CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD · PDF file24.Osnovna sredstva i investicione nekretnine 51 25.Odložena poreska sredstva 52 ... 37.Usaglašenost sa pokazateljima Narodne

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJIZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2011.I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SADFinansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2011.

Sadržaj

Izveštaj nezavisnog revizora

Bilans stanja

Bilans uspeha

Izveštaj o tokovima gotovine

Izveštaj o promenama na kapitalu

Statistički aneks

Napomene uz finansijske izveštaje 1-63

NAPOMENEUZ

FINANSIJSKE IZVEŠTAJEza 31.12.2011. godine

Novi Sad, februar 2012. godine

Credit Agricole Banka Srbija AD Novi SadN a p o m e n e u z f i n a n s i j s k e i z v e š t a j e z a g o d i n u k o j a s e z a v r š a v a 3 1 . d e c e m b r a 2 0 1 1 .( s v i i z n o s i s u i z r a ž e n i u 0 0 0 R S D o s i m a k o n i j e d r u g a č i j e n a z n a č e n o )

1

SADRŽAJStrana

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

1.Opšte informacije 2 2.Značajne računovodstvene politike 3

3.Upravljanje finansijskim rizicima 194.Prihodi i rashodi od kamata 375.Prihodi i rashodi od naknada i provizija 386.Neto prihodi od kursnih razlika 387.Ostali poslovni prihodi 398.Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 39

9.Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 40 10.Troškovi amortizacije 4011.Operativni i ostali poslovni rashodi 41

12.Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 4213.Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 42

14.Porez na dobit 4215.Dobitak/gubitak od odloženih poreskih sredstava 4316.Gotovina i gotovinski ekvivalenti 4317.Opozivi depoziti i krediti 44

18.Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje promene fer vrednostii druga potraživanja 45

19.Dati krediti i depoziti 4620.Hartije od vrednosti 4821.Udeli 4922.Ostali plasmani 50

23.Nematerijalna ulaganja 5124.Osnovna sredstva i investicione nekretnine 51

25.Odložena poreska sredstva 5226.Ostala sredstva 5327.Transakcioni depoziti 5428.Ostali depoziti 5429.Primljeni krediti 5630.Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 56

31.Rezervisanja 5732.Obaveze za poreze 57

33.Odložene poreske obaveze 5834.Ostale obaveze 5835.Kapital 5936.Vanbilansne pozicije 60

37.Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije 6138.Usaglašavanje potraživanja 6139.Odnosi sa povezanim stranama 62

40.Kursevi značajnih valuta 63


2

1. OPŠTE INFORMACIJE

Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad (u daljem tekstu : Banka) je osnovana 15. avgusta 1991. godine podnazivom Yuco – Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodne bankeJugoslavije od 19. februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u Novom Sadu 3.marta 1992. godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom Meridian Bank A.D.Novi Sad, u skladu sa Odlukom Privrednog suda u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta 2006.godine rešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registere, Republike Srbije Banka je izvršilapromenu naziva u : Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo, Novi Sad, i promenuskraćenog naziva u: MEBA – CA GROUP AD, NOVI SAD.

Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 iz APR-a od 04.09.2009.godine Banka je promenila naziv izMERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA, odnosno punoposlovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKO DRUŠTVO NOVI SAD,BRAĆE RIBNIKARA 4-6.

Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris,jedne od najvećih evropskih grupacija.

U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavljasledeće poslove:

1. depozitne poslove (primanje i polaganje depozita);2. kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita);

3. devizne, devizno-valutne i menjačke poslove; 4. poslove platnog prometa;5. izdavanje platnih kartica;6. poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.);7. brokersko-dilerske poslove;8. izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao);9. kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.);

10. poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije;11. poslove za koje je ovlašćena zakonom; 12. druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tač. 1. do 11. ovog stava, a u skladu sa osnivačkim aktom i statutom Banke.

Organi Banke su: Skupština banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori.

Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade, Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, i posebnu organizacionu jedinicu Odeljenje zaupravljanje rizicima.

Skupština Banke bira i razrešava predsednika Skupštine Banke. Predsednika i članove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od četiri godine, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika i članove izvršnog odbora Banke.

Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i 81 filijale u svim većim gradovima Srbije (31. decembar 2010. godine – 83 flijala).

Banka je na dan 31. decembra 2011. godine imala 931 zaposlenih (31. decembar 2010. godine – 963zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931.

Finansijski izveštaji Banke za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2011. godine su usvojeni odstrane Upravnog odbora Banke na sednici održanoj 28. februara 2012. godine.


3

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ br.46/06, 111/09), Zakonom o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 91/10), Zakonom o deviznomposlovanju („Službeni glasnik RS“, 62/06), Zakonom o tržištu hartija od vrednosti („Službeni glasnik RS“,47/06) i drugim podzakonskim aktima donetim na osnovu pomenutih zakona, Zakonom o porezu na dobitpreduzeća („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 18/10) i drugim poreskim zakonima, Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za banke („Službeni glasnik RS“, br. 8/07, 98/07, 57/08, 3/09), Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnikRS“ br. 8/07, 18/07, 74/08, 3/09, 12/09, 5/10), Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki(„Službeni glasnik RS“, br. 94/11), Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije(„Službeni glasnik RS“, br. 3/11), Uputstvo za sprovođenje Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne Banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 8/11, 43/11), Odlukom o spoljnoj reviziji banaka(„Službeni glalsnik RS“,br. 57/06, 41/07, 59/08), Odluka o privremenim merama za očuvanje stabilnosti bankarskog sistema u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, br. 25/11), Odluka o upravljanju rizicimabanke („Službeni glasnik RS“ br 45/11), Odluka o upravljanju rizikom likivdnosti banke („Službeni glasnikRS“ br. 129/07), Odluka o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br. 46/11), Odluka oizveštavanju o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br. 46/11), Odluka o izveštavanjubanaka („Službeni glasnik RS“ br. 45/11), Odluka o objavljivanju podataka i informacija banke(„Službeniglasnik RS“ br. 46/11), Odluka o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema („Službeni glasnik RS“ br. 34/11), Uputstvo o izveštajima banaka „Službeni glasnik RS“ br. 59/08, 31/10), Odluka oposebnim merama podrške finansijkoj stabilnosti zemlje („Službeni glasnik RS“ br. 34/09, 36/09, 51/09,83/09, 95/09, 104/09, 12/10), Uputstvo o izveštajima banaka u vezi s pokazateljem adekvatnosti kapitala,kapitalnim zahtevima i knjigom trgovanja banke („Službeni glasnik RS“ br. 59/08, 30/10), Uputstvo oobavezi i načinu prikupljanja, obrade i dostavljanja podataka o stanju i strukturi plasmana, potraživanja i obaveza banaka („Službeni glasnik RS“ br.125/07, 62/10).

Finansijski izveštaji Banke za 2011. godinu prikazani su u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima isadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke ("Službeni glasnik RS br.8/07,18/07,74/08,3/09, 12/09, 5/10).

Na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ 46/06 i 111/09) pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskihizveštaja vrše u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir zapripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), Međunarodne računovodstvene standarde („MRS“) odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“).

Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine(„Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan prevod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine.

Do datuma pripreme finansijskih izveštaja nisu prevedene sve promene i dodaci postojećih standarda, revidiranih standarda i novih tumačenja koje izdaju Odbor za međunarodne računovodstvene standarde i Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda. Izmene i dodaci i nova tumačenja za 2011. godinu koji nisu zvannično prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1. a i Napomeni 2.1.b).


4

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak)

2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak)

Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem:

- „Vanbilansna sredstva i obaveze“ su prikazana na obrascu bilansa stanja (Napomena 35). Ovestavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze;

- Finansijski izveštaji su prikazani u formatu koji se u određenim aspektima razlikuje od prezentacije zahtevane u skladu sa MRS 1- Prikazivanje finansijskih izveštaja, budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije.

- Obzirom da Banka dostavlja Narodnoj banci Srbije nekonsolidovane finansijske izveštaje bezuključenja zavisnih preduzeća, ovi finansijski izveštaji uključuju potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine matične banke, što nije u skladu sa zahtevima MRS 27 – Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji.

Obzirom na gore navedeno, ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Medjunarodnihstandarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa nameromda prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu saračunovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih ključnih računovodstvenih procena. Ono, takođe, zahteva da Rukovodstvo koristi svoje prosuđivanje u primeni računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za finansijske izveštaje obelodanjeni su u napomeni 2.21.

a) Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na periode koji počinju na dan 1.januar 2011. godine,a nisu prevedeni na srpski jezik

Dopuna MRS 24, Obelodanjivanja povezanih strana (objavljen novembra 2009. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine). MRS 24 je revidiran 2009.godine tako da: (a) pojednostavljuje definiciju povezane strane, pojašnjava njeno nameravano značenje i uklanja nedoslednosti; i (b) delimično uklanja zahteve za obelodanjivanje transakcija između pravnog lica i preduzeća sa učešćem državnog kapitala.

Poboljšanja Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (objavljena maja 2010. godine, važeća od 1. januara 2011. godine). Poboljšanja uključuju bitne izmene i pojašnjenja sledećih standarda i tumačenja: Dopuna MSFI 1: (i) dopušta da se knjigovodstvena vrednost iskazana u prethodnim FIpripremljenim u skladu sa lokalnom zakonskom regulativom koristi kao očekivana vrednost stavke nekretnina, postrojenja i opreme odnosno nematerijalnih ulaganja ukoliko je ta stavka korišćena kod poslovanja koja se odvijaju po regulisanim cenama, (ii) omogućava da se revalorizacija uslovljena pojavom određenog događaja koristi kao očekivana vrednost nekretnina, postrojenja i opreme čak i u uslovima kada revalorizacija nastane u toku perioda obuhvaćenog prvim finansijskim izveštajima pripremljenim u skladu sa MSFI, i (iii) zahteva da preduzeće koje prvi put primenjuje standard obrazloži promene svojih računovodstvenih politika odnosno primenu izuzeća koje dopušta MSFI 1 u periodu između nastanka prvog periodičnog izveštaja pripremljenog u skladu sa MSFI i prvih finansijskih izveštaja pripremljenih u skladu sa MSFI; Dopuna MSFI 3: (i) zahteva da se manjinski udeli koji nisu sadašnjivlasnički udeli odnosno koji svojim vlasnicima ne obezbeđuju pravo na proporcionalni udeo u neto sredstvima u slučaju likvidacije odmeravaju po fer vrednosti (osim ukoliko drugi MSFI ne zahtevaju neki drugi osnov za odmeravanje), (ii) obezbeđuje smernice u pogledu aranžmana stečenog preduzeća koji obuhvataju transakcije plaćanja akcijama koje nisu zamenjene odnosno koje su dobrovoljno zamenjene kao posledica poslovne kombinacije, i (iii) pojašnjava da se potencijalne naknade za sticanje u poslovnimkombinacijama nastalim pre datuma stupanja na snagu revidiranog MSFI 3 (objavljen u januaru 2008.godine) računovodstveno obuhvataju u skladu sa smernicama izloženim u prethodnoj verziji MSFI 3;


5



a) Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na periode koji počinju na dan 1.januar 2011. godine,a nisu prevedeni na srpski jezik (nastavak)

Dopuna MSFI 7 pojašnjava određene zahteve u pogledu obelodanjivanja, i to: (i) eksplicitno ukazuje na međusobnu povezanost kvalitativnih i kvantitativnih obelodanjivanja prirode i obima finansijskih rizika, (ii) ukida zahtev za obelodanjivanje knjigovodstvene vrednosti restrukturiranih finansijskih sredstava kojimabi, da nisu restrukturirana, rok dospeća bio prekoračen ili bi im bila umanjena vrednost, (iii) zahtev za obelodanjivanje fer vrednosti sredstva obezbeđenja zamenjuje opštijim zahtevom tj. zahtevom za obelodanjivanje njegovog finansijskog efekta, i (iv) pojašnjava da preduzeće treba da obelodani iznos zaplenjene i prodate imovine date u zalog na datum izveštavanja umesto iznosa dobijenog u tokuizveštajnog perioda; Dopuna MRS 1 pojašnjava zahteve u pogledu sadržaja i načina prikazivanja izveštaja o promenama na kapitalu; Dopuna MRS 27 pojašnjava pravila za prelazak na izveštavanje uskladu sa izmenama i dopunama MRS 21, 28 i 31 proizašlim iz revidiranog IAS 27 (izmenjen i dopunjenjanuara 2008. godine); Dopuna MRS 34 sadrži dodatne primere značajnih događaja i transakcija čije se obelodanjivanje zahteva u periodičnom sažetom finansijskom izveštaju, uključujući prelazak finansijskih instrumenata sa jednog na drugi nivo u okviru hijerarhije fer vrednosti, promene pri klasifikaciji finansijskihsredstava, i promene u poslovnom ili privrednom okruženju koje utiču na fer vrednosti finansijskih instrumenata preduzeća; i Dopuna IFRIC 13 pojašnjava odmeravanje nagradnih kupona po fer vrednosti.

Ostali revidirani standardi i tumačenja važeća za tekući period. IFRIC 19 “Gašenje finansijskihobaveza instrumentima kapitala”, izmene i dopune MRS 32 o klasifikaciji prava preče kupovine akcija iz novih emisija, pojašnjenja IFRIC 14 “MRS 19 - Ograničenje definisanih naknada, minimalni zahtevi finansiranja i njihovo uzajamno delovanje” koji se odnosi na avansna plaćanja minimalnih zahteva finansiranja, i izmene dopune MSFI 1 “Prva primena MSFI”, nisu imali efekta na ove finansijske izveštaje.

b) Objavljeni standardi i tumačenja koja nisu još uvek u primeni i nisu prevedeni na srpski jezik

Pojedini novi standardi i tumačenja su objavljeni i biće obavezni za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2012. godine ili kasnije.

MSFI 9, Finansijski instrumenti - I deo: Klasifikacija i merenje. MSFI 9, objavljen novembra 2009.godine, zamenjuje one delove MRS 39 koji se odnose na klasifikovanje i merenje finansijskih sredstava.MSFI 9 je dodatno izmenjen i dopunjen oktobra 2010. godine sa ciljem da se razmotri pitanjeklasifikovanja i odmeravanja finansijskih obaveza. U daljem tekstu prikazani su osnovni elementistandarda:

Finansijska sredstva se klasifikuju u dve kategorije načina odmeravanja: kao sredstva koja se naknadno odmeravaju po fer vrednosti ili kao sredstva koja se naknadno odmeravaju poamortizovanoj vrednosti. Odluka o klasifikaciji sredstava donosi se prilikom njihovog početnog priznavanja. Klasifikacija zavisi od poslovnog modela koji pravno lice koristi za potrebeupravljanja svojim finansijskim instrumentima, kao i od karakteristika instrumenta u vezi saugovornim novčanim tokom.

Instrument se naknadno odmerava po amortizovanoj vrednosti samo ukoliko je reč o dužničkom instrumentu i (i) ako je cilj poslovnog modela pravnog lica da drži sredstvo za potrebe naplateugovornih tokova gotovine, te (ii) ako se kod ugovornih tokova gotovine sredstva radi samo oplaćanju glavnice i kamate (tj. samo ima "osnovna obeležja kredita"). Svi ostali dužnički instrumenti odmeravaju se po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha.

Svi instrumenti kapitala odmeravaju se naknadno po fer vrednosti. Instrumenti kapitala koji sedrže radi trgovanja odmeravaju se po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha. Za sva ostala učešća u kapitalu može se, prilikom početnog priznavanja, doneti neopoziva odluka da se nerealizovani i realizovani dobici i gubici po osnovufer vrednosti priznaju u Ukupnom ostalom finansijskom rezultatu umesto u Bilansu uspeha. Podonetoj odluci dobici i gubici po fer vrednosti ne mogu se naknadno priznati u bilansu uspeha.Odluka se može doneti za svaki instrument posebno. Dividende se priznaju u bilansu uspehaukoliko predstavljaju prinos na investicije.


