Embed Size (px)
Citation preview
Udruženje za prehrambenu industriju
april 2017.
BILTEN
2
Aktuelno ...........................................................................................................................................................Sednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacijeVestiPropisi objavljeni u prethodnom perioduSWOT analiza delatnosti prehrambene industrije
Privredna aktivnost u prehrambenoj i industriji pića ................................................................................Industrijska proizvodnjaCenePrivredna društva i preduzetniciZaposlenost i zaradeRelativni značaj delatnosti - bruto dodata vrednostUkupne ostvarene investicije i strana direktna ulaganjaSpoljna trgovina
U fokusu ............................................................................................................................................................
Globalni trendovi ............................................................................................................................................
Makroekonomsko okruženje .........................................................................................................................
Aktivnosti Udruženja za prehrambenu industriju .....................................................................................Pregled pokrenutih inicijativaRadne grupe
Podrška privredi .............................................................................................................................................Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicimaNajbrži put do inopartneraEdukacijaDualno obrazovanje
Metodološke napomene ................................................................................................................................Udruženje za prehrambenu industriju.........................................................................................................Kontakt .............................................................................................................................................................
3
6
11
12
14
16
18
202121
U ovom broju
3
AktuelnoSednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacije
Konstitutivna sednica Grupacije proizvođača mineralnih voda, voćnih sokova i bezalkoholnih pića, održana 31. januara 2017. godine, na kojoj je izabran predsednik Grupacije iz kompanije Coca Cola HBC, i dva zamenika preds-ednika iz kompanija Knjaz Miloš i Nektar.
Konstitutivna sednica Grupacije proizvođača šećera, održana 1. februara 2017. godine, na kojoj je izabran predsednik iz kompanije Sunoko i zamenik predsednika kompanije Hellenic Sugar Industry.
Konstitutivna sednica Grupacije prerađivača voća i povrća održana 8. februara 2017. godine, na kojoj je za predsednika izabran predstavnik kompanije Fudlend, a za zamenika predsednika predstavnik kompanije Vitamin Horgoš.
Konstitutivna sednica Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića održana 24. februara 2017 godine, na kojoj je izabran predsednik grupacije iz destilerije Tok iz Beograda, a za zamenika predsednika izabran direktor des-tilerije Promont iz Novog Sada.
Konstitutivna sednica Grupacije proizvođača piva, održana 3. marta 2017. godine, na kojoj je izabran predsednik Grupacije iz firme Valјevska pivara, kao i dva zamenika predsednika iz Apatinske pivare i zanatske pivare The black Turtle d.o.o.
Sednica Grupacije proizvođača bilјnih ulјa, održana 3. marta 2017. godine sa temama: Rezultati kontrola polјoprivredne inspekcije vršenih kod proizvođača ulјa u 2016 godini, i Gajenje konoplјe zakonska regulativa u Republici Srbiji.
Udruženje za prehrambenu industriju, u saradnji sa Ministarstvom zdravlјa organizovalo je zajednički sastanak sa predstavnicima proizvođača iz prehrambene industrije, povodom predstavlјanja aktivnosti na izradi Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih u Republici Srbiji. Cilј je da se Udruženje sa svojim članicama aktivno uklјuči u svakom segmentu kako izrade tako i primene navedenog programa.
Radionica „Potpore sektoru vinogradarstva i vinarstva-hrvatska iskustva u pretpristupnom razdoblјu i u EU“ održana 26. januara 2017. godine. Uz pomoć HGK, srpski vinari su upoznati sa programima EU pomoći na koje bi Srbija mogla da računa u pretpristupnom periodu. .
4
VestiMinistarstvo zdravlјa priprema Zakon o vodi za lјudsku potrošnju. Na osnovu ovog Zakona doneće se odgovarajuća podzakonska akta o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće, o priznavanju mineralnih voda, kao i o zdravstvenoj ispravnosti vode u originalnoj ambalaži.
U toku januara i februara 2017. godine po prvi put se radilo na izradi Programa i Plana monitoringa hrane za životinje. Sprovođenje niza planiranih aktivnosti (monitoring hrane za životinje) odnose se na kontrolu hrane za životinje u proizvodnji i prometu, a u cilјu utvrđivanja pravilne primene propisa o hrani za životinje.
Organizacija (Udruženje za prehrambenu tehnologiju, Sektor za polјoprivredu) stručnog skupa na temu bezbednosti, prometa i upotrebe hrane za životinje – na inicijativu FEFAC-a, uz podršku Evropske komisije - TAIEX - „Workshop on feed safety, marketing and use of feed“. Aktivnost se organizuje u saradnji sa Upravom za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Propisi objavljeni u prethodnom periodu
Odluka o određivanju polјoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine („Sl. glasnik RS”, broj 108/16 od 29. decembra 2016. godine) za 2017. godinu.
Odluka o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2017. godini („Sl. glasnik RS“, broj 105/2016) za 2017. godinu.
Pravilnik o zahtevima za proizvodnju i promet aromatizovanih vina („Sl. glasnik RS”, broj 110/16 od 30. decembra 2016. godine).
Spisak upisanih, odnosno brisanih javnih skladišta iz registra javnih skladišta („Sl. glasnik RS”, broj 8/17 od 3. februara 2017. godine).
Pravilnik o izmenama pravilnika o listi ocenjivača vina i visini nadoknade za rad ocenjivača („Sl. glasnik RS”, broj 10/17 od 14. februara 2017. godine).
Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, broj 19/17 od 8. marta 2017. godine).
Pravilnik o izmeni pravilnika o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih speci-jalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS”, broj 24/17 od 17. marta 2017. godine).
