Faza uvođenja novog proizvoda predstavlja period u kome se proizvod pojavljuje na tržištu, međutim, proizvodnja nije u potpunosti uhodana. Ovu fazu karakterišu izuzetno visoki troškovi proizvodnje i prodaje, ali sa tendencijom porasta efikasnosti. Faza rasta čini period u kome naglo raste proizvodnja i prodaja, dolazi do smanjenja svih troškova i postiže se veoma visoka efikasnost. Faza sazrevanja predstavlja maksimalne mogućnosti prodaje proizvoda nakon čega dolazi do opadanja zbog pojave konkurencije koja je opremljena boljim sredstvima za proizvodnju i primenjuje bolje tehnološke postupke. Faza zastarevanja predstavlja nagli pad proizvodnje i prodaje, kao rezultat nagle ekspanzije konkurencije. U ovoj fazi rezultati poslovanja preduzeća, misli se na ekonomičnost i rentabilnost, sve su slabiji, l pored preduzetih mera da se ova negativna tendencija zaustavi poslovanje preduzeća rezultira gubitkom. Faza odumiranja predstavlja kraj proizvoda, kada zbog izuzetno efikasne konkurencije, kao jedina mogućnost preostaje povlačenje proizvoda sa tržišta. Treba napomenuti da svaki proizvod ne doživi sve faze koje smo naveli. Takođe, nije podjednako ni vremensko trajanje svih faza. Sa stanovišta preduzeća, nisu podjednako značajne sve faze. Najznačajnije su one faze koje obezbeđuju pozitivan finansijski rezultat, a to su faze rasta i zrelosti. Značaj ovih faza je u činjenici što se kroz njih obezbeđuje takva fmansijska moć koja omogućava razvoj novih proizvoda. Dužina trajanja svake faze nije stvar preduzeća, već u velikoj meri zavisi od tržišta i konkurencije. Posebno je osetljiv trenutak kada se pristupa povlačenju jednog proizvoda sa tržišta. U tom trenutku preduzeće bi trebalo da raspolaže novim proizvodom koji će zameniti proizvod koji se povlači sa tržišta. Ovu sinhronizaciju nije lako ostvariti i ona treba da bude ugrađena u strategiju razvoja novog proizvoda. NAPOMENA: Za sve informacije vezane za INFORMATIČKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZEĆA

obratite se na e-mail : alempije@beotel.yu Ovaj članak je pripremljen na osnovu knjige: prof.dr. Alempije Veljović dipl. ing., INFORMATIČKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZEĆA

Razvoj novih proizvoda

Izvor: Wikipedija

Skoči na: orijentacija, traži

Termin razvoj novih proizvoda u poslovanju se koristi za opisivanje procesa kojim poduzeće lansira novi proizvod ili uslugu na tržište. Za konačni uspjeh nekog proizvoda (tj. njegove politike proizvoda) važno je da se usporedno s njegovim tehničkim razvojem razvija i marketing (istraživanja i analize) koji prati taj proizvod.

Sadržaj

[sakrij] 1 Vrste novih proizvoda 2 Stjecanje novih proizvoda 3 Očekivanja od novih proizvoda 4 Organiziranje procesa razvoja 5 Izvori ideja

6 Globalni razlozi neuspjeha novih proizvoda

Vrste novih proizvoda [uredi]

Pojam novi proizvod je dosta širok iako se to u prvi mah ne čini baš tako. Uvriježeno je mišljenje da je novi proizvod samo proizvod koji predstavlja nešto revolucionarno, nešto što još ne postoji na tržištu. Međutim, takav proizvod je samo jedan tip novih proizvoda. Razlikujemo 6 vrsta novih proizvoda, s obzirom na to koliko je on nov za tržište, ali i za poduzeće.

1. potpuno novi proizvod (Completely New) o proizvod koji se razvija prema tržištu, nov je za tržište, ali i za poduzeće

2. linija novih proizvoda (New Product Lines) o omogućuje poduzeću da izađe na nova tržišta

3. nadopuna linije (Line Extensions)4. poboljšanja proizvoda (Changes to Augmented Products)5. repozicionirani proizvod (Repositionings)

o proizvod sa minimalnim promjenama, ali usmjeren na potpuno novi ciljni segment

6. proizvod proizveden sa manjim troškovima (Core Product Revision)

Stjecanje novih proizvoda [uredi]

Neko trgovačko društvo može na više načina dolaziti do novih proizvoda. Taj način uvelike ovisi o stupnju razvoja države i gospodarstva koji u konačnici rezultiraju financijskim sredstvima koja su na raspolaganju poduzećima za stjecanje novih proizvoda. Nekoliko je načina stjecanja novih proizvoda :

1. kupovinom poduzeća, a samim time i proizvoda tog poduzeća2. kupovinom patenata3. kupovinom licence ili franšize4. razvojem novih proizvoda

Najvrijedniji put je svakako razvoj novih proizvoda, ali si takav put ne mogu priuštiti sva poduzeća jer se uz takav način stjecanja novih proizvoda veže veliki iznos financijskih sredstava. Financijska stabilnost je preduvjet takvom razvoju jer se razvoj kvalitetnih novih proizvoda može protegnuti na duži period i njegov pay-back period (period kad će proizvod vratiti uložena sredstva) je veći od ovih ostalih alternativa.

