ANGLOMOTHODIPE - uskolavrsac.edu.rs 12-13/romski.pdf · Primarno kamipe kale projektosko ... Sekundarno kamipe si phanglo palo majbarjardipe ... pe kotora pale bućarimata save si

Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Lil fundosarda thaj inkalel Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori Duško Jovanović

Redaktori katar angluno kotor đindosko:Duško Jovanović

Redakcija:Dragana Rajić

Snežana Dimić, dipl. pedagogMarijana Puškaš

Korespodenturja:Koordinatorja pale rromane pučhimata APV

Zita Farkaš, dipl. phVladimir Gecelovsky

Pe rromani čhib nakhada:Igor Dimić, strukovni vaspitač

Pe anglikani čhib nakhada:Mirjana Serdar

Olivera Popović

Tehnikano lačharipe thaj štampa: MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA e Romenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

ANGLOMOTHODIPE

Varesave manušenđe si po kamiše te čhon pe rig godova kaj e Rroma phare trajin. Amen sam vi majdur maj čorri kategorija populacijaći, niči nu-maj ande Republika Srbija, no ande sasti Evropa. Šelbršutnimatenca inćaras godova statuso. Vi ađes, paše sa bućarimata amare raštrastar, maškarthemut-ne institucijendar, ćidimatendar thaj individualima-tendar, amen sam ande rromane thane ande save naj higijena, ande save naj fundošće elementurja infra-strukturaće, e maj bare đindosa e čhavorrendar save si avrjal sikamivasko – sićimasko sistemo, e maj harne trajošće bršenca zbogal bilačhe uslovurja palo trajo...

Vi paše godova kaj inćaras statuso katar nacio-nalno minoriteto, kaj si andine but kanonošće čhina-dimata, mere pale afi rmativno akcija, kaj areslam te ande varesave institucije individualno integrišisaras manuša andar rromano nacionalno ćidipe – pedago-ške asistenturja, sastarimašće medijatorja, koordina-torja pale rromane pučhimata. E Rroma vi majbut či dićhenpe ando sistemo. Vi majdur si baro đindo kolego savi naj ando šajipe te hasnaren fundošće uslovurja palo trajo.

Pala godova kamas te vi pe kava varo crdas ašu-nipe, te mothas institucijenđe, sar ćherutne gajda vi kola maškarthemutne, kaj sa kova so ćerelpa pale Rroma musaj te avel majbut po dićhipe thaj majkon-kretno.

Sa kala pharimata naštik te agorinpe bizo rroma-ni intelektualna elita – sikade thaj džangle manuša Rroma, majanglal paćivale, kola save naj kompro-mituime thaj kola save paše emocije anen vi baro džanglipe ando kava proceso. Pala lende musaj te araćhelpe o than ande institucije. Ande palune biš brša amen ćeras promocija idejaći kaj naštik te ago-rinpe pharimata bizo aktivno kotor e Rromengo. Rromenđe dži akana si čhutini varesavo ašunimasko thavdipe pajesko, krečosardi varesavi ćher, čhutino asfalto po drom, no nisar či agorisardape o pharipe. Ađes si e vrjama te e pharimata agorinpe sistemski, transparentno, koordinirime thaj či katar jekh dićhi-pe, no andar sa thana, katar lokalosko ćidipe džike republikaće organurja. Kana theras godoja veza pe vertikala, aska majzurale thaj agresivno dasa ando gatisaripe pharimetengo e Rromengo. Pala godova sa e rezultaturja save čačarenpe musaj te aven meri-me thaj te aven po dićhipe.

Šerutno thaj udžilimasko redaktori

2 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Angluno kotor đindosko: Maškarutne Sikamne haraven e predrasude

Projektosko inćarimatari si Projektosko sekretarijato palo sićope, ortuipe thaj nacional-ne ćidimata. Fond palo putar-do ćidipe andar foro Beogrado, Fondo palo sićope e Rromengo (Roma Education Fund - REF) andar Budimpešta thaj Sekreta-rijato therdine e fundurja palo fi -nansiripe kale projektosko. Part-nersko zurjavipe dine “Konsilo pale integracija e Rromenđi” thaj “Vojvodinako rromano cen-tro pale demokratija.”

Angluno cikluso projekto-sko (2007-2011. brš) dija stipen-dije pale 435 sikamne. Ando an-gluno ciklsuso (2007-2011. brš) o projekto nakhadine 79 sikam-ne thana save si katar teritorija pokrajinaći Vojvodinaći. Anga-žuime si 98 mentorja, save sas e sikavimatarja andar sikavne tha-na ande save sikamne džanas. Pala angluno kotor projektosko mol majbut katar jekh miliono evra.

Dujto kotor akana nakhavel-pe (2011-2013. brš) thaj učha-rel 401 sikamne. Pale rromane sikamne save ando nakhlo brš therdine aresipe katar 3.0 therdi-ni si e stipendija – lovengo dini-pe katar 4.800 dinarja po čhon, sar vi mentorsko zurjavipe.

Programo stipendijako si importantno vi pale kooperacija savi si therdini e bare đinodo-ske institucijenca thaj bivladaće

ćidimatenca, so anda džike go-dova te o amalipe miškosarelpe te lungovrjamako agorisaren pu-čhipe čorrîmasko rromane po-pulacijatar, no ćerda vi o efekto pale senzibilizacija katar them thaj zurjarda o trajo e rromenca, a niči po trajo paša lende.

Importantne phanglimata

Šerutno po projekto thaj o manuša savo anel majimportant-ne čhinadimata si džipašerutno pokrajinako sekretaresko palo sićope, ortuipe thaj nacional-ne amalimata dr Zoltan Jegeš. Kana dijam svato lesa, therdam

STIPENDIJE PALE RROMANE MAŠKARUTNE SIKAMNE ANDAR VOJVODINA

O projekto „Inkluzija rromane čhavorrendar ande maškarutne sikavne thana ande AP Vojvodina” nakhavelpe katar 2007. brš thaj therel rromene maškarutne sikamnenđe e stipendije thaj mentorako zurjavipe, sar vi aver inćarimata pale majlačhe stipendisturja. Primarno kamipe kale projektosko si te barjavelpe đindo sikamnengo rromane nacionostar save ramosarenpe thaj agorisaren rîndova maškarsikavimasko sićope pe teritorija AP Vojvodinaći.Sekundarno kamipe si phanglo palo majbarjardipe đindosko sikamnengo save ramosarenpe pe štarbršešće sikavimašće kotora, sar maj lundžarelape lengo sikavipe pe Vuče sikavimašć thana.

Foto

: S. D

enić

Foto

: Gav

erm

ento

APV

Rroma maškarimatarja

dr Zoltan Jegeš

3Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina


gîndipe kaj si vo ođardo kaj si o Sekretarijato programosko inća-rimatari: “Kava projekto si an-gluno projekto katar Pokrajina-ko sekretarijato ando savo si vi o donatoro andar avrjalunipe thaj savo inćarel kasavo baro kami-pe. Po kava projekto či trubul te dićhelpe sar pe socijalno progra-mo, no sar pe edukativno, kasko kamipe si barjardipe đindosko sikamnengo e rromengo ande maškarutne sikavne thana vi pe akademske studije, aver alaven-ca fokusirime si te ćerelpe thaj te zuravelpe sikadi rromani elita, savi šaj te po majlačho varo si-kavel kaj o inkljistimasko drom andar čorrîpe si – o sićope.

Dragana Dimitrov, direkto-ro projektosko palo nevo kotor stipendijengo, po pučhipe savo si averčhandipe maškar kava li-duj kotora, mothol: “Dićhimasa pe godova kaj si kava pandžto brš sar nakhavelpe o projekto thaj kaj savorra džanen piri bući, e vrjama si te zumavas te maj-lačharas kvaliteto programosko. Či mothav kaj o angluno kotor sar nekvalitetno, no gîndiv kaj si trubulipe te katar sa partici-patroja ažućarelpe majbut. Ande nevi faza majbaro lesamalipe si čhutino pe majlačharipe thaj majbuhljaripe komunikacijako

pe sa nivelurja. Jećhe đindošće stipendisturjenđe si dune mobil-ne telefonurja thaj katar godova teljaras. Detot lesamalipe avela čhutino me mentorja thaj lengo kujbipe thaj phanglipe amare programsko e averutne progra-monenca ando avrjalunipe. Pale aktiviteturja save si numaj pala stipendisturja, nevipe si bipo-ćindo kurso anglikane čhibjako pale majlačhe stipendisturja, averčhande milaješće inćarima-ta, detoto programo pale rro-mane čheja tgm. Planisaras de fokusirimen pe amare stipendi-sturja saveando kava brš avena brucošurja, te das lenđe bari zor thaj te ažutisaras lenđe te maj-loće araćhenpe pe akademske studije thaj studentonengo trajo. Amen kamas te von aven aresi-

mašće studenturja, amen ašara-smen lenca, sar vi sa amare stu-dentonenca kaj džanas kozom si pharo te džalpes ando sikavano than, a san Rrom.”

Koordinatores projektošće, e Jelena Kriš Piger pučhlam so-star si kava projekto averčhando averendar. Voj mothoda kaj gîn-dil kaj si majimportantno godo-va kaj si mentorja sar pedagogi-kano, socijalno thaj psihološko zor stipendisturjenđe. Mentoro si kate te dićhel sar bućarel thaj savo si anglunipe stipendisto-nengo, te zurjavellen kana e pharimata ande sikavne thana si bare. Pala sikamne mentor si o manuš savo si maškarutno ma-škar sikavno than thaj e familija, persona kašći rola si majcikni no e bijandimatarnendar, a majbari katar klasosko šerutno.”

Importantni rola ando pro-jekto inćarel vi o timo palo mo-nitoringo thaj evaluacija, savo si ćerdino katar šov manuša. Le-šći misija si te dićhel strukako aspekto katar bućaripe mentoro-sko, anglunipe sikamnengo ando sićope, nivelo katar leski socijal-na integracija ando sikavno than, sar vi kooperacija mentorenđi e sikamne bijandimatarnenca. Koordinatora po kava timo si e Marija Aleksandrović, katar savi džanglam kaj e monitorja si čhu-

Kamipe projektosko si te:

- del fi nansijako thaj mentorosko zurjavipe stipendistonenđe - ćerel motivacija pale sikamne andar fundošće sikavne thana thaj

lenđe bijandimatarja te lundžaren piro sićope - vortosarel sikamne andar fundošće sikavne thana te ramosarenpe

pe kotora pale bućarimata save si majrodimašće po tržište buća-rimasko

- del motivacija pale rromane sikamne te sa majlačhe molimava agorisaren maškarutne sikavne thana

- vortosarel thaj del motivacija pale sikamne te lundžaren piro sićo-pe pe vuče sikavne thana thaj fakulteturja

- te vortosarel sikamne te ramosarenpe pe štarbršešće sikavimšće kotora

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić

Dragana Dimitrov

Jelena Kriš Piger


tine ande kotora katar učharipe sikavne thanengo ande varesavi regija.

Faktoro aresimasko

Mentoro inćarel e rola te therel sikamnenđe individualno ažutipe thaj zor ando buhljaripe sićimasko (pedagoško rola), e bućarel pe optimalna integracija sikamnenđi ando sano thaj maj-buhlo trujalipe (socijalno rola), sar vi te arlisarel e informacije, del konsilurja, pindžarelpes e sikamneja thaj leske pharima-tenca (psihologikani rola) thaj, te si po trubulipe, te therel lešće lundžarde sićimašće inćarimata. Ande angluni faza projektošći line kotor e 98 mentorja. Ande dujti kotor line 81 mentoro. Jekh mentoro šaj te dićhel aresipe majbut katar efta stipendisturja ando sikavno than ando savo vi korkorro bućarel thaj vo si po-ćindo pala godova.

Predrag Usorac, mentoro ande Tehnikano sikavno than „Milenko Verkić Neša“ ande Pećinci mothol kaj či ćerel ave-rčhandipe maškar čhavorra pale etnikano jal konfesijako kotor. „Rromane čhavorra si specifi čne numaj andar godova kaj si po butipe čorre thaj vi andar mate-rijalne thaj amalimašće rezonur-ja či agorisaren o sićope. Pala godova trubulipe si te loćarepes lenđe.

Predrago averčhandelpe averendar, paša godova kaj paše udžilimašće mentorske aktivi-teturja, areslo te ćerel thaj te realiuil o teatrosko sikadipe „Unsurisavo Ružo“, savi del svato pale jekh rromani čhej savi džal ande maškarutno sika-vno than thaj lako maripe te in-kljel andar rromani tradicija, te či unsuraisvelpe talo kontrakto savo ćerdine laće bijandimatar-

ja, no te lundžarel thaj te agori-sarel teljardo sićope.

Teatrosko sikadipe sas baro aresipe. Ande foro Bačka Palan-ka po festivalo palo dramako ćerdipe llija vi dinipe, sar sika-dipe savo inđarel maj manušalo bičhaldipe. No, sar mothol sika-

vno Usorac, lako barvalipe naj numaj ando dinipe. Majimpor-tantno sas godova kaj si čačardo amalipe maškar čhavorra save si thaj save naj rroma, a save line kotor ande realizacija teatrošći, arakhadine si bare talenturja ke varesave, a ande jekhdata savor-ra pindžardinepe e realimašće pharimatenca savenca po butipe malavenpe rromane čheja save ramosarenpe ande maškarutno sikavno than.

Fokuso projektosko

Hasnarimatari katar stipen-dijako programo sas vi o Mirko Kaldaraš, akana barearesimasko studento katar Prirodno-mate-matičko fakulteto ando Novi Sad, palo kasko aresipe amen ramosardam amjanglal ando amaro lil sar vi aver medije thaj đesešće lila. Lesa palem ćerdam svato palo sićope. Pučhlamles sostar čhinadilo palo sikavipe thaj ašundam: “Kana san po maj-

teluno kotor amalimasko, aska si duj šajimata: te mištarentu-emn godoleja kaj san thaj te kote ačhen sasto trajo jal te zumaven te ćeren vareso pale godova. Me zumadem thaj paćav kaj sem po lačho drom,” mothoda o Mirko, a amen lundžaras kaj paćas kaj o Mirko ande sigo vrjama avela losardino palo asistento po fa-kulteto – ašarasmen leja.

Jovan Nikolić si dad katar stipendista Boris Nikolić. Po pučhipe so gîndil palo programo stipendijako, mo mothol: Kava projekto si jekh katar maj go-đaver šeja save ćerdinepe pale Rroma” thaj lundžarel kaj dža-nel kaj si savorra ađes čorre, no kaj e Rroma si detot, thaj buti-masa rromane čhavorra save silen kapaciteturja palo sićope thaj sikavipe, naj ande situacija te godova, andar materijalne re-zonurja, vi ćerel. “Von denmen varesave paketurja, no godole-star naj avutnipe. A vi manuš ha-ćarelpe sar invalido, te godova trubul te lel. Te sem sasto, te sem psihički normalno thaj stabilno, aska či trubulma socijalno ažuti-pe. Dema šajipe te sićivav thaj te therav varesavo džanglipe, te šaj te čhav godova mungrro džan-glipe po tržište” inkalda vo.

Sikamni andar ekonomika-no sikavno than Jelena Rakić andar than Alibunar sas e stipen-dista programošći sa štar brša thaj vi krozal sasto maškarutno thaj fundoske sikavne thanesko sas majlačhi. Pučhlam les savi sas laći ideja inđarimašći, jal so si motivacija palo sićope? “Kana sas manđe phare te but sićivav, me gîndiv pe mungrro them pala savo džanav kaj phare trajil. So god majbut te therav o džanglipe, makbare si šajimata te ažutisarav lenđe. Godova su munggre sune thaj dav sa man-


Foto

: and

ar a

rhiv

a re

dakc

ijaći

Mirko Kaldaraš ande laboratorija


dar te čačarav len. Ande godo-va loćarel manđe e Kancelarija, ande maškarutno sikavno than e stipendije thaj mungrri mentor-ka, a akana po fakulteto “Roma-veritas Srbija.”

