Dekada e Romen i ande AP Vojvodina 01/romski.pdf · 2 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina Kancelarija pale inkluzija e Rromen đi Gavermento- star AP Vojvodinatar ande 2010. brš

1Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Maškarthemutni Dekada e Rromenđi, savi si lošari-mava alavardi po 2005. brš ande foro Sofi ja, si maj baro projekto po maškarthemutno plano savo si phanglo pale rroma. Ramosarimatarja katar kava dokumento si e Tha-garimata katar centralna thaj jugoistiočna Evropa ande savi trajin šov milionurja Rroma save si po socio-ekono-mikani thaj amalimašći margina. Kaja inicijativa zurajr-dine e Češka, Slovačka, Ungriko, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, a tale varesavi vrjama vi e Španija.

Kamipe Dekadako e Rromengo si majlačharipe thaj lačhardipe thanensko katar rromano nacionalno ćidipe ando sićimasko, bućarimasko, bešimasko thaj sastimasko kotor. Pale godova si andine strateške dokumenturja thaj akcione planurja kašće nakhadimava ćerelape efekto po majlačharipe thanengo e rromengo.

Vi e Republika Srbija čačarda e Maškarthemutni De-kada e Rromenđi, anda e Strategija pale integracija e Rro-menđi thaj anda akcione planurja palo sićope, bućaripe, bešipe thaj sastipe.

Dićhimasa pe godova kaj si šovto brš Dekadako thaj te po bibaht laće rezultaturja či dićhenpe kozom ažućar-dape sar vi godova kaj e Rroma ande lenđe thana cîrra jal naj informišime godoleja so ćerelpe pe godova plano, kamipe inkljistimasko kale lilesko si majanglal te e insti-tucije katar lokalo džiko pokrajinako nivelo, maškarthe-mutne institucije thaj ćidimata katar civilno amalipe, te pindžarenpe e bućarimatenca save nakhavenpe ande AP Vojvodina. Džanglimata ando agorisaripe katar varesave pharimata ando amalipe šaj thaj trubun te aven sar eg-zemplaro pale aver thana sar agorinape pharimata save von inćaren.

Amen ađes ašarimava inkalas „vojvodinaće mode-lurja” sar agorinpe rromenđe pučhimata kaj ande AP Vo-jvodina si majbut ćerdino pale integracija katar rromano nacionalno ćidipe. Kasave modelurja thaj informacije kamas te sikavas javinošće, no vi te dikhas sa kova so ćerelpe jal či ćerelpe ande Dekada e Rromenđi.

Redakcija

Lil fundosarda thaj inkalel Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori Duško Jovanović

Redaktor: Igor Dimić

Redakcija:Jelena Jovanović Dragana DimitrovMarija PetkovićRužica Nikolić

Jovana DavidovićVišnja Vujin

Koordinatorja pale rromane pučhimata APV Vitomir Dimić, fotografo

Tehnikano lačharipe thaj štampa: MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA e Romenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

2 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi Gavermento-star AP Vojvodinatar ande 2010. brš inćarda štarto brš katar piro bućarimasko trajo. Aresimata pire bućarima-sko sikada pe bršešći konferencija pale žurnalisturja savi inćardape po 30. decembro 2010. brš ando žurnalistur-jengo than Gavermentosko AP Vojvodinako.

Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi fundosardape po čhinadipe katar o Parlamento AP Vojvodinako po 24. majo 2006. brš kamimava te vazdelpe thaj te majlačharel-pe o than e Rromengo ando sićomasko, bešimasko, buća-rimasko, sastimasko kotor, manušikane thaj aver orturja. Voj sikavel angluni institucija savi sila kasavo karakteri, niči numaj ande Republika Srbija, no vi ande sasti Evro-pa. E fi nansije pale bući Kancelarijako, savi del šajipe te čačarenpe kondicije palo andralunipe e Rromengo ande se kotora katar amalimasko, ašunimasko thaj politikano trajo ande Autonomna Pokrajina Vojvodina, ulavenpe andar o budžeto AP Vojvodinako. Po čikat Kancelarijako si direktori, ortuimasko thaj dićhimasko ćidipe, save ala-varel o Gavermento AP Vojvodinako. Katar e rig Gaver-mentosko AP Vojvodinako po 25. aprilo 2007. brš palo direktori losardo si thaj alavardo o Duško Jovanović, di-plomirime inženjero pale poljoprivreda. Kancelarija đi-navel šov bućarne.

Bućaripe Kancelarijako si implementacija thaj na-khavipe Strategijako pale integracija e Rromenđi thaj realizacija katar akcione planurja ande AP Vojvodina, koordinacija averčhande projekturjengo pale integracija e Rromenđi ande save len kotor pokrajinaće sekretarija-turja, čačaripe koordinacijako e Nacionalne konsilenca katar o rromano nacional-no minoriteto, Konsilenca pale integracija e Rrome-nđi ande AP Vojvodina thaj aver ćidimatenca po maškarthemutno nive-lo, vazdipe thaj pajsaripe manušikane orturjengo Rromengo thaj Rromnjen-go thaj nakhavipe katar o čačaripe integracijako ka-tar o rromano nacionalno ćidipe.

Ande džiakanutni bući e Kancelarija ćerda but aktivnosturja, korkor-ri, jal ande kooperacija Konsilenca pale integra-cija e Rromenđi ande AP Vojvodina, pokrajinaće sekretarijatonenca, loka-lošće ćidimatenca thaj bi-

gavermentošće organizacijenca. Majbut bući ćerda ando sićomasko, bešimasko thaj bućarimasko kotor.

Kancelarijaće bućarimata pale inkluzija e Rrome-nđi ando sićope čhutine si po inćaripe palo andralunipe e Rromengo ando sićimasko sistemo, majanglal gajda kaj delpe ažutipe te ćidenpe trubulimašći dokumentacija thaj te informišinpe sikamne thaj studenturja pale šajimata sar šaj te len e stipendije.

Nakhavimasa katar afi rmativna akcija, zurjardo si ramosaripe sikamnengo andar o rromano nacionalno mi-noriteto ande maškarutne thaj vuče sikvne thana, sar vi pe fakulteturja. Gajda ando 2007. brš ramosardinepe 151 sikamne ande maškarutne sikavne thana thaj 27 pe vuče sikavne thana thaj fakulteturja, 2008. brš ande maškarut-ne škole ramosardinepe 223 sikamne, a pe vuče sikavne thana thaj fakulteturja 94, 2009. brš ande maškarutne si-kavne thana ramosardinepe 78 sikamne, a ande majvuče sićimašće thana 43. Ando nakhlo brš ande maškarutne sikavne thana ramosardinepe 94 sikamne, a ande vuče si-kavne thana thaj pe fakulteturja 44. Gavermento AP Vo-jvodinako dija šajipe te sa e studenturja andar o rromano nacionalno ćidipe teljaren piro sićope gajda kaj avena po budžeto.

Kasavi politika anda te ađes naj ni jekh fakulteto thaj

vučo sikavno than pe save či studirin, sićon e Rroma. Palo baro đindo sikamnengo thaj studentonengo pajsar-dape bešipe thaj stipendije.

Kova so si but importantno palo sićimasko kotor si e kooperacija maškar e Kancelarija pale inkluzija e Rro-menđi AP Vojvodinako, Matica rromani thaj Pokrajinako

BUĆARIPE KANCELARIJAKO PALE INKLUZIJA E RROMENĐI AP VOJVODINAKO


sekretarijato palo sićope. Aresipe katar kaja bućarimašći kooperacija si fundosaripe katar o studijako programo palo sićope sikavnengo pe Vučo sikavno than pe struko-vne studije pale sikavne ando Vršco. Gajda, po angluno drom ande amari phuv, čačardape šajipe palo sićope sika-vnengo pe rromani čhib. Plano pe lundži vrjama si maj-baro đindo rromane čhavorrengo ande anglalsićimašće thana thaj sićimasko vazdipe katar o rromano nacionalno minoriteto.

Kancelarija pajsarda vi e stipendije pale maj lačhe studenturja, save trubun te aven sikavne, katar 6.000 dinarja, a lengo sićope si bipoćinimasko. Love palo na-khavimasko phučipe, ramosaripe thaj lila del e Kancelarija. Ando 2010. brš palo kava studijako programo e Kancelarija, ažutimava katar Fondo palo buhljaripe AP Vojvodinako dija kompjuteri.

Ketane e Pokrajinaće sekretarijatova pale arhitektura, urbanizmo thaj ćerdipe, forošće thaneja Opovo thaj Ekumensko humanitarno organizacijava andar o Novi Sad, Kancelarija pale inkluzija e Rrome-nđi ćerda projekto Majlačho bešipe ande III rromane Neve care ando Opovo, gaj-da kaj e lokalošće forutne therdine trubu-limašći edukacija, alato thaj materijalurja palo vazdipe duje ćherengo, save si dine familijenđe save majphare trajin.

Štarebršengo projekto palo miškope katar nahigijeni-kane rromane care katar periferija Sivcošći, ando forosko than Kula, ćerdape po 2008. brš gajda kaj ćindinepe ćhera ando Sivco. Pajsardape 13 ćhera ande save čhutinepe sa e manuša save trajisardine ande care (len paše šel). Ando 2009. brš ažutimava katar o Fondo palo kapitalno dipe andar o budžeto AP Vojvodinako pajsardinepe love thaj ćerdinepe droma ande rromane care ande forošće ćhera Odžaci, Žabalj, Kovin, Žitište thaj Ruma. Ando forosko than Žitište liparde lovenca lačhardape vi pajesko kotor thaj 400 rromane familije therdine o paj. Ando 2010. brš asfaltirime si trin droma ande rromane care ando Vršco. Ažutima-va katar o Fondo pale kapitalne dinima-ta asfaltirime si vi trin droma ando foro Novi Bečej. Ande vrjama savi avel trubul te nakhavelpe vi o pilot-projekto palo ro-šaripe rromane carengo zuralimava katar e alternativna energija.

Pokrajinako sekretari pale bući, bu-ćaripe thaj bijandimasko jekhipe Miro-slav Vasin thaj Duško Jovanović mala-dinepe ando Briselo e Larsova Erikova Forsbergerova, džipašerutne manušeja pe Evropaći komisija palo buhljaripe EU, savo ćerel bući po phučipe Srbijako.

Po kava maladipe, manuša andar e Evropaći komi-sija, pindžardinepe e politikava palo nakhavipe pharima-tengo Rromengo ande Vojvodina, sar vi e aresimatenca Kancelarijaće pale inkluzija e Rromenđi ando sićope, bešipe thaj bućaripe.Manuša andar e Evropaći komisi-ja inkaldine kaj zurjaven thaj den zor thaj inćaripe palo vojvodinako modelo pale inkluzija e Rromenđi, savo si jekhimasko ande Evropa. Ando svato, putardape šajipe te nakhavelpe o projekto palo bešipe saveja trubul te pajsa-

renpe ćhera pale 150 rromane familije ande Vojvodina, a pale save Evropaći unija dela 6.000.000 evrurja. Po kava maladipe sas vi o Ditel Šincel, dženo ando Evropako Parlamento, sar vi e njamcicke investitorja palo ćerdipe, vazdipe ćherengo.

Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi dija ekspert-sko ažutipe kolenđe save line kotor po konkurso pale subvencije palo korkorrobućaripe bibućarne manušengo andar o rromano nacionalno ćidipe katar o Pokrajinako


sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhi-pe gajda kaj nakhada edukacije palo ramosaripe biznis planurjengo thaj pajsarda love palo poćinipe bućarnengo save inđaren lila pale bući pale 6 čhona pale projekturja save nakhle. Dži akana prdal kala konkursurja putardine-pe 50 fi rme kašće inćarimatarja si Rroma.

Dićhimasa pe godova kaj nakhavelpe maškarthe-mutni Dekada pale inkluzija e Rromenđi, po nivelo Re-publikako Srbijako andine si akcione planurja palo sićo-pe, bešipe, bućaripe thaj sastipe. Lenđi implementacija si trubulimašći vi po lokalosko nivelo. But importantni rola ando nakhavipe katar liparde planurja thaj progra-murja inćaren vi e koordinatorja pale rromane pučhimata, save alavarenpe katar lokalošće korkorroortuimata. Ando 2010. brš than koordinatoresko pale rromane pučhimata

si putardo ando forosko ćher Stara Pazova thaj ando Foro Pančevo. Koordinatorja si spona maškar lokalosko tha-garipe thaj rromano nacionalno minoriteto. Sar sikadine džiađesutne rezultaturja, lenđe bućarimava teljardape te agorisarenpe majimportantne pučhimata save si phangle pale rromano nacionalno minoriteto. Ande AP Vojvodi-na džiakana si alavarde koordinatorja pale rromane pu-čhimata ande 23 forošće ćhera. Ando marcino 2010. brš Kancelarija inćarda o bešipe e rromane koordinatorenca andar sa forošće ćhera, palo losaripe palo Nacionalno konsilo rromane nacionalne minoritestar. Ando kamipe te lengo bućaripe avel majlačho thaj sar aresena majlačhe rezultaturja, inćardine si trin seminarja pale koordinator-ja pale rromane pučhimata.

Aktiviteturja save si phangle e bućarimava či ačha-


venpe. Sastarimasko ćher ande Inđija, katar nakhlo brš, maškar bućarne liparel vi jekh Rromnji, savi arakhla bući ažutimava katar Kancelarija.

Kancelarija inćarel khetanimasći bući vi e bigaver-mentošće ćidimatenca. Kancelarija pale inkluzija ande kooperacija e Rromani Maticava thaj Ćidimasa katar NVO Dekada Roma, talo učharipe katar Pokrajinko se-kretarijato pale ramosarimata, ortuipe thaj nacionalne minoritetuja, inćarda vi Donatorska konferencija palo vazdipe thanengo Rromengo ande AP Vojvodina. Pe konferencija kotor line manuša andar averčhande amba-sade: Ungriko, Italija, Njamcicko, manuša andar USAID, UNHCR, UNICEF, Themesko sastimasko ćidipe, Mini-sterijumo bućarimasko thaj socijalna politika, Fondo palo putardo ćidipe, Građanske inicijative, Parlamento thaj Gavermento Republikako Srbijako thaj but aver.

Kamipe konferencijako sas therdipe šejengo pale implementacija projekturjengo palo lačharipe thanengo rromengo ande Vojvodina. Pe late sas sikadine e projek-turja katar Pokrajinako sekretarijato pale ramosarimata, ortuipe thaj nacionalne minoriteturja thaj rromane biga-vermentošće ćidmata andar kotor sikavimasko, bućari-masko, bešavimasko, sastarimasko, sportosko kotor thaj buhljaripe katar rromano amalipe.

Pokrajinako sekretarijato pale ramosarimata, ortuipe thaj nacionalne minoritetuja pajsarda 2.000.000 dinarja pale realizacija afi rmativne kotorengo thaj procesurjengo pale integracija e Rromenđi palo lundžaripe Dekadako pale inkluzija e Rromenđi ande 2008. brš thaj gajda pu-tardape šajipe te inćarelpe Donatorska konferencija thaj

nakhavenpe buća katar 64 rromane nagavermentošće organizacije po ćerdipe projektonengo te šaj sikavenpe pe Donatorska konferencija. Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi inćarda e seminarja te zurjavenpe kapacite-turja rromane nagavermentošće ćidimatengo, te therenpe kompetencije palo ramosaripe propozalurjengo katar e projekturja pe modelurja EU.

Katar e but buća save ćerdinepe ketane e nagaver-mentošće organizacijenca si vi e studijako drom ando Bukurešt katar 10. džiko 14. majo 2010. brš, savi ćerdape ažutimava e Matica rromani. Kava drom ćerdape vizita pe Katedra pale rromani čhib po Univerziteto ando Bu-kurešt thaj ando Ministerijumo palo sićope.

Nakhle bršesko, sargo therdipe kooperacijako ma-šakar e Kancelarija, Matica rromani thaj Forošći lilvarni ando Novi Sad, ande novosadošće pašeforošće care Šan-gaj, putardape lilarimasko kotor „Trifun Dimić“, savo si-kavel angluni rromani lilvarni ande Evropa.

Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi sasla cikne rodimata, no lenca therda but lačhe aresimata. Godova si jekh katar laće majbare kvaliteturja.“, inkalda pe brše-šći konferencija pokrajinako sekretaro pale bući, bućari-pe thaj bijandimasko jekhipe, o raj Miroslav Vasin thaj jećhe alaveja mothoda sar ćerel bući e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi.

Romeo Mihajlović


Dr Bojan Pajtić ando intervjuo palo amaro lil inkal-da piro gîndipe palo than katar o rromano nacionalno ćidipe ande AP Vojvodina. Paše godova, vo dija svato pale lačhe aresimata katar e projekturja thaj programur-ja save nakhadinepe ando kamlipe te vazdelpe o sićima-sko thaj socio-ekonomikano than rromane populacijako, sar vi pale planurja palo avutnipe kana si ando pučhi-pe liparde kotora, a sa gadava kamlimava te vazdelpe o trajosko standardo katar kava nacionlano ćidipe savo majphare trajil.

Trajisaras ande phari vrjama, no Tumen inkalen kaj si godova pala Tumaro timo akhar-dipe. Šaj te mothas kaj phari lovenđi kriza cikn-jarel kvaliteto thaj ćerel te o agoripe pharima-tengo savo si phanglo palo rromano nacional-no ćidipe naštik te po mišto varo nakhavelpe?