6



b) Objavljeni standardi i tumačenja koja nisu još uvek u primeni i nisu prevedeni na srpski jezik (nastavak)

U MRS 39, najveći broj zahteva za klasifikaciju i odmeravanje finansijskih obaveza prenet je u MSFI 9 u neizmenjenom obliku. Osnovna izmena ogleda se u tome da će pravno lice biti u obavezi da efekte promena u vlastitom kreditnom riziku finansijskih obaveza klasifikovanih po fervrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha prikaže u Ukupnom ostalom finansijskom rezultatu.

MSFI 10, Konsolidovani finansijski izveštaji (objavljen maja 2011. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), zamenjuje sve smernice u pogledupitanja kontrole i konsolidacije izložene u MRS 27 “Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji” itumačenju SIC-12 “Konsolidacija - entiteti za posebne namene”. MSFI 10 menja definiciju kontrole takoda isti kriterijumi za utvrđivanje kontrole važe za sva pravna lica. Definicija kontrole potkrepljena je opširnim smernicama za primenu standarda.

MSFI 11, Zajednički aranžmani (objavljen maja 2011. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), zamenjuje MRS 31 “Učešća u zajedničkim poduhvatima” i tumačenje SIC-13 “Zajednički kontrolisani entiteti – nemonetarni ulozi učesnika u zajedničkom poduhvatu”. Izmenom definicija zajednički aranžmani su svedeni na dve vrste aranžmana, i to na: zajednička poslovanja i zajedničke poduhvate. Postojeća politika proporcionalne konsolidacije kod zajednički kontrolisanih entiteta se ukida. Primena računovodstvenog metoda učešća je obavezna za sve učesnike u zajedničkom poduhvatu.

MSFI 12, Obelodanjivanje učešća u drugim pravnim licima (objavljen maja 2011. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), odnosi se na sve subjektekoji imaju učešće u nekom zavisnom preduzeću, zajedničkom aranžmanu, pridruženom preduzeću ili nekonsolidovanom pravnom licu. Ovaj standard zamenjuje postojeće zahteve u pogledu obelodanjivanja sadržane u MRS 28, "Investicije u pridružene entitete". MSFI 12 zahteva obelodanjivanje informacija kojeće pomoći korisnicima finansijskih izveštaja da procene prirodu, rizike i finansijske efekte povezane sa učešćem subjekta u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima, zajedničkim aranžmanima i nekonsolidovanim pravnim licima. Da bi pomenuti ciljevi bili ispunjeni, novi standard zahteva:obelodanjivanja u brojnim oblastima, uključujući materijalno značajna prosuđivanja i pretpostavke pri utvrđivanju da li pravno lice ostvaruje kontrolu, zajedničku kontrolu ili, pak, ima značajan uticaj nad svojim učešćem u drugim pravnim licima; sadržajno proširena obelodanjivanja u pogledu učešća lica bez upravljačkog uticaja u aktivnostima grupe i tokovima gotovine; sažete finansijske informacije zavisnih preduzeća sa značajnim manjinskim učešćem; kao i detaljna obelodanjivanja učešća u nekonsolidovanim pravnim licima.

MSFI 13, Odmeravanje fer vrednosti (objavljen maja 2011. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), ima za cilj da poveća doslednost i smanji stepen složenosti obezbeđivanjem precizne definicije fer vrednosti, kao i jedinstvenog izvora za odmeravanje fer vrednosti i jedinstvenih zahteva za obelodanjivanje u svim MSFI.

MRS 27, Pojedinačni finansijski izveštaji (revidiran maja 2011. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), izmenjen je i ima za cilj da propiše zahteve upogledu načina obračunavanja i obelodanjivanja ulaganja u zavisna preduzeća, zajedničke poduhvate i pridružena preduzeća onda kada pravno lice sastavlja pojedinačne finansijske izveštaje. Smernice u pogledu pitanja kontrole i konsolidovanih finansijskih izveštaja zamenjene su standardom MSFI 10,"Konsolidovani finansijski izveštaji".

MRS 28, Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate (revidiran maja 2011. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine). Dopuna MRS 28nastala je kao rezultat projekta Odbora koji se odnosi na zajedničke poduhvate. Prilikom analiziranja pomenutog projekta, Odbor je odlučio da računovodstveno obuhvatanje zajedničkih poduhvata primenom računovodstvenog metoda učešća pripoji standardu MRS 28 budući da se pomenuti metod primenjuje i na ulaganja u zajedničke poduhvate i na ulaganja u pridružena preduzeća. Osim ove, ostale smernice su ostale neizmenjene.


7



b) Objavljeni standardi i tumačenja koja nisu još uvek u primeni i nisu prevedeni na srpski jezik (nastavak)

Obelodanjivanja — Prenosi finansijskih sredstava – Izmene i dopune MSFI 7 (objavljen oktobra2010. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2011. godine). Dopunazahteva dodatna obelodanjivanja u pogledu izloženosti riziku koja proističe iz prenosa finansijskih sredstava. Dopuna obuhvata zahtev za obelodanjivanjem, prema klasi sredstava, prirode,knjigovodstvene vrednosti i opisa rizika i koristi od finansijskih sredstava prenetih na drugo pravno lice, akoja se i dalje iskazuju u bilansu uspeha entiteta. Nadalje, obelodanjivanja su obavezna i kako bi korisnicimogli lakše razumeti iznose bilo kojih odnosnih obaveza, kao i odnose između finansijskih sredstava i odnosnih obaveza. Ukoliko se finansijska sredstva isknjiže, a entitet je i dalje izložen određenim rizicima i koristima u vezi sa prenosom sredstava, obavezna su dodatna obelodanjivanja kako bi omogućila razumevanje efekata pomenutih rizika.

Izmene i dopune MRS 1, Prezentacija finansijskih izveštaja (objavljen juna 2011. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2012. godine), menja zahteve u pogleduobelodanjivanja stavki koje se iskazuju u Ukupnom ostalom finansijskom rezultatu. Izmene i dopunezahtevaju da pravna lica izvrše razdvajanje stavki koje se prikazuju u Ukupnom ostalom finansijskomrezultatu na dve grupe, i to prema tome da li će one moći da se reklasifikuju u bilans uspeha u budućim periodima. Predloženi naziv finansijskog izveštaja koji se koristi u MRS 1 glasi 'Izveštaj o dobiti i gubitku iukupnom ostalom finansijskom rezultatu'.

Izmene i dopune MRS 19, Primanja zaposlenih (objavljen juna 2011. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), donosi značajne izmene u pogledu priznavanja i odmeravanja definisanih doprinosa za penzije i otpremnina, kao i u pogledu obelodanjivanjasvih primanja zaposlenih. Standard zahteva da se sve promene u neto obavezama (sredstvima) poosnovu definisanih primanja priznaju u periodu u kome nastanu, i to: (i) troškovi zarada i naknada i netokamata priznaju se u bilansu uspeha; i (ii) dobici i gubici po osnovu ponovnog odmeravanja priznaju se uukupnom ostalom finansijskom rezultatu.

Ostali revidirani standardi i tumačenja: Izmene i dopune MSFI 1 “Prva primena MSFI”, koje se odnosena poslovanje u uslovima hiperinflacije i ukidanje fiksnih datuma za određene izuzetke odnosno izuzimanja; dopuna MRS 12 “Porezi na dobitak”, koja uvodi oborivu pretpostavku da se investicionanekretnina koja se iskazuje po fer vrednosti nadoknađuje u potpunosti kroz transakciju prodaje; i IFRIC 20, “Troškovi odlaganja rudarskog otpada nastalog aktivnostima površinske eksploatacije”, koji razmatrakada i na koji način se računovodstveno obuhvataju koristi od aktivnosti odlaganja otpada nastalog rudarskim aktivnostima.


8


2.2. Preračunavanje stranih valuta

a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom banka posluje (’’funkcionalna valuta’’).

Finasijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i valutu prikazivanja.

b) Transakcije i stanja

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na Međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na Međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikompreračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspeha kao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika.

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po zvaničnom kursu na dan bilansa stanja.

2.3. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikujukao raspoloživi za prodaju ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru ’prihoda od kamata’ i ’rashoda plaćenih kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Prihodi od kamate uključuju i prihode po osnovu finansijskih instrumenata zaštite od rizika, uglavnom po osnovu vezivanja anuiteta za kurs dinara u odnosu na stranu valutu (EUR).

Prihodi i rashodi od kamata, uključujići i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionih odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Banka vrši suspenziju kamate umanjenjem prihoda po osnovu kamata preko računa vanbilansne evidencije, ukoliko se proceni da postoje problemi u naplati plasmana po kreditima.

Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte.

Kad se finansijsko sredstvo ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.


9


2.4. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Naknade po osnovu odobrenih kredita koje se obračunavaju i naplaćaju jednokratno unapred, razgraničavaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Prihodi od naknada su prikazani u okviru pozicije prihodi od kamata.

Ostali prihodi i rashodi od naknada i provizija se priznaju u momentu nastanka usluge, a po načelu uzročnosti prihoda i rashoda na obračunskoj osnovi. Ostale naknade i provizije uglavnom nastaju po osnovu izvršenih usluga platnog prometa, izdavanja garancija i akreditiva, kao i drugih usluga.

2.5. Sporazumi o prodaji i ponovnoj kupovini

Hartije od vrednosti kupljene po sporazumu o ponovnoj prodaji („reverse repos“) evidentiraju se kaoDepoziti kod Centralne banke i HoV koje se mogu refinansirati kod Centralne banke ukloliko im je rokdospeća kraći od tri meseca od datuma kupovine. Razlika izmedju cena prodaje i ponovne kupovine tretira se kao kamata i razgraničava se na period trajanja sporazuma primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.6. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U izveštaju o novčanim tokovima pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumeva se gotovina (žiro račun i blagajna), obavezna dinarska rezerva koja se izdvaja u okviru žiro računa kod Narodne banke Srbije, sredstva na tekućim računima kod drugih domaćih i stranih banaka.

2.7. Finansijska sredstva

a) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koji nisukotirana na aktivnom tržištu.

Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Svi krediti i pozajmice priznaju se kada sesredstva prenesu korisniku. Nakon inicijalnog priznavanja, naknadna odmeravanja se vrše poamortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost se izračunava uzimanjem u obzir svih troškova odobravanja kredita kao i svih popusta ili premija u vezi sa izmirenjem obaveza.

Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade na ove instrumente se razgraničavaju na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta.

b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva se klasifikuju u ovu kategorijju ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine ukratkom roku, ili ako je tako označeno od strane rukovodstva.

Kupoprodaje finansijskih sredstava priznaju se po fer vrednosti na datum trgovanja, tj. dan kada sebanka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Dobici i gubici proistekli iz promena u fer vrednosti derivata koji se vode zajedno sa određenim finansijskim sredstvima ili finansijskim obavezama se uključuju u Bilansu uspeha.

Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.


10


2.7. Finansijska sredstva (nastavak)

b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak)

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha senakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti.

Kada se finansijska sredstva klasifikovana kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala knjiže se u bilansuuspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od vrednosti.

Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno,Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta.

c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Pri početnom vrednovanju finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se priznaju po njihovoj fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcije.Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finasijskog sredstva raspoloživog za prodaju priznaje se direktno kao kapital. Kada finasijsko sredstvoprestane da se priznaje, tada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u bilansu uspeha.

d) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i mogućnost da drži do dospeća. U slučaju da Banka odluči da proda značajan deo finansijskih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća klasifikuju se kao dugoročna sredstva, osim ako su rokovi dospeća kraći od 12 meseci od datuma bilansa stanja; tada se klasifikuju kao kratkoročna sredstva. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća sastoje se od eskontovanih menica i državnih zapisa. Na dan bilansa stanja hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti. Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove istrumente iskazuju se u okviru pozicije prihodi od kamata (napomena 4).

e) Učešća u kapitalu

Učešća u kapitalu se sastoje od ulaganja u zavisna preduzeća iskazana po nominalnoj vrednosti, kao i učešća u kapitalu nastala po osnovu konverzije dela nesporno priznatog potraživanja u okviru sprovođenja mera i sredstava za realizaciju plana pretvaranja dela potraživanja u akcijski kapital.

2.8. Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana

Na dan svakog bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvređenja nekog sredstva ili grupe sredstava. Smatra se da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređeni ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi oobezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su ukorelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.


11


2.8. Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana (nastavak)

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi oobezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.

Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:

Značajni finansijski problemi emitenta ili dužnika Kršenje ugovornih obaveza, kao što je kašnjenje u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate. Ako banka učini zajmoprimcu iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na finansijske

probleme zajmoprimca, ustupak koji zajmodavac inače ne bi razmatrao Ako postaje verovatno da će zajmoprimac pasti pod stečaj ili biti podvrgnut drugoj finansijskoj

reorganizaciji Nestanak aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih problema Dostupni podaci koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova gotovine od

neke grupe finansijskih sredstava od početnog priznavanja tih sredstava, iako se to smanjenje još ne može povezati sa pojedinačnim finansijskim sredstvima u toj grupi, uključujući nepovoljne promene u statusu zajmoprimca u grupi u pogledu plaćanja ili nacionalne ili lokalne ekonomske uslove koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza po osnovu sredstava u banci.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realniizgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koje se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti.

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. U pojedinim slučajevima, za pojedine individualno značajne izloženosti, a na osnovu dostupnih objektivnih indikatora za ocenu, može se izvršiti korekcija ovako izračunate neto sadašnje vrednosti. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala, umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala, bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrsta plasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraživanja i ostale relevantnefaktore.

Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje nadan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.


12


2.9. Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevimaNarodne banke Srbije

U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“, br. 94/11),banka vrši rezervisanje za procenjene gubitke za bilansnu i vanbilansnu aktivu prema kriterijumimadefinisanim u navedenoj odluci.

Prema odredbama ove Odluke utvrdujeni se uslovi pod kojima je Banka dužna da obrazuje posebnurezervu iz dobiti za procenjene gubitke koja se obračunava kao zbir :

0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A ;2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B ;15 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju V ;30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G ;100 %potraživanja klasifikovanih u kategoriju D ;

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenomnaplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoračen rok dospeća glavnice i kamate, finansijskog položaja komitenta i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja.

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrdjene internom metodologijom, kojaobuhvata primenu MRS 39, pri čemu se formiranje obračunate rezerve u toku godine vrši na teret rezerve iz dobiti i ostalih rezervi. U slučaju da dobit banke za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenje gubitke nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve razlika se iskazuje kao iznos te rezerve koji nedostaje.

Pokriće obračunate posebne rezerve vrši se na teret nerasporedjene dobiti na osnovu Odluke Skupštine Banke.

2.10. Nematerijalna ulaganja

a) Računarski softver

Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i peroda na koji sulicence izdate.

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodukada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontrolišeBanka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja.

Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja po proporcionalnom metodu, primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u toku korisnog veka trajanja. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.


13


2.11. Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Banka drži radi ostvarivanja prihoda odizdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog.

Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti. Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost.

Nakon početnog priznavanja, naknadno merenje investicione nekretnine vrši se primenom metode nabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju.

Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionih nekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja.

Razlika između knjigovodstvene vrednosti i prodajne vrednosti investicionih nekretnina koje se prodaju, priznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je nastala, a potraživanje po osnovu prodate irazmenjene investicione nekretnine, inicijalno se vrednuje u visini njene poštene vrednost.

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena, u skladu sa važećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, jeste cena po kojoj je Banka stekla imovinu, umanjenu po osnovu amortizacije utvrđene u skladu sa važećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

Ako postoje bilo kakve indicije, da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Bankaprocenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednostikroz bilans uspeha. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukolikoje bilo naknadne promene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim izdacima pripasti Banci i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja terete troškove perioda u kome nastanu. Kada investicionu nekretninu koristi njen vlasnik, ona se reklasifikuje nanekretnine, postrojenja i opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njenazatečena vrednost koja će se nadalje amortizovati.

