Čhonesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi

Dekada e Rromenđi ande

AP VojvodinaĐindo 51, julo 2015. ISSN 2217-5024

Pilt

a e

čho

neš

ći: s

emin

ari p

ale

koo

rdin

ato

rja

pal

e rr

om

ane

pu

čhim

ata

Lil fundosarda thaj inkalel:Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori:Duško Jovanović

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana RajićAleksandra MićićTijana ČubriloLjiljana Maričić

Korespodenturja:Ferenc KosoKoordinatorja pale rromane pučhimata APVIvana Koprivica

Pe rromani čhib nakhada:Nota Bene Centar za prevođenje i učenje stranih jezika Novi Sad

Pe anglikani čhib nakhada:Aleksadnra Vranić

Tehnikano lahčaripe thaj štampa:Lola preduzetništvo, Beogradwww.lolapreduzetnistvo.co.rs

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25, 21000 Novi SadTel: 021/488-17-23inkluzija.roma@gmail.comwww.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad323.1(=214.58)(=497.113)

DEKADA e Rromenđi ande AP Vojvodina: čhonesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi / šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1 - Novi Sad: Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR - ID 261837831

Julosko đindo amare magazonosko teljaras e sićimava. E teme si phangle palo sićope me minoritne čhibja thaj ažutipe rromane

studentonenđe ando proceso sikavimasko. Palo sićope sas alava vi ando svato e šerutne manu-šeja andar guverna Novi Kneževac, Draganosa Babić.Koordinatoro pale rromane pučhimata andar foro Vršac liparda trubulipe sistematizacijako bućarne thanesko koordinatoresko odolaći kaj si godova jekhutno varo te e Rromenđe ažutisare-lpes sistemosa.Ćidipe e Rromengo andar foro Novi Bečej loša-nisarda dešupandž brša katar aresimasko buća-ripe, a ćidipe „Čiriklji“ andar than Bački Petro-vac ćerda e tribina palo bilačhipe savo ćerelpes opral manušnja.

Te das tumen gođi, kaj talo naisaripe katar Ro-dimasko-edukativno centro thaj Vučo sikavno than strukovne studijengo palo sićope vinajengo „Mihailo Palov“ andar foro Vršac, amari publika-cija šaj te đinaven vi ande elektronska forma pe adresa www.rec.org.rs/bilten.

Tumari redakcija

KaMliMašĆE điNaViMaTaRja,

2

SiĆoPE

Ande Vojvodina si 344 fundoske sikavne thana e 244 ulade klasurja thaj 131 maškarutne sikavne thana, maškar save si 154 fundošće thaj 44 maškarutne sikavne thana ande save o sićope nakhavelpes vi e čhibja katar nacionalne amalimata (sar jekhčhibale jal dujčhibjale sikavne thana). Forosko fond „Panonija“ bršenca bućarel pale afirmacija sikavimašći, a detot palo sićope pe čhibja katar nacionalne amalimata.

ĆiDiPE SiKaVNENGo PE MiNoRiTaNE ČHiBja

Manuša pe angrustijali sinija

3

O projekto „Udruženja nastavnika na manjinskim jezicima, inkluzivno i interkulturalno obrazovanje” (Ćidipe sikavnengo pe minoritane čhibja, inkluzivno thaj interkulturalno sićope) zurjavel e Fondacija palo putardo ćidipe, a e kamimata projektošće si fundosaripe asocijako sikamnengo thaj zurjavipe forutnenđe ćidimatenđe save pe teritorija AP Vojvodinaći bućaren palo sićope pe čhibja nacionalne minoritengo thaj buhljaripe inkluzijako sikavimasko pe minoritane čhibja thaj interkulturalno sikavipe.

Ando projekto kotor line Fundosko sikavv-no than „jovan jova-

nović Zmaj” andar đurđevo, Fundosko sikavno than „ivan Milutinović” andar Subotica, Fundosko sikavno than „jan Kolar” andar Selenča, Fundo-sko sikavno than „Matko Vu-ković” andar Subotica, Fun-dosko sikavno than „jan amos Komenski” andar Kulpin thaj Fundosko sikavno than „2. oktobar“ andar than Nikolin-ci.

Gatisarimasko kotor projektosko

Pale godova, jekh katar rîn-do projekoko savo bućarel palo sićope thaj interkulturaliteto si vi o projekto „Udruženja na-stavnika na manjinskim jezici-ma, inkluzivno i interkulturalno obrazovanje”. (Ćidipe sikav-nengo pe minoritane čhibja, inkluzivno thaj interkulturalno sićope). Po agor junosko sas in-ćardo gatisarimasko kotor pro-jektosko sar angrustijali sinija talo alav „Socijalna inkluzija, interkulturalnost i Asocijacija nastavnika na manjinskim je-zicima.” (Socijalna inkluzija, interkulturaliteto thaj Asocija-cija sikavnenđi pe minoritane

čhibja). Pe angrustijali sinija sas 30 manuša. Sas e manuša andar sikavne thana ande save nakhavelpes sićope pe čhibja katar nacionalne ćidimata, e manuša andar sikavne thanen-đe strukale llužbe thaj kotora thaj Pokrajinako sekretarijato palo sićope, ramosarimata, or-tuipe thaj nacionalne minorite-turja – nacionalne amalimata.

MothodimataSa e kolenđe save aviline

majanglal o svato dija e Tanja Stojić andar e Fondacija palo putardo ćidipe, a tala late sva-to dine e dr Ljiljana Levkov anglal projekto „Razvionica”, Milica Grahovac andar Centro pale sikavimašće politike thaj e Biljana Stojanović, konsilar-ni thaj kobućarni po kava pro-jekto thaj Danica Stefanović, koordinatoro projektosko. Sa von sikadine pe akanutni situ-acija ando amaro sikavimasko sistemo thaj pe averčhadimata džike save musaj te avel sar go-dova sistemo majlačharelaspe thaj majbuhljarelaspe. Detot akcento sas čhutino pe phari-mata savenca e sikavne thana malavenpes thaj e sikavne save o sićope nakhaven pe minorita-ne čhibja, no sas vi svato palo

SiĆoPE

4

semnipe interkulturalimasko thaj buhljaripe de-mokratikako. Godova si e principurja save šaj te čačarenpes thaj te buhljarenpes ande sikavima-ske klasurja, a e sikavimatarja, profesorja sas but semne ande godova proceso.

Odolaći si bit semno te e sikavimašće planu-rja thaj programurja aven averčhandine, lačhar-dine thaj mištarde „sikavne thanešće palo 21. Šelbršutnipe”, inkaldapes katar sa manuša po bešipe.

Jelena Kriš Piger, andar Pokrajinako sekre-tarijato palo sićope, ramosarimata, ortuipe thaj nacionalne minoriteturja – nacionalne ćidimata, čačarda semnipe sikavimasko pe minoritane čhi-bja thaj inkalda kaj o Sekretarijato zurjavel sa jekh drom, kasave projekturja thaj ideje.

PharimataO projekto kamla te dićhel e pharimata save-

nva e sikavne thana malavenpes ando sajekhđe-sesko bućaripe, sar vi te sikavel pe šajimata sar kasave pharimata te gatisarenpes. Sar pharima-ta sas liparde ciknjaripe finansijaće fundurjen-go, pharipe therdimasko thaj nakhadipe lilengo,

ciknjaripe džangle manušengo ando bućaripe e čhavorrenca save po siope džan talo individual-no sikavimasko plano, cikno đindo strukale radi-onicengo pale sikavimatarja, ciknjardo aresipe kompjuterenđe thaj internetošće.

E planurja Forutnimasko fondo „Panonija” inćarel ando

plano te ćerel akciono plano palo lundžaripe inicijativako palo majbuhljaripe sikavimasko pe čhibja nacionalne amalimatengo thaj fundosari-pe Asocijako sikavnengo, so si vi gatisarimasko kamipe kale projektosko. Godova si vi o varo po savo e sikavimatarja thaj sikavne thana pe mi-noritane čhibja sas phangle maškar peste thaj inćardine šajipe te averčhanden džanglimata, te ažutisaren jekh avrešće thaj gajda te majbuhlja-ren piro bućaripe. Majlačho sićope anela džike godova te e sikamne majloće thaj majsigo the-ren džanglimata thaj te majbuhljaren piro džan-glipe savo avela hasnarimasko ando sajkheđese-sko trajo.

Tijana Čubrilo

SiĆoPE

5

RoMaVERSiTaS PRoGRaMo aNDo FoRo NoVi SaD

TeljaripeRomaversitas majnaglal putardapes ande

varesave aver raštre, a akana si vi ande Un-griko, Makedonija, Crna Gora thaj e Srbija. Dži akana e Romaversitas sas numaj ande Voj-vodina, a katar nakhlo akademikano brš si vi ande forurja Kragujevac thaj Niš, odolaći kaj

vi pe kala univerziteturja si but rromane stu-denturja.