Čače si kaj e globalna kriza buhljardape pe sasti planeta, a sar kaj džal, buhljardape vi amende, no godova či tromal te avel inka-lipe te na delpe sa pestar, majbari energija, te na denpe neve ideje, neve programurja thaj te na ćeras sa so šaj te nakhavas gadale pharima-ta. Amen ćeras but programurja te vazdas po majvučo than socijalno thaj sićimasko statuso katar o rromano nacionalno ćidipe thaj te von aven majlačhe. Pale amari Dekada e Rromenđi si sem-ni, no amen vi anglal no so voj teljarda te nakhavelpe, ćerdam but programurja, save trubujasas te phađen kaja drabarimašći rrota, savi či del šajipe te e Rroma aven si-

kavne andar godova kaj najlen trubulimašće love, naštik te trajin majlačhe andar godova kaj najlen trubulimasko sićope thaj andar godova si importantno te inkalelpe kaj amen ande štar palune brša dijam šajipe prdal e kotora

katar e pozitivna akcija te po Univerziteto ando Novi Sad ramosarenpe 200 Rroma. Gajda, amen lenđe dijam šaji-pe te ramosarenpe thaj te theren bešipe ande ćhera pale studenturja. Andar godova kaj kava ćidipe sile majpharo socijalno statuso, trubulimasko si te putarenpe majbare šajimata te e čhavorra save si talentuime, save silen ener-gija, šaj te džan pe studije.

Teljardam vi e programurja palo bućaripe, sar kola terne manuša save agorisaren fakulteturja, prdal progra-

mo palo stažiripe thaj bućaripe ando pokrajinako Ga-vermento, numaj ande institucije ande save si semno te pindžarenpe čhib, trajo, tradicija thaj kultura kale theme-sko, gajda vi ande privreda kaj prdal e programurja palo

bućaripe putardam majbut katar pandžvardeš fi rme ande save si e Rroma inćarimatarja thaj bućarne. No, godova naj sa.

Ande kooperacija avrjalune investitoren-ca kamas te barjaras đindo e Rromengo save čačarena šajipe palo manušalo bućaripe, maj-lačho trajo thaj šaipe te trajin manušale ando 21. šelbršutnipe. Pe godova drom e njamcicke investitorenca thaj Forošće ćhereja Šid areslam džiko jekhutno dićhipe te ke kala investitorja e manuša andar o rromano ćidipe aven priorite-to ando proceso palo bućaripe, numaj te theren bućaripe.

Gajda kamas te palo kava pharipe arakhas inkljistipe pe duj fronturja. Gîndiv kaj si godo-va vorta drom. Katar jekh rig, amen kamas te arakhas inkljistipe prdal o sićope. Pale sikamne andar o rromano ćidipe save džan ande maška-

rutne sikavne thana dino si 355 stipendije thaj mentorja save ažutin len te nakhaven sićimasko proceso, te maj-sigo džan anglal, te there trubulimasko džanglipe te šaj džan po univerziteto. Majbut katar 200 studenturja, sa-

Intervju: Svato e prezidentova po Gavermento AP Vojvodinako

PAĆAPE SI ANDE TERNE THAJ SIKADE MANUŠA


venca šaj ašaramen, kamas na numa te bičhalas alava, no vi te čhus fundosko bar, savo avela nevo avutnipe palo rromano ćidipe ande Vojvodina thaj dela šajipe te e pro-cesurja ireverzivilno teljaren anglal, numaj te biirisasrdo teljarel o proceso palo majlačho trajosko standardo rro-mane forutnengo ande Pokrajina.

O modelo saveja agorinpe pharimata e rromenđe

ande Vojvodina si alavardo sar but lačho po maškar-themtuno nivelo. Amen čačardam o paćape save dijamen o pokrajinako Thagaripe? San Tumen bahtale rezultato-sa save areslam?

Vi evropaće institucije vi e Jekhetane Nacije thaj le-nđe specijalizime institucije naisardine, bahtardine kava modelo sar but lačho. Me džanav kaj amen kava pharipe nakhavas majlačhe no butipe aver phuvjengo Evropaće unijako. Zurale andam čhinadipe te o rromano ćidipe avel integrišime ando amalipe, gajda te vo či hasarel piro identiteto, no te vazdel piro socijalno statuso. Kamas te godova kaj si Rrom či avel socijalna, no numa etnika-ni kategorija. Ande Kancelarija pale inkluzija e Rrome-nđi savi amen fundosardam bućaren terne manuša save agorisardine vučo sićope, save agorisardine fakulteturja, a ande but forurja ande Vojvodina simen koordinatorja pale rromane pučhimata save si vuče sikade manuša. Majvučo raštrako funkcioneri si andar o rromano ćidipe. Mr Slavica Denić ađes si raštrako sekretari ando Mini-sterijumo pale manušikane thaj minoritane orturja, a lija kotor ande jekh katar liparde procesurja. Sa si majbut terne sikavne manuša save len thana ande raštraći admi-nistracija thaj ande privreda. Ađes si amen krisarja Rro-ma, simen Rroma save bućaren ande pokrajinaći admi-nistracija, si amen Rroma žurnalisturja. Ande sa e kotora siamen kasaji situacija ande savi o rromano ćidipe uštel thaj godova gajda te pire kreativošće potencijaurja thaj

piri zor, energija del gajda te ketane sa e averenca crdel raštra thaj amalipe anglal. Paše godova, prdal o Fondo pale kapitalne dinimata, uladam 300.000.000,00 dinar-ja palo vazdipe standardosko katar o trajo e Rromengo, save dinepe te asfaltirinpe e droma ande rromane care, te ćerelpe rekonstrukcija thaj te ćinenpe e ćhera. Kala love investisardam ando Sivco, Opovo thaj but aver forurja. Gajda, te najamen vazdipe trajosko forutnengo andar o rromano ćidipe, naštik ni te mothas kaj sam amali-pe savo si civilizuime, amari ođi naštik te avel mirno. Amen save ćeras ašunimašći bući simen obligacija te das šaipe te sa e forutne avel len jekhutno šajipe te džan anglal, jekhutne šajimata te ćeren bući. Naštik vareko te krisarelpe pe godova te najle jekhutne šajimata sar manu-ša andar e aver ćidimata numa andar godova kaj si lengo nacionalno therdipe averčhando.

Kana dićhelpe pe godova, averčhandipe si dramati-kano ande kotora sar kaj si bućaripe thaj sićope maškar e Rroma thaj aver nacionurja save trajin pe kaja teritorija. Godova či kamav ni me te lav ando gîndo, a ni mungrre pašebućarne thaj andar godova amen vi majdur zurjavas pe godova te sa majbaro đindo terne Rromengo sićol, a te na ačhen te aven Rroma kana agorisaren fakulteturja, no, kontra, te aven aktivne ando ćidipe. Amen lenđe nekobor droma inkaldam, kana sasmen šajipe palo maladipe, kaj ažućaras lendar te von thaj aver manuša andar o ćidipe crden anglal, numaj te e manušenđe save naslen bah, jal talento te studirin, vazden vi nivelo ande gođi pale go-dova so trubul te ćerelepe, sar te vazdelpe piro than, piro socijalno thaj sastimasko statuso. Ađes, sar mothol vare-save statistikane rodimata, sajekh šelto Rrom trajil džiko šovardešto brš, so si daravimasko inkaldipe, andar godova kaj kava fakto si vareso so manušešće naštik te del miro. Amen musaj te bućaras gajda te kaja daravimašći statisti-ka averčhandolpe po lačhipe rromane populacijako. Paše

kala liparde, amen ćeras bući vi pe varesave programurja save naj lundževrjamaće, no harne-vrjamaće ciknjaren pharimata.

Prdal programurja ašuni-mašće bućengo amen arakhlam bući pale nekobor šela manu-ša andar o rromano ćidipe thaj godoleja, paše kova so ćerdam kova so si mišto palo sasto ama-lipe, godole manušenđe dijam šajipe te lenđe familije trajin averčhande thaj majlačhe.

Kozom si semno te e pha-rimata, katar o lokalo džiko re-publikako nivelo, nakhavenpe talo učharipe institucijengo, te avel dićhipe, kontrola thaj te sa godova avel majkvalitetno thaj majefi kasno. So ćerelpe ando


sićimasko kotor rromane čhavorrengo thaj save si e re-zultaturja?

Amen das stipendije pale terrne, sikamne save džan ande maškarutne sikavne thana, pale čhavorra save ago-risaren varesave strukaće sikavne thana jal agorisaren sikavne thana save inđarena len pe fakulteturja. Trubu-limasko si te godova sasto proceso nakhavelpe, te avel inđardo, a na anarhikano, te avel anarhikano, či anela la-čho aresipe.

So godova garantuil?Godova garantuil instituto mentorengo save amen

therdem. Profesorja si poćinde te ćeren dićhipe pe godo-la sikamne, te ažutin len ando sićope, te nakhaven lengo buhljaripe thaj te den lenđe konsilurja sar te džan anglal ando piro sićope. Godova sikada but lačhe aresimata thaj andar godova simen baro đindo studentonengo. Ažućarav te kale bršesko thaj ando brš savo avel, a te mothav kaj teljardam zurale 2007. bršesko, avas kola save dićhena ando čačipe sa majbaro đindo diplomirime terne manu-šengo, save lena piro than ando amalipe, save šaj araćhen bući thaj aven bućarne thaj save dena šaipe te o rromano ćidipe miškolpe katar “mulo punkto”, a vi dži akana ćer-dape baro miškope. Kova so si importantno te inkalelpe si kaj o sićope či teljarel ando maškarutno sikavno than, no majanglal. Andar godova amen putardam ando Vršco specifi čno kotor pe Vučo sikavno than strukaće studijen-go pale sikavne pe rromani čhib. Katar cikne pungrre ter-ne manušenđe sikavas kaj numa sićimava, bućava thaj prdal sistemo šaj te therelpe anglunipe ando trajo thaj te ćerelpe mišto miškope. Godova naštik te ćerelpe purane manušenca, no godova trubul te ćerelpe čhavorrenca thaj ternenca. Andar godova amen teljardam katar kola maj-terne save si ande anglalškolaće brša, džiko kola save si pe univerziteturja. Kasavo programo naštik a te či anel lačho aresipe thaj naštik te či teljarel sasto ćidipe anglal. Te ćeres analitikano dićhipe, rromano pučhipe, numaj so-cijalno pharipe e rromengo si ando fundo sićimasko pha-ripe thaj numa prdal sićope šaj te nakhavelpe.

Univerziteto ando Novi Sad si inćarimatari ando

proceso ćerdimasko katar rromani intelektualno elita. Po savo varo o univerziteto nakhada o programo pale inklu-zija Rromenđi?

Godova si politika jekhutne šajimatengo thaj me sem but bahtalo kaj o Univerziteto ando Novi Sad, savo fundosarda e Pokrajina, lačhe nakhada kava programo. Mungrro dićhipe si kaj lačhe ćerda bući vi nakhlo rek-tori, prof. dr Radmila Marinković Nedučin, a gajda će-rel bući vi akanutno rektori, prof. dr Miroslav Vesković. Univerziteto si jekh zuralo instrumento ando nakhavipe kale politikako. Prdal bipoćinimašće master studije thaj doktoraće studije, amen kamas te agorisaras proceso palo ćerdipe intelektualne elitako, andar godova kaj kana avel sa majbut Rroma doktorja, profesorja pe univerziteturja, profesorja ande maškarutne thaj fundošće sikavne thana, askal vi e manuša andar o rromano ćidipe sa majbut anena čhinadipe te pire čhavorren bičhalen te lundžaren sićope. Pharipe ando sićope sas vi varesavo ačhadipe gajda kaj jekh kotor katar o rromano ćidipe či haćarda sićimašće thana sar pire, numaj nasle paćape ande godova sićima-sko sistemo. Čhavorra barjardinepe avrjal katar godova sistemo. Kana von aven ande godova sistemo, sa avela majlačhe. Sistemo mentorengo sas but lačho thaj gîndiv kaj si čhutino po vorta than, andar godova kaj ande ma-škarutno sikavno than trubulimasko si te delpe zor terne-nđe save trubun te len udžilimata katar o profesori, mena-džeri, jal varesave aver pale save silen kamlipe.

Kana andape strategija katar e politika jekhutne ša-jimatengo, Tumen, pire timova, dine zor te e Rroma aven pe thana ando gatsarimasko thaj kanonosko thagaripe pe se nivelurja? Po kasavo varo bičhalen mothodipe kaj si sa nacionalne ćidimata jekhetane. Pharimata musaj te agorinpe svatova thaj argumentonenca.

Gajda si. Amen, sar Pokrajina, fundosardam e Kan-celarija pale inklzija e Rromenđi, andar godova kaj dikh-lam kaj si trubulimašći institucija savi nakhavela phari-mata katar o rromano ćidipe. Lenđe pharimata si majbare no pharimata aver ćidimatengo. Ande Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi bućaren manuša andar o Rromano ćidipe save nakhadine sićope prdal e afi rmativne kotora thaj silen agorisarde fakulteturja, bućarne si, zurale thaj pherde idejengo thaj kasave majlačhe pindžaren o pha-ripe.

Po angluno drom ando them jekh Rrom lija than

ando kanonosko thagaripe. Savi promocija ćeras po ka-savo varo?

Duško Jovanović si dikhljardo thaj manuš andar o rromano ćidipe ando pokrajinako Parlamento. Godova kaj si vo khote si trubulimasko kana anelpe varesavo akto thaj varesave čhinadimata, kana fundosarenpe institucije. Gajda e Rroma den piro dićhipe pale čhinadimata thaj len kotor ando lengo averčhandipe te avel kasavi institucija savi šaj te haćarel trubulimata katar o rromano ćidipe.

Ande Vojvodina ande harmonija trajil baro đindo nacionalne ćidimatengo. Pokrajinako Parlamento inća-rel vi o Pokrajinako konsilo pale maškarnacionalne rela-cije. Savi si lešći rola?


Gajda si. Neve Statutova, Kanonova palo nakhavi-pe ingerencijako, amen areslam džiko gîndipe te fundo-saras jekh institucija, Konsilo nacionalne ćidimatengo, savi trubul te avel jekh mehanizmo pale kontrola. Gajda dijape šajipe te, kana anenpe čhinadimata palo identite-to nacionalne ćidimatengo, anelpe vi akto saveja delape šajipe te čačaren pire trubulimata. Jekh kasavo Konsilo ando civilizacijako gîndo si čačimasko miškope savo či pindžarel ni Evropa, numaj Evropaći Unija.

Politikaće inćarimava katar e lačhe maškarnacio-nalne relacije amen crdas e investicije.

Sasma šajipe te dav svato evropaće komesareja palo bućaripe, socijalna politika thaj inkluzija, savo ćerel bući ando kotor pale pharimata ando bućaripe thaj pale phari-mata čorrîe ćidimatengo. Po maladipe inkaldam kaj kova so amen ćeras ande rromani politika thaj vo sas fascirime godoleja. Rodam lesko ažutipe palo čačardipe katar o lo-vengo inćaripe pale kasave programurja. Gîndiv kaj prdal e Kancelarija pale inkluzija thaj pokrajinako Gavermento rodasa te o kotor evropaće lovengo delpe pale kola pro-gramurja save nakhavenape na numa ande Vojvodina, no vi majbuhle.

Trubus te inkalas kaj phari lovenđi situacija mećhel pharimata. Džanas kaj ando budžeto naj gadići love ko-zom trubul thaj kaj si trubulimata te učharenpe vi aver kotora. Politikava lačhe maškarnacionalne relacijengo, majanglal, politikava katar o kvaliteto, efi kasnost thaj manušenca save haćaren e Evropa, evropaće modelurja thaj standardurja, amen crdas investicije. Kozom e Vo-jvodina sikada kaj sila kadrurja, haćaripe thaj kamlima-ta save si defi nišime?

Paše kala pandžvardeš fundosarde Rromane fi rme, sasmen šajipe te ćeras svato vi avrjalune investitorenca

andar e Njamcicko, save kamen te investirin ande Vojvodina. Ćerelpe svato pale bare love, no kova so si semno si kaj von, prdal e Kancelarija pale inklu-zija e Rromenđi, prdal amare rromane manuša save inkljen anglal piro ćidipe, aviline vi dži-ke Vojvodina thaj džike ideja te den love ando kava trujalipe, sar vi te den bući manušenđe andar o rromano ćidipe.

Garantuil godova kaj godo-

la šeja aresena vi džike Rroma save ađes trajin ande enklave, carre, thaj godola programurja anena lenđe mištipe? Šaj te o rromengo than averčhandelpe rjaćava?

Vorta si kaj godova si sika-dipe kaj sa teljarela anglal. Kana

si ando pučhipe rromano ćidipe, me sem baro optimisto, na numa kana motholpes pale avrjalune investicije, no vi kana motholpes palo lundžaripe programengo save amen nakhavas. Kova so trubul te inkalelpe si kaj kasavi phari situacija si andar godova kaj pharipe trajil šelbršutnenca. Vo naštik te averčhandolpe pale nekobor brša, no gîndiv kaj ande brša save si anglal amende avelamen situacija te godova proceso ande Vojvodina avel nairisardo, sar vi e situacija te o rromano ćidipe, pale deš-dešupandž brša, avel ćidipe savo avela majpaše aver nacionalne ćidima-tenca kana si ando pučhipe socijalno thaj sićimasko ko-tor.

Tumen san profesori po Univerziteto ando Novi Sad.

Čefal alava šaj te bičhalen kolenđe bijandimatarnenđe save gîndin te bičhalen pire čhavorren ando sićimasko proceso pe sa e nivelurja?

Bičhalav lenđe alava kaj bi sićimasko naštik te džal-pes anglal, naštik te therelpe majlačho avutnipe, te simen griža pale lenđe čhavorra, save inćarena perspektiva kana agorisaren o sićope. Von musaj te sićon, thaj te hasnaren e šajimata save e raštra del lenđe.

Tumen san doktoro orturjengo. Sićon Tumen vi maj-dur? Buhljaren Tumaro džanglipe?

Musaj te buhljarelpe o džanglipe sa e vrjama? Manuš savo godova či ćerel, krisardo si te džal palpale. Šaj ando trajo te džan anglal, jal te džan palpale, khanči naj ando maškaripe. Numa manuša save najlen khančešći ambici-ja, krisaren pes te džan palpale thaj gîndiv kaj godova vi trubul te avel bičhaldo alav katar kava intervjuo.