2.12. Osnovna sredstva

Osnovna sredstva čine građevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva, osnovna sredstva u pripremi, osnovna sredstva uzeta u lizing i ulaganja u tuđa osnovna sredstva radi obavljanja delatnosti.

Sva osnovna sredstva prikazuju se po istorijskoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju. Istorijska vrednostuključuje izdatke koji se mogu direktno pripisati nabavci tih pozicija.

Naknadni troškovi se uključuju u iskazani iznos sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kako je prikladno, samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi vezane za tu poziciju priticati banci i kada vrednost pozicije može pouzdano da se izmeri. Sve druge popravke i održavanje evidentiraju se nateret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju.

Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost po proporcionalnom metodu, primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u toku korisnog veka trajanja. Obračun amortizacije počinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.


14


2.12. Osnovna sredstva (nastavak)

Primenjene godišnje stope amortizacije važeće u 2011. godini su:

Opis %

Građevinski objekti 2.20-2.58%

Kompjuterska oprema 33,33-35.59%

Nameštaj i druga oprema 14.30-19.88%

Putnička vozila 20,00-20.84%

Softver 25-33.33%

Licence i ostala nematerijalna ulaganja 20-100%

Ulaganja na tuđim osnovnim sredstvima prema roku zakupaposlovnog prostora

Osnovna sredstva isknjižavaju se iz evidencije po otuđenju ili kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od upotrebe ili otuđenja tog sredstva. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa osnovnog sredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda.

2.13. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava

Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kadadogađaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstvaveća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti,sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednostise revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti

2.14. Zakup /Lizing

Banka kao zakupac

Zakup u kome značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu klasifiukuje se kao poslovni zakup. Banka uglavnom zaključuje ugovore o poslovnom zakupu. Ukupna plaćanja po osnovu poslovnog zakupa terete rashode u bilansu uspeha na osnovi proporcionalnoj periodu zakupa. Kada seposlovni lizing okonča pre isteka perioda zakupa, svaka se isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje kao rashod u periodu u kome se desio prestanak zakupa.


15


2.15. Kapital i rezerve

Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, ostali kapital, rezerve i neraspoređeni dobitak/gubitak. Akcionarski kapital Banke obrazovan je iz uloženih sredstava osnivača Banke u novčanom obliku.

a) Akcijski kapital

Akcijski kapital Banke sastoji se od 10.093.927 običnih akcija koje se inicijalno i naknadno vrednuju po nominalnoj vrednosti na dan emisije.

b) Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke

Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke obračunavaju se kao razlika između ukupnih ispravki vrednosti i rezervisanja procenjenih u skladu sa unutrašnjim aktom Banke i ukupne posebne rezerve za procenjenegubitke obračunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki ( „Sl. Glasnik RS“ br. 94/11), propisanom od strane Narodne banke Srbije. Nedostajući iznos za pokriće navedenih rezervi iskazuje se kao odbitna stavka kapitala u skladu sa navedenom odlukom.

2.16. Rezervisanja

Rezervisanje se priznaje kada:

- postoji obaveza (pravna ili stvarna) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja, - je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza, - iznos obaveze može da se pouzdano proceni.

Banka vrši rezervisanja na teret rashoda za preuzete potencijalne obaveze na vanbilansnim stavkama donivoa potrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane.

Banka vrši dugoročna rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, za potencijalne odlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina i drugepotencijalne obaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja, na osnovu odluke Izvršnog odbora.

Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.

Iznos koji je priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdataka koji je potreban za izmirenjesadašnje obaveze na dan bilansa stanja.

Rezervisanja se ispituju na dan bilansa stanja i koriguju tako da odražavaju najbolju sadašnju procenu.Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavlja ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze, rezervisanje se ukida.

2.17. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. Unarednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha uperiodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji je verovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnog povlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kredita verovatno, naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.


16


2.18. Primanja zaposlenih

a) Obaveze za penzije

Banka obračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Banka nemadodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu.

b) Otpremnine

Banka nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan31.12.2011. godine.

U skladu sa važećim zakonskim propisima Banka je dužna da zaposlenom isplati otpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visinitri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Ove isplate se priznaju u bilansu stanja kao obaveza, u skladu sa procenom ovlašćenog aktuara u diskontovanom iznosu.

Aktuarski dobici i gubici koji proizilaze iz korekcija po osnovu iskustva kao i iz promena u aktuarskimpretpostavkama u iznosu većem od 10% od vrednosti sredstava plana ili 10% od definisane obaveze po osnovu primanja zaposlenih, idu na teret ili u korist bilansa uspeha i razgraničavaju se na očekivani prosečni preostali radni staž odnosnih zaposlenih.

Pretpostavke koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju:

- podaci o zaposlenima:- ukupan radni staž na dan 31.12.2011,- godina rođenja i pol, - broj godina do starosne odnosno pune penzije,- tablice smrtnosti Republike Srbije 2001-2003,- kamatna stopa 7%,- prosečna bruto zarada u RS (u vanprivredi) na dan 30.11.2011. godine, izvor CEKOS uvećana

za pretpostavljeni rast cena na malo za decembar mesec 2011 godine (1%)- pretpostavljeni rast zarada od 5% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu

sredstva.

c) Obaveze za bonuse

Banka ima definisane obaveze za isplatu bonusa zaposlenima koji pripadaju menadžmentu Banke naosnovu rezultata Banke ostvrenih u 2011. godini, i na osnovu ostvarenja individualnih rezultata.

d) Podela besplatnih akcija

Upravni Odbor Credit Agricole S.A. je 9. novembra 2011. godine odlučio da usvoji plan dodele besplatnih akcija za sve zaposlene u Credit Agricole S.A. Grupi. Pravo na besplatne akcije imaju svi zaposleni kojisu 9. novembra 2011. godine imali Ugovor o radu sa Credit Agricole Srbija, bez obzira da li je taj Ugovorna određeno ili neodređeno vreme. Da bi zaposleni stekao pravo na besplatne akcije potrebno je da bude u radnom odnosu do 1. oktobra 2015. godine, a od 12. novembra 2015. godine stiče pravo raspolaganja akcijama, odnosno dobija jednaka prava kao i svi akcionari, što podrazumeva i pravo prodaje akcija.Jedini uslov koji zaposleni treba da ispuni je da bude u neprekidnom radnom odnosu naredne četiri godine, odnosno do isteka perioda prenosa vlasništva nad akcijama sa Credit Agricole S.A. nazaposlene.


17


2.19. Tekući i odloženi porez na dobit

a) Tekući porezi

Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa stanja na osnovu važeće zakonske poreske regulative Republike Srbije gde preduzeće posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Rukovodstvo periodično vrši procenu stavki sadržanih u poreskoj prijavi sa stanovišta okolnosti u kojima primenjiva poreskaregulativa podleže tumačenju, i vrši rezervisanje, ako je primereno, na osnovu iznosa za koje se očekuje da će biti plaćen poreskim organima.

b) Odloženi porezi

Odloženi porez na dobit se ukalkulisava u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) kojesu na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti.

Poreski efekat po osnovu poreskih gubitaka koji je raspoloživ za prenos u naredni period priznaje se kaosredstvo kada je verovatno da će buduće oporezive dobiti biti na raspolaganju, a na čiji teret će se ovi poreski gubici iskoristiti

Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti.

Odloženi porez koji se odnosi na ponovno odmeravanje fer vrednosti ulaganja u hartije od vrednostiraspoložive za prodaju koje se evidentiraju direktno na teret ili u korist kapitala, takodje se direktnoevidentira na teret ili u korist kapitala i naknadno priznaje zajedno sa odloženim dobitkom ili gubitkom ubilanu uspeha.

2.20. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za račun trećih lica, gde Banka ima ulogu agenta, nisu uključeni u bilansne stavke banke.

U vanbilansnoj aktivi Banka evidentira sredstva plasirana od strane Republike Srbije, a u svrhuodobravanja stambenih kredita u skladu sa ugovorom između banke, Republike Srbije i klijenta.


18


2.21. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke koje utiču na iznose sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima za sledeću finansijsku godinu. Procene i mišljenja se neprekidno evaluiraju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koja se smatra da su razumna u datim okolnostima.

a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita

Banka najmanje na mesečnoj bazi revidira svoje kreditni portfolio radi procene obezvređenja. Pri utvrđivanju da li bi rashodi indirektnog otpisa trebali da se evidentiraju u bilansu uspeha, banka donosi sud da li postoje bilo kakvi dostupni podaci koji ukazuju na to da postoji merljivo smanjenje procenjenihbudućih tokova gotovine od nekog portfolia kredita pre nego što to smanjenje bude moglo da se identifikuje sa pojedinačnim kreditom u tom portfoliju. Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena u statusu zajmoprimca u banci u pogledu plaćanja ili nacionalnim/lokalnim ekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza. Kada planirasvoje buduće tokove gotovine Rukovodstvo planira procene zasnovane na istorijskom iskustvu sa gubicima po sredstvima sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima obezvređenja koji su slični karakteristikama sredstva u portfoliju. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlika između procena gubitka i stvarnog iskustva sa gubitkom.

b) Rezervisanja

Rezervisanja su, u velikoj meri, stvar prosuđivanja, posebno kad su u pitanju sudski sporovi. Banka procenjuje verovatnoću nastanka nepovoljnog događaja koji je rezultat prošlog događaja i ako je procenjeno da će događaj nastati sa više od pedeset procenata verovatnoće, Banka vrši rezervisanje ukupnog iznosa obaveze. Zbog visokog stepena neizvestnosti, u nekim slučajevima, procena može da ne bude u skladu sa eventualnim ishodom spora.

f) Turbulencije na globalnim finansijskim tržištima

Tekuća kriza likvidnosti u svetu koja je počela sredinom 2007. godine je, između ostalog, rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na tržištu kapitala, smanjenjem likvidnosti bankarskog sistema i katkadapovećanjem međubankarskih kamatnih stopa i velikim kolebanjima na tržištu hartija od vrednosti. Neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima je takođe dovela do nestanka banaka kao i potrebe pružanja pomoci ugroženim banakama u Sjedinjenim Američkim Državama, Zapadnoj Evropi i drugim delovima sveta. Nije moguće s preciznošću predvideti obim posledica finansijske krize niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite od njih.

Rukovodstvo nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte bilo kog daljeg pogoršanja likvidnosti finansijskih tržišta i povećane nestabilnosti valuta i tržišta i kapitala na finansijski položaj Banke. Rukovodstvo smatra da preduzima sve neophodne mere kako bi podržalo opstanak i razvoj poslovanjabanke u tekućim okolnostima.

Dužnici mogu doći u situaciju smanjene likvidnost što posledično može uticati na njihovu sposobnost da otplaćuju pozajmljene iznose. Pogoršanje uslova poslovanja dužnika takođe može uticati na tokove gotovine planirane od strane Rukovodstva kao i na našu procenu umanjenja vrednosti finansijskih inefinansijskih sredstava. U meri u kojoj su informacije bile dostupne, rukovodstvo je pravilno iskazalorevidirane procene očekivanih budućih tokova gotovine u procenama umanjenja vrednosti.


19

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

3.1. Uvod

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Bancije u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti itržišnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorani za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i zaodobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci.

Odbor za upravljanje rizicima

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima iimplementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanjurizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik,čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovorno za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao i sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, kojaispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizijadiskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima ipreporukama.


20

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

3.1. Uvod (nastavak)

a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja

Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati.Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru,Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnuizloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racijalikvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravkivrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima kojisadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena.

Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sveposlovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama.

Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Banke o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.

b) Prekomerna koncentracija rizika

Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom područiju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje.

Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.

3.2. Politike upravljanja rizicima

a) Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Banke neće biti potpuno naplaćena pod uslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika, da izmiri svoje obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Banci. Jednim dužnikom smatraju se sva povezana lica u smislučlana 2 Zakona o bankama.


21


3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak)

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka oplasmanima Banke;

2) Banka utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikom podrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Banka prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnompolitikom Banke;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenih ugovora isključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Banke, utvrđena je u skladu sa njihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od strane Banke. Ovi kriterijumi osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sa standardima i kriterijumima Credit Agricole grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva naanalizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućih planova i očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava obezbeđenja; 5) nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta menadžmenta klijenta,konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanje kredita, itd. i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikompraćenja i vraćanja kredita.

Svi jemci-platci po svakom potraživanju Banke, prolaze isti proces pocene kreditne sposobnosti kao iosnovni dužnik.

Banka redovno prati kvalitet svog kreditnog portfolija dnevno za klijente koji imaju problema salikvidnošću i mesečno za kompletan kreditni portfolio.

Proces automatizacije funkcije praćenja i upravljanja svim svojim potraživanjima započet 2005. godine obezbedio je značajno povećanje efikasnosti i ekonomičnosti procesa upravljanja kreditnim rizicima Banke čime je stvorena pretpostavka za brže uvođenje Basel II standarda kao i mogućnost izračunavanja, procenjivanja verovatnih novčanih tokova po granama delatnosti i regionima.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima NBS-a, u Banci su formirane organizacione jedinice za zaštituod rizika kao i odeljenje za podršku korisnicima koje je zaduženo da obaveštava klijente o njihovimobavezama prema Banci, tekućim dospećima, mogućim kašnjenjima i otvorenim pitanjima. Ovo odeljenje sprovodi i postupak prinudne naplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta u skladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne radnje u cilju naplate.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 112/08, 45/11) velikaizloženost banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica predstavlja izloženost koja iznosinajmanje 10% kapitala banke.

U 2011. godini analiza praćenja kreditnog rizika Banke je pokazala da je postojeća primenjena metodologija praćenja kreditnog rizika bila na zadovoljavajućem nivou, tako da su zadovoljeni svi ciljevi politike kreditnog rizika. Osnivanjem institucije keditnog biroa za pravna lica u 2007. godini je, zajedno saveć postojećim Kreditnim biroom za fizička lica, Registrom imalaca računa, Registrom pravnih lica, Registrom pokretne zaloge, Registrom nepokretnosti doprinelo daljem smanjenju kreditnog rizika Banke.

b) Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezuda izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.


22



Maksimalna izloženost kreditnom riziku ne uzimajući u obzir kolateral ili bilo koje sredstvo obezbeđenja

Sledeća tabela pokazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku pozicija bilansa stanja. Maksimalna izloženost je prikazana u bruto iznosu, ne uzimajući u obzir ispravke vrednosti plasmana i efekte smanjenja rizika putem kolaterala ili drugih instrumenata zaštite od rizika:

Maksimalna bruto izloženost

31.12.2011. 31.12.2010.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

(osim gotovine u blagajni) 2.241.799 560,484

Opozivi depoziti i krediti 11.565.070 4,380,200Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje , promene fervrednosti derivata i druga potrazivanja 124.940 148,866

Dati krediti i depoziti 38.698.355 33,996,829

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 1.965.885 3,987,872

Udeli (učešća) 115.474 109.474

Ostali plasmani 769.223 353,058

Ostala sredstva 3.289.809 5,633,435

Ukupno 58.770.555 49.170.218

Potencijalne obaveze 8.624.511 7,481,469

Preuzete neopozive obaveze 9.855.647 9,412,329

Ukupno finansijske garancije 18.480.158 16,893,798

Ukupna izloženost kreditnom riziku 77.250.713 66.064.016

c) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku

Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na pojedinačne komitente, geografska područja i industrije. Ukupna kreditna izloženost prema klijentima ili grupi povezanih komitenata sa izloženošću preko 10% kapitala Banke na 31. decembar 2011. godine je iznosila RSD 11.999.611 hiljada (31.12.2010: RSD 6.952.992 hiljada), ne uzimajući u obzir odbitne stavke (sredstva obezbeđenja ili ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika), odnosno neto RSD 7.638.070 hiljada (2010.RSD 4.304.902 hiljada )uzimajući u obzir sredstva obezbeđenja.

