Čhonesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi

Dekada e Rromenđi ande

AP VojvodinaĐindo 52, avgusto 2015. ISSN 2217-5024

Pilt

a e

čhon

ešći

: Ra

mos

ardi

nepe

s e

kont

rakt

urja

pal

o si

ćope

rro

man

e čh

avor

reng

o fu

ndos

ke s

ikav

ne t

hane

ngo

ande

Pok

raji

na

Ando avgustosko đindo šaj te đinaven duj svaturja save si phangle pale analiza katar Dekada e Rromenđi, e Vitomireja Mihajlo-vić, šerutnesa po Nacionalno konsilo e Rromengo thaj Nenadova Ivanišević, šerutneja po Konsilo pale integracija e Rromenđi.

Andar svato e rromane koordinatoresa ande Ruma ašundam save si majbare pharimata save inćaren e Rroma ande godoja guverna.

Ando Pokrajinako sekretarijato pale privreda, bućaripe thaj jekhetanipe polurjengo ramosarde si kontrakturja e guvernenca palo finansiripe si-kamnengo fundoske sikavne thanengo, a sikava-sa Tumenđe vi ašunimašće bućarimata save talo Konkurso Sekretarijatosko, nakkhavel ćidipe e Rromengo andar than Mokrin, kaj e bući therdine inja Rroma.

Ando kava đindo anas e paramiči vi pale fa-milija Petrović andar Beška, palo korkorrutno dad trine čhavengo savo sa ćerel sar majloćarela lengo trajo.

Te das tumen gođi, kaj talo naisaripe katar Ro-dimasko-edukativno centro thaj Vučo sikavno than strukovne studijengo palo sićope vinajengo „Mi-hailo Palov“ andar foro Vršac, amari publikacija šaj te đinaven vi ande elektronska forma pe adre-sa www.rec.org.rs/bilten.

Tumari redakcija

Kamlimašće đinavimatarja,

Lil fundosarda thaj inkalel:Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori:Duško Jovanović

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana RajićAleksandra MićićTijana ČubriloLjiljana Maričić

Bućarni po grafičko dizajno Tatjana Bošković

Korespodenturja:Ferenc KosoKoordinatorja pale rromane pučhimata APVIvana Koprivica

Pe rromani čhib nakhada:Nota Bene Centar za prevođenje i učenje stranih jezika Novi Sad

Pe anglikani čhib nakhada:Aleksadnra Vranić

Tehnikano lahčaripe thaj štampa:Lola preduzetništvo, Beogradwww.lolapreduzetnistvo.co.rs

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25, 21000 Novi SadTel: 021/488-17-23inkluzija.roma@gmail.comwww.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad323.1(=214.58)(=497.113)

DEKADA e Rromenđi ande AP Vojvodina: čhonesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi / šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1 - Novi Sad: Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR - ID 261837831

2

Konsilo pale integracija e RRomenđi

So si bućaripe Konsi-losko palo majbuhljaripe thanesko e Rromengo?Jekh katar bućarimata si

e koordinacija pale aktivite-turja po raštrako nivelo, kaj e manuša andar Konsilo si vi e sikadimatarja andar udžile ministerijumurja, majanglal ando mištaripe e Agendava 2020, kaj simen definišime fundošće bućarimašće princi-purja Evropaće unijatar thaj Strategijatar pale inkluzija e Rromenđi. Paša godova bućari-pe Konsilesko si te, sar jekhut-no organo čačimasa, bućarel pale rromane pučhimata po nivelo saste Republikako Srbi-jako krozal aktiviteturja ande ministerijumurja save si dine: Ministerijumo palo sastipe, Ministerijumo pale socijalne politika, Ministerijumi privre-dako thaj Ministerijumo sikavi-masko. Avutnipe Konsilesko si te, ando mištaripe e rodima-tenca katar EU, sar vi trubuli-matenca, definišisaras semne politikane persone save ćere-na e koordinacija e akivitetur-jenca. Godova avene e manuša andar Konsilo thaj ministeriju-mo thaj majanglal, andar Kan-celarija pale manušikane thaj minoritane orturja. Thagaripe Republikako Srbijako čhina-da e džipašerutne Zorana Mi-hajlović, sar koordinatores sa bućarimasko palo nakhavipe pučhimatengo save si phangle pala Rroma pe teritorija Repu-blikaći Srbijaći. Tumaro dićhipe aresi-masko nakhle Dekadasko e Rromengo?

Musaj te mothav kaj gîndiv kaj si e Dekada aresimasa ga-tisardi, majanglal odolaći kaj si sa jekh rezultato majlačho no nisavo rezultato. E Srbija si varesave rezultaturja. Amen ćerasa pe analiza, detaljno, ande sa sektorja sar dikhasa kaj si lačhe rezultaturja. O ko-tor savo si phanglo palo sićo-pe si majbut aresimasko thaj godova mothoda vi e Evro-paći komisija. Varesave aver segmenturja či inćaren lačhe rezultaturja, sar kaj si regis-tracija e manušenđi phangli pala matično evidencija, jal dokumentacija savi ćerelpes opral centrurja pala socijalne bućarimata. Te mothas, ando bešipe simen pharimata thaj von ačhena pharimata sa džike či gatisaras pučhimata pale le-galizacija talestandardurjenđe rromane thanendar. Godova si realno pharipe kaj o kanono pale legalizacija či pindžarel legalizacije thanenđi no ob-jektonenđi, a semno si kaj areslam te e Ministerijumosa palo vazdipe putaras godova pučhipe. Simen zurjavipe ka-tar raji Tanja Miščević, savi si šarutni ande svaturja, sar vi Kancelarijatar pale evropaće integracije thaj khetane lisam kotor ando gatisaripe pharima-tengo. Ando kava kotor o GIS ažutisarda amenđe but majpa-lune projektova, sar ćerdine jekhutni baza talestandardur-jenđi rromane thanendar thaj godova si angluno drom te si-men evidencija pe save lokas-cije si čhutine. Godova avela jekh katar fundošće šeja ando

Intervju – NeNad IvAnIŠevIć, raštrako

sekretari ando Ministerijumo bućarimasko,

marimasko thaj socijalne

pučhimatengo thaj šerutne Konsilostar

pale integracija e Rromenđi

AResIMAsA gATIsARdI e dekada

3

Konsilo pale integracija e RRomenđi

andipe kanonosko jal talekano-noske kotorengo save trubul te definišil vi e legalizacija jal bešipe. Dal e raštraće institu-cije line kotor kozom tru-bul ande nakhadipe Deka-dako?Raštraće institucije but

line kotor kaj krozal definiši-me prioriteturjengo sas losar-de bućarimata katar minis-terijumurja, bućaripe katar Ministerijumo sastimasko kro-zal medijatorja ando sastipe, Ministerijumo raštraće ortui-masko thaj lokalosko korkorro-ortuipe sas semno pala rroma-

ne koordinatorja, a varesave lokalošće korkorroortuimata či pindžaren trubulipe pale koor-dinatores. Gîndiv kaj godova naj lačhe kaj si von trubuli-mašće, majanglal pale komu-nikacija maškar rromani thaj arromani populacija ando sa jekh lokalosko korkorroortuipe

4

Konsilo pale integracija e RRomenđi

InTeRvJU

thaj kaj si godova „poćindi-pe“ savo si kana bućaren jekh persona majcikno butiasa ka-tar pharimate save ćerenpes kana godova persona naj. Ande Subotiva simen but lačho sika-dipe kaj o lokalosko korkorro-ortuipe čačarda vi o budžeto palo finansiripe bućarimasko rromane koordinaotresko thaj godova si but lačhe. Sasmen vi fundosaripe Konsilesko pale maškarnavionalne relacije pe teritorija katar lokaloske or-tuimaske ćidimata. Gîndiv kaj si godova sikadimata save tru-bun te nakhavenpes vi majdur thaj odolaći si trubulimasko te sa lokaloske korkorroortuima-ta čačaren thaj losaren koor-dinatorja save bućarena palo rromane pučhimata thaj save avena Rroma. Republika Srbija lundžarda e Dekada e Rromenđi? Sostar si go-dova semno?Semno si odolaći kaj simen

lačhe rezultaturja thaj kamas te sikavas kaj e Republika Sr-bija bućarel pe integracija e Rromenđi, niči pale godova kaj si udžilipe ando proceso andra-lunimasko EU, no pale godova kaj si e Srbija putardo ćidipe thaj gîndiv kaj si integracija sa laće forutnengo saveči line kotor ande inkluzija trubu-limkašći, bizo dićhipe pe naci-onalno amalipe jal seksualno losaripe. Pala Rroma lundžari-pe Dekadako si but semno. Zu-mavasa te sa majbut čhavorra ramosaras ande sikavne thana, pe fakulteturja. Paša godova, musaj te anas ando sistemo

raštrake ortuimasko e medi-jatorja ando sastipe, kaj von inkel finansirinpes krozal pro-jekturja. Paša Srbija, ande save raštre lundžardapes e Dekada?Sa e raštre katar Zapadno

