Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina 57/romski.pdftoto klaso 2015/2016. brš, a sa-ven si orto palo ramope ande ma-škarutne škole ando sklado kale nijamareja, e škola informišila

Dekada e Rromenđiande AP Vojvodina

đindo. 57 januar-mart 2016. godine

Periodikani publikacija Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi

ISSN 2217-5024

Politika palo bućaripe ando 2016. brš

Pilta e hon i: Romane carre ando Apatinč ešć

Lil fundosarda thaj inkalelKancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktoriDuško Jovanović

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana RajićTijana Čubrilo

Ljiljana Maričić

Korespodenturja:Koordinatorja pale rromane pučhimata

APVIvana Koprivica

Pe rromani čhib nakhada:Agencija za prevodilačke, posredničke i

markentiške usluge Konekta

Pe anglikani čhib nakhada:Agencija za prevodilačke, posredničke i

markentiške usluge Konekta

Tehnikano lačharipe thaj štampa:MONDO-GRAF, Novi Sad

www.mondograf.rs

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 2521000 Novi Sad

Tel: 021/[email protected]

www.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA e Rromenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

ANGLOMOTHOVIPE

PAćivALen đinAvnALen,

Angla Tumende si amaro magazino savo katar kava brš po angluni data inkljel ande trin čhon je-khar. Kate šaj te araćen se importantne ćerimate thaj vjasta ande anglune trin čhon 2016. brš, a save si ando phanglipe e Rromenca thaj lenđe statusova – nevo nijamari palo ramope e siklengo Rromane nacionosko ande maškarutne sikavne thana, statuso e Rromnjengo ando sićimasko sis-temo. Samas vi ande Pećinci kaj teljarda o kom-pjutersko dosićope pale Rroma thajvi ande nacionalno služba kaj sikadinepe e konkursurja palo korkorrobućaripe, bućaripe thaj javne buća. Pokrajinosko sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe ramosarda čhinadipe e guvernenca Kovin thaj Odžaci palo majlačharipe statusosko e Rromengo, a e guvernava inđija palo ažutipe palo agorisaripe e problemonengo palo bešipe.

Odolaće kaj sas Ohtoto marto ramosardam palo bibarabarikano statuso e manušnjengo, a palo Maškarthemutno đes dejaće čhibako palo službeno labaripe minoritenđe čhibako.

Dastumen gođi kaj, naisaras rodimasko- edukativno maškaripeske thaj vuče školaće kom-petutne studijengo palo sićope sikavimatarengo „Mihailo Palov“ andar vršco, amari publikacija šaj te dićhen vi ande elektronsko forma pe adresa www.rec.org/bilten/.

Tumari redakcija

2 Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina

Sićope

NEVO NIJAMARI (PRAVILNIKO) PALO RAMOPE RROMANE SIKLENGO ANDE MAŠKARUTNE ŠKOLE

TALE MAJLAČHE KIŠLIPENA

Ramope e siklengo

Ministro sićimasko, džanglimasko thaj tehnološko buhljarimasko, Srđan Verbić,anda po 8. februaro

Nijamari pale napa thaj postupko palo ramope siklengo Rromane nacionosko ande maškarutne škole tale

majlačhe kišlipena te avel džiko sasto barabarikanipe.

- Fundosko sikavno than teljar-da katar eftato klaso te sikavel e bi-jandimatarenđe e nape savenca in-formišin len, jal phurederutnen e siklenđe pale nape thaj čhand

3Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina

Sićope

palo ramope e siklengo ande ma-škarutne sikavne thana tale majla-če kišlipena. informišipe bijandima-tarengo, jal phurederutnengo pale napa thaj čhand palo ramope e si-klengo ande maškarutne sikavne thana tale majlačhe kišlipena ando

lačho phanglipe kale nijamareja, realizuil vi o nacio nalno konsilo Rromane nacionalno minoritosko.

Trujal godole nape haćarenpe se aktivimata klasosko phurederu-tnesko, kompetutne kupatebućar-nesko (psihologosko, pedagogosko,

socijalno bućarnesko) thaj aver si-kavimatarengo save si ando phan-glipe e:

1) Kontinuirime informišipe e bi-jandimatarengo, jal phurederu-tnengo pale šaimata palo ramo-pe e siklengo ande maškarutne sikavne thana a save si ando sklado kale nijamareja;

2) Del o turvinjipe te inkalelpe trubusardi dokumentacija pale prijava e siklenđi palo ramope ande maškarutne škole ando sklado kale nijamareja;

3) Ažutipe bijandimatarenđe, jal phurederutnenđe thaj e si-klenđe te losaren e maškarutni škola jal profesija, trujal ka-mavipe thaj šaipe e siklengo thaj ando godova reso dićhipe lenđe buhljarimasko thaj infor-mišipe palo karaktero thaj ki-šlipena bućaće varesave profe-sijenđe.

e prijava palo ramope ande maškarutne sikavne thana tale majlačhe kišlipena, bijandimatar-

e sikle save si prijavime palo ramope tale majlačhe kišlipena ando sklado kale nijamareja, položin agoru-tno ispito ando sklado e tale-kanonoske aktova savo lač-harel agorutno ispito. đindo bodonengo save e sikle are-sen po fundo sukcesosko an-dar škola thaj po fundo ago-rutne ispitosko, barjarelpe pale 30% katar đindo bodo-nengo savo falil lenđe džike 100 bodurja.

e siklenđe save train ande familija savi dobil lo-vengo socijalno ažutipe, o đindo bodonengo save aresle po fundo sukcesosko andar škola thaj agorutne ispitosko barjarelpe pale 35% katar o đindo bodonengo savo falil lenđe džike 100 bodurja.


Sićope

Odolaće kaj sas o đes dejaće čhibjako o Zavodo palo barabarika-nipe polonengo thaj o Univerziteto ando novi Sad – ACiMSi Maškaripe pale bijandimaske studije ćerdine e promocija pustikako „Rodni identi-teti i interkulturalnost: Kritička analiza afirmativnih mera na viso-koškolskim institucijama u Srbiji 2000―2013.” autorka dr Slavica Denić. Promocija inćardape ande Maškarutni zgrada Univerzitetosko ando novi Sad. Ando inkaldimasko alav prisutne dženenđe boldape e vesna Šijački, šerutni Zavodosko

palo barabarikanipe polonengo, a palo pustik ćerdine svato e recen-zentkinje prof. dr Svenka Savić thaj dr Biljana Sikimić thaj e autorka pustikako dr Slavica Denić.

Autorka pustikako dr Slavica Denić andar xnzikano studijengo bijandimasko ćerel e analiza rezul-

tatonengo pale Dekada e Rromenđi (2000-2013) ande Republika Ser-bija, kaj o akcento čhuta pe afir-mativne akcije ando sistemo sići-

STATUSO E RROMNJENGO ANDO SIĆIMASKO SISTEMO

“egzistuin nekozom razlogurja sostar si o Zavodo inkaldi-matari kale doktorsko bućako. Majsigo kaj, e tema korespon-diril e programenđe aktivimatenđe e Zavodova thaj aver, go-dova si trajno svedočanstvo pale godova čefal rezultaturja andine afirmativne napa thaj ande savo smero šaj te inovirin-pe”, phenda e šerutni vesna Šijački.

ja, jal phurederutne e siklenđe podnosin fundoske školaće, maj-dur džiko jekto novembro sikavne bršesko ando savo o siklo džal ando ohtoto klaso. Ande prijava o bijandimatari, jal phurederutno izjasnilpe palo nacionalno identi-teto e siklesko thaj del e doku-mentacija palo socijalno statuso e siklesko thaj bijandimataresko, jal phuhrederutnesko.

Sikavno than, po fundo prija-vako, ćerel e patrin siklenđi save prijavisajle palo ramope tale majlačhe kišlipena ando sklado kale nijamareja. e patrin athoska bičhalelpe ministerijumoske kompetutne pale buća sićimaske majdur džiko 31. marto sikavne bršesko ande save prijavime si-kle džan ando ohtoto klaso.