Petar Miler

Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina10

Thagaripe Republikako Srbijako alavarda e mr Sla-vica Denić pala raštrako sekretaro

Ando mištaripe e kamimasa katar e Dekada e Rrome-nđi thaj andralunimasa rromane nacionalne amalimatar ando bućaripe raštraće kotorengo, Thagaripe Republika-ko Srbijako anda po 3. februari 2011. brš čhinadipe palo alavaripe mr Slavicako Denić palo raštrako sekretaro ando Ministerijumo pale manušikane thaj minoritane or-turja. Alavarimasa katar mr Slavica Denić ćerdino si baro paso ande implementacija Dekadaći e Rromenđi thaj na-cionalne akcione planurja, save o Thagaripe Republikako Srbijako anda ando aprilo 2009. brš.

Slavica Denić bijandape po 24.avgusto 1977. brš ando Nišo. Agorisarda Filozofsko fakulteto ando Novi Sad 2004. brš, kotor profesori fi lozofi jako, magistrisar-da po Univerziteto ando Novi Sad 2010. brš ando inter-disciplinarno kotor Menadžmento ando sićope pe tema „Menadžmento ando sićope thaj integracija rromane čha-vorrengo“. Pala godova ramosarda vi doktorske studije po Fakulteto pale tehnikane gođaverimata ando Novi Sad, kotor Industrijako inženjerstvo thaj menadžmento.Ćerda bući ande Rromani redakcija katar e Radio tele-vizija Vojvodinaći katar 2005. brš, sar žurnalisto, šerutni si po Ortuimasko ćidipe Knancelarijako pale inkluzija e Rromenđi katar o Gavermento AP Vojvodinako, dženo Konsilesko palo sićope AP Vojvodinako thaj lija kotor pe projekturja katar o Gavermento AP Vojvodinako palo sićope rromane čhavorrengo.

Paše pandžvadeš manuša andar o civilno sektori dži akana inkaldine kaj majpharro problemo Rromengo si godova kaj naštik te aresen džike raštraće šeja, a so si ačhadipe katar bizurali kooperacija maškar Rroma thaj raštraće institucije. Po maladipe savo inćardape ande Palata Srbijaći, ćidimata katar civilno sektori andar sa-sti Srbija dine svato e ministrova pale manušikane thaj minoritane orturja Republikatar Srbijatar Svetozareja Čiplićeja thaj inkaldine kaj čorrîpe Rromengo nisar nas majbaro, a kaj e institucije či kamen te godova haćaren thaj te len kotor ando nakhavipe kale pharimatengo. Pin-džardine e ministres e pharimatenca, programenca thaj projektonenca save si bičhaldine ando gavermento Repu-blikako Srbijako, ando Ministerijumo pale manušikane thaj minoritane orturja, a save naj čačarde.

Rromano civilno sektori po kava ćidipe majanglal inkalda kaj po lokalosko nivelo naštik te čačarenpe ak-cione planurja, sar vi te denpe love andar o budžeto pale programurja katar e Maškarthemutni Dekada e Rrome-nđi, so anel te baro đindo rromane familijengo, majanglal katar o jugo Srbijako, džantar, ažutimava katar o bivizako režimo, ande evropaće phuvja kaj roden majlačho ekono-mikano thaj materijalno statuso. Ministro Čiplić akharda e rromane ćidimata te prdal nevi losardi raštraći sekretar-ka bičhalen pire projekturja, a o Ministerijumo anglune rezultaturja katar kasavo modelo komunikacijako dićhela po agor aprilosko ando avutnimasko brš.

Vo dija gođi kaj aresimata save čačardinepe ande Vojvodina, kaj vorta nakhavelpe evropaći rromani poli-tika, trubun te buhljarenpe pe sasti teritorija Republikaći Srbijaći.

Po sikadipe katar e platforma pale piri bući ando avutnipe, nevo raštrako sekretari ando Ministerijumo pale manušikane thaj minoritane orturja, mr Slavica Denić, kašći bući, sar mothodape, avela bući katar o Nacionalno konsilo katar o rromano nacionalno minoriteto ande Srbi-ja thaj implementacija katar e Maškarthemutni Dekada e Rromenđi, sar imperativo inkalda kaj e intelektualna elita, terne thaj sikavne manuša si zor savo akana trubul te lel šaipe te ande institucije po ašunipe thaj transparent-no sikaven kaj si von partnerja pe save šaj te đinavelpe thaj te čhunpe sar kotor bizo savo naštik te ćerelpe svato thaj arlipe dićhimatengo maškarthemutne institucionenca ande implementacija katar e Maškarthemutni Dekada e Rromenđi.

„Te šaj te e Maškarthemtuni Dekada thaj inkluzija e Rromenđi te nakhavepe majsigo thaj majefi kasno trubul te ćerelpe khetanimašći bući, ando timo thaj transparent-nost. Ande kala procesurja trubul te sikavelpe nevi udžili-mašći politika katar o rromano ćidipe“, inkalda o raštrako sekretari. Voj dija gođi kaj e Rroma si jekh katar majbare thaj maj čorrîe etnikane ćidimata ande Evropa thaj kaj o čorrîpe, baro bibućaripe, diskriminacija, stereotipurja,

RROMNJI LOSARDI PALO RAŠTRAKO SEKRETARI


cikno đindo sikavne manušengo thaj bilačho sastimasko arakhadipe čhon len po dramatikano, pharo than.

Sar sikaven rodimata save ćerdinepe po lokalo, ka-tar rromani populacija 78% si bisikavne, 17,2% Rroma agorisarel fundosko sikavno than, 4,6% maškarutno, a numa 0,2 % agorisarel o fakulteto. Statistikane rodimata sikaven kaj 24% rromane čhavorrengo nisar či pila o thud thaj produkturja katar thud, a 40 % nisar naj kaštešće thaj phuvjaće bijandimata. Ande majbut katar šov šela rromane care naj elementarne kondicije, fundošće kotora palo trajo. Kava si numaj nekobor kotora save anen džike

godova te jekh katar šel Rroma aresel džiko šovardešto brš trajosko.

Sar fundošći bući po than katar o raštrako sekreta-ri ando Ministerijumo pale manušikane thaj minoritane orturja, mr Slavica Denić, dićhel majanglal ande bući po sićope, gajda kaj majlačhe nakhavelape kotora ka-tar e afi rmativna akcija, pala godova dipe stipendijengo pale majlačhe rromane studenturja, sar vi lengo bipoći-nimasko ramosaripe pe master studije thaj studije pale doktorja pe raštraće thaj privatne fakulteturja thaj lengo andralunipe ande institucije Republikaće Srbijaće. „Tru-bul te ćerelpe timo palo ramosaripe projektonengo thaj programengo save bičhalenaspe ke maškarthemutne fon-durja thaj trubulipe si te delpe inicijativa palo inćaripe katar e Donatorska konferencija pe savi sikavenape maj-lačhe projekturja palo korkorrobućaripe thaj palo buhlja-ripe katar cikne thaj maškarutne fi rme, ažutimava katar o Bordo maškarthemtune Dekadako, ambasade, MMF-o, Lumnjaći banka, bućarimatarja thaj investitorja“, mo-thoda o raštrako sekretaro thaj lundžarda kaj „trubul te araćhelpe inkljistipe palo pharipe rromane thanengo ande save naj trubulimašće kotora palo trajo so rodel, paše but love, khetanimašći bući katar e institucije, lokalosko ći-dipe thaj manuša save trajin ande kala thana.

Sar inkalda mr Slavica Denić, but importantno ando kava proceso si te sa ćerelpe bi hape thaj tradipe, sar vi te lokalošće forutne manuša haćaren kaj šaj si mišto te trajin khetane e Rromenca.

Kova so trubul te avelmen pe gođi si vi o proceso readmisijako, našavne thaj tradine manuša, savenđe te sikavenpe modelurja palo nakhavipe lenđe pharimaten-go, te araćhelpe inkljistipe palo bešimasko thaj socijalno - ekonomikano pučhipe ketane e maškarthemtune ćidi-mava thaj phuvjenca ande save akana trajin. Ortaće bidi-khline manuša si inke jekh pharipe savo trubul majsigo, majefi kasno thaj majlačhe te nakhavelpe gajda kaj ćere-lape khuvdipe maškar o lokalo thaj koordinatorja, MAB

-a thaj manuša andar e Evropaći unija thaj Ćidine nacije.

Kava si majbare pharima-ta savenca maladolpe Rromano kolektiviteto thaj lengo nakha-vipe rodel koordinacija, arlipe thaj svato, majanglal maškar e institucije Republikaće Srbijaće, Rroma, sar vi o maškarthemutno ćidipe, kasko kotor si but impor-tantno.

„Čhutipe rromnjako po than katar o raštrako sekretari sikavel lačhi voja thaj lačho teljaripe“, inkalda raštrako sekretari thaj bi-čhalda alava terne Rromenđe kaj o sićope si jekhutno varo te inkl-jelpe andar o čorrîpe.

Petar Miler

12 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina1212 DeDeeeeekakakadada e Rommenenenennnnnnnnnđđiđiđiđiđiđiđđđđđđđđ a a aandndnnnn e e e APPPPPPPPAPPPPPPPPPPP VV V ojojjjojvvvovodiddinana

Đesa thaj rjaća nakhavelas ande bući te vazdel e rromani čhib thaj kultura thaj mekhla pale peste but lila, save si baro barvalipe palo rromano them.

Trifun Dimić bijandilo ando Vojvodinako gav - Go-spođinci po 29. februaro 1956. brš. Trajisarda thaj ćerda bući ando Novi Sad, sar stručno - saradniko ande „Kultu-rako ćidipe palo sićope ande Vojvodina“.

Sar savorre amen džanas, Trifun Dimić sas jekh ka-tar majbare thaj majpindžarde romologurja, kate amende thaj vi ande lumnja. Đesa thaj rjaća nakhavelas ande bući te buhljarel thaj te vazdel e rromani čhib thaj kultura.

Sar vi Vuk Karadžić, majanglal, but brša ćida thaj ramosarda themesko mothodimasko ćerdipe thaj inaklda o lil „Kan’ avavas andar o foro“, 1979. brš., „Rromane rromaja, sovlaharimata thaj e bahtarimata“, ando inkaldi-pe katar inkaldimasko ćher „Stražilovo“, 1984. brš thaj „Narodna romska poezija“ (1986).

Dija sa pestar te buhljarelpe e čhib, lilaripe thaj kul-tura e Rromenđi. Nakhada pe rromani čhib maj impor-tantne lila katar themeski literatura: „Đilji pe điljenđe“ andar Purano Sovlahardo ćidipe (1987), „Nevo Sovlahar-do Ćidipe“ 1991. brš savo inkalda o „Ćidipe Vojvodinako pale čhib thaj lilaripe Rromengo“.

Jekh katar majimportantne nakhavimata si nakhavi-pe katar o „Biblijako pandžengo lilaripe“, savo inkalda inkaldimasko ćher „Beseda“ po 1997. brš. Talo bahtar-dipe katar Lesko Rašajano Baripe dr Irinejo Bulović, Episkopo Novosadosko thaj Bačkako čače paćivalesko,

pale Rroma save si ortodoksurja, but importantno si le-sko nakhavipe katar khanđirako lil „Služebnik“, odolaći kaj gadava lil dija šaipe te po angluno drom ande lumn-ja, inćarelpe e Devlikanešći Liturgija Amare Sumnale Dadestar Jovanostar Sumnakune Mujestar pe rromani čhib, ande Saborno khanđiri, ando Novi Sad, po 08. apri-lo 1993. brš. Dži akana, inćardinepe inja Liturgije ando Novi Sad thaj Beogrado. Paluni Devlikanešći Liturgija Amare Sumnale Dadestar Jovanostar Sumnakune Muje-star, katar o kompozitoro Zoran Mulić andar o Novi Sad, inćardape pe rromani čhib po 12. oktobro 2010. brš ande khanđiri katar Trin jerarhurja (Almaška khanđiri) ando Novi Sad. E Liturgija inćarda majlačho thaj majpurano horo pe lumnja Hor Raštraće akademikane kapelako „Glinka“ andar o Sanktpetersburg (Rusija), talo dirigen-tosko kašt katar Vladislavo Černušenko thaj inćarimava katar o Hamime horo andar o Novi Sad.

Po šukarimasko inćaripe Liturgijako sas vi o dr Bo-jan Pajtić, prezidento po Gavermento AP Vojvodinako, savi paše Eparhija bačkaći thaj Dasikani čačepaćivalima-šći khanđiri, dija inćaripe thaj učharda o programo.

Dimić nakhada vi sumnalo lil pale horahaja «Ku-ran», savo ačhilo ando ramosarimasko kotor.

Trifun Dimić ramosarda poezija, proza, čhibjaće, dumutnikane, fi lološke thaj istorijskane studije. Publiku-isarda e poezija „Bože, pogubi one drumove”, 1993. brš., “Lil ramosarimako”, 1995. brš, “Gilgameš“ (nakhavipe), 1996. brš, „Tradicijako rromano lilaripe ande Vojvodina” 1997. brš. „Prrne ando praho”, 1998 thaj but aver lila, a ćerda bući vi ando kotor medijengo.

Sas o inicijatori thaj redaktori katar džanglimasko magazino „Romologija“, savo katar 1989 inkljel pe rro-mani thaj dasikani čhib, sar vi magazino pale rromani kultura thaj lilaripe „Alav e Rromengo“ (Reč Roma, 1994, savo po bibaht či inkljel majbut). Sas vi inicijatori pale emisije pe rromani čhib po Radio Novi Sad.

Fundosarda thaj sas butebršengo prezidento katar Ćidipe Vojvodinako pale čhib thaj lilaripe Rromengo, ando Novi Sad.

Prdal lipardo ćidipe (Romologija thaj Alav e rromen-go) inkalda e lila bute rromane thaj gadžikane lilarne-nđe, a maškar lende si: Gordana Đurić, Predrag Jovičić, Jovan Nikolić, Alija Krasnići, Slavomir Stojkov, Jovan Bogdanović, Zvezdana Lazić, Rajko Ranko Jovanović, Ištvan Farkaš thaj but aver. Inkalda vi but ćidipe điljengo: „Vreme Samoće“ (1996) studija „Sveta Petka od Epivata do Jaša“ (1996), a čhutino si ande lil katar kamlimašći poezija „Dodir snova“ (losaripe katar Pavel Gatajancu) thaj ande themešći antologija katar kamlimašći poezija (katar o Pero Zubac).

Ando 1996. b., vo fundosarda e “Matica Rromani ande Jugoslavija”, a lako šerutno sas džiko piro meripe.

Pindžarde: Trifun Dimić

TRAJO THAJ BUĆARIPE

13Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina 13DeDeDDekaadadada ee RRRommmomenenenenđiđiđiiđiđiđđ a aa andndndn e e e APAPP V V Vojojojvovooovov ddididididdidiidd nnananaananananannn

Kana si pučhipe po bućaripe ande Matica Rromani, Di-mićes sas but planurja. But katar lende ćerda, a but si me-khlino pale kola save kamen te lundžaren lešće prnenca.

O projekto palo sićope Rromengo pe dejaći čhib sas lesko maj importantno bući. Ramosarda o plano thaj pro-gramo palo „Čhib thaj nacionalna kultura e Rromenđi“, savo anda o Thagaripe Republikatar Srbijatar, Ministeri-jumo palo sićope, po 09. novembro. 1998. brš.

Korkorro ramosarda angluno „Lil grafemengo“ (Bu-kvar) pe rromani čhib ando 2000. brš, ramosarda e si-kavimašće lila thaj sikada e sikavnen pale fakultativno sićope pe rromani čhib.

O sićope teljarda 1996. brš ande Vojvodina pale 72 čhavorra, katar I-VIII klaso fundošće školako, ande trin klasurja ando than Obrovac thaj duj klasurja ando than Tovariševo. Fakultativno sićope pe rromani čhib buhljar-da vi ande nekozom aver thana ande Vojvodina, a katar 2000. brš vi avrjal kaja Pokrajina. Loćarimava katar kava sićope, e sikamne čhavorra či sićon numaj piri dejaći čhib thaj kultura, no teljaren vi pale majloko sićope ande rîn-došće sikavne thana.

Trifun Dimić dija piro trajo palo sićope, lilaripe, kultura thaj sa jekhutni emancipacija e Rromenđi. Ande godoja bući ćerda maj but no so šaj ande jekh manušalo trajo, thaj či avela bistardino na samo maškar e Rroma, thaj naj ande kaja phuv. Mekhla pale peste but lila, save si amaro majbaro barvalipe.

Sas o redaktori thaj ćerda angluno đindo katar Mul-tičhibjalo magazino katar ćidipe pale čhibja, lilaripe thaj

kultura «Most» kulturako – prosvetako ćidipe Vojvodina-ko (1994). Dimić sasto piro trajo ćerda bući palo kultu-rako aresipe, palo sićope thaj emancipacija e Rromenđi. Piro kale phuvjako trajosko drom gatisarda po 13. sep-tembro 2001. brš, ando Novi Sad, a e šerutne Novosa-došće manuša, sar naisaripe pale sa lešći bući na samo pale Rroma, čhinadine te jekh sokako novosadosko katar 2004. brš inćarel lesko alav.

O alav katar Trifun Dimić inćarel vi jekh fundo-sko sikavno than ande Crna Gora, a katar ohtoto aprilo 2007. brš vi jekh sokako ando lesko bijandimasko than Gospođinci.

Ando Zavodo pale kultura Vojvodinaći ando Novo Sado (majanglal akhardape Kulturako – prosvetako ćidi-pe Vojvodinako), kaj bućarelas, fundosardo si po 28. ja-nuari 2005. brš Memorijali savo delpe gođi pe lešći bući thaj inćardape vi o memorijalno ćidipe «Trifun Dimić» thaj sas sikadini monografi ja «Trifun Dimić – romolog».

Te mothas vi godova kaj katar 2009. brš fundosar-dape Maškarthemutno festivalo pale čhavorra thaj terne savo inćarel Trifunesko alav, pala soste si «došale» o raj Pavel Domonji thaj Stojan Simić Krpica, talo ažutipe ka-tar o raj Jovan Mihajlo.

Pe inicijativa katar Matica rromani thaj Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi APV thaj khetanimasko buća-ripe e Forošće lilarnava, ando novosadosko than Šangaj putardape kotor savo inćarel alav katar kava pindžardo romologo.