Balkano line kotor, a e Slove-nija či, sar vi ande nakhli, a sar dićhimatari ande Dekada si akhardi vi e Turska. Kozom fundurja si pla-nirime pala laći imple-mentacija (katar loka-losko džiko republikako nivelo)?Kova si si amenđe motho-

dino katar Evropaći komisija si kaj e Srbija šaj te therel pan-džvardeš milionurja evra pala kvalitetne projekturja save si phangle pale inkluzija e Rro-menđi. Amen krozal IPA pro-jekturja save nakhavel Ministe-rijumo bućarimasko, bućako, socijalne thaj marimaske pučhimata simen projekturja pala inkluzija e Rromenđi: IPA 2013. thaj IPA 2014. ando mo-lipe katar miliono thaj pandž šela milje evrurja, no kate si semno te majsigo anas e Stra-tegija, te andar late inkljen akcione planurja thaj aska šaj te definišisaras konkretne pro-jekturja thaj te crdas e šeja. Akana, bizo strateško doku-mento thaj bizo akcione pla-nurja naštik te hasnaras len. Godova avela po republikano nivelo, a e Strategija inćarel palo kamipe te sa majbut čhol-pes po lokalosko nivelo, kan si ando pučhipe realizacija sar avasa ando šajipe te učharas

sa majbaro đindo manušengo thaj te majlačharas lenđe us-lovurja palo trajisaripe. So si godova so ažuća-ren katar avutnimašći Dekada thaj so averčhan-dena te voj avel sa maja-resimašći?Ažućarav majlačhe rezul-

taturja katar nakhli, te šaj, ando jekh momento te čača-ras kaj si maškarutno sićope udžilimasko pale sa forutne, thaj te majbarjavas đindo ma-nušengo e maškartune sikavi-mašće nivelosa ando mištaripe e Agendava Evropa 2020 kaj si godova but semno. Sićope si jekhutno drom inkladimasko andar čorrîpe. Te situmen jekh bisikado forutno, bizo dićhipe po naciono, vo si čhutino ando butipe te bućarel pe cikne-poćinde bućarimata thaj te godolesa či avel materijalno čaljardo. Kozom ažućaren zur-javipe katar maškarthe-mutne institucije pale re-alizacija Dekadaći?Amen inćaras zurjavipe

Evropaće komisijako so sikavel o seminaro savo ćerelpes sa duj brša thaj kaj sas vi o raj Pake. Trubulipe si te definišinpes lačhe thaj inćarimašće pro-jekturja. Semno si te savorra amen džanas so si amaro kami-pe thaj gîndiv kaj aska vi o zur-javipe andar maškarthemutne ćidimata či avela pharipe. Fakto si kaj e Strate-gija naštik nakhadape pherdimava odolaći kaj či sas finansijaće fun-durja ande raštraće in-

5

Konsilo pale integracija e RRomenđi

InTeRvJU

stitucije. Po savo varo e raštra musaj te planiril budžetoske kotora palo finansiripe Strategijako?Sa jekh ministerijumo

inćarel jekh kotor pire budže-tosko savo učharel raštraće aktiviteturja save si phangle pala dukhade kupe, detot ka-tar rromano nacionalno amali-pe. E Strategija avela čhinadi Thagarimastar, a me paćav vi katar Republikako Parlamento. Aresam te e džipašerutni tha-garimašći avel udžili pala ko-ordinacija rromane pučhima-tengo. Te e Kancelarija pale manušikane thaj minoritane orturja, Konsilo thaj Kancela-rija pale evropaće integracije khetane teljaren realizacija Strategijaći, e Strategija či ačhela grafemo po papiri. Sar šerutno Konsilesko ćerasa sa so šaj te voj trajil. Te e Dekada avela sa majaresimašći, ćidine si numaj štar kotora, niči inja jal dešujekh, sar kaj sas amaro inkaldipe. Godova si o drom te savorra khetane haćaras kaj si e integracija e Rromenđi khe-tanimasko intereso. E inkluzi-ja e Rromenđi ando dasikano amalipe naj rromano pučhipe no dasikano pučhipe so sikavel kaj o dasikano amalipe trubul te motharel po rodipe e Rro-mengo te aven kotor amali-masko. Save sas ciknjarimata purane Strategijako?Ciknjarimata sas godova

kaj lava či sas učharde but ko-tora, ciknjrdo definišipe pala godova ko si udžilo pale rea-lizacija Strategijaći thaj me-

hanizmurja palo dićhipe rea-lizacijako Strategijako. Gîndiv kaj e Strategija trubul te avel precizna, te džanenpes kotora palo nakhadipe thaj te džanas ko si losardo pala laći reali-zacija. Te godova džanas, aska e Strategija avela aresimašći. Savo si budžeto pala Rroma pala kava thaj nakhlo brš tale resoraće ministerijumurja?Ando kava momento amen

bičhaldam ramosarimašće lila ministerijumonenđe, te lipa-red fundurja save avena dine pala Rroma. Amen džanas kaj ando amaro ministerijumo si ulade trin milionurja evra krozal maškarthemutne pro-jekturja. Majdur, krozal afir-mativne mere palo bućaripe si vi ande Nacionalna služba dine šeja pala Rroma. Godova si informacije pala amaro mi-nisterijumo, a pala aver paćav kaj džanasa pale nekozom, deš đesa. O fakto kaj ande reso-raće ministerijumurja naj but bućarde Rroma. Dal si o Konsilo gatisardo te teljarel godova pučhipe kaj dićhelpes te si semno đindo ternengo thaj vuče sikade Rromengo save si bibućarne?Amen ando kava momento

ando amamro ministerijumo simen štar konsilarja rroma-ne nacionosko save but lačhe ćeren piri bući, talo naisaripe OEBS-ošće thaj maškarthemut-ne ćidimatenđe. Akana gati-saras bućaripe konsilarnengo kasko kontrakto gatusarelpes

khetane e Ministerijumova raštraće ortuimasko thaj lo-kalošće korkorroortuimava. Trubulipe si te gatisarelpes godova pharipe kaj musaj te avelmen ando amaro ministe-rijumo e Rroma save si udžile pala inkluzija e Rromenđi kaj khonik majlačhe lendar či dža-nen lenđe pharimata. Numaj e Rroman džanen sar lengo them gîndil thaj von del menđe vor-timata save si but semen pala amen. Vi ando kava brš si cikn-jardo o đindo rromane studentonengo savo ra-mosarenpes prdal e mere afirmativne akcijako zbo-gal phari thaj komplikui-me procedura palo inkal-dipe čačarimasko palo nacinalno membripe. Sar dićhen pe godova? Ko šaj te dićhel dal si vareko Rrom jal naj?Po bibaht, dikhav thaj

mothav – sa jekh situacija ando amalipe, a godova si čorrîpe. Amen musaj te anas mehaniz-murja save gatisarena godova. Me vi majdur gîndiv kaj Nacio-nalno konsilo si than savi tru-bul te anel e mere pale pozi-tivna diskriminacija. Či džanav sar godova gatisarasa, šaj kaj godova ćerasa ramosarimava ando jekhutno losarimasko lil savo si jekh kotor sar e manuša mothon pala peste kaj si Rro-ma, no, sar avela, amen musaj te majbarjavas o đindo studen-tonengo rromane nacionosko.

Ljiljana Maričić

6

Pokrajinako gavermento

RAMOsARdIne ČHInAvIPe PALO sIKAvIPe RROMAne FUndOsKe sIKLengO Ande POKRAJInA

Potpresidento Pokraji-naće gavermentosko thaj pokrajinako sekretaro pale bući, bućaripe thaj bi-jandimasko jekhipe, Miroslav Vasin, ramosarda o čhinavipe e anglalmothodenca andar 14 lokalosko korkorroortuimava ande AP Vojvodina, save si na-menime te denpe sar biirisari-maske te sufinansirinpe Rroma-ne čhavra ando sićope a save džan katar 5. džiko 8. klaso fundoske sikavne thanesko.

Barvalipe konkursosko si 2.000.000,00 dinarja, jekhima-va 1.565 čhavra

Rromane nacionosko ande Amari pokrajina avela len e benefiturja palo sićope, šaj naisaren kaj lenđe lokaloske korkorrooruimate konkurišisar-dine pale kala finansije.

