SADRŽAJ

Uvod.......................................................................................................................................2

1. Pojam bezbednosti.............................................................................................................4

1.1 Tradicionalni pojam bezbednosti..................................................................................4

1.2. Promene u shvatanju pojma bezbednosti.....................................................................6

1.3. Koncept ljudske bezbednosti.......................................................................................8

1.4 Institucionalni nivo ljudske bezbednosti - OUN...........................................................9

1.5 Mreža ljudske bezbednosti (Human Security Network).............................................10

1.6. Lična bezbednost i Evropska konvencija o ljudskim pravima...................................11

2. Značaj bezbednosti i bezbedonosnog sistema Republike Srbije......................................12

3. Činioci bezbedonosnog sitema Republike Srbije.............................................................14

4. Bezbednosno okruženje...................................................................................................17

4.1. Globalno okruženje....................................................................................................17

4.2. Regionalno okruženje................................................................................................18

5. Procena rizika i pretnji bezbednosti Republici Srbiji.......................................................21

6. Dostignuća i perspektive..................................................................................................27

Zaključak..............................................................................................................................31

Literatura..............................................................................................................................33

1

Uvod

Pitanje mesta i uloge bezbednosti (shvaćene kao funkcije države — društva),

postavlja se kao jedno od najvažnijih pitanja opstanka i razvoja države. Iz činjenice da je

država bila i ostala veoma važan činilac u organizovanju bezbednosti (do razvoja

građanskog društva i jedini činilac) i da je bezbednost ustavna institucija — ona mora da

poseduje odgovarajući sistem svoje organizovanosti i uređenosti.

Bezbednost kao bitan koncept društvenog delovanja neminovno predstavlja

vrednost civilizacijskih tekovina. Tako bezbednost predstavlja vrednost koja još od antičke

Grčke podrazumeva političko pravo građana da odlučuju o svim javnim pitanjima, među

njima i o pitanjima iz oblasti bezbednosti.

Sistem bezbednosti kao integralna delatnost svakog konkretnog društva uključuje

skup činilaca i njibovih akcija u miru, vanrednim prilikama i u ratu. Svi činioci

bezbednosti međusobno su povezani na osnovu jedinstvenih načela pravnog poretka

zemlje. Međutim, u pokušaju odredenja pojmova "nacionalna bezbednost" i "sistem

nacionalne bezbednosti", mora se poći od određenja sadržaja i obima pojma bezbednost,

kao funkcionalne sredine ukupnih društvenih napora usmerenih na opstanak i razvoj

zajednice.

Bezbednost je, u konceptulnom smislu, toliko sporna da nije moguće pronaći

sporazum oko njenog značenja. Osnovni sporovi u definisanju tog pojma potiču od

vrednosnih stavova, odnosno od vrednosti koje treba da se štite (fizička i imovinska

sigurnost, politička nezavisnost, teritorijalni integritet, međunarodni mir i slično) i

osnovnog subjekta koji je predmet zaštite (građanin pojedinac, država, međunarodna

zajednica, socijalna sigurnost, ekonomski sistem, životna sredina...).

Zbog izuzetne važnosti bezbednosti za opstanak pojedinca, porodice, pa sve do

najšire zajednice, ova tema se može obraditi na različite načine, razmotriti sa različitih

aspekata i da se nikad ne kaže dovoljno. To je ujedno i veoma složeno pitanje koje se

stavlja pred svaku državu, odnosno njene institucije: kako urediti sistem u kome će se

garantovati bezbednost svakom pojedincu. Imajuću u vidu da globalizacija, odnono

uključenje u svetsku zajednicu, stavlja pred svaku državu mnogobrojen zahteve, i pitanje

bebzednosti mora se rešavati u tom kontekstu.

Prvi deo ovog rada posvećen je razjašnjenju pojma bezbednosti. Shvatanje ovog

pojma menjalo se sa razvojem društva. Najpre ćemo govoriti o tradicionalnom shvatanju

2

pojma bezbednosti, o transformaciji poimanja ovog pojma kao i o pojmu ljudske i lične

bezbensoti i njihovom objašnjeju na nivou Evropske unije i Mreže ljudske bezbednosti.

Nadalje ćemo govoriti o značaju bezbendosti i bezbednosnog sistema za našu

zemlju, Republiku Srbiju, o činiocima bezbednosnog sistema, a naročito o bezbednosnom

okruženju, s obzirom naš geo-politički položaj i aktuelnu političku i bezbednosnu situaciju.

Uprvo zbog toga bitna je procena rizika i pretnji bezbendosti Republike Srbije, pa ćemo

jedan deo ovog rada posvetiti i tom pitanju.

3

1. Pojam bezbednosti

Ljudska bezbednost je relativno novi koncept, ali se danas široko koristi za

opisivanje složenih međusobno povezanih pretnji u vezi sa građanskim ratom, genocidom i

raseljavanjem stanovništva.

Najznačajnija razlika između ljudske bezbednosti i tradicionalnog koncepta

nacionalne bezbednosti je u tome što se nacionalna bezbednosti fokusira na odbranu države

od spoljnih napada dok je ljudska bezbednost zaštita pojedinaca i zajednice od bilo kog

oblika političkog nasilja.

Ljudska bezbednost i nacionalnu bezbednost treba da budu - i često su – povezane

tako da jedna drugu podstuči i pojačavaju. Ali, sigurna države ne znači automatski siguran

narod. Zaštita građana od stranih napada može biti neophodan uslov za bezbednost

pojedinaca, ali nije dovoljan. Zaista, tokom poslednjih 100 godina, mnogo ljudi je ubijeno

od strane njihovih vlada od strane vojske.

Svi oni koji govore o ljudskoj bezbednosti se slažu da je njen primarni cilj zaštita

pojedinaca. Zagovornici "uskog" koncepat ljudske bezbednosti, fokusiraju se na nasilne

pretnje pojedincima, ali priznaju da su te pretnje snažno povezane sa siromaštvom,

nedostatkom državnih kapaciteta, kao i različitih oblika društveno-ekonomskih i političkih

nejednakosti. Zagovornici "širokog" koncept ljudske bezbednosti se zalažu da koncept

ljudska bezbednost bude proširen tako da uključi glad, bolesti i prirodne nesreća, jer tu

strada mnogo više ljudi nego što je rat, genocid i terorizam u kombinaciji.

Iako je još uvek predmet debata u okviru istraživačke zajednice, dva pristupa

ljudskoj bezbednosti su ipak pre komplementarni nego kontradiktorni.1

1.1 Tradicionalni pojam bezbednosti 

Od formiranja nacionalnih država (u poslednja tri veka) dominantni pojam

bezbednosti svodi se na: 

Sposobnost države da vodi rat: „bezbednost“ države zavisi od njene sposobnosti

da vodi rat. Rat je, prema tome, ozakonjen i institucionalizovan. Rat je konstantna

činjenica u evoluciji socijalnih i ekonomskih struktura; rat je uzdignut na pijedestal u

verskoj tradiciji, racionalizovan u teologiji, ima pomoć nauke i razvijen je u

1 http://www.humansecuritybrief.info/whatis.html

4

psihološku paradigmu kroz koju posmatramo veliki deo ljudskog iskustva' (Beti

Riardon); 

bezbednost države i zaštitu onih koji su na vlasti; 

državnu/nacionalnu bezbednost: 'kao bezbednost teritorije od spoljne agresije ili kao

zaštita nacionalnih interesa u međunarodnoj politici ili kao globalna bezbednost od

pretnji nuklearne katastrofe. Bezbednost se više ticala naroda-država nego sa ljudi...'

(UNDP);

militarizaciju svih pretnji: sve pretnje miru i bezbednosti su skoro isključivo vojne

prirode a ne ekološke, ekonomske, socijalne, kulturne (Antimilitaristički kolektiv

'Zarazna utopija', Madrid) ili 'Pretnje ljudskoj bezbednosti razlikuju se od zemlje do

zemlje i od regiona do regiona. U Africi, na primer, najveće retnje predstavljaju

siromaštvo, bolest i sukobi; u mnogim razvijenim zemljama pretnje se odnose na

drogu i organizovani kriminal' (Keizo Obuči, bivši premijer Japana); 

militarizaciju društva: kao proces insistiranja na vojnim vrednostima, vojnoj politici i

borbenoj gotovosti kao i često prebacivanje civilnih funkcija na vojne vlasti ili kao

'proces prenošenja vojničkih vrednosti i organizacije na sve sfere života:

antagonistička podela svet, lik neprijatelja (diskurs o stalnim zaverama, pretnjama...);

uniformnost/homogenizacija mišljenja; eliminacija različitosti, kontrola putem

straha, autoritarna organizacija (Pokret za prigovor savesti na vojne troškove,

Španija); 

militarizacija ekonomije: ogromna sredstva se ulažu u vojsku i policiju, dok se u

civilne svrhe (obrazovanje, zdravstvo, kulturu) ulaže daleko manje; 

militarizacija nauke: u naše vreme lavovski deo naučnih istraživanja i tehnološkog

razvoja vezan je za povećanje ratne sposobnosti i usavršavanje tehnika za vođenje

rata; 

odsustvo civilnog društva u kreiranju pojma i prakse nacionalne i državne

bezbednosti; svođenje građana/ki na podanike/ce i doušnike/ce

Tradicionalni „realpolitički koncept bezbednosti“ pokazao se kao nefunkcionalan, čak i u

domenu nacinalne bezbednosti, koja predstavlja njegovo središte. Stoga je

potrebanpragmatičan nastup u preoblikovanju struktura, pri čemu je sitem država

nezamnjivo osnovno načelo u kreiranju odnosa u međunarodnoj zajednici i svetskoj

politici.2

2 Nešković, S:Bezbednost i reforme u Srbiji, Beograd: Institut za političke strudije, 2006, str.13

5

1.2. Promene u shvatanju pojma bezbednosti

Navedeni pojam i sadržaj bezbednosti je bio dominantan u celom svetu. Najpre na

nivou teorije, ali u poslednej vreme i u pogledu i prakse, došlo je do određenih promena u

shvatanju pojma bezbednosti. 