Petar Nikolić

Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina14

Sićope si jećhimasko thaj vortime drom džiko are-sipe thaj agorešći vrjama si te e terne thaj lenđe deja thaj dada godova haćaren thaj len ando gîndo.

Ađes si privilegija te aves Rrom thaj godova kaj tra-jis ande Srbija. Studenturja Rroma inćaren averčhande privilegije, majlačhe šajimata save ažutin lengo sićope, so naštik te motholpes pala lenđe amala, kolege andar aver nacionalne ćidimata save naj rroma. Von si po tijari, sostar te či las len?

Rajorri Biljana Nikolić si rromnji savi sikada piro kamipe thaj voja palo vučo sićope thaj lija dino šaipe. Voj si jekh katar trin Rroma save sas stipendisturja Pokra-jinaće Gavermentosko po fundo Haćarimašće patrinako palo dipe stipendijengo pale štar majlačhe studenturja maškar kaja institucija thaj Univerziteto ando Novi Sad. Po agor studijengo, piri bući teljarda ando Ortuipe pale khetanimašće buća AP Vojvodinako.

Rajorri Nikolić del svato pala amaro lil sar dromarda lako sićope. Mothol pale aresimata, no vi pale ačhadima-ta pe save, džike diploma, maladape.

Motho amenđe vareso palo teljaripe katar Tumaro sićope.

Fundosko sikavno than agorisardem ando gav Silbaš. Ando sićimasko brš 2000/2001. ramosardem Maškarut-no ekonomikano sikavno than ando foro Bačka Palanka. Pala godova 2004. bršesko ramosardem Ortako fakulteto po kotor pale andralune bućarimata po Univerziteto ando Novi Sad. Therdem dipoma ando nakhlo 2010. brš.

Sostar losardan Ortako fakulteto?Kana semas cikni, čhavorra akhardineman „advoka-

to“ andar godova kaj ćerdem svato ando averengo alav thaj pajsardem, arakhadem aver. Ramosardem Ortako fakulteto po kotor pale andalune bućarimata andar go-dova kaj gîndisardem kaj si but interesantno. Godova kamlemas inke katar maškarutno sikavno than, godova sas mungrro majbaro kamipe, vi paše godova kaj mungr-ri dej thaj mungro dad nas bahtale mungrre losarimava, majanglal andar godova kaj sas šajipe te ćerav bući ando kutarjengo kotor. No, vi paše sa gadava, von zurjadine-ma. Gîndiv kaj si von akana majbahtale andar godova kaj teljardem te ćerav bući ando Ortuipe pale khetanimašće bućarimata, majanglal mungrri dej.

So sas Tumaro motivo palo sićope?Godova si jekhimasko drom te therelpe aresipe ando

trajo, na numa pale Rroma, no vi pale aver nacije. Pala amende si godova jekhimasko drom, inkljistipe saveja šaj te inkljelpe andar o pharipe thaj čorrîpe. Semno si te amen haćaras kozom si importantno sićope, sar vi amare

deja thaj dada thaj te pire čhavorren bičhalen ande sići-mašće thana thaj te buhljaren lengo kamipe palo sićope.

Inćardan zurjavipe Tumare familijatar?Sasma baro inćaripe katar amari dej thaj dad po mun-

grro sićimasko drom. Gîndiv kaj pala mande godova sas majbaro ažutipe. Sasti vrjama sas paša mande, sar ande šukar vrjamaće kotora, gajda vi kana sas majcara šukar kotora. Gîndiv kaj varekana sas majphare lenđe, no ma-nđe, andar godova kaj sajekh inkljistipe po pučhimasko dićhipe thaj sajekh pharipe nakhadine manca. Mungrri diploma si vi lenđi, andar godova naisarav lenđe kaj sa-slen paćape ande mande.

Haćardan varekana e diskriminacija?Sas vi godova, majanglal kana semas majterni, no

vi akana si manđe phare kana dama gođi pe godova. Therdem aresipe thaj po kasavo varo sikadem mungrro džanglipe savorrenđe save naslen paćape ande mande, kolenđe save či gîndisardine mišto thaj koleneđe save in-kaldine bilačhimata pala mande thaj mungrri gođaći zor thaj džanglipe.

E studije roden baro lovengo ažutipe. Po savo varo agorisardan pučhipe fi nansijako?

Afi rmativne kotora ažutisardine manđe kana semas pe studije. Ramosardama pe angluno brš studijengo prdal e afi rmativne kotora, savenca therdam bipoćinimasko sićope, sićope po budžeto, bešipe ando studentonengo ćher, sar vi e stipendija. Gajda sas džiko agor studijen-

Biljana NikolićSIĆOPE – DROM SAVO ANEL ARESIMATA


go. Te godova či sasma, aska naštik ramosardama po tel-jaripe studijengo, a ni te agorisardem len. Sasmen sa e trubulimašće anglalkotora pale lačhe studije, amaro sas numaj te sićivas, te das pučhimašće dićhimata, ramosaras brš savo avel thaj gajda sikavas kaj kana las aska šaj vi te das thaj te theres paćape kolengo save dine amenđe godola šajimata. Manđe si šukar kaj sajekh brš đindo stu-dentonego save ramosarenpe prdal e afi rmativne kotora si majbaro, andar godova kaj kana me ramosardema pe studije, godova đindo sas cikno, sas numaj štar.

Čačardan lačho aresipe. Godova rodel, maškar aver, bare čhudimata avertrajoske kotorengo.

Čhudimata sas but, godova sas molipe savo trubul te poćinelpe te ađes šaj ašarama lačhe aresimava save čačar-dinepe. Džanglemas kaj o trajo avela pharo pala mande, te ačhilem bisikavni. Čhudemas aver kotora 6 brša, te lav therdimata mungrre sićimasko sa džiko agor trajosko.

Sa so sas bilačhe thaj phare, me bistardem. Naisaripe sikamnengo thaj profesorengo palo sajekh nakhado, dino phučimasko dićhipe thaj diploma ande mungrre vasta si-kaven kaj mungrri bući poćindape.

Sigo pala agor studijengo teljardan te Ćeren bući ando Pokrajinako Gavermento. San bahtali?

But sem bahtali. Ko či avelas? Me sem manušnji thaj Rromnji, a teljardem te ćerav bući sigo kana agorisardem e studije, kana lijem e diploma. Mungrre kolege andar aver nacije godova šaj numaj te kamen. Dino si manđe šajipe thaj bućarimasko than pe savo si but udžilimata thaj trubul lačhe, kvalitetno te bućarelpe. Sikadem kaj e Rroma džanen thaj šaj te ćeren bući ande raštraće institu-cije. Nakhli e vrjama kana koloro katar e morćhi čhinada thana, pozicije. Teljarda džanglimašći vrjama, a Rroma pe piro drom džike diploma silen buhljardo lolo tepiho! Te ćeras paso! Te hasnaras o šajipe!

Sar o kolektivo dićhel pe Tute?Ađesutne kolege pindžardem majanglal no so ther-

dem bući, andar godova kaj kana džavas pe studije semas pe jećhečhonešći praksa ando Gavermento Vojvodinako. Von inćaren mišto thaj šukar dićhipe pe mande. Pe mande khate či ćerelpe diskriminacija. Ando kolektivo nakhavav baro kotor đesesko thaj vo si kotor mungrre trajosko. E kolege nakhaven piro bućarimasko džanglipe pe mande, a me kamav inke te sićivav thaj te džav anglal.

Čefal si semnipe bućarimasko e Rromengo ande ra-štraće institucije?

But si importantno te sikavelpe kaj godova kaj sam andar o Rromano nacionalno minoriteto či harnjarel ama-ro džanglipe. Kana e naromane forutne haćaren kaj si lačhe godova kaj o Rrom, jal Rromnji si po than katar o sikavno, sastarno, inspektori, direktori, jal aver, aska amen šaj te mothas kaj si čačardi e inkluzija e Rromenđi. Sajekh brš sa majbut Rroma teljaren te ćeren bući ando raštrako sektori thaj andar godova me sem but bahtali. Te godova đindo konstantno barjavelape, musaj te sićos thaj te sikavas amari diploma sar sikadipe kaj amen džanas thaj šaj te ćeras bući thaj kamas te las kotor ando amalipe. Than tho dićhipe e Rromengo ande raštraće institucije del šajipe te lengo than ando amalipe vazdelpe thaj te avel majlačho.

Kozom sićope ćerda te čačarenpe Ćire kamima-ta?

Ćerav bući savi kamav, me sem bahtali thaj sima sa-tisfakcija. Sa so kamlemas thaj sa so sas mungrro suno, čačardape. Sićope manđe anda sa gadava. Akana sem korkorrutni, sima ćerdino sasto sistemo katar moralošće barvalimata thaj mungrre dićhimata buhljardinepe.

Čefal si Ćire planurja palo avutnipe?Kamav te ramosarav master studije po Ortako fa-

kulteto. Paćav kaj therava sevrjamaći bući thaj kaj gaj-da therava vi šajipe te čačarav mungrre trubulimata palo fundosaripe familijako.

Jelena Jovanović

16 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina1616 DeDekakaadada e e RRooooomomoooooo ennnnnđđđđđiiđđiiđiiđđi aa a aandndnndndndndnddndnnndnnnddee eee eeeee eeeee AAPAPAAPAPAPPAAPAPA V V VV V VV VV VVVVVojojoojjjvvovvovoovvovovovooov dddddididididididiiddidiiinanananannnn

Sar sikavel ramosaripe katar o Ćher pale statisti-ka andar o 2002. brš ande Republika Srbija biramome si 3,45% katar o sasto amalipe. Katar godova majbaro procento si manuša andar o Rromano nacionalno ćidipe katar save si biramome 19,65%. Statistikane rodimata si daravimašće.

Fundosko sikavno than nisar či ramol paše 35% Rromane čhavorra. Katar kola save len kotor ando sićimasko proceso, numaj jekh trito kotor agorisarel fundsoko sikavno than. Lengo teljarimasko than thaj trujalipe andar savo aven čhutine len ando than savo si averčhando katar o than aver čhavorrengo ande Srbija. Paše sa-jekh drom, lengo sićope agorisarelpe ande vuče klasurja fundošće sikavne thanesko. Gajda bisi-kavne phare nakhaven o trajo. Trujalipe čhuta len pe rig, andar godova kaj naj mišto dićhipe palo lengo trajo thaj bući. Jekhutno podo savo si phanglipe maškar e Rroma thaj amalipe si o sićope. Ćerdipe kale podosko ando Šangajo tel-jarda putardimava inke jećhe kotoresko katar e Forošći biblioteka ando Novo Sado (FBNS).

Angluni biblioteka po Balkano Trifun Di-mić ando Šangajo, 07. majo 2010. bršesko pu-tardine šerutno po Foro Novi Sad, Igor Pavli-čić thaj direktori pe Themešći biblioteka Srbijaći, Sreten Ugričić. Trubulimašće buća pale realizacija kale projek-tosko teljardine po teljaripe 2009. bršesko. Ande lende lija kotor Biblioteka sa e pire bućarne kotorenca. Pe kaja tema ćerdam svato e direktoreja pe FLNS, Draganova Kojićeja.

„Biblioteka ašarimava inkalel kaj lešći bući po ča-čardipe kale projektosko loćardine partnerja save silen jekhutno dićhipe pe kola barvalimata ando kasko maška-ripe si therdipe thaj bare alava andar o Manifesto pale ašunimašće biblioteke, a godova si tromalipe, mišto ha-ćaripe, a čhutas vi e demokratija, sune, kamlipe“, motho-da o direktori pe FBNS thaj lundžarda kaj o projekto in-ćardine vi o Gavesko ćher Šangaj thaj lesko šerutno Bela Kurina, Fondo palo putardo amalipe andar o Beogrado, Themešći biblioteka Srbijaći, Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi katar o Gavermento AP Vojvodinako, Pokra-jinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe, Parlamento katar o Foro Novi Sad, but aver ma-nuša, sar vi e mediji save inkalen mothodimata pale bući kale bibliotekako.

Angluni Rromani biblioteka ande Evropa inđarel o alava katar o pindžardo rromologo, lilvarno, savo mare-laspe pale emancipacija e Rromenđi thaj pale godova te e Rroma aven ramosarne – Trifun Dimić. Fondošće bara save vo čhuta biblioteka implementiril ande piri bući, buhljarel len thaj vazdel len.

Pobaraderimasko than Balkanosko

RROMANI BIBLIOTEKA ANDO ŠANGAJOBiblioteka si čhutini ando pašeforosko than katar o

Novo Sado, Šangajo, savo si multinacionalno trujalipe ande savo si majbut Rroma. Than ande savo si voj čhutini dija Gavesko ćher Šangaj. Ande Biblioteka si fondo katar 4000 akharimata, lila, katar save si 350 pe rromani čhib, so si jekhutno po Balkano.

Than pe savo si voj čhutni si majbaro 100 m², a fi zikane si ulado pe duj thana. Ande majcikno than šaj araćhenpe lila thaj khote nakhavelpe klasikani biblio-tekarsko bući. Majbaro than del majlačhe šaimata palo đinavipe, sićope, edukacijaće-kreacijaće bućarimata thaj averčhande kulturaće manifestacije.

Direktori Dragan Kojić ašarimava inkalel: „Kola

save nas ande biblioteka Trifun Dimić tatimava akharas le, andar godova kaj si khote majlačhe kondicije pale bući, sar vi pale averčhande šukarimata. Godova si bi-blioteka pe saveja šaj ašarenpe vi majbarvale thaj majba-re trujalimata katar o Šangajo. Buhljardi, rošardi, ćerdini pale averčhande inćarimata, tati, ande late si dizajnirime kotora palo bešipe, sar vi but lačho losaripe lilengo thaj savorra šaj te araćhen vareso pale peste – katar e lila pe rromani čhib džiko majbićindo bestseleri ande Srbija“.

Palo semnipe lilesko thaj bibliotekako pale sićimašći inkluzija e Rromenđi, direktori inkalda: „Trubulipe pale bući savi si pale savorra thaj savi dela šaipe palo therdi-pe džanglimasko ando štampirime thaj aver kotora thaj gajda ažutila formalosko thaj naformalosko sićope, sas angluno kotor te fundosarenpe thaj inćarenpe but ašuni-mašće biblioteke – ramol ande Sikadimata palo buhljari-pe ašunimašće bibliotekengo, patrin savo si pale amende bibliotekano Ustavo, savo andine IFLA – UNESCO. An-dar godova e biblioteka Trifun Dimić avela than palo na-

17Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina 1717DDeDeD kakakakaakaadddaddadada eee eee R R R R Romommmmmmmmmmmenennenene điđiđiđđi aaaa aaandndndnde e APAPAPA VVV Vojojoojjvvvoddinnnaannn

formalno sićope sa e forutnengo ando Šangajo, majanglal e Rromengo, a prdal e averčhande kotora kooperacijako Fundošće Sikavne thaneja „Veljko Vlahović“, ando kava than e bućarne thaj strukaće bućarimašće kotora Biblio-tekako, palo kava vučo kamlipe, ande kooperacija aver partnerenca, dena zuralo inćaripe thaj ažutipe. Direktori inkalda kaj si bibliotekani profesija but semni te arakha-donpe humanistikane barvalimata thaj civilizacijaće ide-aluja.

Angluni Rromani biblioteka po Balkano si ćher pale lila, sar vi pale maladimata. Purane save aven ande Bi-blioteka, paše godova kaj len e lila, đinaven đesešći štam-

pa, khate šaj vi te informišinpe pale neve konkursurja, te aven pe tribine, sar vi te len kotor ande kursurja save or-ganizuil FBNS. Direktori pindžardamen vi godoleja kaj dži araći dujrigaće disrimunišime Rromnja saslen šaipe te len kotor ando bipoćinimasko kurso palo khuvdipe, prdal o projekto „Khuvdimata“ thaj gajda therdine nevo bućarimasko džanglipe, savo ando avutnipe šaj te avel lenđi profesija.

Pale numa 9 čhona bućako, biblioteka therda but lačhe aresimata. Pale lende amenđe inkalel mothodipe Dragan Kojić savo phenel kaj e biblioteka dži akana ćida 260 džene thaj kaj godova đindo barjol. Butipe dženego

save majbut aven ande biblioteka si e sikamne. „Amen theras majlačhe naformalne aresimata

majanglal kana si ando pučhipe po sićope čhavor-rengo andar nekobor katar but rromane familije, save či džan sajekh đes ande sikavne thana, a aven ande biblioteka“, mothoda o direktori.

Paše tranda sikamne sajekh đes, palal paluno časo ando sikavno than, aven ande biblioteka, kaj ažutilpe lenđe te nakhaven ćherutne sićimašće bu-ćarimata, te sićon, te theren džanglipe palo sićima-sko pučhipe, kontrolosko pučhipe, jal ramosarima-sko bući. Kale čhonesko ande biblioteka teljarda vi therdipe džanglimasko savo si trubulimasko te nakhavelpe pučhipe palo ramosaripe ande maška-rutne sikavne thana thaj pe lende aven sikamne save džan ando ohtoto klasoo sikavne thanengo.

Dragana Dimitrov


Semnipe katar o termino „inkluzija“ (lat. Inclusio) si andralunipe, trujalimasko astardipe, inćaripe (kontra ka-tar o termino „ekskuzija“ kasko semnipe si avrjalunipe).

Inkluzivno sićope si ađesutno koncepto palo orga-nizume sikavipe thaj sićope. Godova učharel, lel thaj del šaipe te ande leste len kotor sikamne save silen pharima-ta ando buhljaripe, kola save silen talento pale varesave kotora, kola save si andar e nacionalne minoriteturja thaj kupe, ćidimata save si pe margina thaj segregišime, kola save si maškarutne po džanglipe thaj pe pire šaimata te buhljarenpe ando sićimasko kotor, sar vi sa aver sikamne. Fundo kale sićimašće modelosko si te buhljarel individu-alne potencijajurja, buhljaripe katar lenđe kamlimata thaj therdipe lačhe aresimatengo, save ažućarenpe anglal no so e sikamne teljaren sićope. Ande stručna literatura thaj ande školaći praksa but katar e phuvja save si buhljarde thaj amalimata save si ande tranzicija, inkalelpe dićhipe savo promovišil baro semnipe katar o andralunipe čha-vorrengo ando rîndosko sićope thaj seđesutno trajo, bi dićhipe pe lenđe averčhandimata.

