UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIKI FAKULTET AAK SMER: Preduzetniki menadment PREDMET: Menadment razvojem

SEMINARSKI RAD Tema:

ivotni ciklus proizvoda

Profesor:

Student:

Dr Alempije Veljovic

Ivan utovi 157/2006

SadrajUvod 1.0. Novi proizvod i strategije razvoja novog proizvoda............................................ 4 1.1. Proces upravljanja novim proizvodom...................................................... 6 2.0. Faza razvoja novog proizvoda........................................................................... 8 3.0. ivotni ciklus proizvoda..................................................................................... 10 4.0. Praktini primer ivotni ciklus motora sa unutrasnjim sagorevanjem............ 15 Literatura

2

UvodSve to postoji ima svoj vek trajanje. Zapoinje rodjenjem (nastankom), zatim traje (postoji) sa uspesima i/ili neuspesima i umire (nestaje ili prestaje). Tako se i proizvod radja, ivi i umire. U literaturi dominira teorija o sledeim fazama ivotnog ciklusa proizvoda:

razvoj uvodjenje rast zrelost i opadanje.

Zato je neophodno poznavanje faza i faze u kojoj se u svakom trenutku nalazi proizvod preduzea? Zato to, shodno fazi ciklusa u kojoj se proizvod nalazi, preduzee upravlja proizvodom putem strategija vaeih za pojedine faze. Svaka faza ivotnog ciklusa proizvoda karakterie se razliitim nivoom prodaje, trokova i dobiti koje proizvod izaziva. Na osnovu poznavanja kretanja konkurencije, nivoa prihoda, trokova i dobiti, mogue je definisati marketing cilj za svaku fazu u kojoj se proizvod nalazi u svom ivotnom ciklusu. Marketing cilj je vodi za definisanje strategije koju je neophodno primeniti radi ostvarenja datog marketing cilja.

3

1.0. Novi proizvod i strategije razvoja novog proizvodaJedan od najveih izazova u podruju planiranja marketing aktivnosti je planski razvoj novog proizvoda. Razvoj novog proizvoda predstavlja aktivnost strategijskog karaktera, jer su implikacije njegovog razvoja na poslovanje preduzea dugorone. U tom smislu je novi proizvod osnova rasta i razvoja preduzea. Razvoj novog proizvoda je nain promene proizvodnog programa preduzea. ivotni vek proizvoda na tritu je sve krai i krai, a kao posledica razvoja privrede i drutva, opte reeno, javlja se i potreba za uvodjenjem novih proizvoda. Ne kae se stoga sluajno da je proizvod dinamika kategorija. Kao dinamini instrument marketinga, proizvod je pod uticajem:

promenljivih zahteva i potreba potroaa (novi proizvod odgovara novim zahtevima potroaa u cilju njihovog zadovoljenja, ali i doprinosi veoj dobiti preduzea) intenzivnih (novih) tehnolokih promena, koje omoguavaju efikasne promene na postojeem proizvodu ili uvodjenje potpuno novog proizvoda intenzivne konkurencije medjunarodnog karaktera, koja inicira razvoj novih proizvoda ili modifikovanje postojeih radi opstanka na ciljnom tritu, te promene regulative u jednoj dravi.

Uloga marketinga je da identifikuje i anticipira zahteve specifine ciljne grupe potroaa kako bi ih ispunila kroz paket ponude, iji konani izraz ini zadovoljenje potreba gradjana kao potroaa, privrede i drutva i ostvarenje dobiti preduzea na dugi rok. Identifikovani i anticipirani zahtevi ciljne grupe potroaa ne moraju uvek da rezultiraju ponudom postojeeg proizvoda ciljnom tritu, ve i potrebom stvaranja novog proizvoda, ili modifikacije postojeeg, radi prilagodjavanja ponude zahtevima. Podsticaj za stvaranje novog proizvoda potie i od konkurencije, koja moe pozitivno uticati na preorijentaciju preduzea u ponudi proizvoda tritu. Stoga je neophodno unapred identifikovati konkurentsku ponudu i mesto preduzea u odnosu na konkurenciju kada je u pitanju ponuda proizvoda kao takvog, jer ukoliko se to ne uini, konkurencija ima otvoren put da pre i bolje zadovolji izreene potrebe potroaa. Stvaranje novog proizvoda ili modifikacija postojeeg olakano je ukoliko je uticaj tehnolokih promena u datom okruenju i uticaj dravne regulative na strani, tj. u korist preduzea. Pa, ta je novi proizvod? Gde su koreni novog proizvoda? Novi proizvod ima korene u invenciji. Invencija predstavlja odraz ideje pojedinca ili tima o reenju problema vezanog za nepodmirene, a izraene potrebe za novim proizvodom. Invencija moe, a i ne mora biti pretoena u inovaciju. Inovacija uskladjuje invenciju sa tritem. Inovirati znai biti 4