2017
5
PrednostiZnačajni kapaciteti za preradu, smeštaj i skladištenje, veliki preradni kapaciteti
Dostupnost sirovina iz domaće proizvodnje
Relativno mala zagađenost životne sredine
Očuvanost tradicionalnih znanja i tehnologije
Potencijali u razvoju svih vidova turizma vezano za ruralne sredine
Veliki broj naučnih i obrazovnih institucija (transferi znanja, nove tehnologije)
Konkurentnost domaćih proizvoda na stranim tržištima
ŠanseStrateški prepoznati neophodnost dugoročne stimulativne agrarne politike
Potrebno definisati specifične uslove i način finansiranja polјoprivrede
Potrebno upravlјati tržišnim tokovima
Implementacija novih tehnologija i rešenja u proizvodnji prehrambenih proizvoda
SlabostiRelativno niska produktivnost u polјoprivredi, a onda i u prehrambenoj industriji
Nedostatak obrtnih sredstava /ne postoji model finansiranja proizvodnje, kao ni proizvodnje za izvoz
Zastarela tehnologija objekata za pakovanje voća i povrća
Nedovolјno inoviran asortiman prerađenih proizvoda
Potrebno je povećati efikasnost sistema kontrole kvaliteta hrane i hrane za životinje
OpasnostiNedovoljno razvijen fer poslovni odnos između primarnih proizvodnji i industrije
Neiskorišćen potencijal za dodatnu racionalizaciju korišćenja prirodnih i vodnih potencijala
Stalne promene proizvodnih struktura u okviru agrara
Obezbediti dodatne izvore finansiranja i subvencioniranja polјoprivrede
Jasnija zemlјišna politike i politika ruralnog razvoja
Preciziranje pravnog okvira za zadrugarstvo u Srbiji
Nedovolјan agrarni budžet u odnosu na doprinos polјoprivrede u stvaranju BDP-a
I pored otvorenog prostora za unapređenje MSP, u značajnom delu prehrambenog sektora primetan je trend isključivanja iz lanaca vrednosti najvećih firmi što nepovoljno utiče na njihov dalji razvoj
SWOT analizaprehrambene industrije
6
Privredna aktivnost u prehrambenoj i industriji pića
Industrijska proizvodnjaPrema objavljenim podacima za februar 2017. godine, nastavljen je rast privredne aktivnosti (stabilan rast proizvodnje prerađivačke industrije, rast izvoza i u manjoj meri rast prometa u trgovini na malo). Međugodišnji porast proizvodnje prerađivačke industrije, kumulativno za dva meseca 2017. godine, je iznosio 5,5 odsto, ali uz niži februarski međugodišnji rast od 2,5 odsto. Visok doprinos ukupnom porastu prerađivačke indus-trije imala je proizvodnja prehrambenih proizvoda (visoko učešće od 23,3 odsto u prerađivačkoj industriji). Međugodišnji porast proizvodnje pića u februaru iznosi 4,8 odsto. Dinamika proizvodnje prehrambene industrije (međugodišnji rast za dva meseca 2017. godine iznosi 6,8 odsto) uticala je na dinamku proizvodnje cele prerađivačke industrije. Posebno visok međugodišnji rast je registrovan u delatnostima proizvodnje mlinskih proizvoda, skroba i skrobnih proizvoda prerade i konzervisanja voća i povrća i proizvodnje biljnih i životinjskih ulja i masti. Delatnost proizvo-dnje pića je u februaru ostvarila rast od 4,8 odsto. Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u Republici Srbiji iznosio je 4,7 odsto u 2016. godini. Rast prerađivačke industrije je, u 2016. go-dini dostigao 5,3 odsto, u odnosu na 2015. godinu. U decembru 2016. godine, u odnosu na prosek 2015. godine, proizvodnja prehram-benih proizvoda je bila veća za 22,4 odsto, a proizvodnja pića za 2,0 odsto. U periodu januar-decembar 2016. godine u proizvodnji prehrambenih proizvoda registrovan je porast od 6,0 odsto u odnosu na isti period 2015. godine, dok je pad zabeležen u proizvodnji pića (-0,4 odsto).Cene Cene proizvođača industrijskih proizvoda u decembru 2016. godine bile su veće za 1,8 odsto u odnosu na prosek 2015. godine, a za 2,3 odsto u poređenju sa decembrom 2015. godine. U periodu januar-februar 2017. godine zabeležen je rast od 2,9 odsto u odnosu na isti period 2016. godine. U sektoru prerađivačke industrije ostvaren je međugodišnji rast cena od 0,1 odsto, a rast cena od 1,7 odsto u odnosu na prosek 2015. godine. U prva dva meseca 2017. godine ostvaren je rast od 3,4 odsto u odnosu na isti period 2016. godine.U 2016. godini, mesečni indeks cena proizvođača prehrambenih proizvoda u odnosu na prosek 2015. godine, kretao se u proseku 2,8 odsto, da bi u decem-bru zabeležio rast od 3,3 odsto. S druge strane, u proizvodnji pića zabeležen je međugodišnji pad cena od 3,2 odsto. U 2017. godini, u periodu januar-februar u odnosu na isti period 2016. godine registrovan je pad cena od 0,9 i 6,0 odsto u proizvodnji prehrambenih proizvoda i proizvodnji pića, respektivno.
60,0
70,0
80,0
90,0
100,0
110,0
120,0
130,0
140,0
I 2016. II 2016. III 2016. IV 2016. V 2016. VI 2016. VII 2016. VIII 2016. IX 2016. X 2016. XI 2016. XII 2016.
Ø2015=100
Prerađivačka industrija
Proizvodnja prehrambenih proizvoda
Proizvodnja pića
Indeksi industrijske proizvodnje u prehrambenoj industriji, po mesecima 2016. godine
u odnosu na prosek 2015. godine
Indeksi cena proizvođača industrijskih proizvoda u prehrambenoj industriji, po mesecima 2016. godine
u odnosu na prosek 2015. godine
Izvor: RZS.
96,097,098,099,0
100,0101,0102,0103,0104,0
I 2016. II 2016. III 2016. IV 2016. V 2016. VI 2016. VII 2016. VIII 2016. IX 2016. X 2016. XI 2016. XII 2016.
Ø2015=100
Prerađivačka industrija
Proizvodnja prehrambenih proizvoda
Proizvodnja pića
Izvor: RZS.
7
Privredna društva i preduzetniciPrema procenama RZS, u 2015. godini, u prehrambenoj industriji poslovalo je 3.310 privrednih društava (3,6 odsto ukupnog broja privrednih društava u Republici Srbiji) i 7.428 preduzetnika. Od toga, najviše je registrovanih privrednih društava u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda (89,2 odsto), dok je pretežna delatnost preostalih 357 privrednih društava proizvodnja pića.
Gotovo 76,2 odsto registrovanih privrednih društava činila su mikro privredna društva, dok su najveći promet ostvarila velika privredna društva. Od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji, 6,6 odsto je zaposleno u prehrambenoj industriji, i to 87,5 odsto u proizvodnji prehrambenih proizvoda, a 12,5 odsto u proizvodnji pića.
Struktura privrednih društava, zaposlenih i ostvarenog prometa u prehrambenoj industriji
2015. godina
Ukupno:
Veličina privrednog društvaMikro(≤9)
Malo(10-49)
Srednje(50-249)
Veliko(250+)
(struktura, u %)Privredna društva 3.310 76,2 16,0 6,2 1,6Zaposlenost 64.447 6,8 17,6 34,4 41,2Ostvareni promet (u mlrd RSD) 693,8 5,8 13,8 30,5 49,8
Izvor: RZS i APR, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.
Zaposlenost i zaradeU 2016. godini registrovano je 89.378 zaposlenih u prehrambenoj industriji, što čini 22,7 odsto zaposlenih u sektoru prerađivačke industrije, odnosno 4,7 odsto u uku-pnom broju registrovanih zaposlenih u Republici Srbiji. Smanjenje registrovane zaposlenosti na međugodišnjem nivou zabeleženo je i u proizvodnji prehrambenih proizvoda (-0,6 odsto) i u proizvodnji pića (-15,0 odsto).
Registrovana zaposlenost u Republici Srbiji
Broj zaposlenih Učešće u prehrambenoj industriji, u %2014. 2015. 2016. 2014. 2015. 2016.