Očekivanja od novih proizvoda [uredi]

Razvoj novih proizvoda je rizičan potez i često se smatra hrabrim korakom u poslovanju tvrtke. Zbog toga poduzeća koja ulaze u razvojni proces imaju određena očekivanja od tog proizvoda u budućnosti.

da ih proizvod učini inovatorskim poduzećem da pomoću novog proizvoda obrane tržišni udio da osvoje nova tržišta da iskoriste tehnologiju na nov način

Organiziranje procesa razvoja [uredi]

Organiziranje procesa razvoja je stvar svakog poduzeća i njegovih mogućnosti i sposobnosti. Međutim, kroz teoriju i praksu iskristalizirala su se 4 načina organizacije :

1. direktni razvoj o voditelj proizvoda (Product manager) je zadužen za razvoj od ideje do

lansiranja2. povjerenstva ili komisije

o na čelu je kompetentan stručnjak koji bi trebao imati marketinška i financijska znanja

3. odjeli za nove proizvode o većinom prisutni u velikim poduzećima koja posjeduju kadrove koji se

bave isključivo razvojem i imaju direktora koji je odgovoran višim instancama u poduzeću

4. poduzetnički timovi za razvoj novih proizvoda

Izvori ideja [uredi]

Prvi korak u procesu razvoja je generiranje ideje što i nije tako jednostavan zadatak. Tom zadatku je potrebno pristupiti sustavno, osluškujući potrebe svih referentnih skupina. Glavni izvori ideja za poduzeće mogu biti :

1. kupci o najveći broj kvalitetnih ideja dolazi od kupaca. Zadatak poduzeća je da

osmisli način kako bi mu kupac rekao što i kakav proizvod želi. Proizvod je namijenjen zadovoljavanju kupčevih potreba pa je stoga i logično da se za ideju pita upravo one koji će imati koristi od toga.

2. vlastiti zaposlenici o vlastiti zaposlenici su također važan izvor ideja, ali su u mnogim tvrtkama

zapostavljena skupina po tom pitanju. Najuspješnije tvrtke u današnjem globalnom svijetu su upravo one tvrtke koje slušaju svoje zaposlenike i crpe ideje iz njihove kreativnosti i inovativnosti. Najbolji primjer je Toyota koja je u jednoj godini od zaposlenika dobila čak 2 milijuna ideja.

3. konkurenti4. trgovački predstavnici i distributeri5. inovatori

Globalni razlozi neuspjeha novih proizvoda [uredi]

Već smo prije ustvrdili da je razvijanje novih proizvoda rizičan potez i neki podaci govore da čak 40 % novih proizvoda doživi neuspjeh, a kod usluga je taj postotak još i veći. Glavni razlozi neuspjeha su :

malo dobrih ideja za nove proizvode podijeljena i usitnjena tržišta razna društvena i državna ograničenja (zakoni, kultura, ekologija...) visoki troškovi razvoja novih P/U manjak kapitala u poduzećima brzina razvoja sve kraći životni vijek P/U

Kad govorim o trošku ne mislim samo na novčani trošak. Trošak proizvoda je utrošak vremena, znanja i novca od prve ideje da se kupi određeni proizvod do momenta korištenja istog proizvoda.

Firme često posvećuju previše pažnje na to koliko će koštati da se neki proizvod napravi, dok bi više vremena trebali posvetiti koliko će koštati ako se neki proizvod ne napravi.

Koraci kreiranja novog proizvoda:

Sortiranje ideja – je proces odstranjivanja ideja koje ne idu u prilog ostvarenju uspjeha.

o Da li će potrošači imati korist od konzumiranja poizvodao Da li je tehnički izvodljivo proizvesti takav proizvodo Da li će proizvod biti profitabilan Nakon proizvodnje i dostave kupcu po

ciljanoj cijeni Izvedba koncepta i testiranje

o Kreiranje marketinških i tehničkih detalja Koje je ciljano tržište i ko je donosilac odluka prilikom kupovine Koje osobine i opcije proizvod treba da ima Koje pogodnosti i koristi će proizvod nuditi Kako će korisnici reagovati na proizvod Kako će se najefikasnije proizvod proizvoditi Dokazati izvodljivost putem prototipa i sl. Koliko će koštati proizvodnja Kako reklamirati proizvod i kako komunicirati sa

tržištem(Promotivni MIX)o Testriranje koncpta – Istraživanjem tržišta, upitom uzorka kupaca ...