preduzetnik. Inovativna preduzea pokazuju preduzetnitvo ne samo na polju razvoja novih proizvoda, ve i novih procesa, organizacija i sl. Inovacija biva pretoena u novi proizvod samo ako rezultira u pravom novom proizvodu. Pravi novi proizvod originalno zadovoljava iskazane potrebe i zahteve potroaa za njim, svojom originalnou eliminie konkurenciju i time otvara put za uspenu dobit. Treba shvatiti da inovacija ne daje uvek potpuno nov proizvod. Manje od 10% novih proizvoda su potpuno novi proizvodi i ine inovacijski bum. Prema tome, kategorije novih proizvoda mogu biti:

potpuno nov proizvod (novi proizvod koji stvara novo trite) i koji ini 10% novih proizvoda nove proizvodne linije (ulazak preduzea na, za preduzee, novo ali ve uspostavljeno trite), koje ine 20% novih proizvoda dopune postojeih proizvodnih linija (novi proizvodi koji dopunjuju asortiman) ine 26% proizvoda poboljani postojei proizvod, koji ini 26% novih proizvoda repozicionirani proizvod (postojei proizvod na novom tritu ili segmentu), koji ini 7% novih proizvoda i proizvodi sa manjim trokovima (novi proizvodi slini postojeim, ali stvoreni po manjim trokovima), koji ine 11% novih proizvoda.

Uee kategorija modifikovanih proizvoda i linija u odnosu na potpuno nove proizvode i linije sve je vee u savremenim konkurentskim uslovima. Takodje je veoma visoka stopa neuspeha novih proizvoda, posebno u oblasti potronih dobara (40%), zatim oblasti industrijskih (proizvodnih) dobara (20%) i oblasti usluga (18%). Uzroci neuspeha su interne i eksterne prirode. U pitanju mogu biti loe proverene ideje za nove proizvode, neistraene potrebe potroaa, pogreno kombinovan marketing miks, ulet konkurencije sa slinom inovacijom itd. Primer: Neuspeo nov proizvod bila je mala pasta za zube marke Colgate, kompanije Colgate. Kompanija Ford je u proloj deceniji izgubila 350 miliona dolara na razvoju novog automobila marke Edsel.

5

Inovacija moe rezultirati u:

potpuno novom proizvodu, do tada nepoznatom tritu, ak ni po nainu potronje (primer: razvoj televizora, raunara) modifikovanom, relativno novom proizvodu, ija je svrha zadovoljenje novih zahteva potroaa, jer se promenio stil ivota (televizor u boji, bicikl na dva toka, CD umesto kasetofona ili gramofona...) i modifikovanom postojeem proizvodu (dodatak daljinskog upravljanja na TV u boji, dodatak brzina na bicikl).

1.1. Proces upravljanja novim proizvodomProces upravljanja novim proizvodom sastoji se iz:

predfaze procesa razvoja novog proizvoda faze razvoja novog proizvoda postfaze procesa razvoja novog proizvoda prihvat novog proizvoda i ivljenje proizvoda (ivotni ciklus proizvoda).

Predaktivnosti razvoja novog proizvoda Odluivanje u predfazi procesa razvoja novog proizvoda (predaktivnosti) rezultira menadment odlukama preduzea o:

strategiji sopstvenog rasta i razvoja kriterijumima za ocenu ideja za razvoj novog proizvoda (finansijskim sredstvima za razvoj i prihvat proizvoda) i nosiocu koncepta razvoja novog proizvoda.

Odlukom o strategiji rasta i razvoja preduzea definie se poslovno podruje preduzea,kao i trita i proizvodi kojima e se preduzee,odnosno njegove SPJ baviti. Ovom odlukom se determinie vrsta i tip proizvoda, kao i trita na koja e oni biti plasirani. Odluka o kriterijumima za ocenu ideja za razvoj novih proizvoda odredjena je ulogom proizvoda koja se od njega oekuje kada zaivi u strategiji razvoja preduzea. Proizvod moe imati buduu ulogu kao: 6

proizvod-inovator proizvod ija je uloga odbrana trinog uea proizvod kao stub budueg novog trita proizvod namenjen osvajanju trinog segmenta i proizvod kao osnova iskoritenja postojee tehnologije na novi nain.

Odlukom o nosiocu koncepta razvoja novog proizvoda odredjuju se nosilac/nosioci, koji mogu biti:

direktori proizvoda (primer kompanije Procter&Gamble) direktori novih proizvoda (primer kompanije Johnson&Johnson) i timovi za razvoj novih proizvoda (primer kompanije Marks&Spencer) vezano s tim, preduzee treba da donese odluku o tome da li e: vriti samostalno uvodjenje novog proizvoda sprovesti uvodjenje novog proizvoda uz pomo specijalizovanih institucija za razvoj novih proizvoda ili koristiti kombinovani pristup.