Postoje brojni razlozi zbog kojih je pojam bezbednosti sa države preusmeren na

ljude, tj. na pojedince. Evo nekih od njih: 

završetak hladnog rata (koji se poklapa sa padom Berlinskog zida) i nestajanje

blokovske podela sveta;

pojava sukoba, uključujući i ratne sukobe unutar samih država (uglavnom

etničkog karaktera), što je dovelo u pitanje sposobnost države da održi

bezbednost kao očuvanje teritorijalnog integriteta;

država često predstavlja najveću pretnju bezbednosti građana i građanki: David

M. Law, viši saradnik za reformu sektora bezbednosti iz Centra za demokratsku

kontrolu oružanih snaga (DCAF), Ženeva, navodi četiri kritike tradicionalnog

koncepta bezbednosti koje dolaze od pobornika/ca ljudske

bezbednosti. Prva kritika se odnosi na činjenicu da bezbednost države i

bezbednost njenog naroda nisu nužno sinonimi. SSSR je imao bezbedne granice

i nije se suočavao sa pretnjama svojoj teritoriji a njegovi građani nisu bili

bezbedni. Ili drugi slučaj: genocid tokom 90-tih godina XX veka u Ruandi jasno

je pokazao da ljudi nisu bili bezbedni iako suverenitet zemlje nije bio doveden u

pitanje. Druga kritika se odnosi na neefikasnost države u ulozi faktora

bezbednosti. Početkom XX veka procenat žrtava civilnog stanovništva prema

vojnim u toku sukoba iznosio je 1:1; krajem veka proporcija se manje-više

obrnula, tako da je u mnogim delovima sveta bilo bezbednije da on/ona budu u

vojsci nego u civilstvu.Treća kritika ukazuje na to da država ponekad ne samo

da nije lojalni zaštitnik stanovništva pod svojom jurisdikcijom već je i njegov

najveći neprijatelj. Na primer, u bivšoj SFRJ organi centralne vlasti su bili

odgovorni za pokretanje rata između bivših jugoslovenskih

republika. Četvrta kritika se tiče činjenice da postoji izvestan broj pitanja od

prvorazrednog značaja za bezbednost pojedinaca i zajednica a njime se države

nisu bavile: klimatske promene ili HIV/Aids, itd;

6

veoma veliku opasnost za ljudsku bezbednost predstavlja privatizovanje vojnih i

policijskih snaga. „Tipična odlika novih ratova jeste raznovrsnost borbenih

jedinica, javnih i privatnih, državnih i nedržavnih, ili jedinica mešovitog

tipa...Najčešće borbene jedinice su paravojne grupe, tj. autonomne grupe

naoružanih ljudi, uglavnom okupljenih oko pojedinačnih lidera“ (Meri Kaldor).

Od državnog monopola na korišćenje nasilja gore je i po bezbednost ljudi

opasnije samo demonopolizovanje nasilja, gde se kao organi nasilja javljaju

privatne milicije, zaštitarske firme i paravojne jedinice, dakle grupe koje se ni u

teoriji ne mogu podvrgnuti demokratskoj civilnoj kontroli;

promenjen je pojam suvereniteta država: ustanovljeno je pravo na međunarodnu

intervenciju (pre svega OUN) u slučaju masovnog kršenja ljudskih prava u nekoj

državi ili 'posao međunarodnih institucija jeste da osiguraju sprovođenje

standarda međunarodnog ponašanja, naročito u pogledu ljudskih prava i

humanitarnog zakona. Kao što se u sve većoj meri prihvata da vlade mogu da se

mešaju u porodične poslove radi zaustavljanja porodičnog nasilja, tako bi sličan

princip trebao da bude primenjen i globalno' (Meri Kaldor);

sužavanje suvereniteta država: države-potpisnice međunarodnih dokumenata o

ljudskim pravima na prvo mesto treba da stave interese pojedinki/naca a ne

države, tj. moraju da se odreknu jednog dela svog suvereniteta ukoliko žele da

budu deo međunarodne zajednice;

pokretanje kolektivnih bezbednosnih mera (Veće bezbednosti UN čija je

osnovna odgovornost održavanje međunarodnog mira i bezbednosti), osnivanje

institucija međunarodne pravde koje sankcionišu genocid, ratne zločine, zločine

protiv čovečnosti: Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju i Ruandu (Tribunali u

Hagu i u Aruši) i Međunarodni krivični sud. 3

Sadržaj pojma bezbednosti proširio se u svim pravcima izvan nacionalne države.

Prirodu pojma bezbednosti neophodno je sagledati ii z ugla delatnosti, stanja, funkcije i

sistema. 4

3 http://www.zeneucrnom.org/index.php?option=com_content&task=view&id=124&Itemid=184 Nešković, S:Bezbednost i reforme u Srbiji, Beograd: Institut za političke strudije, 2006, str.16

7

1.3. Koncept ljudske bezbednosti

Postoje brojne interpretacije i definicije pojma bezbednosti, ali sve one, ipak, imaju

zajedničke elemente, a to su:

Osnovni subjekt bezbednosti su ljudi a ne države: to je jedan od osnovnih

doprinosa konceptu ljudske bezbednosti.

Države imaju obavezu da osiguraju bezbednost svojih građana: u meri u kojoj

neka država svoju bezbednost usmeri na ljude, a ne na represivne institucije

(vojsku, policiju), veća je garancija da će se brinuti o njima i štititi ih.

Međusobna povezanost ljudi, međuzavisnost problema iznad državnih i svih

drugih granica: najveći broj pitanja i problema u današnjem svetu su povezana,

npr. siromaštvo država u razvoju tiče se muškaraca i žena u visoko razvijenim

zapadnim društvima, a to se ispoljava u migracijama i bolestima koje ne poštuju

ni poznaju granice. Ljudima koji žive u državama u razvoju preti industrijsko

zagađenje iz razvijenih zemalja.

Priznaje značaj civilnog društva, tj. nedržavnih subjekata: međunarodne

kampanje za razminiravanje često se navode kao primeri efikasnih inicijative

civilnog društva, uključujući i NVO. Građanske organizacije traže veću

mogućnost i veću odgovornost u promociji ljudske bezbednosti. Najbolji primer

za to su mere koje je preuzela autonomna vlada Katalonije u Španiji. Katalonski

parlament je doneo jula 2003. Zakon o miru i merama za jačanje mira. U

obrazloženju zakona se kaže da se rukovodi idejama i praksom civilnog društva

(‘nas su građani/ke i naši volonteri/ke koji deluju u celom svetu naučili

međunarodnoj solidarnosti’). Zakon podrazumeva konkretne mere: poštovanje

rodne jednakosti na svim nivoima donošenja odluka; zakonske mere u korist

imigranata/kinja; podrška volonterskom radu; edukacija za mir kao obavezan

predmet u školama; delovanje u pravcu demilitarizacije medija, tj. širenja

informacija o nenasilju, mirovnim naporima i akcija u celom svetu a ne samo o

ratovima i nasilju kao osnovnom sadržaju informacija.

Globalizacija pravde i kažnjivosti - zahteva kažnjavanje onih koji krše ljudska

prava i humanitarno pravo: osnivanje Međunarodnog krivičnog suda, kao i

Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Ruandu predstavlja važan

napredak na planu unapređivanja ljudske bezbednosti.

8

Ljudska bezbednost zahteva multidisciplinarni pristup: to podrazumeva saradnju

i koordinaciju institucionalnog i vaninstitucionalnog delovanja, kao i građana/ki.

Naglasak je na zagovaranju/nagovaranju/odvraćanju od vojne sile (“moćne ideje

umesto moćnog oružja”).  