Fundo katar o inkluzivno sićope si te delpe zor pale averčhandimata. Numaj, inkluzivno si godova sikavno than savo dićhel averčhandimata sikamnengo, lenđe kamlimata, šaimata thaj džanglipe, sar resurso, than kaj inkljel neve gîndimata, ideje.

Afi rmacija konceptošći katar inkluzivno sićope si-kavel vi gođaverimasko fundo, studiozno nakhavipe thaj organizacija katar varesave institucije, organizacije thaj individue. Ande phuvja save si buhljarde, ande save baro kotor forutnengo haćarda kozom si importantno andra-lunipe sa e čhavorrengo ando rîndosko sićope, lačhe na-khavelpe vi o sićimasko thaj inćarimasko sistemo savo del šaipe te sa e čhavorra len kotor ando amalimasko trajo ande godola kotora pale save silen afi niteturja thaj džanglipe. Srbija si po teljaripe kale dromesko thaj anglal amende si proceso palo ćerdipe anglaldićhimatengo thaj trubulimašće kotorengo palo andralunipe sa e čhavorren-go ando sićimasko sistemo. Trubulipe si te lelpe sama po kontinuiteto procesosko palo vazdipe katar o inkluzivno dićhipe. Godova šaj te čačarelpe gajda te realizuisarenpe inkluzivne projekturja thaj programurja, te ćerelpe insti-tucionalizacija katar e inkluzivna strategija rromane thaj aver čhavorrengo save si andar e kupe save si pe amali-mašći margina. Kamipe si te sa majbaro đindo čhavor-rengo del ando sićimasko sistemo (ande anglalsikavne, fundošće thaj maškarutne sikavne thana).

Te o inkluzivno sićope haćaras numaj sar evropako trendo, bi therdipe džanglimasko palo lako andralunipe, godova averčhandelape ando udžilipe savo čhas sar va-reso namanušikano thaj zorjava. Paše materijalne, ka-drovske thaj organizacijaće anglaldićhimata, trubulipe si te bućarelpe vi po ćerdipe inkluzivne kulturako thaj te ćerelpe inkluzivna politika ando amaro amalipe. Andar godova trubulipe si te ćerelpe promocija thaj te denpe je-khutne šaimata sa kolenđe kasko than naj jekhutno ando

fundo kana dićhelpe po than aver forutnengo. Trubulima-sko si te averčhandonpe dićhimata thaj te lelpe udžilipe pale pire ćerdimata thaj te gajda ćerelpe thaj te vazdelpe amalipe ando savo trajisaras. Ačhipe thaj bićerdipe naj čhutipe pe nesavi rig, no godova si sikadipe jećhe dićhi-masko. Importantno si te haćarelpe kaj godova so anel bijekhetanipe naštik te averčhandelpe. E manuša naštik te averčhandon fakto kaj silen invaliditeto, kaj si Rroma, kaj silen gadići brša kozom silen, jal kaj si nasvale. Kova so šaj te averčhandolpe si AMARO DIĆHIPE godolesko.

Inkluzivno nakhavipe sićimasko Inkluzivno nakhavipe sićimasko si modelo palo si-

kavipe thaj sićope savo inćarel sa e kotora katar o kor-korrutno thaj khetanimasko therdipe sićimasko, handu-kanipe džanglimasko, majlačharipe, lesamalipe sikadi-masko, buhljaripe šajimatengo, moralošće barvalimaske orijentacije thaj vazdipe procesosko pale humanizacija thaj socijalizacija sikamnesko džiko lesko maksimumo.

Ando inkluzivno nakhavipe sićimasko, sar angluni komponenta katar e inkluzija ando sićope e sikavne tru-bun te ćeren dićhipe po sajekh sikamno, te haćaren lesko averčhandipe thaj te majzurjaven lešći bući ando indivi-dualno thaj khetanimasko sićope, uladipe džanglimasko thaj kooperacija. Fundosko kamlipe katar o inkluzivno nakhavipe sićimasko si te ćerelpe šaipe palo majlačho si-ćope sa e sikamnengo vi paše godova kaj silen individu-alne averčhandimata.

Kvaliteto katar o inkluzivno nakhavipe sićimasko šaj te anel lačhi partnerošći relacija maškar o sikamno thaj sikavno, jekhutni interakcija maškar e sikamne thaj maškar e sikavne thaj bijandimatarja, sar vi partnerošći relacija maškar o sikavno than thaj amalimasko ćidipe. Inkluzivno nakhavipe sićimasko šaj te sikavel lačhe are-simata numaj te sinhronizime planirilpe, čačarelpe thaj ćerelpe dićhipe po sićope čhavorrengo katar aven thaj če-fal si lengo averčhandipe.

Te ande averčhandimata dićhenpe potencijalurja thaj anglunimata, a na pharimata, te sajekh čhavorro haćarel-pe pire averčhandimatenca, te ćerelpe svato bi zorjako, te dićhelpe pe pharimata sar kotora pale save trubul te araćhelpe inkljistipe, te sa e bućarimata katar e sikamne, sikavne, bijandimatarja thaj manuša andar o lokalosko ćidipe džan te majlačharen kvaliteto sikavimasko thaj te o linipe kotoresko ando amalimasko trajo avel majlačho, inkluzivno sićope nakhavelpe kvalitetno.

Inkluzivno sićope nakhavelpe ando majsano kontek-sto – ande pedagogija, no vi ando buhljardo – ando ama-lipe (lokalosko ćidipe, socijalne, sastarimašće, kulturaće, humanitarne institucije, bigavermentošće organizacije tgm). Godova sikavel kaj si trubulipe te ando inkluzivno proceso trubun te len kotor manuša andar sa e kamlima-šće kupe, te sićon te nakhaven piri bući palo kava kotor,

INKLUZIVNO SIĆOPE


te ćeren rodimašći bući, te planirin, te čačaren thaj te na-khaven inkluzivno sikavimasko bućaripe.

Inkluziteto katar buhljardo amalimasko konteksto (nivelo katar o inkluzivno gîndipe, sistemo katar amali-mašće barvalimata, nivelo katar o ekonomikano buhlja-ripe, jekhutnipe thaj socijalno haćaripe, demokratija thaj humaniteto ande katar e relacije amalimašće tgm.) deter-minišil kvaliteto katar o inkluzivno sićope. Numa gajda sa e čhavorra avena učhardine thaj šaj te optimalno len kotor, a te na dićhelpe pe lengo psihofi zikano buhljaripe, andar savo etniciteto aven, savi si lengo morćako koloro, čefal si lengo religijako paćape, bijandimasko kotor thaj aver.

Inkluzivno modelo (naj) lačhardo palo sićope rromane čhavorrengo

Kana das svato palo modelo palo inkluzivno sićope, savo dela šaipe te sa majbaro đindo rromane čhavorrengo lel kotor ando sićimasko proceso, musaj te gîndisaras vi godova godova kaj si o rromano ćidipe specifi čno, kapa-citeto čhavorrengo palo rîndosko sićimasko nakhavipe, sar vi e karakteristike katar o lokalosko ćidipe.

Jekh katar e kotora savo trubul te nakhavelpe, a savo anela lačho aresipe pe lengo sićimasko statuso, si te e rromane čhavorra len kotor ando anglasićimasko proce-so (čhavorra save silen 4-5 brša), sasteđesesko bešipe, jal pajsaripe alternativne programengo palo sićope čha-vorrengo save trubun te džan ande anglasićimašće tha-na, save nakhavenas nagavermentošće organizacije thaj rromane ćidimata. Paše godova, trubul te pajsarelpe vi sasteđesesko bešipe pale čhavorra katar 6-7 brša ande anglalsićimašće thana ando programo palo therdipe sići-masko palo teljaripe ande sićimašće thana.

Te e rromane čhavorra majanglal len kotor ande hur-dalina thaj te majbut bešen ande lende, varesave faktorja save andine bilačhipe thaj pharipe pale lengo andraluni-pe thaj lačho aresipe ande fundosko sikavno than, šaj te ciknjarenpe (bipindžaripe čhibjako pe savo inćarelpe thaj nakhavelpe sikavipe, phare thaj nastimulativne kondicije ande ćhera, godova kaj najlen ćhelimašće šeja thaj kaj si harnjarde ćhelimatar, tgm).

Te barjavelpe lengo lačho aresipe pe testurja palo ra-mosaripe ando angluno klaso fundošće sikavne thanesko, trubul te ćerenpe vi aver bućarimata, majanglal sićope dasikane čhibjako, jal čhibjengo katar e nacionalne mino-riteturja pe save motholpe po sićimasko nakhavipe ando fundosko sikavno than ande sajekh forosko ćher. Te či delpe lenđe šaipe pale godova, čhavorra haćarenape pha-re thaj godova anela bilačhe haćarimata palo sićimasko than thaj sićimašće institucije, andar godova kaj či ther-dine trubulimasko sićope palo andralunipe ando rîndosko sićimasko proceso savo naštik te nakhaven.

Inke jekh kotor savo trubul te nakhavelpe si prevenci-ja thaj haradipe segregacijako rromane čhavorrengo ando sićope, prdal lengo andralunipe ando rîndosko sićimasko

nakhavipe ande sikavne thana ande segregišime rromane klasurja, jal ramosarimava ande specijalne klasurja fun-došće sikavne thanengo save si fundosardine palo sićope čhavorrengo save si mentalno bibuhljarde.

Pale čhavorra save line kotor ande rîndošće klasurja trubul te pajsarelpe ažutipe ando sićope. Phari vrjama pale lende si teljaripe sićimasko, nakhavipe katar e klasosko po predmetno sićope thaj agorimašće brša katar o fundo-sko sićope. Resurso palo inćaripe pale kola sikamne save najlen lačhe aresimata ando sićope si te majintenzivno, majzurale nakhavelpe ažutimasko sićope. Inke jekh katar e ažutimašće kotora ando sićope rromane čhavorrengo si ažutimasko sićope palo ramosaripe ande maškarutne si-kavne thana.

Trubulimasko si te buhljarelpe motivacija bijandi-matarnenđi palo sićope čhavorrengo, te inkalelpe semni-pe katar o sićope gajda kaj ande buća lena kotor sikavne Rroma save therdine lačhe aresimata, mediji, nagaver-mentošće ćidimata thaj lokalosko korkorroortuipe. Kova so ande praksa sikavelaspe sar lačho aresipe avelas fo-rosko ćher savo poćinelas bešipe rromane čhavorrengo ande hurdalina.

Importantni bući si ve e senzibilizacija katar narro-mane forutne thaj inkaldipe pe trubulimata thaj pharima-ta rromane nacionosko, sar vi po haradipe katar e predra-sude save si phangle rromani populacija. Kava proceso trubul te buhljarelpe ande sasti populacija, sar vi ando profesionalno ašunipe, savo inćarel angluno kotor kana si ando pučhipe sićope rromengo (sikavimatarja ande hurdalina, sikavne, manuša andar o lokalosko korkorro-ortuipe tgm).

Aresimata katar čačarde ideje palo inkluzivno sićope avenas jekhutno andralunipe ando kvalitetno thaj bipoći-nimasko sićope thaj jekhetane šaimata ando sićimasko si-stemo, ande savo sajekh čhavorro si haćardo, bizo godo-va čefal si lesko bijandimasko kotor, andar savo naciono avel, čefal si lesko religijako paćape thaj socio-ekonomi-kano than. Trubul te inkalelpe kaj inkluzija sar proceso, sar kova so si kamipe te nakhavelpe, trubul te avel tala institucijaći dimenzija.

No, e inkluzija si kontinuirime proceso, savo pro-movišil interkulturako haćaripe, jekhipe sa e amalimašće kupengo thaj ke čhavorra buhljarel kompetencije te funk-cionišin ando amalipe savo si ćerdino katar e averčhan-dimata.

Gajda vi e Srbija, savi ramosarda Dekada e Rrome-nđi, inćarel udžilipe te ažutil rromane čhavorrenđe te na-khaven pharimata save si phangle pala lovenđe, ekono-mikane thaj kulturaće ačhadimata thaj te del len jekhutne šaimata palo andralunipe ando sićope. Kasavo inćaripe fundosarelpe ande manušikane orturja thaj lako čačar-dipe naj phučipe (numaj) katar o humanizmo thaj voja, no vi katar o udžilipe raštrako te pajsarel e Rromenđe an-dralunipe ando sićimasko sistemo, ando mištipe e lenđe trubulimatenca.

Petar Miler


Forosko than Žabalj si jekh katar e 45 forošće thana ande AP Vojvodina ande savo trajil baro đin-do averčhande ćidimatengo. Ande leste ćerenpe but buća po nakhavipe pharimatengo e Rromengo. Palo kava forosko than thaj than katar o rromano nacio-nalno ćidipe ćerdam svato prezidentova po Forosko than Žabalj, rajea Brankova Stajićeja.

Branko Stajić, prezidento po Forosko ćher Žabalj

Sikav amare đinavnenđe Tumaro foro.Forosko than Žabalj si čhutino ando maškar Vo-

jvodinako, ando šajkaško kotor katar po južnobačka-ko trujalipe. Ande leste si štar thana: Žabalj, Čurug, Đurđevo thaj Gospođinci, buhljarelpe pe 400 km2. Sar mothol o ramosaripe katar o Republikako ćher pale statistika andar 2002. brš, ando forosko than si 27.513 forutne. Sa e štar thana si khuvde dromenca katar o asfalto so anel šaipe te buhljarelpe phuvjako saobraćajo thaj lačho saobraćajosko khuvdipe. Teri-torija amare forosko si but barvali e pajea: Tisa, Pu-rani Tisa thaj Jegrička, sar vi o buhljardo kanalosko khuvdipe Dunav-Tisa-Dunav. Po maškarthemutno paj Tisa si lačhi palo amaro thaj maškarthemutno pajesko saobraćajo thaj pe late šaj te ćerelpe marina. Purani Tisa si ando 2001. brš akhardi palo parko na-turako talo alav „Purani Tisa ko Biserno trujalima-sko kotor“. Arakhadimatari si Ćidipe pale sportošće mačharja Purani Tisa. Majimporatntne privredaće buća ando žabaljako forosko than si poljoprivre-da, ćerdimašći industrija thaj ćinipe thaj bićinipe po baro thaj po cikno.

Čefal si o than e Rromengo ando forosko than Žabalj?

Katar 27.513 forutne, 1008 si Rroma, sar mo-thol ramosaripe andar 2002. brš, katar soste si 768 ćherutne Rroma, 52 miškome thaj 188 našavne ma-nuša. Ando ćidipe forošće thanengo si vi pandž na-formalne. Ande duj care ando Čurugo – Ledine thaj Boronj, sar vi ando Plehano selo ando Žabljo, trajin paše 150 Rroma. Ando rromano kotor ando Đurđevo

Svato e rajea Brankova Stajićeja, prezidentova po Forosko ćher Žabalj

FOROSKO ĆHER ŽABALJ


Kotor forošće thanesko (ande km²) 400km²

Đindo thanengo ande save trajin forutne Đindo carengo: 4

Đindo forutnengo 27.513

Đindo sa e forutnengo andar o rromano ćidipe

Đindo ćherutne Rromengo: 768 (ramosaripe andar 2002.)Đindo miškome manušengo: 52

Đindo našavnengo: 188

Romane naformalna care thaj đindo

forutnengo

Boronj care (ando Čurugo) paše 150, Ledine (ando Čurugo) paše 150Plehano selo (ando Žabljo) paše 150

Rromano kotor (ando Đurđevo) paše 100

Rromani cikni (ande Gospođinci) paše 50


si paše 100 Rroma, no Rromani than ande Gospo-đinci si duj drom majcara Rroma. No, sar mothon ramosarimata andar 2010. bršesko, đindo manušen-go andar o rromano nacionalno ćidipe si 1.500, so sikavel kaj lengo đindo bajrol.

So si ćerdino dži akana ando sićope, bućaripe, bešipe thaj sastimasko arakhadipe te vazdelpe o than e Rromengo ando forosko ćher?

Ando sićimasko sistemo si 447 terne rromane nacijako. Ando fundosko sićope si trin šela eftavar-deš thaj štar čhavorra, a ande maškarutne sikavne thana si eftavardeš thaj trin. Ande maškarutno sika-vno than ramosardinepe tranda Rroma.

Kova so naj lačhe thaj kaj džiko 2002. bršesko 245 Rroma či sas ando sićimasko sistemo thaj dži khote pe vuče sikavne thana thaj pe fakulteturja nas rromane studenturja andar o forosko than Žabalj. Pe rodimata katar save ćerdine ramosarimata nagaver-mentošće ćidimata Rromnja ande Dekada, bisikavne purane Rroma save silen katar 35 džike 65 brš si 230, a ande sasti populacija nas ni jekh bisikavno manuš savo sila gadići brš.

Forosko than Žabalj, ande kooperacija avrjalu-ne donatorenca thaj Gavermentova AP Vojvodina-va, ćerda projekturja te o bešipe e Rromengo avel majlačho. Ande rromane care ando Čurugo ćerdine-pe thana kaj e Rroma šaj te najonpe. Droma ando Čurugo thaj Đurđevo si asfaltirime. Palo lačhardipe rromane caresko ando Čurugo love dija Pokrajinako sekretarijato palo arakhadipe trajošće trujalimasko.

Projekturja palo bućaripe e Rromengo ćerdine-pe ažutimava katar o Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe.

Po savo varo si therdine fi nansijaće šeja sar agorinape pharimata e Rromenđe?