Kana položina agorutno ispi-to, bijandimatarja, jal phurede-rutne e siklenđe bičhalen e ško-laće kamavipe te majdur džan ande škola, ando sklado kale ni-jamareja saveja si anglalramome o ramope siklengo ande maškaru-tne sikavne thana. e sikle ulaven-pes ande maškarutne škole po fundo kamavimasko thaj đindo bodonengo, jekhimava e aver si-klenca. Te ande maškarutni škola si majbut klasurja palo isto sići-masko profile, e sikle ulavenpe jekhnapava pe klasurja.

Kana ramonape, fundoski ško-la bičhalel maškarutne školaće podatkurja palo siklo savo ramo-sajlo ando sklado kale nijamareja.

Pale sikle save agorisaren oh-toto klaso 2015/2016. brš, a sa-

ven si orto palo ramope ande ma-škarutne škole ando sklado kale nijamareja, e škola informišila bi-jandimataren, jal phurederutnen e siklenđe pale nape thaj postup-kurja palo ramope siklengo, ando sklado kale nijamareja katar an-glunipe dujto pašobršutnipesko sikavne 2015/2016. brš.

e bijandimatarja pale sikle bičhalen e školaće prijava palo ra-mope ande maškarutni škola tale majlačhe kišlipena ando sklado kale nijamareja, majdur džiko 15. marto 2016. brš.

e patrin prijavime siklenđe e škola bičhalel ministerijumoske majdur džiko 31. marto 2016. brš.

Izvor: www.mpn.gov.rs


Sićope

masko. Afirmativno akcija si analizirime trujal se nivelurja ando sićope, numaj posebno lijape sama po sićope Rromengo thaj Rromnjengo ande AP vojvodina.

Paše statistikaće podatkurja, ande studija si koristime vi e rezul-taturja save si dobime katar tere-

nosko rodipe trujal phučimata thaj trujal intervjuo savenca sa trujar-dine koordinatorja thaj koordina-torke pale Rromenđe phučimata, pedagogikane asistenturja thaj asi-stentkinje, studenturja thaj stu-dentkinje, sar vi sastimaske medija-torke ande Serbija ande vrjama katar 2013. džiko 2014. Bući savi ćerda Slavica Denić sikavel butima-sko lačhipe palo rodipe socijalno statusosko e Rromengo thaj Rromnjengo ande seđesutni Serbija, odolaće kaj butimaski pažnja sika-vel palo status e Rromnjengo ando sićimasko sistemo, voj si butimaske dragoceno vi katar nukta studijako e bijandimasko.

interdisciplinarno postdiplom-sko program Maškaripesko pale bi-jandimaske studije već 12 brš semnosarel o nukleuso buhljarima-sko teorijaće idejengo thaj meto-donengo palo trubusaripe te arlisa-

relpe akademske paradigmako, a savjako reso sit e ćerelpe akadem-sko elita pale teorijako gîndipe pale bijandimaske phučimata save si phangle avrenca komponentenca palo identiteto (sar kaj si etniko-sko, nacionosko, paćavimasko, sek-sualno thaj aver). Godova si, pale akana, jekh akademsko program ande Serbija po fundo savesko are-selpe džike titula master thaj dok-tor bijandimaske studijengo, a po fundo akredituime master thaj doktoresko programosko.

Kava si šovto pustik andar edici-ja „Roza Luksemburg” savo o Zavodo palo barabarikanipe polonengo svin-cosarda doktorske thaj master bućenđe pe tema bijandimaske je-khimasko e resova te sikavel thaj afirmišil kompetentutne save buća-ren bijandimaske politikenca.

Izvor: Zavod za ravnopravnost polova

„Bući savi ćerda Slavica Denić sikavel butimasko lač-hipe palo rodipe socijalno statusosko e Rromengo thaj Rromnjengo ande seđesutni Serbija, odolaće kaj butima-ski pažnja sikavel palo status e Rromnjengo ando sićima-sko sistemo, voj si butimaske dragoceno vi katar nukta stu-dijako e bijandimasko”, li-parda recenzento pustikako dr Biljana Sikimić.

“Phučimata savenca malavama ando mungrro bućaripe si ande savi napa si o bijandimasko polo relevantno pale primena afirmacijaće akcijenđe palo ramope Rromane siklenđe ande ma-škarutne sikavne thana, pe fakulteturja thaj vučesikavimaske ustanove save ande Serbija na-khavenpe majbut jekh decenija. Afirmativno akcija si analizirime trujal se nivelurja sićimaske, a posebno lijape sama pale Rroma thaj Rromnja ande Pokrajina vojvodina. Gîndisarav vi aver mehanizmurja pale inkluzija e Rromenđi thaj Rromnjenđi ande institucije sistemoske, gajda kaj si paše statistikaće podatkurja, ande studija koristime vi rezultaturja katar o terenosko rodisa-ripe trujal phučimata thaj trujal intervjuo pe save vaćardine e koordinatorja thaj koordinatorke pale Rromenđe phučimata, pedagogikane asistenturja thaj asistentkinje, studenturja thaj stu-dentkinje, sar vi sastimaske medijatorke.

Rodimaske rezultaturja sikaven kaj ando globalno proceso pale primena afirmativne napako uključime si majbaro đindo Rromnjengo sar Rromengo, so sikavel semno anglunipe ando kotor save line e Rromnja ando socijalno trajeto.

eksistuin varesave rodimata pe tema afirmativne napengo, numaj si evidentno kaj naj po butipe empirijske podatkurja save šaj te kandenamen pale sukcesutni bući kana agorisarelape e Dekada. Paćav kaj kaja bući šaj te haćarelpe sar cîkno paso pale problematizacija korkorre pojmosko afirmativno napa, laće primenako ande konkretne kišlipena ande Serbija thaj kolesko so o džanglipe dija sar jekh suma idejengo te majlačharelpe o status Rromane ćidimasko thaj o proceso te ćerelpe Rromani intelektualno elita.

Aver planurja si phangle pale džanglimaski bući savjava miškuilaspe thaj afirmisardasaspe Rromani intelektualno elita ande akademsko amalipe, sar vi te avel Rromani čhib thaj e kultura institucionalno zastupime thaj po univerzitetsko nivelo ande Serbija.”

dr Slavica Denić


Sićope

INKE JEKH TERNI THAJ ARESIMAŠĆI RROMNJI

Po angluno oktobro 2015, po đes kana teljarel nevo sikadimasko brš po vučo sikavno than strukovne studijengo vinajengo „Mihailo Palov“, eldena Jova nović therda e diploma thaj lako diplomsko buća-ripe sas alavardo palo majlačho. Paša godova, angluno oktobro sas vi lako angluno bućarimasko đes sar ažutimatari ando sićope. Kava si paramiči pala jekh emancipuime thaj vučesikadi manušnji.

Put obrazovanja

Drom sikadimasko Kana e eldena sas čhejorri, ande laći fa-milija či ćerelaspe svato pe rroma-ni čhib. no, ando štaro klaso, lako papo čhinada te la thaj laće phra-les ramosarel po rromano folklori, thaj gajda, khetane e aver čhavor-renca save džanas lenca sićiline te ćhelen folklori thaj te den svato rromani čhib. „Ašaravma kaj dža-

nav mungrri dejaći čhib, kaj sima šajipe te sikavav les thaj te buća-rav e čhavorrenca save si mungrre nacijatar“, mothol e eldena bahta-le alavenca. Talo gatisaripe fundo-ske sikavne thanesko, agorisarda vi maškarutno ekonomikano sikavno than, palo finansijako tehničari ande Stara Pazova. Kaja šukar Romnji inkalda kaj či haćarda nisa-ve pharimata ando sićope, a či ni

Eldena Jovanović


Sićope

haćarda diskriminacija, vi paše go-dova kaj sas jekhutni rromnji ando klaso. Rindova lija e stipendija ka-tar vrjama kana teljarda ando maš- karutno sikavno than. „Kana teljardem po fakulteto, semas an-gluni pe patrin palo budžeto, gajda kaj therdam duj stipendije – katar Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi thaj katar Ministerijumo prosvetako, gođaverimaso thaj tehnologikane buhljarimasko. Areslav vi te dav ando internato

godole bodurjenca“, mothoda ašarimasa e eldena. voj gati-sarda e vučo sikavno than strukovnestudijengo pale vina-ja „Mihailo Palov“ pala stru-kovno vinaj pe rromani čhib, a godole diplomava šaj te buća-rel vi e rromane sar vi e dasi-kane čhavorrenca.