Najznačajnija finansijska sredstva Banke, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, mogu se analizirati kroz sledeća geografska područja:

Računi kod NBS, drugih

banaka iostali

plasmanibankama

Plasmanikomitentima

Udeli ukapitalu ihartije odvrednosti

Kamate,naknade i

ostala sredstva

Preuzete ipotencijalne

obaveze Ukupno 2011.

Srbija 15.606.530 37.336.345 2.039.941 3.414.749 18.480.158 76.877.723

- Beograd 13.594.796 15.910.060 2.039.372 3.222.953 11.396.233 46.163.414

- Vojvodina 2.011.734 12.583.945 569 74.370 5.470.734 20.141.352- ostatak

Srbije - 8.842.341 - 117.425 1.613.190 10.572.957Evropskaunija 115.480 107.183 - - - 222.663

Ostatak sveta 108.909 - 41.418 - - 150.327

Ukupno 15.830.919 37.443.528 4.097.346 3.414.749 18.480.158 77.250.713


23



c) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku (nastavak)

Najznačajnija finansijska sredstva Banke, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, mogu se analizirati kroz sledeća geografska područja:

Računi kod NBS, drugih

banaka iostali

plasmanibankama

Plasmanikomitentima

Udeli ukapitalu ihartije odvrednosti

Kamate,naknade i

ostala sredstva

Preuzete ipotencijalne

obaveze Ukupno 2010.

Srbija 4,625,803 34,224,236 4.070.181 5,782,303 16,893,798 65.596.321

- Beograd 4,625,803 14,386,576 3.767.083 5,626,834 11,284,634 39.690.930

- Vojvodina - 10,787,331 303,098 72,086 3,877,841 15,040,356- ostatak

Srbije - 9,050,329 - 83,383 1,731,323 10,865,035

Evropska unija 258.867 107,105 - - - 365.972

Ostatak sveta 74.558 - 27.165 - - 101.723

Ukupno 4,959,228 34,331,341 4.097.346 5,782,303 16,893,798 66.064.016

Analiza finansijskih sredstava Banke po industrijskim sektorima pre i nakon uzimanja u obzir sredstavaobezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika je prikazana u sledećoj tabeli:

Brutomaksimalna

izloženost

Netomaksimalna

izloženost

Brutomaksimalna

izloženost

Netomaksimalna

izloženost

2011. 2011. 2010. 2010.

Stanovništvo 16.498.844 9.544.768 13.611.066 5.690.603

Prerađivačka industrija 14.094.957 8.861.108 13.453.790 6.697.909

Trgovina 15.457.009 12.282.693 16.595.167 8.004.213

Rudarstvo i energetika 14.557 2.052 22.880 10.288Poljoprivreda. lov. ribolov išumarstvo 2.508.494 1.990.333 1.444.720 653.199

Građevinarstvo 2.425.311 1.409.695 2.741.259 1.012.560

Saobraćaj i veze 2.241.012 1.447.201 1.766.746 853.076

Usluge. turizam i ugostiteljstvo 898.138 813.821 928.388 782.745

Ostalo 23.112.391 3.940.419 15.500.000 1.061.376

Ukupno 77.250.713 40.292.091 66.064.016 24.765.969


24



d) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

za komercijalne kredite, zaloga na nekretninama, zalihama i potraživanjima, za plasmane stanovništvu, hipoteke na sopstvenim stanovima

Banka takođe koristi garancije od matičnih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima, Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

e) Restruktuirana plasmani komitentima

Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Banka preduzima, a kojima semenjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu originalno odobreno. To obuhvatapromenu ročnosti, kamatne stope, promenu datuma dospeća rata, promenu iznosa rate i sl. Restruktuiranje potraživanja se ne radi nužno samo u slučaju pogoršanja finansijske sposobnosti dužnika.

U slučaju pogoršanja finansijskog položaja dužnika restruktuiranje takvog potraživanja moguće je vršiti samo pod uslovima i na način opisan u Kreditnim standardima banke. Restruktuiranje potraživanja u ovom slučaju moguće je samo ako će novo – restruktuirano potraživanje omogućiti da klijent redovno servisira svoje obaveze prema Banci i pod uslovom da klijent i dalje bez obzira na pogoršanje svojefinansijske pozicije ima mogućnost da generiše prihode koji će omogućiti normalno servisiranje duga. Bez obzira da li je komitent fizičko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice u slučaju pre donošenja odluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskom monitoringunjegovog poslovanja ili prihoda.

Svako restruktuiranje potraživanja koje je odobreno u originalnom iznosu preko EUR 25.000 podležeprethodnom odobrenju Odeljenja kreditnog rizika u Direkciji Banke.

Sva reprogramirana / restruktuirana potraživanja su odobrena uz prethodnu saglasnost Sektora Riskanalize. Na dan 31.12.2011. godine iznos reprogramiranih / restrukturianih potraživanja, od klijenata čija izloženost je iznad MRSD 2 hiljada, koja su urađena usled pogoršanja klijentove finansijske situacije i prate se na individualnoj osnovi na mesečnim Watch i Doubtful Odborima Banke iznose MRSD 2.4 hiljada, sa pripadajućom ispravkom vrednosti potraživanja u iznosu od MRSD 642.

f) Naplata potraživanja u kašnjenju i obezvređenih potraživanja prodajom instrumenata obezbeđenja

U skladu sa politikama Banke preuzeta sredstva obezbeđenja se prodaju u uobičajenom toku poslovanja. Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Banka ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja.

Ukupan iznos potraživanja naplaćenih u sudskim i vansudskim postupcima prinudne prodaje založenih instrumenata obezbeđenja tokom 2011. godine iznosio je RSD 278.914 hiljada (2010: RSD 115.308 hiljada).


25



Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po tipovima sredstava koji se nalaze u bilansu stanja, zasnovanim na sistemuklasifikacije Banke:

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepenkvaliteta 2011.

Standardnistepen

kvaliteta2011.

Substandardnistepen kvaliteta

2011.

Dospelineobezvređeni

2011.

Pojedinačnoobezvređeni

2011.

Kolektivnoobezvređeni

2011.Ukupno

2011

Plasmani bankama 2.011.732 - - 2 - 56 2.011.790

Plasmani komitentima:

-Korporativni plasmani 3.177.012 165.961 - 357.017 3.713.653 8.362.474 15.776.118- Plasmani malim i srednjim preduzećima 1.106.942 - - 240.288 1.257.356 2.691.658 5.296.243-Hipotekarni plasmanistanovništvu 2.374.164 - - 231.818 71.916 5.575.724 8.253.621-Ostali plasmanistanovništvu 280.706 603.000 - 36.212 269.606 6.682.552 7.269.679

Ostalo - - - 32.280 726.966 7.152 766.397

8.950.557 166.564 - 897.616 6.039.497 23.319.615 39.373.849-Hartije od vrednostikoje se ne kotiraju nafin.tržištu - - - - - 569 569

Ukupno 8.950.557 166.564 - 897.616 6.039.497 23.320.184 39.374.418

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepenkvaliteta 2010.

Standardnistepen

kvaliteta2010.

Substandardnistepen kvaliteta

2010.

Dospelineobezvređeni

2010.

Pojedinačno i kolektivno

obezvređeni 2010.

Ukupno2010.

Plasmani bankama 11.214 - - 95 56 11.365


-Korporativni plasmani 7.059.271 2.190.844 925.991 487.507 5.155.093 15.818.706- Plasmani malim i srednjim preduzećima 2.467.667 519.738 17.183 478.972 2.321.105 5.804.665-Hipotekarni plasmanistanovništvu 5.720.253 2.656 5.915 486.122 96.689 6.311.635-Ostali plasmanistanovništvu 3.297.119 1.389 6.401 1.431.822 1.307.335 6.044.067

Ostalo - - - 39.013 311.034 350.046

18.555.523 2.714.627 955.489 2.923.531 9.191.312 34.340.483-Hartije od vrednostikoje se ne kotiraju nafin.tržištu 127.264 - - - 302.527 429.791

Ukupno 18.682.787 2.714.627 955.489 2.923.531 9.493.839 34.770.274


26



Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni:

Do 30 danaOd 31 do 60

danaOd 61 do 90

danaViše od 91

dana Ukupno 2011.

Plasmani bankama 2 - - - 2


-Korporativni plasmani 91.825 41.530 - 223.662 357.017- Plasmani malim i srednjim preduzećima 148.286 10.359 7.224 74.419 240.288-Hipotekarni plasmanistanovništvu 205.590 12.884 - 13.344 231.818

-Ostali plasmani stanovništvu 24.315 9.499 1.061 1.337 36.212

Ostalo - - 6 32.274 32.280

Ukupno 470.016 74.272 8.291 345.037 897.616

Do 30 danaOd 31 do 60

danaOd 61 do 90

danaViše od 91

dana Ukupno 2010.

Plasmani bankama 96 - - - 96


-Korporativni plasmani 144.362 48.679 44.113 250.353 487.507- Plasmani malim i srednjim preduzećima 373.246 42.502 14.714 48.510 478.972-Hipotekarni plasmanistanovništvu 418.276 51.397 10.936 5.514 486.122

-Ostali plasmani stanovništvu 1.396.515 9.127 2.985 23.194 1.431.822

Ostalo 4.176 - - 34.837 39.013

Ukupno 2.336.670 151.705 72.749 362.408 2.923.531

g) Procena obezvređenja

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u sevisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 30 dana, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslovadefinisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom.

h) Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne fisnansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i češću procenu.


27



h) Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje bruto vrednost plasmana koji su pojedinačno obezvređeni zajedno sa fer vrednošću kolaterala na dan 31. decembra 2011:

Stanovništvo Privreda

31. decembar 2011.Hipotekarni plasmani

Ostaliplasmani

Korporativniplasmani Plasmani SME Ostalo Ukupno

Bruto plasmani 71.916 269.606 3.713.653 1.257.356 726.966 6.039.497

Fer vrednost kolaterala 103.861 90.308 9.262.825 1.634.002 1.716.870 12.807.865

Stanovništvo Privreda

31. decembar 2010.Hipotekarni

plasmaniOstali

plasmaniKorporativni

plasmaniPlasmani

SME Ostalo Ukupno

Bruto plasmani 96.689 1.307.335 5.155.093 2.321.105 311.034 9.191.256

Fer vrednost kolaterala 172.185 70.349 9.352.651 1.935.914 1.135.203 12.666.301

i) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima), kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši svakog datuma bilansa stanja i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavljaspecifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama.

Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom polrtfoliu Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju uzimajući u obzir sledeće informacije: istorijski poznate gubitke nastale na nivou kreditnog portfolia, važeće ekonomske uslove, kao i približno kašnjenje od trenutka kada je gubitak nastao do trenutka kada se identifikuje potreba za individualnom procenom obezvređenja, do trenutka kada će obezvređeno sredstvo biti naplaćeno ili povraćeno.

3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novčane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćenja za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva.

Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti i diversifikovanih sredstavakoja mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Banka ima na raspolaganju i kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti, zapotrebe održanja likvidnosti. Banka takođe održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije.


28


3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak)

Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog idrugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzii ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana.

Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće moći da servisira svoje obaveze u adekvatnom roku i sa prihvatljivim nivoom troškova finansiranja. Rizik likvidnosti proizilazi iz neusklađenosti novčanih priliva i odliva (rizik strukturne likvidnosti), odnosno nemogućnosti prodaje/konvertovanja finansijskih instrumenata/aktive u novčani oblik, u prihvatljivom roku i po adekvatnoj ceni (rizik likvidnosti finansijskih instrumenata). Banka na dnevnoj osnovi mora da, bez ograničenja, obezbedi dostupnost novčanih sredstava po osnovu tekućih računa i dospelih depozita klijenata kao i povlačenja kredita.

Banka ne ograničava raspoloživost novčanih sredstava da bi uredno servisirala finansijske potrebe svojih klijenata. Rukovodstvo Banke smatra da se minimalni nivo reinvestiranja dospelih sredstava može sasigurnošću predvideti.

Obezbeđenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasive Banke je od fundamentalnog značaja za rukovodstvo Banke u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za banke nije uobičajeno da postoji potpuna ročna usklađenost, budući da neusaglašena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka.

U skladu sa politikom upravljanja likvidnošću Banke, propisani su način, dinamika i odgovornosti merenja istog, određivanje limita, kao i izveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti, sve u cilju njegovog smanjenja na najmanju moguću meru.

Jedan od ključnih prioriteta Banke je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u isto vreme u potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje centralna banka. S tim u vezi Banka je obezbedilaadekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje imovinom i obavezama sa gledišta finansijskih tokova, novčanih tokova i s gledišta njihove koncentracije, a s ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih potreba za likvidnim sredstvima imajući u vidu anticipaciju promena u ekonomskim, političkim i zakonskim uslovima poslovanja. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategija upravljanja imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Banke za novčanim prilivima.

Analiza finansijskih obaveza prema dospeću

Sledeća tabela prikazuje finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2011 godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate. Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom, dok sledeća tabela ne reflektuje očekivane gotovinske tokove na osnovu istorijskih iskustava Banke o zadržavanju depozita.

U dole navedenoj tabeli pozicija ostalih obaveza je umanjena za iznos pasivnih vremenskih razgraničenja zbog nepostojanja ročnosti za iste.


29


3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak)

Po viđenju Do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina

Ukupno

2011.

Transakcioni

7.652.937 - - - - 7.652.937depoziti

Ostali depoziti 3.482.527 5.400.100 10.517.703 3.633.426 18.585 23.052.341

Primljeni krediti 5.535.605 890 . 6.487.735 - 12.024.230Obaveze poosnovu kamata,naknada i promenevrednosti derivata 1.170 88.328 62.748 24.175 311 176.732

Ostale obaveze 2.957.844 158.442 98 - 2.099.201 5.215.585

Ukupno: 19.630.083 5.647.760 10.580.549 10.145.336 2.118.097 48.121.825

Po viđenju Do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina

Ukupno

2010.

Transakcioni

4.437.889 - - - - 4.437.889depoziti

Ostali depoziti 3.917.634 6.273.164 9.506.131 850.572 43.847 20.591.348

Primljeni krediti 2.740.946 - - 3.586.939 - 6.327.885

Obaveze poosnovu kamata,naknada i promenevrednosti derivata 2.091 58.206 33.675 14.070 - 108.042

Ostale obaveze 5.560.910 74.634 24 - 2.113.018 7.748.586

Ukupno: 16.659.470 6.406.004 9.539.830 4.451.581 2.156.865 39.213.750

3.4. Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izloženariziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta,Banka nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija.

Rizik promene kamatnih stopa

Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bise osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim limitima.

Rizik kamatne stope utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Banke negativnom efektu promena kamatnih stopa na tržištu, posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Banke (primarno, neto finansijski rezultat) i adekvatnost nivoa kapitala Banke.

Svrha upravljanja rizikom kamatne stope, kao segmentom menadžmenta aktive i pasive, je da odredioptimalnu kamatnu stopu, a samim tim i prihod Banke, uzimajući u obzir uslove na tržištu i konkurentno okruženje, a da istovremeno kamatnu stopu usklađuje sa bančinom aktivom i pasivom. S obzirom na ovaj cilj, veoma je bitno da se proceni osetljivost prihoda prema naglim promenama kamatne stope na tržištu.

U cilje zaštite izloženosti riziku kamatne stope, Banka ugovora varijabilnu kamatnu stopu, usklađuje strukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstva upravljanja rizikom kamatnih stopa.


30


3.4. Tržišni rizik (nastavak)

Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Banka upravlja kamatnim rizikom tako što:

a) adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže, odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa na pozicijama kamatno osetljive aktive i pasive, uz istu ročnost i vremenski interval u okviru koga se ponovo utvrđuje visina kamatne stope; i/ili

b) obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksna kamatna stopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnih stopa u slučaju kada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).

Pregled izloženosti Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2011. godinepripremljen je u skladu sa praksom Banke da, iako ugovara pravo promene ugovorenih kamatnih stopana plasmane klijentima, osim kod kredita kod kojih je ugovorena kamatna stopa u EURIBOR-u, ovo pravone koristi pre ugovorenog roka dospeća odnosno pre zaključenja novog ugovora.

