^honesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromen|i 39/romski.pdf · 2016. 10. 27. · intervjuo e Dobrilava Pejin, koordinaotrka katar projekto „Dečiji centar.“ Ando

^honesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromen|i

ISS

N 2

217-

5024

|indo 39, jun 2014. br{

Pilta

e ~

ho

ne{}i:

Ko

nsu

ltati

vn

o b

e{ip

e p

alo

an

dip

e k

ata

r str

ate

{ko

do

ku

men

to K

an

cela

rija

ko

^honesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromen|i

ISS

N 2

217-

5024

|indo 39, jun 2014. br{

ANGLOMOTHODIPE

Kamlimašće đinavimatarja,

Anglal tumende si junosko đindo amare magazi-nosko. Kava đindo putarel e rubrika Bućaripe ande savi si sikadi Tatjana Jovanović, terni Rromnji savi therda bućaripe talo maškarutno sikavimasko than ande Apoteka ande Inđija.

Ande rubrika Bešipe sikavas majlačhardo rro-mano than ando Apatino thaj than Rupe ande Ruma savi si opral lesko, a ande rubrika Sićope ćerdam intervjuo e Dobrilava Pejin, koordinaotrka katar projekto „Dečiji centar.“

Ando juno e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi inćarda duj konsultativne bešimata save si phangle palo ćerdipe strateško dokumentosko Kancelarijako pale vrjama katar 2014-2017.

Ando Monoštoro semas po treningo katar maj-terno kriket klubo ande Srbija. Rubrika Kultura si ćerdini katar trin teksturja, a ulavasa teksto maripe opral vetrenjače katar rromano lilarno thaj mari-matari pale Rromane orturja, Jovan Bogdanović.

Palo jekhutno prezidento jećhe raštrako, a savo sa Rrom, dijam svato ande rubrika e Rroma ando them.

Te das informacije tunenđe, po naisaripe katar Rodimasko-edukativno centro thaj Vučo sikavno than strukovne studjengo palo sićope vinajengo „Mihailo Palov“ andar Vršac, amari publikacija šaj te đinaven vi ande elektronska forma pe adresa www.rec.org.rs/bilten/.

Tumari redakcija

Lil fundosarda thaj inkalelKancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktoriDuško Jovanović

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana RajićTijana Čubrilo

Jovana Davidović

Korespodenturja:Ferenc Koso

Koordinatorja pale rromane pučhimata APVIvana Koprivica

Pe rromani čhib nakhada:Igor Dimić

Pe anglikani čhib nakhada:Ana Kozlovački

Tehnikano lačharipe thaj štampa:MONDO-GRAF, Novi Sadwww.mondograf.co.rs

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 2521000 Novi Sad

Tel: 021/488-17-23

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA e Rromenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

2 Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

Bućaripe

Tatjana Jovanović, prdal Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinaći, talo gatisa-ripe maškarutne sikavne thanesko therda bući ande Apoteka Sastarimašće ćheresko “Dr Milorad Mika Pavlović” ande Inđija.

Tatjana Jovanović thaj laće kolege

E APOTEKARKA ANDAR INĐ IJA

�Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

Bućaripe

Sar lačho sikavno ande fun-dosko, sar vi ande maškarutno sikavno than, tatjana Jovanović sikada kaj e Rroma inćaren šajipe sar vi aver them, no roden šansa. Voj piri šansa hansarda po majla-čho varo.

Sar mothol, ando sićope, sas laćhe pharo, no či mekhla les. Akana si bahtali, kaj sasti zor savi dija, anda aresipe. Kava bućari-masko than dela šajipe laće te ažutil pire familijaće, no vi te lundžarel piro sićope po Medici-

nako fakulteto, Univerziteto Novi Sad. Lundžaripe sikavimasko anela laće majloko avutnipe, arakhadipe bućarne thanesko rodel vi sevrjamasko vazdipe kor-korrutnimasko, edukacija thaj sićope.

Kova so ođarel si godova kaj pire sikadimava, avela motive majterne phralešće te lundžarel sićope.

„Kava šajipe si but baro pala mande. Naisarav majanglal e Kancelarijaće pale inkluzija e Rromenđi palo teljaripe inicija-tivako pala mungrro bućaripe, sar vi šerutnešće Sastarimašće ćheresko thaj šerutnaće pe Apoteka save čačardine kaja ini-cijativa. Kate semas vi stažista thaj bahtali sem kaj kate, vi therdam bući.“

Čačaripe sunesko „Mungrro suno thaj suno

mungrre familijako si čačardo. Mungrri čhej therda bući talo gatisardo maškarutno sićope. Nisar semas ande dilema kana si ando pučhipe sićope mungrre čhavorrengo. Džanav kaj si godova jekhutno drom. Paćav kaj e mungrri čhej vi majdur lundžarela sićope.

Saša Jovanović, dad

Zurjavipe bijandimatarnengo trubulimasko

„Bahtali sem kaj mungrri čhej jertisarda paćape thajzurja-vipe savo e Pokrajina thaj Republika dijala. Ando fundosko thaj maškarutno sikavimasiko than sas jekh katar majlačhe sikavne. Te kamla te lundžarel piro sićope, amen či ačhavasala po drom. Zurjavasa la, kaj si godova amaro majsemno bućaripe.

Nada Jovanović, dej

� Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

Bućaripe

Lačho sikadipe„Kaja lačhi čhej haćarda semnipe sikavimasko. Mothol kaj či

sas laće loko. Hasnarda e zurjavimata save dija vi Republika, vi e Pokrajina, o alav si pale afirmativne mere. Kaja terni naj jekhutni savi arakhla piro bućarimasko than ando kava sastari-masko than. Amen majanglal brš đesa ande kaja ustanova bućar-dam jekh Rromnji sar stomatološko phen. Godova si mothodipe savo e institucije trubun te bičhalen e Rromenđe: „Sićon, thaj inćarena šajipe.“

Kova so sikavel kava, sar vi aver sikadimata, si kaj e Rroma ande Guverna Inđija, no vi ande sasti Pokrajina theren šajipe te sićon, a aska vi te theren bućaripe. Čorrîpe, kate naštik te avel rezono palo bisićope. Kova si motivo majbut palo sićope. Pe godova varo šaj te inkljas andar čorrîpe. Sićope si inkljistipe thaj kate naj dilema.

Trubul vi kooperacija institucijendar, kaj, bizo late, ni kaja terni persona ađes či avela kate. Paša godova, e Rroma musaj te aven kotor institucijengo. Ande Vojvodina si gajda, no naj gajda po republikano nivelo. E Rroma ađes si partnerja thaj godova musaj te haćaren vi e institucije. Averčhando varo naj. E Rroma ande Pokrajina ćeren promocija katar kova so akharelpes „Khanči pala amende bi amen! Amen pučhasmen vareso! Amen khetane averenca ćeras timo.

Kava si jekh lačho sikadipe. Jekh Rromnji therda šajipe. Dićhimasa pe godova kaj sas jekh katar maj lačhe sikamne sar ando fundosko, gajda vi ando maškarutno sikavimasko than, paćas kaj therlape lačhipe.“

Ninoslav Jovanović, koordinatoro pale rromane pučhimata ande Guverna Inđija

Lideri ando kotor katar primarno sastarimasko

lesamalipe Sastarimasko ćher „Dr

Milorad Mika Pavlović“ ande Inđija si jekh katar majaresi-mašće sastarimašće thana ande Republika Srbija. Voj si sikadipe sar inkljelpes po agor e rodima-tenca save aven andar EU.

Dr Vasa Petrović, šerutno kale ćheresko, inkalda kaj voj ande nakhle 20 brša sas inćari-matari kvalitetosko ande pri-marno sastarimasko lesama-lipe: „Kova ande soste paćas si e manuša.“ Sa amare bućarne gatisardine varesavo kotor edu-kacijako.“

Amen o alav pale akredita-cija areslam te gatisaras palo harno vrjamako periodo katar majo džiko septembro. Katar 585 parametrurja amen sasmen 98 % po nivel sar maj lačho. Čhutam neve kotora ando sis-temo arakhadimasko. Esencija katar akreditacija si arakhadipe nasvale manušengo, no vi sa amare bućarnengo.

Kova so inkalas si te dinipe ande manuša šaj te anel kvali-teeto. Amen kurćenca, inćaras edukacije. Paša bućarne, pe edukacije aven vi e forutne Inđijaće, save pindžardine amari ustanova sar than kja šaj te pindžaren neve elementurja palo piro sastipe. Ćeras promo-cioja katar saste varurja tra-jošće – sastimasko habe thaj phirope.

Sistemo katar arakhadipe sastimasko pašljol pe trin prin-cipurja, te avel aresimašći pale savorra, kvalitetna thaj siđarni. Amen, ašarimasa šaj te inkalas kaj sa trin kotora pherdam.

Kova so si ando plano palo avutnipe, a teljardam te nakha-vas les, si preventivna medi-cina. Amen sam ustanova savi inćarel majbut sastarimaske dićhimata no so si đindo popu-lacijako amare guvernako. Pe amare bazarurja sastimašće dikhline sas 30 milja manuša katar 50 milja, kozom simen.“

Jovana DavidovićPo bućarimasko than

5Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

Bešipe

Sa jekh đes manušalipe buhljarelpes. Bijanenpes never ideje, neve aparaturja. Ćerelpes lil pala anglune kosmos-turisturja. E manuša ando them inćaren šajipe te ćinen piri čerain savi inćarela lengo alav.