Ando akademikano 2009/2010. brš teljarda ašunimasa te nakhavelpes o projekto Romaver-sitas ando Novi Sad. Jekh katar maj semne ka-mimata sas te ćerenpes jekhutne šajimata palo sićope rromane studentonengo pe Univerziteto

Vojvodinako rromano centro pale demokrtija nekozom brša nakhavel o projekto Romaversitas ando Novi Sad savo učharel Rromano edukativno fondo andar Budimpešta. Menadžero projektosko si o Aleksandar Jovanović thaj vo vaćarda save aktiviteturja thaj bućarimata sikavel kava projekto, leske kamimata thaj semnipe savo vo inćarel pala rromane studenturja.

Aleksandar Jovanović

SiĆoPE

6

SiĆoPE

ando Novi Sad. Majanglal sas ćerdine butimašće averčhan-de rodimata te dićhelpes save i čačune trubulimata rromane studentonengo.

„Amen džanas save si avutnimašće studenturja po Univerziteto ando Novi Sad odolaći kaj ande majanglune brša sas e partnera thagari-mašće Vojvodinaće po pro-jekto pale stipendije rromane sikamnenđe save džanas ande maškarutne sikavne thana thaj džanglam save lendar senas štarto bršesko klaso“, mothol o Aleksandar Jovano-vić. Khetane e Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi bu-ćardam pe promocija sićima-šći ande Vojvodina, promo-cijasa afirmativne merengo

thaj šajimata palo stipendiri-pe. Sikado si vi o projekto Ro-maversitas.

Kana e sikavimatarja alavarenes pala afirmativne mere, amen inćaras o lil pale avutnimašće studenturja save ande godoja akademikani brš sićona ando Novi Sad, ćeras kontakto lenca, akharas len thaj ćeras lačheareslimata ande amari kancelarija.“ Kana aven, e studenturja pheren o pučhimasko lil savo inćarel but informacije pala lende sar dikhasa, save mola ther-dine ando maškarutno sikav-no than, so ramosardine thaj sar dićhen ande gîndurja piro studiripe thaj pe kasavo varo aven membrurja Romaversi-tas programosko thaj theren

sa informacije save trubullen ando sićope.

„Jekhvar po čhon akha-ras sa e studenturja thaj das informacije pale sa so ćerel-pes.“ Ando Romaversitas in-ćaren e baza informacijenđi pale studenturja, a ando jekh akademikano brš inćaren šo-vardeš studenturja, maškar save si vi aktivne thaj neak-tivne.

Kotora projektošćeSi nekozom kotora save

averčhandenpes ando kava projekto: lundžardo sićope, ćindipe lilengo, anglikani čhib, studentske inicijative, radionice, mentorsko zurjav-pe.

Maj semno kotor kale pro-

Branislav thaj Jovan Nikolić

7

SiĆoPE

jektosko si lundžardo sićope. E studenturja save silen pha-ripe te naćhen varesave eg-zamurja, alavarenpes ando programo gajda kaj pheren o formulari. Kana ćidelpes ko-zom trubul, si losaripe savo čhinavel pale godova dal va-reko trubul te therel godova egtamo. Aska araćhen e sikav-nes katar fakulteto savo ažu-til lenđe te naćhen godova eg-zamo. Jovanović detot inkalel kaj silen but lačho bućaripe e sikavnenca, save inćaren ha-ćarimata thaj del sa trubuli-masko ažutipe rromane stu-dentonenđe.

E studenturja lundžardo sićope či len andegdata. Ando dićhipe lelpes kozom dži aka-na o studento nakhla egza-

murja thaj sar godova egzamo inćarel efekto palo therdipe uslovosko palo budžeto. Sar vi po sa jekh projekto, šajimata si harnjarde thaj godova sika-velpes vi pe love savo o sikav-no therel thaj kozom časurja šaj te inćarel. Te si trubulipe, e sikavne bućaren vi majbut e studentonenca. Praksa sika-da kaj sa e studenturja save džan po lundžardo sićope, vi naćhen egzamurja.

Jekh katar kotora si vi ćin-dipe lilengo pale studenturja. Si harnjardo molipe palo jekh studento. Sa jekh brš e stu-denturja save si neve (bruco-šurja), theren varesave love pale lila.

E radionice pala studentu-rja inćarel o psihologo Milena Ćuk. Po teljaripe akademi-kane bršesko voj inćarel ma-ladipe e studentonenca save kamen te len kotor ande radi-onice thaj del lenđe nekozom inkaldimata thaj gîndurja, a aska von losaren kova so si lenđe ando intereso. Kasave radionice naj klasične radi-onice kaj von majanglal in-ćaren kamipe khetanisaripe rromane studentonengo, dići-masa pe godova kaj e rromane studenturja či pindžarenpes maškarpeste. Godova si maj lačho varo te e studenturja pindžarenđes thaj te ažutisa-ren jekh avrenđe.

„Simen vi e studentske inicijative save teljaren gaj-da kaj e kupa studentonenđi ćidelpes thaj kamel vareso te organizuil. Musaj te ramosa-ren cikno projekto, savo džal po amaro odboro, sar dićhela-pes kozom e studenturja lena kotor, so kamen te bućaren. Kana čačarelpes inicijativa, e

studenturja čačarel len.“ In-kalel o Jovanović.

Jekh katar kotora si vi godova kaj e majphurane szudenturja ažutisaren neve studentonenđe save aven te sićon. Ažutisaren lenđe palo alavardipe pale stipendije kaj e studenturja save či aven či džanen kana si e vrjama palo alavardipe, sar vi palo sićope.

E studenturja mothonBranislav Nikolić, studen-

to po štarto brš Fakultetosko tehnikane gođaverimasko, ko-tor Energetika thaj procesna tehnika thaj lesko phral Jovan Nikolić, studento po trito brš fakultetosko, uladine amen-ca pire gođaverdimata thaj gîndimata palo Romaversitas programo. Liduj džene mot-hon kaj butimasa aven kate thaj hasnaren kate but vrja-ma. Aven te sićon, pe angli-kani čhib thaj psihološke ra-dionice. Inkalen kaj majbut ažutine lenđe lundžardo si-ćope, sar vi ažutipe palo ćin-dipe lilengo. No, vi von dine ažutipe averenđe palo sićo-pe. Bućardine vi e sikamnen-ca andar maškarutne sikavne thana, ažutisardine pale ma-tematika, mehanika, fizika, a inćardine vi e časurja majter-ne studentonenđe thaj gajda loaćardine nakhadipe egza-mosko.

Andar Vojvodinako rroma-no centro pale demokratija akharen rromane studentu-rja te aven butimasam te aven aktivne thaj te hasanren sa šajimata thaj informaci-je save si trubulimašće palo majloko thaj majlačho sićope pe studije.

Tijana Čubrilo

8

loKaloSKo KoRKoRRooRTuiPE

intervju - Dragan Babić, šerutno pe guverna Novi Kneževac

Sikaven Tumari gu-verna: karakteristike, potencijalurja, progra-murja tha projekturja save nakhavenpes.Guverna Novi Kneževac si

jekh katar majcikne guverne save si pe teritorija AP Vojvo-dinaći, pe čuči vela e Ungri-

kani Republika thaj Republika Rumunija. Ande late trajin 11500 manuša. Simen jekh than palo velarako nakhadipe pale Ungrikani Republika thaj saste lundžimava naćhel e len Tisa. Demokratikani pilta guvernaći si kasavi kaj simen 60 % Dasam paša 31 % si e fo-

rutne ungrikane nacionosko thaj 8 % rromane nacionosko thaj aver. E fabrike save si čhutine pe teritorija kataar guverna Novi Kneževac si e fabrika pale ambalaža thaj papiri „Lepenka“, fabrika ha-benatešći industrija „Aleva“ thaj kotor palo ćerdipe ma-

SiĆoPE SaR jEKHuTNo DRoM DžiKo THERDiPE aRESiMaSKo

9

ZAPOŠLJAVANJEloKaloSKo KoRKoRRooRTuiPE

intervju - Dragan Babić, šerutno pe guverna Novi Kneževac

nušnjikane čarapengo „08. Mart“ andar Subotica, e jekh bućarne kotorenca e 200 bu-ćarne manušenca. Paša godo-va simen vi rîndo katar cikne poljoprivredne ćherutnimata, sar vi semno đindo manušen-go save bućaren ando ašuni-masko sektoro. Majdur, buti-pe manušengo bućarel ande poljoprivreda, sar pašuno bu-ćaripe, thaj amen ćeras sa te theras pala lende adekvatne uslovurja, majanglal save si phangle pala kanalsko kuj-bipe, aver alavenca, te anas lenđe užo paj sar nakhave-

na poljoprivredno ćerdipe, a aska godova pire produkturja bićinena sar „Aleva“-će gaj-da vi varesave aver ćherenđe save ćinen lenđe produkturja.