Savi rola inćarda ćiri men-torka? “Mentoro sas Nada Petić, sekretaro thaj ortuimatari sika-vne thanesko. Voj sas persona kaar savi šaj te rodav lačho alav thaj loćaripe ande sa jekh vrja-ma. Andralunimasko egzamo dijam po fi lozofsko fakulteto ando Novi Sad, po kotor – psi-hologija. Dijam o egzamo, mo po naisaripe afi rmativne akci-jako ramosardama po budžeto. Mentorka loćarda manđe gajda kaj dija manđe konsilurja thaj gatisardama pe varesave situaci-je save šaj te ažućarenma ando nevo trujalipe, po fakulteto, ando trajo. Laće alava si but pala mande thaj butimasa dema gođi pe lende.

Danijel Vojnov džal ande Sikavno centro “Nikola Tesla” ando Vršco thaj jekh si katar štar stpendisturja save si zainteresu-ime pale Kriminalističko – poli-cijaći akademija ando Zemuno. “E stipendija aresla kana trubul, ando momento kana mungrro dad ačhilo bi bućako thaj kana sasmen fi nansijaće pharima-ta. Voj dijama šajipe te nakhav lovenđe pharimata thaj akana aresimasa gatisarav sikavno than. Kamav te ramosaravma ande Akademija ando Zemuno, Kasavi ideja ašundem po na-isaripe katar šerutni projektošći thaj Kancelarijaće pale inkluzija e rromenđi, save akhardine sa stipendisturja save agorisaren e škola te aven po sikavipe godole programosko. Zumava te nakhav o andralunimasko egzamo thaj te avav ramosaardo po budžeto. Paćav kaj aresava” – mothol o Danijel.

Jelica Kalanjoš andar Šan-gajo, sikamni katar ohtoto klaso, naštik ažućarel te džal ande ma-škarutno skavno than, kaj paćal kaj lela e stipendija, dićhimasa pe godova kaj si butlačho si-kamno. “Godova avela manđe sar kaj therdem bući, lijemas e stipendija, godova si sar poćini-pe, a angluno bućaripe si te si-ćivav. Mungrre bijandimatarja avena bi pharimašće, či troma-vas aska te rodav lendar te ćinen manđe sa. Godova delama zor te lundžarav te but sićivav thaj palem te aval maškar majlačhe sikamne”, paćal e Jelica.

Rezultaturja roden udžilipe

Đindo sikamnengo rromane nacionostar barjavelpe pe sa si-ćimašće nivelurja. Dićhelpe kon-tinuirime barjavipe ramosarde sikamnengo brš ande brš. Ande 2010/2011 brš, đindo rromengo ande maškarutne sikavne thana barjardape majbut no duvar (113 %) no so sas majanglal no so tel-jarda o projekto.

Kana dikhas godoja relacija kana si ando pučhipe vučo si-ćope, đindo studentnego si bar-jardo trin droma. Aresipe ande

sikavne thana si majbarjarde. Đindo sikamnengo save silen aresipe 5,00 barjardape – katar 2,5 % sikamnengo ande angluni projektošći brš pe 6,1 ando štaro brš.

Rezultaturja save sikadam tumenđe dikhas sar amaro udži-lipe te das sa pestar te o progra-mo stipendijengo či ačhavelpe”, mothoda e direktorka Dragana Dimitrov thaj lundžarda kaj si laće po kamlipe kaj e fakturja den svato pale godova kaj e rro-mane čhavorra, kana therenpe lenđe fundošće uslovurja palo sićope, aresen e rezultaturja sar vi aver čhavorra, a butimasa će-

relpe vi te von inćaren majbari motivacija, pala godova kaj ando sićope dićhen jekhutno inkljisti-pe andar čorrîpe.

Teljardipe katar brošura „Stipendije pale rromane čha-

vorra ande Vojvodina” Autor: Duško Jovanović

Dragana Dimitrov


Grafi k: harnjardipe sikamnengo katar angluno džiko štarto projektosko brš (po agor harado pe nula)


*Sostar o donator čhinada te o programo teljarel ande Vo-jvodina?

Fond palo putardo ćidipe pire zurjavimava dija ando Pro-gramo katar sikvni 2010/2011. Brš. Pašo butebršesko anga-žmano katar Rromano sići-masko fondo, ande Vojvodina majanglal areslinepe but lačhe rezultaturja ando sikavipe rro-mane čhavorrengo save džan ande maškarutne sikavne tha-na. Amen gîndisaram kaj ko-tor Fondosko anela arakhadipe thaj majbuhljaripe kvaliteto-sko Programosko thaj dela ša-jipe te buhljarenpe uslovurja palo lensko inćaripe. Detot si importantno godova kaj si in-ćarimatari projektošći e Vlada vojvodinaći, so sikavel pe insti-tucionalno losaripe te e inklu-zija e rromenđi avel sistemski fundosardi thj te avel integralno

kotor katarsikavimaske politike ande Vojvodina. Ande Deka-da katarinkluzija e Rromenđi kasavo pristupo si imperative thaj amen avasa čaljarde te pire rigatar areslam te lačharas go-dova.

* Kasa si thaj pala soste si majloće te bućarelpe – e vlada-će jal bivladaće sektoreja?

Šaj kaj si majloće te buća-relpe e bivladaće ćidimatenca, no naj majlačhe, kana si ando pučhipe kava Programo. Bivla-dako sektoro, sar si defi nišime ando lesko ćerdipe, but si dina-mično, siđarno ando bućaripe, inćarel jednostavne procedu-re thaj čorre godoleja naćhel e pharimata thaj marelpe lenca. Leski motivacija pašljol ando losaripe pale averčhandimata thaj bućaripe te e averčhandi-mata ćerenpe. Institucije, pire naturava si sa averčhande. Vi kana si e averčhandimata kam-limašće, phare averčhanden-pe e structure, procedure thaj prakse. Detot si godva phare, kana, sar kaj si ando kava slu-čajo, o projekto kompleksno, si but aktiviteturja thaj akterja save, bućaren sar timo, musaj te bućaren pire bućarimava džiko khetanimasko kamipe.

Vlada Vojvodinaći sikavel putrdipe thaj gatisaripe te buhl-jarel neve prakse, thaj o stipen-diripe sikamnengo po angluno than kaj si trubul te avel. Palo

aresipe thaj kvaliteto sikavi-masko pale pire fortune trubul te lel sama e raštra, a civilno amalipe si kate te lel kotor thaj te zurjavel kasavo proceso, te del kritika thaj te putrel neve pučhimata thaj tabu teme, te teljarel inicijative thaj te ćerel efekto pe lundževrjamako ave-rčhandipe thaj ćerdipe sistemo-sko sikavimasko katar jekhutne šajimata.

* So ažućaren katar nevo cikluso pale stipendije? So si trubulipe te buhljarelpe?

Paše kova so si fundosko kamipe Programosko, a godova si e stipendije thaj mentorsko zurjavipe sikamnengo, trubuli-pe sit e ćerelpe inke pe duj pha-rimata. Jekh si ćerdipe uslovur-jengo pale sa jekh Programošći institucionalizacija, so sikavel kaj si trubulimasko te vi kana naćhel zurjavipe donatorengo, Vlada Vojvodinaći pire struka-le thaj fi nansijaće resursurjenca therel lesko sevrjamalipe thaj inćaripe. Aver si phanglo palo hasnaripe thaj buhljaripe džan-glimatengo, thaj arakhadipe po pučhipe: sar te andar averčhan-de elementurja katar lačhi prak-sa savi krozal projekto čača-relpe, te buhljarelpe sistemske mehanizmurja zurjavimaske ande sikavipe čhavorrengo an-dar čorre thaj marginaliuime kupe. Godova, po egz, sikavel: sar mentorsko zurjavipe sikam-

INĆARIPE KAMIPE DONATORENGO A VLADAĆI VOJA

Finansijaće šeja pale realizacija programošći pale stipendije rromane čhavorrengo save džan ande maškarutne sikamne thana ande Vojvodina po butipe therda o Fondo palo putardo ćidipe an-dar Beogrado. Das svato e Jadrankava Stojanović, manušnji anglal donatorja thaj membro (eftadže-nengo) Konsilesko projektosko savo thagarel kale programosa.


Telja

rdip

e: v

rem

e.co

m

Jadranka Stojanović


nenđe te anelpe ando sićimasko sistemo, a te naj phanglo numaj pale sikamne save len e stipen-dije. Konretno - sar klasošće šerutne vi ande fundoske vi ande maškarutne sikavne thana te gatisarenpe te aven mentorja pire sikamnenđe thaj godova te avel integralno kotor lenđe bu-ćarimasko. Godova si jekh katar šajimašće ideje savi džal avrjal projekto, no džanglipe savo si therdo po projekto si barvalipe thaj šaj te hasnarenpe pe buti-mašće varurja thaj te generišin neve averčhandimata save bu-ćaren pala jekhutne kamlimata numaj pe aver varurja.

*Si paćape te o projekto vi tale 2012. brš palem nakhavel-pe. Vaćaren.

Po bibaht, naj kana si ando pučhipe Fondo pao putardo ći-dipe. Fond si institucija savi teljarel neve inicijative, ćerel efekto te ćerenpe neve politike, bućarel te ćerelpe neve mode-lurja thaj prakse kamimasa te anel džike institucionalne ave-rčhandimata thaj te ćerelpe de-mokratično thaj putardo ćidipe. Kana lešće inicijative aven po nivelo politikako, ande savi sa-vorra amen inđarda Dekada ka-tar inkluzija e rromenđi thaj in-sticionalizuinpes krozal raštra-će akcione planurja thaj sistem-ske projekturja sar kaj si kava, aska amare ažućardimata kaj si e vrjama te e raštraće institucije len udžilipe pale implementa-cija politikenđe save korkorre

ćerdine thaj andine. Ando sićo-pe si ćerdino jekh katar maj-bare miškomata kana si ando pučhipe inkluzija e Rromenđi ande Srbija. Si but čuče thana kaj khanči či ćerdape, si sikavel kaj pala Fondo si inke but bući, no pe aver teme. Krozal fi nan-siripe andar IPA fondurja ando majpašuno avutnipe ažućarelpe zurjavipe palo stipendiripe si-kamnengo save džan ande ma-škarute sikavne thana. Godova si jekh katar teljardimata savo si importantno palo avutnipe kale Programosko.

*Pe save projekurja save

nakhadinepe ande Vojvodina, pale rromani populacija, detot ašarentumen? Šaj von te pašu-nisarenpe e programošće palo stipendiripe?

Pe but. Fondo si katar in-javardešte brša ande Vojvodina thaj naj projekto savo či mekh-la e vurme. Dama gođi kaj ande 1997. brš teljardam stipendiripe studentonego rromane naciono-star thaj ande godoja vrjama sas von štar andar sasti Srbija. A di-ćhen kozom si ađes,,,Vi studen-turja thaj maškarutnmatarja, sa jekh brš bute šela. Zurjardam vi fundosaripe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi. Akana si

but averčhande projekturja save o Fondo zurjavel ande Vojvodi-na. Kale projektova si majbut pašunimata pale stipendije pale studenturja thaj maškarunima-tarja save sićon pale medici-naće kotora,. Gajda vi projekto “Jekhutne šajimata ando ma-škarutno sićope” savo Fondo ande kooperacija e Pestalozzi Fondacijava andar Švajcarsko thaj partnerja, ande Vojvodina godova si Edukativno maškar e Rromengo thaj Ćidipe Rro-mane Studentonengo, nakhavel ande Subotica thaj Novi Sad. Kava si vorta jekhutno projek-to po kava nivelo sićimasko, a trubulipe si te anel buhljaripe modelosko minimumosko ka-tar pedagoška intervencija tru-bulimašće palo majaresimasko sićope ternengo andar rromani populacija. Kala projekturja šaj te phandavenpe thaj te pašuni-sarenpe, no importantno si kaj pe godova bućaren vojvodinaće institucije ande kooperacija e organizacijenca katar civilosko amalipe.

Duško JovanovićDragana Dimitrov


Alav – duj palo donatoro:Fondo palo putardo ćidipe si bivladaći, bipolitikani thaj neprofi tno ći-dipe savo buhljarel thaj zurjavel e projekturja thaj aktiviteturja sabe si čhutine po buhljaripe demokratikane kulturako, putardipe, paćivalipe averčhandimasko, pherdo paćivalipe manušale orturjengo thaj promo-cija katar principo thagarimasko ortuimasko, lačho menadžmento thaj udžilipe, participacija forutnenđi ande ašunimašće bućarimata, a ando kamipe te ćerelpe uslovurja palo inćarimasko buhljaripe katar demo-kratikano thaj putardo ćidipe ande Srbija. Fond palo putardo ćidipe ande Srbija si kotor katar maškarthemutno kujbipe Institutosko palo putardo ćidipe, kasko fundosarimatari si Džordž Soroš. Šerutne tel-jardimata lovenđe katar Fundo palo putardo ćidipe si donacija katar fundosarimatari, aver donacije, dinimata, legaturja thaj korkorrutne inćarimata lovenđe. Bešimasko than fondacijako si ando Beogrado.


Palo nakhadipe socijalne ara-khadimasko ande Pokrajina thaj planurja palo lesamalipe čhavor-rengo andar rromano naciono, pala amaro magazine del svato šerutni po Pokrajinako zavodo pale socijalno arakhadipe, Rada Mitrović.

* Sikaven amenđe bućaripe Za-vodosko? Save si lešće majimpor-tantne bućarimata thaj savo efekto vo ćerel te o sistemo katar socijalno arakhadipe buhljarelpe?

Pokrajinsko Zavodo palo soci-jalno arakhadipe pala peste inćarel pandž bućarimašće brša. Fundo-sardo si ande 2006. brš katar kole-vrjamako Gatisarimasko ćher katar Autonomna Pokrajina Vojvodina. Bućaripe Zavodosko, sar institucija ando sistemo socijalne arakhadima-sko, si te dićhel thaj te handukande sićol e pharimata, te ćerel analiza thaj te del mothodimata pale situaci-ja ando kotor katar socijalno arakha-dipe thaj te inkalel proposalurja thaj mere palo buhljaripe thaj majlačha-ripe sistemosko. Zavodo ćerel dićhi-pe thaj organizacija katar socijalno arakhadipe thaj ćerel sa te buhlja-rel thaj te lačharel lengo bućaripe, gajda kaj dela strukalo ažutipe thaj zurjavipe. Ande kooperacija e aver institucijenda, lel kotor ando ćerdi-

pe kriterijumonengo palo buhljaripe kvalitetosko katar socijalno bućari-pe thaj normative thaj standardurja pale usluge katar socijalno arakha-dipe. Jekh katar rîndosko aktivite-to si vi organizacija palo strukalo majlačharipe bućarne manušengo, majbuhljaripe džanglimasko thaj šajimako save si trubulimašće palo bućaripe ande socijalno arakhadipe. Zavodo del zurjavipe palo buhljari-pe thaj kvaliteto lesamlimasko thaj uslugurjengo pale fortune save iun-ćarel detoto amalimasko zurjavipe, gajda kaj ćerelape pozitivno dićhipe katar ašunipe thaj tolerancija pale kasave manuša.

Sar funkcionišil sistemo pale socijalno arakhadipe ande Pokra-jina thaj savi rola inčćarel o Zavo-do?