Sićope areslo lačhipeSemnipe aresimasko palo

sa jekh čorrîpe si sićope. Palo lungo thaj pharo drom sikavi-masko, eldena therda aresipe ando piro kamipe. Bućardapes sar ažutimatari ando sićope thaj sikavel pandž šehurja save si phangle palo buhljari-pe mothodimaso thaj lilaripe pe rromani čhib, a šaj kaj sika-vela vi e matematika. „Ađes si mungrro angluno bućarimasko đes, a majanglal kaja bući, bućardem vi sar pedagoš- ko asistento ando sikavno than Paja Jovanović. Ande godoja vrjama majbut bućardem sar volontero e čhavorrenca save šaj te mothas, či ni džan po sićope. Majdurm bućardem vi e lenđe bijandimatarnenca. Savi si godova kaj e čhavorra aresline majlačhe mola, a lenđe bijandimatarja sas bisi-

kade. Saslen vi pharimata pale ćherutne bućarimata thaj lengo gatisaripe, me ažutisardamlen. Godova ćerdem bare bahtava odo-laći kaj dikhlem kaj godova trubul lenđe“, vaćarel e eldena. voj inka-lel kaj si but ašarni kaj gatisarda-kava sikavno than. voj si andar Stara Pazova thaj majanglal kamla te ramosarelpes po Filozofsko fa-kulteto ando novi Sad, no po agor čhinada palo kava sikavno than thaj či mukhlapes bilačhimatar

palo kasavo andino čhindipe. e si-kavimatarja but loćardine laće thaj saslen baro paćape ande late.

Diplomsko bućaripeO alav temako diplomske

bućarimasko si „Kognitivni razvoj, struktura, sposobnosti i moguć- no-sti merenja inteligencije dece predškolskog uzrasta. O bućaripe si phanglo pale inteligencija čhavor-renđi, a lipardo si sar majlačho. eldena ča- čarda kaj sas cîra „po-loćardi“ palo kava diplomsko buća-ripe, no kaj e laći sikavni thaj men-torka, Tanja nedilović, but ažućarda te či vazdel vasta godole-star. voj inkalel kaj si ašarni kaj si la kasavi sikavni. Thaj niči pala late no pe sa kola save bu- ćaren ando kava sikavno than thaj save si udži-le pale godova kaj voj ađes gatisar-da lunfo dromaripe sikavimasko.

Mothodipe manušenđe pire themendar

eldena liparel kaj edukacija musaj te avel po angluno than. Kana voj sas pe studije nekozom studentkinje mekhline o fakulteto thaj unsurisajlinepe. „Či avelas manđe po kamlipe te kava avel praksa thaj odolaći kaj me teljarav te bućarav sar ažutimatari ando sićope, majbut lava sama pe kava pharipe thaj ćerava svato e stu-dentonenca pale godova kozom si semno sićope“ mothoda e eldena po agor amare svatosko.

eldenaće kamas but aresi-mata thaj džanglimašće lila bućarimašće, a voj dija alav kaj lundžarela vi majdur te therel džanglipe thaj sićope odolaći kaj ačhadimasko sikavipe naštik te anel anglunipe.

Ljiljana Maričić


Edukativno maškaripe „Discipulus” ande Pećinci trajil deš brš, lenđi bući si e edukacija barjarde personengo.

Kupatebućaren e fakultonenca, sas organizatorja džanglimaske konferencijengo save sas ando phanglipe e

bućarimava. Kale maškaripe si baro đindo kupatebućarne, thaj phanglimava katar o trubusaripe

ćeren čhinade programurja. Trujal e seminarja, radionice thaj treningurja sukcesutne buhljaren o

džanglipe thaj ažutisaren te therenpe neve džanglimata thaj kompetencije.

Anglunođesdosićimasko

Sićope

Kupatebućarne edukativno maškaripeske si:

• Univerziteto Union –Fakulteto palo bućako industrijako me-nadžmento, Beograd

• narodno univerziteto Božidar Adžija, Beograd

• edukativno maškaripe „Fi-nesa”, Beograd

• ekološko amalipe „eko-ekologično”, Pećinci

KOMPJUTERSKO DOSIĆOPE PALE RROMA ANDE PEĆINCI


Sićope

edukativno maškaripe „Disciplus”, sar jekh sikavimaski institucija, već lungo rindo bršengo prisutno si ande lu-mnja sikavimaski Republikako Serbijako, fundosardo si e idejava te terne manušenđe pe teritorija Telune Sremosko del o šaipe palo dodatno sićope.

Fundosko zadatko edukativno maškaripesko si praktič-no sićope pale kadrurja ando angrusnipe ekonomijako, me-nadžmentosko, turistikako, juristikanesko, poljoprivredako thaj ekologijako. Kana therena o džanglipe, kompetencije thaj te aven sposobne pe godova čhand, delpe o šaipe te usavršinpe thaj te ćidelpe ande jekh modern bućaripe e trendonenca moderno ekonomijaće teorijava.

• ćidipe guvernako Pećinci• ćidipe guvernako Stara Pazova

Kaja data avile pe ideja te ćeren kompjutersko dosićope pale terne Rroma te theren maškarthe-mutno pindžardo eCDL certifika-to, savo inćarena lenđe sikade si-kavimatarja. Projekto odbrisarda Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe, kaj priključisajli vi e gu-verna jal finansirila te ćerenpe e

diplome pale sikle. Planirime si te angluno modulo avel efta đes, jal 30 časurja, nu-maj andine odluka te godova avel majlungo, sar avena si-gurne kaj aresle džiko džan-glipe. Dži akana si 15 prijavi-me džene pale kava dosićope, numaj si o šaipe kaj godova đindo barjola.

Po teljaripe dosićimasko sas prisutne e nada Burma-zović, ažutimatarka pokraji-naće sekretarosko palo angru-snipe bućarimasko, Snežana Gagić, načelnica ulavimasko pale amalipeske bućarimata Guvernako Pećinci, thaj o direk-toro Kancelarijako pale inkluzi-ja e Rromenđi, Duško Jovanović.

Direktoro Jovanović sa-starda savorenđe siklenđe thaj bičhalda lenđe e alava zurali-

maske, sikada lenđe po semnosari-pe te pindžaren e bući po kompju-tero. „Kava projekto thavdimava pherel o ažućaripe terne Rromenđe kaj del len o šaipe te džan pale kova so akharelpe globalno thavdipe thaj seđesutni tehnologija. importantno si te pe kava dosićope džan e manu-ša save kamen te vareso arlisaren, a save haćaren o koncepto pale setra-jesko sićope thaj te usavršinpe“, phenda o direktoro Kancelarijako

pale inkluzija e Rromenđi thaj lun-džarda o svato kaj si kate rošardi si-nergija kaj o projekto miškuisarda e bigavermentoski organizacija, fi-nansijenca zurjarda pokrajinaći ad-ministracija, a ande sa godova uključisajlo vi o lokalosko korkorro-ortuipe thaj godova si o modelo savo trubus te pratisaras.

e načelnica Snežana Gagić bič-halda lenđe zuralimaske alava thaj phenda o čačipe kaj si usvojime Lokalosko akciono plano palo maj-lačharipe e statusosko e Rromengo pale vrjama katar 2015. džiko 2019. brš, savesko prioriteto si o sićope, sastipe, bešipe thaj o bućaripe. „Te dobisaren kava certifikato butima-ske si importantno pala tumende thaj odolaće kamav tumenđe te sukcesutne agorisaren kava dosićo-pe“, phenda po agor e načelnica.