No, po jekh than e vrjama ačhadapes inke ande štarvardešte brša nakhle šelbršutnimasko.Ando than Rupe ande Ruma trajin štarvardeš familije. Ande 21. šelbršutnipe, naj struja,

paj, kanalizacija, than palo najaripe, drom, sokačengo roš, korkorre thaj bistarde marenpes pala piro trajo.

„Sa ačhel pe alava“

Sar mothoda Siniša Medić, manuša savo trajin ando kava than, trajo si kate but bilačho. Ažutipe, či theras khanikastar, ni katar Guverna, ni katar koor-dinatoro.

„Sa so den men pala jekh brš si jekh paketo habenatosko, ando savo si riža, nekozom kon-zerve. Kova so amen ašunas si kaj palo majlačharipe beši-masko e Rromengo denpes bare love, no godova dži amende či avel. But droma samas ko amaro koordinatoro Mitar Tadić, no nisavi kooperacija najmen leja.

Samas pe sa thana. Akhardam vi e medije. Sar ašundam, ande aver Guverne naj gajda. Bičhaldam lil palo ažutipe vi šerutnešće guvernaće, ćerdam vi o protesto anglal guverna:“

„Khonik či lel sama pe mende, bistarde sam“

Barić Sandra si dej duje čhavorrengoi: „Kana gatisarav len pale škola, najarav len thaj furjavav, kana inkljen andar amari carra von si melale, aska von ladžan, thaj či ni kamen te džan po sićope. Akana si vi lačhe, no kana perel bršînd,

aska naj lačhe. Ande vrjama kana si kasave bare bršînda ande thana naštik te delpes andre.“

Sar voj mothoda majanglal nekozom brša ćerdino si te džas ande Guverna te das amaro čačaripe palo miškope:“ Amen godova čačardam, no katar godoja vrjama khanči či ćer-dapes. Sas vi informacije kaj miškosardine men, no sar dićhen, godova naj čače.“

Kova so voj, sar vi aver manuša kale thanesko dićhel sar pharipe si bilačhi komunikacija e lokalošće koordinatoreja: „Amaro koordinatoro, pe amari

TRAJO?


bibaht, či ćerel kova so trubul. Kana vaćaras lešće, mothol kaj najles vrjama pala amende. Nisar ande kancelarija naj thaj naštik te aresas dži leste. Ašunas kaj ande aver Guverne naj gajda thaj kaj e koordinatorja pire manušenđe si po aresipe.“

„Gajda si, sar si“

Matković Jaranka trajil e manušeja savo si nasvalo katar ilo. Jekhutno poćinipe theren si socijalno ažutipe, savi si inja milja dinarja po čhon. Amenca ulada piro gîndipe pe vizita koordinatorešći, savo mothoda kaj andar kava than khonik nisar či miškona len: „Te si godova čače, sostar varesko či ažutil menđe te simen normalno trajo.“

Ando ćher prdal o drom si lako čhavo pire familijava: „Dićhen, godova sas ćher mun-grre čhavesko. Phabili. Kana đelem ande Guverna te rodav

ažutipe, khnači. Ando ćher tra-jisarda mungrro čhavo pire rromnjava thaj duje čhavor-renca. Majpurano čhej si 9 brša,

džal ando sikavno than thaj sila sa majlačhe mola. Akana đeline

ando aver ćher thaj poćinen la katar socijalno ažutipe.“

„Bari bezah sar trajisaras, sar ando logori“

Ivanov Milena si nasvali katar bubreškurja thaj ilo: „Kana god

rodav varesavo ažutipe, či the-rav la. Či ni den ma bipoćindo sastaripe. E draba sa jekh kurko poćinav trin milje dinarja.“

Sar mothoda e Milena katar angluno džiko trito đes sa jekh

čhonesko o than si trujalisardo rampasa, a ando sasto čhon phuvjava katar nasipo: „So godi te ćerelpes, amen naštik te inkljas andar than. Po kamiono anen phuv pe sa thana kaj si andralunipe, gajd kaj naštik ni te inkljas avri, ni te das andre ando than. Po andralunipe tha-nesko si jekh familija, e čhej lenđi si but nasvali, phari epi-lepsija. So kana trubul la o sas-tarno? Ando than trajin vi baro đindp purane thaj nasvale. So te ćerelpes vareso?

E Ivanka sikada piro bibah-talipe bućarimava katar koordi-natoro: „Či džanas kaj te džas. Amaro koordinatoro našel amendar thaj mothol kaj si les pire pharimata thaj naštik te gîndil pala amaro. Duj brša si vo koordinatoro. Majanglal sas o Petar Petrović thaj Duško Jovanović. O Petro vi ćerda vareso, anda paj ando than thaj anda phuv pala drom...Katar godoja vrjama khonik majbut či

Bešipe

Than “Rupe”

Than “Rupe”


ćerda khanč. Ćerdam e peticija te miškon men po majvučo than, godova naj dino, kaj si kote pijaca pale džuvdimata. Dama gođi kaj o Petro pučhla ande Guverna dal si majsemne trajurja katar manuša jal džuv-

dimata thaj sostar o vašari naj majtele, a amenđe te ćerelpes o sokako thaj te trajisaras majo-pre. No, sa gadava gatisardapes gajda kaj vo hasarda e bući.“

Butimasa pale šeja save simen či ni gîndisaras pe lende

sar po luksuzo. Harnevrjamaće restrukcije katar struja jal paj talo rumosaripe ćeren haoso ando moderdno them, a te či das svato palo bišajipe internet konekcijako jal vareos aver. Godova si daravi-masko.

Tale mothodimata katar manuša andar than Rupe, sa amare pharimata peren ando paj. Trajil po agoro egzistenci-jako, bari čar si trujal lende, daran katar godova dal vareso hala len. No, kana dićhen ande lenđe jakha, dićhen paćape. Ažutipe trubulen, no zor, ažuća-ripe thaj inćaripe silen po butipe.

Jovana Davidović

Bešipe

Angluni asocijacija pe Rroma si nomadsko trajo, egzotično ande filmurja thaj pharo ando čačipe. Godova si ćerdko čačipe savi si but phari pala Rroma ando them. Kana sikavenpes manu-šikane trajurja aska von naštik te čhonpes pe rig. Rromano sevrjamako tristipe šaj te učharel đilji, savi si kotor lenđe trajosko. Lengo trajo khatende ando them naj loko. Po čučo agor tra-josko, phare trajisaren...

JEKHUTNIMASKO RROMANO THAN


Bešipe

No, po jekh kotor Phuvjako, ande Vojvodina, butbrša si čudu-rimasko than, savo anel aver-čhando mothodipe. Ando Apatin, foro pe Dorjav,a si jekhutnimasko rromano than ando them.

Gajda sas varekana

Fundosardapes ande 1825. brš, kana ande kala thana aresline Vlaške Rroma, tradimatarja e grastenđe palo crdipe berengo. Kate, paša bar-vale voša, ćerdine ćhera. Majanglal čhinadine thaj bićindine e kašta, a vrjamava sićiline te katar kašta ćeren averčhande šeja. Bićindine kašteske balaja, rroja, e korpe...

Guvernaće thagarimata ande 1913. brš fundosardine ando than angluno rromano sikavimasko than, savi sas jekhutni ande Evropa. Ando angluno klaso sas ramosarde 42 sikamne, a angluno sikavimatari sas Jozef Feman.

E ćhera katar Dorjav varekana ulada o phuvjako

nasipo, thaj palo sa jekh vučo paj sas poplave thaj harade. Tale

katastrofalna poplava ande 1965. brš e ćhera sas miškosarde po majvučo than. Pala godova, pala majčorre forutne ćerdino si baro đindo ćherengo katar cigla. Pale averčhandipe katar aver sokača ando Apatino, sokača ando kava than therdine alava: Muгička, Velika, Mala, Zvezdarska, Barska, Pionirska, Omladinska, a jekh asamasa alavardine vi Lopovska.

A akana si gajda

Ando kava than ađes tra-jisaren 3000 Rroma. Po naisaripe katar ažutipe Guvernatar Apatin, kava than ande nakhle eftavardeš brša, averčhandapes ando truja-lipe palo normalno trajo. Lokalosko korkorroortuipe del baro lesama-lipe trajosko kale Rromengo. Kana sa dinimata čhonpes pe jekh rig, godova avela but milionurja evra.

Lungo si patrin kolesko so si ćerdino thaj finansirime. Sa e sokača ando kava rromano than si asfaltirime. Ćerdini si kompletna

Ađes, tale šel brša, opral 90% rromane čhavorrengo line kotor ando sistemo anglalsikavimasko thaj fundosko sikavimasko thaj 90 % lendar gatisaren fundosko sikavimasko than. Maškarutno sikavimasko than ramosarel 20 %, no gatisarel cikno đindo.

Kava rromano than, 1967. brš, sas idelano scenograija palo anto-

logijsko filmo Skupljači perja katar Aleksandar Saša Petrović. Godova

filmo, epopeja rromane trajosko, therda but dinimata thaj po the-

mesko nivelo sikada e pilta palo trajo e Rromengo.

Sastarimasko than

Ćhelimasko than

Đilabipe si kotor lengo tra-

josko, a palo legendarno bas-

primaši Koka Josip Mišković,

but avilinenas ande čarda

„Šaran“ te ašunen lešći banda

sar bašalen thaj đilaben.

�Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

elektrifikacija thanešći thaj e struja inćarel sa jekh ćherutnipe. Andino si o paj thaj kompletno sis-temo katar atmosferska kanaliza-cija. Nakhado si vi o projekto katar kablovsko TV sistemo. Ćerdino si baro parking than thaj regulišime si o saobraćajo pašo čhavrrikano hurdalin. Ćerdine si vi sportoske terenurja. Trubul te ćerelpes gasifikacija thaj ćerdipe pale fekalna kanalizacija.

Jekh katar majbare aresimata sas ćerdipe katar moderno Ćher sastimasko ando savo sa jekh đes bućarel sastarno. Anglalsikavi-masko ćher „Pčelica“ inćarel kom-plet lačhardo than, savo del šajipe palo seđesutno bešipe rromane čhavorrenđe. Bućarimasko than inćarel 190, a avrjaluno 200 m2. Kaja si jekhutni ande Vojvodina savi učharel baro đindo rromane čha-vorrengo.

E Guverna Apa-tin sa jekh brš the-rel bipoćinde lila, šeja palo sićope, habe, sar vo dro-maripe pale rro-mane čhavorra, kaj si o sikavno than dur 4 km katar rromano than. Angažuime si vi e rromane asisten-turja, save len sama pe rromane čhavorra. Maj čorre Rromenđe si poćindino vi o sastaripe, dro-maripe džiko sastarimasko ćher, dromaripe po sastarimašći komisija, sar vi komunalne usluge

thaj e struja. Sa e rromane fami-lija majbut droma ando brš theren e paketurja palo habe, furjavipe, pođipe, sar vi higijena. Po butipe lengo therel lovengo thaj ažuti-masko ažutipe. Sa e rromane fami-lijenđe, save trubun, denpes bipo-ćindo ortuimasko thaj konsilarno ažutipe, sar vi psiho-socijalno ažutipe, sasto brš. Centro pala

socijalno bućaripe Apatin del ortuimasko ažutipe

rromane familijenđe palo the-rdipe personalne dokumento-nengo, sar vi ažutipe palo gatisa-ripe

pučhimasko raštrakosko. Ađes ando foro Apatin naj ni jekh Rrom

savo naj persolano lil thaj aver personalne dokumenturja. Sa jekh brš pale sa rromane čhavorra, džike 10 brša, therdine si dinimata palo Nevo brš. E Guverna Apatin sa jekh brš andar pire budžetske rezerve ulavel e love palo majla-čharipe thanego trajimasko rro-mane familijengo.

Ando juno 1996. bršesko, fun-dossardo si Kulturako cen-tro e Rromengo ando than Beli golub, savo bućarda palo arakhadipe rromane kulturako thaj artistimasko tradicjako, detot folkloro e Rromengo.

Ando decembro 2013. bršesko, po naisairipe katar thagaripe švajcarske thaga-rimasko, ando than si ćer-

dino Omladinsko ćher, ando savo maj terne manuša kvalitetno nakhvaen piri tromalimšći vrjama. Ande leste inćarenpes zumadi-mata katar folklorno sekcija, sar vi ternengo orkestro.

Sa lipardo, apatinako rro-mano than čhutino si ando jekh katar maj lačharde thana ande Evropa. Ande jekh kasavo urbano kotor palo trajo, averčhandapes po naisaripe katar baro đindo investicijengo.

Jovana Davidović

Bešipe

Sa jekh brš, po 15. avgusto inćarelpes tradicionalno, e manifestacija

„Romska noć“, a e organizacija finansiril e Guverna Apatin. Ćhelelpes thaj

đilabelpes džike detharin. Rromane specijaliteturja si pe sinije. Maj bari

atrakcija kale lošanimasko si losaripe pale thagarka rromane rjaćako, pe

savi losarelpes maj šukar Rromnji. Ande 2011. brš sas 7000 manuša.

Sokako ando than

Ćher ternimasko


„NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR- DEČIJI CENTAR”

Sićope

Novosadosko humanitarno centro, ćidipe savo pire bućarimava anel fundosaripe katar humano forutnimasko amalipe krozal dinipe ažutimasko socijalne thaj marginalizuime kupenđe. NSHC ćidel kola save bućaren, udžilimašće thaj eksperturja katar humanistikano losaripe, save len sama pale savorra kana si ando bilačhipe, bizo dićhipe pe rasa, nacija, paćape, polo, čhib savo den svato, politikako thaj aver losarimata. Ćidipe nakhavel e projekturja thaj progra-murja katar ašunimasko intereso thaj detot amalimasko semnipe. Palo jekh katar but projek-turja NSHC dijam svato e koordinatorkava katar projekto “Dečiji centar” Dobrila Pejin.

Sar ćerdapes ideja pala jekh kasavo projekto? Save kamimasa si teljardo?

Projekto „Dečiji centar“ fun-dosardapes katar 2003. brš. E ideja te fundosare lpes „Čhavrikano centro“ inkljisti andar trubulipe hasnarimatar-nengo. Lundžebršešće bućari-

mava palo dinipe zurjavimasko thaj ažutipe rromane popula-cijaće krozal averčhande projek-turja, dikhlam kaj si sićope vorta drom palo inkljistipe andar čor-rîpe, baripe šajimatengo palo bućripe thaj majbuhljaripe kvali-teto trajosko rromane populaci-jako. Kana dikhlam kozom pozi-

tivne rezultaturja anel kasavo bućaripe e čhavorrenca, talo gatisaripe ginansijako NSHC čhi-nada te lundžarel dinipe zurjavi-masko ando sićope čhavorrengo andar čorrîe familije, a detot rromane čhavorrenđe talo zurjadipe katar volonterja. Kamipe kale projektosko si te e

Dobrila Pejin


Sićope

čhavorra ačhen ande sikavne thana, te ciknjarelpes mekhlipe sikavne thanesko, savo si vuči ke populacija savjava bućaras, thaj po kasavo varo anas socijalna inkluzija thaj ciknjaripe čor-rîmasko.

Ko si Tumare partnerja thaj bućarimatarja po kava projekto? Situmen zurjavipe institucijengo?

„Dečiji centar“ ćerel bući bizo rîndosko finansijako zurja-vipe, no varekana simen zurja-vipe katar nekozom donatorja. ERSTE banka sa jekh brš ćerel izleto pala amare hasnarimatarja thaj volonterja khetane e lenđe bućarnenca, a ande palune duj brša amaro bućaripe zurjardine vi fundurjenca palo therdipe šejengo palo sićope pala hasnari-matarja. Foro Novi Sad zurjavel

men donacijenca katar 150 milja dinarja, prdal konkurso savo inkalel FO palo socjalno thja čhavrikano lesamalipe. Ando amaro bućaripe majanglal bućaras štar novosadoske sikavne thanenca kasko zurjavipe si katar baro semnipe. Godla si F.S.“Jožef Atila“, F.S. „Veljko Vlahović“, F.S. „Nikola Tesla“ thaj F.S. „Marija Trandafil“. E sikavne thana den menđe than te bućaras e čhavorrenca, a paša godova, informacijeca katar sikavne thana lačharas amaro bućaripe pale individualne trubulimata čhavorrenđe. E Volontersko cent-rosa Vojvidnatar bućaras khetane kana las volonterja. Bioskopo Arena andar Novi Sad sa jekh čhon den menđe 20 tiketurja pale projekcije. Paša sa bućari-mataja save si maj rîndošće, butimasa bćaras vi e aver stu-

dentske thaj volonterske organi-zacijenca save zurjaven bućaripe katar „Dečiji centar“, gajda kaj ćeren radionice thaj aver aktivi-teturja.

Sikaven aktiviteturja save nakhaven ando Dečiji centar

Aktiviteturja katar Dečiji centar si:

* ažutipe ando sićope – lundžardo sićope thaj te si trubulipe, individualno sićope thaj gatisaripe palo ramosa-ripe ande maškarutne sikvne thana;

* kretaivne radionice – aktivite-turja semne palo buhljaripe socijalne džanglimasko thaj korkorropaćivalipe;

* psihološke radionice – zurja-vas e čhavorra thaj bijandi-matarja te či mećhenpes sikavimava kaj si sićope

Lundže vrjama rodava vareso si pherela mungri tromalimašći vrjama, a te avel vi hasnarimasko,

vareso so šaj te avel praksa palo fakulteto, no či arakhlem. Ašundam palo NSHC thaj e amali pherda

aplikacija ando mungrro alav. Či džanglem dal lena ma palo bućaripe e čhavorrenca kaj či sasma

nisavo džanglipe ando bućaripe lenca. Kana akhardinema po intervju semas bahtali, a majbut ođar-

dama pe angluni radionica kana pindžardama sa aver volonterenca thaj kana haćardem kaj sam

savorra katar averčhande fakulteturja, averčhande generacije, a palem savorra kamimasa te ažuti-

saras varekasšće savo trubul. Po angluno maladipe volonterengo sar te ažutisaras čhavorrenđe, but

ideja sasma, a sasma vi e manuša save sas gatisarde te godova vi nakhavelpes. Vrjamava, sa crdape

tale morćhi thaj averačhandapes ando varo trajosko. Therdem but džanglipe, a vi po personalno

plano but averčhandapes. Arakhlam pes ande vareso si ćerda efekto po mungrro losaripe so kama-

vas te bućarav ando avutnipe. Trujal situtu manuša save si averčhande, a bućaren sar timo, vorta

kamimasa, godova si vorta atmosfera thaj bari pozitivna energija savi kamen te inćaren trujal

tumende. Kova so si maj semno, sa čhavorra savenca bućaras si šukar, lačhe. Sa jekh savato inkljas

andar sikavno than hićime fizikane, no psihički hodanisarde thaj pherde ilesa. Sa jekh lačhardo mol

jal sikadi grafema, šaj kaj si cikne, no asape po muj čhavorrengo si baro paso palo averčhandipe

themesko palo vareso majlačhe. O fakto kaj vorta šej sas te avav volontero, mothol fakto kaj kate

ačhilam trin brša thaj kamam te ačhav lundže brša.