Biznis analizao Procjena naj prihvatljivije cijene na osnovu povratnih informacija kupaca i

konkurencijeo Procjena obima prodaje prema veličini tržištao Procjena profitabilnosti i tačke pokrića

Beta testiranje i testiranje tržištao Proizvodnja modelao Testiranje proizvoda u tipičnoj primjeni i tipičnim situacijamao Pokrenite intervjuisanje fokus grupa o utiscima korištenja modela ili

predstavite model na konferenciji i sajmuo Ako je potrebno napravite prepravke prema iskstvima sa predstavljanjao Proizvedite testnu liniju proizvoda i prodajte ih testnom tržištu da još bolje

ustanovite prihvatanje Tehnička implementacija

o Pokretanje novog pogona(odjeljenja ako je usluga u pitanju)o Procjena resursao Određivanje i predstavljanje potrebao Raspoređivanje odjeljenja, određivanje prava i obavezao Saradnja sa dobavljačimao Planiranje resursao Provjera i praćenje programao Plan B – razrada eventualnih neočekivanih scenarija i kreiranje strategije

za iste Komercijalizacija

o Lansiranje proizvodao Imlemenacija promotivnog MIX-a

o Pokretanje distibtivnih kanala Monitoring

o Praćenje da se svi zadatci izvršavaju na utvređen načn i za utvrđeno vrijeme

o Praćenje i utvrđivanje međuzavisnosti elementao Zbrajanje iskustava i kreiranje elemenata za reinviranje poizvoda

Odgovornost

Odgovornost za efekat i finalnu učinak proizvoda svakako snosi jedino odjeljenje za marketing. Sva druga odjeljenja mogu se kriviti samo za pojedinačne zastoje ili smetnje.

Osnovno područje razvoja preduzeća čine dva osnovna potpodručja: • razvoj proizvodnog programa i

• razvoj proizvoda.

Pod proizvodnim programom podrazumeva se skup proizvoda koje preduzeće proizvodi. Proučavanje proizvodnog programa ima za cilj da se sagledaju prednosti i nedostaci proizvodnje, koji nisu vidljivi kada se razmatraju pojedinačni proizvodi. To je razlog što se proučavanjem razvoja pojedinih proizvoda ne istražuje istovremeno, i proizvodni program preduzeća. Inače, proizvodni program obuhvata dva osnovna područja: • poboljšanje postojećeg proizvodnog programa i

• uvođenje novog proizvodnog programa.

Proširenje postojećeg proizvodnog programa predstavlja zahvat kojim se vrše značajne izmene postojećeg proizvodnog programa. Ukoliko taj novi proizvodni program nema dodira sa postojećim, onda se to naziva diverzifikacija. Ako se preduzeće odluči na diverzifikaciju to znači da je prihvatilo uvođenje nove opreme, novih tehnoloških postupaka i nove organizacije procesa proizvodnje. Kao rezultat diverzifikacije ostvaruje se poboljšanje rezultata proizvodnje, što direktno utiče na rast i razvoj. Veoma je važno istaći da preduzeće diverzifikacijom poboljšava svoj položaj na tržištu. U određenim situacijama preduzeće može da sprovodi specijalizaciju proizvodnog programa, a to znači eliminisanje jednog proizvoda ili dela proizvodnog programa. Na taj način proizvodnja postaje racionalnija jer se smanjuju potrebna sredstva za nabavku sirovina i repromaterijala, moguće je povećati efikasnost organizacije proizvodnog procesa i sve je u direktnoj vezi sa smanjenjem troškova proizvodnje. Nedostaci specijalizacije ispoljavaju se u činjenici da preduzeće sa suženim proizvodnim programom teško podnosi promene na tržištu. Kod razvoja proizvoda razlikujemo: • poboljšanje postojećih proizvoda i

• razvoj novih proizvoda.

Kada kažemo poboljšanje postojećih proizvoda, mislimo na skup aktivnosti čiji je rezultat promena svojstava postojećih proizvoda. Promene koje se vrše na proizvodu imaju za cilj da poboljšaju njegova svojstva i da na taj način zadovolje tržišne zahteve. Poboljšanju proizvoda pristupa se u trenutku kada se uoči da se postojeći proizvod nalazi u situaciji da opada tražnja za njim. Sam postupak usavršavanja i poboljšanja postojećih proizvoda može da bude različitog karaktera. To znači od manjih zahvata pa do poboljšanja funkcionalnih karakteristika. Postupak razvoja novog proizvoda ne može se ostvariti odjednom, kako se to često očekuje, već postepenim radom i dugotrajnim istraživanjima. Uvođenjem novih proizvoda u svoj proizvodni program preduzeće dobija mogućnost za postizanje pozitivnih rezultata. Pod poboljšanim proizvodom podrazumeva se novi proizvod koji zamenjuje postojeći. Trebalo bi odmah razjasniti šta