E projekturja save si sar kava

ažutisaren terne Rromenđe te majloće aresen džike bući odolaće kaj si e bući po kompjutero anglo-kišlipe pale sa jekh bući ando seđesutno them. Andegdata, von theren vi o korkorropaćavutnipe thaj o kamavipe palo sićope, a gajda ćeren te aaven majkonku-rentne po foro bućako thaj ćeren importantne pasurja te majlačha-ren o kvaliteto trajetosko.

Tijana Čubrilo


Bešipe

Miroslav Vasinthaj Petar Filipović

INĐIJA E AŽUTIMAVA POKRAJINAĆE GAVERMENTOVA MAJLAČHAREL O STATUSO E RROMENGO

ANDO ANGRUSNIPE PALO BEŠIPE

Potprezidento Pokrajinaće ga-vermentosko thaj pokrajinako se-kretaro pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe, Miroslav vasin, ramosarda čhinavdimasko lil e prezidentova guvernako inđija, Petrova Filipovićeja, saveja denpe andar budžeto vojvodinako bibol-dimaske vastušeja po fundo kon-kursosko palo sufinansiripe statu-seko e Rromengo ando angrusnipe palo bešipe. Pokrajinako sekretaro palo kava čhinadipe dija e guver-naće inđijaće vastušeja ando vuči-pe katar 1,4 milionurja dinarja. Po ramosaripe sas vi e ažutimatarka pokrajinaće sekretarosko palo an-grusnipe te majlačharelpe o stsa-tuso e Rromengo, dr Slavica Denić.

Pokrajinako sekretarijato pale guverna inđija ulada 1,4 milionur-ja dinarja po fundo nakhade kon-kursosko savesko predmeto sas ulavipe vastušejengo guvernenđe

thaj foronenđe ande AP vojvodina, thaj inćarelas:

— Finansiripe implementacija-ko thaj te primenilpe e Strategija palo majlačharipe statusosko e Rromengo/Rromnjengo e resova lenđe integracijako ando amalima-sko thavdipe;

— Realizacija lokalno akciono planonengo pale Rroma ando angrusnipe palo bešipe ande forurja thaj ande guverne pe teritorija AP vojvodinako;

— Majlačharipe statusosko palo bešipe Rromengo thaj Rromnjengo;

— Afirmacija te len piro kotor e Rroma/Rromnja ande proce-surja te anen e odluke, planur-ja thaj te nakhaven e akcijaće planurja palo majla čha ripe sta-tusosko e Rromengo ando an-grusnipe palo bešipe;

— Sar vi te definišinpe kišlipe-na palo labaripe dine vastu-šejengo.„vojvodina haćardolpe sar o

regiono save si majkvalitetne pro-gramurja palo ažutipe Rromane nacionalno minoritoske. O progra-mo, savo si sikado ande varesave evropaće regije fundome si pe trin ćijaće problemurja – sićope, buća-ripe thaj bešipe. Pokrajinako ga-vermento ažutisarelas e lokalno korkorroortuimaske ande voj-vodina ando angrusnipe ande li-parde trin segmenturja, a ađesu-tno malavipe ande inđija si svincome te inzarelpe o ažutipe guvernaće palo Rromengo bešipe.Kethane vastušejenca e guvernava inđijava, ažutisaras te lačhardon-pe bešimaske objekturja thaj te čaljarenpe bešimaske trubulimata e Rromenđe save train pe teritori-ja kale guvernako”, phenda o

Foto

: w

ww

.ind

jija

.net


Bešipe

“Guverna inđija dobisarda katar Pokrajinako Sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe AP vojvodinako 1,4 milionurja pale sanacija bešimaske objektonengo ande save train Rromane familije. isto gadići uladam vi amen sar lokalno korkorroortuipe. Jekhimaske vastušejenca katar paše trin milionurja dinarja, majcîra 15 Rromane familije dobina o ažutipe ando građevinako materijalo. Sa jekh dinari katar liparde vastušeja aresela džike Rromane familije, a godova si majimportantno. naj astronomski vuče honorarja, nakhavas e inkluzija e bućava. Bilo so te ćeren, te lačharen o krovo, ćeren o podo, ćeren o kupatilo, arlisaren stolarija, e love džana pale godola buća save si potrebne sa jekh fa-milijaće. Po agor e februarosko 2016. Lokalno ćidipe usvojisarda o LAP pale Rroma ande štar prioritetne angrusnimata, thaj majbut deš podangrusnimata. Strateško dokumento si usvojime pe pandž brš, katar 2016 džike 2020. Ando angluno brš implementacijako budžetirime si 5,9 milionenca dinarenca thaj vor-ta kava jekh kotor džal pale namena te finansirilpe sanacija e ćherenđi. Kana dićhen e napa thaj aktivi-mate save si usmerime palo zuralipe Rromane ćidimaske ande inđija, dićhena kaj si e inđija misal pale sasti Serbija ando agorisaripe problemonengo majtardžarde ćidimasko ande Serbija ađes. Uduturja sam deklarativno ažutimasko te majlačharelpe o status e Rromengo, e napa saven naj rezultaturja, astro-nomski vuče honorarengo pale varesave džene, dok naj rezultaturja save šaj dićhenpe. Amen ćeras e bući averčhande, odolaće si vi rezultaturja averčhandutne – but konkretne thaj šaj dićhenpe.”

Ninoslav Jovanović

vasin. Resoresko sekretaro lun-džarda o svato kaj o sekretarijato ando kova nakhlo brš ande inđija poćinda šov čhon pale poćin palo koordinatoro pale Rromenđe phu-čimate, a obezbedime si vi vastu-šeja te ćinenpe e pustika thaj ško-lako priboro pale Rromane sikle.

Prezidento guvernako, Petar Filipović, liparda kozom si importan-tno kava thaj kasave projekturja, po-sebno pale džene Rromane nacio-nalno minoritosko, kaj si von majtardžarde ando materijalno gîn-dipe, numaj majbut ando kišlipe bešimasko.”Paše liparde vastušeja,

majbut pandž milionurja dinarja si obezbedime ando angrusnipe guver-naće budžetosko palo phučipe te majlačharelpe o statuso e Rromengo ande Guverna, sar vi palo agorisaripe strateške phučimatengo lenđe nacio-nalne ćidimasko”, phenda o Filipović.

Aleksandra Mićić


Bešipe

RAMOSARDO ČHINAVIPE PALO MAJLAČHARIPE STATUSOSKO E RROMENGO ANDE GUVERNA ODŽACI THAJ KOVIN


Bešipe

Anglalmothode Guvernengo Kovin thaj Odžaci ramosardine araći čhinavipe e Pokrajinaće se-kretarijatova pale bući, bućaripe

thaj bijandimasko jekhipe te maj-lačharelpe o status e Rromengo ando angrusnipe palo bešipe. Utsvalikane ramosarimaske sas

prisutne ažutimatarka pokrajinaće sekretaroske pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe, palo angrusnipe te majlačharelpe o

status e Rromengo, Slavica Denić, savi dija ande vasta o čhinadi-pe, thaj o šerutno Kancelarijako pale in-kluzija e Rromenđi AP vojvodinako, Duško Jovanović, vaćarda o Sekretarijato.

Pokrajinaće se-kretaroske pale bući, bućaripe thaj bijandi-masko jekhipe ramo-sarda ando kova nak-hlo brš o konkurso te denpe biboldimaske vastušeja e foronenđe thaj guvernenđe pe teritorija AP vojvodina palo sufinansiripe rea-lizacijako lokalno ak-cionenđe planonengo te majlačharelpe o statuso e Rromengo palo bešipe. Pale kaja svrha o Sekretarijato ulada jekhimava 3 mi-lionurja dinarja, dži-kaj e lokaloske kor-korrooruimata sas ande obligacija te den piro kotor e vastuše-jenca 50 katar šel. Po konkurso e guverna Odžaci dobisarda mili-ono dinarja, guverna Kovin 600.000 dinarja, džikaj e guverna inđija dobisarda bibol-dimaske 1,4 milionur-ja dinarja.

e resurja palo finansiripe fundosa jle pe primena Stra-


tegijako palo majlačharipe statu-sosko e Rromengo thaj Rromnjengo pe teritorija AP

vojvodina, pale integracija ande trajetoske thavdimata, a so ćer-dasas, te realizuinpe lokalne akci-

one planurja, butimaske majlač-hardasas kišlipena palo bešipe kale nacionalno ćidipesko.