Ukoliko preduzee ima dobro organizovano i kvalitetno odeljenje ili slubu za istraivanje i razvoj, utoliko e se odluiti za samostalni razvoj novog proizvoda, jer je takva strategija najjeftinija i prua najvei stepen kontrole aktivnosti. Ukoliko preduzee nema takvo odeljenje, utoliko e angaovati, po ugovoru o saradnji, renomiranu specijalizovanu instituciju za istraivanje i razvoj. Praksa pokazuje da se najee koristi kombinovani pristup. Kombinovani pristup podrazumeva nadogradnju konsultacijama iskustva specijalizovanih institucija za istraivanje i razvoj baze, koju ine aktivnosti sopstvenog odeljenja istraivanja i razvoja. Moe se stei utisak da je podruje novog proizvoda privilegija poslovne funkcije istraivanja i razvoja. Naprotiv, izuzetno je velika uloga marketinga u pronalaenju ideja, konceptu razvoja i komercijalizaciji novog proizvoda. Uloga marketinga se time ne zavrava. Naprotiv, njegova uloga se proiruje na aktivnosti praenja ivotnog ciklusa novog proizvoda i stava potroaa o njemu tokom i nakon njegove upotrebe. Stoga je neophodna uzajamna povezanost istraivanja i razvoja i marketinga u oblasti razvoja novih proizvoda.

7

2.0. Faza razvoja novog proizvodaFaza razvoja novog proizvoda sastoji se od nekoliko podfaza, a to su:

prikupljanje i selekcioniranje ideja za razvoj novog proizvoda razvoj i provera koncepta proizvoda poslovna analiza stvaranje prototipa testiranje trita i komercijalizacija.

Podfaze razvoja novog proizvoda medjusobno su zavisne u smislu toga da, ako proizvod ne zadovolji kriterijume bilo koje podfaze, na narednu podfazu se ne ide. Prikupljanje i selekcioniranje ideja za novi proizvod sastoji se iz:

prikupljanja ideja i selekcije prikupljenih ideja.

Ideja o novom proizvodu moe potei od bilo koje osobe iz preduzea i njegove okoline (zaposlenih, uprave, potroaa, snabdevaa, konkurencije, naunika, istraivaa...). Nijedna ideja za razvoj novog proizvoda ne treba da bude unapred odbaena, jer i najloija ideja u momentu kreacije moe stvoriti veoma dobar nov proizvod i obrnuto. Veoma je vano ne odbaciti dobru ideju i odbaciti lou, jer se deava da se u ovoj fazi odbaci dobra ideja, koja biva kao takva potvrdjena tek u kasnijim fazama ili po zavretku novog proizvoda. Opravdano je odbacivanje dobre ideje samo ako nije u skladu sa strategijom razvoja preduzea i njegovim potencijalima. Stoga je svrha selekcije prikupljenih ideja blagovremeno odustajanje od loe ideje, jer svaka naredna podfaza zahteva vee finansijske izdatke. Razvoj i provera koncepta proizvoda obuhvata:

razvoj koncepta proizvoda i proveru koncepta proizvoda.

ta obuhvata koncept proizvoda? Koncept proizvoda podrazumeva stvaranje odgovarajueg kvaliteta, stila, dizajna, marke, pakovanja... za novi proizvod.

8

Primer: Pretpostavka je da jedno preduzee za preradu hrane ima ideju za uvodjenje koncentrata od lenika kao dodatka mleku, radi podizanja hranljivosti i ukusa mleka. To je samo ideja. Ovako postavljena ideja moe biti pretoena u dva ili vie koncepta proizvoda. Potroai ne kupuju ideje, ve proizvode. Da bi se donela odluka o konceptima proizvoda, neophodno je razraditi ideju u smislu odgovora na pitanja:

ko su ciljni potroai proizvoda (bebe, odrasla deca, sportisti, starije osobe)? koji atribut treba apostrofirati kod novog proizvoda hranljivost ili ukus? i da li se takvo mleko konzumira svakodnevno ili kao dodatak jelu?

Poslovna analiza podrazumeva:

procenu mogueg obima prodaje procenu oekivanih trokova i procenu mogue dobiti od alternativnih koncepta proizvoda.

Na osnovu izvrenih procena, sueljava se odnos mogueg obima prodaje sa oekivanim trokovima za svaki alternativni koncept i na osnovu dobijene mogue dobiti za svaki alternativni koncept donosi se odluka o izboru koncepta proizvoda. Nakon odluke o izboru koncepta novog proizvoda, vri se razvoj njegovog prototipa. Razvoj prototipa novog proizvoda podrazumeva stvaranje proizvoda koji je prototip zamiljenom proizvodu. U ovoj fazi, presudna je uloga istraivanja i razvoja da ponudi jedan ili vie modela koji treba da daju originalnu sliku zamiljenog proizvoda. I u ovoj podfazi vri se testiranje, i to:

funkcionisanja proizvoda i miljenja potroaa (kroz pozive malom broju potroaa u laboratorije radi demonstriranja rada proizvoda ili degustacije...)