Ando kava program piro kotor jećhe opašinava line e lokaloske korkorroortuimate, save konkurišisardine palo kava čhand ažutimaski, a godova si: Bela Crkva, Kovin, Kikinda, Pećinci, Subotica, Ruma, Žitiš-te, Odžaci, Srbobran, Plandiš-te, Bač, Bački Petrovac, Ada

thaj e Senta.Potpresidento Vasin, kana

ramosardinepe kale čhinavi-mate naisarda Pokrajinoske ga-vermentoske, naisarda anglal-mothodenđe andar lokalosko korkorroortuipe andar Amari pokrajina, save šaj pindžardi-ne o semnosaripe kale konkur-sosko, a savo trubul te loćarel o sićope Rromane fundoske siklengo ande lengo trujalipe.

“Sigurno kala love, save naj butimaske bare, agorisare-la e bući thaj jekh kotor Rro-mane čhavrengo, savenđe kala love avena po lačhipe te ćinen neve pustika thaj thaj školako priboro, thaj so loćarela lenđe o ramosaripe ando avindo klaso ande kava sikavno brš. Lačhipe si te dićhelpe sar “cîkne loven-ca” ćerenpe bare rezultaturja ando sektoro te majlačharelpe o statuso e Rromane populaci-jako. Generalno ačhavipe si kale Sekretarijatosko te na das bare subvencije, odolaće kaj najmen butimaske finansije te ulavas numaj kamas te godola love iskoristisaras po majraci-onalno čhand. Gajda već ande

angluni opašin kale bršesko, majbut 800 cîkne thaj maška-rutne preduzeća, forutnenđe ćidimata thaj bigavermen-toske organizacije koristisardi-ne varesavi subvencija amare Sekretarijatosko. Maškar lende si vi organizacije save koris-tisardine e konkursurja pale javne buća ando angrusnipe te ažutilpe Rromane nacio-nalno ćidipeske, te putrenpe

Ramosaripe kontraktosko

7

Pokrajinako gavermento

bućaće thana pale koordina-torja pale Rromenđe phuči-mata, sar vi kava ađesutno, saveske efekturja si butimaske majbare katar e finansije ulade lenđe, so si vi majbaro lačhipe kale konkursengo” vaćarda o potpresidento Vasin.

Potpresidento Vasin sikada kale dromeja kaj si kava cîkne love thaj kaj si poruka Pokraji-naće gavermentosko kaj kamel

te ažutil, thaj kaj si kava čači-pe vi kana si cîkne love a baro ažutipe.

“Kava si gođaver čhand te das e love, kaj butimaske si loće kana situmen bare love po ulavipe, numaj si čače artisti-kano čhand te kava ćeras cîkne lovenca. Katar aver rig, bičha-las e poruka kaj e lokaloske korkorroortuimata save line piro kotor po konkuso džan-

gline o semnosaripe, savo ka-mel te ažutisarel majugrozime nacionalno minoritoske. Kava si vi o akharipe avrenđe te len piro kotor ande kasave akcije”, vaćarda o Miroslav Vasin.

Šerutno Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, Duško Jovanović, sikada piro šukari-pe kaj, sar lipardasas Rromano problem nakhada e Serbijaće granice thaj kaj si ando an-grusnipe EU, Rromano phuči-pe si prioriteto odolaće kaj si ando phučipe o naciono savo araćhelpe pe margina egzisten-cijaći. Butimaske si pharimata save kamel te naćhel e EU te arlisarel o statuso Rromane ćidimatesko, phenda o Duško Jovanović. Vov liparda kaj si o sićope butimasko importantno faktoro pale Rroma thaj phen-da kaj samo sikado manuš šaj avel konkurentno pe bućaći berza thaj te araćhel piro than ando amalipe, naisardasas e lokalno korkorroortuimatenđe save sikadine baro gođaveri-pe thaj lačhipe palo Rromano naciono.

www.vojvodina.gov.rs

8

NacioNalNo koNsilo

Intervju e vITOMIReJA

MIHAJLOvIć, prezidentova

Maškarresorne kupava

palo ćeripe strategijaći thaj

prezidentova nacionalno konsilosko

Rromano nacionalno

minoritosko

sO MAJsIgO nevI sTRATegIJA Te MAJLAČHAReLPe O sTATUsO e RROMengO

Sar šaj ocenin o sukceso e agorisarde Dekadaće e Rromenđi?Butimasko pharo phučipe

pe savo trubuv te irisarav. Katar jekh rig eksistuin vi objektivne vi subjektivne razlogurja sos-tar e Dekada nas sukcesutni, a katar aver rig, mungrro gîndipe si kaj naj rezultaturja save šaj dićhenpe. Si vi aver gîndipe, ka-tar e rig varesave bithagarimaske organizacijengo, save ćerdine

buća pe varesave projekturja thaj save sas finansirime katar varesave maškarthemutne orga-nizacije a save dine finansijako zuralipe vi pale Dekada, thaj pala lende sas e Dekada sukce-sutni. Rromano nacionalno ćidi-pe či haćarda o lačhipe thaj naj e rezultaturja, numaj e rezulta-turja si ando sićope savo amen vi bi Dekadako miškosardam još po 2003. brš sar Nacionalno kon-sili Rromane nacionalno minori-

tosko. Numaj, šaj vaćaras kaj si e Dekada majbilačho projekto savo sas varekana nakhado ande Serbija thaj vi ande phurabo-paščimoski Evropa.

Avilo džiko majlačhari-pe ande varesave angrus-nimata e Dekadaće?Sasmen e rezultaturja ando

angrusnipe palo sićope thaj palo sastipe kana angažuisar-dam e pedagogikane asistentur-ja thaj sastimaske medijatorja.

Vitomir Mihajlović

9

NacioNalNo koNsilo

Kava si jekhimasko kotor savo šaj dićhelpe thaj šaj te lelpe e napa. Ande godoja vrjama e Strategija nakhavelas o Minis-terijumo pale manušenđe thaj minoritenđe orte thaj pašo mi-nisterijumo egsistuilas vi e Kan-celarija palo nakhavipe Strate-gijaći pale Rroma. Kancelarijako šefo thaj aver bućarne ćerenas o ćićidipe pe ministerijumurja te nakhaven e akcijaće planurja. Formirime si bućarne kupe ande sa jekh ministerijumo palo vas-taripe e Strategijaći. Pe bibaht, kana avilo džiko nevo losaripe, o Ministerijumo pale manušenđe thaj minoritenđe orte sas mu-dardo thaj sas rasformirime e Kancelarija palo nakhavipe e Strategijako, athoska e Deka-da katar godoja vrjama nas la dikhavne rezultaturja.

Sova e nevi Strategija palo majlačharipe statu-sosko e Rromengo avela averčhande katar e pu-rani?O Gavermento Republikako

Serbijako musaj te araćhel o modeli palo vastaripe Strategi-java. Po paćape si kaj usvojisa o modelo savo predvidil te formi-ris e Agencija, jal jek nezavisno trupo savo vastarela e Strategi-java, thaj te trujal e Agencija obezbedil o Fondo palo Strategi-jako nakhavipe. Paćas kaj avasa ando šaipe te ćeras vareso ba-reste palo Rromano nacionalno ćidipe thaj te iskoristisaras e situacija Serbijaći kaj angla late ačhel te ćerel svato sar šaj del ande EU, thaj phangle godoleja, ando šoro 23 e Rroma si posebno apostrofirime.

Kozom sikle thaj e stu-denturja ramosarenpe sa

jekh brš trujal afirmativno akcija?E afirmativne napa teljardi-

ne katar 2003. brš thaj si oce-nime sar majlačhe napa save si miškuime ande Serbija. Sa jekh brš ramosaras trujal 300 stu-denturja pe vuče sikavne th-ana thaj fakulteturja, a katar 750 džike 1000 sikle ramosaras ande maškarutne sikavne tha-na vi godova šaj naisaras palo “Uputstvo” savo ćerda o Minis-terijumo.

Amen džiko 2010. brš či li-mitisardam o đindo studento-nengo savo šaj ramosarelpe tru-jal e afirmativne napa. Numaj, athoska avas džiko problemo te delpe o šaipe te poćinelpe o sićope pale studenturja save či dine po budžeto. Godoleja čhon len ando nivelo e redov-ne studentonenca thaj naj len orto te dobin ni e stipendije ni o domo. Amenđe naj lačhipe te varekašće poćinelpe e školarina numaj tea vas džike uslovurja te aven džike stipendije sar o stu-dent šaj po miro te sićol. Athos-ka dobisardam e kvota katar 2% katar budžetoske studenturja save ramosarenpe pe teritorija Republikaći Serbijaći, jekhima-va e personenca saven si invali-diteto. Amen lijam kava so dija-pe amenđe kaj nas men kaj.