- Funkcionišipe sistemosko so-cijalne arakhadimasko, katar nacio-nalno priko pokrajinako džiko loka-losko nivelo, ramosardo si thaj dino Kanonosa palo socijalno arakhadipe savo therdape thaj čačardape ando aprilo nakhle bršesko. Godova si progresivno, evropako akto, savo del but nevimata save sas bipindžar-de ando kava kotor, sar kaj si licen-ciranje pale kola save den usluge thaj pale profesionalcurja save bu-

ćaren ando socijalno arakhadipe thaj lesamalipe; andipe sistemosko katar akreditacija treningošći; nakhadipe procedurengo pale ašunimašće ther-dimata kana therenpe usluge ande savi si po jekhto nivelo ašunimasko, bivladako thaj privatno sektoro.

Kanonosa, majdur, anenpe but nevimata ando kotor katar lovenđe poćindimata, usluge katar socijalno lesamalipe thaj fi nansiripe godole uslugurjengo. But udžilimašće ko-tora si dine lokalošće korkorroor-tuimatenđe thaj von si phangle ma-janglal ando teljardipe uslugurjen-go ando putardo lesamalipe. Ande štarvardeš thaj pandž lokalošće korkorroortuimata, kazom si ande Pokrajina, bućarel štarvardeš thaj jekh maškar palo socijalno bućari-pe. Ande trin slučajurja bbućaripe maškarengo si organizuisardo po maškar forosko nivelo thaj godova si Žabalj-Titel; Bačka Topola.Mali Iđoš thaj Novi Sad-Beočin, Sremski Karlovci. Ande Pokrajina bućaren biš thaj ohto thana ando ašunimasko sektoro, palo therdipe bešavimasko: dešušov ćhera pale purane thaj ge-rontološke maškara, šov ćhera pale čhavorra thaj terne, 1 pale kola save či dićhen sar trubul thaj korre, 3 ćhera pale andralune nasvale ma-nuša thaj 2 pale kola save inćaren pharimata ando mentalno buhljari-pe. Ande kala institucije, thaj ande sa lokalošće amalimata teljarde si varesave katar usluge katar putardo lesamalipe, sar kaj projektne aktivi-teturja jal te fi nansirinpe andar loka-loske budžeturja. Kana si o alav palo Zavodo, importantno sit e inkalelpe kaj detot lesamalipe ando čačardipe katar fundošće funkcije institucija-će das palo partnersko bućaripe sa e akterenca ando sistemo katar lo-kalosko lesamalipe. Biačhavimasa bućaras pale godova te zurjavelpe khetanimasko bućaripe e Ministe-rijumova pale bući thaj socijalno

THAN PALE AVUTNIMASKO KHETANIMASKO BUĆARIPE

Intervju

Dićhimasa pe godova kaj e forutne Rroma, sar jekh katar majdukhade marginalizuime kupe, si hasna-rimatarja katar socijalno arakhadipe po butipe, majbaro đindo lendar si čorrîe, pala amande ando sistemo katar socijalno aralhadipe si inke but bući.

Foto

: S. D

enić

Rada Mitrović


politika, Pokrajinaće sekretarijatova palo sastipe, socijana politika thaj demografi ja, Republikane zavodova palo socijalno lesamalipe, lokalošće korkorroortuimatenca, kolenca save den usluge thaj aver kooperatorenca thaj partnerenca ando ašunimasko thaj civilno sektoro.

* Paše Nacionalna strategija, sa lokalošće amalimata ande Po-krajina andine pire strateške doku-menturja ando kotor pale socijalno arakhadipe. Čefal si importantnipe palo strateško planiripe?

Mothavas kaj o Zavodo na-khada, no vi majdur nakhavel but aktivnosturja save si fundosarde pe nacionalna Strategija buhljarimašći sistemošći katar socijalno lesam-lipe ande Srbija, thaj gajda vi den suporto thaj godoleja den piro kotor ando andipe dokumentonengo po lokalosko nivelo. Krozal proceso palo strateško planiripe nakhline sa lokaloske korkorroortuimata ande Pokrajina. Kava si but importantno, kaj e lokalošće amalimata pe godova varo teljardine te ande pire budže-turja te planirin e fundurja pale uslu-ge ando socijalno lesamalipe, savi či rodel numaj harnovrjamako materi-jalno ažutipe jal varesave subven-cije forutnenđe. Numaj lokalosko stratško planiripe pe lundže vrjama anel majlačho pindžaripe thaj losa-ripe prioritetonengo, majefi kasno organizuisaripe katar akanutne thaj buhljaripe pale neve usluge, senzi-bilizacija forutnenđi pale trubulima-ta katar lenđe pašune thaj majlačhe hasnaripe resursurjengo.

* Savi si kooperacija Zavodo-šći e Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi?

O Zavodo konstantno buhljarel e partnerske thaj kooperacijaće ćidi-mata thaj institucije, so si, jekh riga-tar, rezultato inicijativako katar čučo Zavodo, a aver rigatar trubulimasa thaj aver akterenca pale koopera-cija, majanglal pale kompetentnost mare džangllimašće manušengo, resursurjengo thaj mandatosko save o Zavodo inćarel. Džiakanutni ko-operacija nakhadape krozal partici-pacija manušpnjenđi andar Zavodo ande bućarimata save e Kancelarija

ćerda organizuisarda po ćerdipe pro-jekturjengo thaj realizacija pale tre-ningurja. Mištardasmen te e koope-racija buhljaras vi ando informišipe ašunimasko, a detoto pale rromani populacija pale usluge ando socijal-no arakhadipe. Lundžarasa amaro khetanimasko bućaripe, sar e for-tune majlačhe haćarena trubulimata pire pašunendar bizo godova save si lengo nacionalno, paćivalimasko jal ma sa aver averčhandipe.

* Akana si ohtoto brš Dekada-ko e Rromego. Ando savo kotor, talo Tumaro gîndipe, naj rezultaturja, save mothonas palo progreso rro-mane nacionostar?

Gîndiv kaj ande sa segmentur-ja katar amalimasko trajo, sićope, sastarimasko lesamalipe, bućaripe, bešipe thaj socijalno arakhadipe si but than palo majzuralo thaj ma-jorganizuisardino aktiviteto ando kamipe te lačharelpe status rromane amalimastar.

* Save si planurja palo bućari-pe Zavodosko ando kava brš?

Kava brš sip o butipe specifi -čno thaj anel neve zuralimata te o Zavodo averčhandelpe thaj buhlja-relpe dićhimasa pe godova save si averčhandimata ando amalipe thaj reforme ando sistemo. Akhardipe si nevo Kanono palo socijalno lesama-lipe savo si ando ando nakhlo brš. Si but thaj bare procedure palo mištar-dipe thaj andipe katar talekanonošće akturja save si phangle pale stan-

dardurja, regulatorne mehanizmurja thaj jekhetanipe bućarimasko udži-limasko, sar Kanono avelas čačardo ando pherdipe. Baro akhardipe si vi ćerdipe katar nevi nacionalna strate-gija pale vrjama džike 2020. brš. Voj trubul te avel fundo thaj kotor savo dela šajimata palo sastimasko na-khadipe Kanonosko palo socijalno lesamalipe. Majdur, gatisaras ćerdi-pe palo Strateško plano pale vrjama 2012-2015. brš. Vizija Zavodošći si te o sistemo pale socijalno lesa-malipe avel buhljardo thaj efi kasno, te inćarel paćivalipe pe manušale orturja, te čaljarel manušale trubu-limata thaj te del šajipe pala lenđi socijalna inkluzija. Godova trubul te avel inspiracija, motivacija thaj te sikavel baro zuralipe pale averčhan-dimata thaj buhljaripe.

Ando mištardipe e akanutne re-zultatonenca thaj pire mandatoreja, o Zavodo lundžarela te bućarel po buhljaripe sistemosko katar soci-jalno lesamalipe ande Vojvodina, bizo čhudipe pe aktuelne ćerdimata, fakte thaj pharimata savenca ma-ladonpe sa akterja socijalne llesa-malimastar ande raštra. Pe godova sam udžile katar misija Zavodošći, sar defi šinišisardamla ando amaro Strateško dokumento: te ćeras sa sar buhljarelaspe sistemo palo socijalno lesamalipe gajda kaj zurjarasa sa ak-terja,sa ando kamipe palo lačhipe sa e manušengo ande Vojvodina.

Snežana Dimić

Intervju

Foto

: S. D

enić

Rada Mitrović del svato e amare žurnalistkinjava


Intervju

* Save si anglunimata save inćarel Tumaro Forosko than thaj sostar si voj averčhandi ave-rendar ande Vojvodina?

Stara Pazova si forosko than savi inćarel majlačho than katar sa lokaloske korkorroortuimata ande Vojvodina, dićhimasa pe go-dova kaj si jekhutni savi si avrjal šerutno foro, krozal save naćhen duj maškarthemutne droma E-70 thaj E75. Forosko than Stara Pa-zova inćarel 24 km katar Dorjav, ando pašunipe si Beogradosko, Novo Sadosko, paše si maškar maškarthemutno aerodromo “Nikola Tesla” thaj železnicako koridoro. Kava si but lačhe an-glaluslovurja thaj teljardeimašće šptencijalurja palo ćerdipe kvali-tetne uslovurjengo palo trajo fo-rutnengo foroske thanesko. Fo-rosko than Stara Pazova sas dujti ande nakhli SFRJ palo buhljaripe cikne privredako, inke ande šo-vardešthe thaj eftavardešte brša nakhel šelbršutnimasko. Kasavo trendo palo buhljaripe privreda-ko si lundžardo vi ande palune deš brša. Ande palune duj-trin brša, bizo dićhipe pe ekonomi-kani kriza ando them, đindo in-vesticijengo si kasava kaj e kriza či ni haćardape. Investitorja si vi majdur zainteresime te den love ando bućaripe, no varesave ideje avena nakhadine ando brš savo avel. Katar 2008. brš bućaras te lačharas pilta pale forosko than. Vizija si te e Stara Pazova pa-lem avel maškar majbuhljarde foroske thana ande Srbija. Ando nakhlo brš katar Gavermento Vojvodinako lijam dinipe palo

majlačho lokalosko korkorroor-tuipe. Potencijalurja palo buhlja-ripe privredako si bare, simen la-čhardine industrijske zone, baro đindo katar pindžarde themeske thaj ćherutne investitorja. Ande palune trin brša investicije sas paše šelmilionurja evra, so ćerda efekto te o đindo bibućarnengo či barjavelpe. Godova si aresipe amaro ande vrjama krizaći. Sas vi mukhlipe bućarnengo, no, pu-tarde si vi neve bućarne thana,

Forosko than Stara Pazova si multinacionalno thaj multikul-turalno maškar. Pašo barimaske fortune, Dasa, ande Stara Pazova trajil paše 6.000 Slovakurja, so si than savo inćarel majbaro đindo forutnengo katar slovačko ćidipe ande Srbija. Si vi fortune andar hrvatsko, rromano, ungrikano thaj makedonsko naciono. Kava si forosko than katar bizniso thaj sporto, so sikavel kaj, paše zurali privreda, si kava vi spor-tosko foro: kate si vi nacionalno fudbalsko centro thaj fudbalosko ćher. Sa kava ćerel te amaro foro avel pindžardo vi avrjal amari raštra.

* Čefal si than e Rromengo ando Tumaro forosko ćher?

Sa so si ćerdino ando forok-so than pale Rroma, gîndiv kaj si cikne pasurja, thaj kaj si tru-bulipe te ćerenpe majbut bare pasurja ango gatisaripe pharima-tengo. No, si anglunimata kana si o alava palo andralunipe e Rromengo ando seđesutno trajo. But si importantno te von či ha-ćarenpe sar naciono averčhando, pe savo amalipe naštik te paćal.

Mungrro gîndo si te e Rroma tru-bun te inćarel statuso sar vi aver nacionalne ćidimata ande Vojvo-dina ando politikano, amalima-sko thaj kulturako trajo. Maškar Rroma si vi sikade, kompetentne manušam save šaj te sikaven niči amaro lokalosko korkorroortu-ipe, no vi e Pokrajina. Rromenđe trubul te delpes šansa, gîndiv pe godova te e rromane čhavor-renđe delpe šajipe te džan ande fundoske sikavne thana thaj te ažutilpe kolenđe save naj ando šajipe te bičhalen pire čhavorren te theren džanglimata po maška-rutnimasko nivelo. Trubulipe sit e therenpe lenđe dromardimaske poćinimata, ćindipe lilengo thaj šejengo sićimasko. Vi zurjavipe thaj stimulacija rromane čhavor-

KHETANE DŽIKE NEVE BUĆARNE THANAForosko than Stara Pazova si pe vorta drom palo agorisaripe pharimetengo e Rromengo. Inća-

rel lačhe uslovurja palo buhljaripe privredako, lačho khetanimasko bućaripe e Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi thaj vojava bućaren te den zurjavipe pire forutnenđe rromane nacionostar. Pale forosko than, than e Rromengo thaj varurja sar agorinpe lenđe pharimata palo amaro lil svato del prezidento foroske thanesko, Goran Jović.

Izvo

r: O

pštin

a St

ara

Pazo

va

Goran Jović


Intervjurenđe save sikaven interesuipe palo sićope pe fakulteturja si but importantni.

* Save konkretne bućarima-ta forosko ćher nakhada ando kotor sastimasko, bućarimasko thaj bešavimasko?

Amen majanglal duj thaj opaš brša putardam e Kancelarija pale inkluzija e Rromanđi ando forosko ćher, kaj si sistematizu-ime palo bućarimasko than ko-ordinatoresko thaj godoja kance-larija si ašunimasko serviso pale Rroma katar teritorija forošće ćherestar Stara Pazova. Usluge Kancelarijače hasnaren sar infor-mišinape pale šajimata palo bu-ćaripe, socijalna thaj lesamalipe sastarimasko. Rroma haćardine kaj vareko lel sama pe lende, a so či ćerdape dži ađes. Trajisardi-ne sar džnenas. Korkorre. Ando kotor palo socijalno lesamalipe ćerdam bari baza savi inćarel in-foramcije pale rromane familije, sar delape majkvalitetno dinipe katar socijalno arakhadipe. Re-zultato si vi godova kaj e Rrome-nđe si dino lesamalipe vi kana sas vanredna situacija ande Srbija. Forosko than Stara Pazova ande kooperacija e lokalošće Kancela-rijava pale inkluzija e Rromenđi ulada e habenatošće paketurja thaj ogreva familijenđe, a go-dova si ćerdino po fundo katar baza informacijaći savi si ćerdini ande kaja brš. Informacije katar Maškar palo socijano bućaripe si loćarimašće ande kasave situaci-je no naj saste, kaj si baro đin-do e Rromengo save či aviline ando Maškar palo ramosaripe, a trajin majphare katar kola save sip e evidencija Maškarešći palo socijalno bućaripe. Amen, sar Forosko than bičhalas apelo pe Rroma te hasnaren ažutipe Kan-celarijako. Pe godova varo lene e informacije thaj ažutipe save si lenđe trubulimašće.

* Save si tumare partnerja, savenca bućaren palo lačharipe thanengo e Rromango ando foro-sko ćher,paše lokalošći Kancela-rija pale inkluzija?

Sas majbut bigavermentošće ćidimata, a akana kozom me dža-nav, aktivno si numaj jekh, savi ćerda but manifestacije thaj edu-kacije pale Rroma. Inćaren kom-pletno fi nansijako thaj logistika-no zurjavipe katar forosko than. Gîndiv kaj vi e Rroma korkorre lačhe organizuisardinepe pale kulturne thaj sportoske manife-stacije. Po fungo godolesko, lo-kalosko korkorroortuipe dićhel e Rromen sar lačhe partnerja ande bućarimata save si phangle palo majlačharipe lenđe uslovurjengo palo trajo.