Ukoliko prototip rezultira u traenom stepenu funkcionalnosti i pozitivnom miljenju potroaa, nakon njegove degustacije ili demonstracije ulazi se u fazu testiranja trita. Test trita podrazumeva fazu u kojoj se vri masovnije testiranje trita, pri emu se prototip proizvoda izlae na sajmovima nacionalnog i medjunarodnog znaaja, prodajnim ili promotivnim izlobama itd. Proizvodi poljo-prehrambenog asortimana daju se na degustacije, vre se prigodni prezenti i sl. Ovo je nain za procenu stava i miljenja potroaa i preprodavaca o proizvodu, njegovim karakteristinim prednostima, nainu rukovanja ili 9

upotrebe, nainu potronje... Rezultat toga je blia procena potencijalnog trita i preciznije saznanje o ansama novog proizvoda za dobrom prodjom na tritu. Ukoliko testiranje trita rezultira u pozitivnoj reakciji potroaa i konkurencije, ide se u fazu komercijalizacije. Komercijalizacija podrazumeva:

ulaganje u nabavku nove opreme ukoliko je potrebna i zapoljavanje dopunskih kadrova radi organizovanja proizvodnje novog proizvoda ulaganje u marketing radi preliminarne propagande pre lansiranja proizvoda, a posebno promocije u fazi uvodjenja i razvoja ivotnog ciklusa proizvoda (ine blizu 60% prodaje u prvoj godini uvodjenja nekih prehrambenih proizvoda).

Nakon zavrenog procesa uvodjenja novog proizvoda u proizvodni program, neophodno je sprovesti set aktivnosti za bolji prihvat novog proizvoda od strane potroaa.

3.0. ivotni ciklus proizvodaPoetak pune proizvodnje, odnosno isporuka novog proizvoda na trite predstavlja poetak ivotnog ciklusa proizvoda, ili kako se to esto kae vek njegovog trajanja na tritu. Svaki proizvod ima u svakom trenutku vremenske dinamike svoju specifinu liniju razvoja, svoju problematiku proizvodno-tehnoloke, komercijalne ili finansijske prirode. Kod svakog proizvoda iz proizvodnog programa preduzea mogue je razlikovati, period razvoja i trini period. Na sledeoj slici je prikazana osnovna, klasina S-kriva ivotnog ciklusa proizvoda sa karakteristinim fazama: razvoj, uvoenje, rast, zrelost i opadanje. Ova kriva pokazuje odreenu zakonitost u ponaanju uoenu kod velikog broja proizvoda praenjem ukupnog obima proizvodnje, prodaje ili profita proizvoda u odreenom vremenskom periodu.

10

Prodaja (ukupan prihod) Profit

e j a d r p m i b o

Razvoj

Uvoenje

Rast

Zrelost

Opadanje

Vreme

Slika 1 ivotni ciklus proizvoda

Faza razvoja poinje idejom za novi proizvod, a zavrava se kada poinje njegova proizvodnja za trite. U ovom periodu preduzee iskljuivo investira, oekujui da e ove investicije biti vraene u periodu komercijalizacije proizvoda. Ovo, prema tome podrazumeva da preduzee treba da izabere strategije koje e omoguiti najbre i najvee vraanje investicija u razvoj novih proizvoda. Aktivnosti su usmerene na pronalaenje reenja koje na optimalan nain usaglaava potrebe korisnika, tehniko-tehnoloke i proizvodne mogunosti preduzea. Faza uvoenja poinje kada se novi proizvod plasira na trite. Rizik neuspeha je veliki, a obim prodaje proizvoda je mali. Tokom ove faze preduzee ima velike trokove uvoenja proizvoda, a proizvodnja jo nije sasvim uhodana i kapaciteti se potpuno ne koriste, te ostvaruje minimalni profit ili ga uopte nema. Svest o novom proizvodu u poetku je na niskom nivou, a konkurencija je mala ili uopte ne postoji. Fazu rasta karakterie ubrzani rast obima proizvodnje, pa posledino i prodaje i poveanje prihoda. Prihod od prodaje proizvoda pokriva trokove proizvodnje, transporta servisiranja i reklame proizvoda i preduzee poinje da ostvaruje znaajan profit. Privueni velikim mogunostima proizvoda na trite ulaze novi konkurenti uvodei nove karakteristike proizvoda i sniavajui trokove po jedinici proizvoda. Faza zrelosti traje obino due nego ostale faze. Veina proizvoda nalazi se u fazi zrelosti, koju karakterie i dalje poveanje prodaje sa blagom tendencijom opadanja. Profit je na istom nivou sa tendencijom laganog opadanja, zbog poveanja trokova odbrane od konkurencije. U ovoj fazi obim prodaje dostie maksimum, posle ega, usled starenja proizvoda i uticaja konkurencije, poinje da pada. 11

Fazu opadanja karakterie pad prodaje proizvoda i smanjenje profita. Prodaja proizvoda osetno poinje da opada, to dovodi do smanjenja profita. Svaka od navedenih faza ivotnog ciklusa ima svoje proizvodne i ekonomske karakteristike, pa se zbog toga i razliito reflektuju na poslovnu odnosno razvojnu politiku preduzea. Pregled karakteristika za svaku fazu ivotnog ciklusa proizvoda dat je u tabeli 6.2.