Dal ande sistema-tizacija bućarimašće thanengo lokalošće kor-korroortuimasko si čhu-tino vi o koordinatoro pale rromane pučhima-ta?-Amen džike majanglal brš

thaj opašin inćardam rromane koordinatores, no pe bibaht, ćerdapes godova kaj e perso-

na savi bućarda kaja funkaci-ja đeli te bućarel ando avrja-lunipe. Vo sas sajekhvrjamako bućarno thaj amen sas jekh katar angllune guverne save bućardine rromane koordina-tores pe sajekhvrjamko peri-odo. Godova sas sistematizu-ime bućarimasko than. No, kana teljarda e uredba kano-nošći palo ačhadipe bućari-masko, godova ćerel amenđe pharipe thaj andar godova rezono či areslam te bućaras aver manušes. Novi Kneževac si e guverna savi pindžarda o trubulipe kaj kasavi persona

10

loKaloSKo KoRKoRRooRTuiPE

si. Kana kate sas o koordinato-ro, sasmen o projekto e inkle duj guvernenca, Žitište thaj Crnja, kaj khetanimasa ther-dam fundurja pala kancelarija kaj o koordinatoro bućarelas.

Majpaluno aktiviteto phandado pale Rroma pe teritorija tumare guver-nako. Ando avutnimasko periodo

ažućaras te ramosaras o kon-

trakto e Rromane Nacionalne konsilesa palo bućaripe jećhe Rromes savo avela nevo koor-dinatoro pale rromane puč-himata. Majdur, ando nakhlo periodo bućardam khetanima-šći akcija e Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi andar foro Novi Sad, kaj khetanisar-dam šeja thaj akana gatisa-renpes deš rromane ćhera jal najarimašće thana. Ažutisaras e Rromenđe vi krozal ćindipe

lilengo thaj dinipe stipendi-jengo. Me inkalava kaj simen but lačhi kooperacija e rro-mane ćidimatenca thaj kaj či sasmen majbare pharimata.

Kasavo si budžeto gu-vernako Novi Kneževac?Amaro budžeto si štar šela

milionurja dinarja thaj godo-lestar duj šel thaj pandžvar-deš milionurja si fundurja save hasnarenpes pala mate-

E Guverna ando than Novi Kneževac

11

rijalne poćinimata, gajda vi pale aver trubulimata katar BK „Zelenilo i čistoća“ thaj varesave aver kotora save ažutisaren ando funkcionišipe Guvernako, a aver si e šeja save ćidenpes katar rentiripe raštrakosko poljoprivredako phuvjengo thaj aver fundur-jengo save theras andar kon-kursurja po maškarthemutno, republikano thaj pokrajinako nivelo.

Ando savo kotor De-kadako e Rromengo si majbut, a ando savo si majcîra ćerdino ande Tumari guverna?Amen sa jekh drom buća-

ras palo sićope thaj alavarda-ma palo projekto inkluzijako e Rromengo, kana therdam pala sa rromane čhavorra bipoćin-de lila, habe thajbešipe ando hurdalin. Godova sas majan-glal duj brša, a ćerdapes kaj ande godoja vrjama sasmen investicija palo lačharipe naj-arimašće thanengo thaj godo-va si semne investicije. Ande palune duj brša, pe bibaht, e fundurja si sa majcikne gaj-da kaj vi amen simen majcîra šajimata te ulavas thaj te dasn ando socijalno majčorri kategorija.

Save so majbare pha-rimata rromane popu-lacijaće ande guverna Novi Kneževac?Me pharimata rromane

populacijako či ulavavas. Mu-saj te mothav kaj e guverne sar kaj si Novi Kneževac či in-ćaren klasične rromane tha-na. Simen Rroma save trajin khetane sa averendarm ando Srpski Krstur thaj Banatsko Aranđelovo thaj bukvalno naj ni jekh izolacija, te šaj gajda te akharavles. Gajda kaj si vi e pharimata khetanimašće, sar kaj si ciknjaripe šajima-tengo palo bućaripe, ciknja-ripe finansijaće šejengo pale fundurja thaj ciknjaripe paća-ko thaj vizijako te šaj te avel majlačhe ando avutnipe.

So ćerelpes pale sti-

mulacija palo sićope e Rromengo?Kana si ando pučhipe si-

ćope, zumavelpes te ćerelpes e inkluzija thaj gîndiv kaj si miškomata thaj kaj sa maj-but Rroma agorisarel sićope. Amen das stipendije pala sa studenturja andar guverna Novi Kneževac, a pala angluno brš či delpes. Pe godova varo kamas te majzurjavas sićope thaj te kovlisaras socijalna si-tuacija ande sav si.

Savo si tumaro motho-dipe manušenđe rroma-ne nacionosko pe terito-rija Tumare guvernako.Mungrro mothodipe si te

trajisaras jekh avresa, a niči jekh paša aver. Majdur, e Rroma trubun majbut te len kotor ando proceso edukaci-jako, te theren informacije pale konkursurja kaj but dro-ma e manuša naj informišime kozom trubun thaj či haćaren pe vrjama save inćaren šaji-mata te aven džike fundurja thaj šajimata save si. Amen ćeras sa te godova lačharas vi krozal ankete thaj krozal svato lenca, krozal programo kaj dijam jekh bivladaće ći-dimašće fundurja pale vizita sa jekh rromane familije e analizava thaj ćerdimasa kata lila familijaće e informacijen-ca kozom si čhavorra, save si barimasa thaj kozom čhavorra džan ande sikavne thana, a kozom či. Godova lundžarasa te ćeras thaj gîndiv kaj si o sistemo sikavimasko jekhutni drom savo šaj te anel džiko majlačhipe trajosko.

ljiljana Maričić

loKaloSKo KoRKoRRooRTuiPE

12

loKaloSKo KoRKoRRooRTuiPE

intervju - amet Ramadanović, koordinatiro palo rromenđe phučimata ande guverna Vršac

Dal ande sistematizacija bućarne tha-nengo lokaloske korkorroortuimasko si čhutino vi o koordinatoro pale rromane pučhimata?- Naj čhutino, no paćav kaj kava pharipe

avela gatisardo. Majdur, paćas kaj džike godova lokalosko korkorroortuipe lundžarela angažma-no koordinatoresko rebalansova, po udžilipe

budžetosko, pe harni dini vrjama džiko agorisa-irpe pharimasko e sistematizacijava.

Dal ando budžeto guvernako si pla-nirime fundurja pale realizacija planur-jenđi pale Rroma?- Naj, kaj me ramosardam o kontrakto po

23. Januaro 2015. brš, gajda kaj paćav kaj are-

TRuBuliMašĆi SiSTEMaTiZacija BuĆaRiMaRNE THaNESKo KooRDiNaToRESKo PalE RRoMaNE PuČHiMaTa aNDo FoRo VRšac

Amet Ramadanović

13

loKaloSKo KoRKoRRooRTuiPE

sasa te rebalansova avel planirime kotor detot ulado fundurjengo pale Rroma, no budžetova pale 2016. brš čhutasa detot fundurja pale rea-lizacija planurjenđi talo LAP-o pale Rroma save džike godoja vrjama avela ćerdino thaj čačar-do.

Sar si tumaro khetanimasko bućaripe e lokalošće korkorroortuimava, pokraji-naće thaj republikane organurjenca?- Lokalosko korkorroortuipe prdal konkurso

katar Pokrajinako sekretarijato therda e fun-durja pala angažmano koordinatoresko pale rromane pučhimasko pale vrjama katar šov čhona. Sar koordinaotor bućarav talo kontrakto e guvernaće ortuimava thaj sima direktne kon-takturja e membrosa andar Guvernako konsilo savo si udžilo pale socijalne pučhimata, a khe-

tanimasa bućarav vi e membrurjenca andar Gu-vernako konsilo save si udžile pale privreda, sar vi e paćivalimataresa pale našavde andar guver-na Vršac. Majdur, sima khetanimasko bućaripe e ašunimašće institucijenca guvernatar Vršac, majanglal e Centrosa palo socijalno bućaripe, Guvernaće krisesa ando foro Vršac, RFZO (sa-starimasko arakhadipe) thaj Kutarjenca andar guverna Vršac. Khetanimasko bućaripe e aver institucijenca si inke ando proceso. Kana si o lokalosko korkorroortuipe ando pučhipe, inka-lavas but lačho bućaripe e Kancelarijava palo LER (lokalosko ekonominakno buhljaripe) save-sa khetanimasa bućarav pe sa konkursurja save si phangle pala majbuhljaripe rromane popula-cijaće.