* Sar tumen gîndin, savo kotor zurjavimasko si trubulima-sko pale rromane čhavorra ando lengo sićope?

Majanglal gîndiv kaj o fi -nansijako zurjavipe si but im-portantno, kaj e rromane familije si butedženenđe, thaj godoleja trubul lenđe vi majbut šeja palo sićope lenđe čhavorrengo. But si importantno dićhipe savo inća-ras palo sićope rromane čhavor-rengo. Te si von sikade te šaj te gatisaren numaj fundosko sićo-pe, aska mudaras lengo kamipe palo majdurano sikavipe. Ando amaro amalipe, pe bibaht, naj buhljardo gîndipe pala godva kaj si sa nacionalne ćidimata jekhe-tane. Si vi majbut diskriminacija katar but kolendar save len kotor ando sićope, save ćeren predra-sude thaj stereotipurja, kaj si e rroma forutne po dujto rîndo…Pe godova varo ćerelpe vi bila-čhi pilta pala lende ande medije, ande seđesutni komunikacija. Gîndiv kaj majbut trubul te bu-ćaras palo buhljaripe pozitivne medijaće pilte pale Rroma, a pe godova trubul khetane te bućaren

vi e Rroma vi sa aver, kaj traji-saras ande Vojvodina, savi si eg-zemplaro palo khetanimsko trajo averčhande nacijengo.

* Mothon amenđe pale ko-operacija e Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđe AP Vojvo-dinatar?

Bizo Kancelarija pale inklu-zija e Rromenđi thaj direktoro, Duško Jovanović, but lačhe ideje naštik te nakhavas. Simen lačhi komunikacija thaj amalimaski kooperacija. Gîndiv kaj si Kan-celarija Gavermentostar Vojvodi-natar jekh katar majreprezentati-vne thaj majlačhe egzemplarurja sar bućarel o Gavermento.

* Mothon save si Tumare planurja palo avutnipe?

Paćav kaj bare aresimava na-khavasa ekonomikani kriza thaj kaj e investicije, save planisaras ande kava brš, ande godova ažuti-namen. Pala trin – štar investicije dine si garancije. Veresave len-der si: ćerdipe katar baro distri-butivno maškar katar belgijsko kompanija Delez (efta šela neve bućarne thana), ćerdipe maškare-sko katar jekh kompanija andar Austrija (šov džike efta šela evta bućarne thana), korejska kompa-nija savi ando marcino teljarel te bućarel (pandžvardeš – šovardeš neve bućarne thana) thaj inke ne-kozom investicije. Amen loća-rasa te e bućarimašće thana, kaj rodenape kadrurja save inćaren maškarutno thaj teluno strukalo džanglipe, len kola savenđe si godva majtrubulimasko. Simen interno mištardipe sa e nevepu-tarde kompanijenca, te o priori-teto inćaren manuša andar amaro forosko than, a kava drom dav alav kaj ćerasa sa te e Rromenđe, save kamen te bućaren thaj te će-ren, das vi šajipe pale godova.

Dragana Dimitrov


GRIŽA PALE RROMAPančevo si forosko than ando savo trajil baro đindo rromane populacijatar. Majbut rromane

thana naj legalne, ande lende trajisarelpe bizo električna energija, mikrobiološko užo paj palo pipe, kanalizacija, thaj vi bizo adresa. Loaklosko korkorroortuipe teljarda te agorisarel kasave phari-mata, a jekh katar anglune pasurja si čhutipe Vesnako Nikolić pala koordinatoro pala rromane pu-čhimata. Lasa das svato pale zumadimata te lačharenpe socijalne ekonomikame trajošće uslovurja katar baro rromano ćidipe.

Forosko than Pančevo ande brša katar Dekada e Rromenđi dikhla save si pharimata thaj pro-blemurja ando trajo e Rromengo ando lokalsko amalipe. Buhljarel e kooperacija e bivladaće ćidi-matenca, del averčhande kotora katar individualno thaj kolekti-vno zor. Čačardine si duj fundo-šće kamimata save si defi nišime ande nacionalne strateške doku-menturja: lačhardipe katar soci-jalno-ekonomikane uslolvurja trajošće thaj uslovurja palo buhl-jaripe katar nacionalno identiteto e Rromengo.

Parlamento forosko ando decembro 2008. Anda Strategi-ja pale amalimašći integracija e Rromenđi. Šerutni forešći Vesna Martinović thaj membro katar Forosko konsilo palo sastipe thaj

socijalna politika dr Novica Đo-rđević udžile si te ćeren kontrola palo čačaripe kolengo so si pla-nirime ande godova dokumento.

“Jekh katar kamimata katar e Dekada e Rromenđi si vi majla-čhardipe sićimasko. Ando godo-va kotor majbut bućarav, odolaći kaj gîndiv kaj si kate trubusardo

majbaro buhljaripe. Te biagori-masa ćerelape pe gođi bijandi-matarnenđi thaj čhavorrenđi an-dar rromano naciono palo trubu-lipe sikavimasko, prioriteto katar loksalosko korkorroortuipe si te po sa jekh brš ande kooperacija e Maškareja pale socijalno bućari-pe thja e strukale kotorenca katar vazdimašće – sikavimašće insti-tucije te theren sa e sikavnenđe, ande fundošće thaj maškarutne sikavne thana bipoćinde lila, sa khetane 433 sikamne, šeja palo sićope thaj čhonešće patrina pa-lio bipoćindo dromardipe sikam-nenđe andar maškarutne sikavne thana kašeć bijandimatarja ha-snaren rîndosko socijalno loven-go ažutipe” – mothoda Vesna Nikolić.

But sip hare te e Rroma len kotor ande programurja palo bu-ćaripe,kaj si baro procento ko-lengo save či ni gatisardine fun-dosko sićope.. Džiakanutne di-nimata katar lokalosko amalipe, palo sićope rromane čhavorren-go dija e rezultaturja, no godva

Koordinatori pale rromane pučhimata

Unteresantno dinipe gođako E vrjama bršešći kana sa e čhavorra si bahtardine dini-

matenca pašunisardape – Nevo brš thaj e Kulunda, sumnale đesa kana sa čhavorra trubun te aven bahtale, kana po sa jekh muj trubul te dićhelpe asape. Pe bibaht, butipe rromane čha-vorrengo nisar či lija dipe palo Nevo brš. Pala godova o Pa-nčevo therda dinimata pale 750 majčorro rromano čhavorro, katar jekh džike dešuduj brša. Po lošanipe savo o Foro ćerda pale rromane cikne, šerutni Forošći Vesna Martinović ulada e dinimata paše đilji katar čhavrrikano horo thaj Papo Mrazo.

Telja

rdip

e: F

oros

ko ć

her P

anče

vo

Vesna Nikolić, koordinatori pale rromane pučhimata


Koordinatori pale rromane pučhimata

naj kozom trubul. Pala godova majimportantno bućaripe, sar o pharipe bućarimasko e rromen-go avelas gatisardo, sit e ćerelpe majbaro paso thaj aresipe ando sićope, kaj si godova jekhutno drom palo inkljistipe andar čor-rîpe. Numaj sićope majlačharel statuso e Rromengo ando amali-pe, inkalel e Nikolić

Andar Ramosaripe forutnen-go andar 2002. Brš pe teritorija katar Forsko ćher Pančevo trajin 1392 Rroma, so, sar gîndilpe, 3 – 4 droma majcîra no so si čačo đindo, kaj e Rroma andar ave-rčhande rezonurja mothon pala peste kaj si andar aver nacionur-ja. Jekh đindo lender naj ni ra-mome ande matične evidencije forutnenđe, kaj trajin ande thana ande save naj ni sokača a naj ni trajimašće objekturja.

E Rroma po butipe trajin pe

forošći periferija thaj pe perife-rije katar thana, butimasa pe fo-roski thaneski jal raštraći phuv, bizo fundošći komunalna infra-struktura. Po than Pančevako si 14 rromane thana. Lačhardipe uslovurjengo palo trajo ande len-de si jekh katar majphare proble-murja. Dićhimasa pe godova kaj lokalosko korkorroortuipe, ande

kaja vrjama kana si ekonomikani kriza, naj love te e pharimata ka-tar bešipe rromane populacijatar agorisarel korkorri, zumavela te godova ćerel pašo loćaripe thaj ažutipe katar evropaće partnerja thaj fundurjenca andar republi-kako budžeto.

Palo buhljaripe sastimasko e Rromengo, nakhavelpe o progra-mo andralunimasko manušengo rromane nacionostar ando sasti-masko sistemo ando Pančevo, mothol Vesna Nikolić. Jekhvar

po kurko, jekh rromani familija ando majanglal alavardo termino ćerel sastarimasko dićhipe ande dispanzerurja thaj ambulante, a pe dićhimata si vi losardo sa-starno, membro andar Forosko konsilo udžilo palo sastipe, sa-starimasko medijatoro, rromano koordinatoro thaj šerutni medi-cinaći phen andar Sastarimasko ćher. Pala sikado udžilipe ande kontrola sastimašći sa jekh fa-milija, talo đindo membrurjengo ćherengo lel higijenako paketo. Kaja akcija si učhardi medijen-dar, sar egzemplaro lačhe prak-sako.

Pančevo ando, kotor imple-mentacijako Strategijako amle amalimašći integracija e Rrome-nđi, čhinadimava palo budžeto therda:1. Bipoćindo ortuimasko ažutipe2. Ažutipe katar Forosko lesama-

limatari forutnengo 3. Nakhadipe katar higijenske

mere thaj therdipe drabnego pale Rroma

4. Bipoćindo dromardipe pale rromane sikamne telune kla-sendar fundošće thanestar (save džan po lundžardo ačhi-pe ande Fundosko sikavno than) ande čhavrrikano hoda-nimasko than ande Divčibare;

5. Nevebršešće thaj Patrađake di-nimata pale rromane čhavorra

6. Participacije rromane čhavor-rendar ande piltarimašće kolo-nije

7. Fundosardo si Konsilo pale maškarnacionalne relacije na-cionalne minoritendar ande save e Rroma silen piro mem-bro

8. Participacije pe sportoske re-kreativne thaj folklorošće ko-tora.

Dragana Dimitrov

Autobiografi ja Bućarav sar koordinatoro pale rromane pučhimkata ando se-

kretarijato pale ašunimašće službe thaj socijalna pučhimata. Ando forosko centro sa jekh đes bućarav e klijentenca. Mungrri bući si te ćerav sa palo efi kasno thaj majkvalitetno dinipe uslugurjengo an-dar kotor sastimasko, sićimasko thaj socijalno lesamalipe. Khetane bućarav e bivladaće ćidimatenca thaj institucijenca sar majlačhe ćerasa koordinacija thaj organizacija palo khetanimasko bućaripe.

Telja

rdip

e: F

oros

ko ć

her P

anče

vo

Vesna Nikolić ande ordinacija e rromane familijava


MAŠKARTHEMUTNO ĐES DEJAĆE ČHIBJAKO

Sićope

Generalna sklupština Jekhetane nacijendar fundosarda rezolucijava Maškarthemutno đes de-jaće čhibjako. Lošarenles e raštre save si membrurja katar UNESCO sar ćerelaspe čhibjako thaj kulturako averčhandipe thaj multičhibjačlipe.

Prezidento Gavermentosko Vojvodinako dr Bojan Pajtić:- Kana si o alav palo pro-

gramo sikavimasko vinajengo pe rromani čhib ando tumaro sikavno than, detot si manđe po kamlipe kaj ažućaras anglune diplomcurja po studijako pro-gramo kale kupasko. Godova zurjavelma thaj del garancije kaj amen sas čačipe kana ma-janglal trin brša, teljardam kava programo zurjavimasko sika-vimasko vinajengo pe rromani čhiib. A godova si jekh jedin-stveno programo, ande evropa-

će, thaj vi ande themešće kotora. Amen ande Vojvodina, odolaći kaj samas anglune ande zumadimata palo arakhadipe po nacio-nalno identiteto katar sa nacionalne ćidimata save trajin pe kala thana, inćardam udžilipe te vi e Rromenđe das šajipe palo arakhadipe te araćhen piri čhib thaj kultura, savo ande pokrajina inćardine vi aver amalimata. Bare ašarimava šaj te mothas kaj po naisaripe politikaće thaj pro-gramonenđe zurjavimaske palo sićope rromane čhavorrenđe save nalhadam ande palune ohto brša, avilam džike godova te po Univerziteto ando foro Novi Sad akademikano džanglipe theren trin šela studenturja Rroma – so si baro paso majdur thaj so sikavel kaj e studenturja učharen 1 procento saste populacijatar. Simen vi milja maškarutnimatarja, sikamne rromane populacijatar katar save baro đindo hasnarel varesavo kotor zurjavimasko.

Amen lundžarasa te zurjaras sa e projekturja thaj programurja save sip ala rromane čhavorra thaj sikamnimatarja, katar dinipe stipendijengo, bipoćindo studiripe, therdipe lilengo, pozitivna diskriminacija, therdipe bešavimasko…Krozal projekturja sar kaj si kava savo trubul te ćerel vinajurja pe dejaći čhibm sićivas terne manuša save sasto rromano amalipe crdena majanglal anglal. Ađes, rromani populacija si ande majbilačhi ekonomikani, no vi ande kulturološko thaj sikavimasi situacija, a e terne, sikavne manuša, intelektualcurja sar kaj si kala studenturja kale sikavne thanesko si kola save šaj te ćeren te sa e manušenđe pipre amalimastar theren majlačho than ando amalipe. E programurja save teljardam si biirisarde, von den thaj musaj te den rezulta-turja – te mothas kaj fundosardam eftavardeš thaj pandž fi rme ande save e Rroma vi bućaren thaj si vi inćarimatarja, a rromano amalipe si ađes averčhandi, no so sas majanglal ohto brša, kana varesave katar kala programurja teljardam, talo baro zurjavipe thaj čačardipe katar amare part-nerja andar EU. A godoja pozicija inke avela averčhandi, kaj ažućaras kaj o membripe rromane nacionostar ačhela te avel socijalna kvalifi kacija, thaj ačhel numaj etnikani. Amaro kamipe thaj vizija sit e ando avutnipe rromano amalipe avel buhljardo socijalno thaj ekonomikano sar kaj si vi aver. Te simen sa majbut sikade manuša thaj de ašarasmen godoleja sar khetane nakha-dam jekh but lačhimasko program, mothoda prezidento Gavermentosko Vojvodinako dr Bojan Pajtić. Kamipe kale projektosko si ćerdipe sa majlačhe uslovurjengo palo andralunipe rromane čhavorrengo vi ande hurdalina, sar vi ćerdipe palo trubulimasko kotor vinajengo, sikavnengo palo bućaripe po dejaći, rromani čhib.

Foto

: S. D

enić

Prezidento Gavermentosko Vojvodinako dr Bojan Pajtić del svato


Pe inicijativa Kancelarijatar pale inkluzija e Rromenđi thaj Konsilestar pale integracije e Rromenđi, katar kaja brš loša-relpe Maškarthemutno đes de-jaće čhibjako pe Vučo sikavno than strukale studijengo palo sikavipe vinajengo „Mihailo Palov“ ando foro Vršac, kaj e studenturja Rroma, avutnimašće vinajimatarja, sićon pe piri deja-ći, rromani čhib. Šerutni pe kava sikavno than, Groudanka Stoj-kov, ćerda o lošanipe po savo aviline prezidento Gavermento-sko Vojvodinako dr Bojan Paj-

tić, pokrajinako sekretaro pale kultura thaj ašunimnasko infori-mišipe Milorad Đurić, direktori Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi Duško Jovanović,

šerutno forosko Vršac Čedomir Živković, sikavne thaj sikamne (e studenturja) ando Vršco.

