Ustav Republike Srbije Lat

8/8/2019 Ustav Republike Srbije Lat

1/33

Polazei od dravne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gradjana i etnikih zajednica u Srbiji,

polazei i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloaj sutinske autonomije u okvirusuverene drave Srbije i da iz takvog poloaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih dravnih organa dazastupaju i tite dravne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutranjim i spoljnim politikim odnosima,

gradjani Srbije donose

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

PRVI DEO

NAELA USTAVA

Republika Srbija

lan 1.

Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih gradjana koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi,naelima gradjanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Nosioci suverenosti

lan 2.

Suverenost potie od gradjana koji je vre referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranihpredstavnika.

Nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od gradjana, niti uspostaviti vlastmimo slobodno izraene volje gradjana.

Vladavina prava

lan 3.

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i poiva na neotudjivim ljudskim pravima.

Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelomvlasti, nezavisnom sudskom vlau i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Podela vlasti

lan 4.

Pravni poredak je jedinstven.

Uredjenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku.

Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i medjusobnoj kontroli.

Sudska vlast je nezavisna.

Politike stranke

lan 5.

Jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje gradjana.

Osnivanje politikih stranaka je slobodno.

Nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajem

enihljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.

Politike stranke ne mogu neposredno vriti vlast, niti je potiniti sebi.

Zabrana sukoba interesa

lan 6.

Niko ne moe vriti dravnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatniminteresima.

Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom reavanju odredjuju se Ustavom i zakonom.


2/33

Grb, zastava i himna

lan 7.

Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.

Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.

Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Dravna zastava.

Himna Republike Srbije jeste sveana pesma "Boe pravde".

Izgled i upotreba grba, zastave i himne, uredjuje se zakonom.

Teritorija i granica

lan 8.

Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.

Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predvidjenom za promenu Ustava.

Glavni grad

lan 9.

Glavni grad Republike Srbije je Beograd.

Jezik i pismo

lan 10.

U Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i iriliko pismo.

Slubena upotreba drugih jezika i pisama uredjuje se zakonom, na osnovu Ustava.

Svetovnost drave

lan 11.

Republika Srbija je svetovna drava.

Crkve i verske zajednice su odvojene od drave.

Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna.

Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava

lan 12.

Dravna vlast ograniena je pravom gradjana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.

Pravo gradjana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.

Zatita dravljana i Srba u inostranstvu

lan 13.

Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu.

Republika Srbija razvija i unapredjuje odnose Srba koji ive u inostranstvu sa matinom dravom.

Zatita nacionalnih manjina

lan 14.

Republika Srbija titi prava nacionalnih manjina.

Drava jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta.

Ravnopravnost polovalan 15.

Drava jemi ravnopravnost ena i mukaraca i razvija politiku jednakih mogunosti.

Medjunarodni odnosi

lan 16.

Spoljna politika Republike Srbije poiva na optepriznatim principima i pravilima medjunarodnog prava.

Opteprihvaena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka RepublikaSrbije i neposredno se primenjuju. Potvrdjeni medjunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.


3/33

Poloaj stranaca

lan 17.

Stranci, u skladu sa medjunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemena Ustavom i zakonom, izuzev pravakoja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani Republike Srbije.

DRUGI DEO

LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I SLOBODE

1. Osnovna naela

Neposredna primena zajemenih prava

lan 18.

LJudska i manjinska prava zajemena Ustavom neposredno se primenjuju.

Ustavom se jeme, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemena opteprihvaenim pravilimamedjunarodnog prava, potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovihprava samo ako je to Ustavom izriito predvidjeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode,pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava.

Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist unapredjenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim

medjunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medjunarodnih institucija koje nadziru njihovosprovodjenje.

Svrha ustavnih jemstava

lan 19.

Jemstva neotudjivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode ijednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava.

Ogranienja ljudskih i manjinskih prava

lan 20.

LJudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti ograniena ako ogranienje doputa Ustav, u svrhe radikojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bezzadiranja u sutinu zajemenog prava.

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smanjivati.Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi, duni su da vode rauna o sutini prava kojese ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da lipostoji nain da se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava.

Zabrana diskriminacije

lan 21.

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.

Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije.

Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalnepripadnosti, drutvenog porekla, rodjenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ipsihikog ili fizikog invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica iligrupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim gradjanima.

Zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda

lan 22.

Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povredjeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom,kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Gradjani imaju pravo da se obrate medjunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

2. LJudska prava i slobode

Dostojanstvo i slobodan razvoj linosti


4/33

lan 23.

LJudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite.

Svako ima pravo na slobodan razvoj linosti, ako time ne kri prava drugih zajemena Ustavom.

Pravo na ivot

lan 24.

LJudski ivot je neprikosnoven.

U Republici Srbiji nema smrtne kazne.

Zabranjeno je kloniranje ljudskih bia.

Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta

lan 25.

Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv.

Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju, niti podvrgnut medicinskim ilinaunim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i prinudnog rada

lan 26.

Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu.

Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnimradom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principudobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednogstanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

Pravo na slobodu i bezbednost

lan 27.

Svako ima pravo na linu slobodu i bezbednost. Lienje slobode doputeno je samo iz razloga i u postupku koji su predvidjenizakonom.

Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obavetava o razlozima lienja slobode,o optubi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lienju slobode obavesti licepo svom izboru.

Svako ko je lien slobode ima pravo albe sudu, koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lienja slobode i da naredi putanjena slobodu ako je lienje slobode bilo nezakonito.

Kaznu koja obuhvata lienje slobode moe izrei samo sud.

Postupanje s licem lienim slobode

lan 28.

Prema licu lienom slobode mora se postupati oveno i s uvaavanjem dostojanstva njegove linosti.

Zabranjeno je svako nasilje prema licu lienom slobode.

Zabranjeno je iznudjivanje iskaza.

Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda

lan 29.

Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da ima pravo da nita ne izjavljuje i pravo da ne bude sasluano bezprisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu pomo ako ne moe da je plati.

Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 asova, biti predato nadlenom sudu, uprotivnom se puta na slobodu.

Pritvor

lan 30.

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo moe biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako jepritvaranje neophodno radi vodjenja krivinog postupka.


5/33

Ako nije sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvrena neposredno po donoenju,pritvoreno lice mora u roku od 48 asova od lienja slobode da bude izvedeno pred nadleni sud, koji potom ponovo odluuje opritvoru.

Pismeno i obrazloeno reenje suda o pritvoru uruuje se pritvoreniku najkasnije 12 asova od pritvaranja. Odluku o albi napritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 asova.

Trajanje pritvora

lan 31.

Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, imajui u vidu razloge pritvora. Pritvor odredjen odlukomprvostepenog suda traje u istrazi najdue tri meseca, a vii sud ga moe, u skladu sa zakonom, produiti na jo tri meseca. Akodo isteka ovog vremena ne bude podignuta optunica, okrivljeni se puta na slobodu.

Posle podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odredjen.

Pravo na pravino sudjenje

lan 32.

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odluio njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama protivnjega.

Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu i pravona besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili nem.

Javnost se moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zatite interesanacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite interesa maloletnika ili privatnostiuesnika u postupku, u skladu sa zakonom.

Posebna prava okrivljenog

lan 33.

Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume,bude obaveten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i dokazima prikupljenim protiv njega.

Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njime nesmetanoopti i da dobije primereno vreme i odgovarajue uslove za pripremu odbrane.

Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravinosti, uskladu sa zakonom.

Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moe bitikanjen, ako mu nije omogueno da bude sasluan i da se brani.

Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optube ida zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlaenja.

Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije duno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti daprizna krivicu.

Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fiziko lice protiv koga se vodi postupakza neko drugo kanjivo delo.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu

lan 34.

Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nijebilo predvidjeno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predvidjena.

Kazne se odredjuju prema propisu koji je vaio u vreme kad je delo uinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za uinioca.

Krivina dela i krivine sankcije odredjuju se zakonom.Svako se smatra nevinim za krivino delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda.

Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom oslobodjen ili osudjen ili za koje jeoptuba pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obustavljen, niti sudska odluka moe biti izmenjena na tetuokrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podlee vodjenje postupka za neko drugo kanjivo delo.

Izuzetno, ponavljanje postupka je doputeno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim injenicama koje su,da su bile poznate u vreme sudjenja, mogle bitno da utiu na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku dolo do bitne povredekoja je mogla uticati na njegov ishod.

Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, genocid i zloin protiv ovenosti ne zastareva.


6/33

Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete

lan 35.

Ko je bez osnova ili nezakonito lien slobode, pritvoren ili osudjen za kanjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu tete odRepublike Srbije i druga prava utvrdjena zakonom.

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje dravniorgan, imalac javnog ovlaenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.

Zakon odredjuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je tetu

prouzrokovalo.

Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo

lan 36.

Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomnepokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonuzasnovanom interesu.

Pravo na pravnu linost

lan 37.

Svako lice ima pravnu sposobnost.

Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navrenih

18 godina.Izbor i korienje linog imena i imena svoje dece slobodni su.

Pravo na dravljanstvo

lan 38.

Sticanje i prestanak dravljanstva Republike Srbije uredjuje zakon.

Dravljanin Republike Srbije ne moe biti proteran, ni lien dravljanstva ili prava da ga promeni.

Dete rodjeno u Republici Srbiji ima pravo na dravljanstvo Republike Srbije, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvodruge drave.

Sloboda kretanja

lan 39.

Svako ima pravo da se slobodno kree i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju se vrati.

Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograniiti zakonom, ako je to neophodno radivodjenja krivinog postupka, zatite javnog reda i mira, spreavanja irenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.

Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj uredjuje se zakonom. Stranac moe biti proteran samo na osnovu odlukenadlenog organa, u zakonom predvidjenom postupku i ako mu je obezbedjeno pravo albe i to samo tamo gde mu ne pretiprogon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odredjenoj drutvenoj grupi, politikogmiljenja ili gde mu ne preti ozbiljno krenje prava zajemenih ovim ustavom.