Ando budžeto katar forosko than Žabalj si šeja te implementirinpe akcione planurja save si phangle palo agoripe pharimatengo e rro-mengo. Pala godova, Kancelarija pale inkluzi-ja e Rromenđi ulada 1.500.000 dinarja. Prdal Maškar palo socijalo bućaripe therdine si po-ćinimata katar 3.041.193 dinarja. Palo kotor sikavimasko therdine si 11.843.170 dinarja, so dela šajipe palo bipoćindimasko habe pale šov šela ohtovardeš čhavorra, dromaripe pale šta-rvardeš sikavne Rroma, sar vi stipendije. Jekh kotor šejengo si ulado palo bipoćindo seđeseko thaj opašđesesko bešipe ande hurdalina, ande save džan šel thaj pandžvardeš čhavorra, jekh trito katar kava đindo si e Rroma.

Ko si Tumare partnerja ando kava proce-so?

Amare partnerja si Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi Forošće ćheresko Žabalj, Maškaripe pale socijalno bući, Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinaći, fundosko sikavno than, maškarutno sikavno than, hurdalinasko than ando Žabljo, sasti-masko ćher Žabalj thaj rromane nagavermentošće ćidimata. Palo dipe lovengo pale rromane nagaver-mentošće ćidimata naj konkursurja, no amen prdal o budžeto forošće ćheresko pajsaras inicijalne love palo lengo fi nansiripe. Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi Forošće ćheresko Žabalj palo 2010. brš dija andar o budžeto 3.200.000 dinarja te fi nansiripe šov lokalošće rromane nagavermentošće ćidimata.

Čefal si e planurja Forošće ćheresko ande vrja-

ma savi avel? Planurja Forošće ćheresko Žabalj si sar vi e ka-

mimata Strategijako palo buhljaripe Forošće ćhere-sko Žabalj thaj Strategijako palo socijalno arakha-dipe. Lačhe kooperacijava nekobor institucionenca, organizacijenca ćerdape anglunipe ando sićope, be-šipe thaj bućaripe manušengo andar o rromano na-cionalno ćidipe. Paćav kaj partnersko bući lundžare-lape thaj kaj khetane aresasa te e Rroma ando amaro forosko than trajin majačhe no dži akana.

Jelena Jovanović


Ando Parlamento AP Vojvodinako po 14. februaro 2009. brš Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi AP Vo-jvodinaći, kooperacijava e Rromane Maticava thaj Ći-dimava nagavermentošće organizacijengo Dekada e Rromenđi talo učharipe Pokrajinaće sekretarijatosko pale ramosarimata, ortuipe thaj nacionalne minoritetur-ja, inćarda Donatorošći konferencija palo vazdipe tha-nesko e rromengo ande Vojvodina. Pe konferencija line kotor manuša andar e amabasade katar o Ungriko, Ita-lija thaj Njamcicko, sar vi e manuša andar o USAID-o, UNHCR-o, UNICEF-o, andar e Lumnjaći sastarimašći organizacija, Ministerijumo pale bući thaj socijalna po-litika, Fondo palo putardo amalipe, Forutnenđe incijati-ve, manuša andar o Gavermento Republikako Srbijako, lokalosko korkoroortuipe, a čačardinepe vi e kontakturja njamcicke bućarnenca.

Moderatori kale maladimasko raj Duško Jovanović, direktori pe Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi Ga-vermentosko AP Vojvodinako, sikada bući Kancelarijako thaj bućarimata save nakhadinepe ando sićope, bešipe, bućaripe, sastipe thaj integracija e Rromenđi ande ra-štraće institucije. Po maladipe andape čhinadipe, ćijako dićhipe, kaj ande Vojvodina but ćerdape palo vazdipe thanesko katar o rromano ćidipe thaj kaj e buća pe godo-va plano či troman te ačhavenpe te šaj lengo sićimasko, socijalno thaj materijalno statuso vazdelpe po majvučo nivelo.

Kaj e kooperacija averčhande pokrajinaće, raštraće thaj maškarraštraće institucije thaj organizacije inćarel baro semnipe, sikavel butmilionošći investicija katar e njamcicke bućarne savenca teljardine svaturja pe kaja Donatorošći konferencija.

Ramosardino protokolo pale kooperacija njamcicke

investitorencaPala svaturja njamcicke bućarnenca thaj pala ćidi-

pe dokumentacijako, ando Šido ćerdape angluno semno

paso. Ramosardape o protokolo pale kooperacija maškar o Lokalosko korkorortuipe thaj bućarne andar e njam-cicke kompanije pale investicija katar 135 milionurja evrurja. Šerutni po Foroko than Šid, Nataša Cvjetković ramosarda o Protokolo pale kooperacija duje njamcicke investitorenca, savenca denpe orturja thaj udžilimata ka-tar kola save ramosardine o Protokolo.

Kava si angluno paso ke realizacija bućaći katar e najmcicke investitorja ando Šido thaj Sremo, a kasko molipe si baro thaj semno. Vo therdape svaturjenca save lundžardinepe 18 čhona. Alav si pale investicija savi mol 135 milionuja evrurja, a trubul te učharel vazdipe, ćer-dipe duje fabrikengo – pale reciklaža katar e auto-gume thaj ćerdipe biogasosko, po 47ha phuvjaće, ande indu-strijaći zona. Vazdipe teljarel ando marcin kale bršesko, a ande fi rma bući majanglal araćhena šel thaj eftavardeš manuša. Manuša save šaj te aven bućarne majanglal ave-na e Rroma.

Kava dipe lovengo ćerdape ando Višnjićevo, Ga-vesko ćher katar o Forosko than Šid.

Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe o raj Miroslav Vasin thaj šerutno Kancelarijako pale inkuzija e Rromenđi AP Vojvodina-ći, o raj Duško Jovanović, sas kola save line kotor ande svaturja njamcicke bućarnenca te ažutin te kava bući čačarelpe thaj gajda dine baro ažutipe Forošće thanešće Šid. Semno kotor ande realizacija kale investicijako lija vi koordinatori palo Sremosko ortuimasko trujalipe o raj Dušan Jovanović, savo inđarda svaturja thaj dija sa pestar te čačarelpe kaja kooperacija.

Forosko than Šid sikada kamipe te crdel avrjalune investitorja save siđarena ekonomikano buhljaripe foro-šće thanesko, sar vi saste regionosko. Kamlipe kale buća-sko si ciknjaripe đindosko bibućarne manušengo andar o rromano ćidipe thaj putardipe šaimatengo te trajin katar piri bući. Gajda areselape te perel vi o đindo majčorrîe Rromane familijengo.

Ninoslav Jovanović

PARTNERSTVOVA DŽIKE INVESTICIJE


Dićhimasa pe godova kaj si manuša katar rro-mano nacionalno ćidipe šov droma majčorrie katar maj čorrîe sar vi pe pharimata savenca sa jekh đes malavenpe, bo bibaht ande varesave lokalošće kor-korroortuimata cîrra jal khanči či ćerdape sar la-čharelaspe than thaj integracija e Rromenđi. Sar si-kada rodipe katar Ministerijumo palo sastipe Repu-blikako Srbijako, katar šel Rroma, numaj jekh aresel te trajil šovardeš brša.

Dekada pale inkluzija e Rromenđi (2005-2015) si maškarthemutni inicijativa, angluni kasavi, ande savi e gavermenturja katar maškarutni thaj jugoisto-čna Evropa (Češka, Slovačka, Ungriko, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bugarska thaj Ru-munija) dine piro alav, te ando regionalno trujalipe, vazden socio-ekonomikano statuso thaj inkluzija e Rromenđi. Kaja incijativa ćidel gavermenturja, ma-

škargavermentošće kotora thaj nagavermentošće or-ganizacije. Dekada pale inkluzija e Rromenđi inća-rel štar anglune kotora: sićope, sastipe, bešipe thaj bućaripe. Sa e phuvja save line kotor ande Dekada andine vi e nacionalne planurja pale bući, ande save si ramome kamimata thaj indikatorja palo sajekh an-gluno kotor.

Gavermento Republikako Srbijako po 2005. brš anda Akciono plano palo sastimasko vazdipe e rromengo savi inćarel: rodimata palo sastipe e Rro-mengo, pajsaripe palo nakhavipe sistemošće kano-nengo thaj majlačho sastarimasko pajsaripe rromane populacijako thaj trajošće trujalimasko ande thana

kaj trajin e Rroma. Andape vi Strategija palo vazdipe thanesko e

Rromengo ande Republika Srbija 2009. bršesko ande savi si kotora: sastimasko arakhadipe, sićope, bešipe, bućaripe, našavne, irisaripe po fundo haćari-mašće patrinako pale readmisija, personalne patrina, dokumenturja, socijalno pajsaripe thaj socijalno ara-khadipe, than manušnjengo, kultura, diskriminacija thaj aver phučimata save si phangle pale late. Kaja strategija inćarel vi Akciono plano (2009-2015) palo vazdipe sastimasko e Rromengo ande savo si dine kamimata kale kotoresko.

Buhljardipe sastimasko e Rro-mengo ando forosko ćher Kikinda

“Ministerijumo palo sa-stipe ćerda dićhipe pe infor-macije save si phangle pale Dekada e Rromenđi 2005-2015 konkretno thaj transpa-rentno, prdal o ašunimasko konkurso palo vazdipe sa-stimasko e Rromengo, dija amenđe šaipe te vazdas o sa-stipe e Rromengo ando ama-ro forosko ćher thaj te ande jekhutni vrjama čhas ande lenđi gođi kozom si semno sastimasko arakhadipe“, in-kalda o Miroslav Meržan, šerutno pe organizacija Ćidi-pe forutnengo RROMA-RO-TA. Von, sar ćidipe, khetane e Ćhereja palo ašunimasko

sastipe Kikinda, dine thaj čačardine e projekturja ande 2006/07, 2007/08 thaj 2009. brš.

„Palo naisaripe si sasto timo katar o Ćher palo ašunimasko sastipe, sar vi godova sar nakhadine e kooperacija thaj bući amare organizacijava“, mo-thoda raj Meržan thaj lundžarda kaj savorra dine sa pestar te e projekturja čačarenpe gajda sar sas planirime. Vo phenda kaj sas pharimata ando svato e Rromenca ande Rromane care, no kaj ande sigo vrjama nakhadinepe ažutimava katar o Ćidipe RRO-MA-ROTA“.

Ando 2006/07. brš Ćher palo ašunimasko sasti-pe Kikinda nakhada o projekto „Vazdipe sastimasko

Sastipe

SASTIPE E RROMENGO – ARESIMATA THAJ AKHARDIMATA


e Rromengo pe teritorija katar o foro Kikinda“. Kava projekto čačardape vi 2007/08 ande gava katar o Fo-rosko ćher Kikinda. Angluno kamipe projektosko si zurjavipe katar e sastimašće potencijalurja Rromane forutnengo ande gavešće Rromane care ando Foro-sko ćher Kikinda, a specifi čne kamimata si:

- te fundosarelpe monitoringo pale averčhandipe ando sastimasko statuso e rromengo thaj aver populacijako;

- te therenpe fundošće kotora palo majlačho trajo thaj barjavipe katar kvaliteto trajosko; sanitar-no-higijenikane mere;

- te vazdelpe gođi e Rromenđi kozom si semno vazdipe katar o trajosko stilo thaj bućaripe;

- therdipe katar adekvatno lesamalipe sastimasko pale Rroma;

- te ćerelpe efekto amalimašće-poltikane struktu-re ando amalipe sar e Rroma inćaresas trubuli-masko lesamalipe thaj ažutipe.Majanglal nakhadape anketno rodipe ande Rro-

mano than Mali Bedem, kaj ćerdape projekto. Kava rodipe sikada konkretne pharimata save inćaren rro-mane forutne. Po fundo pharimatengo, dine si vi e kamimata.

Ćerdinepe e analize palo kvaliteto pajesko thaj melale pajengo, dezinfekcija, dezinsekcija thaj dera-tizacija, dićhimata kotorengo andar o muj thaj nakh fortunengo andar kala carre, sistematikane dićimata thaj dandenđe čhavorrenđe dićhimata save džan ande sikavne thana, sastimasko sićimašći thaj sastimasko promotivno bući, sastimasko sićope, edukacija prdal mas-medije, sar vi e duj ašunimašće prezentacije. Lovenđe ažutimava katar o lokalosko ortuipe ande sa e care pe teritorija katar o Forosko ćher Kikinda nakhadape dezinfekcija, dezinsekcija thaj deratiza-cija, sar vi lačhardipe divome thanengo kaj čhudelpe o gunoj.

Ande 2006. thaj 2007. brš Ćher palo ašunima-sko sastipe Kikinda (kotor pale epidemiologija) ćerda dićhipe pe imunizacija rro-mane forutnengo ande car-re pe teritorija katar o se-vernobanatosko trujalipe. Ande carre kaj dikhlape kaj e čhavorra nas arakha-dine, imunizirime, ćerdape imunizacija.

Kola save line kotor ando projekto si e Rroma ande gavešće rromane car-re ando Forosko ćher Ki-

kinda, a planirime si len 250.Anketno rodipe savo nakhadape ande rromane

carre Mali Bedem sikada kaj ke Rromane forutne si fundošće faktorja palo riziko. Rodipe sikada kaj 76,3% katar kola Rroma save line kotor ando rodipe pen tutuno. Sikadape vi godova kaj katar kola save len tutuno, 50% len jekh pakla po đes, a 25% len duj thaj majbut. Sporto či ćerel ni jekh pučhlino Rrom, a 96,1% či ćerel rekreacija. Averčhande saste habena-ta han numaj 3,9% phučline Rroma, a 61% hal jekh, jal duvar drom po đes. Katar sasto đindo pučhline rromengo 47,7% gîndil kaj si talo streso, 56,6% gîn-dil kaj či džanel kozom trubul pale mere sar te ara-ćhelpe thaj vazdelpe o sastipe, a 57,9% gîndil kaj dži lende či aresen ničefal informacije pale godova sar te araćhelpe thaj vazdelpe o sastipe. Arakhadipe ando seksualno kotor lel numa 4% phučline Rromengo.

Paše projektošće bućarimata, ande pandžebršen-go bućaripe katar RROMA-ROTA, inćardinepe paše biš maladimata thaj sastimašće edukacije pale čha-vorra, manušnja, purane thaj aver. Sar mothoda, o raj Meržan, sajekh brš ando budžeto katar o Ministeri-jumo palo sastipe si majcîrra love no ando nakhlo brš, thaj andar godova po tereno naštik te ćerelpe but. No, sas vi aver bućarimata. Bućardape po hara-dipe katar divome deponije, crdinepe talaphuvjaće paja, a nakhadinepe vi aver akcije ande rromane car-re ande Kikinda, Bašaido, Mokrino thaj Rusko Selo. Planirime si te ande vrjama savi avel te ćerenpe inke but bućarimata. Ažućarelpe ažutipe katar o Ministe-rijumo palo sastipe, Pokrajinako Gavermento thaj lokalosko korkorroortuipe, andar godova kaj trubul majbut te ćerelpe ande rromane carre, kaj si but pha-ro trajo thaj situacija pala grižope.

Marija Petković

25Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina 2525DeDeDeDDeDDDDDDDD kakakaadadadadadddada e e e R R Romommomommmmmmmmmenenenenennnnennenenenenenennne điđiđiđiđiđiđiđiđiđđiđiiđiđiđiđđiđiđđđiiiđiđiiii a a aa aaaaaa a a aaaa aaaaa aa aa a aaaandndndndndndndndndndndndndndnnnnnnnnnnnnnnddeeeee e eeeeee e eeee eee e AAAAAAPAPAAAAAAAPAAAAPAAA V Vojojojjjjvovoovoddddididdddddddd nana

Ande Strategija palo ciknjaripe čorrîmasko inkalel-pe kaj maškar e Rroma majdikhlini si reprodukcija katar o čorrîpe. Sićope si jekh katar e majbare pharimata e Rromenđe. Ministerijumo palo sićope anda čhinadipe te ando sićimasko sistemo katar 2008. brš len kotor peda-gogikane asistenturja. Lengo kotor si te aven maškari-matarja. Von si rrota savi phandel sikamne thaj familija sićimašće thanenca thaj gajda len kotor kana si ando pu-čhipe andralunipe rromane čhavorrengo ando udžilima-sko sićimasko sistemo.

Pedagogikano asistento si pašebućarno savo si anga-žuime ando anglalsikavno jal ando sikavno than, losardo prdal o ašunimasko konkurso palo bućaripe. Lesko buća-ko kotor si defi nišime ando Kanono pale fundurja katar o sićimasko sistemo thaj ando Ortuimasko lil palo sići-masko programo palo pedagogikano asistento. Bući katar o pedagogikano asistento inćarel o šerutno sikavne tha-nesko jal dženo timosko katar o školako šerutnipe savo si losardo katar o šerutno. Angažuime si prdal o bršesko kontrakto. Pedagogikano asistento ćerel evidencija po kurko thaj šerutnešće, jal losarde dženešće andar o šerut-nipe inkalel mothodipe pale piri bući.

Pedagogikano asistento šaj te ćerel bući ande kola anglalsićimašće thaj sićimašće sikavne thana ande save džan čhavorra andar but čorrîe thaj deprivirime trujalima-ta, amalimašće kupe save si pe margina thaj ande save či ćerelpe čhib pe savi delpe svato po nakhavipe sićimasko ande sikavne thana, čhavorra save silen pharimata ando buhljaripe, bajrope, jal kola save silen haćarimašće, emo-tivne pharimata, kola save silen invaliditeto, bilačhimata ando nakhadipe, jal andar godova kaj ando piro trajo džu-dardine vareso but pharo (tragikano).

Bući katar o asistentno rodel džanglipe thaj andar go-dova von musaj te silen majcarra štarto sićimasko nivelo te šaj aven angažuime. Te theren kompetentnost, e asi-stenturja nakhaven pandžebršengo andralunimasko mo-delo. Sikavne defi nišin sar e pedagogikane asistenturja trubun te ćeren bući čhavorrenca savenđe si trubulimasko ažutipe ando sićope thaj sasto čhibako buhljaripe. Von len kotor ando proceso pale integracija rromane čhavor-rengo ande kupa ande savi si čhavorra save silen jekhutne brša thaj den zor palo ramosaripe ando fundosko sikavno than.