Republika Srbija 1.845.494 1.896.295 1.920.679 - - -
Prehrambena industrija 84.626 91.163 89.378 100,0 100,0 100,0
Proizvodnja prehrambenih proizvoda 74.849 82.822 82.292 88,4 90,9 92,1
Proizvodnja pića 9.777 8.341 7.086 11,6 9,1 7,9
Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.
Prosečna bruto zarada u Republici Srbiji, isplaćena u 2016. godini iznosi 63.474 dinara i nominalno je veća za 3,8 odsto (realno za 2,6 odsto) u odnosu na 2015. godinu, dok je prosečna neto zarada od 46.079 dinara, nominalno veća za 3,7 odsto (realno za 2,5 odsto). U periodu januar-mart 2017. godine, u odnosu na isti period 2016. godine, prosečna bruto zarada u iznosu 62.588 dinara nominalno je veća za 4,3 odsto, a realno za 1,2 odsto. Nominalna neto zarada u prva tri meseca 2017. godine iznosi 45.435 dinara.
(januar-decembar)
8
U periodu januar-decembar 2016. godine, prosečna bruto zarada u prehrambenoj industriji dostigla je 91,7 odsto republičkog proseka, dok je prosečna neto zarada činila 92,3 odsto republičkog proseka. Od toga, prosečna bruto zarada u proizvodnji prehrambenih proizvoda činila je 84,4 odsto republičkog proseka, dok je u proiz-vodnji pića bila veća za 60,1 odsto republičkog proseka. U prva dva meseca 2017. godine, prosečna zarada u proizvodnji prehrambenih proizvoda činila je 80,7 odsto republičkog proseka (85,4 odsto prosečne zarade u prerađivačkoj industriji), dok je u proizvodnji pića bila veća za 64,3 odsto od republičkog proseka (73,9 odsto u odnosu na zaradu u prerađivačkoj industriji).
Prosečne bruto i neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji
Bruto zarade (u RSD) Neto zarade (u RSD)2014. 2015. 2016. 2014. 2015. 2016.
Republika Srbija 61.426 61.145 63.474 44.530 44.432 46.097Prehrambena industrija 53.840 56.560 58.226 39.255 41.304 42.566
Proizvodnja prehrambenih proizvoda 50.133 52.228 53.567 36.601 38.161 39.212Proizvodnja pića 80.146 90.093 101.611 58.087 65.637 73.799
Izvor: RZS.
Relativni značaj delatnosti - bruto dodata vrednost
U strukturi bruto dodate vrednosti 2015. godine (BDV), prema podacima RZS objavljenim 20. oktobra 2016. godine, proizvodnja prehrambenih proizvoda učestvuje 3,9 odsto, a proizvodnja pića 1,0 odsto. Bruto dodata vrednost u 2015. godini kod proizvodnje prehrambenih proizvoda iznosila je 131,4 mlrd dinara (blizu 1,1 mlrd evra), a u proizvodnji pića 35,0 mlrd dinara (289,6 mln evra), što čini 20,8 odsto i 5,5 odsto bruto dodate vrednosti prerađivačke industrije.
Bruto dodata vrednost (BDV) po delatnostima
2015. godinaUčešće u BDV, u % Stope realnog rasta
(2014. godina = 100, %)u ukupnom u sektoru
Bruto dodata vrednost, ukupno 100,0 - 0,7Prerađivačka industrija 18,9 100,0 1,9
Proizvodnja prehrambenih proizvoda 3,9 20,8 -3,3Proizvodnja pića 1,0 5,5 4,7
Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.
(januar-decembar)
9
Ukupne ostvarene investicije i strana direktna ulaganja
Prema podacima RZS, ostvarene investicije u osnovne fondove bile su za 5,4 odsto veće u 2015. godini, u odnosu na 2014. godinu, pri čemu je međugodišnji rast realizovanih novih investicija u osnovne fondove bio veći i iznosi 6,2 odsto u 2015. godini. Više od dve trećine (67,3 odsto) isplaćenih sred-stava za investicije u osnovne fondove potiče iz sopstvenih sredstava. Najveće učešće u ostvarenim investicijama u osnovne fondove registrovano je u sek-toru prerađivačke industrije (21,2 odsto), sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom (11,9 odsto), dok se u sektoru usluga izdvajaju investicije u sektor stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (11,2 odsto), informisanje i komunikaciju (10,4 odsto) i sektor trgovine (8,5 odsto).
Ukupne realizovane investicije u osnovne fondove u prehrambenoj indu-striji su 2015. godine iznosile 27,4 mlrd dinara (227,0 mln evra), od čega je 80,2 odsto realizovano u proizvodnji prehrambenih proizvoda (22,0 mlrd di-nara, odnosno 182,2 mln evra), a ostatak u proizvodnju pića (5,4 mlrd dinara, odnosno 44,8 mln evra). U strukturi ovih investicija, najveće je učešće inves-ticija realizovanih u domaću i uvoznu opremu (69,5 odsto), zgrade i ostale građevine (27,9 odsto), a preostalih 2,6 odsto u ostale investicije (intelektu-alnu svojinu – istraživanje i razvoj, softvere, baze podataka i ostalo).
Ostvareni međugodišnji rast neto priliva SDI u 2016. godini od 3,2 odsto najvećim delom je bio usmeren u izvozno orijentisane raz-menljive sektore domaće privrede. Tokom 2016. godine, neto priliv SDI iznosio je 1,9 mlrd evra, dok prema aktuelnim projekcijama NBS, očekuje se da neto SDI u 2017. godini bude 1,6 mlrd evra. Najveći priliv SDI je registrovan u prerađivačkoj industriji, pri čemu je tokom 2016. godine više od trećine usmereno u proizvodnju metala i metal-nih proizvoda, dok je 16,3 odsto registrovano u proizvodnji motornih vozila i prikolica, a 12,0 odsto u industriju prehrambenih proizvoda, pića i duvana. Posmatrano prema geografskom rasporedu investicija i zemljama porekla kapitala, najveći priliv SDI registrovan iz zem-alja EU(28) (63,0 odsto u 2016. godini), uz rastuće učešće priliva sa Bliskog Istoka i sa azijskog kontinenta.
Tokom 2016. godine u prehrambenoj industriji ostvaren je neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, od 85,5 mln evra, što je za 30,4 odsto manje u odnosu na 2015. godinu. Investiciona aktivnost nerezidenata u trećem kvartalu 2016. godine je bila najviša (42,2 mln evra), da bi u četvrtom kvartalu iznosila samo 2,9 mln evra.
69,5% Oprema
27,9% Zgrade i ostalegrađevine
2,6% Ostalo
Struktura ostvarenih investicija u osnovne fondove u 2015. godini
Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.
17,923,6 27,3
39,7
3,1
-10,2
39,1
91,0
4,8
35,642,2
2,9
-20,0
0,0
20,0
40,0
60,0
80,0
100,0
I II III IV I II III IV I II III IV
2014. 2015. 2016.
Neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, kvartalni podaci, 2014-2016. (u mln evra)
Izvor: NBS.Napomena: Prema prikazu delatnosti SDI u skladu sa BPM6 (korišćenjem „Priručnik za izradu platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije br. 6 MMF-a“) navedenom privrednom granom obuhvaćani su proizvodnja prehram-benih proizvoda, proizvodnja pića i proizvodnja duvanskih proizvoda.
10
Spoljna trgovinaPrehrambena industrija je izvozno orijentisana privredna grana, čiji prosečan godišnji rast izvoza u periodu 2012-2016. godine iznosi 5,6 odsto. Izvoz ovih proizvoda je, prema preliminarnim podacima RZS, u 2016. godini dostigao blizu 1,7 mlrd evra, uz učešće od 12,4 odsto u ukupnom izvozu Repub-like Srbije. U odnosu na 2015. godinu ostvaren je rast izvoza od 7,3 odsto. U istom periodu, uvoz je, prema preliminarnim podacima RZS, iznosio 770,8 mln evra (4,4 odsto ukupnog uvoza), uz međugodišnji pad od 11,4 odsto. Prosečan godišnji rast uvoza u periodu 2012-2016. godine iznosi 2,0 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni prehrambenih proizvoda i pića iznosio je 894,1 mln evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 216,0 odsto.
U 2016. godini, izvezeno je 1,5 mlrd evra prehrambenih proizvoda (rast od 8,0 odsto u odnosu na 2015. godinu), dok je međugodišnji rast od 1,8 odsto zabeležen u izvozu pića. Na uvoznoj strani došlo je do međugodišnjeg pada i to od 12,5 odsto u uvozu prehrambenih proizvoda, a 1,0 odsto u uvozu pića. Najveći spoljnotrgovinski suficit zabeležili su prehrambeni proizvodi, u vrednosti od 802,4 mln evra, koji je povećan za trećinu u odnosu na 2015. godinu.
Među najznačajnijim trgovinskim partnerima izdvaja se EU(28), sa učešćem od 51,9 odsto u ukupnom izvozu prehrambenih proizvoda i pića, dok je učešće izvoza u članice CEFTA 37,3 odsto. I na strani uvoza najzastupljenija je roba iz EU(28), koja je u Srbiju u periodu januar-decembar 2016. godine uvezena u vrednosti od 546,6 mln evra (318,1 mln evra manje nego što je izvezeno). I sa članicama CEFTA i ZND ostvaren je suficit od 501,5 mln evra i 66,2 mln evra, re-spektivno. U ukupnom izvozu Republike Srbije u EU(28) izvoz preh-rambenih proizvoda i pića učestvuju 9,7 odsto vrednosno, a 13,0 odsto količinski, dok je učešće u ukupnom izvozu u članice CEFTA po vrednosti 25,8 odsto, a 27,1 odsto količinski.
U periodu januar-februar 2017. godine, izvoz prehrambenih proiz-voda i pića u izvozu prerađivačke industrije učestvovalo je 12,3 odsto, a suficit je dostigao vrednost od 127,8 mln evra. U prva dva meseca 2017. godine, izvoz prehrambenih proizvoda povećan je za 7,7 odsto u odnosu na isti period 2016. godine, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 218,4 odsto. Najviše prehrambenih proizvoda izvezeno je u Bosnu i Hercegovinu (16,2 odsto), Nemačku (10,4 odsto) i Italiju (8,1 odsto). U periodu januar-februar 2017. godine zabeležen je iz-voz pića dva i po puta veći od uvoza, te je pokrivenost uvoza izvozom bila 248,8 odsto. Piće se najviše izvozi u Bosnu i Hercegovinu (25,9 odsto), Crnu Goru (18,1 odsto) i Bugarsku (10,1 odsto).
1.338,21.416,0
1.486,81.551,1
1.664,9
710,8770,4 825,5 870,1
770,8627,3 645,6 661,3 681,0
894,1
2012. 2013. 2014. 2015. 2016.
Izvoz, mln EUR Uvoz, mln EUR Bilans razmene, mln EUR
Spoljnotrgovinska razmena prehrambene industrije, 2012-2016. (vrednost, u mln evra)
Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.
51,9% EU(28)
37,3% CEFTA
4,9% ZND
5,8% Ostalo
Struktura IZVOZA u EU, CEFTA i ZND, u 2016. godini
70,9% EU(28)
15,6% CEFTA
2% ZND
11,5% Ostalo
Struktura UVOZA iz EU, CEFTA i ZND, u 2016. godini
Spoljnotrgovinska razmena u prehrambenoj industriji prema najznačajnijim partnerima u 2016. (struktura, u %)
Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.
Izvor: RZS, preračun Službe za podršku razvoju, PKS.
11
U fokusu Konditorska industrija Republike Srbije
Konditorska industrija Republike Srbije jedna je od grana prehram-bene industrije koja uspešno posluje godinama. U periodu do 2013. godine konstantno je realizovan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U petogodišnjem periodu 2012-2016. godine industri-jska proizvodnja konditorskih proizvoda je godišnje rasla po stopi od 5,0 odsto. Konditorska industrija, kao važan deo prehrambene industrije, u 2016. godini zabeležila je rast od 2,5 odsto i proizvela 148.405 tona slatkog programa. Godišnja proizvodnja konditorskih proizvoda kreće se u rasponu 120.000-140.000 tona.
Konditorska industrija u Republici Srbiji predstavlјa zdrav deo preh-rambene industrije Srbije, sa dugogodišnjim kvalitetnim snabde-vanjem domaćeg tržišta, ali i konstantnim prisustvom na inostranim tržištima. Kapaciteti ove grane prehrambene industrije su veći od domaćih potreba, pri čemu se više od trećine godišnje proizvod-nje plasira na izvozna tržišta. U proizvodnom procesu se primen-juju evropski standardi tako da je postignut visok kvalitet proizvoda, sa stalnim ulaganjima u nove tehnologije i širenje asortimana proiz-voda. Najveće izvozno tržište su i dalјe republike bivše SFRJ, među kojima prednjači plasman na tržište Bosne i Hercegovine.
U 2016. godini izvezeno je 54.537 tona konditorskih proizvoda, ali se radi o strukturno različitim proizvodima i delom o proizvodima koji se plasiraju po nižim cenama. U 2016. godini najviše su se izvozili fini pekarski proiz-vodi (vafl, biskviti i keks). Registrovan je rast izvoza svih vrsta konditorskih proizvoda, uz najveći rast izvoza finih pekarskih proizvoda i to za 24,0 odsto (keks, biskviti i vafli), kao i rast izvoza čokolade i proizvoda sličnih čokoladi za 18,0 odsto i bombonski proizvod za 18,0 odsto. Smanjenje izvoza je registrovano kod proizvoda bez šećera - žvake i osnovne sirovine i polu-proizvodi. U periodu 2012-2016. godine količinski izvoz je godišnje rastao po stopi od 6,8 odsto, dok je uvoz rastao po stopi od 11,6 odsto.