Bešipe

Therdipečhinavimasko


Bešipe

„U Odžacima ima oko 400 romskih domaćinstava u kojima zivi 1056 Roma i Romkinja. Opština Odžaci je usvojila akcione planove 2010—2015. od kojih je pored akcionog plana za obrazovanje, zdravlje, zapošljavanje prisutan i akcioni plan za stanovanje. Za ovih pet godina najviše se radilo na obrazovanju i zdravlju, mnogo manje na zapošljavanju, a najmanje na re-šavanju problema oko stanovanja. Ako uzmemo činjenicu da je donošenjem Dekade Roma u Republici Srbiji prepoznat problem sa kojim se suočavaju Romi u ostvarivanju prava na ade-kvatno stanovanje, malo toga je na ovom polju učinjeno. iako je naša opština imala sluha za rešavanje ovih problema, Romi u Odžacima su i dalje bez pomoći i ne mogu da izađu iz zača-ranog kruga siromaštva. Sredstva Pokrajinskog sekretarijata i opštine Odžaci u ukupnom iznosu od dva miliona dinara ce mnogim porodicama poboljšati životne uslove. veliki broj porodica u Odžacima se trudi da živi u normalnim uslovima i da svojoj deci obezbedi najbolje što može, ali ekonomska situacija im ne dozvoljava da to sprovedu u delo. Ovakav vid podrške podrazu-meva adaptaciju kuća u kojima žive Romi i mnogo će im značiti. Ono što bih naznačio je da Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Kancelarija za in-kluziju Roma i Opština Odžaci imaju jako dobru saradnju u oblastima obrazovanja i zapošljava-nja, a verujem da će se ta saradnja i dalje nastaviti u ostvarivanju unapređenja položaja Roma u društvu i smanjivanju razlika koja postoji između romske populacije i ostalog stanovništva.

Miroslav Ilić, koordinator za romska pitanja Opštine Ožaci

Ažutimatarka pokrajinaće se-kretarosko, Slavica Denić, liparda kaj si butimaske importantno čači-pe kaj e lokaloske korkorrootuima-ta line piro kotor ande aktivimate thaj te nakhaven e programurja

Sekreta rijatoske, usmerime palo majlačharipe statusosko e Rromengo, savej zuraren piri soci-jalno odgovorno rola trujal fortu-ne. Paše kava, semnosarimasko si vi lindipe Rromane bithagarimasge

sektorosko, save nakhavimava pire projektonengo butimaske majlač-haren o statuso e dženengo Rromane ćidipesko, liparelpe ando saopštenje.

Aleksandra Мićić


Bešipe

SIKADO PROJEKTO PALE REHABILITACIJA ĆHERENGO SOCIJALNO TARDŽARDE FAMILIJENGO SAVE SAS MALADE BARE PAJEJA ANDE SERBIJA

Ciklono „Tamara” učharda e teritorija maškarutne thaj dakši-nophuraboske evropako po 13. Majo 2014. Brš. Maškaripe ciklo-nalno umaljako sas trujal Serbija thaj Bosna thaj Hercegovina, kaj maškar 13. thaj 15. majo thav-daja bari količina bršîndesko, majbari dži akana zabeležime džikaj nakhavelpe meteorološko dićhipe. Kale poplave inđardine 51 trajeto. Pajeski stihija thaj phuvjaće peravimata haradine

majbut 400 bešimaske objektur-ja, a trujal 17 000 ćhera si ošte-time. Obrenovco si zbog e popla-va sasto evakuišime. Bujicenca, phuvjaće peravimata thaj telep-huvjaće pajenca pogodime si e fortune andar valjevo, Lazarevco thaj Šapco.

Majoske poplave sas o razlo-go kaj sas ačhavdino o projekto „Rehabilitacija ćherengo fundo-me po trubusaripe socijalno tar-džarde familijengo save sas ma-

lade bare pajeja ande Serbija”. Duj partnerske organizacije ke-thane organizuisardine kava pro-jekto – eHO (ekumensko humani-tarno organizacija) andar novi Sad thaj HeKS – ePeR (Humanitarno služba protestant-ske khanđirengo ande Švaj-carsko), andar Cirih, Švajcarsko. Projekto savesko vučipe si 1,6 milionurja CHF finansirisardine HeKS/ePeR, „Švajcarsko solidar-nost” (Swiss Solidarity) thaj

Sikavipeprojektosko


„Švajcarsko agencija palo bu-hljaripe thaj kupatebućaripe” (Swiss Agency for Development and Cooperation). O projekto sas realizuime maškar 1. augusto 2014. thaj 31. decembro 2015. brš, pe teritorija guvernako valjevo, Šabac, sar vi foroske gu-verne Lazarevac thaj Obrenovac.

Projekto fokusirisajlo pe re-habilitacija bare pajesa harade ćherengo pale tardžarde famili-je, numaj Rroma/Rromnja thaj aver socijalno tardžarde katego-

rije, save train ande podstandar-dne bešimaske thana thaj si len džungale bešimaske kišlipena.

Trujal lundžipe projektosko, nezavisno timo CPZv-a e kupate-bućarimava e produkcijaće ćhe-reja Playground produkcija an-dar novi Sad, dokumentišisarda o thavdipe realizacijako thaj pri-menil metodologija bućaći po tereno. Rezultaturja kale inicija-tivako si televizijaći reportaža ando lundžipe katar 6 minuturja, autorkako ivana Buš Jović thaj televizijako dokumentarno filmo savesko autoro si Želimir Žilnik, sikadine si kana sikadape o pro-jekto.

Ando angrusnipe projekto-sko inzardi si tehnikako ažutipe palo planiripe thaj realizacija projektoski rehabilitacija ćhe-rengo, građevinsko materijalo pale korisničke familije (prime-nilape o sistemo vaučerengo palo građevinsko materijalo), sar vi e konsultacije, smernice thaj kompetetuno zuralipe te ćerenpe građevinske buća. Majbut 400 tardžarde familije si zurarde te nakhaven e rehabili-tacija pire ćherengo. Ando phan-

dipe kozom si harade e ćhera de-finišime si štar kategorije ažutimaske.

Forutne sas odgovorne palo sasto proceso palo lačharipe ćherengo thaj palo majlačhari-pe kišlipesko palo bešipe, gs. e fortune korkorre ćerenas gra-đevinske buća jal poćinenas e majstoren. Ando godova proce-so lenđe ažutisarenas profesio-nalcurja, kompetetuno nadzo-rithaj zuralipe.

Robert Bu, angle ekumensko humanitarno organizacija, phen-da kaj eHO katar 2003. brš ćerel bući palo majlačharipe statuso-sko bešimasko ande podstandar-dne Rromane bešimaske thana thaj kaj katar 2007. Primenin je-khimasko modelo savo haćarel majlačharipe kišlipesko bešima-sko sistemova korkorrogradnja-va. Katar Rromani populacija ažućarelpe te pire bućava maja-nel saste procesoske. Bu liparda kaj katar 400 lačharde ćherengo, 330 si ćhera Rromane naciono-sko. Trujal o projekto si vazdino deš saste neve ćhera.

Ljiljana Maričić

Bešipe


Bućaripe

POLITIKE PALO BUĆARIPE ANDE 2016. BRŠ

Ande evidencija nacionalno službako palo bućaripe dakšino-bačkako trujalimasko si 1379 džene Rromane nacionosko, katar save si 645 Rromnja, a pe teritorija Forosko novi Sad kava đindo si 360. Kale konkursurja šaj te majlačharen te cîknjarenpe kale đindurja.