Katar pokrajinaće institucije sima lačho khetanimasko bućaripe e Pokrajinaće sekretari-jatova palo sićope, ramosarimata, ortuipe thaj nacionalne minoriteturja – nacionalne amalima-ta thaj Pokrajinaće sekretarijatova pale privre-da, bućaripe thaj jekhetanipe polurjengo, sar vi e Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi.

E republikane institucijenca bućarav palo informišipe thaj therdipe informacijengo sar ažutisarava lokalošće korkorroortuimašće thaj rromane BGĆ te len kotor ande konkursurja. Majpašo khetanimasko bućaripe inke najma thaj ando butipe sam vortosardo pe pokrajina-će institucije.

Motho amenđe vareso pale aktivi-teturja kana si ando pučhipe Dekada e Rromenđi pe teritorija tumare guverna-će ando kotor sikavimasko, bešimasko, sastimasko, manušikane orturjengo.Sićope – pale akana naj ulade detot fundur-

ja palo sićope Rromengo, no godova ćerelpes ando kotor phare socijalne kupengo. Inćardapes sama pale Rroma, no o budžeto katar Parlamen-to forosko Vršac godova naštik korkorro te učha-rel, bi ažutipe andar aver teljardimata.

Dujto šajipe – sićope manušengo pherde br-šengo, lel sa majbaro intereso.

Simen sikadimata rromane sikamnengo maš-karutne sikavne thanengo save gatisardine but lačhe thaj majlačhe aresimava vi paše godova kaj či hasnardine afirmativne mere, či therdi-ne informišime. Majbaro pharipe si mothodipe palo naciono, gajd kaj si godova prioritetno bu-

14

loKaloSKo KoRKoRRooRTuiPE

ćarpe ando avutnimasko periodo.Baro đindo rromane čhavorrengo naj ni ra-

mosardo ande fundoske sikavne thana, a kola save si, či džan rîndova po sićope.

Ande sikavne thana ande guverna Vršac džan 250-300 sikamne rromane nacionosko, a naj sistematizuime bućarimašće thana pala pe-dagoške asistenturja thaj naj ni jekh vinaj rro-mane nacionosko.

Bućaripe – šaj te mothav kaj si andralunipe e Rromengoo thaj intereso palo korkorrobućaripe baro. No, či pherdine varesave uslovurja palo teljardipe korkorrutne bućarimasko (po sik. ži-ranto). Cikno đindo Rromengo si bućardo, buti-pe lendar bućaren ande sezonaće bućarimata. Kava si pharipe savo lundžarelpes decenijenca. Trubulipe si te čholpes akcento po siđarimasko andipe afirmativne merengo savo nakhavelape thaj inćarela kontrola.

Bešipe – registruime si 10 talestandardoske thana ande guverna Vršac a si inke. Sa godova si phanglo sa godolesa so si majanglal lipardo pharimatenca ando sićope thaj bućaripe.

Sastipe ― E Rroma ando kava kotor či inća-ren intereso kozom trubun. Či džan rîndova ko sastarno, e čhavorra naj rîndova vakcinišime, manušnjenđe trubul majbut vrjama te čhina-ven te džan ko sastarno. Trubusardo si te simen jekh, šaj vi duj medijatorja ando kotor sasti-masko.

Manušikane orturja – Pe teritorija guvernaći si interno miškosardo manuša thaj baro đindo kole manušengo save irisardinepe tale readmi-sija. O pharipe ande guverna Vršac si ortuimasa bidikhavne manuša, bi dokumentacijako. Ando kava momento godova si jekh katar mungrre prioritetne bućarimata. E Rroma inćaren pire orturja, no či džanen te čačaren len. Odolaći si trubusaro khetanimasko bućaripe savorrengo: koordinatorengo, bivladaće sektoresko, lokalo-šće thaj raštraće institucijengo.

Sar aven džike informacije save Trubun tumen ando bućaripe? Sar majbuhljaren tumaro džanglipe?Prdal sićimata save si therdine pale koordina-

torja, sa jekhđesutne kontakturjenca e udžilima-šće lokalošće, pokrajinaće thaj republikaće insti-tucijenca, bivladaće sektoresa, sar vi seđesutne kontaktova po tereno e rromane populacijava. Sar naćhel Tumaro bućarimasko đes?Bućarav ande kancelarija amalimašći pale

kultura, sićope thaj socijalne integracija e Rro-menđi „Rromano krlo“, talo čhinadipe guver-nako Vršac savi therda fundošće fundurja pala mungrro bućaripe. Ande godoja kancelarija aven e manuša, klijenturja, das svato e lokalo-šće korkorroortuimasa thaj laće institucijenca thaj talo trubulipe inkljav po tereno. Bućarav pe konkursurja save si aktuelne.

Save si Tumare prioriteturja thaj planu-rja pala kava brš?- Te ando budžeto guvernako čhos thaj te

planirisaras fundurja palo andipe LAP-osko pale Rroma, te ćeras e baza informacijenđi pale Rroma, te ando budžeto ulavas e fundurja pala majlačhipe bešimasko, sikavimasko e Rromen-go, te bućaras e koordinatores thaj te gatisaras o pharipe pale bidikhavne manuša. O kamipe sit e khetanisarav e Rromen ande guverna Vršac

15

rromane populacijako thaj kaj si mungrro bu-ćaripe dikhljardo. Fundosardi si e Kancelarija pale Rroma, a butimašće familijenđe si therdi-ne personalne dokumenturja talo zurjavipe ka-tar NVO Praxis. Detot ođarelma godova kaj o nehigijensko than tale 20 brša therda paj thaj kanalizacija.

Tijana Čubrilo

* Mothodipe Tumare forutnenđe e Rromenđe. Mothav mungrre forutnenđe e Rromenđe kaj musaj te paćan ande peste, te inća-ren gođaveripe palo piro nacionalno membripe thaj kaj si trubulipe te personalno zumaven thaj len kotor ande procesurja integracijaće. Trubulipe si te putarimava sikaven pire pharimata thaj te informišinpes pale varurja sar von gatisarenape prdal ašunimašće institucije, kaj si o rromano koordinatoro thaj lešći kancelarija phangli e udžilimašće kotorenca save godola pharimata šaj te gatisaren. Sa maj-but ćidimata thaj našlimata godolestar te e pharimata gatisarenpes personalno thaj harnevrjamako.

bizo dićhipe pe religijako paćape.

Šaj te mothas amenđe pe soste detot ašarentumen ando piro bućaripe thaj pala so gîndin kaj si tumaro majbaro are-sipe?- Ašarno sem pe čačaripe kontakturjengo

pe sa trubulimašće organurja thaj institucije, pe godova kaj therdem paćape e manušendar

E Guverna ando than Vršac

loKaloSKo KoRKoRRooRTuiPE

16

KaNcElaRija PalE iNKluZija E RRoMENđi

SEMiNaRo PalE KooRDiNaToRja PalE RRoMENđE PHuČiMaTa

Ande organizacija Kan-celarijaći pale inkluzija e Rromenđi inćardape

još jekh seminaro pale ko-ordinatorja pale Rromenđe phučimata thaj pale anglal-mothode andar NVO (bigaver-mentoske organizacije).

Po seminaro arlisardine-pe e informacije palo statuso e Rromengo ando lokalosko korkorroortuipe katar sas e seminaroske membrurja. Si-kadinepe e aktivimata thaj e planurja Pokrajinoske sekre-tarijatoske pale bući, bućari-pe thaj bijandimasko jekhipe, Kancelarijaće pale inkluzija e Rromenđi thaj andar Nacio-nalno konsili Rromane nacio-nalno minoritosko.

O fokuso kale seminaro-sko sas o izveštaj e arakha-dimataresko forutnengo “Rezultati strategije za unap-ređenje položaja Roma” savo sikada e anglalmothodi andar nezavisno institucija, e Dra-gana Vujkov. Voj liparda kaj o arakhadimatari forutnengo

po 2013. Brš dijasas o izveštaj ande Themesko ćidipe Repu-blikako Serbijako thaj kaj dži-ko ađesutno đes pale leste či nakhadape e diskusija.