Dobrila Pejin

1� Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

jekhutno čhinadipe inkljisti-masko andar čorrîpe;

* materijalno zurjavipe – kana šaj, ažutisaras familijenđe ando sićope čhavorrengo krozal donacije sar šeja, furjavipe, pođipe, thaj aver;

* socijalizacija – malavasmen thaj džan pe averčhande kul-turaće ćerdimata ando foro thaj trujalipe.

Save si džiakanutne rezul-taturja?

Pala dešujekh brša, kozom si kava projekto, e aktiviteturja si buhljarde pe štar sikavne thana ando Novi Sad. Po brš trujal 250 čhavorra džal po lundžardo sićope savi ćerelpes ando “Dečiji centar”, a lenca bućarel 80 volonterja. Kozom si e čhavorre-nđe semno zurjavipe savo theren ando “dečiji centar”, mothol vi fakto kaj talo gatisaripe fundo-ske sikaven thanesko, lundžaren korkorroinicijativno te aven vi sar maškarutnimatarja, a vare-save lendar talo gatisaripe sika-vimasko aviline sar amare volon-terja.

Pe save pharimata mala-ventumen?

Jekh katar majbare phari-mata ando bućaripe si godova kaj či džanas finansije palo projekto, thaj kozom lundžarelape. „Dečiji centar“ organi-zuime po kava varo ćerel bući bizo rîndosko finansiripe, no palo majbuhljaripe kvaliteto-sko bućarimasko semni si finan-sijako lačharipe. Detot baro pharipe si finansirime volonte-rengo, sar kaj si dromaripe jal edukacije thaj treningurja. Ando kava momento naj varo

te therenpes šeja pale kava jal von naj gadići kozom trubul, a godova si semno pale motiva-cija volonterenđi thaj inćaripe uslugako savo bizo volonterja či ni avela.

Save si tumare planurja ando avutnipe? Situmen ando palno te majbuhljaren o pro-jekto?

Finansijenca save akana simen najsem ando šajipe te buhljaras bućaripe pe neve sikavne thana, paša kola ande save bućaras thaj po majbaro đindo čhavorrengo. Dićhimasa kaj si trubulipe te nakhavenpes kasave aktiviteturja, ando plano si te ando avuntipe čhos fokuso vi po treningo sikavne thanengo thaj aver ćidimatengo te korkorre teljaren kasave volonter-ske aktiviteturja palo zurjavipe sikavimasko čhavorrengo ande pire sikavne thana. Paša godova NSHC vi majdur zumavela te araćhel varo te učharen molimata sar inćarelapes kava projekto. Ando bršesko plano sa jekh brš si maj-buhjaripe bućarimasko e čhavor-renca thaj andipe ande varur-jengo, a sa andfo kamipe te majlačharenpes usluge čhavo-rrenđe.

Dićhimasa po baro džanglipe NSHC ando bućaripe e rromane populacijava, so si kova so, talo Tumaro gîndipe, naj ando proceso rromane integracijako?

Trubulipe si te bućarelpes palo sićope, detot po nivelo fun-došće sikavne thanengo thaj te bućarelpes ando buhljaripe cikne biznisosko thaj aver varurjengo te e Rroma pašunisarenpes po tržište bućarimasko.

Mothodipe ciknorrenše, kašće trajošće uslovurja roden ažutipe ando „Dečiji centar“ a inke naj Tumare hasnarima-tarja.

Arkaravav len savorren te aven mende po lundžardo sićope, te amalinasmen thaj te sićivas khetane, a das alav kaj amenca sićona but neve thaj interesantne šeja thaj dićhena kaj o sikamno than naj pharo, a but šaj te anel menđe.

Interesantno džanglipe, gođipe – phanglo palo projekto;

Detot si interesanto đilji katar Nevena Hromiš savi voj ramosarda kana ačhili te volon-tirl amende, a uladi si pala čhavorra savenca bućarda.

Mićić Aleksandra

Sićope

“Izlišno je pitati da li vas volim. Sam život i svaka iskra u njemu raduje se tim osmesima. Odakle dopire muzika uz koju plešu ispred škole, po hodnicima? Verovatno iz samog izvora božijeg stvaranja. Da, to je trk! Kao vetar! Širom raširene ruke-krila malih tamnoputih ptića dok u punom letu uleću u gnezdo zagrljaja, tako savršeno jed-nostavno, tako nestvarno iskreno, tako, kako smo mi odavno zaboravili da se grlimo, da se ljubimo, da se radujemo.”

Nevena Hromiš

1�Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

BGĆ

Trinđesesko programo mala-dimasko dija vi šajipe pale vizita ćidimatenđe thaj institucijenđe save therdine zurjavipe katar vojvodinako PGF timo thaj kašće projektne inkaldimata therdine granturja EU thaj aver donato-rengo.

Pale godova, 25 dostonen andar regiono, sas ande Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi thaj e projektne timova, dine svato pale džiaka-nutne rezultatujra projektošće “Poboljšanje zapošljivosti Romkinja u 5 opština Vojvodine“,

savo si učhardo katar Ambasada andar Thagaripe Norveškako

E dostonen inćardine šajipe te pindžarenpes vi e bućarimava katar STFMS “Milan Petrović”

thaj lengo projekto opralvela-rako kooperacijasko e Republi-kava Hrvatska talo alav :”Dome, slatki dome: stanovanje uz pod-ršku za osobe sa autizmom i men-talnom ometenošću“.

Ando Novi Bečej si sikado projekto „SOS telefon za žene žrtve nasilja u porodici“, učhardo krozal EIDHR program EU, a savo implementiril Ćidipe e Rromengo Novi Bečej.

Ando bućarimasko kotor maladimasko, sikadine si e rezul-taturja katar sa timurja ande 2013. brš thaj planurja palo

avutnipe. Fokus maladimasko sas čačipe PGF timurjengo thaj lesko inćaripe avutnimasko. Plano Fondacijako palo putardo ćidipe si lundžaripe zurjavimasko

Regionalne PGF timosko, savo dži akana areslo aresipe.

Katar marcino 2013. brš „Centar za proizvodnju znanja i veština“ paša pire 4 konsultatki-njem po PGF projekto dija bipo-ćindo zurjavipe institucijneđe thaj ćidimatenđe te ramosaren kvalitetne projekturja pale evro-paće thaj ćherutne konkursurja, kamimasa te majbuhljarelpes thaj rromane populacijako. Kava ažutipe roda zurjavipe palo gîn-disaripe katar projektne ideje, arakhadipe partnerengo, mapa ple adekvatne donatorja, sar vi ramosaripe projektosko. Dži akana, sas ramosarde 66 pro-jektne inkladimata. Katar godova đindo, 24 sas čačarde molimava katar 594.216,00 EU. Ažućarenpes rezultaturja katar 7 inkaldimata kasko molipe si 300.310,00 EU.

Timo vi majdur lundžarel te zurjavel ćidimata thaj institu-cije.

Dragana Rajić

maksimalno hasnaripe katar Eu fondujrengo pala RromaProgramo “Maksimalna iskorišćenost EU fondova za Rome“ si jekh katar šeja katar Fondacija

palo putardo ćidipe savo phandavel kamimata inkluzijaće andar Dekada e Rromenđi thaj EU finan-sijaće resursurja. Paša godova, delpes zurjavipe evropaće, nacionalne thaj lokalošće thagarima-tenđe ando aresipe kamimatengo Dekadako. Krozal zurjavipe ando buhljaripe projektonengo, buhljaripe katar manušale thaj finansijaće kapaciteturja thaj vaćaripe, kava program kamel te ćerel kritička masa maška kola save anel čhinadimata save e inkluzija Rromenđi dićhen sar prioritetno stanje. O program si fokusirime pe pharimata sar kaj si: bidikhavipe rromane pučhimatengo po naci-onalno thaj lokalosko nivelo, ciknjardo nivelo resursurjengo thaj ekspertiza thaj majbut birokrati-zuime procedura save či den majčorre kupenđe te čačaren pire orturja.

Kompomenta palo ćerdipe projektonengo (PGF) si kotor programosko thaj sikavel alato pale potencijalne hasnarimatarja EU fondurjengo save li inćaren džanglipe kozom trubul ando ćerdipe katar projektne propozalurja pala EU fondurja. Kava alato si zurjavipe ćidimatenđe thaj institucije-nđe sar buhljarena manušale thaj finansijaće resursurja thaj kapaciteturja thaj godoleja anela buhljaripe thaj integracija rromane amalimasko. PGF program ande Srbija teljarel katar 2012. brš, a katar 2013. brš nakhaven les trin ćidimata forutnenđe: „Centar za proizvodnju znanja i veština“ (PGF Vojvodina), ćidipe „Romanipen“ (PGF centralna Srbija) thaj ćidipe „Romski centar za demo-kraju“ (PGF južna Srbija). Kala trin ćidimata sajekh đes zurjaven ćidimata thaj institucije te aplici-rin ke donatorja pale šeja pao nakhavipe projektonengo, savena majzurjavelpes than rromane popu-lacijako.

Novi Sad thaj PGF timo Vojvodinako sas ćherutne palo Regionalno maladipe PGF timurjengo andar Makedonija, Crna Gora, Hrvatska thaj Centralna thaj Južna Srbija, sar vi manu-šenca andar Fondacija palo putardo ćidipe.