Membrurja okruglo sinijako


Bućaripe

nacionalno služba palo buća-ripe (nSZ) – Filijala novi Sad sas ćherutni tribinako pe save sas si-kadine eprogramurja thaj e nape aktivno politikaće palo bućaripe ande 2016. brš. Paše konkursurja

thaj javno akharipe nSB, sikadine si vi konkursurja Pokrajinaće se-kretarijatosko pale bući, bućari-pe thaj bijandimasko jekhipe thaj forosko novi Sad. Posebno čhutape o akcent ope konkursur-

ja save si namenime e dženenđe Rromane nacionalno minoritoske.

Pe tribina line piro kotor vi an-glalmothode andar Maškaripe pale socijalne buća, Amalipe zanatlijen-go, šerutno Kancelarijako pale in-kluzija e Rromenđi, sar vi zaintere-sime džene save den e bući thaj e bućarne save roden e bući.

Konkursurja Nacionalno službako palo bućaripe

nacionalno služba palo buća-ripe sikada 11 konkursurja thaj javno akharipe, katar save si trin butimaske importantne palo Rromano ćidipe. Angluno si javno akharipe bibućarne dženenđe Rromane nacionosko pale dipe subvencijengo palo korkorrobuća-ripe, a putardo si džiko 18. aprilo 2016. brš. Subvencije si nameni-me dženenđe save si pe evidencija nSB thaj si len agorisardo dosićo-pe palo teljaripe pire sopstveno bućako. Kaja subvencija delpe ando jekhimasko kotor katar 180.000 dinarja, a kamavipe bi-znis planova ande duj misala anel-pe ande kancelarija nacionalno službako ando bešimasko than, jal kaj train. Dujto akharipe nameni-me si kolenđe save den e buća an-dar privatno sektoro pale subven-cija kotoresko poćinako kolenđe save koristin lovengo socijalno ažutipe a save si ande evidencija nSB thaj lesko lundžipe si džiko 30. 11. 2016. Kaja napa si andini odolaće te aktivirinpe bibućarne korisnikurja lovenđe socijalno ažutimasko ando reso lenđe buća-ko-socijalno integracijako thaj harnjaripe phanglimasko palo dipe andar sistemo socijalno arakhadi-masko. Poslodavco dobil 15.000 dinarja palo jekh bućarno dženo po čhonesko nivelo ando lundžipe


Bućaripe

katar 12 čhon, e obligacijava te inćarel e persona ando bućako phanglipe majcîra šov čhon kana inkljela o periodo katar jekh brš. Agorutno semnosarimasko akhari-pe si akharipe dženenđe save den e bući palo dipe subvencijako palo

bućaripe bibućarne dženengo an-dar e kategorija majphare bućar-nengo pe nevoputarde bućarne thana, a e Rroma peren ande kaja kategorija. vučipe subvencijako uslovime si digreja buhljarimasko guvernako trujal o than bućarima-

sko e dženesko, thaj e vastušeja džan katar 150.000 džike 250.000 dinarja po dženo, a o akharipe si putardo džiko 30.11. 2016. Dušan Marjanović, načelniko Ulavimasko palo posredovanje thaj planiripe karijerako, liparda kaj vi ande se


Bućaripe

aver konkursurja o prioriteto si te bućarenpe majphare bućarne tha-nesko thaj akharda se zainteresui-me te prijavinpe po konkursurja majsigo no so inkljel e vrjama odolaće kaj si but zainteresuime džene.

Konkursurja Pokrajinaće gavermentosko thaj

Forosko Novi Sad

Šerutni nacionalno službako palo bućaripe – Filijala novi Sad, Tijana vidović, sikada e konkursur-

ja Forosko novi Sad, a e Smiljana Radovanović, načelnica Ulavimasko pale programurja bućarimaske, bućaripe thaj dodatno sićope thaj dosićope, e konkursurja Pokrajinaće gavermentosko. e Foro si konkur-surja palo programo pripravnikurja, programo kompetutne praksako, organizuipe javne bućengo palo semno palo Foro, zuralipe korkorro-bućarimasko, Univerzitetoski profe-sionalno praksa pale studenturja, a finansirina vi te organizuilpe vašari bućarimasko thaj lindipe ando pro-jektonengo nakhavipe „Barjaripe bućićerdipesko politikako bućari-masko trujal tardžarde kupengo - Povećanje delotvornosti politike zapošljavanja prema ugroženim grupama“.

Ando pokrajinako sekretarija-to palo bućaripe aktuelne si duj konkursurja: javno akharipe te den e subvencije bibućarne dže-nenđe palo korkorrobućaripe ande AP vojvodina ando vučipe katar 160.000 dinarja thaj javno akhari-pe te den subvencije dženenđe save den e buća te bućaren bi-bućarne persone ande AP vojvodina ando vučipe katar 140.000 dinarja. Liduj konkursur-ja si putarde džiko 1.10.2016. brš, numaj sar vi pale kola anglal li-parde, trubusardo si te so majsig konkurišilpe.

Sa detajla thaj trubulimaski dokumentacija te prijavintumen pe varesave liparde javne akharimate thaj konkursurja šaj te araćhen pe internet patrina kale institucionen-go – nacionalno služba palo bućari-pe (www.nsz.gov.rs), Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe (www.spriv.vojvodina.gov.rs), Foro novi Sad (www.novisad.rs).

Tijana Čubrilo


Manušenđeorte

Kupa pale socijalno inkluzija thaj harnjaripe čorrpesko thaj Rromano informativno maška-ripe inćardine okruglo sinija e resova te dićhelpe o proce-so te miškuilpe e Serbija ande evropaći unija trujal o šoro 23, kaj si čhutino poseb-no o akcento po arakhadipe e ortonengo e Rromengo/Rrom-njen go. Pe okruglo sinija ćerdi-ne svato: e. Hendrik G.C. van den Dool, ambasadoro

Holandijako, dr Suzana Paunović, šerutni Kance larijako pale ma-

nušenđe thaj minoritenđe orte, ivan Sekulović, menadžero timosko (kupako) pale so-cijalno inkluzija thaj har-njaripe čorrpesko, thaj Rozalija i l ić andar Rromano informativno maškaripe.

O statuso membro-nengo Rromane ćidima-sko ando konteksto te putrelpe o svato pale

šore 23 thaj 24 sile direktno

INĆARDAPE OKRUGLO SINIJA PALO STATUSO RROMANE ĆIDIMASKO ANDO KONTEKSTO PROCESOSKO

TE MIŠKUILPE E SERBIJA KE EU

Rromanobešimaskothan Rupe ande Ruma


Manušenđeorte

semnosaripe te areselpe džike ma-nušenđe thaj minoritenđe orte, thaj o phučipe e statusosko e Rromengo si jekh katar ćijaće, phendino si pe panel diskusija „Akharipe thaj arakhadipe manu-šenđe thaj minoritenđe orturja”.

Profesoro po Juristikano fa-kulteto Univerzitetosko Union, Saša Gajin, phenda kaj godola šore putrenpe majanglal thaj phandavenpe po agor, sar vi kaj eksistuin štar referentne nukte, savengo pherdipe trubujasas te

obezbedil te putrelpe o šoro. Objasnisarda kaj si duj katar godo-la štar referentne nukte teljarima-sko fundo palo putardipe e šoren-go 23 thaj 24 thaj si phangle palo juristikano thaj politikako status e Rromengo, a godova si e Strategija palo socijalno inkluzija Rromane ćidimasko thaj o Akciono plano palo majlačharipe juristikane sta-tusosko membronengo nacionalno minoritengo uopšte. Trito referen-tno nukta sit e usvojilpe o kanono pale ivja juristikano ažutipe savi pe direktno čhand del o šaipe te „avas džiko čačipe” vi pale džene Rromane ćidimasko, a štarto refe-rentno nukta sit e usvojilpe o Kanono palo arakhadipe podatko-nengo pale persona. Dži akana, ni jekh katar godola ‘benčmarkova’ naj pherdino, phenda o Gajin.

Ambasadoro Holandijako ande Serbija, Hendrik van den Dool, li-parda kaj ando an-grusnipe anglosvato-sko palo miškuipe ande eU savo si ando teljaripe thaj o šoro 23, katar e Serbija rodape te pripremil delikatno plano savo phandelpe palo ara-khadipe nacionalno minoritengo vi godo-va, sar phenda, semnosarel, lindi-pe, koordinacija thaj kethano prb-mnipe (odgovornost).