Uvoz je u 2016. godini količinski i vrednosno na skoro istom nivou kao i 2015. godine i uvezeno je oko 46.763 tona konditorskih proizvoda. Stru-ktura uvoznih konditorskih proizvoda se promenila u pravcu rasta uvoza konditorskih proizvodi tipa čokolada i proizvoda sličnih čokoladi, koji beleže rast od preko 20,0 odsto, kao i bombonski proizvodi od 7,8 odsto. Uvoz finih pekarskih proizvoda je bio na istom nivou kao i 2015. godine.
Značajno smanjenje uvoza registrovano je kod proizvoda bez šećera tipa žvake. Od 1. januara 2013. godine uvoz konditorskih proizvoda iz EU je potpuno slobodan, bez carine na uvoz iz EU, osim za uvoz po jednoj tarifnoj oznaci iz grupe bombonskih proizvoda za koje carinska stopa iznosi 10,0 odsto.
Konditorski proizvodi, industrijska proizvodnja (u tonama)
0
20
40
60
80
100
120
140
160
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Izvoz konditorskih proizvoda (u tonama)
0
10.000
20.000
30.000
40.000
50.000
60.000
2012 2013 2014 2015 2016
Uvoz konditorskih proizvoda (u tonama)
0
5.000
10.000
15.000
20.000
25.000
30.000
35.000
40.000
45.000
50.000
2012 2013 2014 2015 2016
Izvor: RZS.
Izvor: RZS.
Izvor: RZS.
12
Globalni trendovi
Sa prihodima od 4.601 mlrd dolara u 2016. godini, očekuje se da globalna industrija hrane i pića u 2017. godini nastavi pozitivan trend, odnosno da ostvari vrednost od 4.675 mlrd dolara (rast 1,6 odsto). Ipak kretanje proizvodnje i prometa će biti promenljivo u zavisnosti od robnog segmenta i tržišta. Globalna industrija hrane i pića je u procesu transformacije zbog direktnog uticaja novih tren-dova, u smislu makroekonomskih performansi ključnih privreda u svetu, izmene poslovnih procesa, posebno u oblasti maloprodaje, kao i usled promene navike potrošača.
Imajući u vidu strateški značaj proizvodnje hrane i pića, kao i demo-grafski rast, industrija proizvodnje hrane i pića, mereno glavnim ber-zanskim indeksima, je u konstantnom porastu u poslednjih deset go-dina, ukoliko se izuzme 2008/9. godina kada udar svetske ekonomske krize bio najveći. S obzirom na esencijalni značaj proizvoda ove indus-trije, slično kao u oblasti farmacije, privredna aktivnosti nije značajnije opala u periodu krize.
Usled sve jače konkurencije, posebno iz tržišta u nastajanju, u narednom periodu se procenjuje povećanje merdžera i akvizicija u industriji. Samo u toku prošle godine bilo je preko 600 akvizicija na globalnom tržištu, najviše u proizvodnji pića, ambalaže i mlekarskih proizvoda. Najviše transakcija se sprovelo u Sjedinjenim Državama, a zatim slede zemlje Zapadne Evrope.
S obzirom na različit nivo razvijenosti, dinamika industrije proizvod-nje hrane i pića će biti znatno drugačija. U zemljama u razvoju će rast biti primarno određen demografskim kretanjima i kupovnom moći stanovništva, a neto izvoznici će zavisiti od spoljne tražnje. U razvi-jenim delovima sveta, trend rasta će biti sporiji u odnosu na tržišta u nastajanju, imajući u vidu manju bazu, visoke stope privrednog rasta i prirodnog priraštaja stanovništva.
Industrija hrane i pića u okviru EU je tokom 2016. godine rasla posmatrano po proizvodnji i prodaji, a ostvarene su i solidne izvozne performanse. Sa druge strane, zaposlenost je zabeležila umeren rast imajući u vidu pad značajan nezaposlenosti u EU, posledično primeni mera za oporavak evropske privrede. Prema poslednjim raspoloživim podacima za treći kvartal 2016. godine, rast proizvodnje hrane i pića je iznosila 1% u odnosu na 1,4% ukupne prerađivačke industrije. Po prometu je industrija hrane i pića ostvarila znatno bolji rast u odnosu
S&P 500, indeks industrije hrane i pića
0
100
200
300
400
500
600
700
800
Izvor: Bloomberg L.P.
STOXX Europe 600, indeks industrije hrane i pića
0
100
200
300
400
500
600
700
800
Izvor: Bloomberg L.P.
13
na celokupnu prerađivačku industrija, 1,7% u odnosu na 0,3%. Takođe, po rastu zaposlenosti, industrija hrane I pića je ostvarila bolji rezultat, 1,7% u odnosu na rast od 1,3% u celokupnoj industriji.Ukoliko se posmatra kretanje kupovne moći u zavisnosti od razvijenosti tržišta, onda je očigledno da plasiranje robe na tržišta u nastajanju predstavlja veliku priliku. Mereno indeksom koji je razvila kompanija JP Morgan, u pos-lednjih nekoliko godina njihova kupovna moć tržišta u nastajanju raste, nasuprot situacije u razvijenim zemljama. Takođe, indeks potrošačkih cena – CPI ukazuje koji se u narednom srednjoročnom periodu procenjuje na 3-3,5 odsto (stopa inflacije), govori o većem porastu cena u tržištima u nastajanju i zemljama u razvoju u odnosu na razvijeni deo sveta (inflacija u SAD i EU za 2017. godinu se procenjuje na 2,2 odsto i 1,7 odsto, respektivno).
Kretanje JP Morgan indeks a kupovne moći Kretanje MMF indeksa potrošačkih cena
60
70
80
90
100
110
120
3.1.2012 3.1.2013 3.1.2014 3.1.2015 3.1.2016
Tržišta u nastajanju Razvijeno tržište
Izvor: Bloomberg L.P.
0
1
2
3
4
5
6
7
8
1.1.20
07
1.8.20
07
1.3.20
08
1.10.2
008
1.5.20
09
1.12.2
009
1.7.20
10
1.2.20
11
1.9.20
11
1.4.20
12
1.11.2
012
1.6.20
13
1.1.20
14
1.8.20
14
1.3.20
15
1.10.2
015
1.5.20
16
1.12.2
016
Izvor: Bloomberg L.P.
14
Makroekonomsko okruženje
Privredna aktivnost Srbije u 2016. godini, merena realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao glavnim makroekonomskim pokaza-teljem, uvećana je za 2,8 odsto. Rast se prvenstveno zasnivao na porastu investicija i izvoza, ali i na porastu domaće potrošnje usled realnog rasta zarada stanovništva. Na pozitivna privredna kretanja je uticao i rast tražnje na evropskom tržištu, što je omogućilo bolji plasman proiz-voda iz Srbije. Sa proizvodne strane, rast BDP bio je vođen sektorima poljoprivrede, industrije, građevinarstva i uslugama privatnog sektora. Prema fleš proceni RZS, realni rast BDP u prvom kvartalu 2017. godine iznosio je 1,0 odsto, u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija rast BDP će u 2017. godi-ni iznositi 3,0 odsto, da bi se u naredne dve godine povećao na 3,5 odsto.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u prvom kvartalu 2017. go-dine je iznosila 8,1 mlrd evra, što predstavlja rast od 14,7 odsto u odnosu na isti period 2016. godine. Vrednost razmene u martu je bila za petinu veća u odnosu na isti mesec prethodne godine. U prva tri meseca 2017. godine, uvoz je rastao brže od izvoza (za 1,9 procentnih poena), čime se direktno uticalo na povećanje deficita tekućeg dela platnog bilansa. Negativan saldo robne razmene sa inostranstvom povećan je za 20,8 odsto u poređenju sa periodom januar-mart 2016. godine, te je pokrive-nost uvoza izvozom iznosila 76,5 odsto. Sa druge strane, Srbija je u prva dva meseca 2017. godine ostvarila pozitivan saldo u trgovini uslugama, u iznosu od 171,6 mln evra (rast od 42,4 odsto u odnosu na period janu-ar-februar 2016. godine).