Ando dujto seminarosko kotor sikadinepe e aktivima-ta te ćerelpe nevi Strategija palo majlačharipe statusosko e Rromengo pale savi motho-dasas o dr Goran Bašić. Voj si-kada kozom si importantno te ćerelpe nevi Strategija savi si još andde pripremno faza. Si-kada vi kozom si importantne e raštraće institucije ando

implementaciono kotor stra-tegijako sar jekh trubulipe te avel majlačhi koordinacija thaj sinhronizacija e maškar-themutne organizacijenca. Trujal leske alava, nevi Stra-tegija lačharel o timo eksper-tonengo, thaj si planirime te agorisarelpe džiko septem-bro. Pale godova trubul te avel usvojime katar e raštra-će institucije, thaj athoska si trubusardo te ćerelpe o ak-ciono plano pale Strategijaći implementacija.

Mićić aleksandra

Manuša po seminaro

17

SaSTiPE

SiKaDiPE MaNušaliMaSKoAndo lokalosko ćidipe Klenak, guverna Ruma, e manuša andar pokrajinaće institucije inke jekh drom sikadipe kaj si gatisarde te ažutin kolenđe save godova ažutipe vi trubun. Ande tatrađi, po 08. julo, o čhavrro rromane nacionosko therda e invalidnsko bešavni savi but trubul lešće palo lesko sastipe.

E manuša andar pokrajinaće thaj lokalošće institucije

O Nebojša Malenković, še-rutno fonodsko pale kapitalne dinimata, mothoda kaj si se-mno te sikavas kaj si amalima-sko udžilipe, detot pale kola membrura amare amalimasko trajin ande učhalin. „But si semno te po sa jekh konkurso, projekto thaj than kaj e raštra šaj te sikavel amalimasko thaj socijalno udžilipe, sikavas kaj las same thaj kaj naj bisarde so si vi semno mothodipe Po-krajinaće gavermentostar thaj

administracijatar. Amen inćar-dam udžilipe, te, sar pokraji-naće funkcionerja save traji-saren e themesa, ašunas so si godova so trubul te ćerelpes. Andar godova rezono ke kaja familija savi inćarel trubulipe te therelpes invalidsko bešav-ni savi ažutila te jekh čhavrro majloće bajrol thaj te sa jekh drom malavelpes thaj te ma-relpes godolesa so čhutelpes anglal leste. Godova si politika katar jekh udžilimašći admini-stracija savi inćarda šajipe te sikavelpes“, mothoda o Malen-ković.

Ninoslav Jovanović, rroma-no koordinatori ande guver-na Inđija, vaćarel kaj si kava maladipe semno sikadipe palo bućaripe thaj semnipe manu-šengo save bućaren ande lo-kalošće institucije thaj kozom si semni decentralizacija, save či nakhavelpes ande praksa kozom trubul. „E funkcioner-ja savi si pe varesave thana, a save si majanglal e manuša, aska funkcionerja sikaven sar po jekh kvalitetno varo nakha-velpes socijalna thaj amalima-šći udžilimašći politika pale sa forutne po jekhutnimasko

18

SaSTiPE

nivelo. Ando lokalosko ćidipe Klenak, guverna ruma, traj-isaren baro đindo Rromengo thaj amen ande kaja familija najsem po angluno drom. E infrastruktura kaj si kava ćher si vareso so ćerda thaj učhar-da o Pokrajinako gavermento. Kana dićhen ko si ađes amen-ca, dićhen kaj si jekh kujbipe institucijengo varo sar šaj te gatisaren o problemo“, motho-da o Jovanović.

Direktori Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, Duško Jovanović, mothoda kaj kava maladipe sikavel kaj e administracija naštik te phan-delpes pala kancelarijako than thaj bućarimašći vrjama katar ohto saturja. But semno si te avelpes džiko sa jekh indivi-dua, te ćerelpes svato e ma-nuenca thaj te ašunenpes pha-rimata. „Majanglal nekozom đesa kana semas ando Klenak, dijam svato sar te ažutisaras jećhe terne manušenđe te avel ande komunikacija aver manu-šenca thaj te majloćaras lešće o trajo. Aska akhardem e še-rutnes ando Sastarimasko ćher andar Inđija, e Vasa Petrović, savo therda e bešavni thaj sa-vešće detot kamav te naisaras po siđarno thaj efikasni reak-cija. Kaleja sikadam kozom si semno te si komunikacija maš-kar institucije“, mothoda o Jo-vanović. Vo liparda kaj krozal Pokrajinako sekretarijato pale privreda, bućaripe thaj jekhe-tanipe polurjengo therdine vi o than koordinatoresko pale rromane pučhimata ande kaja Guverna. Po bibaht, individue andar aver lokalošće korkorro-ortuimata či inćaren kan thaj

či ašunen thaj dićhen o semni-pe koordinatoresko thaj sikade Rromengo ande institucije, a so si semno, niči palp rromano naciono, no vi pala sasto siste-mo. „E forutne či inćaren šaji-pe palo vaćardipe institucijen-go kaj butimasa e institucije si kašuće pala lenđe trubulimata thaj andar godova gîndiv kaj si udžilipe sa jekh manušesko savo si kotor raštraće admini-stracijako te ašunel e forutne so mothon. Andar godova rezo-no amen, sar e manuša andar pokrajinaće institucije, avei-lam ande vrjama avrjal buća-rimašći vrjama vi paša godova kaj si ađes but tato đes, a gaj-da bućaras 365 đesa ando brš“, mothoda o Jovanović.

E manuša andar kotor sastimasko

Dr Vasa Petrović, šerutno po Sastarimasko drom ande Inđija, mothol kaj si fundošći funkcija thaj bućaripe sa jekh sastarnesko te del ažutipe ko-lenđe save trubul. Vo sikada bahtaripe kaj sas ando šajipe te ažutisarel thaj te therel e invalidsko bešavni khetane e Tomislavesa Bogunović, pale 24 saturja. „Šerutno Kancelari-jako pale inkluzija e Rromenđi, Duško Jovanović, džanel thaj šaj. Te godova sikavel ande Vojvodina, te godova čačarda evropaći unija savi mothoda kaj si godova maj lačho varo lesamalimasko pale nacionalne minoriteturja, aska si paćivali-pe kasave manušesa te bućare-lpe thaj te ažutisarelpes kana akharel thaj mothol kaj siles pharipe. Savesa kava sistemo sikavel kaj si zor, zuralipe thaj

kvaliteto te gatisarel pharima-ta e forutnenđe“, mothoda o Petrović.

E ažutimatarka ando Se-kretarijato palo sastipe, so-cijalna politika thaj demo-grafija, dr Danijela Stanković Baričak dićhel kaj si kava vorta sikadipe kaj e pokrajinaći ad-ministracija či bešel ande pire kancelarije kana e forutne čače inćaren pharimata. In-kljistipe po tereno thaj dinipe ažutimasko jećhe terne manu-šešće te inkljel andar piro ćher si majcîra so vareko savo buća-rel ande institucija šaj te ćerel pala piro them. Jekh invalidsko bešavni či trubul thaj naštik te avel ačhadipe te inkljelpes e ćherestar thaj te pindžarel pire amalen, bizo dićhipe po pharipe nasvalimasko. Voj ak-harda o sistemo saste raštrako te irisarel personalne asisten-turja thaj mothoda kaj gati-saripe agorimasko naj ando individualno ažutipe, no ando sistemsko andipe kanonosko thaj irisaripe godole manušen-go ando ćidipe amalimasko. Inke jekh lačho argumento pala godova si kaj ando Se-kretarijato sasmen sikadimata kaj e čhavorra save inćardine ačhadimata ando buhljardi-pe gatisardine fakulteturja po naisaripe godolešće kaj saslen varekas savo inđarela len po fakulteto.

Ane kaja phari vrjama či tromas te bistra kole save trubun ažutipe. Ažutipe po ma savo varo, sar vi tate alavenca jal asamasa po muj sikavel so si manušalimata.

ljiljana Maričić

19

MaNušENđE oRTE

E iNTEGRacija MaRGiNaliZuiME KuPENGoOdolaće kaj sas organizuime khuvdi organizacijengo civiloske amalimasko thaj relevantno raštraće institucijengo save bućaren e problemonenca marginalizuime kupengo, ande organizacija Kancelarijako pale nacionalne minoriturja Foroske guvernako Vračar thaj e Kancelarijava pale manušikane thaj minoritenđe orte Republikako Serbijako, organizuime si panel diskusija pe tema „„Pozitivne prakse u integraciji marginalizovanih grupa”.E diskusija inćardape ande Sala pale edukacija Sastimaske ćheresko „Dr Milenko Marin“ ande Loznica.