se podrazumeva pod pojmom novi proizvod. Pod novim proizvodom podrazumeva se proizvod koji predstavlja novitet na tržištu. Međutim, pod novim proizvodo'm podrazumeva se i pojava novog proizvoda koji se vezuje za određeno preduzeće, ali ne predstavlja novinu na tržištu. Razvoj novih proizvoda predstavlja izuzetno složen pravac, kako sa stanovišta angažovanja ljudskog potencijala, tako i sa stanovišta troškova. Složenost ovog procesa uslovljena je neizvesnošću kako će tržište prihvatiti novi proizvod. Zbog navedenih činjenica koristi se razrađeni metodološki prilaz koji se zasniva na veoma efikasnoj organizaciji celokupnog posla. U razvoju se vrši priprema proizvodnje u tehničkom i tehnološkom smislu (projektuje se i konstruiše novi proizvod, razrađuje se tehnološki postupak proizvodnje, izrađuje se prototip i realizuje se nulta serija kao test spremnosti za serijsku proizvodnju). Poznato je da gotovo svako preduzeće ima različitu tehničku dokumentaciju u pogledu njenog oblika, broja dokumenata u načinu kretanja iste i nadležnosti stvaranja i lansiranja. Sve ovo zavisi od stepena organizovanosti, veličine preduzeća i tipa proizvodnje kao i sve češćem uvodjenju upravljanja proizvodnjom preko računara. Tehnička dokumentacija koja je predmet razmatranja čini: • Konstruktivna dokumentacija - crteži delova, sklopova proizvoda i Lista sastavnih

delova (struktura sastavnica).

• Tehnološka dokumentacija - tehnološki postupak, Operacioni list, Dodatak operacionog lista, Šema podešavanja alata, Nalog za izradu i rekonstrukciju alata i dr.

• Dokumentacija planskog odelenja -: Plan proizvodnje, Normativ materijala proizvoda (za proizvodnju po god.planu), Normativ vremena izrade proizvoda (opterećenje po godišnjem planu proizvodnih kapaciteta), Bilans materijala (za ukupne godišnje potrebe proizvodnje svih proizvoda), Bilans alata (za ukupne godišnje potrebe proizvodnje svih proizvoda ), Dokumentacija kooperacije (Porudžbeni list).

• Radionička dokumentacija - Radna lista, Radni nalog, Trebovanje, Povratnica.

Struktura proizvoda

Struktura proizvod se postavlja sa stanovišta funkcija njegovih sastava i delova i sa stanovišta tehnološkog procesa izrade i montaže.

Analiza konstruktivnih procesa pokazuje da se konstrusanju uvek pristupa sa stanovišta apstraktnog funkcionalnog aspekta, pri čemu proizvod nastaje povezivanjem funkcionalnih elemenata i funkcionalnih grupa na nivou delova. Sdruge strane za tehnološku strukturu proizvoda je potrebno napisati konkretni postupak izrade koji polazi od sirovine ( šipke, limovi, otkovci, odlivci i dr. ), preko pojedinačnih potpuno ili nepotpuno završrnih delova do rastavljenih ili nerastavljenih podsklopova i sklopova koji dovode do kompletnog proizvoda. Pored navedenih i opisanih tipova struktura moguće je formirati i strukturu proizvoda sa aspekta njegovog servisiranja i održavanja. Imajući sve ovo u vidu potrebno je gde je god moguće treba težiti ka tehnološkoj strukturi proizvoda (odgovara tehnološkom procesu montaže) i kod manje kompleksnih proizvoda ovo je moguće postići. Strukturu proizvoda čine crteži i sastavnice čime se omogućuje: • promena sistema ugradnje gotovih modula

• prepoznavanje delova i grupa koji se ponavljaju

• racionalizacija proizvodnje uvodjenjem predmontaže i montaže

• racionalno servisiranje i održavanje proizvoda u ekspluataciji i snabdevanje rezervnim delovima

• primena CAD /CAM tehnologija

Crteži su delimično definisani standardom JUS A.A0.111. i čine ga: • Crteži proizvoda (konstruktivni i tehnološki crteži) kojim se jednoznačno utvrdjuje

proizvod i sadrži sve podatke potrebne za njegovu izradu i preuzimanje,

• Konstrukcioni crteži kojim se prikazuje predmet u konačnom stanju i dokument je procesa konstruisanja. Mogu se definisati po sadrzaju sledeći konstrukcioni crteži:

• glavni crtež (proizvoda) koji prikazje neki proizvod na njegovom najvišem strukturnom nivou tj. na nivou kada je sposoban da obavlja svoju funkciju

• crteži sklopova ili podsklopova prikazuje se prostorni položaj i oblik, na neki način povezanih pojedinačnih delova ili sastava nižeg nivoa strukture. Pri tom ti sastavi mogu biti rastavljivi ( npr. vijčani spojevi i dr.) ili nerstavljivi (npr. zakiveni spojevi)

• crteži pojedinačnih delova pokazje krajnje stanje nekog elementa za ugradnju koji se dalje nemože razlagati.