1.4 Institucionalni nivo ljudske bezbednosti - OUN

Novi pogled na bezbednost promovisala je OUN: generalni sekretar Butros Butros

Gali (1992.) u Programu UN za mir naglašava da pretnje globalnoj bezbdnosti nisu

isključivo vojne prirode; takav stav se može smatrati početkom demilitarizacije pretnji na

institucionalnom nivou. U pomenutom dokumentu se kaže:

“Porozan ozonski omotač može biti veća pretnja stanovništvu nego neprijateljska

vojska. Suša i bolesti mogu uništavati jednako nemilosrdno kao i ratno oružje”.Izveštaj

UNDP (Agencija UN za razvoj i stanovništvo) o ljudskom razvoju (1994)

 Ljudska bezbednost se sastoji od dva osnovna činioca:

1. Sloboda od stalnih pretnji bezbednosti (npr. glad, bolest, represija).

2. Zaštita od iznenadnih i bolnih promena u svakodnevnom životu.

U pomenutom izveštaju UNDP utvrđene su sledeće pojedinačne komponente

ljudske bezbednosti:

Ekonomska bezbednost –  obezbeđen stalni prihod

Dovoljna količina hrane – fizički i ekonomski pristup hrani

Zdravstvena bezbednost – relativna zaštita od bolesti i infekcija

Bezbednost okoline – pristup zdravim izvorima vode, čistom vazduhu i

zemljištu

Lična bezbednost – bezbednost od telesnog nasilja i pretnji

Bezbednost zajednice – bezbednost kulturnog identiteta

Politička bezbednost – zaštita osnovnih ljudskih prava i sloboda    

Komisija za ljudsku bezbednost

Na inicijativu Japana januara 2001. godine osnovana je ova komisija, a na

njenom čelu nalaze se Sadako Ogata (bivša šefica Visokog komesarijata za izbeglice UN) i

Amaritja Sen, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju (1998). Tri osnovne tačke

koncepta koji je razradila komisija su:

9

1. Koncept ljudske bezbednosti se zasniva na civilnim/građanskim

vrednostima

2. Ljudska bića su osnovni subjekt bezbednosti

3. Bezbednost se ne može dostići vojnim putem već politikom dijaloga i

zadovoljavanjem osnovnih potreba.

Pomenuti dokument predstavljen je maja 2003. generalnom sekretaru OUN Kofiju

Ananu.

Šta još podrazumeva koncept ljudske bezbednosti Komisije? Sledeći elementi

takođe čine ljudsku bezbednost:

zaštita civilnog stanovništva u oružanim sukobima,

stalni napor da se obezbede pravda, poštovanje zakona, demokratija i

razoružanje,

osnivanje fondova za ljudsku bezbednost u post-konfliktnom periodu,

podsticanje pravične trgovine i tržišta koji bi koristili najsiromašnijima,

univerzalni pristup zdravstvenoj zaštiti, pravo na osnovno obrazovanje,

obezbeđivanje životnog standarda za sve,

poštovanje ljudske slobode svih individua na pluralne identitete i izbore,

zaštita ljudi od oružanih sukoba, od ilegalne trgovine oružjem…

1.5 Mreža ljudske bezbednosti (Human Security Network)

Osnivana je maja 1998. na inicijativu Kanade i Norveške, kao oblik objedinjavanja

aktivnosti vlada i akademskih istraživačkih institucija. U rad mreže uključene su vlade i

stručnjaci iz 12 zemalja. Mreža je ponudila sledeću definiciju ljudske bezbednosti:

“Bezbednost ljudi predstavlja zaštitu od nasilnih i svih ostalih pretnji. Ljudska

bezbednost je položaj ili stanje koje podrazumeva slobodu od stalnih pretnji ljudskim

pravima, uključujući elementarno ljudsko pravo - pravo na život”.

Mreža se bavi akcijama protiv upotrebe pešadijskih mina, zbrinjavanjem izbeglica i

njihovim povratkom, uništavanjem pešadijskog naoružanja, borbom protiv zloupotrebe

dece u ratu, ljudskim pravima i značaju međunarodnih institucija u prevenciji rata, zalaže

se za ispunjavanje obaveza na ime pomoći za razvoj (OUN).

10

1.6. Lična bezbednost i Evropska konvencija o ljudskim pravima

Pravo na slobodu i ličnu bezbednost zaštićeno je članom 5. Evropske konvencije o

ljudskim pravima. Važnost ovog člana ogleda se u ogromnom broju predstavki i žalbi koje

se upućuju u Veće Evrope, čije se sedište nalazi u Strazburu. Od prvih 10 000 slučajeva,

trećina žalbi se odnosi na lica lišena slobode. Ovaj član se odnosi na zaštitu telesne slobode

a posebno slobode od arbitrarnog hapšenja ili pritvora. Podrazumeva poštovanje osnovnih

proceduralnih prava, kao što su :

pravo na informisanje o razlogu hapšenja,

pravo dovođenja na sud neposredno nakon hapšenja,

pravo na postupak na kojem se pravovaljanost pritvora ili dalji pritvor mogu

rešiti na sudu, itd.

11

2. Značaj bezbednosti i bezbednosnog sistema Republike Srbije

Na nivou države, bezbednost predstavlja izvršavanje niza konkretnih mera i

aktivnosti različitih subjekata koji su zaduženi za tu delatnost. Zadatak politika nacionalne

bezbednosti je da posluži ostvarenju proklamovanih političkih ciljeva, odnosno

usmeravanju zaštite društva u određenom pravcu, čime se omogućava njegov opstanak i

razvoj. Kako je bezbednost atribut svake države, onda se politika nacionalne bezbednosti,

između ostalog, utemeljuje na naučnom učenju o funkcijama države, jer se država

ispoljava i kao pravna i kao politička organizacija. Kao politička organizacija, koja se

povezuje sa drugim političkim faktorima, država služi i kao sredstvo političke moći.

Državna organizacija nije sama sebi cilj, nego je sredstvo za zadovoljenje izvesnih

društvenih potreba, a politička teorija treba da odgovori na pitanje da li i koliko država

zadovoljava te potrebe radi kojih postoji, odnosno politički koncept bezbednosti treba da

ponudi iste odgovore u odnosu na bezbednost, kao funkciju i sistem države i kao sredstvo

za njeno ostvarenje.

Udruženi ljudski resursi u naučno-istraživačke institute, tskođe, mogu da jačaju

demokratski i parlamentarni nadzor nad kreiranjem i realizacijom nacionalne bezbednosne

politike na više načina:

— objavljivanjem nezavisnih analiza i podataka o bezbednosnom sektoru i

vojnim i odbrambenim pitanjima u skupštini i medijima;

— posmatranjem i pospešivanjem poštovanja vladavine prava i ljudskih prava

unutar bezbednosnog sektora;

— isticanjem bezbednosnih pitanja važnih čitavom društvu; doprinosom

izgradnji stručnosti i mogućnosti državnih organa organizovanjem kurseva i seminara;

— pružanjem alternativnih stručnih gledišta o nacionalnoj bezbednosnoj

politici, budžetima za odbranu, podsticanjem javne rasprave i formulisanjem mogućih

političkih mera i slično;

— davanjem povratnih informacija o odlukama iz politike nacionalne

bezbednosti: načinu njihove primene i obrazovanjem javnosti i omogućavanjem

altemativnih rasprava u javnosti o ključnim pitanjima i problemima nacionalne politike

hezbednosti.

Utvrđivanje pojma bezbednosti u savremenom međunarodnom ambijentu iziskuje

beskompromisniji i radikalniji pristup.

12

Koncept bezbednosti se proširio u svim pravcima izvan nacionalne države na gore

prema međunardonim instituciajma, na dole prema lokalnim i regioanlnim vlastima i

horizontalno prema medijima, javnom mnjenju i tržištu. Dakle, bezbednost se proširila od

nacionalne bezbednosti na bezbednost pojedinca i grupa, što znači isticanje pojedinca i

grupa kao određenih objekata bezbednosti.

Upravljanje i kontrola nad ostvarivanjem funkcija nacionalne bezbednosti podrazu-

meva sistemsko organizovanje i koordinirano sprovođenje mera i aktivnosti na području

na-cionalne bezbednosti, kao i njihovo stavljanje pod aktivnu kontrolu najviših tela vlasti,

kao i javnosti. Po pravilu, u primeni politike nacionalne bezbednosti uključene su brojne

državne službe, kao realizatori normativno-političkih dokumenata u ovoj oblasti, koji su

nužni za ra-zvoj političkih mera, zbog čega je važno da država razvije odgovarajući

koncept, model i strategiju nacionalne bezbednosti, koja će uključiti sve bitne subjekte

društva. Novi bezbe-dnosni rizici, izazovi i pretnje kao terorizam i organizovani kriminal,

iziskuju naročitu koo-rdinaciju i rukovođenje, jer borba protih tih pretnji zahteva

uključenje različitih ustanova: vojske, ministarstva finansija, policije, službi bezbednosti i

slično. Pitanju bezbednosti za koju je zaduženo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP)

posvećena je velika pažnja, jer njenim reformama društvo mora dobiti na boljitku kada su

po sredi bezbednosne prilike.

U predstojećem periodu neophodno je kroz buduće zakonske reforme, kao i izradu

straateških dokumenata utvrditi osnovne instrumente reforme MUP-a Republike Srbije. To

pre svega znači državno opredeljenje za nacionalni koncept i model bezbednosti, a potom i

viziju mesta i uloge fiinkcije MUP-a u sistemu bezbednosti, kroz kreiranje odgovarajuće

strategije i doktrine na polju bezbednosti. Međutim, tačno je i to da apsolutna bezbednost

kao najviša potreba svakog društva ne postoji. Sredstva za zajedničko finansiranje reforme

MUP-a se iskazuju u budžetima država, u iznosima preuzetih obaveza i prema

tendencijama racionalizacije policijskih izdataka prema međunarodnim standardima. Vlada

naše zemlje mora obezbediti stabilno finansiranje i izvršavanje rashoda za policiju i njenu

aktivnost.

13

3. Činioci bezbedonosnog sitema Republike Srbije

Sistem nacionalne bezbednosti u širem smislu čine najviši organi zakonodavne,

izvršne i sudske vlasti:

Narodna skupština Republike Srbije,

predsednik Republike Srbije,

Savet za nacionalnu bezbednost,

Vlada,

sudovi i tužilaštva.