Tabela 2 Karakteristike faza u ivotnom ciklusu proizvoda,

Uvoenje Prodaja Trokovi Profit Potroai Konkurenti Niska prodaja Visoki trokovi po potroau Negativan Inovatori Nekoliko

Rast Prodaja u brzom porastu Proseni trokovi po potroau Profit u porastu Rani usvojitelji proizvoda Broj u porastu

Zrelost Kulminacija prodaje Niski trokovi po potroau Visok profit Srednja veina Stabilan broj koji poinje da opada

Opadanje Prodaja u opadanju Niski trokovi po potroau Profit u opadanju Kolebljivci Broj u opadanju

Polazei od osnovnih faza ivotnog ciklusa proizvoda, Kreitner (1989,str.192) je za svaku fazu (razvoj, uvoenje, rast, zrelost i opadanje) razvio 5 osnovnih tipova odgovarajuih strategija: inovacija, prodiranje (inflitiranje), napredovanje (progresija), odbrana i povlaenje.

12

Tabela 3 Povezanost strategija ivotnog ciklusa proizvoda (Kreitner, 1989,str.192)FAZE IVOTNOG CIKLUSA PROIZVODA Razvoj Uvoenje OSNOVNE STRATEGIJE Inovativna Infiltracija Rast Napredovanje Istraivanje i razvoj konkurentnih novina na postojeim proizvodima Zrelost Odbrana Smanjenje dela trokova proizvodnje i marketinga u cilju poveanja profita Razmatranje produenja ivotnog ciklusa proizvoda uvoenjem novih ili modernizacijom proizvoda Opadanje Povlaenje

STRATEGIJSKA INTEROSOVANJA: Istraivanje i razvoj novih proizvoda Graenje veza sa monim kupcima Opadanje obima proizvodnje i trinog uea

Predvianje prodaje i kljunih tendencija

Finansijski plan u periodu negativnog toka gotovine

Pretraivanje za ekonomski opseg

Usaglaavanj e inventara

Ponaanje proizvodnje i testiranje trita

Obim proizvodnje u porastu i trite operacijalizuje

Analiza konkurencije

Naglaavanje servisa za kupce

Smanjivanje trokova promocije i konkurentnost zasnivati na ceni Planirati povlaenje proizvoda ili linije proizvoda

Zapoeti sa izborom i usavravanj em kadrova

Raditi vie od konkurencije

Koristiti izgraenu marku i privrenost proizvodu

Aktivirati zanemarene trine segmente

Svaka faza zahteva specifine odgovore na razliite zadatke koji se postavljaju menadmentu u ovom kontinuiranom procesu. Strategija kojom e se menadment rukovoditi, u velikoj meri zavisi od informacija koje e obezbediti istraivanje kroz analizu i interpretaciju dobijenih podataka. U tom smislu, u referenci [81, str. 83] se istie da ne postoji savrena ravnotee koja moe da se primeni na odnos izmeu faze ivotnog ciklusa i marketinke strategije, mada odreena faza u ivotnom ciklusu moe da ukae na nekoliko ideja. Veliki broj istraivanja koja su obavljena u ovoj oblasti ukazuju da klasino kretanje ivotnog ciklusa u obliku slova S postoji kod proizvoda sa manjim ili veim odstupanjima. Meutim, kod nekih proizvoda i u odreenim situacijama mogue je uoiti sasvim razliite oblike kretanja u odnosu na one koje sadri tradicionalna ideja kretanja u obliku slova S. Mogua je i razliitost u nagibu, to znai i razliitost u pogledu mogue prodaje i trenutka kada e prodaja dostii odreeni nivo. Kotler [79, str. 348] navodi da je identifikovano od 6 do 17 razliitih oblika ivotnog ciklusa proizvoda, pri emu se kao tri karakteristina izdvajaju: 1) oblik rasta naglog pada zrelosti, 2) ciklino reciklini oblik i 3) valovit oblik krive. 13

Pr j a d o

O b lik ra s ta -n a g lo g p a d a -z re lo s ti

Pr j a d o

Pr j a d oC ik li n o -re c ik li ni o b lik T a la s a s ti o b lik

Vre m e

Vre m e

Vrem e

Slika 4 Razliiti oblici ivotnog ciklusa proizvoda [79] U poreenju sa proizvodima iroke potronje, industrijski proizvodi generalno imaju dui i stabilniji ivotni ciklus. Prosean ivotni raspon tipinog industrijskog proizvoda bio je do nedavno od 20 do 30 godina. U stvari, izvesni konzervativni industrijski korisnici, ne bi ni razmatrali kupovinu proizvoda ukoliko nije bio uspean 5 godina unazad u njihovoj industriji. U takvim uslovima preduzee moe da isplanira povlaenje starog proizvoda i predstavljanje novog proizvoda koji nasleuje stari i koji nudi slinu uslugu sa boljom tehnologijom.