REGIONALNO PGF MALADIPE


Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

STRATEŠKO PLANIRANJE

Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi inćarda po 29. majo angluno konsultativno mala-dipe e zainteresuime kupenca palo andipe katar strateško dokumento Kancelarijako pale vrjama 2014-2017. brš. Proceso katar strateško planiripe ašunimasa si teljardo po 14. majo kana si čačardi metodologija thaj vrjamako plano, definišime zaintersuime kupe KIR thaj teljardi SWOT analiza.



Maladioe si inćardo kami-masa te ćidenpes andimata katar partnerske institucije, ćidimata, bućarimatarja thaj hasnarima-tarja palo teljaripe procesosko andimasko strategijako Kance-larijako pale inkluzija e Rromenđi, sar vi buhljaripe koo-

peracijako Kancelarijako e zain-teresuime kupenca. Kola save line kotor po malidpe si e manuša andar pokrajinaće thaj republi-kaće institucije, koordinatorja pale rromane pučhimata, manuša andar civilno sektoro, ašuni-mašće thaj relevantne ustanove.

Kamipe pale integracija

Po teljaripe svato dija o Duško Jovanović, šerutno Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi Duško Jovanović, savo sikada bućaripe thaj rezultaturja kale institucijako ando kotor Dekadako e Rromengo.

O Jovanović inkalda o fakto kaj baro đindo manušengo save inćaren intereso po kava maladipe inke jekh sikadipe kaj si e Vojvodna gatisardi te aktivno lel kotor ande integracija e Rromenđi.

Palo agor, Jovanović inkalda kaj avutnimasko maladipe inćarelape po 17. juno thaj rudisarda sa manuša te alava-renpes talo kava kharipe sar bućaripe po strateško plano sas lundžardo. Avipe po kava bešipe, sar vo mothoda, čačar-dine vi e manuša katar baro đindo ambasadurjengo ande Republika Srbija.

Kava si ande Vojvodina

— Sektor palo majbuhlja-ripe thanengo e Rro-mengo ando Pokrajinako sekretarijato pale priv-reda, bućaripe thaj jekhetanipe polurjengo

— Kancelarija pale inklu-zija e Rromenđi AP Vojvodinaći

— Redakcija pe rromani čhib RTV

— Studijsko programo pale vinaja pe rromani čhib pe Vučo sikavimasko than pale sićope vinajengo pe rromani čhib “Mihailo Palov“.

1� Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

Bućaripe e zainteresuime kupenca

Tale godova, e manušenđe po maladipe si harne sikadi meto-dologija palo ćaerdipe strateško dokumentosko. Sikadini si SWOT analiza save e participatorja lundžardine. Ando paluno kotor maladimasko ćerdinepe lundžar-dimata analizako zainteresuime kupengo.

Inkaldimata

Dr Goran Bašić, andar Centro palo rodipe, gîndil kaj si jekh katar fundošće pharimata ando nakhadipe nacionalne Strategijako palo majbuhljaripe thanengo e Rromengo ciknjaripe katar organi-zuime arlipe informacijengo. Pale godova, Bašič gîndil kaj si plano te ćerelpe decentralizacija Strate-gijaći, te voj haravelpes katar lokalosko nivelo, vorta čhinadipe. Sar po nacionalno nivelo fundo-sarelape trupo palo averčhandipe strategijako, Bašić gîndil kaj e Kancelarija musaj te lel kotor ando godova proceso.

Dobrila Pejin andar NSHC gîn-dil sar detot kotor palo strateško planiripe trubul te ulavelpes čhavrrikano lesamalipe, a jekh katar godova musaj te aven vi e čhavorra po sokako.

Zoran Kalanjoš, koordinatoro pale rromane pučhimata andar Foro Sombor sikada fundosaripe Asocijako koordinatoresko pale rromane pučhimata pe teritorija Srbijaći. Kava ćidipe akana inćarel 48 – koordinatorja. Sar džipaše-rutno kale ćidimasko Kalanjoš dija svato pale ažućarimata katar Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi. Sar jekh katar šerutne bućarimata Kancelarijaće, Kala-

njoš dićhel teljaripe inicijativasko palo andipe koordinaotoresko pale rromane pučhimata, sastarimašće medijatorengo thaj pedagoške asi-stonengo ando sistemo. Lačho aresipe pale godova si vi sikadipe lačhe praksako o Kalanjoš sikavel

TARI projekto. Manuš andar Pokrajinako sekretarijato palo sastipe, socijalne politika thaj demografija Tomislav Bogunović dija svato palo ćindipe gavutne ćherutnimatengo, sar šajipe savi šaj te hasnarelpes palo gatisaripe pharimatengo bešimasko e Rromengo.

Maladipe gatisardapes dićhi-masa pe ažućarimata save zainte-resuime kupe inćaren katar kan-celarija pale inkluzija e Rromenđi. E koordinatora ažućaren rele-

vantne informacije, sar te e Kancelarija lesamalen len katar politizacija, lokalošće korkorroor-tuimata kamen majbaripe aktivi-tetonengo po lokalo thaj fundur-jengo savo vortolpes po lokalosko nivelo, a bigavermentošće ćidi-

mata majbari komunikacija, kon-kursurja pala BGĆ, buhljaripe fokusurjengo pe čhavorra, pe pha-rimata katar sokačenđe čhavorra thaj arlipe manušengo

Sar e ažućarimata si jekh katar semne kotora ando proceso katar strateško planiripe, rezulta-torja džike save po kava maladipe areslo avena bare hasnarimasko pale Kancelarija, kamimasa palo majlačho, majsasto thaj organi-zuime integracija e Rromenđi.

Jovana Davidović

„TARI“ projekatProjekat Tehnikano zurjavipe pale inkluzija e Rromenđi (TARI),

savo mol 4,8 milionurja evra, savo finansiril Evropaći Unija a nakhavel Misija OEBS ande Srbija, zurjavel nakhadipe Strategijako palo majbuhj-ljaripethanengo e Rromengo ande Republika Srbija. Majsemne part-nerja projektošće si Kancelarija pale manušikane thaj minoritane orturja, Ministerijumo sastimasko, Ministerijumo bućako, bućarimasko thaj socijalne politikako, Ministerijumo prosvetako, gođaverimasko thaj tehnologikane buhljarimasko, Ministerijumo palo urbanizmo, BGĆ Praxis, Fondo palo sićope e Rromengo, Kancelarija pale evropaće inte-gracije Gavermentostar Republikatar Srbijatar thaj Tim pale socijalna inkluzija thaj ciknjaripe čorrîmasko.

Jekh katar komponente projektošće si fundosaripe katar mobilne timurja, projekto bućarel palo majbuhljaripe kooperacijako thaj arlipe informacijengo maškar bućarne ande lokalošće institucije save bućaren pale inkluzija e Rromenđi ande 20 pilot guverne (Bela Palanka, Bojnik, Bujanovac, Knjaževac, Koceljeva, Kovin, Kragujevac, Kruševac, Leskovac, Novi Sad, Odžaci, Palilula, Pančevo, Prokuplje, Smederevo, Sombor, Valjevo, Vranje, Žitorađa thaj Zvezdara). Mobilne timurja ćeren guvernašće koordinatorja pale rromane pučhimata, pedagoške asistenurja, sastarmašće medijatorja, sar vi manuša andar Centro palo socijalno bućaripe thaj Nacionalno služba palo bućaripe, save lena kotor ande treningurja thaj mentorsko programo palo buhljaripe katar lokalošće akcione planurja. Ando kamipe te therelpes inćarimasko kva-liteto uslugurjengo ando sistemo sastarimašće lesamalimasko, o pro-jekto therala vi zurjavipe Ministerijumosko ande sistematizacija tha-nešći katar sastarimašće medijatorke.



INĆARDO mALADIPE E mANušENCA ANDAR EVROPAKO CENTRO PALE RROmANE ORTuRJA

Manušikane orturja

Pokrajinako ambudsmano Aniko Muškinja Hajnrih thaj Eva Vukašinović, džipašerutni pokra-jinaće ombudsmanosko palo lesamalipe orturjengo nacionalne minoritengo dine svato e manu-šenca andar Evropako centro pala Rromane orturja (ERRC).

Ando svato e Adamova Vajs, šerutnesa andar Ortuimasko kotor ERRC thaj lešće bućar-nenca sikadino si pe pharimata save pharaven čačaripe ortur-jengo e Rromengo – katar poli-cija thaj lengo nakhavipe prdal sićope, lila palo nacionalno mem-bripe, nakhavipe pale afirma-tivne mere, readmisija, linipe kotoresko e Rromengo ando

andipe urbanistikane planurjengo džiko fundosaripe katar civilne straže. Ando svato si sikadi griža palo zurjavipe čače rigale ćidi-mata ande but evropaće raštre.

E manuša andar ERRC sikadine interso palo projekto savo aktivno zurjavel Pokrajinako ombudsmano a kasko inćarima-tari si bigavermentosko ćidipe „Radovi u toku“ andar Novi Sad

savo si phanglo palo treningo rro-mane medijatorengo. E manuša andar ERRC sikadine gatisaripe te len kotor ande realizacija kale projektosko sar vi te aktivno bućaren e institucijava katar pokrajinako ombudsmano palo lesamalipe orturjengo e Rromengo.

www.ombudsmanapv.org

Foto

: w

ww

.om

buds

man

apv.

org


Socijalno arakhadipe

E kupa andar Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina, sas ande vizita ande italijanske forurja Bolonja, Ravena thaj Forli sar kotor realizacijako projektosko „Net Age“ ando savo andar AP Vojvodina si duj partnerja:“Pokrajinako zavodo pala socijalno lesamalipe thaj Novosadosko humanitarno centro, khetane e deš instutucijenca thaj ćidimatenca andar Italija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora thaj Albanija. E studijska vizita sas nakhadi ando majo, 2014. brš.