AmalisardipeO Zoran Alimpić, ažutima-

tari presidentosko FG Vračar, phenda kaj si o alav pale seri-ja bešimaski ande averčhande thana ande Serbija, e resova te arlisarelpe lačhi praksa maš-kar o bigavermentosko sektoro, majanglal e organizacijenca save bućaren e phučimaten-ca pale minoritenđe orte, thaj raštraće institucijengo. „Ago-rimasko reso si te ćerelpe e khuvdi e kancelarijengo pe gu-verne thaj pe forurja save andi-nesas džiko jekhipe thaj džiko kupatebućaripe save agorisar-dinesas e phučimata integraci-jako, vortaortuimasko thaj te avel o kupatebućaripe maškar-themutnenđe organizacijenca. Trubus te ašunas averčhandut-no džanglipe thaj kava si o čhand te ćerelpe e khuvdi pin-džarimaski thaj džanglimaski, kaj si godova kova so falil. Bare problemurja naštik te agorisa-renpe bi manušengo saven si kala problemurja. Problemo si kaj si so majcîra finansije save si ulade pale bigavermento-ske organizacije thaj o suk-ceso si šajutno samo te avilo džiko amalisardipe“, liparda o Alimpić. Vov phenda kaj si butimaske importantno te sa jekh lokalosko korkorroortuipe

avenlen ćerde Lokaloske akci-jaće planurja kaj gajda avela majefikasno lenđi bući.

Statuso e RromengoO Dragoljub Acković, arli-

sarimatari direktorkako Kance-larijako pale manušikane thaj minoritenđe orte Republikako

Serbijako, majbut ćerda svato palo statuso Rromane nacio-nalno minoritosko ande Serbi-ja. Kamla te sikavel pe kova so kava naciono trubul te avel les, numaj akana naj les. O Acković džanel kaj si majbut ćerdino ando angrusnipe te majlačha-relpe o sićope Rromane popu-

20

MaNušENđE oRTE

lacijako. Vov sikada vi pe alarmante podatkurja palo kvaliteto trajetosko e Rromengo. „Sićima-sko profili e Rromesko si 14 drom majcîkno katar sa jekh aver forutnesko raštrako. Bućengo thaj kardiovaskularno nasvalipe, tuberkuloza ando majbaro đindo si e Rromen.“ Sikada kozom si im-portantno o bućaripe thaj te majlačharelpe o statuso sastimasko e Rromengo, numaj vaćarda vi pale Rromane bešimaske thana thaj pale lenđi legalizacija.

E Rroma ande aP VojvodinaDuško Jovanović, šerutno Kancelarijako pale

inkluzija e Rromenđi thaj o Ninoslav Jovanović, koordinatoro pale Rromenđe phučimata ande guverna Inđija, sikadine o džanglipe thaj e bući palo majlačharipe statusosko e Rromengo ande AP Vojvodina. Ande Vojvodina eksistuin butima-ske pozitivne misala thaj lačhe modelurja, save šaj te koristinpe vi ande aver Serbijaće kotora.

Von lipardine kaj e problemurja savenca e Rro-me malavenpe sa jekh đes roden jekh organizu-ime thaj sistemsko irisardipe e raštrako thaj kaj naštik sa te ačhel pe čuče dine alava thaj pe jekhutnimaske lačhe misala.

Po bešipe sas anglalmothode andar Maška-ripe pale socijalno bući thaj andar o Sastimasko ćher andar e Loznica, Rromane ćidimata thaj aver forutnenđe amalimata. Arlisaripe džan-glimasko, jekhimasko zumavipe resursonengo, dosićope, nevo džanglipe sas ćijaće alava kale bešimasko. Pindžaripe thaj kontakturja save si uspostavime po kava bešipe anela džike godova kaj majloće organizuinape se faktorja (vi gaver-mentosko vi bigavermentosko sektoro) save šaj te arlisaren te majlačharelpe o statuso margina-lizuime kupengo.

Tijana Čubrilo

Foto: Ćidipe e Rromengo Novi Bečej

21

MaNušENđE oRTE

Bešimasko reso:• Te inicirilpe o proceso te respektuis jekh avres, te avelmen o paćape

thaj kaj si trubusardo te komunicirin sa akterja ando amalipe thaj te den majbaro doprinos, te avel len haćaripe irisardimasko pale amali-maske procesurja po lokalo thaj ando regiono

• Arlisaripe džanglimasko ando angrusnipe integracijako marginalizui-me forutnengo thaj te lačharelpe maškarsektorosko zuralipe thaj ku-patebućaripe

• Te ćerdolpe produktivno khuvdi BGO (NVO) thaj raštraće institucio-nengo te realizuinpe e projekturja save si butimaske importantne palo majlačharipe statusosko thaj kvalitetosko marginalizuime forutnengo

22

BGĆ

SoSTaR Si iMPoRTaNTNo TRaDiPE BaRjaRiMaSKo FiNE MoToRiKaKo ČHaVRENGo aNDo cîKNiPE

Sar o čhavro šaj te pravilno barjol thaj te si-ćol nevo džanglipe, ćijaske alava si kamavi-pe thaj zuralipe katar o dad thaj dej, jal te

adekvatno pindžaras thaj te irisaras pe čhavre-ske trubulimate katar e rig importantne barjarde personengo save len sama pe leste. Kana sile sa kava so majanglal mothodam, athoska si anglo čhavro sa jekh avindo đes pherdino arakhavima-va trujal savo sićol thaj barjol. Gadići si neve thaj averčhandutne thana, šeja thaj noja angla leste save trubul te araćhel, trajil thaj haćarel. Zumavdam te phiras pale duj bršesko čhavro, varekana phučasmen dal si agor leske arakhavi-maske aktivimatenđe, butimasa, kale aktivimate anen les džike nevolja.

Ande lesko phiravimasko arakhavipe, maji-portantni rola inđaren leske haćaripna. Pms. Sar e gođi akseptuil e inforacije pale neve šeja sa-venca o čhavro avel ando kontakto, godola in-formacije aven leske trujal haćaripna. Odolaće, butimaske šeja savenca manipulišil o čhavro ka-

tar trin brš, agorisaren ande lesko muj. Pe ka-savo čhand vov pindžarel o them, korkorro pes thaj piro zuralipe, numaj vi o phandipe e bare personenca, save ande majbut misala si kontra kale arakhavimasko te zumaven e haćaripnenca palo ukuso thaj pale sîng. Odolaće, majbut drom ačhel leske džiazbavipe thaj arakhavipe šejengo e najenca.

Kana koristil pire vast, o čhavro niči samo kaj barjarel piri fino motorika thaj avel džiko nevo džanglipe katar leski cîkni doba, numaj vi bar-jarel piri gođi. Kana aktivirinpe e haćaripna palo džiazbavipe e ažutimava najenđe kana fino miš-kuinpe, pe kasavo čhand barjarenpe e sinapse ande gođi jal aver alavenca phandenpe neve neu-ronske relacije. Akanutno rodisaripe sikada kaj si e stimulacija rano barjarimasko čhavrengo, savo trujal aver, haćarel o barjaripe fine motorikako, majposle sikavelpe pe čhavresko sukcesipe ande sikavne thana. Majsigo gîndilaspe kaj e čhavrenđi gođi si vareso so či arlisarelpe thaj kaj si statično

23

BGĆ

thaj ande majbari napa kaj si phanglo genetika-va. Numaj, ađes e kompetutne e gođi dićhen sar agorutne dinamikako organo, save si fantastične dispozicije palo barjaripe thaj savo „čaljarelpe” hošimava thaj zumavisardimava, thaj irisarel gaj-da kaj „ bašorel krandženca khuvde neuronske voša” ( Čarobno drveće uma, M.Diamond thaj J. Hopson).

Aktivimatenca palo barjaripe fine motorikako ke čhavra aktivirilpe vi o maškaripe palo svato, majlačharelpe e kordinacija jakh – vast, barja-relpe te o čhavro lel sama thaj ašunel, te avel kreativno, numaj vi korkorrorespekto, kaj, so si o čhavro majsukcesutno ande varesave aktivimate, godova del les o šaipe thaj majbare šanse te maj-but paćal ande peste thaj te vi majdur araćhel o them trujal peste. Sar sa kava vi majdur tradasa ke čhavra, trubusardo si te ćhelamen lenca gajda kaj čhinasa thaj gužvuisa e hartija, lepisa e piltice, ćhelasamen e humereja, čišajeja (pesko,šljunko) thaj aver materijalenca. Kasavo ćhelipe e čha-vrenđe den o šaipe te planirin, eksperimentišin, numaj vi te dićhen piro džanglipe.