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2011. godine. Sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:


31




Do mesecdana

Od mesecdo tri

meseca

Od tri došest

meseci

Od šestmeseci dogodinu dana

Preko jednegodine

Nekama-tonosno Ukupno 2011.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.241.799 - - - - 1.010.084 3.251.883

Opozivi depoziti i krediti 3.400.000 - - - - 8.165.070 11.565.070Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje i promene fervr.derivata 92.305 - - - - - 95.302

Dati krediti i depoziti 4.243.985 169.682 236.478 9.577.468 20.145.490 - 34.373.103Hartije od vrednosti (bezsopstvenih akcija) - - 690.647 638.098 595.722 41.386 1.965.853

Udeli (učešća) - - - - - 85.434 85.434

Ostali plasmani 397.280 - - - - - 397.280

Nematerijalna ulaganja - - - - - 139.844 139.844Osnovna sredstva i investicionenekretnine - - - - - 1.747.409 1.747.409Stalna sredstva namenjena prodajii sredstva poslovanja koje seobavlja - - - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - - - 168.007 168.007

Ostala sredstva 294.736 - - - - 2.893.111 3.187.847

Ukupna aktiva 10.673.102 169.682 927.125 10.215.566 20.741.212 14.250.345 56.977.032

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 7.652.937 - - - - - 7.762.937

Ostali depoziti 5.898.125 810.625 6.191.821 - 23.052.341

Primljeni krediti 5.520.844 - - - 6.487.735 15.651 12.024.230Obaveze po osnovu hartija odvrednosti - - - - - - -Obaveze po osnovi kamata ,naknada i promene vrednostiderivata 211 - - - - 951 1.162

Rezervisanja - - - - - 154.612 154.612

Obaveze za poreze - - - - - 3.267 3.267

Obaveze iz dobitka - - - - - - -Obaveze po osnovu sredstavanamenjenih prodaji i sredstavaposlovanja koje se obustavlja - - - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - - 4.142 4.142

Ostale obaveze 175.568 - - - 2.109.965 3.449.752 5.735.285

Ukupne obaveze 19.247.685 810.625 5.725.649 4.426.121 14.789.521 3.628.375 48.627.976

Neto izloženost kamatnom rizikuna dan 31. decembra 2011. (8.574.583) (640.943) (4.798.524) 5.789.445 5.951.691 10.621.970 8.349.056


32




Do mesecdana

Od mesecdo tri

meseca

Od tri došest

meseci

Od šestmeseci dogodinu dana

Preko jednegodine

Nekama-tonosno Ukupno 2010.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 560.484 - - - - 982.583 1.543.067

Opozivi depoziti i krediti - - - - - 4.380.200 4.380.200Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje i promene fervr.derivata 93.803 - - - - - 93.803

Dati krediti i depoziti 1.695.112 196.400 378.760 10.145.791 16.948.249 - 29.364.312Hartije od vrednosti (bezsopstvenih akcija) - - 2.765.921 813.227 374.819 27.165 3.981.132

Udeli (učešća) - - - - - 109.474 109.474

Ostali plasmani 141.162 - - - - - 141.162

Nematerijalna ulaganja - - -- - - 143.947 143.947Osnovna sredstva i investicionenekretnine - - - - - 1.879.320 1.879.320Stalna sredstva namenjena prodajii sredstva poslovanja koje seobavlja - - - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - - - 212.405 212.405

Ostala sredstva 163.288 - - - - 5.393.831 5.557.119

Ukupna aktiva 2.653.849 196.400 3.144.681 10.959.018 17.323.068 13.131.925 47.408.941

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 4.437.889 - - - - - 4.437.889

Ostali depoziti 6.327.577 2.760.498 4.378.293 6.045.282 1.079.698 - 20.591.348

Primljeni krediti 2.704.302 - - - 3.586.939 36.644 6.327.885Obaveze po osnovu hartija odvrednosti - - - - - - -Obaveze po osnovi kamata ,naknada i promene vrednostiderivata 211 - - - - 1.880 2.091

Rezervisanja - - - - - 160.532 160.532

Obaveze za poreze 2.800 2.800

Obaveze iz dobitka - - - - - - -Obaveze po osnovu sredstavanamenjenih prodaji i sredstavaposlovanja koje se obustavlja - - - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - - 2.716 2.716

Ostale obaveze 402.941 2.109.965 5.634.009 8.146.915

Ukupne obaveze 13.872.920 2.760.498 4.378.293 6.045.282 6.776.602 5.838.581 39.672.176

Neto izloženost kamatnom rizikuna dan 31. decembra 2010. (11.219.071) (2.564.098) (1.233.612) 4.913.736 10.546.466 7.293.344 7.736.765

Banka je izložena promenama u nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijskupoziciju i tokove gotovina. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća ili smanji. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnostupravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišnekamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Komitet za upravljanjeaktivom i pasivom upravlja ročnom uslađenošću aktive i pasive na osnovu: makroekonomskih analiza i predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti, kao i analize i predviđanja trendova kamatnih stopa na tržištu za različite segmente aktive i pasive.


33




Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnihkamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

U upravljanju kamatnim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopa i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promena kamatnih stopa na profit banke a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene :

Osetljivost bilansa uspeha na promenu kamatnih stopa za 31.12..2011.

Uvećanje kamatnih stopa Uticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Smanjenje kamatnih stopaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSD+100 bp (20.456) -100 bp 20.456

Osetljivost bilansa uspeha na promenu kamatnih stopa za 31.12.2010.

Uvećanje kamatnih stopa Uticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Smanjenje kamatnih stopaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSD+100 bp 3.991 -100 bp (3.991)

Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja tržišni rizik, koji se javlja kao rizik od gubitka po otvorenim pozicijama kojiproizilazi iz fluktuacije deviznog kursa i posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Banka ima plasmane i obaveze. Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlikakoje se evidentiraju u bilansu uspeha. Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka mora biti pre svega svesna njegovog postojanja, ustanoviti adekvatne metode zanjegovo praćenje i merenje, interno utvrditi nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa), ustanoviti alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznihpozicija. Tokom 2011. godine Banka je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznom tržištu i koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom. Kako bi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Bankaje dnevno pratila i merila devizni rizik i vršila “skverovanje” devizne pozicije.


34



Devizni rizik (nastavak)

U sledećoj tabeli prikazana je neto devizna pozicija sredstava i obaveza Banke:

Na dan 31. decembara 2011. godine EUR

Ukupnodevizni

podbilans Dinarski podbilans Ukupno

Ostale

USD valute

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 356.078 153.169 111.782 621.029 2.630.854 3.251.883

Opozivi depoziti i krediti 8.165.070 - - 8.165.070 3.400.000 11.565.070Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje i promene fervr.derivata 7.741 - 2.996 10.737 84.565 95.302

Dati krediti i depoziti 24.467.140 268.832 85.912 24.821.884 9.551.219 34.373.103Hartije od vrednosti (bez sopstvenihakcija) - 41.386 - 41.386 1.924.467 1.965.853

Udeli (učešća) - - - - 85.434 85.434

Ostali plasmani 30.292 8 - 30.300 366.980 397.280

Nematerijalna ulaganja - - - - 139.844 139.844Osnovna sredstva i investicionenekretnine - - - - 1.747.409 1.747.409Stalna sredstva namenjena prodaji isredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - - 168.007 168.007

Ostala sredstva 1.352.273 1.467 4 1.353.744 1.834.103 3.187.847

UKUPNO AKTIVA 34.378.594 464.862 200.694 35.044.150 21.932.882 56.977.032

PASIVA

Transakcioni depoziti 3.212.300 359.722 4.999 3.577.021 4.075.916 7.652.937

Ostali depoziti 19.930.260 103.122 185.381 20.218.763 2.833.578 23.052.341

Primljeni krediti 7.470.509 484 6 7.470.999 4.553.231 12.024.230Obaveze po osnovi kamata , naknada ipromene vrednosti derivata 871 - - 871 291 1.162

Rezervisanja 11.444 1 3.767 15.212 139.400 154.612

Obaveze za poreze - - - - 3.267 3.267

Obaveze iz dobitka - - - - - -Obaveze po osnovu sredstavaposlovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - 4.142 4.142

Ostale obaveze 3.741.677 453 114 3.742.244 1.993.041 5.735.285

Kapital - - - - 8.349.056 8.349.056

UKUPNE OBAVEZE 34.367.061 463.782 194.267 35.025.110 21.951.922 56.977.032

Neto devizna pozicija

Na dan 31. decembar 2011 g. 11.533 1.080 6.427 19.040 (19.040) -


35



Devizni rizik (nastavak)

Na dan 31. decembara 2010. godine EUR

Ukupnodevizni

podbilans Dinarski podbilans Ukupno

Ostale

USD valute

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 396.681 124.859 130.100 651.640 891.427 1.543.067

Opozivi depoziti i krediti 4.380.200 - - 4.380.200 - 4.380.200Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje i promene fervr.derivata 8.597 - - 8.597 85.206 93.803

Dati krediti i depoziti 19.983.526 104.935 - 20.088.461 9.275.851 29.364.312Hartije od vrednosti (bez sopstvenihakcija) - 27.165 - 27.165 3.953.967 3.981.132

Udeli (učešća) - - - - 109.474 109.474

Ostali plasmani 17.968 8 - 17.976 123.186 141.162

Nematerijalna ulaganja - - - - 143.947 143.947Osnovna sredstva i investicionenekretnine - - - - 1.879.320 1.879.320

Stalna sredstva namenjena prodaji isredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - - 215.405 215.405

Ostala sredstva 2.871.981 66.547 5.590 2.944.118 2.613.001 5.557.119

UKUPNO AKTIVA 27.658.953 323.514 135.690 28.118.157 19.290.784 47.408.941PASIVA

Transakcioni depoziti 1.467.992 22.595 4.586 1.495.173 2.942.716 4.437.889

Ostali depoziti 16.874.660 112.959 115.508 17.103.127 3.488.221 20.591.348

Primljeni krediti 4.600.491 83.982 3.021 4.687.494 1.640.391 6.327.885Obaveze po osnovi kamata , naknada ipromene vrednosti derivata 1.741 - - 1.741 350 2.091

Rezervisanja 6.144 164 - 6.308 154.224 160.532

Obaveze za poreze - - - - 2.800 2.800

Obaveze iz dobitka - - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - 2.716 2.716

Ostale obaveze 4.724.019 446 94 4.724.559 3.422.356 8.146.915

Kapital - - - - 7.736.765 7.736.765

UKUPNE OBAVEZE 27.675.047 220.146 123.209 28.018.402 19.390.539 47.408.941

Neto devizna pozicija

Na dan 31. decembar 2010 g. (16.094) 103.368 12.481 99.755 (99.755) -

U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promena deviznih kurseva na profit banke a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene:

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31.12.2011.

ValutaPromena deviznog

kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Promena deviznog kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSDEUR 15% 1.557 -5% (519)

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31.12..2010.

ValutaPromena deviznog

kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSD Promena deviznog kursaUticaj na bilans

uspeha u 000 RSDEUR 15% (2.173) -5% 724


36



Operativni rizik

Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne možeočekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim ricima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju.

3.5. Upravljanje kapitalom

Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog ubilansu stanja su:

da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije. da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama. da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja kojepropisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenimvrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju daodržavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanjausklade sa pokazateljima poslovanja propisanim članom Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni glasnik Republike Srbije. broj 45/11,) i Odlukom o adekvatnosti kapitala(Službeni glasnik Republike Srbije. broj,46/11).

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskom uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala, Banka može korigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije(Službeni glasnik Republike Srbije broj 46/11,) utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Osnovni kapital Banke definisan je pomenutom odlukom i mora daiznosi najmanje 50% kapitala Banke. Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala Banke kao i obračuna adekvatnosti kapitala.

31.12.2011. 31.12.2010.

Osnovni kapital 8.171.936 7.390.683

Dopunski kapital 2.126.367 2.134.414

Ukupan osnovni i dopunski kapital 10.298.303 9.525.097

Odbitne stavke od kapitala 2.815.504 2.897.261

Kapital 7.482.799 6.627.836Ukupna rizična bilansna aktiva 26.409.999 31.852.155Ukupna rizična vanbilansna aktiva 6.651.227 6.374.641Ukupna otvorena devizna pozicija 163.936 491.862Izloženost operativnom riziku 3.809.644 -Ukupna rizična aktiva 37.034.806 38.718.658

Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 20,20 % 17,12%


37

4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

Prihode i rashode od kamata čine:

2011. 2010

Prihodi od kamata

Povezane banke 2.762 493

Banke i druge finansijske organizacije 24.962 11.888

Narodna banka Srbije 32.736 45.978

Preduzeća 2.008.088 1.725.325

Javni sektor 372.779 303.478

Stanovništvo 1.215.368 837.363

Drugi komitenti 486 373

Ukupno: 3.657.181 2.924.898

Rashodi od kamata

Povezane banke 401.720 254.083

Banke i druge finansijske organizacije 216.414 163.658

Preduzeća 516.225 356.218

Javni sektor 24.455 24.505

Stanovništvo 301.720 278.541

Strana lica 17.732 153

Ukupno: 1.478.266 1.077.158

Neto prihodi od kamata 2.178.915 1.847.740

Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:

2011. 2010.

Prihodi od kamata

Gotovina i kratkoročna sredstva 2.762 493

Depoziti kod Narodne banke Srbije 32.736 45.978

Plasmani bankama i drugim finansijskim organizacijama 24.962 11.888

Plasmani komitentima 2.754.976 2.063.130

HOV 442.244 322.877

Ostalo 399.501 480.532

Ukupno: 3.657.181 2.924.898

Rashodi od kamata

Depoziti banaka i drugih finansijskih institucija 241.844 114.915

Depoziti komitenata 860.183 659.418

Obaveze po osnovu kredita 376.239 302.825

Ukupno: 1.478.266 1.077.158

Neto prihodi od kamata 2.178.915 1.847.740


38

5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihode i rashode od naknada i provizija čine:

2011. 2010.

Prihodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji 461.325 461.410

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 66.441 78.368

Poslovi kupovine i prodaje deviza 1.037.240 507.877

Kreditni poslovi 79.136 56.942

Poslovi sa platnim karticama 198.035 196.301

Garancijski i drugi poslovi jemstva 98.152 98.703

Brokerske naknade i provizije 2.956 3.468

Prihodi od naknada za izdavanje polisa 20.195 -

Ostale naknade i provizije 8.573 9.566

Ukupno: 1.972.053 1.412.635

Rashodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji 24.933 24.159

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 45.167 23.491

Poslovi kupovine i prodaje deviza 831.709 419.184

Kreditni poslovi 9.768 1.079

Brokerske naknade I provizije 542 524

Usluge knjigovodstvenih agencija 2.673 2.531

Naknade Udruženju banaka 9.700 11.345

Dinarske provizije za primljene devizne gararancije i jemstva 41.156 10.636

Rashod od platnih kartica 46.021 37.144

Ostale naknade i provizije 3.384 90

Ukupno: 1.015.053 530.183

Ostali prihodi od naknada i provizija u 2011.godini čine: provizije za aktiviranje namenskih depozita u iznosu od RSD 710 hiljada ili 8.28% , naknade i provizije za životno osiguranje u iznosu od RSD 1.980hiljada ili 23.09%,naknade od poljoprivrednih gazdinstava u iznosu od RSD 3.526 hiljada ili41.13%,naknade za štampanje izvoda u iznosu od RSD 270 hiljada ili 3.15%, naknade za slanje SMSporuka u iznosu od RSD 291 hiljada ili 3.39%, naknade za korišćenje sefa u iznosu od RSD 455 hiljada ili 5,30%, naknade za prodate menice u iznosu od RSD 473 hiljada ili 5.52% i ostale naknade u iznosu odRSD 869 hiljada ili 10.14%.

6. NETO PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA

2011. 2010.