U platnom bilansu, deficit tekućeg računa je u periodu januar-februar 2017. godine iznosio 270,8 mln evra (povećanje od 60,3 odsto u odnosu na isti period 2016. godine, prvenstveno usled zabeleženog deficita u januaru, koji je za 89,9 miliona evra veći nego u istom mesecu prošle godine). Platni bilans predstavlja zbir svih ekonomskih transakcija sa inostranstvom, a deficit tekućeg dela platnog bilansa označava da je vrednost izvoza robe i usluga manja od vrednosti ostvarenog uvoza.
Na pozitivna privredna kretanja u Srbiji značajno je uticalo poboljšanje poslovnog okruženja, čemu je doprineo i nastavak procesa evropskih integracija, koji podrazumeva i usaglašavanje pravne regulative sa sis-temom Evropske unije. Fiskalna konsolidacija, odnosno uravnoteženje javnih finansija (budžetski prihodi i rashodi), nastavila je da daje
Kretanje deviznih kurseva u poslednjih godinu dana
Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije
Realni rast BDP (%)
Deficit tekućeg dela platnog bilansa (%)
Izvor: NBS.
Napomena: p – Projekcija.Izvor: MF, Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu.
105,0107,0109,0111,0113,0115,0117,0119,0121,0123,0125,0
04.05
.2016
. 18
.05.20
16.
01.06
.2016
. 15
.06.20
16.
29.06
.2016
. 13
.07.20
16.
27.07
.2016
. 10
.08.20
16.
24.08
.2016
. 07
.09.20
16.
21.09
.2016
. 05
.10.20
16.
19.10
.2016
. 02
.11.20
16.
17.11
.2016
. 01
.12.20
16.
15.12
.2016
. 29
.12.20
16.
16.01
.2017
. 30
.01.20
17.
13.02
.2017
. 01
.03.20
17.
15.03
.2017
. 29
.03.20
17.
12.04
.2017
. 28
.04.20
17.
EUR / RSD USD / RSD
0,8
2,8 3,03,5
2015. 2016. 2017p 2018p
-4,7-4,0 -3,9 -3,7
2015. 2016. 2017p 2018p
15
rezultate što je direktno uticalo na smanjenje budžetskog deficita i posledično na smanjenje potreba za zaduživanjem države kod domaćih i stranih kreditora (stabilizacija javnog duga). Inflacija, kao mera porasta opšteg nivoa cena, tokom 2016. godine je bila niska i stabilna i prosečno je iznosila 1,2 odsto, dok je očuvana i relativna stabilnost deviznog kur-sa. Pomenuti podaci jasno ukazuju na stabilnost ekonomskog sistema na nivou države (makroekonomski okvir) što je dalo osnov agencijama za procenu kreditnog „rejtinga“[1] da unaprede očekivanja da će Srbija u narednom periodu poboljšati svoju poziciju kod domaćih i stranih inves-titora. Inflacija je u martu 2017. godine blago uvećana i iznosi 3,6 odsto, što je u okviru cilja NBS (3,0 odsto ± 1,5 p.p.). Do kraja 2017. godine se očekuje da inflacija ostane stabilna i da će se kretati na nivou nešto iznad 3,0 odsto.
U prva dva meseca 2017. godine, neto priliv SDI iznosio je 212,1 mln evra i pretežno je usmeren u sektore razmenljivih dobara.
U prvom kvartalu 2017. ostvaren je suficit u Budžetu Republike Srbije u iznosu od 7,2 mlrd dinara. Pri tome, ukupni prihodi su izneli 257,7 mlrd dinara, dok su ukupni izdaci bili 250,5 mlrd dinara. Tokom marta ostvaren je deficit od 4,4 mlrd dinara, što je za 14,7 mlrd dinara bolji re-zultat nego u martu prethodne godine kada je deficit iznosio 19,1 mlrd dinara.
Prosečan srednji kurs u aprilu 2017. godine iznosio je 123,6581 dinara za jedan evro, a 115,3021 dinara za jedan američki dolar. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi.
* Mera rizika ulaganja u finansijsku imovinu zemlje.
BDP, realni (rast u %)Potrošnja domaćinstva, realna (rast u %)Državna potrošnja, realna (rast u %)Bruto investicije, realne (rast u %)
Deficit tekućih transakcija (u BDP %)Inflacija, prosek perioda (u %)Registrovana nezaposlenost, ARS (u %)Konsolidovani deficit/suficit (u %)Javni dug (u %)SDI, neto (u BDP %)Napomena: p – Projekcija.Izvor: NBS, MF, RZS.
2007.5,9
---
-18,66,5
18,1-1,929,9
8,6
2014.-1,8-1,3-0,5-3,6-6,02,9
19,2-6,670,4
3,7
2015.0,80,5
-1,55,6
-4,71,9
17,7-3,774,6
5,4
2017e3,01,41,65,7
-3,92,4
--1,772,8
4,5
2016.2,80,82,35,0
-4,01,2
15,3-1,472,9
5,5
2018p3,52,22,65,7
-3,73,0
--1,369,6
4,3
Odabrani makroekonomski indikatori
Inflacija, prosek perioda
Neto SDI, u mlrd EUR
Izvor: NBS.
Izvor: NBS.
7,8 7,8
2,91,9
1,2
2012. 2013. 2014. 2015. 2016.
0,8
1,3 1,2
1,8 1,9
2012. 2013. 2014. 2015. 2016.
16
Aktivnosti Udruženja za prehrambenu industriju
Pregled pokrenutih i realizovanih inicijativaInicijativa Grupacije proizvođača šećera za subvencionisanjem proizvodnje šećerne repe.
Inicijativa Grupacije proizvođača šećera za nastavkom rada na izmeni Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine u smislu Predloga za izuzimanje šećera poreklom iz Republike Srbije iz Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine.
Inicijativa Grupacije proizvođača bilјnih ulјa za preciznijim definisanjem uslova proizvodnje i prometa proiz-voda od semena konoplјe.