4.0 Praktini primer14

IVOTNI CIKLUS MOTORA SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM

Briga za zatitu ivotne sredine sa razlogom sve vie raste. Nijedna ljudska aktivnost nije, niti moe biti potpuno prijateljska za ivotnu sredinu, odnosno bez uticaja na nju. To negativno delovanje ljudi traje suvie dugo, pa je stanje ivotne sredine postalo alarmantno. Poto se ljudske aktivnosti ne mogu zaustaviti, jedini izlaz jeste da se one kontroliu, odnosno da se njima upravlja vodeci racuna o ivotnoj sredini. To je i smisao ekolokog upravljanja koje je predmet medjunarodnih standarda serije ISO 14000. Ovi standardi se preuzimaju kao jugoslovenski standardi serije JUS ISO 14000. U toj seriji vano mesto ima grupa standarda koji se odnose na ocenjivanje uticaja proizvoda u toku njihovog ivotnog ciklusa (od sirovine i energije, preko proizvodnje, do konacnog odlaganja na otpad). IVOTNI CIKLUS PROIZVODA ivotni ciklus se definie kao niz medjusobno povezanih faza sistema proizvoda, od dobijanja sirovina ili generisanja prirodnih izvora do konacnog odlaganja na otpad. Pri tome se sistem proizvoda definie kao skup procesa, povezanih preko materijala ili energije, kojima se obavlja jedna ili vie utvrdjenih funkcija. Ocenjivanje ivotnog ciklusa obuhvata registrovanje i vrednovanje svih ulaza i izlaza, kao i potencijalnih ekolokih uticaja proizvoda u toku celog njegovog ivotnog ciklusa.

Faze analize ivotnog ciklusa 15

Primenjujuci odredbe ovog standarda na sloen i kompleksan proizvod kao to su motori sa unutranjim sagorevanjem, procedura ocenjivanja ivotnog ciklusa moe se, veoma uopteno, svesti na: 1. Rasclanjavanje proizvoda na komponente; 2. Rasclanjavanje ivotnog ciklusa svake komponente na faze; 3. Ocenjivanje ekolokog uticaja svake komponente u svakoj fazi njenog ivotnog ciklusa; 4. Ocenjivanje udela ekolokog uticaja svake komponente i svake faze (ponderisanje); 5. Ocenjivanje mogucnosti smanjenja ekolokog uticaja svake komponente u svakoj fazi njenog ivotnog ciklusa.

1. RASLANJIVANJE MOTORA SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM NA KOMPONENTEMotor sa unutranjim sagorevanjem ima veoma mnogo komponenata ciji je ekoloki uticaj u toku ivotnog ciklusa razlicit. Ne ulazeci u detaljno rasclanjavanje, sve komponente motora mogu se podeliti na:

Komponente koje se proizvode u maticnoj fabrici motora; Komponente koje se proizvode u drugim fabrikama.

Na taj nacin se utvrdjuju granice sistema proizvoda u okviru kojih ce se obavljati ocenjivanje. Druga podela bi bila na:

metalne delove; 16

nemetalne delove; goriva; maziva; rashladna sredstva i dr.

Komponente se mogu grupisati i prema pogonima u kojima se izradjuju, to je posebno pogodno kada se analiziraju ekoloki uticaji zbog otpadaka ili otpadnih voda i sl.

2. RACLANJIVANJE IVOTNOG CIKLUSA MOTORA NA FAZEKada se ocenjuje ivotni ciklus svake komponente motora moraju se analizirati:

Razvoj, projektovanje i konstruisanje; Tehnoloka priprema proizvodnje; Sirovine i energija; Proizvodnja; Eksploatacija; Odravanje; Odlaganje na otpad.

3. OCENJIVANJE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU U TOKU IVOTNOG CIKLUSAUticaj na ivotnu sredinu (ekoloki uticaj) jeste svaka promena ivotne sredine, bilo pogoranje ili poboljanje, koja je, potpuno ili delimicno, rezultat aktivnosti, proizvoda ili usluga neke organizacije. Razvoj, projektovanje i konstruisanje U ovoj fazi ivotnog ciklusa motora SUS nema bitnih direktnih ekolokih uticaja, ali se upravo u ovoj fazi odlucuje o tome kakav ce biti ekoloki uticaj u ostalim fazama ivotnog ciklusa. Dobrim projektovanjem svakog postupka i procesa, kao i konstrukcijom svake komponente ili motorskog podsistema, mogu se postici znacajna smanjenja kasnijih ekolokih uticaja, kako u fazi proizvodnje, tako i u fazi eksploatacije. U ovoj fazi se moe ici i daleko izvan postavljenih granica sistema proizvoda. Na primer, moe se voditi racuna i o ekolokim uticajima u ekstraktivnoj metalurgiji, to znaci znatno pre