Pozitivne kursne razlike 9.538.567 24.217.021

Negativne kursne razlike (9.447.741) (25.687.434)

Neto prihodi od kursnih razlika 90.826 (1.470.413)

Neto prihod od kursnih razlika za 2011. godinu uključuje i neto pozitivne kursne razlike po osnovu transakcija sa povezanim licem Credit Agricole SA u iznosu od RSD 65.719 hiljada (2010: RSD1.069.717 hiljada neto negativne kursne razlike).


39

7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2011. 2010.

Dobici od prodaje osnovnih sredstava 52 6.658

Prihodi od zakupnina 6.267 3.935

Prihodi od prefakturisanja 1.038 6.590

Prihodi od pružanja usluga tehničke asistencije 1.678 2.277

Naplaćena šteta od osiguranja 985 1.037

Naplaćeni sudski i advokatski troškovi 2.581 2.252

Prihodi od smanjenja obaveza 32.032 16.100

Ostali poslovni prihodi 33.869 15.325

78.502 54.174

U strukturi ostalih poslovnih prihoda dominantno učešće beleže sledeći prihodi:od povezanih lica (CA Leasing), prihodi od usluga u iznosu od RSD 5.359 hiljada, prihodi po osnovu osiguranja i transportanovca od Metro-a C&C u iznosu od RSD 11.551 hiljada, prihodi od refundacije troškova računa mobilnih telefona zaposlenih u iznosu od RSD 2.299 hiljada, prihodi iz operativnog poslovanja (viškovi gotovine) uiznosu od RSD 2.959 hiljada, prihodi iz operativnog poslovanja (depoziti) u iznosu od RSD 4.353 hiljada iostali prihodi iz operativnog poslovanja u iznosu od RSD 7.348 hiljada.

8. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana čine: 2011. 2010.

Prihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilansnih pozicija:

- Potraživanja za kamatu i naknadu (napomena 18) 25.602 34.462

- Plasmani komitentima (napomena 19) 868.545 1.192.442

-Hartije od vrednosti (napomena 20 ) 14.000 4.081

- Udeli (napomena 21) - 23.615

- Ostali plasmani (napomena 22) 62.539 6.378

-Ostala sredstva (napomena 26) 36.225 11.566

Ukupno prihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilasnih

Pozicija 1.006.911 1.272.544

Rashodi indirektnih otpisa plasmana:

- Potraživanja za kamatu i naknadu (napomena 18) (22.881) (41.648)

- Plasmani bankama u zemlji (napomena 19) (5.181) (1)

- Plasmani komitentima (napomena 19) (976.652) (1.824.294)

-Hartije od vrednosti (napomena 20) (7.292) (10.806)

- Udeli (napomena 21) (30.040) -

- Ostali plasmani (napomena 22) (223.292) (64.911)

- Ostala sredstva (napomena 26) (61.638) (17.448)

Ukupno rashodi indirektnih otpisa plasmana (1.326.976) (1.959.108)

Neto rashod po osnovu indirektnih otpisa plasmana : (320.065) (686.564)


40

8. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA (nastavak)

2011. 2010.

Prihodi od ukidanja rezervisanja:

- Rezervisanja za sudske sporove (napomena 31) 552 -

- Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (napomena 31) 89.778 98.242

- Rezervisanja za operativni rizik (napomena 31) 13.893 -

- Naplaćena suspendovana kamata 119.793 157.452

- Prihod od ukidanja neisk.ost.rezerv.(aktuar) - 1.162

224.016 256.856

Rashodi rezervisanja:

- Rezervisanja za sudske sporove (napomena 31) (17.368) (11.253)

- Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (napomena 31) (82.363) (86.253)

- Rezervisanja za operativni rizik (napomena 31) - -

- Rashodi po osnovu suspendovane kamate 13.538 (4.850)

Ukupno rezervisanja: (113.269) (102.356)

Neto prihod po osnovu rezervisanja : 110.747 154.500

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana irezervisanja: (209.318) (532.064)

9. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2011. 2010

Neto zarade i naknade zarada 1.137.389 1.133.801

Porezi i doprinosi na zarade 583.337 561.156

Ostali lični rashodi 6.043 6.907

1.726.769 1.701.864

10. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

2011. 2010

Amortizacija osnovnih sredstava (napomena 24) 203.623 229.070

Amortizacija nematerijalnih ulaganja (napomena 23) 87.042 81.897

290.665 310.967


41

11. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI

2011. 2010.

Doprinosi na zarade na teret poslodavca 19.165 19.214

Profesionalne usluge 27.411 44.256

Donacije i sponzorstva 4.778 5.466

Reklama i propaganda 80.365 98.581

PTT i telekomunikacione usluge 86.178 102.154

Premije osiguranja 65.420 70.509

Održavanje osnovnih sredstava 47.645 51.894

Otpis nenaplativih potraživanja 507 29.159Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje osnovnih sredstava inematerijalnih ulaganja 6.995 250

Troškovi materijala 137.258 163.394

Zakup 405.584 439.905

Porez na imovinu 6.654 5.852

Naknada za korišćenje građevinskog zemljšta 21.722 22.661

Komunalna taksa 16.404 19.849

Manjkovi i štete 1.030 1.812

Održavanje bankomata 6.891 1.075

Transportne usluge 3.145 1.189

Službeni listovi i čaopisi 3.769 1.327

Transport i pratnja novca 33.455 24.720

Obezbeđenje objekata 17.464 15.722

Eksterna revizija 11.437 11.821

Osiguranje opšte i tehničke odgovornosti 19.264 1.331

Tehnička asistencija 59.428 56.680

Obuka kadrova 14.066 11.004

Čišćenje prostorija 21.704 24.062

Hotelski smeštaj i ishrana na službenom putu 3.558 3.527

Advokatske usluge 42.519 25.148

Reprezentacija u zemlji 8.162 14.497

Sudski troškovi 52.834 37.035

Kazneni penali i naknade štete 696 11.061

Smart kartice 977 2.142

Troškovi telekomunikacija –Rojters 4.841 5.061

ISO Sertifikat 9001 332 334

Reinstalacija SW ATM softwer-a 1.860 2.499

Prevoz I dnevnice 32.480 27.018

Članarine u udruženjima 1.759 2.041

Taksi usluge u inostranstvu 510 683

Komunalnie i elektroinstalaterske usluge 3.471 3.104

Održavanje nematerijalnih ulaganja 119.997 86.714

Registracija motornih vozila 470 304

Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 4.658 8.707

Novogodišnja proslava 2.870 6.492

Projekti 31.818 4.789

Ostalo 8.982 5.620

Ukupni ostali poslovni rashodi 1.440.532 1.470.663

Rashodi Banke po osnovu zakupa automobila za 2011. godinu iznose 22.834 RSD hiljada (2010: RSD35.340 hiljada), dok po osnovu zakupa bankomata iznose RSD 171.724. hiljada (2010: RSD 190.564hiljada).


42

12. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

2011. 2010.

Prihodi od promene vrednosti finansijskih sredstava:

- Krediti i plasmani bankama i komitentima 5.332.678 2.826.289

Prihodi od promene vrednosti finansijskih obaveza 61.893 21.552

Prihodi od promene vrednosti derivata 12.088 66.895

Ukupno prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 5.406.659 2.914.736

13. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

2011. 2010.

Rashodi od promene vrednosti finansijskih sredstava:

- Krediti i plasmani bankama i komitentima 5.369.272 1.171.111

Rashodi od promene vrednosti finansijskih obaveza 60.071 141.296

Rashodi od promene vrednosti derivata 5.149 43.633

Rashodi od promene vrednosti hartija od vrednosti 40 80

Ukupno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 5.434.532 1.356.120

14. POREZ NA DOBIT

2011. 2010

Porez na dobit - (170)

Gubitak / dobitak od odloženih poreza (napomena 25) (47.398) 3.010

(47.398) 2.840

Detaljniji podaci o odloženim porezima dati su u Napomeni 25. Porez na dobit Banke pre oporezivanja serazlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi:

2011. 2010.

Gubitak pre oporezivanja (379.785) (1.142.989)

Obračunati porez po stopi od 10% 37.978 114.299

Rashodi koji se ne priznaju u poreske svrhe (40.499) (38.038)

Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina 2.521 -

Kapitalni dobici - (340)

Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva - 170

Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha - (170)

Obračunati porez na dobit uključuje iznos od RSD 40.499 hiljada koji se odnosi na obračunate troškove koji nisu poreski priznati. Oporeziva dobit u iznosu od RSD 25.208 hiljada je pokrivena prenetim poreskimgubitkom iz 2010. godine za koje rukovodstvo nije preopoznalo odložena poreska sredstva usled proceneda neće moći da ih iskoriste pre njihovog isteka.


43

15. DOBITAK / GUBITAK OD ODLOŽENIH POREZA

Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike po metodu obaveza koristeći efektivnu poresku stopu od 10% (31.12.2010:10%). Odložena poreska sredstva i obaveze se „prebijaju“ kada postojizakonski izvršivo pravo da se „prebiju“ tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i kada se odloženi porez na dobit odnosi na istu fiskalnu vlast.

31.12.2011. 31.12.2010.

Odložena poreska sredstva 168.007 215.405

Odložene poreske obaveze (4.142) (2.716)

Neto odložena poreska sredstva 163.865 212.689

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima i obavezama data su u sledećoj tabeli:

Poreskikrediti-

osnovnasredstva

Privremenarazlika naosnovnim

sredstvima

Ukupnoodloženaporeskasredstva

Odloženeporeske

obaveze –AFS HoV

Stanje na dan 1. januara 2010. 208.227 4.168 212.395 (2.785)

U korist (teret) bilansa uspeha (169) 3.179 3.010 -

U korist (teret) kapitala - - - 69

Stanje na dan 31. decembra 2010. 208.058 7.347 215.405 (2.716)

U korist (teret) bilansa uspeha (50.000) 2.602 (47.398) -

U korist (teret) kapitala - - - (1.426)

Stanje na dan 31. decembra 2011. 158.058 9.949 168.007 (4.142)

Pregled odloženih poreskih sredstava prikazan je u Napomeni 25.

16. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju:31.12.2011. 31.12.2010.

U dinarima

Žiro račun 2.017.410 227.059

Gotovina u blagajni u dinarima 613.444 664.368

2.630.854 891.427

U stranoj valuti

Računi kod povezanih banaka 224.389 333.425

Gotovina u blagajni u stranoj valuti 396.640 318.215

621.029 651.640

Stanje na dan 31. Decembra 3.251.883 1.543.067

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“br.3/2011.), koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopama od :

- 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno do 730 dana,

- 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana


44

16. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI (nastavak)

U 2010. godini dinarska obavezna rezerva se obračunavala po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca.

Dinarsku osnovicu za obračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza i to: obaveza po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na drugedinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica a koji ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita, u prethodnom kalendarskom mesecu i osim dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom.

Obračunata dinarska obavezna rezerva na dan 31.decembra 2011.godine iznosila je RSD 1.723.784 hiljade.(31. decembra 2010. godine iznosila je RSD 685.160 hiljada). Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarima na žiro račun Banke. Na dan 31. decembra 2011. godine Banka je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije u pogledu obračuna i izdvajanja dinarske obavezne rezerve.

17. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI

Depoziti kod centralne banke obuhvataju:31.12.2011. 31.12.2010.

U dinarima

Repo plasmani kod Narodne banke Srbije 3.400.000 -U stranoj valuti

Obavezna devizna rezerva 8.165.070 4.380.200


Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnikRepublike Srbije“ br.3/2011.) koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od:

- 30% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno 730 dana,

- 25% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana.

Deviznu osnovicu za obračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje deviznih obaveza i to :obaveza po deviznim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti i na druge devizneobaveze, kao i na depozite, kredite i druga devizna sredstva primljena iz inostranstva po poslovima kojebanka obavlja u ime i za račun trećih lica u prethodnom kalendarskom mesecu i prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza po dinarskim depozitima, kreditima, hartijama od vrednosti, kaoi na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje banka obavlja u ime iza račun trećih lica a koja ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu.

U 2010. godini devizna obavezna rezerva se obračunavala po stopi od 25% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca, kao i na iznos dinarskih sredstava koja suindeksirana valutnom klauzulom u toku jednog meseca.

Počev od obračunskog perioda 18. februar – 17. mart 2011.godine, a zaključno sa obračunskim periodom 18. jul – 17. avgust 2011.godine – obavezna rezerva se umanjuje za 25% prirasta kredita odobrenih uskladu sa Programom mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u RepubliciSrbiji za 2011.godinu, koju je usvojila Vlada RS.

Pod kreditima odobrenim u skladu s Programom mera podrazumevaju se krediti koje banke odobravajuza održavanje likvidnosti, finansiranje trajnih obrtnih sredstava, izvozne poslove i investicije.


45

17. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI (nastavak)

Počev od obračunskog perioda 18.avgust – 17.septembar 2011.godine, u obračun prirasta kredita iz ove tačke uključuju samo krediti odobreni do 30.juna 2011.godine, i to do prvobitno ugovorenih rokova njihovog dospeća.

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije po osnovu deviznihsredstava koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br.12 /10.), banke su dužne da obračunavaju i izdvajaju obaveznu rezervu po osnovu deviznih sredstava koja davaoci lizinga drže na posebnom račun otvorenom kod banke.

Obračunata devizna obavezna rezerva za decembar 2011. godine iznosila je RSD 7.886.592 hiljada na devizne obaveze Banke i RSD 278.478 hiljada na devizna sredstva koja davaoci lizinga drže naposebnom računu otvorenom kod Banke, i ista je bila usklađena sa navedenim Odlukama Narodne banke Srbije.

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije na plaća kamatu.

Repo plasmani kod Narodne banke Srbije u iznosu od RSD 3.400.000 hiljada na dan 31. decembra 2011.godine odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokom dospeća do 14 dana i kamatnom stopom od 9.75% na godišnjem nivou.

18. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA , PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTIDERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

Potraživanja za kamatu i naknadu obuhvataju:31.12.2011. 31.12.2010.

U dinarima

Banke i druge finansijske organizacije 225 231

Preduzeća 62.231 64.621


Drugi komitenti 6.504 19

Javni sektor 26 -

Potraživanja po osnovu prodaje 140 151

Potraživanja po osnovu promene fer vrednosti - 2.981

Strana lica - 132

Ukupno u dinarima: 120.541 148.866

U stranoj valuti

Preduzeća 3.049 -

Drugi komitenti 142 -

Strana lica 1.208 -

Ukupno u stranoj valuti: 4.399 -

Ukupno: 124.940 148.866

Ispravka vrednosti potraživanja (29.638) (55.063)

Stanje na dan 31. Decembra 95.302 93.803

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:31.12.2011. 31.12.2010.

Stanje na početku godine 55.063 47.859

Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 22.881 41.648

Ukidanja ispravke vrednosti (napomena 8) (25.602) (34.462)

Otpis (22.703) -

Kursne razlike (1) 18

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 29.638 55.063


46

19. DATI KREDITI I DEPOZITI31.12.2011. 31.12.2010.

Plasmani bankama i drugim finansijskim organizacijama 2.021.222 15.532

Plasmani komitentima 36.677.133 33.981.297

Ispravka vrednosti potraživanja (4.325.252) (4.632.517)

Stanje na dan 31. decembra 34.373.103 29.364.312

a) Plasmani bankama i drugim finansijskim organizacijama obuhvataju:

31.12.2011. 31.12.2010.

U dinarima

Kratkoročni krediti 5.304 11.312

Overnight krediti 650.000 -

Kratkoročni depoziti 1.200.000 -

Ukupno u dinarima: 1.855.304 11.312

U stranoj valuti

Kratkoročni depoziti 165.918 4.220

Ukupno u stranoj valuti: 165.918 4.220

Ukupno: 2.021.222 15.532

Ispravka vrednosti potraživanja (5.216) (35)

Stanje na dan 31. decembra 2.016.006 15.497

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:31.12.2011. 31.12.2010.