Subotica – than kaj nakhavelpe lačhi praksa

Ministerijumo palo sićope pe teritorija Republikaći Srbijaći ando kava sićimasko brš angažuisarda 178 peda-gogikane asistenturja andar o rromano nacionalno ćidipe, katar save pandž therdine bući ande Subotica.

Ande Subotica rromane nagavermentošće organi-zacije palune deš brša ćerdine svaturja e sićimašće insti-tucionenca pale godova sar te angažuilpe pedagogikano asistentno. Kava foro lija kotor te ćerenpe kriterijumurja palo losaripe thaj bući katar o pedagogikano asistentno ando sićimasko sistemo. Ande Subotica ađes si angažu-ime, prdal o programo katar o Ministerijumo palo sićope, pandž pedagogikane asistenturja. Ande anglalsićimašće thana, ando kava sićimasko brš, ramosardinepe šel rro-mane čhavorra, a 370 sikamne andar rromano nacionalno ćidipe džal ande fundošće sikavne thana. Ando anglasi-

ćimasko than „Naša radost“ ćeren bući duj asistenturja, a ande sajekh katar fundošće sikavne thana „Matko Vu-ković“, „Sečenji Ištvan“ thaj „Đuro Salaj“ ćerel bući jekh asistento.

Bućarimašće therdimata thaj dićhimata katar e peda-gogikane asistenturja si averčhande. Nada Dimović sar rromano asistento teljarda pire bućarimasa ando fundosko sikavno than „Đuro Salaj“, katar 2003. džiko 2005. brš. Ando kava fundosko sikavno than ande godoja vrjama sas 100 rromane sikamne. Palal godova, voj lundžarda piri bući ando fundosko sikavno than „Matko Vuković“, ande savi vi ađes ćerel bući sar pedagogikano asisten-to. Ando kava sikavno than ramosardinepe 140 rromane sikamne. Sar voj inkalda, prioriteto ande laći bući si te

PEDAGOGIKANE ASISTENTURJA – ARAKHADIMATARJA KA-TAR ČHAVORRENĐE ORTURJA THAJ INTERESURJA

26 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina26266266 DDeeeeeeekakakaaaaaaaaaaaaaaddadaadaaddddaddddddddd e e RRRRRRRRRRRRRRRomomooomomomomomenenenenennnennenđđiđđiđđđđđđ aaaa annnndndndnnnnnn eee AAPAPAPAPAAPAPAPAAAAAAPAPAPAPAAPPAAPP V VV VVV V VVV VVVV VVVVVVoojojojojoojojojjvovovovovovoodididiidididid nananaaaaaaaaanananaaaaannananaaa

ćerel dićhipe thaj te ažutil ando sićope sikamnenđe save džan ande telune kla-surja. Kana trubul, Nada Dimović ćerel bući vi ando đesesko sićimasko bešipe. Kvaliteto si fundosko therdipe laće bu-ćako. Piri misija čačarel gajda kaj sajekh čhavorrešće ažutil ando sićope.

Sila lačhi komunikacija aver sikam-nenca thaj šerutnesa. Paše direktno bući e čhavorrenca, Nada ćerel kontakturja vi e dejenca thaj thaj dadenca, informišil len pale aktuelne thaj akharel len pe ći-dimata save inćarenpe ando sikavno than pale deja thaj dada. Pale sikamne maj-baro pharipe si godova kaj či pindžaren lačhe dasikani čhib, numaj čhib pe savo nakhavelpe sićope, thaj andar godova si lenđe majpharo te haćaren o nakhavipe sićimasko thaj te theren džanglimata. Psihosocijalno bibuhljardipe čhavor-rengo anel džike godova te sigo hasaren koncentracija. Godova kaj nejlen trubulimašće kotora palo sićope si baro pharipe palo lengo sićope. Pedagogikano asistento nakhavel vi e pharimata e dejenca thaj dadenca save či haćaren kozom si semno sićope pale lenđe čhavorra. Paše pharimata, baro đindo sikamnengo nakhavel o sićope thaj ramosarelpe ando avutnimasko, nevo klaso. „Baro đindo dejengo thaj dadengo haćarda semnipe katar e sićimašće thana. Therdape haćaripe thaj paćape maškar o pedago-gikano asistento, deja thaj thaj dada thaj sićimasko than, a godova si fundo palo sajekh anglunipe ande sićimašći

inkluzija e Rromenđi“, phenda e Nada Dimović.Kertis Kajtaz si pedagogikano asistento ando fundo-

sko sikavno than „Sečenji Ištvan“ ande Subotica. Bući therda ando kava sićimasko brš. Sar inkalda, vo si ap-solvento pe Vučo sikavno than pe strukaće studije palo sićope sikavnengo ande Subotica. Vo si aktivno dženo ando bigavermentošći organizacija Edukativno maškar e Rromengo, kaj ćerel bući aver rromane ternenca so buhljarda ke leste kamlipe te avel pedagogikano asisten-to. Andar godova vo vi ramosardape po konkurso palo bućarno than katar o pedagogikano asistento. Trubulipe palo pedagogikano asistento dikhla direktori sikavne tha-nesko e raji Magda Fehervari.

Kava sićimasko brš ramosarda 116 rromane čha-vorra. Ando svato e direktorova andape čhinadipe te o Kertis ćerel bući e sikamnenca save džan ando angluno klaso ande trin averčhande sićimašće kupe. Opaš katar e sikamne carrîa pindžarel daskani čhib, a pale nekobor katar lende kaja čhib si bipindžardi. Lešći bući si te si-kamnenđe, save silen čhibjaći barijera, nakhavel e lekcije katar dasikani pe rromani čhib. Vo gajda loćarel lenđe te nakhaven o sićope. Aresimata save vo therda pire bućava pale harni vrjama si but importantne: butipe sikamnengo nakhada sićope ando angluno klaso, therdape integraci-ja rromane thaj narromane čhavorrengo, sikamne andar o narromano ćidipe kamen te bešen ande skamije pašo rromano sikamno, e sikamne sa majbut aven po sićope tgm.

Aresimata katar e rromane pedagogikane asistenturja sikaven kaj si trubulimasko te von aven ande sikavne tha-na thaj te ažutin ando sićope rromane čhavorrenđe. Von araćhen čhavrrikane orturja thaj sa kova so si palo čhavr-rikano lačhipe. Lenđi misija si but semni palo čačardipe vizijako katar o rromano nacionalno ćidipe te vazdelpe sićimasko nivelo thaj te ciknjarelpe o čorrîpe.

Ružica Nikolić

27Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina 2727Deekakaadadada e e e R RRomomommenenennđiđiđiđi a aandndndndee eee APAPAP V VVojojo vovovodididinananana

JEKHUTNO SIĆIMASKO KVALITETO PALE SA E SIKAMNE

Gavermento Republikako Srbijako ketane e Lumnja-će bankava thaj Maškarthemtune bankava palo lačhardi-pe thaj buhljaripe (IBRD) realizuisarel projekto Dipe po lokalosko nivelo – DILS. Sar sikaven ofi cijelne ramosa-rimata katar o Ministerijumo palo sićope, projekto reali-zuisarelpe katar o teljaripe 2009. džiko agor 2012. brše-sko, a sasto molipe katar o Udžilipe Lumnjaće bankako si tranda thaj duj milionuja evruja. Projekto realizuisaren trin resoraće Ministerijumurja: Ministerijumo palo sa-stipe, Ministerijumo palo sićope thaj Ministerijumo pale bući thaj čorrîmašći politika.

Fundosko kamlipe si te zurjarenpe kapaciteturja ćherengo ando sastimasko kotor, sićimasko kotor thaj kotor katar o socijalno arakhadipe po lokalosko nivelo palo dipe majlačhe ažutimatengo ande decentralizuime trujalimata, savo sile griža pale sa e kola save si andar e marginalizuime kupe.

Sićimašći inkluzija e RromenđiKana ramosardape o kontrakto maškar o DILS/REF

projekto katar o Ministerijumo palo sićope thaj mentorja andar e biš thaj ohto forošće thana, ande pandžvardeš thaj ohto majčorrîe forošće thana ande Srbija, katar decembro 2010. bršesko čhutine si te ćeren bući forošće mentor-ja, sargo inćaripe palo buhljaripe Sićimašće inkluzijako e Rromengo. Kamlipe projektosko Sićimašći inkluzija e Rromenđi si te e rromane čhavorrenđe delpe kvalitetno sićope. Godova trubul te ćerelpe gajda kaj denape jekhut-ne kotora thaj šaimata palo kvalitetno sićope sa e čha-vorrengo, ačhavelape anglalvrjamako mekhlipe katar o sićope, nakhavelpe pharipe diskriminacijako, gajda kaj e rromani čhib čhulape ando sićope thaj ćerdipe lokalošće akcione planurjengo te šaj areselpe majvučo nivelo inte-gracijako rromane čhavorrengo ando sićimasko sistemo.

Kava projekto si inćarimasko programo pale majca-ra buhljarde forurja te šaj mišto te buhljaren inćarimašće planurja pale kvalitetna inkluzija rromane čhavorrengo ando sićimasko sistemo.

„Inćarimasko programo therena kole forošće thana ande Srbija ande save si majbaro pharipe o sićope rroma-ne čhavorrengo.“, inkalda Tinde Kovač Cerović, raštrako sekretari ando Ministerijumo palo sićope, thaj lundžarda kaj „paše mentorja, majsemno inćaripe pale forošće tha-na avela granto, numaj love save denpe pale majlačhe propozaluja katar e projekturja“. Godole projekturja tru-bun te den šaipe palo mišto sićope rromane čhavorrengo gajda sar rodelpe vi ande kanonurja, ande save ramol kaj o anglalsićimasko, fundosko thaj maškarutno sićope tru-bul te avel putardo pale savorra thaj kaj savorra šaj te nakhaven len.

Kale grantujenca kamelpe te e lokalošće korkoroor-tuimatenđe thaj sićimašće, sastimašće ćherenđe, sar vi e ćherenđe palo socijalno arakhadipe delpe šaipe te, ande

vrjama savi trubul te naćhel te o trujalipe avel decentrali-zuime, zurjaren pire kapaciteturja, theren trubulimašće ko-tora thaj ćeren infrastruktura te šaj pheren rodimata katar kola save roden ažutipe thaj theren džanglipe sar te ande avutnimašći vrjama den majlačho thaj majbaro ažutipe savo avela dikhlino, a te e love denpe khote kaj trubul.

Angluno semno paso ande godoja bući si mentorja ande forošće thana, save ažutimava katar e forošće ti-murja buhljarena integrišime ramosarimašći politika thaj inćarimasko sistemo palo mišto sićope rromane čhavor-rengo. Bući katar o forosko mentori avela te pale džene andar o timo po lokalosko nivelo pajsarel trubulimasko inćaripe, sar ande faza ande savi ćerelape propozalo pro-jektosko thaj ande faza ande savi ćerelape projekto, nu-maj lokalosko akciono plano pale Rroma, gajda vi ande faza pale lešći implementacija.

Kamlipe projektosko Sićimašći inkluzija e Rrome-nđi si te rromane čhavorrenđe aven majpaše sićimašće in-stitucije. Angluni bući si te ćerelpe kasavo trujalipe savo ažutisarela kava proceso. O projekto pašljol po fakto kaj amari raštra ramosarda paše sa e majsemne konvencije thaj deklaracije ande save inkalelpe kaj SA e čhavorra silen orturja po sićope.

Inćarimasko programo ande Pe-ćinci

Pe teritorija katar o forosko than Pećinci si dešupandž gavešće ćidimata. Ande late bešel majbut katar milja thaj duj šela Rroma. Majbut rromane familije silen ćhera palo bešipe. Ando sićimasko sistemo line kotor paše trin šela rromane čhavorra. Rromano ćidipe andar e Pećinci ažu-timava katar o Forosko than Pećinci, anglasikavno than thaj sikavno than, permanentno ćerel bući pe godova te e čhavorra aven majpaše sićimašće thanešće.

Bućarimasko nivelo e Rromengo si teluno, sar andar godova kaj ekonomikani kriza anda baro pharipe, gajda vi andar godova kaj e rromani populacija naj edukuime pale trubulimašće buća. Andar godova vi ando kava fo-rosko than insistirilpe te o rromano nacionalno ćidipe lel kotor ando sićimasko proceso.

Ando forosko than Pećinci pandž rromane care čhu-tine si pe periferije. Kova so si mišto thaj so del zor si dićhipe kaj ande sikavne thana či ćerenpe džungalimata, ni aver diskriminacija.

Rromano ćidipe andar e Pećinci thaj lokalosko kor-korroortuipe silen but lačhi thaj intenzivna kooperacija e lokalošće korkorrortuimava, savo ažutisarda te e rromane čhavorra andar e Pećinci ande nakhle pandž brša bipoći-nako theren sićimašće lila, sar vi te e sikamne save džan ande maškarutne sikavne thana theren čhonešće patrina palo dromardipe. Sa e Rroma save len socijalno ažuti-pe, pašo fundosko dipe lovengo, theren vi e bonurja palo

28 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina2822828 DDDeDeDeDDD kakkakaaadadadaaad ee e RR RRomomenenđiđi andndddndddeee ee e AAPAP V VVojjjvovoodididdidid nnanananana

mangrro. Palo sićimasko sumnalo đes Sumnalo Savo, sa e sikamne save džan ando kava sikavno than, maškar lende vi e Rroma, therdine laptopurja. Kasave projektu-ja thaj programurja den šaipe thaj ažutipe ando proceso edukacijako. Khuvdipe maškar o rromano ćidipe, an-glalsikavno than, sikavno than, lokalosko korkorrortuipe thaj aver relevantne institucije thaj organizacije ćerel te o proceso lenđe realizacijako avel majlačho. Rromane čha-vorra theren šaipe te edukuinpe, te na ačhen palal aver čhavorra thaj te kana agorisaren o sićope, theren bući thaj gajda trajin katar piri poćin.

Sar mothoda o koordinatori pale rromane pučhima-ta, Ivan Jovanović, realizacija katar o DILS projekto del šukar šaipe e Rromenđe te pire čhavorren bičhalen ande sikavne thana kaj šaj te len kotor ando sićimasko proceso sargo vi aver čhavorra. Rromano ćidipe andar e Pećinci šov brš bućarel pe godova te o sićope rromane čhavorren-go ando kava forosko than avel majlačho.

Sar inkalda Ljiljana Jocić, DILS projekt-mentori po projekto Sićimašći inkluzija e Rromenđi, e love save si ando DILS-o denape pale štarvardeš projekturja katar pandžvardeš thaj ohto forošće thana savenca akana će-relpe lačhi kooperacija. Voj phenda kaj o projekto reali-zuisarelape duj brša thaj kaj si akana ande faza ande savi ćidenpe trubulimašće ramosarimata thaj ćerenpe analize pale forošće thana savenca ćerelpe kooperacija. Ćerelpe rodipe vi pale rromane čhavorra – kozom silen, čefal si kvaliteto katar lengo sićope, sar trajin, rodelpe te dićhelpe si segregacija thaj diskriminacija po tereno. Palal godova nakhavelape faza ande savi ćerelape lokalosko akciono plano thaj propozalo projektosko.

Nevo Kneževco ande Sićimašći inkluzija

Forosko than Novi Kneževac si ando Severnobana-tosko trujalipe. Sar mothol ramosaripe andar o 2002. brš, ando forosko than si 12.975 forutne, katar save si 655 andar e rromani populacija. Sar mothon e ramosarimata katar o Ćidipe forutnengo Rromani jasva, ađes ando kava forosko than trajil majbut katar 750 Rroma. Ando sići-masko sistemo lija kotor 236 sikamne andar o rromano nacionalno ćidipe (katar save 34 džan ande anglasikavne thana, 158 ande fundošće sikavne thana thaj 44 ande ma-škarutne sikavne thana).

Forosko than ažutimava katar e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi dija love te poćinenpe habe ande sikavne thana thaj dromardipe. Kale bršesko inćardinepe čhavorra save džan ande anglalsikavne thana thaj fundo-šće sikavne thana gajda kaj dijape lenđe sićimašće tru-bulimata.

Forosko than Novi Kneževac lija kotor ando progra-mo Sićimašći inkluzija e Rromenđi, savo realizuisarel Ministerijumo palo sićope ando DILS projekto, ažutima-va katar o Fondo palo sićope e Rromengo thaj Lumnja-ći banka. Kamlipe kale programosko si te o sićope avel majpaše e Rromenđe thaj te vazdelpe sićimasko kvaliteto

e Rromengo po lokalosko nivelo, gajda sar ramol ando Kanono pale fundurja katar o sićimasko sistemo. Kale programova planirime si vi te o forosko mentori ažutil te ćerelpe lundževrjamako plano palo ramosaripe rromane čhavorrengo, lokalosko akciono plano, sar vi te ćerelpe propozalo projektosko.

Sar mothoda Milan Savić, koordinatori pale rromane pučhimata andar o Novi Kneževac, realizacija programo-sko Sićimašći inkluzija e Rromenđi ando Novi Kneževac teljarda kana fundosardape forosko timo savo trubul te defi nišil prioritetuja ande sićimašći inkluzija e Rromenđi thaj ćerel propozaluja katar o projekto thaj lokalosko ak-ciono plano palo sićope e Rromengo, te iniciril, buhljarel thaj nakhavel partnersko kotor katar o lokalosko korkor-rotuipe, pe jekh rig thaj katar e institucije thaj organizaci-je po lokalosko nivelo, pe aver rig.

Ando forosko timo trubun te len kotor efta džene thaj lenđe arlimatarja, save si andar e relevantne institucije thaj organizacije, save len kotor ando planiranje thaj re-alzacija katar e socijalna politika po forosko nivelo. Sa e buća katar o timo ćerenape po volontersko fundo.

Pe Bešutni Konsilesko pale sićimašći inkluzija e Rromenđi katar o forosko than Novi Kneževac dženenđe katar kava Konsilo sikadape Zoran Josić, mentori savo palo forosko timo pajsarela inćaripe te ćerelpe lokalosko akciono plano thaj propozalo projektosko. Raj Josić sika-da e dženenđe o projekto thaj inkalda fundošće kamlima-ta kale programosko.