17

same proizvodnje motora, i o ekolokom uticaju pri odlaganju na otpad, odnosno znatno posle proizvodnje i eksploatacije. Tehnoloka priprema proizvodnje U ovoj fazi ivotnog ciklusa motora SUS takodje nema direktnih ekolokih uticaja, ali se u njoj odlucuje o ekolokim uticajima u fazi proizvodnje. Sirovine i energija za proizvodnju motora Ako se granice sistema proizvoda u kome ce se obavljati ocenjivanje ivotnog ciklusa postave tako da se obuhvati maticna fabrika motora SUS i, naravno, eksploatacija motora SUS, znaci da ce se ekoloki uticaj sirovina i energije za proizvodnju goriva, ulja i maziva, plasticnih masa, otkovaka, odlivaka (gvozdenih i od obojenih metala), filtera, katalizatora i sl. ocenjivati u okviru drugih fabrika. Komponente koje se proizvode u tipicnoj fabrici motora su uglavnom metalni delovi koji se mehanicki, termicki i povrinski (galvanski) obradjuju. Sa aspekta sirovina ove komponente mogu imati znacajan ekoloki uticaj, s obzirom da su mnogi metali vec sada, ili potencijalno deficitarni. Sa aspekta utroka energije pri proizvodnji, ovako definisana fabrika motora SUS ne spada u velike potroace elektricne energije, osim odeljenja termicke obrade i galvanizacije. Proizvodnja motora

Znacajni ekoloki uticaji pri proizvodnji motora poticu od povrinske obrade (galvanizacije), zbog velikih kolicina otpadnih voda, a neto manji od otpadnih tecnosti i ulja iz mehanicke obrade. Takodje znacajni ekoloki uticaj imaju otpadna ulja i maziva, otpadne vode i gasovi iz farbare itd.

18

to se tice zagadjenja vazduha, fabrika motora SUS ne spada u velike neposredne zagadjivace. Ipak, i u ovom pogledu postoji dosta veliki posredan negativan uticaj, jer je ovakva fabrika potroace elektricne i toplotne energije. Kada se radi o otpadu pri proizvodnji, koji uglavnom cine otpaci metala, on se skoro potpuno moe reciklovati, pa ne bi trebalo da prouzrokuje znacajan ekoloki uticaj. Naravno, ovo vai samo ako je u fabrici organizovan sistem reciklovanja otpada iz proizvodnje. U toku procesa proizvodnje ostvaruje se i znacajan ekoloki uticaj emitovanjem buke u okolinu. Naravno, pri detaljnoj analizi ekolokih uticaja pri proizvodnji moraju se uzeti u obzir i uticaji pomocnih aktivnosti, na primer unutranjeg transporta, pakovanja grejanja i provetravanja, laboratorijskih i motorskih ispitivanja, komunalnih otpadnih voda i otpadaka i dr. Eksploatacija motora Najznacajniji ekoloki uticaji motora javljaju se u fazi eksploatacije. To su uticaji vezani za potronju goriva, buku i, pre svega, za zagadjenje vazduha, vode i zemljita. Moe se reci da je ekoloki uticaj motora u toku eksploatacije proucen, ocenjen, regulisan medjunarodnim i nacionalnim propisima i, najzad, ugradjen u naucno-istraivacke i razvojne projekte. Odravanje motora SUS Sami postupci odravanja motora SUS izazivaju ekoloke uticaje zbog otpadnih tecnosti, otpadnih goriva, ulja i maziva, metalnih i nemetalnih otpadaka i dr. Medjutim, odravanje znatno utice na ekoloke uticaje motora SUS u eksploataciji: potronju goriva, izduvne emisije, buku. Efekat odravanja nekih kategorija motora (vozilskih) na ekoloke uticaje u fazi eksploatacije indirektno je obuhvacen vaecim medjunarodnim propisima. Ovim propisima definie se dozvoljeni stepen pogoranja izduvne emisije tokom odredjenog veka eksploatacije motora. Odlaganje na otpad Kada se radi o odlaganju na otpad, mora se analizirati motor u celini, kao i njegove komponente. Moe se reci da ekoloki uticaj odlaganja na otpad ne bi bio znacajan kada bi se iskoristila mogucnost reciklovanja skoro svih njegovih komponenata.

