo te sikavaslen e zanatoske”, phenel e Varga, “nu-maj te ažutisaras lenđe te irisaren korkorropaćavipe thaj te aven suk-cesutne kana roden e bući. Paćav kaj sas pale butimaske lendar kava o šaipe savi arlisarda lenđe lengo trajeto.”

Okrem godova kaj mentisaren-pe kontra negativne stereotipurja, terne Rromenđe falin pozitivne mi-sala. Kala percepcije si butimasa phangle avralutne dikhavimasa Rromenđe thaj lenđe furjavimava. Po misal, ande paramiča save aven paščimoske (zapad) kulturatar šaj arakhadon majbuteske misala kaj si lascivne Rromnja save si pherde erotikaće egzotikava. Esmeralda, šerutni romanoski “Zvonar Bogorodičine crkve” katar Viktor Igo si tipično misal kale fenomeno-sko: “Numaj, kana gajda ćhelda-sas, po bašoripe Baskijenđe dahi-ravengo, save laće paćavne, šukarimava pherde vast vazdenas anglo šoro, […] furjadi ando korse-to katar o sumnakaj bi faltengo, koturale cohava savi crdelaspe phuvjava, nanđe zejengo, zgodne čangengo, save sikavelas varekana vazdini coha, pire kale balenca,

jagale jakhenca – sas majopre naturako isipe.” O ramosarno bistarda o čačipe kaj ande butimaske Rromane amalima-ta musaj te aven učharde e zeja (dume).

Furjavipe – politikako phučipe

Rromani kultura vi maj-dur oblikuilpe reduktivne mi-salenca kale čhandesko. Ando piro rezo komentaro, ameri-kanenđi lilarni Džesika Rajdi, Rromnji, kritikuil e serija pil-tengo save inkliste ando žur-nalo Vogo ande tomna 2013. brš, talo alav “Kamlimasko milaj”. Erotsko reprezentacija e “Rro mnjenđi” hič naj majaverč-hande sar sar koja ko lilarno Igo. Pe fotografije či arakhadilo khanč katar o furjavipe Romani Dizajnesko, vi te si kaja jekhutni marka savi redefinišisarda Rromano stilo ando angrusnipe Rromane amalimasko.

“Dali džanen savo jekh katar čhanda te e manuša haćaren kaj sem me Rromnji?” phučla e Rajdi e lačharutne Vogosko. “Furjavipe. Tradicionalno furjavipe si politizi-rime.” Butimaske Rroma save tra-jin po averutno čhand katar tradi-cionalno amalipe mekline tradicijako furjavipe thaj lačha-renpe sar sa aver manuša. Kava naj uvek muklimasko losaripe – but lender daran kaj pindžarena len sar Rroma, odolaće kaj si buhljar-do bilačhipe pala lende. Rroma musaj te mentisarenpe pala lengo majdićhipe, posebno ande Ungriko, kaj 15% losarne paćan antiromenđe, čačimaske ekstre-mno strankaće Jobik. Odolaće, maškar e Rroma naj popularno te loćejakhaće thaj arogantno dekla-

rišinpe ando javnost thaj te phira-ven o furjavipe savo sikavel etni-kako samopaćape.

Vi gajda, Erika Varga či vaćarel zurale krleja politikaće sloganurja thaj mećel te laće kolekcije vaća-ren korkorre pala peste. Von inza-ren e Rromenđe te inkalen thaj si-kaven piro identiteto po čhand savo niči te crdel len ando nostalgijako tradicijonalizmo, thaj či phenela kaj lengo bučumo naj Rromano. “Numaj gîndiv kaj mungrri karijera inzarel e motivacija butimaske ter-nenđe Rromnjenđe, kaj sikavav lenđe kaj šaj te aven sukcesutne kana šaj te sikaven piro bučumo.” Laće kostimografurja numaj naj Rroma thaj aven andar Ungriko thaj andsar aver phuvja save, naisaras e Romani Dizajnoske sikaven jekh ko-tor Rromane kulturako savi naj robo stereotiponengo. Katar aver rig, e Rroma vi majdur mentisaren-pe niči samo palo čhand te sikaven-pes trujal piri tradicija, numaj vi palo čhand sar aver haćarenalen, sar vi palo moderniteto.

Karolin Kral, Denjub konekts

Foto

:ww

w.r

oman

i.hu

Foto: Internet

Documents

Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina 60/romski.pdf · po smero: Sikavimatari pe Rromani čhib. Kava sikavno brš, pokrajinaći Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi stipendiril 18