Inicijativa Udruženja za prehrambenu industriju – članice više grupacija (pokrenuta 17. februara 2017. godine) za izmenu i dopunu Pravilnika o maksimalno dozvolјenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilјa u hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvolјene količine ostataka sredstava za zaštitu bilјa (“Sl. glasnik RS”, br. 29/2014, 37/2014, 39/2014 i 72/2014, 84/2015, 35/2016, 81/2016) - usaglašavanje nivoa kadmijuma u kakao prahu sa Uredbom Evropske komisije br. 1881/2006 i pripadajućim izmenama i dopunama Uredbe br. 488/2014.
Inicijativa Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda (pokrenuta 9. novembra 2016. godine) za izmenu Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina za 2017. godinu. Na osnovu inicijative carinska stopa na tar. broj 1517 90 99 00, sman-jen sa 15% na 8% za konditorsku industriju.
Inicijativa Grupacije proizvođača mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina (pokrenuta 26. decembra 2016. godine) za izmenu Uredbe o uslovima davanja na zajam i u zakup pojedinih vrsta roba iz robnih rezervi i u us-lovima za izdavanje u zakup nepokretnosti (Sl. glasnik RS br. 60/15).
Inicijativa upućena Sektoru za ruralni razvoj Ministarstva polјoprivrede i zaštite životne sredine 7. marta 2017. godine za podršku sektoru vinogradarstva i vinarstva kroz mere IPARD programa.
Inicijativa upućena Direkciji za nacionalne referentne laboratorije 22. marta 2017. godine u cilјu zaštite genetičkih resursa vinove loze u Srbiji.
Inicijativa upućena Ministarstvu polјoprivrede i zaštite životne sredine 23. marta 2017. godine da se po hitnom postupku donese Zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina koji je u nacrtnoj verziji u pravnoj službi Ministarstva.
Inicijativa za dodelu priznanja za vrhunska vina domaćih proizvođača „Ljubičasta plaketa“ koja će biti realizovana u saradnji Ministarstva polјoprivrede i zaštite životne sredine i PKS.
17
Radne grupe • Radna grupa pri Ministarstvu privrede i zaštite životne sredine za izradu Pravilnika o kvalitetu šećera za
lјudsku potrošnju
• Radna grupa pri Ministarstvu privrede i zaštite životne sredine za izradu Pravilnika o utvrđivanju programa monitoringa bezbednosti hrane za životinje za 2017. godinu. Predlog propisa dostavlјen zakonodavnoj službi Ministarstva.
• Radna grupa pri Ministarstvu privrede i zaštite životne sredine za Zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina.
• Radna grupa pri Ministarstvu privrede i zaštite životne sredine za izmene i dopune Pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata.
• Radna grupa pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine za izradu novog Pravilnika o kvalitetu bezalkoholnih pića.
• Radna grupa pri Poreskoj upravi za suzbijanje nedozvoljene trgovine brašnom.
• Radna grupa za izmene i dopune Pravilnika o kvalitetu voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih sokova u prahu, voćnih nektara i srodnih proizvoda.
18
Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima
Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je nekoliko programa podrške u 2017. godini: • Program podrške početnicima za započinjanje posla START UP• Program podrške izvoznicima• Program promocije izvoza• Podrška razvoju konkurentnosti MMSPP• Program podrške inovativnim MMSPP• Program podrške projektima za unapređenje ekonomskog razvojaDetaljne informacije u vezi sa navedenim programima možete da pronađete na sajtu Razvojne agencije Srbije.
Najbrži put do inopartnera
Privredna komora Srbije je član Evropske mreže preduzetništva i koordinator Konzorcijuma EEN mreže u Srbiji. Usluge EEN mreže su prevashodno namenjene malim i srednjim preduzećima kao servis kada je u pitanju internacionalizacija poslovanja. Evropska mreža preduzetništva ima za cilj da preduzeća lakše i brže pronađu partnere u inostranstvu kroz besplatne usluge pretrage Baze poslovne saradnje i učešća na međunarodnim poslovnim susretima i poslovnim misijama.
Edukacija
Centar za edukaciju i stručno obrazovanje (CESO) Privredne komore Srbije privrednicima omogućava savremenu i kontinuiranu poslovnu edukaciju. Unapređenje postojećih i sticanje novih znanja, veština i kompetencija, kao i neprekidan lični i profesionalni razvoj, deo su misije CESO u afirmisanju koncepta celoživotnog učenja. Programi seminara i edukacija se mogu preuzeti na sledećem linku: PKS edukacija
Podrškaprivredi
19
Dualno obrazovanje
Privredna komora Srbije je pokrenula inicijativu za uvođenje dualnog obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazo-vanja kako bi adekvatno odgovorila na potrebe i pružila podršku onim sektorima privrede koji se suočavaju sa velikim poteškoćama da dođu do kompetentnog kadra neophodnog za kontinuirano poslovanje.
Učenici po završetku srednje stručne škole ne raspolažu sa praktičnim i primenjivim znanjima i veštinama potrebnim za rad u realnom radnom okruženju. Posledica toga je da poslodavci moraju preuzeti na sebe trošak obučavanja mla-dih dodatnim znanjima i veštinama kako bi mogli da se uklјuče u rad.
Osnovna ideja dualnog obrazovanja počiva na činjenici da se teorijska znanja stiču u školi, a praktični deo nastave se odvija u kompanijama u realnom radnom okruženju. Ono po čemu se dualno obrazovanje razlikuje u odnosu na klasično je:
• povećanje obima praktične nastave gde učenici u prvom razredu provode u kompanijama jedan dan nedelјno, a u drugom i trećem razredu dva dana nedelјno učeći kroz rad;
• nastavni planovi i programi u čijoj izradi su učestvovali privrednici davanjem opisa zanimanja koji odgovara radnim mestima za koje se učenici školuju i na kojima će raditi po završetku istog;
• aktivno učešće privrede u obrazovanju podrazumeva da privrednici preuzimaju odgovornost za deo obrazovanja koji se realizuje u kompanijama delegiranjem odgovornih lica iz redova zaposlenih – instruktora zaduženih za obučavanje učenika;
• zaklјučivanje ugovora između učenika/roditelјa i kompanije na osnovu koga učenici za svoj rad dobijaju novčanu naknadu.
Trenutno se po dualnom sistemu školuje oko 1100 učenika iz 18 škola u saradnji sa preko 60 kompanija širom Srbije za obrazovne profile električar, industrijski mehaničar, bravar-zavarivač, operater za izradu nameštaja i trgovac.
Za narednu školsku godinu u pripremi je 18 obrazovnih profila po dualnom modelu ustanovlјenih novom metodologijom upisa u srednje škole, koju je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja realizovalo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, jedinicama lokalne samouprave i nacionalne službe za zapošlјavanje, a bazirano na potrebama privrede. Među profilima koji će se naći u sistemu obrazovanja od naredne školske godine su: automehaničar, modni krojač, tehničar za logistiku i špediciju, elektrotehničar za obnovlјive izvore energije, opertater za preradu metala, avio-tehničar, tehičar vazdušnog saobraćaja i drugi.