Sikavno than palo sikavi-pe vinajengo fundosardi si po 1993/1994 brš, a katar 1998. Brš fundosardo si vi o kotor katar Si-kavimasko fakulteto andar foro Beogrado. Katar 2007. Brš Vučo sikavno than palo sikavipe vina-jengo „Mihailo Palov“ bućarel sar mothol Bolonjaći Konven-cija thaj sikavel e vinajurja pale bućarinepe ande hurdalina.

Katar 2009. brš še inicijati-va Kancelarijatar pale inkluzija e Rromenđi thaj Matica rromani sićope pe rromani čhib inćarelpe pe katedre pale dejaći čhib, lila-ripe thaj ardistimašće šehurja.

Sićope

E studentkinja katar angluno brš, Đulizara Ramadanović- Bućaripe e čhavorrenca ćerel tre avav bahtali. Bu-ćardem e čhavorrenca vi pe praksa. Ažućarav kaj pe studije sićivava sa so si trubulimasko, sar aresava te arakhav e bući pala sa-ste sićilem thaj te bućarav kova si si manđe po kam-lipe.

Foto

: S. D

enić

Lošanipe katar Maškarthemutno đes dejaće čhibjako

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić

Merima Nika Pavle Jovanović


Dži ađes si ramosardine de-šušov studenturja rromane na-cionostar. Ande kaja brš ažuća-renpe vi e anglune diplomcurja.

Studentkinja trite bršestar Merima Nika putarda o progra-mo bahtardimata pe rromani čhib a studento dujte bršestar

Pavle Jovanović sikada e istorija e Rromenđi. Duj studenturja an-gllune bršestar mothodine đilja pe rromani čhib „Na poslednjem putu“ katar pindžardo lilvarno thaj reformatoro rromane čhi-bjako Trifuno Dimić thaj „Bez doma, bez groba“ katar prof. dr

Rajko Đurić. O programo agori-sardape kotoreja save sikadine studenturja rroma katar Akade-mija artistimašći ando foro Novi Sad.

Snežana DimićMarijana Puškaš

Sićope

Gavermento Vojvodinako thaj Matica rromani dine proposalo te pe kava vuči sikavimašći instituci-ja teljarel studijako program pale vinajurja pe rromani čhib. Godoja inicijativa anda lačhipe po naisa-ripe zurjavimasko savo sasmen katar pokrajinako Gavermento thaj dr Bojano Pajtić, pokrajinako sekretarijato palo sićope thaj prof. Grozdanka Gojkov. Pašunisara-smen vi anglune diplomenđe, sigo avelamen šajipe te dikhas ago-risaripe studijengo katar angluni

generacija thaj paćas kaj godova avela motive vi pale aver terne Rroma ande Srbija te sićon ande institucije sar kaj si Vučo sikavno than palo sikavipe vinajengo ando foro Vršac. Musaj te mothav kaj amari kancelarija katar fundosaripe kale studijako programosko zurjavel amare studenturja, del stipendije katar šov milja dinarja, učharel sa poćinimata palo andralunimasko egzamo thaj šeja pale studije. Majdur, po naisaripe katar pokrajinako sekretarijato palo sićope thaj Ministerijumo prosvetako, studentonenđe si therdino vi bešipe ando studentonego ćher thaj godova si sa so si trubulimasko, fundoske uslovurja save amen musaj te theras, te kamas te o rromano amlipe inkljel andar čorrîpe. Musaj te mothav kaj si amare studenturja gođaverimašće thaj udžilimašće thaj kaj theren pire udžilimata.

Dićhimasa pe godova kaj si importantno đindo e Rromengo, save sip e postdiplomske stu-dije, pe doktorske studije, godova si vareso so del garancija kaj therasa majlačho kotor palo avutnimasko bućaripe ando sićope pe rromani čhiib. Trito brš ramosaras e studenturja po kava program thaj godova si jekh uslovo te vo ando avutnipe averčhandelpe ando sikavimasko fakul-teto, mothol direktoro Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi Duško Jovanović.

Foto

: S. D

enić

prof. Grozdanka Stojkov, Duško Jovanović thaj dr Bojan Pajtić

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić

Studenturja katar Akademija artistikani andor Novi Sad


Specifi čne ando sićope thaj vazdipe rromane čhavorrengo si biuslovipe kazom či trubul – so-anel džiko rzgope, a godova bu-ilačhe sikavelpe po sićope, detot po buhljaripe katar bućarimašće sićimata. Pala godova naj toleran-cija palo bišukaripe, frustracija, aresen bilačhe rezultaturja ande sikavne thana, bijandimatarja naj lenđe autoriteturja, dićhelpe vi averčhandipe rolako: čhavorro – bijandimatari.

Bijandimatarja po butipe će-ren sar či trubulpe ando vazdipe pire čhavorrengo. Varesave katar pharimata si godova kaj si o sićope po vučo than ando sistemo barvali-masko, no naj vučo kozom trubul. Kasavo dićhipe palo sićope inkljel andar bilačhi ekonomikani situaci-ja, naj intereso, naj zurjavipe katar bijandimatarja. Čhavorrenđe, po than sikavimasko, averčhandelpe

aver barvalimata sar kaj si unsu-riše, bijandipe čhavorrengo, a si vi inćaripe gîndimasko save si lenđe kvaliteturja. Godova ke čhavorra či buhljarelpe kamlipe palo sićope jal anglal lende čhonpes but telune kamimata, pe lende si te von čhi-naven pale godova kozom thaj sar sićona, biadekvatno buhljarenpe bućarimašće sićimata. Pharimata save inke ćerenpe si vi ando ara-khadipe katar metode thaj tehnike bućarimašće e čhavorrenca.

Pala kala pharimata, ande strategije bućarimašće kotor line vi fundošće kamimata projekto-šće: buhljaripe gîndimasko rro-mane bijandimatarnengo palo im-portantnipe sikavimasko, buhljari-pe katar socijalne thaj vazdimašće džanglimata bijandimatarnenđe sar fundo palo majkvalitetno si-ćope lenđe čhavorrengo, zurja-vipe rolako bijandimatarnengo,

ćerdipe katar personalne kapa-citeturja bijandimatarnene palo therdipe najkvalitetno trajo savo ćerela rezultato thaj kvalitetnp sićope čhavorrengo, motivacija bijandimatarnenđi te vortosaren piro nakhadipe thaj energija po drom sikavimasko čhavorrengo. Kotor strategijako si vi buhljaripe korkorropaćivalimasko bijandi-matarnengo, averčhandipe katar barvalimasko sistemo kaj te o si-ćope avel lenđe majimportantno, thaj te ando mištardipe godoleja, čhavorrenđe den suporto, gajda kaj čhona anglal lende jekhetane kamimata, bahtardimata thaj kriti-ke. Buhljaripe džanglimasko pale disciplina čhavorrenđi thaj buća-rimašće sićimata, čačardipe katar kavalitetna komunikacija thaj ko-operacija maškar bijandimatarja thaj manuša andar prosveta si pro-jektošće kamlimata.

Po fundo katar sikade pha-rimata, a pala zurjavipe bijandi-matarnenđe rromane nacionostar, ćerdine si vi radionice ande save dijape svato palo buhljaripe kor-korropaćivalimasko bijandima-tarnengo thaj po lengo sistemo barvalimasko. Dijape svato palo buhljaripe korkorropaćivalima-sko thaj paćivalimasko partici-pisarimatarnengo, pale džangli-mata sar te ćerenpe bućarimašće sićimata ke čhavorra, dćanglipe palo adekvatno bahtardipe, ašari-pe čhavorrengo, pale tehnike thaj principurja kritikonenđe, po lačho čhutipe kamlimatengo thaj džan-glipe sar te bićhalelpe o rodipe. Sar rezultato, buhljardape gîndi-pe ke bijandimatarja te e čhavor-renđe si trubulipe te bičhalenpe pozitivne, zurjavimašće lila, niči

SIKAVNO THAN BIJANDIMATARNENGO

Sićope

Projekto talo alav „Inicijativa palo sićope rromane čhejengo“ nakhavelpe po than katar Forosko ćher Bečej. Finansijski si učhardo katar Norveško ćidipe Teleton Ada, thaj nakhavelpe nade kooperacije e CARE SRBIJA-ava thaj Ekumensko humanitarno organizacijava (EHO). Koordinatoro projektosko si Angela Sla-vnić. Ande sasti 2011. brš bućardape e rromane familijenca andar than „Donji grad“ thaj „Putrija“, sar buhljarelaspe gîndipe bijandimatarnengo palo importantnipe sićimasko pale lenđe čhavorra.

Foto

: A. S

lavn

ić

Membrurja kupaći


negativne, save ćeren bilačhi pil-ta pale korkorro len thaj bilačhe gîndurja te aresen vareso kvalitet-no ando sićope. Krozal bućaripe bijandimatarja therdine dićhipe kozom si personalno egzemplaro importantno pale lenđe čhavorra, thaj te lengo nakhadipe, zurjardo jal či, ando butipe čhinavel sar le-nđe čhavorra dićhena po sićope. Majdur, therdine džanglipe kaj neverbalno nakhadipe varekana inćarel majbaro efekto pe čhavor-ra no verbalno thaj kaj godole or-tuimatava hasnarenpe kana kamen te e čhavorrenđe den suporto. Ka-tar džanglipe palo adekvatno bah-tardipe thaj došalipe čhavorrengo si phanglo vi godova jal o bijan-dimatari del zor pire čhavorrenđe savo trubul.

Membrurja kupaći sićiline kaj si importantne vi sar individue pala peste vi sar bijandimatarja, kaj o lačharipe kvalitetosko leđe trajosko ćerel efekto vi po lačha-ripe kvalitetosko trajosko lenđe čhavorrengo. Aska vi godova ko-zom si importantno sićope ande savi mera godova čhinavel trajo manušesko, aska kozom si impor-tantno te pindžarenpe vazdimšće džanglimata, formiripe bućarima-šće sićimasko ke čhavorra, bihčal-dipe katar pozitivno zor, adekvat-no došalipe. Majdur, membrurja kupaći dikhline kaj čhavorrenđe butimasa čhon butcikne kamimata thaj kaj čhavorra šaj te aresen maj-but ando proceso sićimasko. Ha-ćardine vi savo si importantnipe andralunimasko ande bućarimata sar kajs i kava projekto, jal kozom si importantno te vi von korkorre edukuinpe pe averčhande varurja.

Kola save line kotor ando Sikavno than bijandimatarnengo mothon kaj si kava pala lende ka-tar baro importantnipe, kaj sićiline but džanglimata save hasnarena ando avutnipe.

Snežana Dimić

Sićope

ARESIPE FUNDURJENGO EVROPAĆE UNIJATAR PALE RROMA

O projekto „Aresipe fundurjengo Evropaće Unijatar pale Rroma“, na-khaven Kupa 484, Evropako maškar ande Srbija thaj maškaripe palo buhl-jarpe demokratijako, a ando kotor programosko savo nakhavel Instituto palo putardo ćidipe andar Budimpešta.

Kamipe projektosko si te anel lačharipe thanengo rromane ćidi-mastar gajda kaj barjavela šajimata raštraće institucijonendar, lokalošće korkorroortuimatar thaj civiloske amalimastar te bičhalen aplikacija palo konkurso pale aresimašće šeja EU ando kamipe te nakhavelpe poli-tika pale inkluzija e Rromenđi ande Srbija, kana si ando pučhipe uslo-vurja palo bešavipe, sastarimasko lesamalipe, sićope thaj bućaripe. O projekto si fundosardo pe godova te zurjavelpe e Rroma te len kotor ando projektno cikluso ando mištardipe e standardurjenca Evropaće Unijatar.

Ando čhon marcino inćardape injađesesko treningo po savo de-šupandž terne manuša, po butipe e Rroma, membrurja katar projektno timo (save si losarde prdal o kon-kurso), sićiline te gîndisaren, sar te konkurišin thaj te nakhaven e pro-jekturja sar lačharelaspe sajekh than e Rromengo ande Republika Srbija, e temenca andar evrointegracije, politike pale Rroma, anglalaresima-šće fondurja, gatisaripe thaj mena-džmento projekturjengo. O projekto inćarel kamipe te fundosarel thaj te sićol losardo projektno timo te ćidel projektne ideje ando kotor inklu-zijako e Rromengo pale fondurja Evropaće Unijastar.

Dino si te e projektne aktivi-teturja učharen sasti Srbija, thaj si trubulimasko te buhljarelpe meha-nizmurja kooperacijaće po nacio-nalno, pokrajinako thaj lokalosko nivelo ando kamipe koordinacijako aktivitetonengo kana aplicipirilpes thaj nakhadipe projektonengo an-dar fundurja Evropaće Unijastar thaj aver donatorendar. Pašo losardo timo, manuša anglal rromane bivla-daće čidimata si akhardine te len ak-tivno kotor ande sa projektošće faze sar fundosarelaspe thaj araćhelaspe nakhadipe kale projektosko katar manuša andar rromani populacija ande Srbija.

Projektno timo savo si ćerdino katar dešupandž džipašerutne men-

torenđe thaj pandž mentorja, kheta-ne e hasnarimatenca, trubun te ćeren e projekturja sar lačharelaspe than rromane populacijako ande Srbija. Naj harnjardimata kana si o alav pale amalimašće strukture prdal save avutnimašće projektošće pro-pozalurja trubunas te nakhavenpe. Motholpes kaj džiko agor bršesko trubul te avel gatisardo projektno propozalo pale deš hasnarimatarja, a te pandž hasnarimatarja len dinima-ta pale kooperacija pale gatisaripe katar varesave pharimata.

Aktiviteturja učharel e terito-rija Srbijaći, ćerenape maladimata thaj bućarimašće radionice ande but forurja sar putarenaspe kanalurja pale komunikacija, sarćidenaspe in-foramcije thaj hasnarelaspe potenci-jalo po lokalosko nivelo palo ćidipe projektonengo pale Evropaći Unija.

Angluno kasavo maladipe in-ćardape ando foro Novi Sad, ando čhon marcino. Paše membrurja katar projektno timo, pe bućari-mašći radionica sas vi pokrajinako sekretaro pale bući, bućaripe thaj jekhetanipe bijandimasko Miroslav Vasin, direktori Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi Duško Jova-nović, dr Smiljana Radojčić andar Instituto palo ašunimasko sastipe Vojvodinako, sar vi manuša andar lokaloske korkorroortuimata thaj rromane bivladaće ćidimata andar sasti Vojvodina.

Jekh katar kamimata si te po agor projektosko ande Srbija pale 15 % barjarelpe baro đindo pro-pozalengo projektonengo (savi si phangli pale nakhlo brš) ande save o kamlimašći kupa s i o rromano ći-dipe. Ažućarelpes kaj po agorisaripe projektosko avena gatisarde 30 pro-jektonenđe skice katar save avela ćidine deš propozalošće projekturja pale fundurja Evropaće Unijatar jal donatorja. Ažućarelpes vi te, maj-cîrra štar propozalošće projekturja aven zurjardine.