19

4. OCENJIVANJE UDELA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU SVAKE KOMPONENTE U SVAKOJ FAZI IVOTNOG CIKLUSASmanjenje ekolokog uticaja jedne komponente, i/ili u jednoj fazi ivotnog ciklusa cesto moe prouzrokovati povecanje uticaja druge komponente i/ili u drugoj fazi ivotnog ciklusa. Tako, na primer, smanjenje izduvne emisije prouzrokuje povecanje utroka deficitarnih metala (primena platine za katalizatore) a takodje utice na povecanje emisije sumpornih jedinjenja i platine, primena kvalitetnijih goriva zahteva veci utroak sirove nafte i energije za njihovu proizvodnju, reciklovanje metala dovodi do povecanja utroka energije itd. Da bi se utvrdili ciljevi zatite ivotne sredine mora se oceniti udeo svih ekolokih uticaja (ponderisanje). Za ovo se koriste sloene statisticke metode. Ocenjivanje ekolokog uticaja nekog kompleksnog proizvoda, kao to je motor SUS, izuzetno je sloen problem jer u standardima za proizvode koji predstavljaju komponente motora SUS jo nisu utvrdjeni odgovarajuci zahtevi. Narocito je teko ocenjivanje udela odredjenog ekolokog uticaja, poto se razni ekoloki uticaji izraavaju na razlicite nacine. Tako, na primer, utroak pojedinih sirovina izraava se po jedinici proizvoda; utroak energije, najcece po jedinici proizvoda ili kao godinja potronja; utroak goriva u eksploataciji, po broju predjenih kilometara pod utvrdjenim uslovima ili po jedinici razvijene snage u jedinici vremena; emisija izduvnih gasova u gramima po jedinici razvijene snage u jedinici vremena ili u gramima po predjenom kilometru pri utvrdjenim uslovima; buka u dB itd. Osim toga, ekoloki uticaji mogu biti trenutni ili dugotrajni; prolazni ili kumulativni; lokalni regionalni ili globalni itd. Da bi se ekoloki uticaji mogli uporedjivati mora se naci zajednicka mera. Tako, na primer, kada se govori o uticaju zagadjujucih gasova na stvaranje efekta staklene bate, svi gasovi se izraavaju kao ekvivalent CO2, emisija HC u odnosu na C3H8 ili CH4 itd.

5. MOGUCNOSTI SMANJENJA NEGATIVNIH EKOLOKIH UTICAJAU svakoj fazi ivotnog ciklusa svake komponente postoje mogucnosti smanjenja ekolokog uticaja:

razvoj, projektovanje i konstruisanje - primenom savremenih metoda za proracun i upravljanje radnim procesom moe se znatno uticati na potronju goriva i toksicnu izduvnu emisiju motora; primenom svremenih kompjuterskih metoda projektovanja i konstruisanja mogu se bolje optimirati konstrukcije pojedinih delova ili podsistema motora, cime se, izmedju ostalog, postiu znacajne utede materijala, supstitucija 20

skupljih i deficitarnih meterijala jeftinijim, a pre svega materijalima koji se mogu u najvecoj meri reciklovati itd.

tehnoloka priprema proizvodnje - pravilnim izborom tehnologije, adekvatnom pripremom i dobrom organizacijom proizvodnje mogu se znacajno smanjiti ekoloki uticaji u fazi proizvodnje. Na primer, mogu se postici: utede u potronji energije, sredstava za podmazivanje i hladjenje maina, smanjenje otpada pri mehanickoj obradi, smanjenje kolicine otpadnih voda iz povrinske i termicke obrade itd. proizvodnja - smanjenje zagadjenja vode i zemljita putem reciklovanja i ponovnog koricenja otpadnih tecnosti, ulja i maziva; smanjenje zagadjenja vazduha uvodjenjem filtera; smanjenje zagadjenja zemljita sprecavanjem incidentnih izlivanja otpadnih voda, goriva, maziva i drugih hemikalija; smanjenje kolicine otpadaka zahvaljujuci reciklovanju metalnih i drugih materijala. eksploatacija - smanjenje izduvne emisije i buke; smanjenje potronje goriva u skladu sa zahtevima iz vaecih propisa. odravanje - smanjenje potronje goriva, izduvne emisije i buke zahvaljujuci pravilnom odravanju u skladu sa zahtevima iz vaecih propisa. odlaganje na otpad - smanjenje privremenog ili trajnog, odlaganja itd. otpadnog materijala putem reciklovanja

komponenata motora; smanjenje zagadjenja zemljita i vode putem pravilnog,

Navedene mogucnosti smanjenja ekolokih uticaja ugradjuju se u ekoloku politiku fabrike. Tako, na primer, jedan od najvecih proizvodjaca motora i automobila, GM - Opel, postavio je pred svoje razvojne slube sledece zadatke: smanjenje toksicne izduvne emisije motora kako putem poboljanja procesa sagorevanja (primena najmodernijih konstruktivnih i regulacionih reenja), tako i obaveznim naknadnim tretmanom izduvnih gasova (primena katalizatora); smanjenje emisije buke primenom odgovarajucih konstruktivnih reenja na motoru; supstitucija kriticnih materijala (na primer, metala plastmasama, gde god je to moguce); povecanje pouzdanosti motorskih delova i motora kao celine; produenje perioda zamene motorskog ulja; recikliranje materijala i razvoj ekologicne tehnologije proizvodnje (na primer: primenom najmodernijih postupaka obrade, unifikacijom delova i postupaka, efikasnom organizacijom proizvodnje, organizovanjem sistema za reciklovanje cvrstih i tecnih otpadaka iz proizvodnje itd.). Sveto je rezultiralo najnovijim generacijom Ecotec motora. Slicne programe sproveli su i ostali vodeci proizvodjaci motora.

Literatura21

1. Veljovi A., Rdojii M., Vesi J., Menadment ravojem preduzea, Tehniki fakultet, aak, 2007. 2. Grozdani R., Preduzetnitvo, Tehniki fakultet, aak, 2005.

22