• Tehnološki radionički crteži koji se dele na:

• predmontažne crteže koji pokazuju nerstavljivo povezane spojeve polugotovih delova ili drugih spojeva nižeg ranga strukture

• crteže nepotpuno završenih delova koji pokazuju deo nekog sastava onako kako treba da izgleda posle ivodenja neke operacije i koji se po pravilu dalje obradjuje do konačne izrade.

• crteže otkivaka i odlivaka.

Sastavnica je je jedan kompletan, za odredjenu svrhu, formalno sastavljen spisak predmeta koji čine jedan proizvod ili sastav. Sastavnica je po pravilu odvojena u poseban dokument i ona je sastavni deog glavnog crteža proizvoda ili odgovarajućeg crteža sastava. Sastavnica sadrži sledeće podatke: • broj pozicije koji odgovara onom koji je naveden u pripadajućem crtežu,

• količina je vezana za tip sastavnice. Npr. kod modularne sastavnice količina se odnosi na odgovoarajući modul (sastav) a ne na ceo proizvod,

• jedinica mere koja se odnosi na količinu

• naziv koji odgovara pripadajućem nazivu na crtežu i navodi se uvek u jednini,

• ident broj vezan je za jednoznačnu identifikaciju delova i sastava

• broj referentnog dokumenta vezan je za crtež, standard ili slično

• izabrana karakteristika koja opisuje predmet

Pored ovih podataka sastavnica može sadržati, materijal, masu, klasifikacioni broj i sl. Pored podele na konstruktivnu (dokumentuje rezultate konstruisanja) i tehnološko - proizvodnu (uključuje u konstruktivnu sastavnicu dodatne za radni nalog vezane podatke) sastavnicu definišu tri osnovna oblika sastavnice: • količinska sastavnica koja daje pregled količina i sadži za sve proizvede sve delove

nadjene samo jednom ali sa ukupnom količinom i bez rasčlanjavanja

• modulurna sastavnica koja sadrži samo komponente ugradnje iz prvog i sledećeg nižeg nivoa.

• strukturna sastavnica koja prikazuje strukturu proizvoda sa svim njegovim sastavima i delovima do najnižeg stepena složenosti ali sa naznačenim stepenom ugradnje.

Životni ciklus proizvoda

Početak pune proizvodnje, odnosno isporuka novog proizvoda na tržište predstavlja početak životnog ciklusa proizvoda, ili kako se to često kaže vek njegovog trajanja na tržištu. Ostavljajući po strani razlike među proizvodima, može se reći da se razvojni put svakog proizvoda sastoji od više međusobno povezanih faza, od kojih svaka ima svoje proizvodne i ekonomske karakteristike. U životnom ciklusu proizvoda razlikuju se ove faze:

• faza uvođenja novog proizvoda;

• faza rasta;

• faza sazrevanja;

• faza zastarevanja,

• faza odumiranja.

Faza uvođenja novog proizvoda predstavlja period u kome se proizvod pojavljuje na tržištu, međutim, proizvodnja nije u potpunosti uhodana. Ovu fazu karakterišu izuzetno visoki troškovi proizvodnje i prodaje, ali sa tendencijom porasta efikasnosti. Faza rasta čini period u kome naglo raste proizvodnja i prodaja, dolazi do smanjenja svih troškova i postiže se veoma visoka efikasnost. Faza sazrevanja predstavlja maksimalne mogućnosti prodaje proizvoda nakon čega dolazi do opadanja zbog pojave konkurencije koja je opremljena boljim sredstvima za proizvodnju i primenjuje bolje tehnološke postupke. Faza zastarevanja predstavlja nagli pad proizvodnje i prodaje, kao rezultat nagle ekspanzije konkurencije. U ovoj fazi rezultati poslovanja preduzeća, misli se na ekonomičnost i rentabilnost, sve su slabiji, l pored preduzetih mera da se ova negativna tendencija zaustavi poslovanje preduzeća rezultira gubitkom. Faza odumiranja predstavlja kraj proizvoda, kada zbog izuzetno efikasne konkurencije, kao jedina mogućnost preostaje povlačenje proizvoda sa tržišta. Treba napomenuti da svaki proizvod ne doživi sve faze koje smo naveli. Takođe, nije podjednako ni vremensko trajanje svih faza. Sa stanovišta preduzeća, nisu podjednako značajne sve faze. Najznačajnije su one faze koje obezbeđuju pozitivan finansijski rezultat, a to su faze rasta i zrelosti. Značaj ovih faza je u činjenici što se kroz njih obezbeđuje takva fmansijska moć koja omogućava razvoj novih proizvoda. Dužina trajanja svake faze nije stvar preduzeća, već u velikoj meri zavisi od tržišta i konkurencije. Posebno je osetljiv trenutak kada se pristupa povlačenju jednog proizvoda sa tržišta. U tom trenutku preduzeće bi trebalo da raspolaže novim proizvodom koji će zameniti proizvod koji se povlači sa tržišta. Ovu sinhronizaciju nije lako ostvariti i ona treba da bude ugrađena u strategiju razvoja novog proizvoda. NAPOMENA: Za sve informacije vezane za INFORMATIČKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZEĆA

obratite se na e-mail : alempije@beotel.yu Ovaj članak je pripremljen na osnovu knjige: prof.dr. Alempije Veljović dipl. ing., INFORMATIČKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZEĆA

Na slici 2.66. prikazano je stablo aktivnosti za poslovni proces 3.2.Razvoj. 3.2RAZVOJ3.2.1ANALIZA SPOSOB.ZA UVODJENJE NOVOG PROIZV.IDEJNO

RESENJE IDIZAJNIRANJERAZRADATEHNOLOGIJEDEFINISANJERESURSAOCENAOS

VAJANJA NOVOGPROIZVODA3.2.2PLANIRANJE RAZVOJANOVOGPROIZVODADEFINISANJEODGOVORNOSTIMREZNI

PLAN/GANTOGRAMAKTIVNOSTIDEFINISANJEFAZA RAZVOJAPLANOBEZBEDJENJAKVALITETAKADROVSKI

IMATERIJALNIPLAN3.2.3RAZVOJPROIZVODAPROJEKTOVANJE IKONSTRUKCIJAIZRADATEHNOLOSKOGPOSTUPKAIZRADA

ALATA,PROTOTIPA INULTE SERIJEIZMENA TEHNICKO-TEHNOLOSKEDOKUMENTACIJE3.2.4STANDARDI

ILICENCECUVANJELICENCI ISTANDARDAODRZAVANJEPREDMETAPOSLOVANJAODRZAVANJEINTERN

IHSTANDARDA Slika 2.66 Stablo procesa za poslovni proces 3.2. Razvoj U okviru ovog poslovnog procesa potrebno je definisati dekompozicioni dijagram(Slika 2.67) kojim se uspostavljaju horizontalne veze izmedju poslovnih procesa.

USED AT:AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:REV:PROJECT: Model 122.12.9609.04.00NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9

10WORKINGDRAFTRECOMMENDEDPUBLICATIONREADERDATECONTEXT:A3NODE:TITLE:NUMBER:RAZVOJA3.23.2.1ANALIZA SPOSOB.ZA

UVODJENJE NOVOG PROIZV.3.2.2PLANIRANJE RAZVOJANOVOGPROIZVODA3.2.3RAZVOJPROIZVODA3.2.4STANDARDI

ILICENCEI1C2C1Preporuke izproizvodnjeInf.iz marketingaInf.iz istrazivanjaIzv.o rez.razv.Inf. iz snabdevanjaZahtev zaanalizunovogproizvodaPredlog za izmenu

iz istr.Inf.za ser.proizv.Licence,standard,int.st.Rezul.analize za uvodj.n.proizv.Zah. za int.stand.Nalog za razvoj novog proizvodaPlan

razvojan.proizv.Predlozi za int.st.Licen.dok. Slika 2.67 Dekompozicioni dijagram za poslovni proces 3.2. Razvoj

Na slici 2.67 prikazane su nasledjene sa višeg nivoa granične strelice dok korišćenjem internih strelica izvršiti povezivanje procesa izmedju sebe. Ovaj poslovni proces treba da:

• Obezbedi podatke za izradu plana istraživačkih i razvojnih zadataka; • Obezbedi uvida u stanje realizacije istraživačkih i razvojnih zadataka; • Omogući dobijanje svih potrebnih izlaza vezanih za licencnu i sopstvenu

tehničku dokumentaciju. • Obezbedi podatake za planiranje opreme; • Obezbedi uvid u stanje realizacije planova; • Izradjuje tehnološke elaborate; • Izradjuje ekološke studije; • Izradjuje ekonomsko finansiske analize. • Prati realizaciju postavljenih projekata • Obezbedi podatake za razvoj novog proizvoda uvidom u svetske trendove

posredstvom INTERNETA; • Obezbedi podatake za održavanje opreme; • Obezbedi podatake za nabavku za jednoznačno prepoznavanje onoga što se

kupuje; • Vodjentira i označava predmete poslovanja;

• Donosi interne standarde; • Definisanje ekoloških internih standarda prema ISO 14000 • Obezbedjuje praćenje zahtevanih zakonskih propisa.