Stanje na početku godine 35 34

Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 5.181 1

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 5.216 35

Overnight kredit u iznosu od RSD 450.000 hiljada se odnosi na Reiffeisen Banku AD Beograd, apreostalih RSD 200.000 hiljada na Hypo Alpe-Adria-Bank Beograd.Oba kredita su odobrena po kamatnojstopi od 8,50%.

Kratkoročni depozit u domaćoj valuti u iznosu od RSD 1.200.000 hiljada se odnosi delom na Banca Intesa, Beograd ( RSD 800.000 hiljada, odobren po kamatnoj stopi od 9,70%), i delom na Unicredit BankSrbija AD Beograd ( RSD 400.000 hiljada, sa kamatom od 9,65%).

Kratkoročni depozit u stranoj valuti se najvećim delom odnosi na Banca Intesa, Beograd, i to u iznosu od RSD 161.732 hiljada i uz kamatu od 0,50%Eurski međubankarski plasmani sa ročnošću do tri meseca odobravaju se uz kamatne stope od 0.25%-2.00% na godišnjem nivou, a u zavisnosti od tržišnih uslova.

RSD međubankarski plasmani sa ročnošću do tri meseca odobravaju se uz kamatane stope od 7.25%- 12.25% na godišnjem niovu, a u zavisnosti od tržišnih uslova.


47

19. DATI KREDITI I DEPOZITI (nastavak)

b) Plasmani komitentima obuhvataju:

2011 2010

Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani:

- Preduzeća 10.652.401 6.834.781 17.487.182 14.163.197 7.223.898 21.387.095

- Stanovništvo 2.253.550 13.269.512 15.523.062 2.815.752 9.539.137 12.354.889

- Javni sektor 8.635 13.389 22.024 10.607 31.729 42.336

- Strana lica 239 - 239 821 - 821

- Drugi komitenti 3.432.097 902 3.432.999 36.712 46.379 83.091

Ukupno u dinarima 16.346.922 20.118.584 36.465.506 17.027.089 16.841.143 33.868.232

U stranoj valuti

Krediti i plasmani:

- Preduzeća 1.836 13.520 15.356 5.959 - 5.959

- Strana lica 85.912 107.989 193.901 - 107.106 107.106

- Drugi komitenti 2.370 - 2.370 - - -

Ukupno u stranoj valuti 90.118 121.509 211.627 5.959 107.106 113.065

Stanje na dan 31.decembra 16.437.040 20.240.093 36.677.133 17.033.048 16.948.249 33.981.297

Ispravka vrednostipotraživanja (4.225.433 (94.603) (4.320.036) (4.346.189) (286.293) (4.632.482)

Stanje na dan 31.decembra 12.211.607 20.145.490 32.357.097 12.686.859 16.661.956 29.348.815

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2011. 31.12.2010.

Stanje na početku godine 4.632.482 3.884.821

Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 976.652 1.824.294

Ukidanja ispravke vrednosti (napomena 8) (868.545) (1.192.442)

Otpis (413.484) -

Kursne razlike (7.069) 115.809

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 4.320.036 4.632.482


48

20. HARTIJE OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti obuhvataju:31.12.2011. 31.12.2010.

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 41.386 27.165

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 1.924.467 3.953.967


Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju:31.12.2011. 31.12.2010.

Hartije od vrednostii –VISA 30.534 20.751

Hartije od vrednosti – MasterCard 10.884 6.414


Banka u 2011. godini poseduje 361 komad akcija kompanije MasterCard Inc. nominalne vrednosti USD0.0001, kao i hartije od vrednosti kompanije Visa Inc. Akcije se svakog poslednjeg dana u mesecu svodena fer vrednost koristeći cenu akcije, na dan obračuna, sa Njujorške berze.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća obuhvataju: 31.12.2011. 31.12.2010.

Državni zapisi 1.924.499 3.640.389

Eskont menica - 320.318



31.12.2011. 31.12.2010.

Stanje na početku godine 6.740 15



Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. Decembra 32 6.740

Banka na dan 31. decembra ima 205.638 komada državnih hartija od vrednosti čija vrednost po jednoj HOV iznosi RSD 10 hiljada dinara.


49

21. UDELI

Učešća u kapitalu klasifikovana u okviru finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju koja se ne kotiraju na tržištu uključuju sledeća ulaganja u zavisna i pridružena pravna lica:

31.12.2011. 31.12.2010.

Učešća u kapitalu – zavisna pravna lica 114.905 108.905

Ostala učešća 569 569

Ispravka vrednosti potraživanja (30.040) -

Stanje na dan 31. decembra 85.434 109.474


31.12.2011. 31.12.2010.

Stanje na početku godine - 23.615

Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 30.040 -

Ukidanja ispravke vrednosti (napomena 8) - (23.615)

Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. Decembra 30.040 -

% učešća 2011. % učešća 2010.

Učešća u kapitalu zavisna pravna lica

Meridian Leasing 100,00% 78.667 100,00% 78.667Meridian Invest 100,00% 36.238 100,00% 30.238

Ostala učešća

Beogradska berza 0,24% 302 0,24% 302

Tržište novca 0,49% 267 0,63% 267Ispravka vrednosti potraživanja (30.040) -


Agencija za privredne registre je na osnovu Rešenja, dana 23.03.2011. godine usvojila zahtev opromeni podataka o privrednom subjektu upisanom u Registar privrednih subjekata, po kojem MeridianLeasing menja naziv u CA Leasing Srbija. Pun naziv subjekta je CA Leasing Srbija društvo saograničenom odgovornošću Beograd, Milentija Popovića 5A.

Skupština akcionara Credit Agricole Banke Srbije AD Novi Sad je na vanrednoj, 74. Sednici, od27.05.2011. godine donela Odluku o ulaganju kapitala u Meridian Invest a. d. Beograd u iznosu od RSD6.000 hiljada. Banka je akcije platila tako što je novčana sredstva koja predstavljaju sredstva odobrenog Okvirnog kredita ( terasury line ) pretvorila u akcije Meridian Investa a.d. Beograd u iznosu od RSD6.000 hiljada.

Zbog negativnog poslovnog rezultata Meridian Investa, Skupština Banke je na sednici održanoj27.05.2011. godine donela Odluku da započne sa procesom likvidacije preduzeća s tim da postupak završi početkom 2012. godine (januar-februar) i izvrši obezvređenje učešća u ovom zavisnom pravnom licu u iznosu od RSD 30.000 hiljada.


50

22. OSTALI PLASMANI

Ostali plasmani obuhvataju:31.12.2011. 31.12.2010.

U dinarimaPlasmani po osnovu akceptiranja. avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 586.260 334.488

Eskont menica 118.137 -

Potraživanja od NBS - provera novčanica 7 96

Ukupno u dinarima: 704.404 334.584

U stranoj valutiPlasmani po osnovu akceptiranja. avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 40.891 -

Ostali finansijski plasmani- centralni registar 2.788 2.908

Potraživanja za plaćene garancije 21.109 15.558

Potraživanja od NBS - provera novčanica 31 8

Ukupno u stranoj valuti: 64.819 18.474

Ukupno: 769.223 353.058

Ispravka vrednosti plasmana po osnovu akceptiranja. avaliranja iizvršenih plaćanja po garancijama (371.943) (211.896)



31.12.2011. 31.12.2010.




Kursne razlike (706) 2.231

Ispravka potraživanja na dan 31. decembra 371.943 211.896


51

23. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Promene na nematerijalnim ulaganjima:

Nematerijalnaulaganja

Nematerijalnaulaganja u pripremi

Ukupno nematerijalnaulaganja

Nabavna vrednostStanje na početku godine 2011. 416.454 2.025 418.479Povećanje nabavke u toku godine - 82.939 82.939Prenosi sa investicija u toku 84.421 (84.421) -Otuđenja i rashodovanja (61.853) - (61.853)Stanje na kraju godine 2011. 439.022 543 439.565

Akumulirana amortizacija i Obezvređenje Stanje na početku godine 274.532 - 274.532Amortizacija 87.042 - 87.042Otuđenja i rashodovanja (61.853) - (61.853)Stanje na kraju godine 299.721 - 299.721

Neto sadašnja vrednost na dan 31. decembra2011. 139.301 543 139.844

Stanje na dan 31. decembra 2010. 141.922 2.025 143.947

Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2011. godine najvećim delom čine licence i softver.

24. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE

Promene na osnovnim sredstvima investicionim nekretninama i nematerijalnim ulaganjima:

Građevinski objekti

Oprema iostala

sredstva

Osnovnasredstvana lizing

Osnovnasredstva u

pripremi

Ulaganje uiznajmljeni

poslovni prostorInvesticione

nekretnineUkupna osnovna

sredstva

Nabavna vrednostStanje na početku godine 1.577.354 1.182.888 3.846 102 142.171 55.085 2.961.446Povećanje u toku godine - 1.598 - 23.940 - 48.903 74.441Prenosi sa investicija u toku - 23.183 - (23.957) 774 - -Prenosi na investicione nekretnine (1.323) - - - - 1.323 -Otuđenja i rashodovanja - (78.527) - - (10.199) - (88.726)

Stanje na kraju godine 1.576.031 1.129.142 3.846 85 132.746 105.311 2.947.161

Akumulirana amortizacija iobezvređenje Stanje na početku godine 174.515 832.377 1.154 - 69.601 4.479 1.082.126Amortizacija 39.447 133.781 769 - 25.905 3.721 203.623Prenosi na investicione nekretnine (203) - - - - 203 -Otuđenja i rashodovanja - (76.949) - - (9.048) - (85.997)

Stanje na kraju godine 213.759 889.209 1.923 - 86.458 8.403 1.199.752

Neto sadašnja vrednost na dan31. decembra 2011. 1.362.272 239.933 1.923 85 46.288 96.908 1.747.409

Stanje na dan 31. decembra 2010 1.402.839 350.511 2.692 102 72.570 50.606 1.879.320


52

24. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE (nastavak)

Ukupna površina objekata u vlasništvu Banke je 18.585 m2 čija je sadašnja vrednost RSD 1.450.180 hiljada (2010: RSD 1.453.445 hiljada). Na dan 31. decembra 2011. godine Banka ne posedujeodgovarajuće vlasničke listove za građevinske objekte čija sadašnja vrednost iznosi RSD 389.550 hiljada (2010: RSD 514.550). Rukovodstvo Banke, kao i stručne službe, preduzimaju sve neophodne mere za uknjižavanje ovih nepokretnosti.

Na dan 31. decembra 2011. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2011. godine najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila.

25. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

Odložena poreska sredstva se odnose na:

31.12.2011. 31.12.2010.

Ulaganje u osnovna sredstva u 2005. godini 176.603 176.603

- Ukidanje odloženih poreskih sredstava u 2009.godini (22.407) (22.407)

- Ukidanje odloženih poreskih sredstava u 2010.godini (13.950) (13.950)

- Ukidanje odloženih poreskih sredstava u 2011.godini (50.000) -

- Ukidanje odloženih poreskih sredstava u 2011.godini (2.822) -

87.424 140.247



Privremena razlika na osnovnim sredstvima u 2008. godini 4.168 4.168

- Korišćenje poreskog kredita iz 2008. godine (527) (527)

3.641 3.641



- Korišćenje poreskog kredita iz 2010. godine (168) (168)

Privremena razlika na osnovnim sredstvima u 2010. godini 3.178 3.178

16.960 16.960

Ulaganje u osnovna sredstva u 2011. godini 2.822 -

Privremena razlika na osnovnim sredstvima u 2011. godini 2.602 -

5.424 -

Stanje na dan 31. Decembar 168.007 215.405

Banke je u 2011. godini izvršila ukidanje dela odloženih poreskih sredstava u iznosu od RSD 52.822hiljada. Od toga se iznos od RSD 50.000 hiljada odnosi na odložena poreska sredstva iz prethodnihgodina, nastala u 2005. godini, a iznos od RSD 2.822 hiljada se odnosi na 2011. godinu.

Nova odložena poreska sredstva, u iznosu od RSD 2.602 hiljade, su formirana iz ulaganja Banke uosnovna sredstva u 2011. godini.


53

26. OSTALA SREDSTVA

a) Ostala sredstva obuhvataju:31.12.2011. 31.12.2010.

Potraživanja od zaposlenih

-u dinarima 1.054 841

-u stranoj valuti 215 -Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa. osim poreza na dobit 129 770

Potraživanja za više plaćen porez na dobit 6.794 7.053

Dati avansi

-u dinarima 14.150 37.226

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja

-u dinarima 76.788 31.128

-u stranoj valuti 125.116 80.719

Potraživanja u obračunu – SPOT transakcije

-u dinarima 1.474.380 2.431.050

-u stranoj valuti 994.089 2.539.460

Potraživanja u obračunu kupoprodaja deviza NBS

-u stranoj valuti 313.923 316.494

Potraživanja u obračunu - arbitraža

-u stranoj valuti - 69.321

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu:

- u dinarima 175.309 92.744

- u stranoj valuti 40 -

Razgraničena potraživanja za ostale obračunske prihode

- u dinarima 7.524 6.295

Razgraničena potraživanja za ostale troškove:

- u dinarima 9.613 2.374

Razgraničeni rashodi kamata:

- u stranoj valuti 4.578 -

Ostala aktivna vremenska razgraničenja:

-u dinarima 994 -

Sredstva stečena naplatom potraživanja

-nepokretnosti 23.358 326

-pokretne stvari 2.457 10.476

Prelazni računi

- u dinarima 50.757 7.157

- u stranoj valuti 8.541

Ukupno: 3.289.809 5.633.435

Ispravka vrednosti (101.963) (76.316)


b ) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:31.12.2011. 31.12.2010.




Otpis (238)

Kursne razlike 472 8.356



54

27. TRANSAKCIONI DEPOZITI

31.12.2011. 31.12.2010.

Transkacioni depoziti komitenata u dinarima 3.912.332 2.872.860

Transkacioni depoziti komitenata u stranoj valuti 3.313.582 1.068.064

7.225.914 3.940.924

Transkacioni depoziti banaka i drugih finansijskih organizacija udinarima 163.582 69.857Transkacioni depoziti banaka i drugih finansijskih organizacija ustranoj valuti 263.441 427.108

427.023 496.956


Sektorska struktura depozita komitenata:

31.12.2011. 31.12.2010.

Javna preduzeća 24.422 29.300

Preduzeća 5.777.455 3.312.016

Strana lica 766.994 69.729


Stanje na dan 31. Decembar 7.225.914 3.940.924

28. OSTALI DEPOZITI

31.12.2011. 31.12.2010.

Depoziti bankama 1.527.360 1.121.981

Depoziti komitentima 21.524.981 19.469.367


a ) ostali depoziti banaka obuhvataju:

31.12.2011. 31.12.2010.

Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima:

- Druge banke - 14.270 - 14.270 - 12.657 500 13.157

- Finansijske organizacije - 27.000 - 27.000 - 333.000 - 333.000

- Osiguravajuće organizacije 138.360 597.000 - 735.360 75.500 317.000 - 392.500

UKUPNO 138.360 638.270 - 776.630 75.500 662.657 500 738.657

U stranoj valuti:

- Druge banke 868 - - 868 - - - 0

- Finansijske organizacije 278.268 - - 278.268 274.940 696 - 275.636

- Osiguravajuće organizacije 82 261.602 209.910 471.594 1.557 105.498 633 107.688

UKUPNO 279.218 261.602 209.910 750.730 276.497 106.194 633 383.324

Stanje na dan31.decembra 417.578 899.872 209.910 1.527.360 351.997 768.851 1.133 1.121.981


55

28. OSTALI DEPOZITI (nastavak)

b) ostali depoziti komitenata obuhvataju:

31.12.2011. 31.12.2010.

Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima:

- Preduzeća 15.686 2.048.092 25.132 2.088.910 41.866 3.491.427 39.445 3.572.738

- Javni sektor 42 1.835 2.152 4.029 20.167 1.600 2.000 23.767

- Stanovništvo 10.652 125.787 6.267 142.706 33.567 21.164 5.757 60.488

- Strana lica 12.247 2.154 - 14.401 453 2.154 - 2.607

UKUPNO 38.627 2.177.868 33.551 2.250.046 96.053 3.516.345 47.202 3.659.600

U stranoj valuti:

- Preduzeća 141.641 1.131.153 223.573 1.496.367 216.582 326.518 81.215 624.315

- Javni sektor - - - - 8.503 8.503

- Stanovništvo 2.838.503 1.837.227 5.308.689 9.984.419 3.209.160 4.690.379 681.420 8.580.959

- Strana lica 44.370 7.333.681 416.098 7.794.149 35.339 6.291.923 268.728 6.595.990

UKUPNO 3.024.514 10.302.061 5.948.360 19.274.935 3.469.584 11.308.820 1.031.363 15.809.767

Stanje na dan31. decembra 3.063.141 12.479.929 5.981.911 21.524.981 3.565.637 14.825.165 1.078.565 19.469.367

Sektorska struktura ostalih depozita komitenata:

31.12.2011. 31.12.2010.

Javna preduzeća 4.029 32,270

Preduzeća 3.585.277 4,197,053

Strana lica 7.808.550 6,598,597

Stanovništvo 10.127.125 8,641,447

Stanje na dan 31. decembar 21.524.981 19.469.367

Depoziti po viđenju na tekuće račune malih preduzeća i preduzetnika u dinarima su deponovani uz godišnju kamatnu stopu do 1,00 %..Depoziti po viđenju i tekući računi fizičkih lica u dinarima su deponovani po godišnjoj kamatnoj stopi do 1.00%.

Devizni depoziti po viđenju fizičkih lica su deponovani po godišnjim kamatnim stopama od 0.30 % do 4.25% za sredstva deponovana u USD, CHF i EUR.

Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 1.75% do 7.00% godišnje, a u stranoj valuti od 2.25 do 3.00% godišnje u zavisnosti od periodaoročavanja i valute.

Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 7.00% do 11.00% godišnje, odnosno od 2.00% do 5.00% godišnje, u zavisnosti odvalute i perioda oročavanja.

U okviru obaveza prema komitentima najznačajnije učešće beleže obaveze prema Credit Agricole S.A. Pariz po osnovu uzetih depozita u stranoj valuti i to depozita uzetih na period od 91 do 180 dana uiznosu od EUR 40.000 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 1.44% do 1.96% i depoziti uzeti na period od 181 do 365 dana u iznosu od EUR 27.000 hiljada po kamatnim stopama kojese kreću u intervalu od 1.51% do 1.86%.


56

29. PRIMLJENI KREDITI

31.12.2011. 31.12.2010.

Po viđenju Dugoročni Ukupno Po viđenju Dugoročni Ukupno

U dinarima od banaka

Overnight kredit banke - - - 100.000 - 100.000

Ostale finansijske obaveze 893 - 893 933 - 933

893 - 893 100.933 - 100.933

U dinarima od komitenata

Overnight krediti preduzeća 4.552.337 - 4.552.337 1.539.458 - 1.539.458

4.552.337 - 4.552.337 1.539.458 - 1.539.458

U str.valuti od banaka

Overnight kredit CASA 523.205 - 523.205 1.028.764 1.028.764

Overnight kredit banke 261.601 261.601 - - -

Primljeni kredit CASA 504 6.487.735 6.488.239 - 3.586.939 3.586.939

785.310 6.487.735 7.273.045 1.028.764 3.586.939 4.615.703

U str.valuti od komitenata

Overnight krediti preduzeća 183.699 - 183.699 36.080 - 36.080

Ostale finansijske obaveze 14.256 - 14.256 35.711 - 35.711

197.955 - 197.955 71.791 - 71.791

Ukupno: 5.536.495 6.487.735 12.024.230 2.740.946 3.586.939 6.327.885

Banka na dan 31.12.2011. godine ima primljene overnight kredite od CASA Pariz u iznosu od RSD523.205 hiljada odnosno EUR 5.000 hiljada i Credy banke Kragujevac u iznosu od RSD 261.601 hiljada,odnosno EUR 2.500 hiljada. Kamatna stopa na overnight kredit CASA-e u iznosu od EUR 4.000 hiljadeiznosi 0.55%, dok na kredit u iznosu od EUR 1.000 hiljada iznosi 0.60%. Overnight kredit Credy banke uiznosu od EUR 2.500 hiljade primljen je po kamatnoj stopi od 0.60%.

Banka je na dan 31.12.2011. godine ima primiljene kredite od CASA Pariz u iznosu od EUR 62 miliona,odnosno RSD 6.487.735 hiljada. Banka je kredite primila tokom 2010. i 2011. godine, po kamatnimstopama koje se kreću u intervalu od 2.305% do 3.620%. Prvo iznos kredita u iznosu od RSD 7 miliona banka je sužna da vrati 26.02.2012. godine.

30 . OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA

31.12.2011. 31.12.2010.

Obaveze za kamatu u dinarima prema stranom fizičkom licu 211 211

Obaveze za naknadu u stranoj valuti prema NKOSK-u 951 1.880

Stanje na dan 31. Decembar 1.162 2.091


57

31. REZERVISANJA31.12.2011. 31.12.2010.

Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 83.799 83.397

Rezervisanja za sudske sporove 31.713 14.960

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 21.102 28.438

Rezervisanja za operativni rizik 17.998 33.737


Promene na rezervisanjima bile su sledeće:

Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih


Povećanja na teret bilansa uspeha 725 7

Ukidanje rezervisanja (323) (1.772)


Rezervisanja za sudske sporove


Povećanja na teret bilansa uspeha 17.368 11.253

Ukidanje rezervisanja kroz bilans uspeha (552)

Isplata rezervisanja (59) (45.191)



Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi


Povećanja na teret bilansa uspeha 82.363 86.253

Ukidanje rezervisanja kroz bilans uspeha (89.778) (98.242)

Kursne razlike 79 1.989


Rezervisanja za operativni rizik


Ukidanje rezervisanja kroz bilans uspeha (13.893) -

Isplata rezervisanja (1.775) (1.560)



32. OBAVEZE ZA POREZE

31.12.2011. 31.12.2010.

Porez na dodatu vrednost 2.510 2.095

Obaveza za takse za reklamni pano 95 -

Obaveze za poreze i doprinose po ugovoru o delu 8 -

Obaveze za sudske takse 183 -

Obaveza porez na dohodak građana 471 705



58

33. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE

31.12.2011. 31.12.2010.

Privremene razlike po osnovu HoV raspoloživih za prodaju(Napomena 15) 4.142 2.716


34. OSTALE OBAVEZE

2011. 2010.

Ostale obaveze:

Obaveze prema dobavljačima 25.505 29.879

Obaveze u obračunu SPOT transakcije

- u dinarima 1.000.360 2.545.480

- u stranoj valuti 1.464.973 2.426.459

Obaveze u obračunu kupoprodaja deviza NBS

- u dinarima 316.550 318.150

- u stranoj valuti - -

Obaveze u obračunu arbitraža

- u stranoj valuti - 69.418

Dugoročne obaveze za finansisjki lizing 2.239 3.053

Primljeni avansi 5.932 6.226

Ostale obaveze 286.637 232.623

Subordinirane obaveze 2.092.819 2.109.964

Prelazni računi 13.163 1.818

UKUPNO: 5.208.178 7.743.070

Pasivna vremenska razgraničenja

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu:

- u dinarima 27.393 12.264

- u stranoj valuti 148.175 93.687Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode: - u dinarima 11.454 2.937

- u stranoj valuti 31.222 21.853

- u dinarima 35.609 46.864Razgraničeni prihodi po osnovu naknada na odobrene kredite i garancije:

- u dinarima 178.782 143.571

Razgraničeni ostali prihodi:

- u dinarima 20.880 16.654

Ostala pasivna vremenska razgraničenja:

- u dinarima 73.592 66.015

UKUPNO: 527.107 403.845



59

35. KAPITAL

31.12.2011. 31.12.2010.

Akcijski kapital – obične akcije 13.122.105 12.095.457

Emisiona premija 1.523.079 1.523.079

Kapital 14.645.184 13.618.536

Rezerve iz dobiti 96.458 14.788

Revalorizacione rezerve 37.276 24.449

Dobitak iz ranijih godina - 259.356

Gubitak prethodne godine (6.002.679) (5.040.215)

Gubitak tekuce godine (427.183) (1.140.149)


Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija.

Na osnovu Odluke Skupštine akcionara Banke od 13.12.2011. godine Banka je realizovala XXVII emisijuakcija bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala u ukupnom iznosu do RSD 1.026.648 hiljada tj. 789.729 komada akcija nominalne vrednosti RSD 1.300.00 po akciji. Kupac akcija, CREDITAGRICOLE S.A. PARIS upalatu je izvršio u novcu na račun Credit Agricole Banke Srbija.

Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2011. godine iznosi 10.093.927 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 13.122.105 hiljada (31.12.2010: 9.304.198običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 12.095.457 hiljada).

Na osnovu Odluke Skupštine akcionara Banke od 02.09.2011. godine neraspoređena dobit iz ranijih godina u iznosu od RSD 177.686 hiljada raspoređena je na pokrice gubitka banke.

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31.decembra 2011. godine je sledeća:

Broj običnih akcija Učešće

Credit Agricole S.A. 10.093.927 100,00%

Ukupno 10.093.927 100,00%

Banka nema otkupljenih sostvenih akcija.

U skladu sa Zakonom o bankama Narodne banke Srbije važećim na dan 31. decembar 2011. godine Banka ima dovoljno neto kapitala da zadovolji minimalne zahteve Narodne banke Srbije. U skladu sapomenutim Zakonom novčani deo akcijskog kapitala Banke ne sme biti manji od EUR 10.000.000 preračunatim po srednjem kursu na dan bilansa. Pregled usaglašenosti pokazatelja Banke sa zahtevima Narodne banke Srbije dat je u Napomeni 36.

Iznos posebne rezerve za procenje gubitke u iznosu od RSD 2.730.599 hiljada (31.12.2010: RSD2.788.357 hiljada) obračunate su kao razlika između ukupnih ispravki vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i ukupne posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“ 57/2006, 116/06, 129/07, 63/08,104/09, 30/10, 94/11) propisanom od strane Narodne banke Srbije)


60

36. VANBILANSNE POZICIJE

31.12.2011. 31.12.2010.

a) Vanbilansne pozicije

Poslovi u ime i za račun trećih lica 586.943 432.786Garancije. jemstva. imovina za obezbeđenje obaveza i

preuzete neopozive obaveze 19.734.335 18.671.929

Derivati - 799.450

Ostale vanbilansne pozicije 4.544.709 4.344.121


Poslovi u ime za račun trećih lica

31.12.2011. 31.12.2010.

Kratkoročna potraživanja 371.004 251.098

Dugoročna poraživanja 215.939 181.688


Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od kratkoročnih i dugoročnih kredita odobrenih stanovništvu iz sredstava primljenih od Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od RSD 245.036 hiljada, dok se iznos od RSD 124.922 hiljada odnosi na sredstva primljena odNacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita.

Preuzete buduće obaveze 31.12.2011. 31.12.2010.

Garancije, avali i akcepti menica

Izdate plative garancije za otplatu kredita 5.319.525 3.603.336

Činidbene garancije 3.288.679 3.836.463

Dati avali i akcepti menica 34.997 60.990

Nepokriveni akreditivi 349.961 669.904

Ukupno garancije. avali i akcepti menica 8.993.162 8.170.693

Preuzete neopozive obaveze 10.741.173 10.501.236


Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksne datume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetih obaveza.

Druge vanbilansne pozicije31.12.2011. 31.12.2010.

Potraživanja po suspendovanoj kamati 2.083.529 1.892.117

Druga vanbilansna aktiva :

-Primljena garancija 2.367.801 2.417.440

-Pismo o namerama 93.379 34.556

-Čekovi u depou - 8



61

36. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak)

b) Sudski sporovi

Banka vodi sudske sporova protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraživanja. Na dan 31.12.2011. godine Banka vodi 971 spor (2010: 1.938 sporova) radi naplate svojih potraživanja u kojima najveća vrednost glavnog potraživanja iznosi RSD 676.627 hiljada.

Protiv banke se vodi 83 spora čija je ukupna vrednost RSD 348.562 hiljada i EUR 106 hiljada (2010: 84 spora vrednosti RSD 1.333.777 hiljada). Rezervisanja po sudskim sporovima prikazana su u okvirupozicije Rezervisanja (napomena 31).

37. USAGLAŠENOST SA POKAZATELJIMA NARODNE BANKE SRBIJE

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim

Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni glasnik Republike Srbije broj 86/2007, 129/07, 63/08, 112/08).

Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2011. godine bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanjaPropisana

vrednost

Ostvarenavrednost

2011.

Ostvarenavrednost

2010.

Ulaganje banke maks. 60% 23.35% 28.35%

Izloženost prema licima povezanim s bankom maks. 20% 25.74% 0.37%

Zbir velikih izloženosti banke maks. 400% 127.81% 65.31%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:

– u prvom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.22% 1.23%

– u drugom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.32% 1.19%

– u trećem kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.20% 1.46%

– u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.28% 1.26%

Pokazatelj deviznog rizika Maks. 20% 2.19% 7.42%

Izloženost banke prema jednom licu 25% 19.90% 22.95%

Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom 5% 25.6% 0.18%

U skladu s Odlukom o izmeni Odluke o upravljanju rizicima, Banka je u obavezi da se uskladi s limitimapropisanim tačkom 58 ove Odluke, najkasnije do 31. decembra 2012. godine.

38. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA

U skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Banka je obavila usaglašavanja potraživanja slanjem izvoda otvorenih stavki svim pravnim licima i preduzetnicima na dan 31.12.2011. godine.


62

39. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Naknade članovima Izvršnog odbora u 2011. godini su iznosile RSD 142.453 hiljada (2010: RSD 102.330 hiljada).

Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem

Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobičajenim tržišnim uslovima. Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan 31.decembra

Stanje na dan 31.decembra

2011. 2010.Minusi na tekućim računima. kreditne kartice. gotovinski i potrošački krediti 1.152 3.847

Stambeni krediti 13.044 41.862

Ostali plasmani i potraživanja 1.547 2.535

Depoziti 51.431 85.639

Efekti transakcija sa povezanim licima – pravna lica

Banka ulazi u poslovne odnose sa licima koji imaju značajnog uticaja na Banku i na koje Banka ima značajnog uticaja. Sledeća tabela prikazuje stanja potraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa ostalim povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

2011. Prihodi Rashodi Potraživanja ObavezeFinansijske

garancije

Matična banka: Credit Agricole S.A.Paris 3.715.486 4.181.698 312.494 16.483.628 5.465.264Zavisna i pridruženapravna licaCA Leasing d.o.o.Beograd 115.123 92.280 86.507 570.985 2.454Mertidian Invest a.d.Beograd 1.210 5.309 36.280 176 -

2010. Prihodi Rashodi Potraživanja ObavezeFinansijske

garancije

Matična banka:

Credit Agricole S.A. Paris 755.694 2.153.837 414.913 13.264.111 4.215.147Zavisna i pridruženapravna licaMeridian Leasing d.o.o.Beograd 34.042 79.379 7.920 662.460 3.463

Mertidian Invest a.d. Beograd 1.318 75 11.260 5.187 -

Uslovi transakcija sa povezanim licima

Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza, kao i prihoda i rashoda iz poslovnih odnosa sapovezanim licima rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti. Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih tržišnih kamatnih stopa.

Strane sa smatraju povezanim ako jedna strana ima mogućnost da kontroliše drugu stranu ili ima značajan uticaj preko drugih strana u donošenju finansijskih i operativnih odluka. Transakcije sa povezanim stranama su deo svakodnevnog poslovanja Banke.

Bankarske transakcije se obavljaju sa povezanim licima kao deo redovnog poslovanja Banke.

Documents

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD · PDF file24.Osnovna sredstva i investicione nekretnine 51 25.Odložena poreska sredstva 52 ... 37.Usaglašenost sa pokazateljima Narodne