U užem smislu, sistem nacionalne bezbednosti čine:

sistem odbrane,

snage Ministarstva unutrašnjih poslova,

bezbednosno-obaveštajni sistem i

privremeno formirani organi i koordinaciona tela za pojedine krize5

Sistem odbrane predstavlja jedinstvenu, struktumo uređenu celinu snaga i

subjekata odbrane čiji je osnovni cilj zaštita interesa Republike Srbije od oružanog

ugrožavanja spolja. Vojska Srbije je osnovni subjekt sistema odbrane.32

5 http://radomiradunovic.blogspot.com/2012/08/analiza-bezbjednosti-jugosfera-1314.html

14

Snage Ministarstva unutrašnjih poslova su deo sistema nacionalne bezbednosti čiji

je cilj zaštita nacionalnih interesa u domenu unutrašnje bezbednosti. Policija je osnovna

snaga Ministarstva unutrašnjih poslova. Obavlja poslove zaštite života, lične i imovinske

bezbednosti građana, obezbeđenja državne granice, borbe protiv terorizma i oražanog

ugrožavanja iznutra i drage poslove u skladu sa zakonom.33

Bezbednosno-obaveštajni sistem je funkcionalno objedinjen podsistem nacionalne

bezbednosti Republike Srbije koji čine Bezbednosno - informativna

agencija,Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija. Njihove nadležnosti,

delokrug rada, ovlašćenja, zadaci, međusobni odnosi i saradnja, kao i demokratska i civilna

kontrola njihovog rada, regulišu se zakonom. Poslove usklađivanja rada službi bezbednosti

obavlja Biro za koordinaciju.34

Poslove iz oblasti nacionalne bezbednosti obavljaju i organi državne uprave,

instit-ucije nadležne za pravosuđe, obrazovanje i naučnu delatnost i zaštitu živome sredine,

zaštitnik građana, organi jedinica lokalne samouprave, subjekti iz oblasti privatnog

obezbeđenja, organizacije civilnog društva, mediji, pravna lica i građani koji doprinose

ostvarivanju ciljeva nacionalne bezbednosti.35

Sistemom nacionalne bezbednosti upravljaju državni organi kao nosioci

zakonodavne i izvršne vlasti, radi dostizanja najpovoljnijez stanja bezbednosti. Funkcije

upravljanja sistemom su planiranje, organizovanje, naređivanje, koordinacija i kontrola, i

sprovode se u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima.36

Narodna skupština Republike Srbije ostvaruje svoj uticaj na sve delove sistema

nacionalne bezbednosti ustavotvornom i zakonodavnomdelatnošću. Narodna skupština

odlučuje o ratu i miru, donosi zakone i druge opšte akte u oblasti nacionalne bezbednosti i

nadzire rad Vlade i drugih organa odgovonih Narodnoj skupštini, u skladu sa Ustavom i

zakonom. .Narodna skupština, preko Odbora za odbranu i bezbednost, ostvaruje nadzor i

demokratsku i kontrolu nad sistemom nacionalne bezbednosti.31

Predsednik Republike Srbije predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i

komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike

ukazuje na određena pitanja i probleme iz domena nacionalne bezbednosti, pokreće

njihovo rešavanje i donosi akte iz svoje nadležnosti.32

15

Vlada usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u domenu nacionalne

bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonora Vlada predlaže i realizuje politiku nacionalne

bezbednosti, usmerava i usklađuje funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti,

obezbeđuje materijalna i finansijska sredst-va za potrebe sistema nacionalne bezbednosti,

upravlja delatnošću državnih organa, organa državne uprave, ustanova i pravnih lica u

oblasti ost-varivanja nacionalne bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, i obezbeđuje

realizaciju međunarodnib ugovora i sporazuma u oblasti nacionalne bezbednosti.

Ministar spoljnih poslova, minister odbrane, ministar unutrašrijih poslova i

ministar fmansija podnose izveštaje o stanju bezbednosti iz domena svojih nadležnosti

Narodnoj skupštini i Vladi. Ostali ministri i državni funkcioneri, na zahtev Vlade, Narodne

skupštine Republike Srbije ili prema potrebi, podnose izveštaje iz domena svojih

nadležnosti. Direktor Bezbednosno - informativne agencije, director Vojnobezbednosne

agencije i direktor Vojnoobaveštajne agencije najmanje jednom godišnje, u toku redovnog

zasedanja Narodne skupštine, podnose redovni izveštaj o radu službe Odboru za odbranu i

bezbednost, a po potrebi i na zahtev Odbora dostavljaju vanredni izveštaj.40

Načela

Funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti ostvaruje se uz uvažavanje

osnovnih načela: ustavnosti i zakonitosti, jedinstva, neprekidnosti, pouzdanosti,

profesionalnosti, prilagodljivosti, efikasnosti, nepristrasnosti i političke neutralnosti, kao i

otvorenosti za kontrolu, u skladu sa zakonom.

Sistem nacionalne bezbednosti je pod demokratskom i civilnom kontrolom, koju

sprovode Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, Savet za nacionalnu

bezbednost, drugi državni organi i javnost, u skladu sa zakonom.

Navedena načela funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti zasnovana su na

osnovnim ustavnim i zakonskim rešenjima, kao i međunarodno prihvaćenim obavezama i

standardima čiji je Republika Srbija potpisnik ili pravni sledbenik.

Specifičnost funkcionisanja pojedinih delova sistema nacionalne bezbednosti iskazuje se

kroz posebna načela utvrđena u normativnim i doktrinarnim dokumentima

.

16

4. Bezbedonosno okruženje

4.1. Globalno okruženje

Poslednju deceniju prošlog i početak ovog veka obeležila su nova bezbednosna

kretanja u svetu. Bezbednost je iz pretežno vojne sfere proširena i na druge oblasti,

prvenstveno ekonomsku, energetsku, socijetalnu i ekološku bezbednost, uključujući

bezbednost pojedinca i društva u celini. Prestanak blokovske konfrontacije, širenje

demokratije, stvaranje multipolarnog sveta, integracioni procesi u oblasti bezbednosti i sve

intenzivnija ekonomska i kulturna saradnja i međuzavisnost smanjuju rizike sukobljavanja

između država, kao i mogućnost izbijanja kriza i konflikata.

Nakon okončanja Hladnog rata, rizik od vojnog sukoba globalnih razmera je znatno

umanjen. Svet je, međutim, i dalje suočen sa brojnim tradicionalnim i novim izazovima,

rizicima i pretnjama bezbednosti.

Okolnosti koje doprinose sve većem broju bezbednosnih rizika na globalnom nivou

su, pre svega, velike razlike u stepenu ekonomskog i kulturnog razvoja, čija su posledica

siromaštvo i socijalna ugroženost dela stanovništva, što uslovljava nastanak negativnih

demografskih i psiho-socijalnih pojava. Regionalni i lokalni sukobi, etnički i verski

ekstremizam, terorizam, organizovani kriminal, proliferacija oružja za masovno uništenje i

ilegalne migracije, klimatske promene i sve izraženiji deficit energetskih resursa

ugrožavaju stabilnost pojedinih zemalja i čitavih regiona, a takođe i globalnu bezbednost.

Suštinska odlika tih izazova, rizika i pretnji jeste da oni sve više postaju nepredvidivi,

asimetrični i da imaju transnacionalni karakter.

U uslovima globalizovane ekonomije, makroekonomske posledice značajnijih

poremećaja u funkcionisanju finansijskih tržišta u svetu odražavaju se i na stanje globalne

bezbednosti. Posledice svetske ekonomske krize mogu da dovedu do preovladavanja

uskonacionalnih interesa u sistemu međunarodnih ekonomskih odnosa i odlaganja

rešavanja prioriteta globalne bezbednosti, da aktuelizuju opasnost od socijalnih nemira i

doprinesu urušavanju unutrašnje stabilnosti u pojedinim državama i intenziviranja ulaganja

u vojnoindustrijski kompleks i nastavka trke u naoružanju.

17

Svet se suočava sa izazovima koje nameće grubo kršenje Povelje UN i

opšteprihvaćenih normi međunarodnog prava, a posebno mešanje u unutrašnje stvari

suverenih država, kao i koncepcija i praksa preventivnog napada i vojnog

intervencionizma. Pokušaji davanja legitimiteta stvaranju novih državnih tvorevina na

teritorijama suverenih država, članica OUN, narušavaju postojeći međunarodnopravni

poredak i znatno ugrožavaju opšte stanje bezbednosti u svetu. Politički, ekonomski,

kulturni i vojnobezbednosni odnosi u svetu sve više se odvijaju u globalnom

multipolarnom i multilateralnom okruženju u kojem se sve naglašenije ispoljava složena

međuzavisnost država.

Transnacionalni i asimetrični karakter savremenih izazova, rizika i pretnji

bezbednosti uticali su na to da je bezbednost nedeljiva, pri čemu je sve očiglednije da

nijedna zemlja nije u stanju da samostalno rešava sve složenije probleme očuvanja i

jačanja nacionalne bezbednosti. Zbog toga se bezbednost u savremenim uslovima sve više

sagledava globalno, a nacionalna bezbednost je sve značajnije povezana sa stanjem

bezbednosti u bližem i daljem okruženju.