Sar agorisardinesas o problemo zloupotrebako e siklengo save naj Rro-ma, numaj kaj gajda izjas-ninpe sar šaj ramosarenpe po kamlo fakulteto?Kava brš andape nevo

Uputstvo , bizo te lel piro ko-tor o Nacionalno konsilo. Ando dogovoro e fakultetonenca an-dam e odluka kaj e studenturja

save kamen te ramosarenpe e afirmativne napava, phenen kaj si Rroma po prijavno formularo. Pe kasavo čhand či das o šaipe te vareko phenel kaj si Rrom andegdata kana či ramosarel-pe po budžeto džiko 15. Julo, kana inkljel agorutni rang-pa-trin. Kate sasmen problemo ande agorutne trin-štar brš kaj varesave džene Serbonenđe fo-rutnenđe thaj varesave džene nacionalno minoritenđe naštik ramosardinepe po fakulteto, thaj athoska phenenas kaj si Rroma, sar šaj avenas ramome. Prijavinpe ande Guverna kaj si membrurja Rromane nacional-no minoritosko, dobin e potvrda thaj ramosarenpe. Pe bibaht, amen samas bizurale. Probisar-dam te jekhimava e forutnenđe arakhadimatareja ačhavas kaja zloupotreba. Numaj vi o om-budsmano thaj paćivalo pale arakhadipe podatkonengo pale persone ačhile amenđe pod rom, kaj naštik te ćeras e diskri-minacija trujal aver džene save phenen kaj si Rroma. Po kava brš, samas ando šaipe te ćeras kontrola kaj ando Uputstvo savo o Ministerijumo bičhalda fakul-tetonenđe ramolas kaj sa jekh studento kana anel e dokumen-tacija anen vi posebno izjava sa-vjava phenen kaj si Rroma, sar vi e preporuka savi šaj del numaj o Ncionalno konsilo Rromane naci-onalno minoritosko. Per kasavo čhand amen obezbedisardam te sa studenturja musaj te aven ande kancelarije save si ovlasti-me katar o Konsilo, te dikhas-len thaj ten as ando phanglipe e Rromane ćidipeja, či dobin e preporuka. Gajda kaj cîknjar-dam o đindo “hohavne” studen-

10

NacioNalNo koNsilo

tonengo save ramosarenpe e afirmativne napava. Paćavipe di-jam vi Kancelarijenđe ande aver guverne ande Serbija, sar avin-de studenturja naj moraš tea-ven ando Beogrado. Gîndiv kaj akceptuisa o kišlipe e rektorato-va thaj e ministerova sićimasko, sar džiko agor kale bršesko ćera-sa nevo Pravilniko thaj Uputstvo ande savo piro kotor lena vi e anglalmothode andar Nacional-no konsilo, thaj paćav kaj pe ka-savo čhand e bilačhimata avena harnjarde. Amaro problemo si godova kaj amen naj e informa-

cija kozom sikle konkurišisardi-ne ando kava brš numaj samo kozom lender dobisardine e pre-poruka – 150 pale sasti Serbija, a 40 ande Vojvodina. O nevipe savo kamas te anas katar nevo sikavno brš sit e pratisaras e studentonen thaj te ažutisa-ras lenđe problemonenca dži-

kaj džan pe studije. E persona savi ćerela o monitoringo avela o profesoro katar fakulteto, a ande maškarutne sikavne thana avena amare membrurja Konsi-lesko save denamen e informa-cije sosko si sukceso e siklengo pale sa jekh trin čhon. Godoleja kamas te barjaras o đindo stu-dentonengo thaj e siklengo save agorisaren e sikavne thana. But drom ašaramen kozom studen-tonen ramosardam, a či džanas kozom lender agorisardine e škola thaj ćerasa vi e baza po-datkonenđi.

O predmeto Rromani čhib e elementonenca nacional-no kulturava sićolpe numaj ande Vojvodina. So si aver thanenca ande Serbija? Kana ažućaren te putrelpe godova phučipe?Gajda si, kava predmeto si-

kavelpe katar 1995. brš. Amen

kamlam te ćeras ande Serbija kava po 2013/14. brš gajda kaj ćerdam e anketa trujal 8000 bi-jandimatarja save kamlinesas te lenđe čhavra scion Rromani čhib. Numaj, e Ministerijumoske nas dost ate putrel 400 klasurja ande Serbija, phenenas kaj naj len love ando budžeto pale lenđe poćina, kaj trubusardinesas te bućaren džike 40 sikavimataren. Po kava brš či ćerena gajda thaj sigurno kaj avela ande sasti Ser-bija. Niči odolaće kaj si politi-kaći volja numaj odolaće kaj si o ćićidipe po Ministerijumo kaj si

e Rroma jekhimasko minoriten-go ćidipe savi či avili džiko piro e ustavova zagarantuime orto te sićol piri dejaći čhib e elemen-tonenca nacionalno kulturava. Ande kava konteksto amen pu-tardam lektorato po Filološko fakulteto ando Beogrado. Kava si drom te putras vi e katedra.

„Kana si ando phučipe e Stra-tegija, godova si angluno thaj fundosko dokumen-to savo si varekana ćerdo palo Rromano nacionosko ćidipe. Amen avilam džiko džanglipe kaj bi godole dokumentosko naj men avindipe ni dikhavni vizija sar maj-dur. Pe inicijativa OESC – a usvojime si e Strategija te majlačharelpe e Rromengo statuso savi po angluno čhand akhare-laspe “Davanje novih ovlašćenja pripad-nika romske nacionalne zajednice”. Me athoska semas tasdivutno ministrosko pale manušenđe thaj minoritenđe orte,

thaj godova ćerdamas ande Kancelarija pale manušenđe thaj minoritenđe orte. Organizuisardem bućarne kupe save sas lačharde katar anglalmothode andar va-resave ministerijumurja, civilno sektoro thaj katar e membrurja andar Nacionalno konsilo. Duj brš ćerdam thaj lačhardam godoja Strategija thaj još jekh brš te će-ras akcijaće planurja pala soste o Ministe-rijumo finansijengo dija e love, gajda kaj po 2005. brš teljardam e Strategijaće im-plementacijava. Majangal o nacionalno konsili usvojisarda e Strategija thaj dija e Gavermentoske Republikaće Serbijaće

11

NacioNalNo koNsilo

Ćeras svato e dekanova, te kote vorta putras e katedra. Eksistuil lačhi dekanatoski volja te ćerel godova, thaj godova vi ćerasa, te niči po kava sikavno brš, pale avindo sigurno. Numaj, kova so ačhel angla amende sit e angažu-isaras 30 džene Rromane nacio-nalno minoritosko andar andruni Serbija save si već po agor e kursosko te dobin o sertifikato. O sertifikato avela potrebno te uključinpe ando sićimasko pro-ceso Rromengo, sar sikavima-tarja Rromane čhibjako. Kurso teljarel, inćarel les e profesorka

Marija Aleksandrović. O ispito si zakažime palo 23. Julo kana dena vi e sertifikaturja. Athoska ćerasa e priprema pale pustika thaj paćav kaj dobisa o projekto katar “EU progresa” savo finan-sirila trujal 30 000 pustika pale sikle Rromane nacionosko vi go-dova: piltengo pustik palo an-

gluno klaso, bukvaro palo dujto klaso thaj e đinavutni palo tri-to thaj štarto, sar vi o uputstvo pale sikavimatarja, kajda kaj ažućarasa spremno 2015/16 e kadronenca thaj vi e pustikenca.

Privatizacija pale medi-je si lundžardi džiko okto-bro. Čefal si e sudbina kole medijengo ande Serbija save emituin o program pe Rromani čhib, a musaj te avemn privatizuime?Sasmen jekhutno bešipe e

premijerova tj. Ćerel piri funkci-ja, posle pandž brš, Republikako

konsilo ple nacionalne minoritur-ja saveja vastarel o premijero o Aleksandar Vučić. Me semas an-glalmothodo pale se konsilurja, sar šerutno manuš thaj direktno ćerdem svato leja thaj sikadem leske po bilačhipe kanonosko pale privatizacija minoritenđe medijengo, thaj kaj von či trubu-

inesas te den ando proceso pri-vatizacijako kaj si cîra kola save ćindinesas minoritenđe medije kaj naj komercijalne. Odolaće, e sudbina godole medijengo avili-sas te phandenpe. Odolaće, von musaj te aven direktno finansiri-me katar raštraći rig. Amen kava sikadam e premijeroske thaj vov dija naredba raštraće sekreta-roske Ministerijumoske kulturaće thaj informisanja te lundžarel e vrjama sostar vi avilo džike go-dova. Gajda pe varesavo čhand amen ažutisardam ten a phanda-venpe e minoritenđe medije, ten

a avel džike lenđi privatizacija, a katar oktobro agorisarasa kava problem savo naj samo e Rro-mengo nacionalno ćidipesko nu-maj vi sa jekh nacionalno minori-tengo medijengo.