Namera je da se upis u srednje škole za svaku narednu godinu vrši isklјučivo u skladu sa potrebama privrede kako bi se kreirao sistem obrazovanja koji će biti fleksibilan, u funkciji potreba privrede, spreman da odgovori zahtevima i brzim promenama na tržištu rada koji su uslovlјeni tehničko-tehnološkim progresom.
U pripremi je i Zakon o dualnom obrazovanju čime će se definisati prava i obaveze svih učesnika u ovom procesu, naročito značajnim za privrednike imajući u vidu njihovu izuzetno značajnu ulogu u sistemu obrazovanja. Za sve dodatne informacije o dualnom obrazovanju kontaktirajte Centar za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije na mejl: [email protected]
20
Metodološke napomene
Prehrambena industrija, u biltenu, prema KD(2010), obuhvata oblasti delatnosti: Proizvodnja prehrambenih proizvoda i Proizvodnja pića.
Prema Zakonu o računovodstvu („Službeni glasnik RS” br. 62/2013) pravna lica su razvrstana na velika, srednja, mala i mikro privredna društva. Veličina je utvrđena prema kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica koji su propisani Zakonom, i to: prosečnom broju zaposlenih, poslovnom prihodu i prosečnoj vrednosti poslovne imovine (dva od tri navedena kriterijuma određuje veličinu). Za potrebe analize u ovom biltenu, prema objavljenim procenama Republičkog zavoda za statistiku, pravna lica prema veličini razvrstana su u skladu sa međunarodnim preporukama i standardima (prema Eurostat metodologiji i preporuci Evropske komisije, 2003/361/EC), na osnovu broja zaposlenih. Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno). Baze podataka o broju privrednih subjekata, broju zaposlenih i prometu uspostavlјene su na osnovu završnih računa pravnih lica (Agencija za privredne registre), a broj preduzetnika i broj zaposlenih kod preduzetnika na osnovu podataka Poreske uprave.
Neke vrednosti, prikazane u biltenu, zaokružene su na milione ili milijarde, sa jednim decimalnim mestom, stoga ukupne vrednosti (sumari) se ne slažu uvek sa zbirom pojedinačnih podataka, s obzirom na to da su korišćeni nezaokruženi brojevi (što daje preciznije podatke).
Korišćene skraćenice
Izvori podataka: Republički zavod za statistiku (RZS), Narodna banka Srbije (NBS), Agencija za privredne registre (APR), Privredna komora Srbije (PKS), Uprava carine (UC), Ministarstvo finansija (MF), Poreska uprava (PU), Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat), Čikaška produktna berza (CME), Bloomberg L.P, Međunarodni trgovinski centar (ICT TradeMap).
Devizni kursevi: Svi preračuni u biltenu su izvršeni prema sledećim prosečnim srednjim kursevima Narodne banke Srbije:
Odricanje od odgovornosti: Podaci su podložni izmenama u skladu sa promenama zvaničnih izvora podataka. Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za ekonomski savet, niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obaveza za Privrednu komoru Srbije. Umnožavanje i distribuiranje biltena i delova dozvoljeno je ukoliko se navede izvor i kopija dostavi Privrednoj komori Srbije na: [email protected].
BDP bruto domaći proizvodBDV bruto dodata vrednostSDI strane direktne investicijeKD(2010) Klasifikacija delatnostiSMTK Standardna međunarodna trgovinska klasifikacijaPDV porez na dodatu vrednostØ prosek perioda
ARS Anketa o radnoj snaziEU(28) Evropska unija koju čini 28 država članicaCEFTA Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgoviniZND Zajednica nezavisnih državaRSD srpski dinarEUR evroUSD američki dolar
Period:EUR/RSDUSD/RSDIzvor: NBS.
2011.101,950273,3382
2013.113,136985,1730
2015.120,7328108,8543
2012.113,127788,1169
2014.117,306088,5408
2016.123,1179111,2903
Q1 2017.123,8771116,1761
21
Udruženje za prehrambenu industriju
Udruženje za prehrambenu industriju je proaktivna zajednica kompanija, koja konstruktivno planira pristup postojećim i budućim izazovima industrije. Takođe je pokretačka snaga privrede koja stvara afirmativni ambijent za dalјi napredak industrije. Udruženje za prehrambenu indu-striju predstavlјa sponu industrije, ministarstava i drugih državnih institucija koje imaju direktan ili indirektan uticaj na poslovanje u oblasti hrane i pića. Cilј Udruženja je da pomogne industriji, kreatorima politike, kao i široj zajednici da uspešno i usaglašeno idu prema zajedničkim interesima. Zadaci Udruženja su aktivno učešće u kreiranju ambijenta u kome kompanije prehrambene industrije, bez obzira na njihovu veličinu i tradiciju, mogu da zadovolјe potrebe potrošača, razvijaju se i budu konkurentne na domaćem i međunarodnom tržištu. Udruženje za prehram-benu industriju promoviše, edukuje, štiti, zastupa stavove svojih članica i pomaže u definisanju regulatornih okvira koji su u interesu industrije i potrošača.
U okviru Udruženja za prehrambenu industriju aktivno je jedanaest grupacija:• Grupacija proizvođača mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina• Grupacija proizvođača bilјnih ulјa• Grupacija proizvođača konditorskih proizvoda• Grupacija proizvođača dijetetskih namirnica i dečije hrane• Grupacija za vinogradarstvo i vinarstvo• Grupacija prerađivača voća i povrća• Grupacija proizvođača mineralnih voda, voćnih sokova i bezalkoholnih pića• Grupacija proizvođača šećera• Grupacija proizvođača piva (pri kojoj je formirana sekcija zanatskih proizvođača piva)• Grupacija proizvođača jakih alkoholnih pića• Grupacija proizvođača hrane za životinje (članica Međunarodne asocijacije proizvođača hrane za životinje - IFIF i Evropske asocijacije
proizvođača hrane za životinje - FEFAC)
Poslovno povezivanje kroz članstvo u međunarodnim asocijacijama (prikazano kroz primer članstva, u statusu pridruženog člana posmatrača, Grupacije proizvođača hrane za životinje u okviru Evropske Asocijacije proizvođača hrane za životinje - FEFAC).
Kontakt Privredna komora Srbije
Resavska 13-1511000 Beograd
Udruženje za prehrambenu industrijuDimitrije Ivanović, sekretar
www.pks.rsE: [email protected]
#PKS@Privrednakomora#T: 0800 808 809
T: (+381 11) 41 49 43
REGISTRIBAZE PODATAKA
IT PLATFORME
POSLOVNE INFORMACIJE
IPROVERITE
BONITET
OBUKE I
USAVRŠAVANJA
IZVOZNO UVOZNA
I OSTALA
DOKUMENTA
SERTIFIKATI LICENCE
STANDARDI
POVEZIVANJE LOKALNO
REGIONALNOMEĐUNARODNO
POTVRDE, UVERENJA
IMIŠLJENJA
MEDIJACIJA POSREDOVANJE
ISTRAŽIVANJAI
POKAZATELJITRŽIŠTA
DIGITALNE“e-USLUGE”
PKS USLUGE