Odgovor na transnacionalno profilisane asimetrične pretnje nalazi se u integraciji

nacionalnih sistema bezbednosti, jačanju multilateralnih foruma bezbednosti i kolektivnog

sistema međunarodne bezbednosti, kao ključnih činilaca u obezbeđenju mira, stabilnosti i

demokratskog razvoja država savremenog sveta. U takvim okolnostima jača potreba za

kooperativnim pristupom u očuvanju i unapređenju bezbednosti zasnovanim na saradnji i

udruživanju bezbednosnih kapaciteta nacionalnih država.

Napredak postignut u sprovođenju Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU i

uključivanje evropskih odbrambenih snaga u rešavanje bezbednosnih problema ukazuju na

sve značajniju ulogu EU u harmonizaciji odnosa i interesa evropskih država i preuzimanju

dela zajedničke odgovornosti u kreiranju evropske i globalne bezbednosti.

4.2. Regionalno okruženje

Države u regionu jugoistočne Evrope prihvataju i unapređuju vrednosti demokratije,

ekonomske i društvene stabilnosti i bezbednosti. U skladu sa tim opredeljenjima, one se

18

zalažu za dijalog, što umanjuje mogućnost izbijanja sukoba i pozitivno utiče na

bezbednosno okruženje. Unapređenje regionalne bezbednosti se u sve većoj meri zasniva

na saradnji i zajedničkim i usaglašenim aktivnostima u oblasti bezbednosti, politike i

ekonomije i drugim oblastima koje su usmerene na očuvanje stabilnosti i predupređivanje

kriza u ovom regionu.

Nasleđeni problemi iz prošlosti, istorijske protivrečnosti, kao i posledice

sukobljavanja naroda i država na prostoru jugoistočne Evrope, a posebno na prostoru

Balkana, u novijoj istoriji i danas utiču na stanje bezbednosti u regionu.

Geostrategijski položaj jugoistočne Evrope, preko koje prolaze energetski i

komunikacijski pravci povezujući razvijene države Evrope sa regionima Kavkaza,

Kaspijskog basena, Bliskog istoka i Sredozemlja, značajno i neposredno utiče i na stanje

bezbednosti država evropskog kontinenta. Sukobljavanje interesa država u korišćenju

tranzitnih pravaca i raspolaganju resursima može da dovede do nastanka regionalnih kriza i

ugrožavanja bezbednosti i stabilnosti država jugoistočne Evrope.

Rizici od izbijanja ratova i drugih oružanih sukoba na prostoru jugoistočne Evrope,

iako su smanjeni, nisu eliminisani. Pokušaj revizije odredaba Dejtonskog sporazuma, koji

bi bio u suprotnosti sa interesima bilo kog konstitutivnog naroda, destabilizovao bi

bezbednosnu situaciju u Bosni i Hercegovini, a time i u regionu.

Separatističke težnje u regionu su realna pretnja njegovoj bezbednosti. Po svojoj

težini i kompleksnosti, kao i negativnim implikacijama na unutrašnju stabilnost država u

regionu i njihovo bezbednosno stanje, posebno se izdvaja problem pokušaja otcepljenja

dela teritorije Republike Srbije putem jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od

strane privremenih institucija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.

Priznavanje tzv. Republike Kosovo od strane pojedinih država u neposrednom

okruženju Republike Srbije, kao i određenog broja država u svetu, nepovoljno se odražava

na jačanje mera poverenja i saradnje i usporava proces stabilizacije na ovim prostorima.

Terorizam i ekspanzija organizovanog kriminala, korupcija, nedozvoljena trgovina

narkoticima i oružjem, kao i trgovina ljudima, koji su najizraženiji na Kosovu i Metohiji,

značajno opterećuju stanje bezbednosti u Jugoistočnoj Evropi. Neadekvatno rešavanje

povratka izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica na prostoru bivše SFRJ i njihov

nezadovoljavajući socijalni status čine bezbednosnu situaciju u regionu još složenijom.

19

Stanje bezbednosti u regionu karakterišu izražen nacionalni, verski i politički

ekstremizam i uništavanje kulturnog nasleđa, što, pored postojećih ekonomskih i socijalnih

problema i nedovoljno izgrađenih državnih institucija, otežava proces brže i uspešnije

demokratske tranzicije država u regionu. Odnose država u regionu takođe opterećuju

povratak izbeglica i vraćanje njihove imovine i problemi granica, kao i određeni problemi

koji proizilaze iz neodgovarajuće integrisanosti pojedinih manjinskih zajednica i grupa u

šire društveno okruženje. Zbog toga je integracija ovog regiona u evropske i druge

međunarodne bezbednosne strukture otežana, što uvećava opasnost od obnavljanja kriza i

oružanih sukoba.

U takvim uslovima kontinuitet međunarodne podrške i vojno i bezbednosno

prisustvo sa mandatom UN u regionu može doprineti stabilizaciji stanja i sprečiti

nastajanje konflikata i njihovo prerastanje u sukob širih razmera.

Zbog složenog karaktera bezbednosti u regionu, države jugoistočne Evrope su sve više

upućene na to da zajedničkim naporima suzbijaju negativne procese koji ugrožavaju

njihovu bezbednost. Izgradnjom zajedničkih mehanizama za prevenciju rizika i pretnji i za

upravljanje kriznim situacijama ostvaruju se pretpostavke za bržu demokratsku tranziciju

država regiona, čime se stvaraju uslovi za približavanje i priključenje svih država tog

regiona Evropskoj uniji.

20

4. Procena rizika i pretnji bezbednosti Republici Srbiji

U Republici Srbiji dešavaju se značajne promene u političkom, ekonomskom i

socijalnom razvoju. Intenzivirana je sveopšta tranzicija društva i proces uspostavljanja

demokratskih standarda u svim oblastima društvenog života. Brzina, intenzitet i

sveobuhvatnost promena veoma su zahtevni za građane i za institucije ove zemlje, pa

stabilnost i osećaj sigurnsoti predstavljaju elementarni preduslov za uspešni napredak

celokupnog društva. Nepovoljna ekonomska i socijalna situacija ima negativan uticaj na

stabilnost Republike a terorizam, organizovani kriminal, korupcija, tenzije na etničkoj i

verskoj osnovi drugi problemi koji prate proces tranzicije, predstavljaju realnu pretnju

bezbednosti unutar unutar društva. Reforma sektora bezbednosti MUP-a najtešnje

korespondiraju sa interesima Republike Srbije da živi u sigurnosti i miru, da neguje i štiti

nacionalne,i civilizacijske vrednosti.

Na osnovu analize identifikovani su rizici i pretnje unutrašnjoj bezbednosti

Republike Srbije do 2015. godine. Dati rizici i pretnje bezbednosti mogu da se ispolje u

obliku: agresije, oružanih sukoba, oružane pobune i drugih sporova sa upotrebom oružane

sile, terorizma, organizovanog kriminala, etničkih napetosti, nacionalnog i verskog

ekstremizma, indsutrijskih i prirodnih nepogoda, industrijskih i drugih nesreća i katastrofa.

Procenjuje se da u provoj deceniji 21. veka ne postoji velika opasnost od oružanih sukoba

globalnog i regionalnog. Takođe, u tom periodu je agresija na Republiku Srbiju malo

verovatna i mogla bi se dovesti u vezu samo sa suprotstavljenim interesima i nedovršenim

integracionim i tranzicionim procesima na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

U Evropi i svetu pojavili su se novi izazovi, rizici i pretnje bezbednosti koji su

nastali kao posledica nacionalnog i verskog ekstremizma i sukobljavanja oko teritorija. U

sadašnjem trenutku terorizam, pobune ilegalnih oružanih grupa, nacionalni i verski

ekstremizam, organizovani kriminal, prirodne i industrijske katastrofe bezbednosni su

rizici i pretnje sa visokim intenzitetom na globalnom i regionalnom nivou. Oni mogu

ispoljiti težnju prelivanja sa jednog prostora na drugi i na taj način ugroziti bezbednost

Republike Srbije. U narednih nekoliko godina može se očekivati da oružane pobune,

terorizam, etničke napetosti, nacionalni i verski ekstremizam i organizovani kriminal

egzistiraju i dalje, ali sa nešto smanjenim intenzitetom. U tom periodu bezbednosna

situacija u regionu i Republici Srbiji biće opterećena iznalaženjem rešenja za budući status

21

Kosova i Metohije, pre svega rešavanjem problema opšte i lične bezbednosti nealbanskog

življa i povratka privrenieno raseljenih i prognanih lica.

Karakter i intenzitet procenjenih rizika i pretnji unutrašnjoj bezbednosti nameće

porebu razvijanja koncepta integrisane bezbednosti MUP-a Srbije na političkom,

ekonomskom, informativnom, tehnološkom planu, uz potpunu koordinaciju Republike

Srbije, susednih zemalja i najuticajnijih subjekata bezbednosti u regionu, Evropi i svetu.

Sadržaj, obim i verovatnoća ispoljavanja izazova, rizika i pretnji bezbednosti

Republike Srbije neposredno utiču na definisanje politike nacionalne bezbednosti i

izgrađivanje adekvatnih sposobnosti sistema nacionalne bezbednosti

Republika Srbija je opredeljena da na osnovama razvoja demokratskih procesa,

evropske spoljnopolitičke orijentacije i politike saradnje i jačanja mera poverenja u regionu

izgrađuje sopstvenu bezbednost što je čini je značajnim činiocem regionalne bezbednosne

saradnje i pouzdanim partnerom u međunarodnim odnosima.