Dragana Rajić


Rroma ande Evropa

HISTORIJA E RROMENĐI ANDE SLOVAČKO

Andralunipe

Ađes naštik čačimasa te mo-tholpes kana e Rroma po anglu-no drom aviline ande Slovačko. Varesave inforamcije andar hi-storija sikaven pe godova kaj o Andrija II po 1219. brš inđarda kupa e Rromenđi andar Ungrika-no thagaripe ando krstaško drom po Jerusalimo: aver informacije mothon kaj vi e Rroma sas ka-tanija katar ungrikano thagaro Bela IV, savo po 1241. brš ćerda atako pe Tatarurja. Tale godova, e Rroma mekhline Ungrikano thagaripe thaj đeline ande Bohe-mija, kaj si ramosardine po 1242. brš ande Dalimilova Hronika. No, pale Rroma ande Slovačko džanelpe katar teljaripe XIV šel-bršutnimasko. Čačarde si rapor-turja andar than Sobolč andar 1329. Thaj than Zemplin andar 1377. thaj 1381. Brš. Varesave katar majanglune raporturja pale Rroma ande slovačko šaj te len-pe andar than Spiš. Džon Kanč, šerutno forosko Spiškosko Nova Ves mothol pale Rroma ando ra-mosaripe pale inćaripe:…ande pašune voša save si familijaće Mariasi e Rroma dromaren”. Spiš ande kaja vrjama sas jekh

katar majbarvale regionurja niči numaj ande Slovačko, no ando buhjaripe katar Ungrikano tha-garipe,a sas jekh katar anglune kotora katar Slovačko kaj e Rro-ma teljardine te bešen.

Teorijaći defi nicija pharimašći

Ande anglune šelbršutni-mata kana e Rroma aviline ande Slovačko kolevrjamaće forutne dikhla pe lenede, po paćavipe gîndimasko tale „Egipatsko le-genda.“ E Rroma inćardine paći-valipe niči numaj katar them, no vi katar themešće thaj religijaće liderja save dine len vi e „doku-

menturja save džal“. Varesave katar godola dokumenturja si: akt palo lesamalipe katar njam-cickano thagari thaj ungrikano thagari Žigmundo, savo si andi-no ande Lendava po 1417. brš, akto palo lesamalipe katar Papa Marin V andar 1422. thaj detot akto lesamalimasko katar thaga-ro Žigmundo, savo si dino rro-mane vojvodaće Ladislavošće po 17. Aprilo 1423. brš ando kašte-lo Spiš. Po fundo kale aktosko, majloćardo si buhljaripe Rro-mengo ande aver raštre, sar vi li-nipe aver dokumentonengo pale bipharimašće nakhadimata. Sar si ramome ando kava akto, the-mešće thaj religijaće barimatarja inćardine udžilipe te lesamalen ladislavošći kupa katar potenci-jalen problemurja. Te ćerdape te vareko katar Rroma ćerda bila-čhipe, orto te došareles inćarda numaj e vojvoda Ladislav. Paše kava dokumenturja, Rroma line vi akturja palo lesamalipe katar averčhande plamićurja save dine lenđe te miškonpe katar jekh pe aver than ande vrjama kana di-khlape pe sa jekh avrjalunimatari sar šajimasko došalimatari, so sas detoto importantno pale Rro-ma. Akturja therdine lenže kam-


limasko ažućardipe thaj so si ma-jimportantno, te ćerelpe varesavi doš, vi lesamalipe katar došaripe krisostar thaj došalimata. Rroma therdine vi materijalno zor thaj dino si lenđe dromarimasko varo trajosko. Katar agor XV šelbršut-nimasko, detoto ande istočno Slovačka, arakhas but informa-cije palo avipe Rromengo ande averčhande thana andar save pindžarasmen e lenđe thanesa thaj po cira sar von trajisardine. Po egzemplaro, ando lil andar 1495. brš, paše aver čordimatarja andar Bardjejova, liparelpe vi o “Rrom Vasko”, savo pecisardape kaj ćerda čordipe. Ande godoja vrjama mothodimata pale dro-marimašće kupe save trajisar-dine gajda kaj mothodine pala savo trajo ažućarelpe, magijako sastaripe thaj čohanipe butima-sa dikhlape sar čudurimatengo. Analogijava e aver vrjamava, šaj te mothas kaj e Rroma therdine habenata gahda kaj čordine, po egz. khanja, điva…

Si but kasave thaj aver fak-turja pale Rroma. Brša katar la-čhimasko trajo zurjadinelen kaj si kasavo trajo šajimasko, gajda kaj sićiline pelende thaj zuma-dine te inćarenles. E simpatije save domicilne fortune inćardi-ne pala rromane kupe vrjamava kovlisardape thaj averčhandape

ando bikamlipe. Ando XV thaj XVI šelbršutnipe, paše godova kaj varesave individuaće jal ku-penđe žilabimatarnenđe jal bu-ćarimatenđe sas dino te trajin ando pašunipe kaštelosko, butipe Rromengo trajisarda avrjal ama-lipe. Lengo parazitsko varo tra-josk sa majbut avilo po dićhipe. But Rroma musajine te boldenpe pe čordipe jal varesave averešće trajošće varurjenđe odolaći kaj či inćardine aver šajimata.

Tradipe Rromego sas harn-

jardo ande vrjama kaar humani-zmo, kana talo efekto katar ama-limašće thaj ekonomikane refor-me avilope džiko majlačhardipe

katar lenđe trajošće uslovurja. Dekreto katar Marija Terezija andar 1744. brš sikada thaj ala-varda kovlipe pale Rroma. Po fundo kodole dekretosko, raštra trubusarda te tromarelpe Rro-mendar niči mudarimatenca no gajda kaj tradela len andar phuv. (Ande godoja vrjama Rroma sas tretirime po varo savo naštik te akharelpe humano). Marija Tere-zija zumada te ćerel asimilacija e Rromenđi. Laće bućarimata thaj zumadimata, sas vortosarde de-tot pe Ungrikano thagaripe, ando savo sas majbut Rroma ande godoja vrjama no ande Austrija thaj Bohemija. Thagarka paćarda kaj mudarimatava či lačharela-spe e situacija zbogal phiravipe Rromengo thaj lenđe tradima-va katar jekh ande aver raštra. Godola relacije opral Rroma či sas motivisardo humanizmova, kozom gođaverimava thaj prag-matozova. Katar Habzburška monarhija Marija Terezija plani-sarda te ćerel centralizuime thaj ćidini raštra ande savi o than thaj

rola kaar sa vej individua avelas majanglal dino. Asimilacija e Rromenđi roda te či hasnarelpe dejaći čhib thaj varesavo dino

Rroma ande Evropa


Rroma ande Evropa

furjavipe tale godova te aven vi marde. Rroma inćardine udži-lipe te trajin ande neve ćerdine kolonije kaj sas Katolička konfe-sija save musajine te paćan thaj lošanin. Thagarka detot inkalda importantnipe sićimasko thaj la-čharipe katar sanitarne uslovurja. Ando dujto periodo pecimasko programo Marijako Terezijako anda pozitivne averčhandimata pale Rroma. Čačardipe thaj im-plementacija asimilacijaći e Rro-menđi lundžarda čhavo Marijako Terezijako thaj inćarimatari tha-garimasko, Jozef II. Bilačphima-ske thaj bihaćarimašće ćerdimata sas rezonurja sostar averčhandi-mata save andine sikade rašaja či trajisardine ande vrjama katar lengo thagaripe. Programo asimi-lacijako či sas jekhetano ande sa kotora katar Habzburško monar-hija. Pala godova,, vi majlačhe varurja asimilacijaće či andine nisave rezultaturja. Pala biaresi-mata save bičačimasa sas phan-dade e asimilacijava došardinepe e Rroma, so anda džiko gîndipe kaj saj jekh zumavipe te ave-rčhandelpe lengo varo trajosko biaresimasko.Pharimata save si phangle palo nomadsko trajo sas hasnarde sar mothodipe pala ave-rčhande diskriminatorne mere. E

manuša inkaldine bilačhe alava palo trajosko varo e Rromengo ando paćape kaj von džana no so inćarena e diskriminacija.

Musaj majimportantno do-kumento katar thagarimsko ka-nono ande godoja vrjama sas Sumnakuni bula Andrašeski II andar 1222. brš, savo ando ča-čipe zurjarda e privilegije katar nobleso. Sar mothol jekh kotor Bulako o thagari jekhvar po brš akharelas maladipe noblesosko; majdur noblesonenđe si dini ga-rancije kaj šaj te krisisarenpe thaj te aven došarde katar rîndosko krisi. Kasave orturja dine si slo-vačke forurjenđe: Trnavaće katar 1238.brš, Krupinaće thaj Zvole-naće katar 1244, Nitraće katar 1244. brš, Banska Bistrica ka-tar 1320. brš, Kremnicaće katar 1328. brš, Prešovoće katar 1347, thaj Žilinaće katar 1357. brš.

Thagarimašće forurja avi-line sar jekh element katar feu-dalna fragmentacija thaj khetane e pire krisisarenca fundosardine uladi krisisako thagaripe opral pire kmeturja thaj forutnimatarja ande forurja, bizo dićhipe po in-ćaripe thagarimasko noblesosko.

Vladimir GecelovskýTeljardipe: Arhiv katar

forosko than Vlathovo, Slovačka


TAKSISTA ANDAR SONTA

Korkorrobućaripe

Po agor katar naklho brš ma-nuša andar rromano nacionalno minoriteto registruisardine deš fi rme ande save e bući arakhline dešušov manuša rromane nacio-nostar. Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandi-masko jekhetanipe thaj kancelari-ja pale inkluzija e Rromenđi prdal Konkurso palo dinipe subvenci-jengo palo korkorrobućaripe, a ando fremo projektosko „Majla-čharipe bućarimasko e Rromengo ande AP Vojvodina“ zurjardine bućarimašći ođi ke Rroma.

E Kancelarija ćerda anketa pale potencijalne bućarimatarja, thaj lija džanglipe kaj si baro inte-resuipe te bućarelpes sar taksista. Interna rodimata Kancelarijatar sikaven kaj bućaripe kale profe-sijako si defi citarno ande varesa-ve forošće thana ande Vojvodina. Odolaći jekh anglunipe konkurso-sko savo si ramosardino ando sep-tembro nakhle bršesko sas zurja-vipe palo putaripe fi rmengo save bućarena ando kava kotor.

Lačhimasko dićhipe gîndima-sko bućarimatarnengo

Andar godova rezono ando angluno kotor Konkursosko palo korkorrobućaripe jekh biznis pla-no sikadape sar but kavlitetno thaj lundže vrjamako inćarimasko, thaj ando Forosko than Apatin putardo si jekh kasavo bućarima-sko than talo alav „Dada.”

Bućarimatari andar than Son-ta, Dušan Bogdan, čhinada te pu-tarel e fi rma „Dada”, kasko buća-ripe si numaj o taksi, kaj pindžarda kaj si kava defi citarno ando lesko trajimasko than. Geografsko than Sontasko thaj lako duripe thaj bi-phanglipe e regionalne maškaren-ca, thaj phanglipe laće forutnengo pale Hrvatska dine Dušanošće but than te bare aresimasa teljarel pire bućarimava.

„Sa jekh đes sem po drom. Po butipe mungre forutne inđarav džiko foro Sombor thaj Apatin, no vi džiko Novi Sad, a ćerdini si e ruta vi džiko Instituto ande Srem-ska Kamenica, Pašunipe katar hrvatsko vela thaj phanglipe katar talevelaće thana thaj lenđe forut-ne, rezono si pala savo sem but vrjama ando „pašunipe.“ Poloće avav majkamlimasko tradimatari ando gav!“ – asamasa mothol o Dušano.

Gîndimasa kaj si phari fi nan-sijaći situacija ande savi trajin le-ske forutne thaj pašune, Dušano bare ođava ažutin lenđe: Majbut akhardimata thaj tradimata siman kana si e penzije. Inđarav len dži-ke banke, sastarno jal ando ćinipe. Džanav kaj manuša ađes phare trajin thaj kaj najlen e love pale sa so trubul len, gajda kaj pala mun-grro bućaripe šaj te mištarasmen thaj či trubul te hanlen e griža palo poćinipe. Gîndiv kaj si godo-va majlačho marketingo!“

Amaro mothodimatari inkal-da kaj bizo ažutipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi nisar či čhinela po paso te teljarel piro korkorrutno bizniso: „E love save si dine katar subvencije palo kor-korrobućaripe si lačho „balvale ande zeja“ pale varesave sar kaj sem me. E love hasnaredem palo ćindipe vordonesko. Zurjavipe mentorengo thaj zurjavipe katar bućarne manuša andar Kancelari-ja save vi ažutisardine manđe pale registracija e fi rmaći, a vi ando bu-ćaripe, sar vi poćindo manuš savo lela sama pe bućarimašće lila, si but thaj bari baht pala mende, tel-jardimatarja. Akana si important-no te me bućarav, te avav bućarno thaj te aresav lačhipe. Paćav kaj sa kava vi therelape thaj čačarela-pe“, agorisarel o Dušano.

Dušan Bogdan andar Sonta ćerda lačho losaripe thaj po sa jekh đes ćidel produkturja katar piri bući. Ando aver đindo amare lilestar pindžarena inke jekh bu-ćarimatares thaj den tumaro gîndo pala lesko čhinadipe te avel buća-rimatari.

Dragana Rajić


Pala godova kaj si natura-će, godova či sikavel kaj šaj po butipe te hasnarenpe. Sa draba inćaren vi bikamlimasko efek-to. Musaj lačhe te pindžarenpe te šaj gođaver te hasnarenpe.

Te šaj te hasnaras sar trubul e sastarimašće draba, musaj te das sama pe kova so ramosar-da o sastarno. Te ćinas sasto sastarimasko preparato savo si ćerdino katar sastarimašći lu-luđi, hasnaras e mothodimata save si ramosarde pe ambalaža. Importantno rola inćarel vi bu-čumo luluđako: či trubulpe te lelpe pašo drom, odolaći kaj e luluđa prdal phuv crden sa bi-lačhe materije save kate šaj te araćhenpe, a aven andar vordo-na. Sastarimašće luluđa musaj gođaverimašće te bajravenpe, pe phuv savi si pala lende, te ćidenpe kana inćaren majbari koncentracija latar sastarima-šće materije, te na ćidenpe te si tipično te ande varesavi buhl-jarimašći faza, te inćaren toksi-kane supstance save hasnaren-pe kana si e vrjama palo lengo ćidipe. Sastarimašće luluđa musaj te šućon po varo savo trubul, naštik te delpes te buhl-jarelpe e memla ande lende thaj musaj te čhonpes ande naturaći ambalaža: ande papirne kisa, kartonske kutije, tekstilo – te si o alava palo fi ltero čajengo. Te dićhen e sastarimašće lulu-đa ande plastične kisa, aska te džanen kaj kova savo čhutalen si bistrukalo.

Či hasnarelpe sasti luluđi, no sa jekh luluđi inćarel piro kotor savo si sastarimasko (pa-trina, trupo, bučumo…). Sasti-masko kotor ko parno slezo jal peršuno si o bučumo, ke kami-lica thaj neveno si luluđi, ke ko-priva šaj te avel vi e patrin vi o bučumo, no paale averčhande nasvalimata, ke žalfi ja si e pa-trin, ke kimo si o plodo luluđa-ko, a ke vranilovka si trupo e patrinenca.

Importantno si vi varo palo gatisardipe: varesave luluđa ćiravenpes sar čajurja, učhari-mava šudre pajestar (beli slez), aver trubun te učharenpes tate pajeja (žalfi ja), a varesave ći-ravenpes (kopriva). Varesave luluđa naštik te ćiravenpe sa čajurja, no sar tinkture jal ob-logurja pala avrjalunimasko ha-snaripe. Sa kava si importantno sar po majlačho varo hasna-renaspe sastarimašće materije save inćarenpes ande luluđi.