Ljiljana Maričić

te usvojilpe, savi tek po 2009. brš usvoji-sardala. Athoska počmin te ćerenpe neve akcijaće planurja thaj e Strategija dobil nevo alav – Strategija palo majlačharipe statusosko e Rromengo thaj Dekada e Rro-menđi katar 2005. džiko 2015. brš, savi sas majharne inćaripeja katar angluni, katar 130 patrina. Inćarelas 13 kotora, maškar save sas štar prioriteturja: sićope, sasti-pe, bućaripe thaj bešipe. Anglune finansi-je save dinepe sas butimaske po lačhipe. Ministerijumo pale bući thaj socijalno po-litika dija 130.000 000 dinarja thaj godova brš či trošisajle se love, athoska po avin-

do brš o ministerijumo dija 12. 000 000, so si 10 drom majcîra love. Ministerijumo sastimasko dija 60. 000 000, katar soste si ande angluno brš trošime 30. 000 000, a kova so ačhilo boldam ando budžeto, thaj avindo brš dinemen 30.000 000. O Ministe-rijumo sićimasko niakd či dijamen e infor-macija kozom sas len e love palo nakha-vipe e Strategijako, a o Ministerijumo bešimasko, savo čhinadape te ćerel 1000 bešimaske thana po brš pale membrurja Rromane nacionalne minoritosko ni jekh data ando nakhavipe Dekadako či ćerda ni jekh bešimasko than.”

12

Bućaripe

MIROsLAv vAsIn sAs Te dIćHeL sAR nAKHAvenPes AŠUnIMAŠće BUćARIMATA sAve InćARen ćIdIPe O RROMengO „sRPsKI KRsTUR“ Ande gUveRnA nOvI KneŽevAC

Džipašerutno Pokrajinaće gavermentosko thaj pokrajinako sekreta- ro pale privreda, bućaripe thaj jekhetanipe maškar polurja Mi-roslav Vasin, khetane e Dragane- ja Babić, šerutneja guverna Novi Kneževac thaj Duško Jovanović, šerutno Kancelarijako pale inklu-

13

Bućaripe

zija e Rromenđi, sas pe thana ando Srpski Krstur kaj inćarenpes bućarimata palo lačharipe rroma-ne thanesko. Pala kasavo bućari-pe e Guverna Novi Kneževac ula-da 600.000 dinarja, a e manuša angažuime palo nakhadipe ašu-nimaske bućarimatengo udžile si palo lačharie rromane thananego thaj trijalimatengo, khetane e lokalošće komunalne firmenca. Miroslav Vasin detot sikada palo semnipe ašunimaske bućarima-tengo ande save o kotor lime rromane bivladaće ćidimata, sar

kaj si, Ćidipe e rromengo „Srpski Krstur.“

Po maladipe, džipašerutno Vasin liparda palo semnipe ašu-nimaske bućarnengo pe teritori-ja saste Vojvodinako, pala save e Pokrajinako thagaripe ande 2015. brš ulada šel thaj šovardeš milionurja dinarja, inkaldimava kaj po gadavo varo ćerdinepes uslovurja te angažuilpes baro đindo bibućarne manušengo save inćaren numa fundosko si-kavno than, gajda vi e maškarut-ne thaj vuče sikavimasa.

Palo majbuhljaripe tha-nengo e Rromengo, Dragan Ba-bić, šerutno Guvernako Novi Kneževac thaj Ninoslav Jovano-vić, andar Rromano nacionalno konsilo pale Vojvodina, ramo-sardine mištardimasko lil palo angažuipe koordinatorako pale rromane pučhimata ande kaja guverna, sar therelape majlačhi komunikacija maškar lokalošće institucije thaj rromani popu-lacija. „Po naisaripe haćardi-masko Nacionalne konsilesko thaj Guverna Novi Kneževac,

14

Bućaripe

Ćidipe „Urma“ fundosardo si ando 2003. brš, a pri-marno kotor bućarimasko sas arakhadipe thaj lesamalipe rromane barvalimasko, krozal tradicionalno rromano đilabipe thaj ćhelipe save nakhdine e membrurja katar kulturno-ar-tistimasko amalipe. Inćardine šukar dikadimata, rezultaturja, sas dosturja pe but thana. Vr-jamava, o đindo membrurjengo ćidimasko ciknosajlo, a o ćidi-pe buhljarda piro bućaripe pe edukacija, sićope, lesamalipe manušikane orturjengo, bešipe, khetanimasko bućaripe aver rro-mane bivladaće ćidimatenca.

BUćARIPe PaLa sAsTO aMaLIPe

Ćidipe e Rromengo andar o than Mokrin, Urma, therda e fundurja talo konkurso Pokrajinaće sekretarijatosko pale privreda, bućaripe thaj jekhetanipe polurjengo palo nakhadipe ašunimašće bućarimatengo. Pale godova, o Miodrag Veldi, šerutno ćidimasko, dija svato amenca pala nakhadipe kale bućarimasko.

gajda vi e Kancelarijaće pale inkluzija e Rromenđi, arakhla-pes o varo te kate palem teljarel e funkacija koordinatorešći pale rromane pučhimata.

Dićhimasa pe godova kaj o rromano koordinatoro fundo-sarela e komunikacija maškar lokalosko korkorroortuipe, e Rroma thaj majvuče raštraće institucije, majlačhipe haćarela

rromano nacionalno amalipe“, mothoda o Vasin. O Ninoslav Jovanović bahtarda e guverna Novi Kneževac, thaj inkalda kaj si jekh katar cîra guverne ande Srbija savi čačarda e inicijativa katar Nacionalno konsilo thaj pe kava varo dija šajipe te e Rroma bućaren ando lokalosko korkorroortuipe.

Ljiljana Maričić

Kozom o ačhadipe bućarimasko anel hasna, godova anel vi bilačhipe krozal bišajipe bućarimasko rromane koor-dinatores, sastarne, medicinaće phena, sikavimatarja thaj sa godova trubul sa majsigo te lelpes talo dićhipe kanonosko kaj zbogal leste hasardam šajipe te o rromane koordinato-ress anas ando sistemo bućarimasko, te bućaras les pe lundži vrjama thaj te butimasa čačaras e guverne ande save trajin rromani populacija.

Miroslav Vasin, džipašerutno Pokrajinaće thagarimasko

15

Bućaripe

Ašunimasko bućaripeKava ćidipe po Konkurso

Sekretarijatosko therda 720.000 dinarja pale poćinimata bućar-ne manušengo, a kotor lovengo dija vi lokalosko ortuipe Mokrin e 125.000 dinarja, save hasnardine te ćinen e šeja palo bućaripe. Inja manuša bućardinepes pe duja čhona. Maškar lende si e manuša save či agorisardine fundosko si-kavno than a save phare šaj te theren bućaripe, sar vi kola save gatisardine fundosko thaj maška-rutne sikavne thana, sar vi jekh manuša savo agorisarda vučo sićope. Kala manuša bućardine palo inćaripe pajoskekujbako ando Mokrino, sar ačhavenaspe bare paja thaj talephuvjaće paja save ćerdinepes bršîndimava. Majanglal bućardine ande aver, sar kava projekturja, „Zaštita naselja Mokrina od povišenog nivoa podzemnih voda”, 2009. brš, „Rekonstrukcija i izgradnja uličnih kanala u Mokrinu”, 2010. thaj 2011. brš.

Pale duj čhonesko bućari-pe angažuime manuša šîladine nakhadimašće thana, šahturja thaj dromarimašće thana, šîla-dine thaj majhandukuisardine kanalurja thaj inđardine phuv thaj gunoj savo či dija te o paj tromalimasa naćhel. Ando Mokri-no kana si bare peradimata šaj te ćerelepes te baro paj avel džike ćhera, no godova si kale bućari-mava ačhadino.

naisaripeDićhimasa pe godova kaj

nekozom brša o ćidipe „Urma“ bućarel ane kasave projekturja, e bućarimata sar aresimašće, a e forutne ando Mokrino bahtale. O bućaripe savo ćerdine sas rodi-

masko, pharo, no po agor dikhli-nepes e rezultaturja. Godova si jekh kotor sostar e ašunimašće bućarimata sas semne, a aver ko-tor arakhas ando fakto kaj e Rro-

ma inćardine šajipe te bućaren thaj te theren poćinimata pala peste thaj pire familije.

Šerutno ćidimasko sikada baro naisaripe Pokrajinaće sekre-tarijatoske pale privreda, buća-ripe thaj jekhetanipe polurjengo thaj Lokaloske ortuimaske Kovin kaj zurjardine lenđi ideja thaj kamipe palo bućaripe. Kala ašu-nimašće bućarimata sikadine kaj e Rroma ando than Mokrin kamen te bućaren tha gajda te anen majlačhipe, niči numa pešće, no vi saste amalimašće. O Miodrag Veldi gîndil kaj kasave akcije tru-bun majbut te ćerenpes, te sa majbaro đindo e Rromengo lel kotor thaj therel šajipe te buća-rel. Paša godova, trubulipe si te araćhelpes sistemsko thaj sevrja-mako čhinadipe savo e Rromenđe dela šajipe te aven konkuret-ne po tržište bućarimasko thaj majbut šajipe palo bućaripe.