Bez obzira na pozitivne rezultate u jačanju bezbednosnog položaja Republike Srbije i

dalje postoje značajni izazovi, rizici i pretnje njenoj bezbednosti. Posledice višegodišnjeg

građanskog rata vođenog na prostorima nekadašnje Socijalističke Federativne Republike

Jugoslavije, međunarodne izolacije Savezne Republike Jugoslavije i NATO bombardovanja,

izraženi problemi tranzicije, kao i ključni problemi globalne i regionalne bezbednosti, u

znatnoj meri se reflektuju na bezbednost Republike Srbije i mogu ugroziti njenu stabilnost i

mir.

Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti Republike Srbije imaju kompleksan karakter, pa se

sa sličnim sadržajem, obimom i intenzitetom mogu ispoljiti na globalnom, regionalnom i

nacionalnom nivou. Polazni kriterijum u razmatranju i navođenju izazova rizika i pretnji jeste

težina posledica po bezbednost Republike Srbije koje bi mogle da nastanu u slučaju njihovog

ispoljavanja.

Opasnost od oružane agresije na Republiku Srbiju značajno je smanjena, ali nije u

potpunosti isključena, a može da nastane kao posledica oružanih sukoba globalnog ili

regionalnog karaktera prouzrokovanih suprotstavljenim interesima velikih sila ili država u

regionu.

Separatističke težnje pojedinih nacionalističkih i verskih ekstremističkih grupa

predstavljaju izvor stalnog bezbednosnog rizika i direktnu pretnju teritorijalnoj celovitosti

Republike Srbije. Separatistička nastojanja dela albanske nacionalne manjine na Kosovu i

Metohiji, koja su kulminirala protivpravnim jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova,

22

direktna su pretnja teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije i jedan od najozbiljnijih

bezbednosnih izazova u regionu. Takva nastojanja mogu podstaći širenje separatističkih ideja i

tako postati faktor destabilizacije u drugim delovima Republike Srbije i širem regionu.

Protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost Kosova predstavlja najveću pretnju

bezbednosti Republike Srbije. Nametanje jednostranog rešenja suprotno Povelji UN i

međunarodnom pravu doprinosi da taj prostor postane dugotrajni faktor nestabilnosti u

regionu. Poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sprovođenje demokratskih standarda,

naročito u pogledu bezbednosti i zaštite srpskog i drugog nealbanskog stanovništva, održivog

povratka prognanih i interno raseljenih lica i decentralizacije Kosova i Metohije, ne ostvaruje

se u skladu sa proklamovanim ciljevima međunarodne zajednice. Nepovoljan razvoj stanja

bezbednosti i primena „Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova“ (Ahtisarijev plan),

koji nije prihvaćen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, može da izazove eskalaciju nasilja

na Kosovu i Metohiji i postane izvor rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije i

destabilizacije regiona. Tome doprinosi i formiranje paravojnih, tzv. Kosovskih bezbednosnih

snaga koje predstavljaju ozbiljnu pretnju postojećem režimu regionalne kontrole naoružanja i

ugrožavaju ravnotežu u regionu.

Bezbednost Republike Srbije može da bude ugrožena i oružanom pobunom, kao

specifičnim oblikom oružanog sukoba motivisanog neustavnom i nasilnom težnjom za

promenom granica. Takođe, sporovi uz upotrebu oružja mogu nastati i kao posledica

eskalacije terorizma i graničnih, teritorijalnih i drugih sporova.

Terorizam je jedan od najvećih rizika i pretnji za globalnu, regionalnu i nacionalnu

bezbednost. Savremeni terorizam je globalan po svom obimu, a povezan je i sa nasilnim

verskim ekstremizmom. U uslovima globalnog terorizma, Republika Srbija može biti meta

terorističkog delovanja, kako neposredno tako i korišćenjem njene teritorije za pripremu i

izvođenje terorističkih akcija u drugim zemljama. Sa stanovišta bezbednosnih rizika i pretnji sa

kojima se suočava Republika Srbija, posebno je značajna veza terorizma sa svim oblicima

organizovanog, transnacionalnog i prekograničnog kriminala.

Proliferacija oružja za masovno uništenje predstavlja potencijalno najveću pretnju

globalnoj i evropskoj bezbednosti, a samim tim i realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije.

Opasnost da oružje za masovno uništenje dođe u posed struktura nad kojima država nema

kontrolu, posebno terorističkih grupa i pojedinaca, predstavlja posebnu pretnju bezbednosti.

Nacionalni i verski ekstremizam, koji ima korene u sukobima na etničkoj i verskoj

osnovi u bližoj i daljoj prošlosti, predstavlja faktor rizika i značajnu pretnju bezbednosti.

23

Sporost u demokratizaciji ekonomskih i političkih procesa može znatno doprineti porastu

međuetničkih tenzija i njihovom potencijalnom prerastanju u sukobe.

Obaveštajna delatnost koju strane obaveštajne organizacije sprovode kroz nezakonito i

prikriveno delovanje, predstavlja realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije. Ostvaruje se

kroz slabljenje njenih političkih, ekonomskih i bezbednosnih kapaciteta i kroz uticaj na smer i

dinamiku društvenih procesa, suprotno nacionalnim interesima. Kombinacija tradicionalnih

obaveštajnih metoda sa sredstvima sofisticiranih mogućnosti otežava otkrivanje njihovog

delovanja.

Organizovani kriminal na prostoru Republike Srbije, a posebno na Kosovu i Metohiji,

ispoljava se naročito u oblastima nedozvoljene trgovine narkoticima, trgovine ljudima i

ilegalnih migracija, kao i u ekonomsko-finansijskoj sferi, proliferaciji konvencionalnog oružja

i mogućnosti proliferacije oružja za masovno uništenje. Po svom karakteru, organizovani

kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i ukupnom razvoju države i društva.

Korupcija ugrožava temeljne vrednosti društva i dovodi do opadanja poverenja u

institucije države, otežavanja sprovođenja suštinskih reformi, usporavanja procesa tranzicije,

ekonomskog razvoja, priliva stranih investicija i integracionih procesa i do destabilizacije

prilika u zemlji i regionu.

Problemi ekonomskog razvoja Republike Srbije usled višegodišnjih ekonomskih

sankcija i uništenja vitalnih objekata privredne i saobraćajne infrastrukture tokom NATO

bombardovanja imaju za posledicu brojne nepovoljne društvene pojave, koje su po svom

ukupnom učinku značajan faktor rizika u procesu tranzicije. Visoka stopa nezaposlenosti i

siromaštvo znatnog dela stanovništva, uz prisustvo velikog broja prognanih i interno raseljenih

lica, potencijalna su žarišta ozbiljnih socijalnih i političkih tenzija koje mogu proizvesti stanje

visokog rizika. Odlazak visokoobrazovanog kadra iz zemlje, uzrokovan nemogućnošću

adekvatnog zapošljavanja i vrednovanja rada, umanjuje izglede za brži ekonomski i svaki drugi

oporavak zemlje oslanjanjem na sopstvene resurse.

Energetska međuzavisnost i osetljivost infrastrukture za proizvodnju i transport

energenata, kao i neizbežan trend iscrpljivanja izvora neobnovljivih energetskih resursa,

predstavljaju realnu osnovu ugrožavanja energetske bezbednosti i realan izazov stabilnosti i

bezbednosti Republike Srbije.

Neravnomeran privredni i demografski razvoj Republike Srbije, koji je u prošlosti bio

snažan izvor kriza, i dalje predstavlja rizik po bezbednost na ovom prostoru. Različit stepen

privredne razvijenosti pojedinih regiona, u sprezi sa njihovim demografskim karakteristikama,

24

uzrokuje pojavu većih migracija stanovništva iz nerazvijenih ka razvijenim regionima; iz

područja izrazite prenaseljenosti izazvane demografskom eksplozijom ka područjima sa

izraženom pojavom depopulacije. Demografski trendovi i migracije, pored socijalnih problema

i rasta kriminala, mogu dovesti do porasta nestabilnosti i nastanka rizika i pretnji bezbednosti

Republike Srbije.

Nerešen status i težak položaj izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica sa prostora

Republike Hrvatske, Republike Bosne i Hercegovine i Autonomne Pokrajine Kosovo i

Metohija, spora realizacija njihovog povratka i negarantovanje bezbednog opstanka, kao i

nerešavanje sudbine nestalih sa tih prostora otežavaju normalizaciju odnosa na prostoru

nekadašnje SFRJ i predstavljaju potencijalni izvor nestabilnosti u regionu.

Nedovršen proces razgraničenja između država nekadašnje SFRJ predstavlja

potencijalni izvor sukoba i otežava uspostavljanje pune saradnje između država. Svaki pokušaj

neadekvatnog rešavanja pitanja prava i zaštite nacionalnih manjina u državama regiona može

biti značajan izvor nestabilnosti.

Nekontrolisano trošenje prirodnih resursa i ugrožavanje životne sredine već je dostiglo

ozbiljne razmere. To se prvenstveno odnosi na prekomernu eksploataciju šuma, nekontrolisano

raspolaganje energetskim potencijalima, obradivim zemljištem i izvorima pitke vode,

zagađivanje vazduha, vodenih tokova i zemljišta i nekontrolisano odlaganje otpada. Pored

nenadoknadive materijalne štete, takvim postupanjem izazvaju se nepovoljne promene u makro

i mikro klimi i ozbiljno ugrožava pravo ljudi na život u zdravoj sredini.