STUDIJAĆI VIZITA ANDE ITALIJA

Pherdo alav projektosko si „Promocija regionalnog socijalnog razvoja koji podstiče umrežavanje relevantnih javnih i neprofitnih aktera za jačanje inovacija u pružanju socijalno zdravstvenih usluga za ljude u trećem dobu“.

Ideja projektošći si te zurjavelpes buhljaripe katar demo-grafsko proceso fokuseja po inova-tivne socijalno-sastarimašće usluge pale majpurane manuša sar the-relape pala lende aktivno, sasto thaj korkorrutno trajo ando puranipe. E manuša andar aver

raštre sas ande vizita ande italijan-sko regija Emilija Romanja thaj Marche. Andar Republika Srbija ande vizita sas 20 manuša, manuša andar institucije sistemošće save bućaren pala majpurane manuša, sar vi manuša andar bivladaće ćidi-mata.

Ande studijsko vizita e manuša andar Vojvodina inćardine šajipe te pindžaren o sistemo socijalne lesa-malimasko ande Italija, te ćeren paralela e amare sistemosa sar vi te dićhen varurja palo dinipe socijalne uslugurjengo.

Gîndimata

E manuša gîndin kaj e veze e regijenca Emilija Romnja thaj Marche but semni palo majdurano buhljaripe sistemosko socijalne lesa-malimaske ke amende, sar vi pala fundosaripe kooperacijako e aver raštrenca ando regiono. Paša godova pindžardine šajipe te inđarenpes sikadimata lačhe praksako andar Italija thaj te po čačo varo hasnar-enpes therdine pindžardimata thaj kooperacija maškar ustanove thaj ćidimata. Sar detot semne liparde si

Foto: Pokrajinako zavodo palo socijalno arakhadipe


Socijalno arakhadipe

usluge pala dementne hasnarima-tarja, save ke amende trubun te buhljarenpes. Trajurja trajošće katar dementne hasnarimatarja, sar vi sa oprema thaj inćarimata save dikhlam sip o baro nivelo, thaj pha-ren sa standardurja trubusarde palo kvalitetno trajo hasnarimatengo.

Bari impresija mekhline si džanglimata katar volontersko angažuipe ando gavermentosko thaj bivladako sektoro ande Italija. Lenđe si o volonterizmo but semno, roden bućaripe ando amalipe thaj ašarenpes džanglimatenca save inćaren. E manuša save line kotor ande studijska vizita inćardine šajipe te dićhen sar jekh neprofitna volon-tersko ćidipe po lokalosko nivelo nakhavel averčhande aktiviteturja pale majpurane ćidimata.

Majdur, inkaldine kaj therdine ideje palo angažuipe katar poten-cijalne neve bućarne pe thana save si amenđe po ciknjaripe, sar kaj si animator-aktivator katar psihomen-talne procesurja, kaj kasave pozi-cije ke amende naj ando sistemo socijalne arakhadimasko, a najmen ni sikavne thana save inkaldinesas kasavo kadro. Inkaldine vi semnipe neve idejengo palo majbaripe buća-rimasko putarde katar putarde kotora lesamalimašće, po egz, andipe averčhande kursurjengo čhibjengo, ćiravipe, bućaripe po kompjutero pale majpurane hasnar-imatarja. Aska, andipe katar kom-pjutersko fundosko džanglipe thaj hasnaripe internetosko, sar vi skaj-posko pale komunikacija e fami-lijava thaj amalenca.

Italijanske regije save sas viziti-sardine inćaren buhljarde SOS maš-kara pala dukhade kupe forutnešće save trajin ćhere, thaj šaj te akha-ren telefono te vareso trubul lenđe. Godova si kotor socijalne lesamali-masko, thaj aska socijalne bućari-matarja ažutisaren te pale godoja familija thaj konkretno purani per-sona, losarelpes usluga ando ama-lipe savi si majlačhi thaj adekvatno no so rodel trubulipe.

Thaj po agor, detot gîndo pe dosturja andar Vojvodina mekhla e kooperacija e familijava, savi ande kala regije thaj usluge save den but semni. E familija lel kotor ande sa faze palo fundosaripe thaj nakha-vipe kale uslugako pale majpurane manuša.

Ivana Koprivica


Ando Bački Monoštor majbut katar brša đesa sas inicijativa palo fundosaripe kriket klubo-sko. Godoja inicijativa trajisarda thaj barjardapes ando fundosaripe katar majterno kriket klubo ande Srbija, kašće ćhelimatarja si po butipe Rroma. Andar svato e Ivanosa Petrović, šerutno klubosko, ašundam sa palo fundosaripe klubosko, treningurja, finansije, no vi pale pla-nurja ando avutnipe. Jekh katar ćhelimatarja mothoda amenđe pire džanglimata save inkljis-tine andar kriketo.

Sport

MAJ TERNO KRIKET KLUBO ANDE SRBIJA

Kriket si sporto kašći tradicija lundžarel 14. šelbršutnipe. Avel andar Engleska kaj si vi ađes popularno sporto. Majbut ćhelelpes ande Indija, Bangladeš, Pakistan, Novi Zeland, Australija. Detot šukarel les ođi (moralni kodeks) savo rodel fer ćhelipe, paćape ande krisarja, ćhelimatarja thaj paćivalipe ande hasardimata thaj trijumfurja. Kava si timsko sporto ando savo e timurja inćaren dešujekh ćhelimatarja. Tereno palo kriketo si čar, elipsasto po dićhipe. Ando maškaripe si than sar pravougaoniko, a liduj rigatar si kašta sar prečke. Ando ćhelipe hasnarelpes e lopta sar dumukh savi marelpes kašteske renava (bat). Kova savo čhudel e lopta katar jekh agor dži dujto, a kova savo del dab, prastel dži aver kotor katar pravougaoniko, thaj arlil e than koleja savo čhudel e lopta, thaj aresel poeno. Ćhelipe šaj te lundžarelpes katar šov džike majbut saturja, vi nekozom đesa.

�1Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

Lačho aresipe

“Sasmen amal savo avilo kate andar Beogrado thaj savo pindžarda men e kriketova thaj manušenca andar Kriket federa-cija Srbijaći thaj gajda bijan-dapes e ideja pala kriket klubo” – mothol Ivan Petrović. Ande kri-ket federacija sigo čačardine len, thaj dine lenđe e oprema, a dine lenđe ažutipe vi pale regis-tracija. Tale inicijativa te o klubo fundosarelpes, e ćhelima-tarja sićiline orturja thaj sis-temo ćhelimasko. O alav klu-

bosko si Bodrog Deers (Bodrog si purano alav palo Bački Monoštor, a Deer pe anglikani čhib sikavel o alav “jeleni”). Si baro intereso palo kava sporto kaj sikavel vareso nevo thaj averčhando katar kova so delpes. O klubo aresimava sas debitanto po piro angluno turniro B ligako ando majo 2013. brš. Hasarda katar beogradešće kluburja Vračar thaj Zeleno brdo. Dži godoja vrjama či ni džangline pire kva-liteturja thaj nivelo džangli-masko, a aska dikhline kaj inćaren potencijalo.

Ciknjaripe ande fundurja thaj kadro

Treningurja inćarenpes duj jal trin drom apo kurko, duj saturja. Katar gavutno fudbalsko klubo „Dunav“ therdine stadiono palo hasnaripe. Dine len vi te po tereno piltosaren e linije save trubun palo palo kriketo. O pha-ripe si vi godova kaj o klubo naj profesionalno trenero, savo si trubulimasko palo majlačhipe ćhelimasko. Andar Kriket federa-cija mothodine kaj poćinena varekašće te džal po trenersko kurso sar o kljubo pherela krite-rijumurja thaj standardurja save von roden. Inke jekh pharipe si o fakto kaj klubo naj sponzorja thaj finansirilpes andar pire šeja katar ćhelimatarja. No, sar o klubo majanglal čhon đesa the-rda čhinadipe palo fundosaripe, inćarela orto pale fundurja andar Ministerijumo palo sport thaj terne. „Katar godola šeja ćinasa e oprema thaj therdasa e love palo dromaripe kaj trubusaras te učharas e molimata, kana ando Beogrado džas pe ćhelimata save inćarenpes po tereno Lisičiji jarak“ – mothoda o šerutno klu-bako.

Kvalitetno nakhadi e vrjama

Ivan Petrović detot inkalda semnipe faktosko kaj si kava varo te e rromane čhavorra našen e sokačendar thaj energija thaj te o kamipe vortosaren pe vareso pozit ivno. Kr iketo ando Monoštoro si varo te e vrjama nakhavelpe kvalitetno kaj e ćhelimatarja inćaren šajipe te dromaren, te amalinpes thaj te

Sport

�� Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

pindžaren e manušen kastar šaj te sićon neve šeja. Ivan Civrić, savo, paša Denis Balog, poten-cijalno kandidato pale reprezen-tacija Srbijaći ando kriketo, mor-hoda pire dćanglimata. Vo brš đesa ando klubo „Bodrog Deers“ treniril kriket thaj but si ođardo kaj e ćhelimatarja lačhe sićon thaj lačhe ćhelen.