Tijana Čubrilo

Talo gatisardo

bućaripe savorra

(vi e forutne andar

than Mokrin thaj e

Rroma save therdine

šajipe te bućaren) sas

čaljarde thaj bahtale,

a godova si majbaro

sikadipe kaj e ideja

katar ašunimašće

bućarimata aresimasa

sas gatisardi thaj

anda kamlimašće

rezultaturja.

Miodrag Veldi

16

FOTORePORTAŽA

17

FOTORePORTAŽA

18

Pokrajinaće institucije

e ResURJA InćARIMAsKO BUHLJARIMAsKe Ande seRBIJAAndo Ćidipe AP Vojvodinako inćardape okruglo sinija „Ciljevi održivog razvoja“, savjako organizatori sas „Asocijacija za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije (SRH Srbija), GIZ Serbija, Regionalno programo – Socijalno arakhadipe thaj prevencija manušenđe bićinimasko ande Serbija trujal zuralipe Pokrajinosko zavodo palo socijalno arakhadipe. Kava sas angluni, katar štar okrugle sinije save avena inćarde ande Serbija.

Prisutne pe okruglo sinija sas Rada Mitrović, šerutni Pokrajinaće zavodosko palo socijalno arakhadipe, Stanislava Vidović andar GIZ – o, vuči pro-jektoski menadžerka thaj naci-onalno koordinatori pale Serbi-ja, Dragana Stojanović, izvršno direktoro SRH Srbijaći, Radomir Šovljanski, tasdivutno palo so-cijalno arakhadipe, Zlata Đe-rić, themesko poslaniko. Kate sas vi aver anglalmothode an-dar aver importantne institucije save ažutisaren te definišinpe thaj implmentirinpe e Resu-ja inćarimasko buhljarimaske ande Serbija: Paćavno palo arakhadipe bijandimasko jekhi-masko, Pokrajinako ombudsma-no, Instituto palo javno sastipe Vojvodinako, Nacionalno služba palo bućaripe, Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi.

e resurja inćarimasko buhljarimaske

E resurja inćarimasko buhlja-rimaske (2016 – 2030) si lundžari-pe Milenijumonenđe resurjonenđi (2000 – 2015), a palo reso silen te harnjaren socijalno thaj eko-nomikano averčhandipe maškar manuša. Kamavipe si te trujal ekonomikano buhljaripe thaj zur-

jalipe, sar vi o inćaripe sa jekh resursengo, ćerenpe fundoske pretpostavke palo manušengo buhljaripe. Akanutno predlogo Putarde bućarimaske kupako Ge-neralno ćidimasko UN- o inćarel 17 fundoske resurja inćarimasko

buhljarimaske thaj 169 talere-surja. Te definišinpe e resurja UN kamline te piro kotor lel so majbut džene forutnenđe trujal sasto them sar šaj te avelpe dži-ke so majrealno pilta pale traji-maske uslovurja thaj probemurja

Manuša pe angrustijali sinija

19

Pokrajinaće institucije

manušenđe andar averčhande phuvja thaj andar averčhandut-ne socijalne thaj kulturaće kupe.

E resurja si phangle palo ago-risaripe čorrmasko thaj bokha-limasko thaj te svakone avel o paj palo pipe, te areselpe džiko sastimasko trajeto, inkluzivno thaj kvalitetno sićope, bijandi-

masko jekhipe, inćardo ekono-mikano barjaripe, mentosaripe kontra klimaće arlisaripe, te lelpe sama pe natura. Posebno lelape sama te inćarelpe o eko-sistemo thaj inćarimaske čhanda pale potrošnja thaj proizvodnja. Jekh katar importantne rusur-ja si te savorenđe manušenđe

obezbedilpe jekhimasko pristu-po pale orte, trujal efikasne, paćavne thaj inkluzivne institu-cije pe se nivelurja.

Katar o septembro 2015. brš vi e Serbija uskladila piribuhlja-rimaski politika e inćarde thaj usvojime resonenca inćarimasko buhljarimaske Ujedinime naci-onengo. Ande implementacija Resonengo inćarimasko buhlja-rimasko thaj te ćerenpe nacio-nalne indikatorja avena uključi-me institucije Gavermentoske, bigavermentoske organizacije, maškarthemutne donatorja, agencije UN, privatno sektoro thaj lokalosko gavermento.

Tijana Čubrilo

Inćarimasko buhljaripe si buhljaripe savo lel sama pale trujalisardine rusursurja, palo phanglipe

bućarimasko, amalimasko, kulturako thaj trajetosko trujalimasko, sar vi orto se forutnengo, kaj si uključime vi avinde generacije, te len piro

kotor ande buhljarimaske procesurja thaj te šukarenpe buhljarimaske šukarimava.

20

LokaLosko korkorroortuipe

Intervju – dARKO MARKOvIć, koordinatoro pala rromane pučhimata ande guverna Ruma

CIKnJARIPe FUndURJengO PALe ReALIzACIJA PLAnURJenđI PALA RROMA MAJBARO PHARIPe RROMAne AMALIMAsKO Ande gUveRnA RUMA

Katar savi vrjama san pe funkcija rromane koor-dinatoresko ande Guverna Ruma?Pe kaja funkcija rromane

koordinatoresko sem čhutino katar 22. Decembro 2014. brš, a kancelarija teljarda ašunimasa pire bućarimava po 16. januari 2015. brš.

Dal ande sistematizaci-ja bućarne thanengo loka-loske korkorroortuimasko si čhutino vi o koordinatoro pale rromane pučhimata?Si sistematizuime bućar-

no than pale bućarimata save si phangle pale inkluzija e Rro-menđi ando budžeto Guvernako.

Dal si ando budžeto Gu-vernako planirime detot fundurja pale realizacija planurjenđi pala Rroma?Ando kava momento naj pla-

nirime nisave fundurja pale rea-lizacija planurjenđi pale Rroma ando budžeto Guvernako

Savo si Tumaro kheta-nimasko bućaripe e loka-lošće korkorroortuimava, pokrajinaće thaj republi-kane organonenca?Bućaripe khetanimasko si

lačho thaj paćav kaj ando avut-nipe avela vi majlačho.

Sar aven džike infor-macije save Trubun tu-men ando bućaripe? Sar majbuhljaren piro džangli-pe?Džike informacije save tru-

bul ma palo bućaripe avav prdal sastarimašće medijatorja, peda-gogikane asistenturja, sar vi ko-ordinatorja andar aver guverne. Majdur, teljaripe informacijengo si manđe si raštraće institucije, sar kaj si Nacionalno ćher palo bućaripe thaj Centro palo soci-jalno bućaripe. Mungrro džangli-pe buhljarav prdal averčhande seminarja, treningurja thaj ra-dionice.

Sar naćhel Tumaro jekh bućarimasko đes?Mungrro bućarimasko đes

teljarel ande efta saturja thaj lundžarelpes džike 15 saturja. Pala godoja vrjama aven mande e manuša thaj aska sima šajipe dav svatoe manušenca andar mungrro amalipe so detot ođa-relma. Sa jekh đes džav vi ando Centro pala socijalno bućaripe pala rodipe te denpes harne-vrjamaće lovenđe ažutimata. Darko Marković

21

LokaLosko korkorroortuipe

Te si trubulipe džav po tereno, dav svato pale pharimata thaj aska sem ando šajipe te inke maj paše dikhav e situacija thaj pharimata amalimašće kaj sem ando centro maladimasko.

Save pharimatenca ma-laventumen ando tumaro bućaripe?Majanglal malavavma e pha-

rimatenca ando kotor finansi-jako kaj inke naj ulade nisave fundurja ando budžeto thaj go-

dova po varesavo varo harnjarel ma thaj naštik te aresav kola ko-tor ažutimasko savo kamlisarav te dav. Paša pharimata ando ko-tor finansijako, malav vi pe pha-rimata ando kotor sastimasko, bućarimasko thaj bešimasko. Sa godova pharimata si e barijere save trubun te haravenpes sar po majlačho varo mungrro amalipe lela kotor sar ando amalimasko, gajda vi ando kotor ašunimaske trajosko.

Save si Tumare priorite-turja thaj planurja ando kava brš?Prioriteturja ando kava brš

si aresipe sa majbare aresimasko thaj arakhadipe sar pharimasko gajda vi efikasne čhinadimasko ando kotor sikavimasko, buća-rimasko, bešimasko thaj sasti-masko. Majdur, kamav te anglu-nisarav sar po personalno, gajda po po profesionalno plano, odo-laći kaj gîndiv kaj po godova

22

LokaLosko korkorroortuipe

Mothon amenđe vareso pale aktiviteturja ando ko-tor Dekadako e Rromengo pe teritorija Tumare guver-nako ando sićope, bućaripe, bešipe, sastripe, manuši-kane orturjenđe...Zumadem te mungre sa majbare bućarimava andav lačhi-

pe pale realizacija butimašće aktiviteturjengo ando plano sikavimasko, sastimasko, bućarimasko, bešimasko, sar vi čačaripe majanglal manušikane orturjengo, a aska vi orturja nacionalne minoritengo.