Posledice elementarnih nepogoda i tehničkih i tehnoloških nesreća, kao i ugrožavanje

životne sredine i zdravlja građana usled radiološke, hemijske i biološke kontaminacije, stalni

su bezbednosni rizici za Republiku Srbiju, njeno stanovništvo i materijalna dobra. Značajan

rizik predstavljaju tehnološke nesreće u kojima efekti dejstva opasnih materija mogu zahvatiti

ne samo teritoriju Republike Srbije već i susedne države. Životnu sredinu dodatno ugrožavaju i

objekti sa visokim stepenom rizika u zemljama regiona, kao i privredni objekti sa tehnologijom

koja ne zadovoljava međunarodne ekološke standarde.

Opasnosti povezane sa pojavljivanjem i širenjem infektivnih bolesti kod ljudi i zaraza

kod životinja predstavljaju bezbednosni rizik koji bi u budućnosti mogao biti sve izraženiji.

Narkomanija, kao sve izraženiji društveni problem, dobija i karakter bezbednosnog

problema i utiče na porast broja teških krivičnih dela.

Destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i društvo postaje

sve izraženiji problem i dobija karakter sve značajnijeg bezbednosnog rizika.

25

Tendencija povećanog korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija praćena je

konstantnim povećanjem rizika od visokotehnološkog kriminala i ugrožavanja informacionih i

telekomunikacionih sistema. Rizik u ovom pogledu postoji od ugrožavanja spolja, ali i u

mogućnosti zloupotrebe podataka o građanima i pravnim licima.

Promena klime na globalnom nivou, posebno globalno zagrevanje negativno se

odražava na promenu biodiverziteta u ekosistemima i dovodi do poremećaja u poljoprivrednoj

proizvodnji na prostoru Republike Srbije, što bi moglo da ima implikacije na njenu ukupnu

bezbednost i ekonomsku stabilnost.

Prisutni su i drugi rizici i pretnje bezbednosti, sa manjom ili većom verovatnoćom

ispoljavanja i prepoznavanja, kao što su: zloupotreba novih tehnologija i naučnih dostignuća u

oblasti informatike, genetskog inženjeringa, medicine, meteorologije i drugih naučnih oblasti.

Specifičnost ovih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji jeste smanjena mogućnost njihovog

blagovremenog otkrivanja i preventivnog delovanja. Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti na

globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou stalno se umnožavaju i menjaju karakter,

intenzitet i oblike ispoljavanja.

26

6. Dostignuća i perspektive

Sistem bezbednosti u Republici Srbiji sastoji se, trenutno, od nekoliko segmenata

koji deluju manje više nezavisno i koji su se u prethodnom periodu razvijali, praktično,

samo u sopstvenim okvirima, nastojeći da se, sa manje ili više uspeha, prilagode razvoju

političkih procesa u zemlji. Kada je u pitanju reforma sektora nacionalne bezbednosti, prvi

korak učinjen je izdvajanjem ovog segmenta iz Ministarstva unutrašnjih poslova 2002.

godine i formiranjem BIA, čiji su osnovi delovanja regulisani posebnim zakonom. Nakon

formiranja agencije počelo je prilagođavanje uslovima samostalnog delovanja. Jasno se

pokazala potreba da ona dalje bude transformisana, pre svega, na planu dostizanja

profesionalnih i demokratskih standard uobičajenih u savremenom svetu, ali i na planu

suočavanja sa sopstvenom prošlošću i određivanja mesta i uloga u budućnosti.U tom

smislu, paralelno se odvijalo više procesa; u okviru rešavanja pilanja koja su bila važna za

dalju demokratizaciju društva, kao i u okviru oslobađanja Agencije od balasta prošlosti,

započeto je rešavanje problema i otvaranje dosijea, te su, u skladu sa odredbama Zakona o

kulturnim dobrima, Arhivu Srbije predata dosijea vođena o pojedinim licima zbog njihovih

političkih i ideoloških opredeljenja;

pitanje ostvarivanja efikasne kontrole rada rešavano je na nekoliko nivoa:

unapređivanjem saradnje sa Odborom za bezbednost, sprovođenjem

organizovanih rešenja, uvođenjem unutrašnje kontrole, kao i uvođenjem

budžetske unutrašnje kontrole. Radilo se i na predlogu novog Zakona o

Agenciji, u kome bi, prvi put do sada, bile predvi]ene odredbe koje su ranije

isključivo bile regulisane podzakonskim aktima, nedostupnim široj javnosti.

Takođe, predloženo je sveobuhvatno i precizno rešavanje pitanja kontrole rada

ove agencije na više nivoa;

Veoma važan aspekt unapređenja rada bio je usmeren i ka stvaranju uslova za

efikasno sprovođenje poslova bezbednosti. U tu svrhu Agencija je izradila Nacrt

predloga zakona o zaštiti tajnih podataka, koji je predat Vladi Srbije u

nadležnost;

Takođe, radi obezbeđivanja uslova za efikasniji rad, promenjena je i

maksimalno pojednostavljena unutrašnja organizacija agencije. Smanjen je broj

organizacionih jedinica, te su one sada formirane u odnosu na problemsku

opredeljenost. Ukinut je veći broj rukovodećih radnih mesta, a povećan broj

27

neposrednih izvršilaca, i to uglavnom u delu operative. Poslovi su funkcionalno

povezani, a materijalni i tehnički resursi na nov način objedinjeni;

U periodu formiranja Agencije izvršena je i značajna kadrovska obnova,

odnosno u periodu od 2002. godine do danas promenjena je jedna trećina njenog

operativnog sastava.

U narednom periodu je neophodno rešiti više pitanja od kojih kao najvažnija izdva-

jaju: identifikovanje sadašnjih i budućih bezbednosnih pretnji državi Srbiji, definisanje

svih operativnih segmenata bezbednosti i precizno određivanje njihovih nadležnosti i

ovlašćenja, formiranje tela koje će na državnom nivou rukovoditi, koordinirati i usmeravati

rad sektora bezbednosti, kao i stvaranje efikasnog sistema kontrole, koji će imati jasno

definisana prava i obaveze kako tela za kontrolu, tako i subjekata bezbednosti. Realizacija

novog modela si-stema bezbednosti neće biti lak zadatak i zahtevaće sigurno ozbiljnije

rezove u pojedinim postojećim bezbednosnim segmentima. Zbog toga, novi sistem mora

biti rezultat zajedničkog rada svih relevantnih činilaca, pre svega, predstavnika najviših

državnih organa i službi bezbednosti. ali i naučnih radnika i predstavnika nevladinog

sektora.

Od velikog su značaja za ovaj proces i iskustva drugih zemalja koje su ovo pitanje

rešile u skladu sa svojim potrebama. Samo je na taj način, ako svako iz svog domena bude

dao svoj konstruktivan prilog, moguće pronaći najefikasnije rešenje za stvaranje i

funkcionisanje novog sistema bezbednosti Republike Srbije. Istina je da idealan model ne

postoji, kao što je istina i to da na ovom planu malo šta novo može biti pronađeno.

Takođe, istina je da je neophodno početi sa radom kako bi ovaj posao u jednom trenutku

bio na zadovoljavajući način priveden kraju.

Danas se dešava militarizacija ekonomije: ogromna sredstva se ulažu u vojsku i

poli-ciju, dok se u civilne svrhe (obrazovanje, zdravstvo, kulturu) ulaže daleko manje;

militari-zacija nauke: veliki deo naučnih istraživanja i tehnološkog razvoja vezan je za

povećanje ratne sposobnosti i usavršavanje tehnika za vođenje rata. Jedan od osnovnih

principa je sa-radnja u bezbednosti, kao realizacija aktivnog i efikasnog učešća u

međunarodnim naporima za izgradnju povoljnog bezbednosnog okruženja, koja mora

gledati u oba smera, unutra-šnjem i spoljašnjem, ali mora uključiti i druge dimenzije, koje

nisu eksplicitno obuhvaćene ni kolektivnom bezbednošću ni kolektivnom odbranom.

U dužem vremenskom periodu, vladala je relativna predvidljivost u međunarodnim

odnosima. Ovu predvidljivost je presudno uslovljavalo postojanje sistema države kao gla-

vnog i jedinog skeleta svetskih odnosa. Sistem suverenih država i dalje čini svojevrsni be-

28

zbednosni sistem „prvi svet u svetu“. S druge strane, pojedinci, poddržavni, naddržavni,

tra-nsnacionalni, multinacionalni, globalni i drugi subjekti i faktori, izgrađuju bezbednosni

si-stem na podlozi nezapamćenog tehnološkog napretka „drugi svet u svetu", ne samo

među-narodnih, nego svetskih i globalnih odnosa. Povećana međuzavisnost država na

globalnom planu umanjuje opasnost od tradicionalnih vojnih pretnji. Asimetrične pretnje

nedržavnih aktera postaju dominantne i upravo zbog sve veće globalne povezanosti

ugrožavaju države i njihove građane na posredan način.Transnacionalni i asimetrični

karakter,i međuzavisnost savremenih rizika i pretnji nametnuli su suštinsku nedeljivost

bezbednosti. Osnovu takvog pristupa čini saradnja država, udruživanje napora institucija i

pojedinaca građanskog društva na dostizanju, očuvanju i unapređenju bezbednosti, kao

nove i modeme vrednosti.