„Holandija si agorisardi te araćhel thaj te promovišil manu-šenđe thaj minoritenđe orte trujal sasto them, kaj o respekto godole ortengo ažutila te miškuilpe o bu-hljaripe thaj o zuralipe, a godova si savorenđe ando intereso”, phen-da o van den Dool.

Prezidento nacionalno konsi-lesko e Rromengo, vitomir Mihaj-

lović, phenda kaj o Konsilo lija ak-tivno kotor te anelpe importantno strategijako dokumento – dujto Strategija pale džene Rromane na-cionalno ćidipesko, kaj ando eks-pertonengo timo piro kotor line vi rroma eksperturja, gajda kaj, phe-nel, 10-15 džene Rromane ćidima-sko direktno ćerenas godova stra-tegijako dokumento. „Godova si butimaske importantno, kaj sas men vi lačho rezultato te ćeras thaj anas o dokumento. Amen Rroma džanglam so si majlačhe thaj pale savi vrjama godova šaj ćerasa. Sas men but haćaripe pale se problemurja savenca maladol e raštra Serbija thaj amaro rodipe sas ande lačhi napa, odolaće kaj o Rromano ćidipe trubul još but te ćerel, majbut ando angrusnipe sićimasko”, phenda o Mihajlović. Lundžarda kaj si o sićope, bešipe, sastimasko thaj socijalno status e

Rromengo majimportantno phuči-mata thaj kaj si inćarde ande Strategija.

Pe panel diskusija piro kotor lija vi e šerutni Rromane informa-tivno maškaripeski andar Kragujevac, Rozalija ilić, savi sika-da e rezultaturja rodimaske palo phučipe Šoresko 23 – Arakhadipe minoritenđe ortonenđe Rromenđe.

Izvor:

socijalnoukljucivanje.gov.rs


Manušenđeorte

ekonomikano bibarabarikanipe manušnjengo, vi kana butimasa majlačhardape lengo statuso, još vazda arakhadolpe ando korkorro bučumo se aver čhandenđe te hara-

venpe manušnjenđe orte, liparelpe ando saopštenje pokrajinaće Ombudsmanoske odolaće kaj sas 8.marto, Maškarthemesko đes ma-nušnjengo.

ekonomikno statuso butimaske đindosko manušnjengo si džungalo, a lungovrjamaći ekonomikani kriza po butipe barjarda lengo amalima-sko bibarabarikanipe. Bibućaripe

BIJANDIMASKO BIBARABARIKANIPE AČHEL PO DŽUNGALO EKONOMSKO STATUSO E RROMNJENGO


Manušenđeorte

manušnjengo majbaro si katar bi-bućaripe manušengo.Manušnjen si majslabo kontrola palo vlasništvo thaj resursurja amalimaske thaj majbut drom si zastupime ando ne-

formalno bućaripe e maj-cîkne poćinenca, a majbut vrjama hasaren pe bipoćinde buća. e diskriminacija po bu-tipe sikavelpe trujal phare manušnja thaj kola save bi-jandine, save majphare araćhen e bući a majloće ač-hen bi bućako. Godova sika-vel o indekso bijandimasko jekhimasko trujal savo e Serbija majbut ačhavelpe pale evropaći unija ando an-grusnipe bućako thaj isisarel thaj vastarel e lovenca. Bućarne manušnja butimasa si lađarde, pretilpe lenđe thaj si ucenime po bućarno than. Ando butimasko baro đindo e rakhlja thaj e manu-šnja si meta palo bilačhipe ande familija thaj aver čhan-da džungalimaske save phar-jaren thaj rumosaren vi len sar individue, numaj vi sasto amalipe. Pe sa kava motho-vipe institucija Pokrajinako arakhadimatari forutnengo – ombudsmano sikavel bršen-ca, rodel katar kompetutne

organurja te araćhen prbmnipeske nape palo arakhadipe manušnjengo thaj akharel pe paćiv e propisengo thaj Kanonengo palo bijandimasko jekhipe.

Majtromarel godova kaj e Serbija, sar angluni phuv avrjal evropaći unija savi primenil o inde-kso bijandimaske jekhimasko, aresli o rezultato katar 40,6 poenurja ka-tar 100, džikaj si o proseko ande eU 52,9 poenurja. Amari phuv si opral o proseko evropaće unijako kana si o alav palo lindipe manušnjengo ando pratsavipe. Godova sikavel kaj ande se angrusnimata ande save sikavel-pe bijandimasko jekhipe si trubusar-do te ćerenpe e nape zuralimaske, katar lokalno ćidipe džiko Gavermento, jal bizo pratsavipe, di-khavne thaj napenđe akcije či are-sasa džiko čačimasko majlačharipe statusosko manušnjengo.

Te uložisaras te aresas bijandi-masko jekhipe avela obezbedime ekonomikano buhljaripe, socijalno thaj politikaći inkluzija thaj aver la-čhimata save podstaknina stabilnost thaj respekto manušengo zalatikani-pesko. Aresipe manušenđe ortengo thaj inćardimasko buhljaripe naštik avel džikaj opaš manušikanipe naj iste šaimata, phenda Generalno se-kretaro Ujedinime nacijengo Ban Ki Mun odolaće kaj semnosardape Maškarthemesko đes manušnjengo savo ando kava brš semnosarelpe talo alav: Planeta 50-50 džiko 2030. – ćerasa kišlipena palo bijandimasko jekhipe.

Izvor: Pokrajinski Ombudsman


Kultura

MAŠKATHEMUTNO ĐES DEJAĆE ČHIBAKO

Generalno ćidipe Unesko alavarda po 1999. brš đes dejaće čhibako, sar gîndisaripe pe studenturja save sas po 21. februaro 1952. brš mudarde ande Daka ando phurabosko (istoč-no) Pakistano, ađesutno Bangladeš, odolaće kaj inćardine o protesto kaj lenđi dejaći čhib nas alavardi pale zvanično.


Kultura

Maškarthemutno đes dejaće čhibako vi kava brš semnosardape ande Republika Serbija. Utsvalipe ande Palata Serbija odolaće kaj semnosardape kava importantno datumo akharde sas anglalmothode andar nacionalne konsilurja nacio-nalne minoritengo, raštraće orga-nurja, andar institucije thaj andar biphangle trupurja, a e čhavra an-glalmothode nacionalne minoriten-go lačharde ande tradicijako the-mesko phiravipe recituisardine e đilja pe lenđe dejaće čhibja.

Majbut 72.000 čhavra si save sićon ande sikavne thana pe piri de-jaći čhib, a majbut katar 7.000 čha-vra phiren pe klasurja čhibaće e ele-mentonenca nacionalne kulturava, pe save phiren vi Rromane čhavorra.

Evropaći povelja pale regionalne thaj minoritenđe čhiba

Ande Serbija ađes trail majbut katar 30 etnikoske ćidimata, sa-vorre ćeren svato pire čhibava, a e Serbija po 2006. brš ratifikuisarda evropaći povelja pale regionalne thaj minoritenđe čhiba thaj gajda lija e obligacija te araćhel 10 mi-noritenđe čhiba. Resurja thaj čika-tutne kale poveljako phangle si, maškar aver vi pe: te priznain regi-onalne thaj minoritenđe čhiba sar ekspresija kulturaće barvalimasko, ćerdipe kišlipengo palo majloćari-pe jal te den tromalipe palo labari-pe regionalne thaj minoritenđe čhibako ando svato thaj ando lila-ripe, ando javinosko thaj privatno trajeto, trubusaripe pale čhinadi akcija sar šaj te majlačharenpe re-

gionalne thaj minoritenđe čhiba thaj pe godova čhand te araćhen-pe, majlačharipe sićimasko thaj rodimasko regionalne thaj minori-tenđe čhibako pe univerziteturja jal slične ustanove.

e nape savi e raštra savi ramo-sarda e povelja trubul te nakhavel te majlačharelpe o status minori-tenđe čhibako si: te del o šaipe palo angleškolako, fundoske škola-ko, maškarutne školako, tehnikako jal specijalistikako, univerziteto-sko jal aver vuče sićimasko pe čhi-nadi minoritenđi čhib, sićope pale barjarde persone trujal kursurja save avenas inćarde kotorutne jal saste pe regionalne thaj minori-tenđe čhiba, te obezbedin sićope dumutnimasko thaj kulturako.