Majvučipe piramidako

Dasa tumenđe nekozom ra-mosarimata save šaj te loćaren tumenđe ande ćherutno hasna-ripe.

Ko parno slezo hasnarelpe o bučumo. Ramosaripe pe apo-tekarske ćerdimata si Altheae radix. Hasnarelpe sar obloga pale phurdavne droma prdal li-malipe savi ćerelpe šudre ćerdi-mava andar bučumo luluđako. Limalipe araćhel e limali mor-ćhi thaj ačhavel bilačho efek-to savo ćerel šudro danfo thaj infekcije prdal linipe danfosko

(phurdavipe). Gatisarelpe sar čajo, gajda kaj jekh zumali rroj katar thodo bučumo učharelpe e 19 zumale rroja šudre pajesa thaj mećhelpe trujal opaš sato palo hamisaripe vrjamako. Ula-velpe krozal e gaza thaj ćićidel-pe po agor majzurale sar andar bučumo inkljela sasto limalipe. Šaj te delpes vi e phare manu-šnjenđe vi e čhavorrenđe, či in-ćarel bilačho efekto. Či trubul te delpe khetane aver drabenca, kaj o limalipe savo del ando že-luco šaj te ciknjarel hasnaripe aver drabendar.

Hajdučka trava akharelpe tale hajdukarja, save, sar pa-ćelpe, inđardine kava čarjale

SASTARIMAŠĆE LULUĐASastarimašće luluđa si anglune draba, thaj but sintetičke draba si ćedrine lendar. Varesave vi

ađes naštik te averčhandenpe thaj inćaraslen ando ćher ando kamipe sar intevencija te ćerelpe te vareko nasvaol.

Sastipe


luluđa pesa sar avenas ando ša-jipe te sastaren dukhalimata pe morćhi. Hasnarelpe sar obloga pale avrjaluno hasnaripe, inća-rel averčhande supstance save

mudaren e bakterije thaj e viru-surja. Paše kava ande peste in-ćarel vi ćerke supstance, thaj si lačhi palo buhljaripe apetitosko ke nasvale manuša. Hasnarelpe vi ke phubaripe katar želudačni limali morćhi sar čajo. O čajo gatisarelpe gajda kaj kafaći rroj čajošći učharelpe e 2 dl tate pajea. Ačhavlpe 15 minuturja, aska cedilpe.

Kamilica sikavel jekh katar majhasanrimašće sastarimašće luluđa ande amare thana. Ha-snarelpe o luluđako plodo, savo ande apoteke šaj te arakhas talo alav Chamomillae fl os. Inćarel

etarsko olajo, savo si vunato. Čajo kamilicako hasnarelpe palo ciknjaraipe digestivno pha-rimatengo, detot grčurja, thaj

kovlil limali morćhi želucaći. Hasnarelpe vi palo avrjalunipe, inćarel supstance katar bakte-ricidno efekto (opral bakteri-je), thaj ciknjarel phubarimata pe morćhi, šaj te hasnarelpe vi tale randipe jal depilacija. Pala avrjaluno hasnaripe po butipe hasnarelpe sar kreme save inća-rel etarsko olajo kamilicako jal azulen savo si supstanca andar etarsko olajo. Šaj te lelpes ando dićhipe vi ćingo fi ltero kamili-cako pe bidukhadi morćhi.

Džanas kaj či tromas te las vastenca e kopriva, no šaj kaj či džanas kaj e kopriva su but sa-starimašći (varesave thema ha-snarel la vi pale salate). Po buti-pe hasanrelpe koprivaći patrin.

Lačho si diuretiko, majlačharel bućaripe bubreškonengo, thaj hasnarelpe vi palo ačhadipe te ćerelpe bubreškonengo barr. Lačho ćerel efekto po ačhavipe majbarjarde prostakako. Barva-lo si sastrineja, thaj ande the-mešće medicina hasnarelpe vi pale anemija. Hasnarelpes sar čajo. O čajo gatisarelpe gajda kaj jekh zumali rroj katar šuko koprivako patrin učharelpe vra-sisarde pajea thaj ačhavelpe gajda nekozom minuturja. Tale godova cedilpe. Sar preventiva pelpes jekhvar po đes, a palo sastaripe hasnarelpe vi džike duj litre čajo po đes.

Ando sastaripe hasnarelpe vi e lipa. Sar mothonas purane, e lipa astarel e khamešći roš thaj kana anelpe ando trupo, mećhel e khamesko tatipe thaj ćerel ći-nđipe. Lačho si ke šudrimata, kana baro tatipe truposko thaj ćinđipe šaj te mudaren e bakte-rije, virusurja thaj ćerdimatarja šudrimašće. Jekh si katar retke čajurja, save šaj te anenpe sar paj, a šaj te delpe vi čhavor-renđe. E pedijatrujra mothon kaj šaj te delpes o čajo lipako ande majanglune faze sar ačha-velaspe phubaripe maškarutne kanasko. O čajo ćerelpe gajda kaj jekh zumali rroj učharelpe e 2 dl tate pajea, učharelpe thaj mećhelpe dešupandž minuturja talo hamisaripe vrjamako. Aska cedilpe thaj pelpes.

Nana, khetane e kamilicava si jekh katar majhasnarimašće čajurja ande amare thana. Ha-snarelpe e nanaće patrina save inćaren etarska olaja. Olajo nanako inćarel specifi čno sîng,

thaj kasavo majlačharel ćerdipe želudačne thavdimatengo, ćira-vipe, ciknjarel grčurja katar di-gestivno trakto, gasurja. Lačho si vi palo ciknjaripe nervozako, thaj khetane e macaće čareja po butipe hasnarelpe ande ča-jošće hamisarimata. Etarsko olajo nanako hasnarelpe pale inhalacije kaj inćarel mento-lo vi pale avrjaluno hasnaripe

Sastipe


palo tataripe saste morćhako. O čajo gatisarelpe gajda kaj jekh zumali rroj čajošći učharelpe e 2 dl vrasisarde pajea, učharelpe te etarsko olajo či vrasarel thaj mećhelpes dešupandž minutur-ja, aska cedilpe thaj pelpes 2-3 droma po đes.

Ko peršuno hasnarelpe o bučumo palo majbarjardipe diurezako (mutripe), inćarel antiseptičko efekto, thaj ha-snarelpe vi ke infekcije palo

urinarno trakto. Kovljol glatke mišićurja, thaj hasnarelpe vi ke dukhalimata pale urinarno trak-to save ćerdinepe zbogal o ko-liko. Lesamalipe ke phare ma-nušnja thaj ke edemurja zbogal kardiovaskularne nasvalimata. Hasnarelpes sar čajo. Jekh zu-mali rroj katar peršunovo buču-mo učharelpe 1,5 dl tate pajea, ačhavelpe dešupandž minutur-ja, cedilpe thaj pelpes duj – trin droma po đes.

Šipak si plodo katar divo-me ruža, thaj šuko hasnarelpe sar čajo, lačho si pherdimasko C vitaminosko ando tato pipe, sar pale bare gajda vi pale čha-vorra. Ke C vitamino trubul te lelpes sama pe godova kaj e

temperatura opral 60 C mudarel les gajda kaj o šipko učharelpe tate, a niči vrasisarde tate pa-jea. Palo kava trubulipe, šipko trubul te avel sar pharo praško. Hasnarimasko palo sajkh đes ande šudre đesa pale nasvali-mašći prevencija, ke šudrimata, ratvalipe andar danda…

Zova hasnarelpe sar šuće luluđa. (Sambuci fl os). Čajo ka-

tar zova inćarel sasto efekto sar vi lipasko – anel džiko overći-nđipe, hasnarelpe ke sinusitizo thaj jag. Delpes vi čhavorrenđe. O čajo ćerelpe gajda, kaj jekh zumali rroj zovaći učharelpe 2 dl vrasisarde pajea thaj me-ćhelpe učhardi 15 minuturja. Cedilpes thaj pelpes.

Sastarimašće kotora katar žalfi ja si e patrina. Inćarel etar-sko olajo savo si lačho antisep-tiko, mudarel bakterije thaj vi-rusurja. Hasnarelpes pale dez-infekcija morćhaći thaj limali morćhi mujašći, porraći, pale intimne kotora trupošće. Kana hasnarelpe avrjalune, žalfi ja ga-tisarelpe gajda kaj jekh zumali rroj žalfi jaći ćiravelpe ande 2 dl paj, mećhelpe 15 minuturja, cedilpes thaj ćerelpes e obloga. Te hasnarelpes pale dezinfek-cija pporenđi, jal te pelpes, aska jekh zumali rroj katar patrinali žalfi ja učharelpes e 2 dl vrasi-sarde tate pajea, učhavelpes 15 minuturja, cedilpes thaj pelpes 2-3 droma po đes. Ćiravimasa tromarelpes e supstance save si toksične palo nervno sistemo – no arakhadimašće pala avrjalno hasnaripe. Phare manušnja či troman te hasnaren e žalfi ja ni pale avrjaluno hasnaripe.

Kala liparde luluđa sikaven majvučipe piramidako katar sa-stimašće luluđa save ppo butipe hasnarenpe. Dikhlam kaj naj trubulimasko numaj te hasna-renpes e sastarimašće luluđa, importantno si te vi po ortuima-sko varo gatisarenpe, numaj gajda šaj te hasnaras sa e ba-rvalimata save si dine amenđe naturalimastar.

Pilte: (http://odzdoa.wordpress.co-

m/2011/01/24/ljekovito-bilje-kadulja-zalfi ja-kao-lijek/)

(http://www.poltavalk.com.ua/index.php?option=com_content&vie-w=article&id=1581:2010-12-12-21-45-22&catid=146:2010-10-26-14-05-55&Itemid=194)

(http://prirodnilek.com/beli-slez)(http:/ /zena.blic.rs/Zdravl-

je/3769/Prirodna_medicina_Hajduc-ka_trava_je_lek_za_gastritis)

autor: Zita Farkaš

Sastipe


Pindžarde Rroma

Intervju: Mina KaradžićIntervju: Mina Karadžić

VORTA ALAVENCA ČAČUNO ARTISTO

* Mothon amenđe sar sas Tumaro artistikano teljaripe.

- Sa teljarda kana semas cik-ni. Katar Dunavsko sokako thaj mungrro dad savo majangluno katar sa novosadošće piltarja in-kljisto po sokako thaj teljarda te piltarel. Katar ciknjaripe semas paša leste thaj godova ćerda sa aver so avela ando avutnipe. Sa e vrjama semas trujal štafelajo thaj barilem paša leste thaj “crdape manđe tale morćhi.” Aska džan-glam kaj bućarava ando varesa-vo kotor artistimasko, odolaći kaj ciknjarimatar inćardem tru-bulipe palo sikadipe pe godova varo.

Katar dešušovto brš teljar-dem te bućarav palo trajo. Pala bijandimatarja majbut či semas ekonomikane phangli. Teljar-dem sa majbut te loćarav mungr-re dadešće ando ateljeo. Thaj sa godova džala jekh tala avreste, thaj vrjamava avilo sar jekh bi-phanglimašći veza.

Kana agorisardam maška-

rutno sikavno than, đelam pe Akademija pale šukar artistima-ta, kotor piltaripe. Sigo pindžar-dema vi kotoreja palo vajarstvo, savo sas but manđe po kamlipe. Trodimenzionalno ćerdipe thaj miškope e glinava džingada va-resavi jag ande mande. Gîndiv kaj si godoja jag kotor katar munggro genetsko kodo. Mun-grri pramami sas e koritarka. Sas vi o konkurso po kotor vajarstvo, po savo đelam, no sar kaj či va-reso dija man te aresav ando go-dova. Godova či ačhadaman te teljarav majdur.

* Kozom o dadesko džangli-pe loćarda Tumenđe ande godo-va teljardipe?

- Kova so si specifi čno palo mungrro teljardipe si jekh baro uladipe. Mungrro dad si manuš strukako, a akademija, inćarel jekh varesavo averčhadno dićhi-pe po piltaripe. Gajda me semas maškar godola duj riga ando tel-jaripe. Majanglal e dadestar li-jem godola zanatoske fundurja,

save rodine pharo vast, piltaripe bizo greška, gajda kaj sa jekh li-nija savi crdes musaj te avel sar trubul, majlačhi.

Ando gatisaripe palo andra-lunimasko egzamo pe Akademi-ja pindžardam o akademikano piltaripe, savo rodel, tromalo, bihićino vast. Mungrro mentor ande vrjama palo gatisaripe palo andralunipmasko egzamo pe Akademija sas o Miodrag Jela-čić, kastar, sar vi mungrre dade-star, sićilem but.

Dićhimasa pe godova kaj pindžardem liduj varijante, vi zanatsko vi artistikani tromali, li-jem but lačhe fundurja. Po lengo fundo teljardem te ćerav mungr-ro sikadipe, savo naj akana ni pe jekh, nip o dujto rig, godova si akana Mina Karadžić, savi inća-rel piro autentično sikadipe.

* Sar sas Tumaro angluno piltarimasko dićhipe?

- Angluno piltarimasko di-ćhipe ćerdem ande kooperacija e Ćidimasa rromane studentonen-go. Godova sas mungrro anglu-no maladipe e terne Rromenca. Odolaći kaj barilem ando foro-sko trujalipe, nasma but šajimata palo maladipe lenca, no buhljar-daman ando varesavo mungrro trujalipe. Maladipe lenca sas pala mande baro šoko. Naštik pa-ćamas kaj si kasvavo baro đindo terne Rromengo save bućaren te theren piro than talo kham, save kamen te sićon vareso, te silen so te mothon thaj te sikaven.

Piltarimasko dićhipe sas ćer-dino palo lošanipe katar Theme-sko đes e Rromengo, po ohtoto

Mina Karadžić ando intervjuo palo amaro lil del svato pala pire artistikane teljardimata thaj aresimata. Mothol vi pale godova sostar čhinada te ande pire tranda brša lundžarel piro sićope thaj ćerda laće laći morćhi varesave pharimata.

Foto

: V. D

imić

Mina Karadžić


aprilo, 2001. Brš. Mungrri ideja sas te pala godova maladipe će-rav Egzoduso e Rromengo. Go-dova sas instalacija ćerdini katar piramida, pe savi sas ohto pilte, save sikadine oktagono. Instal-cija kana dićhelpe opralimastar ćerda thaj sikada e rrota. E šilte ćerdem naturalno, čhavrrikane, gajda te savorrenđe avel haćar-de, so si pe pilte. Sa jekh pilta sikavel kotor katar Rromenđi historija.

Teljardape e Rromane mi-škomasa andar Indija, a gatisar-dape e varesave ađesutnimava, savo but bičači thaj či džanelpe avela anglunipe jal palpalutni-pe. Katar pilte detot lesamalipe crda o Holokaust thaj Susret sa

drugim narodima. Fundosko kamipe katar kava piltarimasko dićhipe sas te inđarelpe e emo-cija, haćaripe, savi inđarel thaj phandavel e Rroma, a po lako naisaripe, amen e Rroma, tale sa jekh kritično tačka, andar tristipe averčhandas ando lošanipe thaj bahtalipe. Katar godova mungr-ro angluno piltarimasko dićhipe sa teljarda.

* Mothon amenđe vareso palo tumaro piltaromasko dićipe Ženski pokret.