Kana si ando pučhipe sićope zumadem te ćerav sa so šaj te e rromane čhavorra ačhen ando proceso sikavimasko kro-zal therdipe lilengo, šejengo palo sićope, dromardipe džike sikavne thana, tgm.

Kana si ando pučhipe bućarimasko, ćerdem sa palo ther-dipe bućarimasko deš rromengo prdal Konkurso savo ramosar-da e Guverna, a savo si phanglo pala kava kotor. Sikadem e terne Rroma te ramosaren CV, thaj pe godova varo kamelm, te po varesavo varo, anav lengo majlačho amalimasko than.

Gatisardam bešavimaske pučhimata rromane familijenđe, kaj ćerdem efekto pe godova te čhonpes ande socijalne thaj guvernaće ćhera. Paša godova, avilem džiko čhinadipe pale but pučhimata save si phangle palo poćinipe averčhande mo-limatengo, kaj mungre ramosarde mothodimava thaj rudima-tenca ćerdem efekto pe ašunimašće firme sar ažutisarena e Rromenđe save si ande bilačhi situacija.

varo anava buhljaripe mungrre amalimasko.

Šaj te mothas amenđe pe soste sas detot ašarne ando piro bućaripe thaj so gîndin kaj si tumaro maj baro aresipe?Akana kana dikhav mungrro

džiakanutno bućaripe, haća-rav kaj našti te ulavav numaj jekh šej pe savi sem ašarno, sa jekh situacija, sa jekh pharipe thaj problemo savo gatisardam, pašunisajlem lešće jećhe kami-mava te sa maj lačhe gatisarav les. Ašarno sem pe godova kaj ačilem kova so semas thaj kaj džanav kaj dži akana ćerdem sa so sas ando mungrro šajipe te haravav barijere thaj ačhadima-ta. Majdur, lundžarava te bare ođava palo malčahipe.

Mothodipe Tumare fo-rutneneđe e Rromenđe.(Den tumari zor te ando jekhi-

pe vazda amaro majlačhipe!)

Ljiljana Maričić

23

Manušikane orturja

IŠInLIMAsKe gRAFITURJA KOnTRA e RROMAAndo sokako Vojvode Bojović ando Novi Sad arakhlape o grafito savo sas usmerime kontra Rromengo ćidipe. Pe leste sas ramome e poruka bilačhimasko inćaripeski. E bućarne andar Forosko harjalipe andegdata khosline sporno graffito.

Šerutno Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, Duško Jovanović, reaguisarda po ramosaripe kale grafitosko thaj sikada e griža kaj kava akto ćer-dape baš ando Novi Sad, ando foro savo si tradicionalno than tolerancijako thaj multikultu-ralizmosko. Sar gîndil šerutno Kancelarijako, kava si samo re-fleksija saste čhandesko thaj haćarimasko bitolerancijako ando amalipe. Numaj gîndil kaj kova so sas ramome po grafito naj stavo saste amalimasko, nu-maj jećhe manušesko. Vi gajda, liparda kaj e institucije sistemo-ske trubun te reaguin thaj te aven pedepsivne kola save kava ćerdine. O Jovanović posebno lipardasas kaj ando sikavimasko sistemo si trubusardo te ćerelpe bući pe edukacija ternenđi, sar kasave ćeravipna ando anglunipe či majbut ćerenape. Naj agorisaripe te aven pedepsivne kola save kava ćerdine thaj ra-mosardine o grafito, numaj te araćhelpe sistemosko agorisaripe ando amalipe, a pale kava si potrebno e vrjama thaj ozbiljno bući. Tijana Čubrilo

Išinlimaske poruke

kontra varekaste

si bigođaverimaske

thaj či trubun te

aven ignorišime,

pe lende trubus te

reaguis thaj te ćeras

sa te khančaraslen.

Foto

: Ra

dio

021

Foto

: Ra

dio

021

24

Paramiči andar trajo

O ILO PALe ČHAvORRA - RAdIŠA: AKAnA vI AMende AvenA AMARe aMaLaAmen sam akana maj bahtali familija po them kaj majbut či najarasamen ande balaja, no ando vorta najarimasko than (kupatilo), ođardapes o Duško Jovanović, sikamno savo inćarel sa majlačhe mola.

Po naisaripe humanitarne akcijaće “Srce za decu” thaj forošće Sremska Mitrovica, ođaripe palem irisardapes ando ćher katar korkorrobijandimatari dej Vida Jovanović thaj laće inja čhavorra adno than Modran ande Mačvanska Mitrovica.

Čhavrrikani baht naj agor kana dikhline e dostonen andar “Blic fondacija”, save khetane e forošće anglunimatarnenca avi-line te bahtaren lenđe palo beši-pe ande lačhardo ćher.

Khetanimašće fundurjenca “Blic fondacija” thaj foro Srems-ka Mitrovica, deš membrujenđi familija Jovanović therda vi o kupatilo, a lačharde si lenđe duj sobe thaj kuhinja. Cikno ćher si lačhardo thaj čhutine sin eve feljastrina thaj vudara. “Kava si baro baht pala mungrre čha-vorra thaj man” Naisarav sa e lačhe manušenđe save dijamen majlačho trajo. Izdramas dari-mava angalal ivend, iv thaj bal-val te či haravel amaro ćher”,

mothol e Vida Jovanović.Vi paše godova kaj trajin

ando čorrîpe Spomenka (4), Jovan (3), Dragić (7), Daša (17), Darko (21), Duško (12), Radiša (13), Dejan (15) i Aleksandar (11), but si kulturne thaj vaz-dime čhavorra, “Katar džanav pala mande, najardamen ande balaja, kana sas o milaj ande avlija, ivendeja ande kuhinja, kaj kate sas jekhutno than kaj sas jag. O kupatilo si semno palo mungrro bajatos, dujkurćesko

25

Paramiči andar trajo

Nebojša” mothoda e Daša, savi ande paluni vrjama irisardapes ando bijandimatarnengo ćher.

Ando ćher rîknjipe čhavor-rengo save ođarenpes neve tha-

nenđe. Te či avel lenđe ladža-vo te ando piro ćher anen thaj akharen pire amala andar sikav-no than, mothon amenđe o Duško thaj Radiša, majlačhe sikamne

„srce za decu”si majbaro humanitarno akcija

ande srbija thaj sa jekh drom avasa talo akharipe palo ažutipe čhavorrenđe save či inćaren bahtalo čhacrrikanipe”, mothoda o Branisalv nedimović, savo

famillijaće Jovanović ulada e paketurja save inćaren šeja pale sićope, habe,

guglimata thaj ćhelutnimata.

Fundošće sikavne thanesko “Do-brosav Radosavljević – Narod” ande Mačvanska Mitrovica.

“Sa sas ćingo, thaj pelo pe amende katar deuvarja, plafo-no kana sutam. Ko kate anela e amala andar sikavno than? Kana von akhardine man te džav lenđe ćhere či semas, odolaći kaj me naštik akharav len te aven man-de. Akana sis a lačhe, a ando avutnipe vi me ćerava bijandi-maske ćidimata thaj akharava e amalen mande ćhere”. Ašarima-va mothol e Radiša.

„But phare sićivav te šaj te therav majlačho avutnipe pala mungri familija. Žalja si manđe pala dej savi vazdamen ando čorrîpe thaj phare si laće inke. Kana gatisarav sikavno than thaj therav bući, ćinava laće san eve šeja”, mothoda o Duško.

www.blic.rs

26

Paramiči andar trajo

BAŠALIMAvA dŽIKO MAJLAČHO AvUTnIPe Ando ćher štaredženenđi familijaći Petrović andar Beška sa jekh vrjama ašunelpe čhavrrikano rîknjipe thaj bašalipe. No, tala kaja, po dićhipe, šukar paramiči, garavelpes pharo trajo thaj baro bućaripe korkorrutne dadesko te pala pire čhavorrenđe therel kvalitetno trajo, sar vi zumadipe leske čhavorrengo te ažutin lešće ande godova. No, vi paše sa bibahtalimata, kava si paramiči pale familija savi si pherdi kamavimasa, kamlimasa thaj kamimava palo anglunipe.

e familija Petrović

si sikadipe

katar čačimasko

bijandimatarnengo

pharipe bućarimasko

thaj lesamlipe

čhavorrengo. Kana

o dragano del svaro

pale pire čhavrra,

ando lesko krrlo

haćarelpes baro

kamavipe, sar

vi kotor grižako

katr kova so avel.

no, paša lengo

mištardipe thaj

kamavipe palo

đilabipe, paćas

kaj si kova so avel

majlačhe katar sa

kova so haćardine

thaj ačhadine pala

peste.