E aktivimaten palo barjaripe fine motorikako si vi relaksirikano thaj muklikano efekto po čha-vro, so si ande kaja siđarni vrjama but importan-

tno pale lesko barjaripe.Lačhimasa si te losaras e materijalurja, save

numaj so traden o barjaripe fine motorikako, den o šaipe palo muklipe thaj kreativiteto ando ćerimasko proceso thaj rodimasko proceso, so si palem importantno te e čhavra aven džiko nevo džanglipe. Maškar godova, varekana, o korkorro gîndipe po strvo svo ačhela posle kava ćhelipe (pms. Humereja, čikava, piktoripe najenca, ćheli-pe čišajeja, pirindžova, areja ...) majbut drom in-kalel o haćaripe bilačhimasko, a butimasa vi e holi ke bijandimatarja, thaj odolaće najlen kamavipe te organizuin kasavo ćhelipe thaj aktivimata ando lengo ćher. Numaj, te majanglal pripremimen kaj o ćhelipe humereja meljarela o nameštaj, thaj majsigo no so teljaras ande kala aktivima-te arakhas o trujalipe katar e mel, e baht savi o čhavro haćarela kana ćhelelape, sa jekh data re-flektuilape vi pe amaro haćaripe lačhimosko ande rola bijandimatarenđi, numaj ande bari napa ane-la tradipe leske kreativitetoske thaj intelektualno barjarimoske.

Katarina Majkić, pedagogcentar za proizvodnju znanja i veština Novi Sad

24

BGĆ

BaRođESiPE E „ĆiDiPE RRoMENGo NEVo BEČEj“Ćidipe Rromengo Nevo Bečej trujal butimaske aktivimata save sikaven o dumutnipe thaj talenturja banatoske rromnjengo, savenđe trubul o ažutipe thaj si amare membrurja, ćerdine abjav pale 15 brš sar eksistuin aktivno thaj konstruktivno bućava palo majlačharipe statusosko e Rromnjengo thaj lenđe čhavrengo.

Foto: Udruženje Roma Novi Bečej Lošanipe

25

BGĆ

Ćidipe Rromengo Nevo Bečej fundome si 1999. brš. Katar godoja vrjama amare aktivno bućava nakhadam 47 projekturja, ćerdam bući ande 45 rromane bešimaske thana ando Bečej, Zrenjanin, Kikinda, Nevo Kneževco, Purano Bečej, Miloševo, Kumane, Boćaro. Trujal amaro program nakhline 6000 Rromnja thaj džike 2000 čhavra. Aktivno sam uključime ando proceso pale implementacija Dekada e Rromenđi ande Serbija. Aktivno ćeras bući pale bijandimasko jekhipe ande Dekada e Rromenđi kaj kamas te usvojinpe bijandimaske sensitivne akcijaće pla-nurja, numaj majanglal lokalne akcijaće planurja pale Rromnja, sar ande Amari komuna gajda vi ande pašune guverne.

Po đes 18.06.2015. brš nakhadam avinde akti-vimata: sikadam rroma-

no themesko furjavipe save ćidam katar e Rromnja andar Banato thaj „Rromnjengo palomismeri“, muzikako-li-larno sikavipe Rromnjenđe bućarimasko (sikadam pustik „Trajeto rromnjengo ando Banato“, e aktiviskinje thaj amare membrurja „Ćidipe Rromengo Nevo Bečej“ đi-nadine e poezija). Sikavipe themesko furjavipe Rrom-njengo ando Banato sas vi kotor katar o multikulturako vikendosko ando Nevo Bečej thaj lesko lundžipe sas efta đes.

aktivimata amare maškarutnipesko ulade ande 6 grupe:

• Psihosocijalne radio-nice po tereno rromane ma-nušnjenca save bućaren ande butimaske trajetoske thaj bu-ćaće kotora;

• SOS telefono pe mino-ritenđe čhibja (rromani čhib, ungriko čhib thaj rumunsko čhib);

• Juristikano konsili savo si ivja pale Rromnja vikti-me zorimaske thaj ačhavel e Rromnja thaj aver minori-tenđe manušnja anglo kriso a

26

BGĆ

kana si o phučipe palo zoripe ande familija, institucionalne diskriminacije thaj rasistika-ne atakurja;

• Informativne akcije sa-vengo reso si informišipe pale importantne phučimata pale Rromnji thaj laći familija.

• Ažutipe te delpe zor cîkne rromnjenđe ćidimaten-đe thaj zuralipe rromnjenđe aktivizmoske, anglal ande Vojvodina, sar vi koordinišipe bućaće thaj buhljaripe Ma-nušnenđi rromnjenđi khuvdi ando Banato thaj membruni-pe ande Rromnjenđi manuš-nenđi khuvdi ande Serbija.

• Ačhavipe thaj bući te majlačharelpe institucijonal-ne mehanizmurja te majlač-harelpe o statuso Rromane nacionalno minoritosko ande Serbija kaj posebno dićhelpe te majlačharelpe o statuso e Rromnjengo. Kaja grupa akti-vimatenđi uključil aktivimate palo ačhavipe po lokalno, po-krajinako, nacionalno, numaj vi evropako thaj maškarthe-mutno nivelo.

Kamlam te, pe kava impor-tantno pala amende datumo, das amaro doprinos te maj-lačharas dićhipe specifikane statusosko e Rromnjengo thaj manušnjenđe rromnjenđe ak-tivizmosko ando Banato, so gîndiv kaj samas sukcesutne.

Amenca ande godole đesa sas anglalmothode andar lo-kalno korkorroortuipe, civilno sektoro thaj aver javne bućar-ne.

„Ćidipe Rromengo Nevo Bečej“ barođesarda 15 brš aktivno bućako pe umalin te

majlačharelpe o statuso e Rromengo, primarno e Rrom-njengo, kaj dinelen arakha-dipe thaj juristikano zuralipe a kana sas ophučipe zuralipe ande amilija thaj ando par-tnersko phandipe, majlačha-renas Rromano rromnjengo aktivizmo ando Banato, e pa-surja palo sićope thaj bućari-pe thaj inćaripe te majzura-

renpe e Rromnja averčande seksualno orijentacijaće.

Palo kokteli si koristime o than katar o hotelo „Tiski cvet“. Se aktivimate si plani-rime te, kaj proslavisardine o barođesipe, peja inđaren vi e amalimasko dikhavipe Rrom-njengo, numaj vi te sikaven po lengo specifikano statuso.

Danica jovanović

Ćidipe e Rromengo Novi Bečej Sikadipe furjavimasko e rroma ne nacionosko

27

BGĆ

ČHuDE BilaČHiPE SaVo ĆERElPES oPRal MaNušNja Bilačhipe opral manušnja si jekh katar majbare pharimata ađes. Andar godova rezono ando than Bački Petrovac, po 23. Juno 2015. brš, e angluni andar ćidipe „Čiriklji“, Danijela Mihajlović, sikada o projekto „Stop nasilju nad Romkinjama“ (Ačhadipe bilačhimasko opral Rromnja“), savo učharda Pokrajinako sekretarijato pale privreda, bućaripe thaj jekhetanipe polurjengo.

Po teljaripe maladimasko, Danijela Mihaj-lović inkalda e informacije save si phangle e bilačhimava opral manušnja savo si, po

bibaht, ando baripe. Voj mothoda kaj e analize sikadine kaj kola save ćeren bilačhimata ande

78 procenturja si e unsurimatarja, nakhle unsu-rimatarja jal partnerja, 9 % si čhave, 4,2 dada, 2 % čheja, a deja jal sokra 1,6 % thaj kaj po sa jekh čhon 2-4 manušnja hasaren o trajo.

Talo bilačhipe sikavelpes:• Fizikano bilačhipe – dinibe dabengo, mardipe, spidipe, crdipe pale bal, ispidi-

pe pungrengo thaj aver.• Psihologikano bilačhipe – kana o partnero tumaro mothol tumenđe bilačhe ala-

va, asal anglal tumaro muj, krisarel, alavareltumen bilačhe alavenca, dićhel so inćares ande tumari trasta thaj aver.

• Ekonomikano bilačhipe – kana Tumenđe či del e love pale trubulimata fami-lijaće, či del Tumenđe te inćaren aresipe ko familijako poćinipe, lel Tumari poćin thaj harnjarel poćindipe, tradel tumen te mećhen tumaro bućaripe, či del tumenđe šajipe palo sićope thaj aver.

• Seksualno bilačhipe – zumavipe jal čačaripe seksualne bućarimatengo opral Tu-mari voja, tradipe palo linipe kotoresko ande seksualne aktiviteturja save naj talo tumaro kamlipe jal ladžavimaske pala Tumen. Ande kava si čhutino vi o „silovanje“, čhutipe vastengo pe intimne kotora trupošće, tradipe po dićhipe katar pornografosko materijalo thaj aver.