Vastušeja palo javno informišipe

Kana si ando phučipe vastuše-ja palo javno informišipe eksistuil e obligacija raštraći te obezbedil, del tromalipe jal loćarel ćerdipe bar jećhe radioske jal televizijaće stanicako pe čhib minoritoski. Raštre membrurja len vi e obliga-cija te garantuin o muklipe palo direktno prijemo radioske thaj te-levizijaće programosko andar pa-šune phuvja, pe čhib savi si isto jal sargodi regionalno jal minoritosko čhib.

Orto po informišipe pe minori-toske čhiba trujal štampime jal elektronikaće medijurja areslo džike 15 čhiba ande Serbija, nu-maj si trubusardo majbaro zurali-pe e raštrako te godole medije ač-hen odolaće kaj si direktno pekline e medijenđe privatizacijava.

Kultura thaj ekonomija

Kana si o phučipe pale kultu-raće aktivimata thaj loćaripe, e raštre trubun te den o tromalipe

pale čhanda mothovdimaske thaj inicijativaće specifične pale regio-nalne jal minoritenđe čhiba thaj te den o šaipe pale averčhandutne čhanda te pašunisarenpe artoske ćerimatenđe save si lačharde pe kala čhiba, te miškuisaren averč-handutne vastušeja savenca godo-la ćerimata ćerde pe godole čhiba aven dostupne savorrenđe, ažuti-mava thaj buhljarimava te nakha-venpe, te aven nadsinhronizuime thaj e titlova e nakhade ćerimata, te majlačharen o pašunisaripe e ćerimatenđe save sip e aver čhiba, nakhavimaske buhljarimava, nad-sinhronizijaće thaj titloske buhlja-rimava, tgm.

Phanglo pale ekonomijaće thaj amalimaske aktivimatenca, e ra-štre len e obligacija te pe teritorija saste phuvjako khosen andar kano-nosko ramosaripe se čhinadimate save zabranisaren jal ogrničin, bizo opravdime razlogosko, labaripe mi-noritenđe čhiba ande dokumentur-ja save si ando phanglipe e ekono-mikane jal amalimaske trajetova, posebno ando čhinadipe palo buća-ripe jal ande tehnikaći dokumenta-cija, te ačhaven e praksa savja si palo reso te daravel o labaripe re-gionalne thaj minoritenđe čhiba ando phanglipe e ekonomikane thaj amalimaske aktivimatenca.

Tijana Čubrilo

Ande 42 lokaloske korkor-roortuimata ande Serbija ala-vardo si 11 minoritenđe čhibja ande službeno labaripe, so si ćerdo vi lenđe alfabetova.

Službaće čhiba ande AP vojvodina si, paše Serbonenđi, vi Ungriko, Kroacijaći, Rumunonenđi, Rusinonenđi thaj Slovakonenđi, a Čehonenđi čhib thaj o lil si ando službako labaripe ande Bela Crkva, ando Pančevo, ando bešimasko than ivanovo si Bugaronenđi čhib thaj lil, a ando bešimasko than Jabuka si vi e Makedonsko čhib thaj o lil.


Kultura

LILARNO RJAT E MAJAVA FAMILIĆ

Đinavipe e điljengo Maja Familić

Maja Familić, lilarni thaj pilta-ri, sikada piro nevo ćidipe điljengo ande đinavutni Foroske biblioteka-

ko ando novi Sad. O pustik već tra-jisarda piri promocija ande indija, ando nju Delhi, pe themeski konfe-

rencija e Rromenđi, a imkaldape e vastušejenca Forosko novi Sad, Forosko vastaripe pale kultura.


Kultura

đilja thaj e ilustracije andar o ćidipe inkljistine ando indijako časo-piso palo lilaripe „Kafla”. O pustik si

ramome pe trin čhibja (pe serbo-nenđi, pe rromani thaj pe anglikani čhib) ) „Kad mrtvi propevaju”/ „Kana

e mule đilaben”/„When the dead start singing” thaj svincome si e viktimonenđe e holokaustoske.


Po teljaripe programosko, si-kadini si e biografija pale Maja Familić. Pala lako nevo pustik ćer-dine svato programoske membrur-ja thaj recenzento pustikako, Zoran đerić. Stihurja điljaće đi-navda dramsko artisto Željka Jelić, dok palo muzikako kotor la-čharda e pijanistkinja Maja Repić.

Recenzento Zoran đerić, phenda kaj e lilarni haćarda o tru-busaripe te sićol thaj ramosarel palo dukhavipe pire nacionosko, Rromengo. voj si njamonendar an-dar fruškogorsko gav Molovino ka-tar majbut šel Rroma sas inđarde ando Jasenovac thaj aver logorur-ja. Maškar inđarde Rroma sas but džene andar familija Familić save

sas pindžarde muzičarja. von sar džanas ando logoro bašalenas thaj đilabenas sar kaj či džanas ando smrto. “Butimaske si phare te čholpe ande đilji o čačipe phanglo palo dukhavipe manušengo, a te von na aven o pharipe (tereto) thaj te đilji či avel patetično so đelo palo vast e Majaće. Relacija

maškar čačipe thaj e fikcija si va-reso so zaintrigirisardaman kana đinadem lako nevo ramosaripe. Butimaske si importantno kaj si čhutini vi piltaći rig ando lil. O alav e lilesko si indikativno odo-laće kaj e mule đilaben prdal o muj kolengo save ačhile džude. Kava si čhand te delpe paćiv mu-

Maja Familić si bijandi po 1973. brš ando novi Sad. Laći profesija si diplomirime stru-kovno vaspitači. Agorisarda vi e studije po „Pedagogikano fakulteto” ando Somboro thaj therda akharipe diplomirime sikavimatari. Piltako artisto thaj lilarni, membro si vasta-rutno odboresko ćidipe lilar-nengo vojvodinako. Ando angrusnipe inkluzijaće barja-rimasko ćerelas bući sar mentor pe butimaske piltaće radionice e Rromane čhav-renca. Akana bućarel ando Sektoro pale digitalizacija kulturaće ačhavimasko ando novi Sad. Laći poezija si ob-javime ande antologija vojvodinaće lilarnenđi „Oči ravnice”. Lako kamavipe sit e promovišil e Rromenđi kultu-ra. Laće inkalde lila si: ćidipe điljengo „ćup nadanja” thaj „Domaćinski gost” thaj poe-ma „Crno-bela sreća”.

Kultura


lenđe thaj godova si jekhimasko čhand te von na bistrenpe”, agori-sarda o đerić.

Dragana v. Todoreskov, lilarni thaj membro programosko, lipar-da kaj svincope lilarne pustikako e viktimonenđe holokaustoske mapi-ril đinavdenđi praksa, a grafikako kotor, kotor korkorre autorkako,

anel haćarimasko zuralipe, sar vi phare temengo save šaj pindžaras andar o alav lilesko.

Maja Familić phenda kaj sip ala late e poezija vareso so dikhas ando suno, so gîndisaras, so kamas thaj so musaj te avel. Liparda kaj si voj jekh patrin e kašteski Familić savi sas mudardi ando baro đindo ando

gajda akhardo Sremosko ratvalo mi-laj ande vrjama Dujto themesko mudaripe thaj kaj ađes pire literar-ne thaj piltaće rodimava rošarel o gîndipe pe nakhle đesa, uspomena savi vazda avela džudi thaj savi či merela thaj či avela bistardi.

Ljiljana Maričić

Kultura

Foto: Internet

rom-nasl.pdfPage 1

rom-foto mes.pdfPage 1

Documents

Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina 57/romski.pdftoto klaso 2015/2016. brš, a sa-ven si orto palo ramope ande ma-škarutne škole ando sklado kale nijamareja, e škola informišila