Čhinada te treniril kriketo kaj ando klubo butipe ćhelima-

tarnengo si e Rroma, thaj godova si šajipe palo amalipe. „Kriket averčhandelpes katar aver spor-

turja kaj ande leste naj gadići dinamika, no si interesantno“ – mothoda o Civrić.

Ande Srbija si numaj šov kriket kluburja, a Bodrog Deers, sar majterno, sikavel poten-cijalo thaj, talo adekvatno stručno kotor thaj finansije, šaj te therel aresipe. Ć helimata ande angluni liga pala lende si šajipe palo dićhipe pire zurali-masko e aver timurjenca, a potencijalne reprezenturja si sikavipe kaj ando klubo lačhe bućarelpes.

Tijana Čubrilo

Sport

Kriket ande Srbija

2007. brš vi ande Srbija teljarda o kriketo, a 2008. Sas fundosarde anglune kluburja andio Beogrado. 2010. brš fundosardo si Kriket federacija Srbijaći (KFS), a ando isto brš vi e reprezentacija Srbijaći sas debitanto pe maškarutne inćarimata. O KFS avili sar membro katar Sportosko savezo Srbijako, a kriket sporto savo si zujardo katar Ministerijumo ternengo thaj sportosko. Akana ande Srbija si majbut katar 120 registruime ćhelimatarja kritekošće.

Ivan Civrić

Po treningo


Furjarde ande themešće furjavi-mata, o koncerto, ćhelimava andar Banato, putarda e čhavrrikani folk-lorna kupa, a aska vi angluno folklorno ansamblo sikadape ćhelimatenca andar Vojvodina thaj istočna Srbija, ande koreografija katar Aleksandar Jovanović thaj Aleksandra Novakov.

Aska pe bina inkljisti čhavr-rikani đilabimašći kupa, savi sikada e đilja katar Kosovo. E

publikaće sikadape vi o solisto te tamburica Damir Pranjković, sar vi dosturja solisturja pe frula Jovan thaj Dragan Jankov.

Majzuralo aplauzo therdine o lokalosko tam-buraško orkestro talo slo-gano „Žice stare u ruke prave“, po kasko čikat si o muzikako pedagogo Todor Petrović, savo pala harni vrjama areslo te lundžarel tamburaško tradicija talo savo kava than s i pindžardo.

Sar mothoda šerutno KUD-osko „Sveti Nikola“, Dragoslav Stojšin, lipardo kon-certo sikavel generalno dićhipe zumavimasko anglal avutni-masko humanitarno koncerto,

kasko sasto poćinipe avel dino pale thana ande Srbija save sas učharde bare pajeja.

Ferenc Koso

Kultura

Palo hrišćansko čačepaćivalimasko đes Sumnalo Nikola, talo učharipe katar Guverna Alibunar, ande sala katar Kultruako ćher ande Ilandža, Kujlturako-artistimasko amalipe „Sveti Nikola“ lošanisarda piro đes. Koncertova – ćhelimava, bašaldimava thaj điljenca ambasadorja kulturaće sikadinepe publikaće.

BUHLJARIPE PALO KULTURAKO TRAJO E GAVESKO

Po koncerto line kotor vi

rromano Kulturno-artistimasko

amalipe „Romano ilo – Romsko

srce.“ Rromane điljenca, tale

koreografija katar pedagoško

asistento Đ ani Šajin thaj Nikola

Dragoslav, kava ćidipe ođarda

e publika.


Kultura

Kamipe palo majlačhipe

Jovan Bogdanović JOB si bijando 1936. brš ando Novi Sad. Barjarda ande but čorri rromani familija, ando than Slana Bara. „Avav andar rromani mahala“ – mothol Bogdanović. Godova fakto čhinada les ande sa so

haćarda ando trajo. Sas o bok-sero ando novosadosko klubo Vojvodina. Sar kava sporto ande peste rodel baro kamipe palo trijumfo, a rodel zuralipe thaj čhinadipe palo trijumfo, šajte dićhelpes veza e rromane bučumosa thaj kamimasa pale averčhandipe thaj majlačhipe trajosko.

Jovan Bogdanović gatisarda eftabršesko sikavno than ande majpalune trajošće brša, po Radničko univerziteto ando Novi Sad, a aska vi therda kva-lifikacija sar vozači. Sa kava si sikadimata kaj ande ande leste sas kamipe palo anglunipe savi, vi ćerdapes, tala baro buća-ripe.

Ando ćher katar Jovano Bogdanović, po lesko akharipe, dijam svato palo lesko lilaripe thaj teme savenca bućarel sar lilarimatari, no majanglal sar Rrom savo lel sama palo piro them thaj kamel te ažutisarel lenđe ando maripe palo jekhetanipe thaj anglunipe. No, sar korkorro mot-hol, butimasa pe godova drom sas ačhadimata thaj čhudimata.

MARIPE E VETRENJAČENCA

��Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

Kultura

Lilarimasko bućaripe

Angluno lil inkalda 2004. brš, a lesko intereso palo lila-ripe crdelpe majanglal but brša. Godova sas lil poezijako Crno i belo, a ande godja brš inkalda vi o romano Sjaj katarze – Koštana bela Ciganka. Dromaripe Vizija pravednika inkaldo si ande 2005. brš. Pala piro lila-ripe therda vi dipe, sar mem-bripe ando „Društvo književnika Vojvodine (DKV)“ thaj Savez književnika u otadžbini i rase-janju (SKOR).

„Mungrre lila sikaven maripe e vetrenjačenca“ – mothoda. Prdal piro lilaripe kava ramosa-rimatari kamel te mothol pale bilačhimata krozal savi nakhla, thaj savi naćhel, rromano them. Krozal ramosaripe thaj lila marelpe palo haćaripe manu-šenđe bizo dićhipe pe morćhi, a

opral rasna diskriminacija savi ćerelpes vi ande kaja vrjama. Jovan Bogdanović detot inkalel trubulipe sikavimasko rromane ternengo, kaj, sar mothoda, godova si vorta drom palo anglunipe thaj majlačho avutnipe.

Pharimata

No, sar vi kola save bućaren ando lilaripe, vi Jovan Bogdanović maladapes e pharimasa kana kamla te inkalel pire ramosari-mata. Nekozom brša naštik te ćidel fundurja sar lesko lil Crni propovednik inkalelaspe andar štampa. No, vo či vazda e vasta

lilarimastar kaj gîndil kaj krozal late pašunisarelape čačaripe sa Rromane orturjengo, no vi lengo

gođaveripe kaj si lenđe godola trubulimašće thaj kaj savorra individualno trubun te marenpes pala lende. Pala pharimata tru-bulipe si te delpes svato, te ramosarelpes thaj jekhutne gajda putarelpes than palo lengo gatisaripe.

Jovan Bogdanović o trajo dija palo maripe thaj emanci-pacija pire manušengo e Rromengo, pire trajošće dro-mesa sikada kaj rromano bučumo naštik te avel ačha-dipe. No, godova trubul te avel zurjavipe palo maj-lačhipe, a „maripe e vetren-jačenca“ nisar či tromal te ačhavelpes, kaj semnipe naj

ando trijumfo jal hasardipe, no ando proceso marimasko.

Tijana Čubrilo

Ako je srce Ljubav je pesma koja trajepredivno tvoje Ko dana rajskog zorema zar je važno Ona je životkakve je boje I sve nam daje Sreću, suzu i more.boja duše se ne vidinju farbaju dela

Đilja andar lil Crno i belo

Ramosaripe Jovanosko Bogdanović sikavel biačhadi-masko maripe palo than e Rromengo, save trajin pe tra-jošće margine, biortuimasa thaj bizo šajipe te sikaven pire bari-mata...[...] Jovan haćarel biba-ripe pala lengo maripe te aver-čhandel o them pale hasna katar čače manušale veze thaj bari-mata, vi kana si gođardp kaj lesko maripe zurjavel cikno đindo leske amalimasko, kasko đindo ciknjarelpes niči pale godova kaj či zurajvel leske dićhimata, no odolaći kaj gîndil kaj sar amalipe dijam ando bao čik kastar či dićhelpes inkljistipe.

Kotor andar recenzija savo ramosarda Borislav Putnik –

PUB palo biinkljistimasko lil Crni propovednik

Lila katar Jovan Bogdanović


RROMANE Đ ILJA Rromane đilja sas thaj si kotor rromane identitetosko, đilabade paša kuna, paša jag thaj

habem pe abjava, ando merimasko momento. E đilji, pala Rroma, sar vi ande seđesutnimašće aktiviteturja, sar vi ande momentujra lošanimaske, sar vi majbare tristope, ando trajo thaj anmdo mulipe. But đilja si popularne thaj si kotor katar đilabimašći tradicija. Rromani poezija si naturaći, a trajo e Rromengo sikavel emocijenca, piltava, alavenca. Del svato palo jekh them savo si tradino andar piri raštra thaj uladape ando sasto them.

Kultura

Butimašće teme thaj motivurja

Sar mothol Rajko Đurić, buti-mašće teme thaj motivurja katar themešće rromane đilja si famili-jako trajo thaj lošanimata, kama-vipe maškar čhavo thaj čhej, grasta dromaripe, phiravipe, bib-ahtalimata, istorija. Godola si đilja save sikavel seđesutnipe e Rromengo.

Ande đilja liparelpes vi o Del thaj Beng, kham, čhonut čera-jina. Bari tema rromane pozijaće si vi mulipe, lako pašunipe, katar savi o manuš daral, thaj baht savi si biaresimašći, no kamipe sit e areselpes.