Imajući u vidu sliku 2.66 i sliku 2.67 u daljem tekstu razmatraće se detaljno odgovarajući procesi.

Proces 3.2.1. Analiza sposobnosti za uvodjenje novog proizvoda

Na slici 2.68 prikazan je dekompozicioni dijagram za proces 3.2.1. Analiza sposobnosti za uvodjenje novog proizvoda. USED AT:AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:REV:PROJECT:

Model 122.12.9623.11.00NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10WORKINGDRAFTRECOMMENDEDPUBLICATIONREADERDATECONTEXT:

A3.2NODE:TITLE:NUMBER:ANALIZA SPOSOB. ZA UVODJENJE NOVOGPROIZV.A3.2.13.2.1.1IDEJNO RESENJEI

DIZAJNIRANJE3.2.1.2RAZRADATEHNOLOGIJE3.2.1.3DEFINISANJERESURSA3.2.1.4OCENA OSVAJANJANOVOG PROIZVODAO1I1C1Zahtev za

analizunovog proizvodaLicence,standard,int.st.Rezul.analize zauvodj.n.proizv.Tehn.zahteviTehn.zaht.zaproizv.Zahtevitrzista

ikorisnikaElementi zaizradu kal.Spec.resursaSpecif.tehnol.Elem.za izr.kalk.Spec.investicijaOcena sposob.

Slika 2.68 Dekompozicioni dijagram za proces 3.2.1. Analiza sposobnosti za uvodjenje novog proizvoda Imajući u vidu aktivnosti prikazne na slici 2.68 u daljem tekstu će se one detaljno obrazložiti.

Aktivnost 3.2.1.1. Idejno rešenje i dizajniranje

Zahteve tržišta, korisnikovi zahtevi, važeći standardi i propisi, pakovanje, obezbedjenje ili verifikacija kvaliteta su polazna osnova za definisanje tehničkih zahteva koje proizvod treba da ispuni tj. treba da podrže aktivnost 3.2.1.1. Idejno rešenje i dizajniranje. Da bi se definisalo idejno rešenje konstrukcije i dao odgovarajući dizajn polazi se od tehničkih zahteva za proizvodom, razmatraju se konstrukciona rešenja postojećih proizvoda sa sličnom funkcijom, zatim sva raspoloživa dokumentacija o sličnim problemima iz arhive, svi propisi i standardi (JUS,ISO,DIN itd).

Aktivnost 3.2.1.2. Razrada tehnologije

Ovom aktivnošću treba da se na osnovu tehnoloških postupaka, specifikacija materijala, potrebni kapaciteti, specifikacija alata definišu elementi potrebni za izradu kalkulacija.

Aktivnost 3.2.1.3. Definisanje resursa

Na osnovu definisane sastavnice proizvoda (cene ulaznih materijala) date kao idejno rešenje dobija se materijalni trošak za izradu novog proizvoda, a na osnovu definisane tehnologije definiše se vremena izrade a samim tim i cena rada(objedinjavaju se podaci: cena koštanja materijala, cena koštanja alata, vreme izrade). Ovi elementi omogućuju definisanje resursa i daju cenu proizvoda. Definisanjem alternativnih elemenata u sastavnici, iniciranih zahtevima tržišta ili kupaca varira se cena proizvoda i na taj način dolazi do konkretne cene na tržištu.

Proces 3.2.2 Planiranje razvoja novog proizvoda

Na osnovu izveštaja o sposobnosti uvodjenja novog proizvoda i naloga za razvoj novog proizvoda izvodi se planiranje razvoja novog proizvoda.

Plan razvoja novog proizvoda obuhvata sve aktivnosti, nosioce aktivnosti, termin plan (plan termina pojedinih aktivnosti), izlazne dokumente po pojedinim fazama razvoja i kadrove odgovorne za verifikaciju svake od faza razvoja. Ovaj dokument, pored toga što specificira sve faze razvoja novog proizvoda, ima uticaja i na postupke prilikom arhiviranja tehničko- tehnološke dokumentacije nastale u toku razvoja proizvoda. Na slici 2.69 prikazan je dekompozicioni dijagram za proces 3.2.2. Planiranje razvoja novog proizvoda. USED AT:AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:REV:PROJECT:

Model 122.12.9604.04.98NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10WORKINGDRAFTRECOMMENDEDPUBLICATIONREADERDATECONTEXT:

A3.2NODE:TITLE:NUMBER:PLANIRANJE RAZVOJA NOVOG PROIZVODAA3.2.23.2.2.1DEFINISANJEODGOVORNOSTI3.2.2.2MREZNI

PLAN/GANTOGRAMAKTIVNOSTI3.2.2.3DEFINISANJEFAZARAZVOJA3.2.2.4PLANOBEZBEDJENJAKVALITETA3.2.2.5KADROVSKI

IMATERIJALNIPLANO1I2I1Nalog za razvoj novogproizvodaPlan razvojan.proizv.Faze razvoja projektaMrezni planDefinisana odgovornostPlan

troskovakvalitetaPlan kval.proizv.Kadr.imater.planRezul.analize za uvodj.n.proizv.