Reforma sektora bezbednosti, kao proces značajan za države Jugoistočne Evrope,

predstavlja zaseban teorijski koncept, koji je pod uticajem Evropske Unije (EU) i

Severnoatlantskog saveza (NATO), derivirao u celovitu političku strategiju. Ovaj pojam se

sve više koristi i kao alatka društvenih i bezbednosnih procesa u nacionalnoj državi ili

zajednici više njih. U tom se kontekstu, dometi reforme sektora bezbednosti često koriste i

kao važan pokazatelj smera, tempa i zahvata ukupne demokiatske reforme celog društva.

Iako ne postoji opšteprihvaćena defmicija, pod pojmom reforma sektora bezbednosti,

podrazumeva se uku-pnost promena u mišljenju i praktikovanju bezbednosti u okviru

države. Reč je o jednoj zbirnoj sintagmi, koja nadilazi, ali u sebe i uključuje, niz

uporednih, a relativno odvojenih reformi svakog od činilaca bezbednosti države.

U pojedinim zemljama bezbednosna politika predstavlja zasebnu celinu, dok se u

drugima ona sagledava kroz sistem odbrane. Republika Srbija reformom želi da zauzme

stav o pristupu i realizaciji njene bezbednosne politike, bilo kroz samostalno normiranje

nacio-nalne bezbednosti ili kroz sagledavanje koncepta bezbednosti u sklopu sistema

odbrane. Polazeći od ovako prepoznatih bezbednosnih izazova, Vlada Republike Srbije i

Ministarstvo policije su u kontinuitetu radili na razvijanju organizovanih i strateških

odgovora na organizovani kriminal, korupciju i druge teže oblike kriminaliteta. Upravo

zahvaljujući usvajanju strategije, kojom je korupcija definisana daleko šire nego što je to

ranije bio slučaj, kao i zahvaljujući donošenju novih zakonskih rešenja, kojima se

dozvoljava primena specijalnih istražnih tehnika, policijski službenici Ministarstva

ostvarili su zapažene rezultate u otkrivanju korupcije.

U sklopu aktivnosti borbe protiv organizovanog kriminala, pripadnici

specijalizova-nih službi Ministarstva unutrašnjih poslova moraju postići značajne uspehe u

29

zapleni različitih vrsta droga i u suzbijanju jednog od najzastupljenijih oblika

organizovanog kriminala — organizovane trgovine i krijumčarenja narkotika6 Uspešni

rezultati moraju se postići I u bo-rbi protiv trgovine ljudima, s obzirom na to da ona

predstavlja jedan od najaktuelnijih i, posle trgovine drogom, najprofitabilnijih oblika

organizovanog kriminalnog delovanja na teritoriji Republike Srbije, sa kojim se inače

susreće većina zemalja u tranziciji. Radi posti-zanja efikasnije borbe protiv trgovirie

ljudima, formiran je državni Tim za borbu protiv trgovine ljudima. On je izradio "Predlog

strategije za borbu protiv trgovine ljudima." Stra-tegija se sastoji od niza mera i aktivnosti

preduzetih radi dobijanja pravovremenog i sveobu-hvatnog odgovora na problem trgovine

ljudima u našoj zemlji, sa posebnim naglaskom na zaštitu prava žrtava trgovine ljudima.

Značajni rezuliati trebaju biti ostvareni i u suzbijanju organizovanih oblika

falsifikovanja stranog i domaćeg novca - otkrivanju ilegalnih štamparija novca i čekova,

kao i otkrivanje medunarodne grupe falsifikatora i "kovnice novca."

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo policije označili su usvojim programskim

dokumentima borbu protiv korupcije kao jedan od najvažnijih strateških zadataka, na čijoj

realizaciji se intenzivno i kontinuirano radi. Dosledno ovom opredeljenju, Ministarstvo je

intenziviralo borbu protiv korupcije, posebno borbu protiv njenih najtežih oblika koji se

javljaju u državnim strukturama. Istovremeno, ono aktivno učestvuje u pripremi novih

zakonskih rešenja u ovoj oblasti. Energična borba protiv korupcije koja se vodi poslednjih

godina dovela je do permanentnog poboljšanja otkrivanja krivičnih dela u vezi sa

korupcijom i do zapaženih rezultata suzbijanja svih oblika kriminala.

6 Monk, R.: Rad policije, (Misija OEBS u SRJ), 2001.

30

Zaključak

O pojmovima „bezbednost" i „sistem nacionalne bezbednosti", ne postoji

jedinstven stav. Pitanje „tačne" definicije bezbednosti i izgradnje jednog „suštinski

potvrđenog koncepta" u oblasti bezbednosti, pre svega, jeste pitanje o definicijama i

teorijskim konstrukcijama koje su manje ili više korisne ili značajne, ali koje ne mogu da

budu ni potpuno tačne ni potpuno netačne.

Bez obzira na različita tumačenja pojma bezbednosti, svi se ipak slažu da je u

središtu svih sistema bezbednosti čovek, a da je država ts kojs treba da obezbedi

bezbednost kroz svoje institucije, zakone, službe, sredstva i tako dalje. Pitanja bezbednosti

u prvi plan stavljaju čoveka i ljudske vrednosti prilikom razrešavanja društvenih problema.

kao i prepoznavanja i zadovoljavanja potreba zajednice. Temeljna pretpostavka

demokratskog društva jeste osposobljavanje građana za aktivno uče-šće u društvenim

procesima i donošenju odluka od značaja za sveukupnu bezbednsot. Stoga je neophodno

osposobiti stručne kadrove odnosno ljudske resurse koji bi u okviru državnih i društvenih

institucija pratili i usmeravali razvoj civilnog sektora i usaglašavali se sa svetskim

bezbednosnim tokovima.

Službe bezbednosti deluju na osnvou Ustava, zakona, drugih propisa i opštih

akata, strategije nacionalne bezbednosti, strategije dobrane i utvrđene bezbednosno-

obaveštajen politike Republike Srbije.

U sistemu nacionalne bezbednosti ulazne veličine su najčešće informacije o

bezbednosno bitnim uticajima iz okruženja, koji mogu biti povoljni ili nepovoljni po

bezbednost države, nekog njenog dela ili određene aktivnosti. Izlazne veličine su reakcije

sistema njegovih pojedinih delova. Na primer, postojanje teritorijalnog spora sa susednom

državom i pogoršanje diplomatskih odnosa s njom ukazuje na postojanje kriznog

potencijala u bilateralnim odnosima.

Sistem nacionalne bezbednosti, u kojem ga mi danas poznajemo, nastao je

razvojem nacionalnih država i kapitalističkog načina proizvodnje. Za razmatranje pitanja

od značaja za nacionalnu bezbednost osnovan je Savet za nacionalnu bezbednost čiji se

poslovi posebno zakonski uređuju što je od izuzetnog značaja za usklađivanje i

usmeravanje rada obaveštajnih službi i službi bezbenosti.

31

Reformisanje i stalno unapređivanje svih činilaca sistema bezbednosti Republike

Srbije je od izuzente važnosti kako za opsatanak same države tako i za njeno integirsanje u

širu zajednicu. Sistem bezbednosti naše zemlje zapravo je deo svetskog sistema

bezbednosti te je zbog toga izuzetno važno stalno unapređivanje i usaglašavanje sa

svetskim tokovima.

32

LITERATURA

1. Tomić Slobodan, Sistem bezbednosti, Viskoka škola strukovnih studija za

kriminalistiku u bezbednost, Niš, 2010.

2. Stajić Ljubomir, Osnovi sistema bezbednosti, BeoErad, 2008.

3. Mitović, R. Ljubiša ,Opšta sociolozija, Beograd, 2003.

4. Stajić Ljubomir, Saša Mijalković i Svetlana Stanarević,Bezbednosna kultura,

BeoErad, 2004

5. Ostojić Momir ,Priručnik za predmet: Uvod u Bezbednost, BeoErad, 2011.

6. Radović, dr Tomislav. Osnovi bezbednosti, Visoka škola strukovnih studija za

kriminalistiku i bezbednost, Niš, 2011.

7. Keković Zoran, Sistemi Bezbednosti, Fakultet bezbednosti, Beograd 2009

8. Stajić Ljubomir, Osnovi Bezbednosti, Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2005

9. Bakić, B., Gajić, N. (2006) Police reform in Serbia: Five years later, Belgrade

10. Dragišić Z. : Sistem nacionalne bezbednosti – pokušaj definisanja pojma,

Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2009

11. Ignjatović Đ. , Kriminologija, Nomos, Beograd, 1996.

12. Kešetović, Ž. i Davidović, D, Policija u Srbiji, Beograd, 2008.

13. Kovačević, M.: Bezbednosne službe u Srbiji, Beogrda, 2009.

14. Monk, R.: Rad policije, Misija OEBS, 2006.

15. Nešković, S (2006): Bezbednost i reforme u Srbiji, Institut za političke strudije,

Beograd

16. Neškov ić. S. Elementi razvoja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u

periodu 2001 - 2004. godine.

17. www.ccmr-bg.org | www.bezbednost.org

33