Inkluzivno obrazovanje u očima

nastavnika

1. Inkluzivno obrazovanje i njegove osnovne determinante

• Inkluzivno obrazovanje predstavlja obavezni, integralni i neodvojivi deo procesa obrazovanja. Ovaj pojam podrazumeva specifičnu pripremu i prilagođavanje postojećeg obrazovnog sistema, potrebama đaka koji su u svom razvoju ispoljili neku od smetnji.

• Osnovne determinante: Integracija i inkluzija

Pojedini autori pod integracijom podrazumevaju uključivanje dece sa razvojnim teškoćama u redovne škole, bez adaptacije školskih uslova.

Sa druge strane, kada govore o inkluziji, onda govore o procesu kojim se naglašava uvažavanje detetovih individulanih potreba, partnerstvo sa detetom i njegovim roditeljima

1.2. Razlozi nastanka inkluzije i prepreke njene praktične realizacije

 Neki od bitnijih razloga ovog vida obrazovanja su sledeći:

1.ostvarivanje prava na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju;

2.inkluzivnim obrazovanjem se omogućava deci sa smetnjama u razvoju da ostanu uz svoje roditelje;

3.inkluzija predstavlja podsticaj za menjanje i poboljšanje vaspitno – obrazovnog procesa.

1.2. Razlozi nastanka inkluzije i prepreke njene praktične realizacije

Prepreke:• stereotipi i predrasude;• nepostojanje odgovarajućih uslova u vrtićima i

školama;• vaspitno – obrazovni programi koji se

realizuju u ustanovama.

2. Dopunski obrazovno – vaspitni rad u redovnoj školi

Dopunski obrazovno – vaspitni rad je sastavni deo obrazovno – vaspitnih aktivnosti u redovnoj školi. To je poseban vid rada koji se povremeno primenjuje izvan redovne nastave, kako bi se na taj način pomoglo učenicima koji imaju bilo koje teškoće u učenju.

Organizacija dopunskog rada, podrazumeva sledeća četiri momenta:

• identifikacija i sačinjavanje liste učenika koje ćemo uključiti u dopunski rad;

• motivisanje učenika za intenzivnije učenje i savladavanje sopstvenih teškoća u učenju;

2. Dopunski obrazovno – vaspitni rad u redovnoj školi

• organizacija prostora, opreme, vremena, kadrovskih rešenja i izbor odgovarajućih oblika rada;

• izradu programa dopunskog obrazovno – vaspitnog rada sa učenicima.

• Značaj dopunskog rada:• učenici koji teže prate redovnu nastavu,• vremenom sve više zaostaju u odnosu

na druge učenike;• pojava kumulativnosti i stabilnosti

teškoća.

3. Vaspitno – obrazovne aktivnosti u dopunskom radu

3. Vaspitno – obrazovne aktivnosti u dopunskom radu

3. Vaspitno – obrazovne aktivnosti u dopunskom radu

Metodologija istraživanja

Problem istraživanja: • Dostignuti nivo inkluzivnog obrazovanja i

percepcija nastavnika po pitanju istog.

Ciljevi istraživanja:• na koji način škola organizuje dopunski vaspitno

– obrazovni rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju;

• kolika je uloga i podrška koju pedagog pruža nastavnicima, posebno kada je u pitanju dopunski rad.

Metodologija istraživanja

Uzorak, populacija, istraživanja:• 100 nastavnika iz 5 osnovnih škola sa

teritorije grada Niša;• Sistematski, slučajan.

Metoda istraživanja:• Deskriptivna

Instrument istraživanja:• Anketni upitnik – “Auzprof”

4. Rezultati istraživanja

Akteri vaspitno – obrazovnog procesa koji pružaju stručnu pomoć pri organizaciji i realizaciji dopunskog rada.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

a) kolegi/koleginici b) psihologu v) defektologu g) pedagogu

Odgovori

Pro

ce

na

t

Grafikon 1: Akteri vaspitno- obrazovnog procesa koji pružaju stručnu pomoć pri organizaciji i realizaciji dopunskog rada.

Nedostaci u realizaciji dopunskog obrazovno – vaspitnog rada

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Zapošljavanje dodatnog asistentaspecijalizovanog za rad sa decom sa

posebnim potrebama

Obezbeđivanje udžbenika napisanih brajevim pismom

Odgovori

Pro

ce

na

t

4. Rezultati istraživanja

Grafikon 2: Nedostaci u relizaciji dopunskog obrazovno – vaspitnog rada

Stav profesora razredne nastave o školi i njenoj mogućnosti pospešivanja dopunskog rada.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Kompjuterski softver prilagođen potrebama učenika

Odgovori

Pro

ce

na

t

4. Rezultati istraživanja

Grafikon 3: Stav profesora razredne nastave o školi i njenoj mogućnosti pospešivanja dopunskog rada.

Zaključak

• u organizaciji, a zatim i u realizaciji dopunskog rada najveći broj ispitanika se za pomoć obraća svojim kolegama, dok se samo 3,39% u tom slučaju obraća pedagogu;

• nastavnici ne navode nijedno od nastavnih sredstava;

• smatraju da bi škola, čiji su zaposleni, mogla da u redovnu nastavu uvede prvenstveno asistenta specijalizovanog za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, a onda i da obezbedi korišćenje udžbenika napisanim Brajevim pismom.

Zaključak

• Opšti zaključak koji izvodimo iz onih pojedinačnih je da se naš redovni vaspitno – obrazovni sistem po pitanju inkluzije nalazi tek na svom početku odnosno reč je o tek delimičnoj inkluziji, ali koja sa sobom nosi ideju daljeg razvijanja i unapređivanja istog.

HVALA NA PAŽNJI I

PRIJATAN DAN