- Ženski pokret ćerdape ando 2006. brš. Ande godoja vrjama teljardem te bućaram e čhude phalenca, lačhardem len thaj ćer-dam restauracija, thaj avilem pe ideja te pe lende ćerav parami-

či palo manušnjikano miškope. Kana das svato palo manušnji-kano miškope e manuša godova phanden palo feminizmo. Ženski pokret teljarda katar godova, te e manušnji sar inćarimatarka tra-jošći pe planeta inćarel but bari rola. Đelem pe univerzalnost, sa e manušnja pe pilte si bizo muj. Godova kolenđe save dićhen pe lende, del šajipe te čhonpes pe lengo than. Kana inćaren dika-dipe mujesko thaj karaktero po muj, e manuša sar kaj sigo džan majdur lender. Me ćerdem kasa-vi paramiči, savi teljarda e pilta-va Vaseljena je volja, a svakom je volja da put svoje sudbine sam izabere. Pe pilta si e teta, manu-šnji, savi ačhel pe planeta, paći-vali, sar kaj mothol Ja vladam svetom! Pe paluni pilta se e ma-nušnji savi dija mrtiko sasti pla-neta thaj inćarel la ande angali. Ke sa tete, miškomava ikavelpe andraluno haćaripe sa jekh len-dar. Gajda, te mothas, situmen teta savi pe cikni piltarici ispidel godova fremo, kamel te našel andar godola trujalimata.

Pe kava piltarimasko dićhi-pe importantno si vi o kolorito. Von si galbene, čarjale, braon thaj pe godova varo sikaven univerzalnost. Bizo dićhipe pe morćhi, nacija jal paćivalipe thaj konfesija, sa amen miškon iste haćardimata thaj emocije.

Ženski pokret inćarda baro aresipe. Ćerdino si ande koope-racija e Rekonstrukcija Ženski Fond. Lengo zurjavipe sas im-portantno pala mande, niči nu-maj materijalno, no godoleja kaj von sar institucija ačhadine tala godoja paramiči. Godova sigo ćerda vi baro intereso pala medi-je. Duj kurća o piltarimasko di-ćhipe inćardape e promocija pe novosadošće medije. Me semas dosto ande nekozom emisje, thaj

Pindžarde Rroma

Foto

: V. D

imić

Mina Karadžić thaj amari žurnalistkinja


dijem svato palo averčhandipe thaj univerzalnost, kaj sa amen phandaven iste emocije, ćerdi-mata, isto miškosarelmen, isto dukhalmen. Pe kava varo kam-lem te dav mungrro kotor pala promocija rromane kulturako thaj te sikavav kaj si vi e Rroma sar aver manuša, thaj kaj fundo-sko averčhandipe si ande morći.

* Paše godova kaj bućaren ando pilataripe thaj vajarstvo, akana san po trito brš po kotor Primenjena fotografi ja. Sar bi-jandape e ideja pale fotografi -ja?

-Me majanglal mothava Tu-menđe so si kova so po varesavo varo miškosardaman te ramo-saravma po fakulteto, dićhmasa pe godova kaj sam paše trandato brš. Lijem kotor ando jekh pro-jekto savo ćerda Ćidipe rromane studentonengo, savo roda edu-kacija sikamnenđi pale rromani kultura, ande pandž novosado-šće fundošće sikavne thana, ande save sas vi e rromane čhavorra. Ideja sas te pe godova varo hara-venpe e predrasude. Pašo dićhi-pe piltarimasko, me lijem kotor vi ande bućarimašće thana jal sar mothon “radionice”, save sas

ćerdine sar zurjavenas rromane sikamne, te lundžaren piro si-ćope. Kana dijem svato lenđe, rromane šorrenđe, save ašundi-ne mungrro svato palo artistipe, ande mande avili ideja te vi me lundžarav mungrro sićope. Pilta-ripe si baro džanglipe, but lačhi šej palo sikadipe manušesko, no artistipe ađes gadići buhljarelpe, kaj godova majbut naj numaj dićhipe piltako. Godova akana inđarelpe vi pe fotografi ja vi po video. Akana jekh moderno arti-sto učharel but medije. Aver ri-gatar, o tržište ande Srbija si but pučimasko kana si o alav palo artistipe. Vi me musaj te arakh-lem varo te džav majdur. Čhina-dem pala fotografi ja, savi si jekh interesantno medij. Dži godoja vrjama fotografi ja ćerdem pala dokumentacija katar mungr-re pilte thaj mungrro bućaripe, sar vi pale godova sar te lijav e fotografi je pale motivurja save piltarava. Primenjena fotogra-fi ja ramosardem sar buhljarava džanglipe thaj dićhimata. Maj-dur, godova si interesantna thaj but naisarimasko kotor artisiti-masko, pala godova kaj tumen ačhaven o trajo ando momento

kana ćićiden o fotoaparato. Go-dova ando piltaripe si but lungo proceso. Fotoaparato si “astarsi-masko instrumento.” Dićhimasa pale kompozicija, boje thaj kon-trasturja save buhljardam sar pil-tari, fotografi ja si buhljaripe sa godolestar.

* Palo piltarimasko dićhipe katar astardimašće čiriklja gati-sardantumen lungo vrjama. Sar sas godova proceso palo ćerdipe kale piltorengo?

Man miškosarda o gîndipe kaj si e astarimašće čiriklja ando ande bilači situacija te meren po naisaripe manušenđe, save pire biudžilimasa thaj bilesamalima-sa haraven o ekosistemo. Manu-ša si godola save butimasa čhon-pes opral sa. Đinadem e mitolo-ške legend, thaj areslam džiko džanglipe kaj e manuša inćaren e predrasude pale astardimašće čiriklja, pala godova kaj ćeren bilačhipe pe lenđe khanja jal pe umalja. Bistaren pe godova kaj si von but importantne palo trajisa-ripe ando ekosistemo thaj kaj si ando opralno kotoro piramidako. Sa godova si inke jekh sikavipe kaj e manušali gođi inćarel dar pala kova so si averčhando.

Pilte pala kava dićhipe pilta-ko bućardem pe phalja. Savorra von, jekhvar sas kotor kašteske, save sa ćher palo butipe godole čirikljengo. Ćerdam len realisti-kane, kaj vi o dićhipe piltarima-sko inćarda edukativno karakte-ro.

Alav katar piltarimasko di-ćhipe sas Okrilje ptica grablji-vica. Leja sikadape kaj sam vi amen khetane lenca kotor si-stemosko, savenđe trubus te la-čharasmen, kaj šaj te avel džike bare pharimata. Zavod palo lesa-malipe naturako ando Novi Sad thaj Naturako muzejo zurjardine kaja mungrri ideja. Putardipe

Pindžarde Rroma


piltarimasko dićhimasko sas tale edukacija pale astardimašće čiri-klja. Agorimava katar sasti kaja paramiči semas but ođardi thaj bahtardi.

* Dićhimasa pe godova kaj san andar rromani familija, dal varekana godova sas pharipe pala Tumende?

Me sem čhej, savi barili ando forosko trujalipe, a maj-pašo maladipe e Rromenca, sar themeja andar savo sem vi me, sas mungrre džalimata ke mun-grri mami thaj papo ade gav, ando sar akgarenles ciganski šor. Mungrro ciknjaripe sas učhardo averčhandimasa katar godola duj thema, forosko thaj tipikano rro-mano, poloćardo. Sasma baht te bajrivav ande familija kaj nisar či pučhalpe palo naciono. Ande vrjama katar mungrro ciknjari-pe trajisardam ando Dunavsko sokako, a voj sas Jugoslavija ando ciknipe. Kate trajisardine e familije katar averčhande nacio-nurja thaj paćivalimata. Barima-sa ande jekh kasavo maškaripe, katar kasave nasvalimata me se operišime.

Sas vi godova, kana e mun-grri morćhi inđardama ande va-resave bilačhe situacije, no sar cikni me godova but loće inćar-dem. Te mothav sar egzemplaro, kana e mungrri dej inđardama ande anglal sikavne thana, a savi si parni, aver čhavorra pala mungrri morćhi khanči či mo-thodine. Thaj gajda sass a džiko jekh momento kana mungrro dad avilo pala mande. Aska ćer-dinepe pharimata, Aver čhavorra godova dikhline thaj sasti pa-ramiči teljarda. No, pe baht me loće nakhlem krozal sa godova. Šaj kaj si kava cîra nerealno, no me či bućardem but pe godova. O manuš barjol godoleja thaj trajil godoleja. Akana godova či dikhav sar varesavo pharipe.

* So gîndin pe savo varo godola stereotipurja šaj te hara-venpe?

- Gîndiv kaj si godova nasva-lipe amalimasko. Sar šaj vareko ando biš thaj jekhto šelbršutnipe ćerel problem odolaći kaj inćarel majbut melanino? Kaj si godova jekhutno averčhandipe. Katar kava vrjama, godova si asavima-sko. No, me vi ađes maladijav kasave manušenca. Maškar lende si vi kola save si vuče sikade thaj intelektualcurja, a palem naštik te džan opral godova averčhan-dipe. Kana gîndisardem sostar si godova gajda, haćardem kaj o pharipe si ando genetsko kodo. No, te amen haćaras bikamlipe pale godola predrasude thaj pale kola save inćaren len, amen phi-ras pe jekh sano ago rte avas sar godoja aver rig, savi bikamas. Trubulipe si te arakhas balanso maškar godola duj riga. Rroma musaj te trajin gajda te haćaren-pe hasnarimašće thaj te trajin o trajo, a niči te trajisaren ađe dži thejarra. Thaj ande godova but loćaren lenđe Dekada e Rrome-nđi. Me, te mothav, po naisripe stipendijaće, sikavav man, thaj godova si baro pala mande.

* Savo alav bičhalen terne rromane artistonenđe?

-Fundosko alav si kaj katar korkorre amen si phanglo pe savo varo nakhavasamen. Ando godova proceso sićope thaj sika-vipe inćarel baro importantnipe. Po kasavo varo pindžaras kor-korre men thaj buhljaras šajima-ta pale realizacija pire idejengo po majlačho varo. Paše godova pe godova varo ćeras thaj buhl-jaras piro korkorropaćivalipe. Kana inćaras korkorropaćivalipe , aska vi aver inćarena paćivalipe ande mende.

Jovana Davidović

Pindžarde Rroma


DROMARIMASKO ARTISTIPE E RROMENGOAnde galerija Zavodošći pale kultura Vojvodinaći „Most“, po teljaripe 2012. brš inćardape dićhipe

piltarimasko „Nomad art“ (kaj si dromarimašći). Ando dićhipe si sikadine bućarimašće kotora katar deš mambrurja katar Piltarimako ćidipe e Rroemengo kasko bešavimasko than si ando foro Tresteniko, a projekto dićhimasko piltarimasko inćarelpe ande pandž forurja Srbijaće – ando Beogrado, Niši, Kragu-jevco, Kraljevo thaj Novo Sado. Manuša save sikadine pire bućarimašće kotora si: Zoran Tairović, Mina Karadžić, Slobodan Karadžić (sa trin andar Novi Sad), Vladimir Aleksić (Jagodina), Radomir Usainović (Beogrado), Slobodan Milosavljević (Austrija), Maja Ljubotinja Antoanesku (Ljubljana), Šaban Butić (Niši), Miloš Vasić (Trsteniko), Dragan Vasiljković (Šabac) thaj sar dosturja Skarlet Batista (Indija) thaj Toni Anušić (andar B thaj H). Kova so si interesantno si kaj e pilte si kotor katar Legato LUR-osko ando Trsteniko.

E tema: identiteto

Dićhipe piltarimasko putar-da o Sava Stepanov, piltarimasko kritičari thaj šerutno pe galeri-ja “Most”: “Či tromavas te dav svato individualno pale autorja, kaj džanas savi si e situacija, no si jekh lačho recepto: jekh franci-jako historičaro artistimasko thaj estetičaro mothol kaj lačhi pilta musaj te inćarel trin kotora: jekh kotor si inćarimasko, aver kotor si palo piltarimašće elementurja thaj triti kotor si emocionalno. Kate si

fi gurativne pilte, so sikavel kaj pe sa jekh pilta šaj te dićhelpe inća-ripe. Dićhen, e tema saveja e arti-sturja bućaren. Kova so si karak-teristčno pala kava piltarimasko dićhipe si tema identitetošći thaj godova dićhelpe, thaj po paćape godova si phanglo pale artistur-ja katar kava naconalno ćidipe. Amen ande Vojvodina, pe vela katar injavardešte brša thaj po teljaripe duj miljako brš sasmen jekh baro “dab” katar moderni-stikano ćerdipe. Sostar godova kate šaj te avel importantno thaj te avel po dićhipe. Pala godova kaj ando piltarimasko artistipe si but artisturja save buhljardine pire predrasude save ačhadine aver artisturja, te mothav gajda, kaj kana si čhudini jekh relacija, ksenofobija savi sas, ten a hoha-vasmen, ande Srbija ande injavar-dešte, aska ando foro Novi Sad thaj Vojvodina šaj te avelas džiko modernizmo, a sa godova pe vare-save aver thana kaj godova či sas, godova džalas poloćarde thaj e sa majcikne vaćardimasa. Gajda kaj simen vi rezonurja save si artisti-mašće thaj avrjal artistimašće, te jekh kasavi institucija egzistiril. Me naisarav amare dostonenđe pala kaja šukar paramiči savi in-ćaras ađes telerjat kate, pala kava piltarimasko dićhipe saveja puta-ras kalebršešći sezona thaj kamav lenđe but aresimata ande sa kova so kava ćidipe bućarel.”

Po piltarimasko dićhipe sass a e autorja. Sa kola save aviline

po putaripe katar piltarimasko dićhipe sanas ando šajipe te den svato e autorenca thaj dine svato pale pire impresije pale sikade kotora, pale rromani kultura, ro-mane sutorja thaj pe godova varo majbut therdine džanglipe pao proceso sar ćerenpe lenđe kotora. Piltarmako dićhipe si jekh katar importantne pasurja te buhljarel-pe dićhipe rromane kulturako thaj refl eksija pale terne rromane arti-sturja te lundžaren thaj te aresen kova so teljardine.

Snežana Dimić

Kultura

Slobodan Karadžić – piltari- Kava si trito dro sar

sikavav ando kava than. Duj droma inćardem korkor-rutne piltarimaske dićhimata, triti inćarda kolektivno siže thaj inćaripe. Po kamlipe si manđe kaj si kate rromano identiteto. Deš autorja sika-dine pre kotora, maškar save si vi mungrri čhej – Mina Karadžić.

* Savo bičhalenas sar mothodipe pale terne, biafi rmišime artisturjenđe?

- Bućaripe, bućaripe, thaj numaj bućaripe, thaj disciplina save musaj te aven tale kontrola. Thaj godoja samokontrola inćarela produkturja ando tenden-ciozno bućaripe thaj afi rma-tiviteto savi avail talo kasavo bućaripe.

Zoran Tairović – piltariKava piltarimako

dićhipe si lačho egzemplaro averčhandimasko maškar kultura thaj artistipe. Kava si zumavipe kaj o principo katar artistimasko barvalipe čholpes po jekh akademi-kano varo. LUR-o deš brša sikavel kaj si inicijatori katar ađesutnimasko rromano ćerdipe ande Srbija. LUR-o inćarel principo interkultur-alosko thaj pala godova kate či dićhena numaj e Rroma, no vi kola save naj Rroma save kate dikhaven pire kotora, a maškarutno šej katar kaja piltarimasko dićhipe si šajipe palo miškope sar principo nomadsko adno savo sikavas kaj o artistipe naj statično, kaj či ačhel pe jekh thaj, no inćarel dinamikano efekto ande savorra amen.


Kultura

D k d R đi d AP V j di

Foto

: I. D

imić

32 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina32 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Documents

ANGLOMOTHODIPE - uskolavrsac.edu.rs 12-13/romski.pdf · Primarno kamipe kale projektosko ... Sekundarno kamipe si phanglo palo majbarjardipe ... pe kotora pale bućarimata save si