Petrovići

27

Paramiči andar trajo

Kana majanglal efta brša Dragan Petrović ačhilo sar korkorrutno dad, haćarda kaj najles vrjama palo tristipe, no musaj te bućarel majphare sar pire čhavenđe therela šukarimasko trajo. Musaj te sićol te korkorro ćerel sa so si ando ćher thaj te ažutil čhavenđe ando sićope. Dragano si trin čhavrra: Radovan, Dejan, Dragan. Dejan thaj Dragan džan ando fundosko sikavno than, a o Radovan ando septem-bro teljarela ando maškarutno sikvimasko than ande Inđija. Sar korkorro mothol, von but ažutin lešće, von si lačhephare bućarne, a sa godova del lešće zurjavipe te či perel angal pharimata, no te lundžarel vi majdur te marelpes, te čhavorrenđe therel majlačho avutnipe.

28

Paramiči andar trajo

Kamipe palo đilabimasko sićope

Khonik lendar naj sikado đilabimatari, savorra ašunen „po kan“, nno godova či ačhaven len te lošanin ando đilabipe thaj pire bašaldimava te ođaren e manušen. O Dragan kamla te maj purane čhaves ramosarel ande đilabimasko sikavno than, no godova našti ćerdasaspes kaj vo či inćarel džanglipe andar teorija. But lačho ašunipe thaj kan si, sar vi kamipe, no godova či sas kova so trubul. Zumadine vi te džan po privatno sićope, no godova sas but kuč palo lengo familijako budžeto. Avela baro bibahtalipe te zbogal finansijaće pharimata kala trin čhavrra ačhen bizo đilabi-masko sićope thaj pala godova trubul te araćhelpes o varo te ažutisarelpes lenđe ande godova. Dži akana, sa so sićiline, sićiline korkorre, a sićiline but. Čače si kaj pašo ažutipe džangle manušengo majsigo thaj majlačhe therena anglunipe thaj čačarena piro potencijalo sastimava.

semnipe sikavimasko

O Dragano mothol kaj sas phare te e čhavorra mištarenpes e sikavvne thanesa, sikadimava thaj bašal-

dimava. Pe godova trubul te li-parelpes vi godova kaj nakhline

saturja palo sikadipe bašaldimasko sar vi neve điljengo. No, o Dragan

Petrović či dija te palo bašaldipe te lenđe čhavorra mećhen o sikavno

than, thaj sa trin čhavrre lačhe sićon. Đilabipe thaj bašaldipe si lengo zanato,

varo te theren love palo trajo thaj kova si so lengo dad sikada len, no vo pala len-

de kamel vi vareso majbut. Kamel te von aven sikade manuša save ando trajo there-

na baripe. Majanglal kamel te lendar ćerel paćivale, bare, pharebućarne manuša save

inćarena vi udžilimata pala sa kova so ćeren.

Teljaripe

Kaja familija jekhutno čhonesko therdipe lovengo inćarel katar socijalno ažutipe thaj čhavrrikano poćinipe, no godova naj kozom trubul, gajda kaj o Dragano musaj te araćhel vi aver poćinimata. O buća-ripe či arakhla, gajda kaj teljarda te ćerel kova so šaj jekhutnimasa – a godova si te bašalel. Lešće čhavor-ra katar ciknjarimata sikadine intereso pale muzika thaj sićiline te đilaben. Gajda e familija Petrović ćerda o bendo thaj teljardine te đilaben pe vašarja, gavutne sumnale đesam sar vi pe lošanimata, bol-dimata, abjava. O đilabipe avilo sar lengo poćini-pe, varo te therel love, te rheren fundurja palo trajo. Dragano mothoda kaj po teljaripe sas but phare, no dikhla kaj si godova jekhutno varo te therel love. Odolaći von štar džene furjardine e patave pe peste, gatisardine instrumenturja thaj bešena ando vordon savesa dromardine džiko than kaj trubun te đilaben.

Tijana Čubrilo

29

Mediji

sIKAdInI e PUBLIKACIJA „MAnJInsKI MedIJI — geneRIsAnJe KAPACITeTA”

Pokrajinako sekretaro pale kul-tura thaj ašunimasko infor-mišipe, Slaviša Grujić, sas po sikadipe publikacijako „„Manjinski mediji — generisanje kapaciteta”, kasko inkaldimatari si „Heror Me-dia Pont.” Kaja publikacija ćerda-pes talo bućaripe katar regionalna konferenvcija savi sas uladi pale medije pe čhibja nacionalne mino-ritetostar. E konferencija khetane ćerdine o đesesko lil pe ungrikani čhib „Magyar Szo”, „Heror Media Pont” thaj „Centar za razvoj man-jinskih i lokalnih medija.

Rozalija Ekres, šerutni po lil „Magyar Szo”, vaćarda godova te ćerelape te e minoritane medi-je phandavenpes, čorrîsarelape vi e kultura butimašće themesko, thaj sar von zumaven te araćhen adekvatne mothodimata pe sa kola akhardimata pe save maladon: era pale digitalizacija kana e elektron-ske medije zurale uštaven špampi-me medije thaj kana e minoritani populacija butimasa ciknjarelpes. Ekresova lundžarda kaj te kames te trajis, musaj te khetanisarelpes, aktivno, talo ažutipe.

Slaviša Grujić mothoda kaj si majbut no semno te e minoritane medija ćidenpes, detot ande Vojvo-dina, sar multinacionalo trujalipe sar aresena pala peste majlačhe uslovurja palo bućaripe. „Radio-televizija Vojvodinaći bućarel thaj nakhavel piri funkcija sar ašuni-masko serviso, no si but semno te

Neve medijske kanonurja aresen ando kava kotor po nevo varo, gajda kaj dićhen evropaće trendurja thaj pašunisarenpes praksenđe save

si lundže vrjama thagarne ande Evropa. E konsilurja nacionalne

minoritetonendar vi majdur inćarena majsemno bućarpe ando kava

proceso kana si o alava pale medije pe minoritane čhibja. Akanutno thagaripe savo si phanglo pale

nacionalne minoriteturja del šajipe lenđe Konsilurjenđe te finansijenca majzurjaven medijaće ćhera save ćeren programurja pe minoritane čhibja. No, kava šajipe rodel vi

udžilie te čačarelpes redaktorenđi thaj programosko korkorrutnipe kale

medijengo thaj dinipe šajimasko žurnalistonenđe te ćeren medijaće

inćarimata save si ulade pala minoritane amalimata.

Katar: „Manjinski mediji — generisanje kapaciteta”

30

Mediji

e Akademija palo menadžemnto medijengo

Akademija palo me-nadžemtno medijengo ćerda e konsultantnsko ćher „Giacomelli me-dia“ andar foro Ljublja-na. Krozal partnersko kooperacija e Centrosa palo buhljaripe mino-ritane thaj lokalošće medijengo thaj medi-jaće agencijava „Heror Media Pont“, ćerdini si pale trubulimata katar minoritane thaj loka-lošće medije ande Srbi-ja thaj regiono. Kami-pe si te kava programo buhljaras thaj te alava-ras les po regiono katar Zapadno Balkano, te ćeras nevo čačipe savi mištarelpes e ađesuti-mava ande medijaći in-dustrija, paćivalimasa po trujalipe ande save e medije ćeren o pro-gramo thaj bućaren. O programo si fudosardo talo baro đindo studi-jengo kotoresko, sika-dimava katar lačhi thaj koja aver, savi naj gaj-da lačhi praksam dija-logo maškar kola save len kotor thaj praktične kreativne radionice.

vi po lokalo si mediji savi katar lokalosko nivelo vaćaren e in-teresurja thaj den informacije nacionalne amalimatenđe. Tru-busardo si vi te kala medijurja trajin, te inćaren stabilno finan-

siripe thaj te informišin e forut-ne pala godova so si semno thaj niči ande amari no vi ande aver nacionalne amalimata.”

Nataša Heror, gatisarimasko direktoro katar „Heror Media

Sikavipe publikacijako

31

Mediji

Pont” inklada kaj kaja publikaci-ja šaj te avel sar sikadipe dro-mesko averengo palo bućaripe. Majdur, voj liparda štarto rîn-dosko maladipe thaj konferen-cija uladi pale medije pe čhibja

katar nacionalne minoritetur-ja talo alav „Razvoj medijskih brednova. Da li smo spremni za eksperiment?”, (Buhljaripe medijaće brendurjengo. Gati-sarde san palo zumadipe?), savo

inćarelape 5.11. 2015. ando Be-ogrado. Palo sikadipe publikaci-jako, alavardo si vi fundosaripe Akademijako palo menadžmento medijengo.

Ljiljana Maričić