Sićimašći inkluzija e Rromenđivi ando Kovino

Kamlimava te o sićope avel majpaše e Rromenđe thaj te vazdelpe sićimasko kvaliteto e Rromengo po 12. januari 2011. bršesko konstituisardape Ćidipe pale Sići-mašći inkluzija e Rromenđi katar o forosko than Kovin. Fundošći bući katar o Ćidipe si te ćerelpe o projekto, sa-venca konkurišilaspe ke Lumnjaći banka pale biboldine love save denape pale sićimašći inkluzija ando kava tru-jalipe.

Akana ćerelpe mothodipe pale godova čefal si trubu-limata katar o lokalosko ćidipe te šaj vazdelpe o sićope e Rromengo, savo bičhalelape ando Ministerijumo palo sićope Republikako Srbijako majpalune džiko 28. febru-ari. Te kava mothodipe avel lačhe dikhlino katar resoraće manuša, ćerelape lokalosko akciono plano thaj propozalo projektosko pale Sićimašći inkluzija e Rromenđi ando forosko than Kovin.

Palo šerutno Ćidimasko losardi si Milanka Stefa-nović, savi si dženo ando Forosko kotor palo sićope. Pe kaja bešutni sas vi e mentori Vesna Nikolić, savi losar-da o Ministerijumo palo sićope Republikako Srbijako, kamlimava te delpe inćaripe te o kovinosko timo ćerel o projekto.

Jelena Jovanović


BUĆARIPE SAR PRIORITETO

Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi therda 237.000 evrurja sargo inćaripe palo bućaripe e Rromengo katar Evropaći komisija, regionosko amalimasko-ekonomika-no programo palo buhljaripe.

Po teljaripe februarosko, Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi ramosarda o kontrasko pale kooperacija de-legacijava Evropaće komisijako palo nakhavipe projek-tosko Vazdipe bućarimasko e Rromengo ande Vojvodi-na, saveja pajsarenape bipoćinimasko strukako therdipe džanglimasko pale bući thaj delape šaipe palo korkorro-bućaripe thaj nevo bućaripe pale majbut katar 200 bibu-ćarne Rroma, ando kava thaj ando brš savo avel, ažutima-va katar o Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe. Bibućaripe si jekh katar e an-glune pharimata palo čorrîpe maškar e Rroma. Rodimata sikaven kaj paše 80.000 Rroma trajil ande AP Vojvodina, a ofi cijelne statistikane ramosarimata sikaven kaj lengo sićimasko nivelo si majteluno katar maškaripe so anel te vi o than rromane populacijako po tržište bućako avel pharo. Sar sikavel e Anketa pale bućarimašći zor (ABZ) andar 2009. brš, bibućaripe ke Rroma si 28%, a ande sasti populacija si 16,4%.

Paše godova kaj Republika Srbija, savi ramosarda Dekada pale inkluzija e Rromenđi, anda Strategija palo vazdipe thanesko e Rromengo, sar vi Akciono plano palo bućaripe, dži akana majcara ćerdape te ciknjarelpe o đin-do bibućarnengo thaj gajda te vazdelpe o trajo katar kava minoritano ćidipe.

Po fundo katar e buća save nakhadinepe anglal thaj pe ramosarimata po lokalosko nivelo, save ćidine e ko-ordinatorja pale rromane pučhimata, Kancelarija pale in-kluzija e Rromenđi ćerda projekto saveja delape šaipe sa e Rromenđe andar 20 forurja save silen kamlipe te bipo-ćinako nakhaven kursurja pale buća save si ando defi cito, a denape vi e subvencije palo korkorobućaripe thaj palo teljaripe korkorrutne bućako, biznisosko thaj delape vi o inćaripe ando rodipe bućako pale sa e kola Rroma save therena trublimasko džanglipe te ćeren varesavi bući thaj save avena kvalifi kuime.

Kasave buća ande nakhle trin brša realizuisardine-pe ažutimava katar o Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe thaj Nacionalne ćhe-reja palo bućaripe, kana prdal dipe 77 subvencijengo palo korkorrobućaripe fundosardape 50 neve fi rme, kašće in-ćarimatarja si e Rroma. Numaj, andar godova kaj e šer-tune manuša najlen kvalifi kacije thaj kompetencije, kala fi rme maladonpe bare pharimatenca te ačhen po tržište bućako. Te ažutilpe kale fi rmenđe te buhljaren piro bu-ćaripe, kava projekto del šaipe palo mentorsko inćaripe pale sajekh nevifundosardi fi rma, sar vi inćaripe pale tru-bulimašće kotora pale bući, sargo kaj si kompjuterja, ko-

tora pale reklame, ćerdipe veb sajtujengo thaj ramosaripe bućarimašće lilengo.

„Sikdape kaj o procento bibućarne Rromengo si but vučo, majanglal ande gavešće thana thaj andar godova jekh katar amare kamlimata si te das informacije, vazdas komunikacija po lokalosko nivelo thaj te zurjaras e Rro-men saveja lenđi konkurentnost po tržište bućako avela majbari“, mothodine amenđe ande Kancelarija pale in-kluzija e Rromenđi.

Orta te akharenpe po bipoćinimasko strukako therdi-pe džanglimasko avela Rroma andar 20 forurja pe teritori-ja Vojvodinaći, ande savi trajil majbaro đindo manušengo andar e rromani populacija thaj ande save si khuvdipe ko-ordinatorengo pale rromane pučhimata: Novi Kneževac, Kikinda, Sombor, Apatin, Kula, Bečej, Žitište, Odžaci, Srbobran, Žabalj, Zrenjanin, Novi Sad, Beočin, Inđija, Ruma, Pećinci, Pančevo, Kovin, Bela Crkva thaj Senta.

Majpalune džiko aprilo kale čhonesko, ramosarelape

konkurso palo korkorrobućaripe e Rromengo, phendine amenđe andar o Pokrajinako sekretarijato pale bući, bu-ćaripe thaj bijandimasko jekhipe.

Rodimata save musaj te pherenpe palo konkurso tru-bujasa te aven sargo vi pe nakhle konkursuja, a projek-tova Kancelarijatar pale inkluzija e Rromenđi inćarenape sa e bibućarne Rroma save akharenpe. „Ande kooperacija khuvdimava katar e koordinatorja pale rromane phučima-ta, manušenca andar lokalosko korkorrortuipe, fi lijalenca katar o Nacionalno ćher palo bućaripe thaj lokalošće me-dijenca, amen pajsardam vučo nivelo palo informišipe pale manuša andar o rromano nacionalno ćidipe gajda kaj inćardam ćidimata ande rromane care pe save e Rroma šaj te theren trublimašće informacije“, mothodino si an-dar e Kancelarija.

Kola Rroma thaj bućarne save kamen te len kotor ande ašunimašće akharimata, delape mentorsko thaj teh-nikano ažutipe te šaj majloće thaj majlačhe te ćiden thaj ramosaren tenderošći dokumentacija thaj godova ažutipe loćarela lenđi bući kana theren subvencije. Ažutimava katar e mentorja dasa inćaripe manušenđe save si pe či-kat nevefundosarde fi rmengo thaj zurjarasa organizacio-ne kapacitetuja, gajda kaj ćerasa sistemo adinistrativne procedurengo thaj ćerasa vi aver kasave buća. „Bući ka-tar e mentorja si te ćeren dićhipe pe kanonošće obligacije katar e fi rme“, inkaldine ande Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi.

Vi paše godova kaj si carra ortaće patrina palo ćerdi-pe diskriminacijako pe Rroma ando bućarimasko kotor, kana kamen te theren bućaripe save si dine thaj proce-suirime pindžardo si kaj manuša andar kava nacionalno ćidipe but drom maladonpe liparde pharimava. E bućar-

30 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina30

ne save den bući silen but stereotipurja pale Rroma ma-janglal kaj si von bisikavne thaj či ćeren mišto piri bući. Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi anda čhinadipe te čhul akcento po kava pharipe thaj andar godova kale pro-jektova kamel te buhljarel thaj vazdel kooperacija e pin-džarde bućarnenca save si pe čikat fi rmengo te angažuin bibućarne Rroma, save majangal therena trubulimasko džanglipe te ćeren bući savo rodelpe.

Kova so si dikhlino ande amari phuv si socijalno avr-jalunipe e Rromengo, trajo pe amalimašći margina, lengo našaipe te sikaven thaj nakhaven ande bući pire pherde ka-paciteturja thaj te len kotor ande amalimašće relacije thaj procesurja. Andar godova kaj si čorrîe, kaj najlen fundošće džanglimata thaj šaimata te edukuinpe ando kontinuteto thaj kaj pe lende ćerelpe diskriminacija, Rroma si dur katar o šaipe te theren bući, te aven bućarne, te theren poćin thaj sićope, sar vi te len kotor ande amalimašće khuvdimata thaj ande buća ando ćidipe. Ande Kancelarija pale inklu-zija e Rromenđi mothon: „Amaro konkretno kamlipe si te putras neve bućarne thana thaj te arakhas kola bućarne tha-na save akana silen manuša andar o rromano ćidipe ande APV gajda kaj bajrarasa bućarimasko zuralipe savo sile motivo thaj trubulimašće kvalifi kacije ando sektoro palo ćerdipe therdimatengo thaj bućarimasko kandipe“.

Rroma majbut ćeren bući ando kotor katar e eko-nomija thaj andar godova inćaripe palo linipe kotoresko pe pokrajinaće konkursuja pale propozaluja dela zor sa e bibućarnenđe te majbut angažuinpe gajda sar rodel ortu-imasko režimo.

Kamlimava te inćaren nakhavipe kotorengo palo aktivno rodipe bućako, Kancelarija pale inkluzija e Rro-menđi ćerda lačhi kooperacija 5 pindžarde bućarnenca save si pe čikat fi rmengo thaj save šaj te den bući andar e forurja Irig, Ruma, Vrdnik i Šid, thaj save ando nevo dipe bućarimašće thanengo kamen te den bući majanglal e Rromenđe. Anglune manuša kale kompanijako bičhal-dine pire lila pale kamlimašće buća ande Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi ande save si ramome vi e profi lurja pale buća save silen vučo rodipe. Bućarne save den buća dži akana inkaldine rodipe pale bućarimašće akharimata thaj buća sargo kaj si: mašinske inženjejra (4), elektro-inženjejra, mehaničarja (3), električarja (2), dženo katar o timo bućarnengo ande ćiravdi (1), personalne asisten-tentuja (6), tehnikane asistentuja (2), menadžerja palo bićinipe (2), biologuja / laboratorijaće tehničarja (2), bućarne save silen agorisardo poljoprivredako maškarut-no sikavno than (8), ažutimašće bućarne (50), inženjejra palo vazdipe ćherengo, bućarne save vazden ćhera (4), bikvalifi kuim bućarne (100), bućarne save ramon bućari-mašće lila thaj aver.

Bogdanka Tasev-Perinović

Ando foro Alibunar, sar mothol majpaluno ramosa-ripe forutnengo, trajil 657 pherdebršengo, numaj save si-len majbut katar dešuohto brša manuša, manuša rromane populacijako. Kana pe godova čholpe vi đindo terrnengo save silen majcîra katar dešuohto brša, godova đindo avel inke majbaro. Ando kava foro si thana: Dobrica, Novi Kozijak, Ilandža, Seleuš, Alibunar, Vladimirovac, Niko-linci, Lokve thaj Banatski Karlovac. Rroma trajin ande sajekh katar liparde thana. Ande vrjama savi avel trubul te ćerelpe ramosaripe rromane forutnengo ando foro Ali-bunar, te šaj te ćerelpe čači evidencija.

Majbut rromane familije trajin ande harade ćhera, a aver najlen elektrika thaj paj. Ande but butedženenđe fa-milije khonik či ćerel bući thaj či therel poćinipe. Lengo fundosko therdipe lovengo si socijalno ažutipe thaj se-zonske bućarimata.

Than e Rromengo teljarda te lačharelpe, vazdelpe kana fundosardape Kancelarija pale rromane pučhima-ta ando forosko ćher Alibunar thaj kana po lako čikat rromano koordinatori, savo ćerda kooperacija, arlipe ma-nušenca andar o lokalosko korkorroortuipe, pokrajinaće thaj republikaće institucije.

Buća katar o koordinatori si fokusirime po lačhardi-pe thaj vazdipe trajošće standardosko e Rromengo thaj po nakhavipe standardengo palo čačardipe thaj arakhadipe manušikane orturjengo rromane populacijako save si ra-mome ande hakaj.

Ažutimava katar o lokalosko ortuipe thaj Nacionalno ćher palo bućaripe, nakhle bršesko 15 majbut bikvalifi ku-me manuša therdine bući pe 4 čhona. Von sas angažuime pe ašunimašće bućarimata, majanglal ande komunalne buća. Kava brš ažućarelpe realizacija neve projekturjen-go savenca putarenape neve bućarne thana.

Rroma ando foro Alibunar trajin po agor čorrîmasko thaj von si ando pharo materijalno than. Trubulimata pale themešći than palo ćiravipe si majbare katar kova so šaj te delpe. Paše godova kaj najlen so te han, von najlen ni trubulimasko furjavipe, bešipe thaj najlen katar soste te tatonpe kana aresen šudre đesa.

Kava ivend si but šudri thaj phare šaj te nakhavasla vi amen save bešas ande tate ćhera. Te šaj haćaras sar si kana si šudre radijatorja thaj čuči por, loće šaj te haćaras vi o than but rromane forutnengo. Trubus te vi majdur krisaras len, jal trubus te či las sama thaj te či dikhas pe lende thaj lengo pharo trajo?

Loćarasa lenđe gajda kaj ačhasa te či ažutisaras le-nđe?

Dragica Novakov

RROMA ANDO ALIBUNARO BI ELEKTRIKAKO THAJ BIPAJESKO


Ando foro Inđija, sar mothon e ofi cijelne ramosa-rimata, statistika, trajil paše 200 Rroma, biofi cijelne ra-mosarimata sikaven kaj godova đindo si duj thaj opaš droma majbaro. Naj ni jekh rromane care, ni jekh kotor forosko savo si numaj rromano. Rromane forutne ćeren bući ande fi rme, ando poljoprivredako kotor thaj ćiden e sekundarne kotora.

Rromane čhavorra si socijalizuime. Ande fundošće sikavne thana džan 36 rromane sikamne, a ande maška-rutne sikavne thana godova đindo si štar drom majcikn-jardo. Foro dija ažutipe pale rromane čhavorra gajda kaj pajsarda bipoćinimasko habe ande sikavne thana, trubuli-mašće kotora palo sićope thaj čhonešće patrina palo drom pale sikamne save džan ande maškarutne sikavne thana sar ando foro, gajda vi ande aver forurja.

Ando foro si baro đindo rromane familijengo save trajin ando baro čorrîpe. Purane džene andar e familije si bibućarne, andar godova kaj tržište bućarimasko či pin-džardalen kaj najlen trubulimako sićimasko nivelo, jal si bisikavne.

Than koordinatoresko pale rromane phučimata pu-tardape po 01.aprilo 2010. brš thaj pe leste si čhutino raj Ninoslav Jovanović. Lešći bući si čhutini pe realizacija katar akcione planurja thaj programurja palo vazdipe tha-nesko e Rromengo ando amalipe, a save anda Gavermen-

RROMA ANDE INĐIJA

to Republikako Srbijako. Bućava katar o koordinatoro vazdape o kvaliteto trajosko e Rromengo ande Inđija thaj ande sa e gavešće ćhera kale forosko.

Ande kooperacija thaj arlipe e rajea Dobrivojeva An-tonićeja, šereutneja pe JP Nacionalni Park – Fruška Gora, pajsardape kašt palo tatipe pale rromani populacija. Ak-cija nakhadape pe Letenka, ando Erdeviko, Vrdniko, Be-očino thaj Elemiro. Pale kaja akcija thaj palo modelo palo pajsardipe pindžardinepe vi aver forurja ande save sila thana kaj šaj te ćidenpe kašta te vi von po dićhipe bućako katar o foro Inđija ćeren kasave akcije.

Lokalosko korkorrortuipe dija love te e kašta aresen džike rromane familije. Ašunimašće komunalne fi rme, ažutimava katar o maškaripe pale socijalno bući – Dunav, pajsarda bućarimašći zor, bućarne thaj trubulimašće ko-tora te šaj nakhavelpe kaja bući. Gajda e kašta katar save šaj te tatonpe therda 15 majčorrîe rromane familije.

Vi e rromnja save si diskriminišime pe duj riga (an-dar godova kaj si manušnja thaj andar godova kaj si an-dar o rromano nacionalno ćidipe) phare šaj te araćhen bući. Andar godova vi ande kava kotor ćerdape miškope, areslape džiko therdipe. Katar 1. oktobro 2010. brš ando Sastimasko ćher Milorad Mika Pavlović ande Inđija e raji Danijela Jovanović čhutape po bućarimasko than sar stomatologikani phen. Kancelarija pale inkluzija e Rro-menđi AP Vojvodinaći dija love pale laći bruto poćinipe pe trin čhona, a pala godova poćinipe trubul te del Sasti-masko ćher.

Westrvald fondacija andar e Njamcicko pajsarda ne-vebršešće šukarimata pale 150 rromane čhavorra andar e majčorre sremošće forurja. Dipe nevebršešće šukarima-tengo ćerdape po 30.decembro 2010. brš ande Tradenique maškaripe ande Inđija. Palo kava maladipe turistikano ći-dipe andar e Inđija dija nevebršesko kašt, ćerda te avel vi o Papo Mrazo thaj ćirimatari thaj ćerda čhavrrikano šukarimasko sikadipe, so sas but šukar pale čhavorra thaj anda lenđe baro bahtalipe.

Dragana Dimitrov

32 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina32 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Documents

Dekada e Romen i ande AP Vojvodina 01/romski.pdf · 2 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina Kancelarija pale inkluzija e Rromen đi Gavermento- star AP Vojvodinatar ande 2010. brš