Slika 2.69 Dekompozicioni dijagram za proces 3.2.2 Planiranje razvoja novog proizvoda Imajući u vidu aktivnosti prikazne na slici 2.69 u daljem tekstu će se one detaljno obrazložiti.

Aktivnost 3.2.2.2 Mrežni plan/ Gantogram aktivnosti

Ovom aktivnošću definiše se postupak izrade mrežnog plana aktivnosti ili gantgrama aktivnosti (u zavisnosti od toga koji se koristi). U svrhu dobrog planiranja realizacije aktivnosti i učesnika u razvoju (projektovanju proizvoda) najčešće se koriste sledeće metode:

• planiranje realizacije projekta tehnikama mrežnog planiranja i • planiranje realizacije projekta korišćenjem gantograma.

Prva se koristi za složenije, a druga za prostije projekte. Mrežnim planovima ili gantogramima aktivnosti definišu se :

• rokovi realizacije, • nosoci aktivnosti i • kontrolne tačke i način kontrole

Za izvodjenje ove aktivnosti koriste se i softverski alati kao npr. MS PROJECT.

Aktivnost 3.2.2.3 Definisanje faza razvoja

Ovom aktivnošću definiše se postupak podele celokupnog projekta razvoja na pojedine razvojne faze.

Aktivnost 3.2.2.4 Plan obezbedjenja kvaliteta

Ovom aktivnošću se definiše postupak izrade planova obezbedjenja kvaliteta. U okviru planiranja realizacije razvoja (projekta) planovi obezbedjenja kvaliteta zauzimaju posebno mesto. Dele se na: planove kvaliteta proizvoda, planove kontrole, planove kontrolisanja i planove troskova kvaliteta.

Aktivnost 3.2.2.5 Kadrovski i materijalni plan

Ovom aktivnošću definiše se postupak izrade kadrovskog i materijalnog plana. Ovi planovi neophodni su za realizaciju razvoja. U okviru izrade ovih planova obavljaju se sledeći zadaci:

• aktivnosti projekta razvoja raspodeljuju se kvalifikovanim izvršiocima, opremljenim odgovarajućim sredstvima,

• vrši se preraspodela programa izmedju funkcija unutar preduzeća i eksternih partnera,

• radi se investicijska studija i • vrši se obezbedjenje resursa

Faktori koji dovode do potrebe za razvojem novih proizvoda:

promene preferencija i zahteva osiguranika, akcije konkurencije u vidu repozicioniranja ili uvodjenje novoga proizvoda, rapidne tehnološke promene koje dovode do skraćivanje životnog ciklusa

proizvoda i promena u zahtevima potrošača, novi operativni i tehnološki postupci dovode do zastarevanja brojnih

proizvoda, globalizacija (inostrana konkurencija i mogućnosti pozicioniranja proizvoda

na novim tržištima i za nove upotrebe), državna regulacija, troškovi, demografske promene, alijanse itd.

Organizacioni aspekt razvoja novog proizvoda Menadžer proizvoda Tim menadžera Razvojni projektni tim Odeljenje za nove proizvode

FAZE POSTUPKA UVODJENJA NOVOG PROIZVODA:1. Prikupljanje ideja2. Ocena koncepta3. Analiza izvodljivosti N.P. (poslovna a.)4. Razvoj prototipa novog proizvoda5. Testiranje N.P. i lansiranje na tržište6. Prihvatanje novog proizvoda

Strategije novog proizvoda Definisati ciljeve ulaska na novo tržiste – izbor adekvatne strategije ulaska Ciljevi ulaska: obim prodaje,rast profita (primarni)

očuvanje pozicije inovatora, održavanje postojećeg tržišnog učešća (sekundarni)Strategije novih proizvoda

1. Reaktivne – reagovanje preduzeća na promene i pritiske iz sredine2. Proaktivne – anticipiranje mogućnosti i opasnosti na trzistu

aktuari.googlepages.com/noviproizvod www.knowledge-bank.org/marketing/lekcije www.ien.bg.ac.yu/BBA/1_godina/principi knjige-galogaza.com/content www.megatrend-info.com/forum www.brlaub.com/2007/01/17/razvoj-novog-proizvoda www.cet.co.yu/CETcitaliste/CitalisteTekstovi hr.wikipedia.org/wiki/Razvoj_novih_proizvoda www.cet.rs/CETcitaliste/CitalisteTekstovi