• Haradipe mirosko – rîknjipe, svato zurale krrlesa, tradipe andar bešimasko than, garadipe jal čhudipeTumare šejengo thaj aver.

„Pale kola save ćeren bilačhimata naj jerti-mata thaj bilačhipe naj ladžavipe kolengo savo bilačhipe haćardine no e kolengo save bilačhipe ćerdine. Na te paćan ande godova kana o bi-lačhimatari rovel jal kana mothol kaj či godova ćerela palem, ćinel tumenđe luluđa, inđarel tu-men ando restorano thaj aver. Kova so ćerelpes ande praksa si te e manušnji kana po angluno drom jertisarel bilačhipe, godova vrjamasa lun-džarelape thaj ćerelpes butimasa, majbut dro-ma thaj avel sa majphare thaj majzurale“, li-parda e Mihajlović. Voj majdur mothol kaj kova so trubul te ćerelpes kana avel džiko bilačhipe

si arakhadipe sar phandadipe vudaresko ćijasa jal našavipe ćherestar. Tale godova trubulipe si te akharelpes e kutarja po đindo 192 jal udži-limasko kotor Tumare guvernako thaj te mot-hos e adresa. But semno elemento si džalipe ko sastarno thaj rodipe lilesko pale dukhaldimata save majpalal avela sar sikadipe po krisi te će-relpes te avel džiko teljaripe procesosko. Maj-dur, kova so si but semno te san mašlar kola save haćardan seksualno bilačhipe bivojako si kaj či troman te najarentumen, no te džan sigo ko sastarno palo čačaripe.

28

BGĆ

Kova so majdur majpha-ravel o than Rromnjengo si o fakto te paćalpes ande tradici-ja, gajda kaj simen vi majdur majangluno unsuripe, majan-gluno bijandipe čhavorrengo. Ačhadipe godolesko si bisikadi-pe, čorrîpe thaj bibućaripe. E adeturja save vi majdur nakha-venpes si o čordipe jal ćindi-pe čhejengo. Kasave adeturja anen džike pharipe savo akha-relpes bilačhipe opral manuš-nja, thaj odolaći naj lačhe te lesamalenpes kasave adeturja.

Slavica Denić, ažutima-tarka pokrajinaće sekretaro-šći pale privreda, bućaripe thaj jekhetanipe polurjengo, mothoda kaj si ando plano te ćerelpes arakhadimasko ćher pe teritorija Vojvodinaći khe-tane e „Fond B92.“ Pe bibaht, bilačhipe oprla manušnja si čačipe. Ande anglune pandž čhona 26 manušnja sas mu-darde ande Srbija thaj kava si informacija pala grižope. Paša majbare investicije, Sekreta-rijato zurjavel vi o bivladako

sektoro, thaj gajda zurjardine vi o projekto „Stop nasilju nad Romkinjama”. Vo si phanglo majbut pe Rromnja kaj si po butipe e manušnja kola save haćaren bilačhipe thaj save si ande situacija andar savi na-štik te inkljen von kana trajin ande familije save su socijalno thaj ekonomikane ande bilačhi situacija, thaj ando mištaripe godolesa pindžardine e Rrom-nja sar majbut dukhade.

Duško Jovanović, direktoro Kancelarijako pale inkluzija e

Te ćerelpes bilačhipe šaj te alavarentumen:

Kutarjenđe: ramo-sarimava – alavardima-va jal mothodimava, dinipe mothodimasko manušešće,

Centrošće palo socijalno bućaripe: personalno jak prdal telefono,

Prsarimašće: ra-mosarimava prdal došalimasko alavardipe jal mothodimasa – po ramosaripe,

Kris: došalimašće alavardimasa, privatne prsarimava jal prsari-mava,

Haradimasko kriso: rodimava palo teljaripe haradimašće proceso-sko.

Vaćardimasa šaj te alavarentumen Kance-arijaće thaj ortuimašće ažutimašće ande guver-na kaj trajisaren. Pala psihologikano zurjavipe jal ortuimasko ažutipe šaj te akharen manuš-njale ćidimata jal SOS telefono.

29

BGĆ

Rromeđi, inkalda semnipe si-kavimasko kana si ando pučhi-pe kaja tema. Vo mothoda kaj krozal reforma sikavimašći hasardapes vazdimasko kotor. „Den ando ma savo pandžto klaso fundošće sikavne tha-nesko, dićhena kaj si pharipe sikavnengo te inćaren miro po sićope. Aver rigatar, na te bi-stren kaj amen nakhlam krozal vrjama mudarimašći vi ando amaro trujalipe thaj ande vr-jama kana sas o bombardui-pe thaj godova si vareso so

mekhla ačhadimata vi pe fami-lija vi po sasto amalipe“, va-ćarda o Jovanović. „But semno momento si godova so te će-relpes e manušnjava savi rodel ažutipe thaj gîndiv kaj si pala godova amaro amalipe ando baro problemo. Lačhe si kaj si ćerdino angluno paso te del-pes svato palao kava pharipe – bilačhipe. No, aver si godova kaj kana e manušnji džal ando arakhadimasko ćher thaj be-šel kote varesavi vrjama, the-rel psihologikano, no či therel

ekonomikano zurjavipe. Kana e manušnji inćarel ekonomika-no korkorrutnipe, voj či tromal te inćarel bilačhipe thaj kate e raštra trubul te ažutil“, mot-hoda o Jovanović.

E manušnji andar Centro pala socijalno bućaripe, Bi-ljana Drakulić, mothoda kaj o Centro inćarel mobilno timo savo si gatisardo 24 saturja, pala sa jekh intervencija savi sikavelpes sar siđarni. „E ma-nušnja butimasa naštik e pin-džaren bilačhipe. Si sar akha-

30

BGĆ

relpes „avđinalo čhon“ kana o bilačhimatari ćinel dipe, inđa-rel tumen ando foro te han, del tumen sa jekh lesamalipe, a sa godova pala sa jekh kotor – te šaj te ćerel kontrola opral vik-timo. Ande esencija fenome-nošći palo familijako bilačhipe si disbalanso zurjavimasko thaj trubulimata te o bilačhimatari inćarel e viktimos tale kon-trola. Ando momento kana o bilačhimatari haćarel te o vik-

timo našel lestar thaj kaj vare-sko zurjavel la, vo averčhandel piro nakhadipe ando kamipe te inćarel o viktimo thaj bu-timasa ćerelpes kaj godova „avđinalo čhon“ e manušnja irisarelpes thaj gîndil kaj o bi-lačhimatari averčhandapes, te pala nekozom čhona avel irisa-relpes Centrošće kaj o bilačipe si majpharo thaj majzuralo“, mothoda o Drakulić.

O manuš andar MAB mot-

hoda kaj o bilačhipe po buti-pe ašunen katar čučo viktimo, a či gadići katar majbuhli thaj majpašuni familija, a nisar ka-tar pašune odolaći kaj von gîn-din kaj si godova lengo bućari-pe ando savo či hamisarenpes. Kana o viktimo anel čhinadipe te akharel, e patrola sa jekh drom inkljela po tereno thaj dićhela e situacija thaj te si trubulipe te o bilačhimatari alavarelpes ande kutarjengo

Sikadipe palo bilačhipe opral manušnja

31

BGĆ

than, bućarelpes lesa thaj ala-varelpes prsarno. Vo inćarel-pes phandado thaj ande vrja-ma katar 48 saturja inkljelpes anglal krisarno savo čhinavel e mera katar 30 đesa, a tale go-dova ando majharno proceso avel krisardo pe phandadima-sko došalipe. Te godova či

hasnarelpes, e manuša ku-tarja e Centrova palo socijalno bućaripe mištarenpes pale go-dova te o viktimo miškosarel-

pes, khetane e čhavorrenca, a došalimasko alavardipe inća-relpes talo rîndošći vrjam thaj džal ko prsarno. Jekh katar se-mne pharimata savo si inkaldo katar kutarja si godova kaj dži-kaj e patrola avel po tereno, kova savo haćarda bilačhipe jertisarel bilačhipe thaj čhol-pes pe rig bilačhimatarešći e kutarjendar so si but bilačhe.

Inkaldipe savo crdam an-dar kava projekto si godova

kaj o bilačhipe naj personal-no jal problemo amalimasko generalno thaj šaj savorra te haćarenles. Odolaći, te san persona savi haćardan bilačhi-pe jal san kova savo bilačhipe dikhla alavaren les, sar ažuti-na vi korrkorre pešće, averen-đe sar vi saste amalimašće.

ljiljana Maričić

Foto

: In

tern

et