Jekh katar tema si vi o trajo ando phanglipe odolaći kaj e Rroma šelbršutnimatenca sas phandade thaj tradine ande Evropa. Ande đilja phandado rrom butimasa rudisarel e Devles: Otvori Bože oči i / krilašca mi pošalji! / Do tebe da stignem, / moja stradanja da vidiš.

Pire šukarimava detot liparenpes sovljardimata, a but lender si čhutine ande themešće antologije katar themešći poe-zija. Sovljardimata si phangle pala jekh katar majsemne momenturja ande familija – bijandipe čhavorresko. Lenđe karaktersitike si poloćardi melo-dija thaj poloćardo ritmo

Lilarimasko baripe

Trifun Dimić, ando 1986. brš thaj Matica dasikani inkladine lil Romska narodna poezija, savi si rezultato katar lesko lun-gobršesko bućaripe. E đilja ramosarda pe ter itor i ja Vojvodinaći, katar purane manuša save ande piri gođi arak-hline e alava điljenđe. Ando anglomothodipe kale lilesko mothoda pale pharimata savenca maladape ando buća-ripe. Sas vo godova te ande varesave thana či ramosarel khanči, sas o problemo kaj naštik ramosardapes ni talo


Kultura

ašunipe, niči melodijako, sar vi pharimata pale klasifikacija. Majbaro pharipe sas kaj si kava individualno bućaripe, bizo zurjavipe institucijendar, a rodapes angažmano majbut manušengo thaj zurjavipe insti-tucijengo.

But si baro semnipe savo kaja lil inćarel pale istorija katar rromano, detot tradici-jako lilaripe, detot kana dikhas kaj si e đilja inkalde pe duj čhib: pe rromani thaj ande godoja vrjama, dasikanohrvat-sko čhib. Godova dija šajipe te vi butimasko them pindžarelpes rromane lilarimašće barvali-mava. Majanglal rromane đilja inkalda ande 1937. brš (Romane gilja), no von sas pe rromani čhib. E đilja, ande Dimićesko lil si klasifikuime po kava varo: pale abjav, tristipe, paćivali-mata, kamavikašće đilja, fami-lijaće, sovljardimašće, asavi-mašće thaj maripe mujengo, socijalne thaj đilja andar NOB 1941-1945.

E Rroma si o them kasko trajo si čhutino ande đilji, a lenđi ođi phirel trujal tradi-cija. Ande đilji arakhline lesamalipe, arakhadipe, paj-saripe katar sa bilačhimata, voj si lengo kamavipe, paćape ando majlačhe thejara. Sa jekh vrjama ando miškope, e Rroma či bistardine đilja, paramiča thaj pilte andar pire puranimta, save motho-nas palo trajo thaj adeturja. Inćardine len pesa, gođar-dine, a prdal đilji lesamar-dine len thaj inđardine4 len majdur.

Tijana Čubrilo

uvenulo srce

Uvenuće zbog tebe moje mlado srce,

jer ne smem da te gledam, dragi.

Pogledaj šumu zelenu, bujnu,

a moja duša uvela je, dragi.

Tebi sam dala sve što sam imala,

za tebe i tvoju ljubav, dragi.

Kamavimašći đilji andar lil

Rromani tradicijaći poezija

moja snaho, crnog lica

Moja snaho, crnog lica,

od svog oca bogatoga,

šta si meni ti donela?

Donela sam dve krpare,

dve krpare iskidane,

Donela sam dve suknjice,

dve suknjice, dve krpice.

I donesoh crne oči

ko dva grozna vinograda.

Đilji pala abjav andar lipardo lil


Žuselino Kubiček de Oliveira (port. Juscelino Kubitschek de Oliveira; 1902−1976) sas političari andar Brazilo, a šerutno Brazilesko sas katar 1956-1961. brš.

E Rroma ando them

RROM – PREZIDENTO RAŠTRAKO


E Rroma ando them

Avel andar but čorri fami-lija – lesko dad sas dromari-masko arlimatari, a dej sas Rromnj i andar Češka. Studirisarda e medicina, a

gatisarda la 1927. brš. Kana sas pe studije, musaj te bućarel sar poćinelas sa tru-bulimašće molimata. Ando Parizo thaj Bečo specijali-

zarda e urologija. Tala spe-cijalizacija therel bući sar sas tarno-kapetan ande Katanijaći policija, a aska teljarel vi te bućarel ande politika. 1934. brš sas losardo palo Raštrako parlamento Minas Žerais, a 1940. brš sas še ru tno fo ro sko Be la Horizonte. Ando Parlamento Minas Žerasi palem del ande 1945 brš, a pandž brš majpa-lal guvernero godole raštrako.

Žuselino Kubiček ando 1955. brš lipardapes palo šerutno Brazilesko thaj trij-umfosarda, a po 31. januaro 1956. brš dija prezidentosko alav thaj po ašunipe sas – pre-zidento. Palo lesko mandato ćerdine si šerutne droma ande raštra, a teljardini si vi e bra-zilsko auto-industrija. But manuša line lešće palo bila-čhipe kaj o prioriteto dija pala buhljaripe dromari-masko, a niči ajzlibanosko, gîndisardine kaj vo majbut anela buhljaripe raštrako.

Fundosaripe katar nevo šerutno foro

Maškar majimportantne projekturja savo sar prezi-dento čačarda si vi fundosa-ripe katar nevo šerutno foro, Brazilija, savo si fundosardo, po, čučo than ando maška-rutno kotor Brazilesko. Godova than sas barvalo, bar-valo pajesa thaj rudenca, sas lačho palo buhljaripe privre-dako. E ideje šačp miškope šerutne forosko sas katar 1891. brš, ćerdipe nakhadape ando februaro 1957. brš, a o foro putardape po 21. aprilo

�0 Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

E Rroma ando them

1960. brš. Ando foro miškosardinepe sa raštraće institucije thaj avrjalune amba-sade. Gîndosardo si sar teljardimatari katar ekonomikano anglunipe raštrako, a lesko ćerdipe sas majbaro bućaripe katar moderna arhi-tektura. Durano si 900 km katar nakhlo šerutno foro, Rio de Ženeiro. Gîndosardo si sar čiriklji buhljarde phakenca, e šerutne kotoresa lundže 6 km, buhle 350 m. Ando trupo čirikljako si majimportantne

ortuimaske thaj ašunimaske kotora, a ande phaka si beša-

miašće thana. Majanglal si ćerdini prezidentošći palata, a aska vi sa aver kotora Gavermentošće. Arhitektonski, sas si dino te si kotora ande save si sikavne thana, sastari-mašće thana, teatrurja, bioskopurja, hotelurja. Gîndimata pale Brazilija thaj lako šukaripe si ulade, no čačipe si kaj ćerdipe kale forosko anda buhljaripe katar zapadno kotor raštrako.

Maškar monumen-turja si Parlamento, pre-z i d e n t o š ć i p l a t a ,

Kubičesko podo, tv toranj, forošći katedrala.

O foro ćerdašes katar teljaripe, pro-

jektuime thaj ćerdo tale sa rodimata katar

ađesutno urbanizmo thaj arhitektura.

Ćerdine les o urbanista Lusio Košta, arhi-

tekta Oskar Nimajer thaj pejzažno arhitekta

Roberto Burl Marks. Von Brazilijaće čhutine

kolevrjamaće maj moderne estetska thaj

ćerdimašće aresimata. Arhitekta Lusio Košta

1968. brš mothoda pale Brazilija: “Sa si

monumentalno, manušalimasko, prosto,

grandiozno, asketsko ando užipe, redukuime

pe kova maj trubulimasko. Oskar Nimajer

po agor mothoda kaj kava eksperimento či

sas aresimasko.

Foto

: In

tern

et

Kubičesko podo

�1Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

E Rroma ando them

Brazilija inćarda ando teljaripe 36000 manuša, a ađes 2 ,5 m i l i onu r ja . Populacija barjavelpes 2,8 % po brš.

Pale korupcija

Pharaven les pale korup-cija thaj fakto kaj e ćherutni ekonomija čhuta ta le avrjaluni. But investicije ande raštra sas therdine gajda kaj

štampisardinepe e loce, so anda džike inflacija thaj peradipe barimasko thaj aver latinoamerikaće valute. Odolaći e katanija 1964. brš lija thagaripe, a Kubičešće sas deš brša harnjardo te bućarel ande politika.

Mudardapes ando saob-raćajno bilačhipe ande 1976. brš, a po lesko prahope ande Brazilija sas 350 milja manuša. Aerodrom thaj maj lačho hoteli ande Brazilija

inćarel lesko alav. Žuselino Kubiček sas jekhutno Rrom savo sas šerutno raštrako thaj ande godova si lesko baro semnipe pale Rroma ando them. Pire sikadimava sikada kaj pala Rroma naštik te avel ačhadimata, no kaj čorrîpe thaj marginaliuime thaj tru-bun te aven zurjavipe palo anglunipe, savo anel aresipe.

Tijana Čubrilo

Memorijalno centro

Foto

: Int

erne

t

�� Dekada e Romendi ande AP Vojvodina

Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Ma|arska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slova~ka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, ^e{ka 1. Jul 2010 - 30. jun 2011,

1. Jul 2013. - 30. Jun 2014.

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA,DR@AVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

UPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.

DECADE OF

ROMAINCLUSION

2005 - 2015

CRNA GORA

Documents

^honesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromen|i 39/romski.pdf · 2016. 10. 27. · intervjuo e Dobrilava Pejin, koordinaotrka katar projekto „Dečiji centar.“ Ando