Nepovredivost stana

lan 40.

Stan je nepovrediv.

Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tudji stan ili druge prostorije protiv volje njihovog draoca, niti u njima vritipretres. Dralac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz jo dva punoletna svedoka prisustvujepretresanju. Ako dralac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je doputeno u prisustvu dva punoletna svedoka.

Bez odluke suda, ulazak u tudji stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je toneophodno radi neposrednog lienja slobode uinioca krivinog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude iliimovinu, na nain predvidjen zakonom.

Tajnost pisama i drugih sredstava optenja

lan 41.

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.

Odstupanja su dozvoljena samo na odredjeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vodjenja krivinogpostupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvidjen zakonom.

Zatita podataka o linosti


7/33

lan 42.

Zajemena je zatita podataka o linosti.

Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti uredjuje se zakonom.

Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebevodjenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvidjen zakonom.

Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zatituzbog njihove zloupotrebe.

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

lan 43.

Jemi se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se onipromene prema sopstvenom izboru.

Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubedjenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohadjanjem verskeslube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom drutvu, radizatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava gradjana zajemenih ovim Ustavom, javnebezbednosti i javnog reda ili radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

Crkve i verske zajednicelan 44.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uredjuju svoju unutranju organizaciju, verske poslove, dajavno vre verske obrede, da osnivaju verske kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sazakonom.

Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fizikozdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstieversku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

Prigovor savesti

lan 45.

Lice nije duno da, protivno svojoj veri ili ubedjenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljuuje upotrebu oruja.

Lice koje se pozove na prigovor savesti moe biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruje, u skladu sazakonom.

Sloboda miljenja i izraavanja

lan 46.

Jemi se sloboda miljenja i izraavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju i ireobavetenja i ideje.

Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti, ako je to neophodno radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta inepristrasnosti suda i zatite javnog zdravlja, morala demokratskog drutva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti

lan 47.

Izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.

Niko nije duan da se izjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Podsticanje uvaavanja razlika

lan 48.

Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obavetavanju, Republika Srbija podstie razumevanje, uvaavanje i potovanje razlikakoje postoje zbog posebnosti etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta njenih gradjana.

Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje

lan 49.


8/33

Zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje inetrpeljivosti.

Sloboda medija

lan 50.

Svako je slobodan da bez odobrenja, na nain predvidjen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obavetavanja.

Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.

U Republici Srbiji nema cenzure. Nadleni sud moe spreiti irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanjasamo ako je to u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno ruenje Ustavom utvrdjenog porektaili naruavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, spreavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasiljeili radi spreavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije kojom je povredjeno neije pravo ili interesi prava na odgovor na objavljenu informaciju uredjuje se zakonom.

Pravo na obavetenost

lan 51.

Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavetavan o pitanjima od javnog znaaja i sredstva javnogobavetavanja su duna da to pravo potuju.

Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu dravnih organa i organizacije kojima su poverena javna ovlaenja, uskladu sa zakonom.

Izborno pravo

lan 52.

Svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.

Izborno pravo je opte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lino.

Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skadu sa zakonom.

Pravo na uee u upravljanju javnim poslovima

lan 53.

Gradjani imaju pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javnefunkcije.

Sloboda okupljanja

lan 54.Mirno okupljanje gradjana je slobodno.

Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podlee odobrenju, ni prijavljivanju.

Zborovi, demonstracije i druga okupljanja gradjana na otvorenom prostoru prijavljuju se dravnom organu, u skladu sazakonom.

Sloboda okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je to neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala, prava drugih ilibezbednosti Republike Srbije.

Sloboda udruivanja

lan 55.

Jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja i pravo da se ostane izvan svakog udruenja.

Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skadu sa zakonom.

Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.

Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenjezajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.

Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik gradjana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti lanovipolitikih stranaka.

Pravo na peticiju

lan 56.

Svako ima pravo da, sam ili zajedno s drugima, upuuje peticije i druge predloge dravnim organima, organizacijama kojima supoverena javna ovlaenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovorkada ga trai.


9/33

Zbog upuivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi tetne posledice.

Niko ne moe trpeti tetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time uinio krivino delo.

Pravo na utoite

lan 57.

Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnostinekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji.

Postupak za sticanje utoita uredjuje se zakonom.

Pravo na imovinu

lan 58.

Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona.

Pravo svojine moe biti oduzeto ili ogranieno samo u javnom interesu utvrdjenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moebiti nia od trine.

Zakonom se moe ograniiti nain korienja imovine.

Oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih dabina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Pravo nasledjivanja

lan 59.

Jemi se pravo nasledjivanja, u skladu sa zakonom.Pravo nasledjivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno zbog neispunjavanja javnih obaveza.

Pravo na rad

lan 60.

Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na radu,ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluajprestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei.

enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

Pravo na trajklan 61.

Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika

lan 62.

Svako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka.

Brak se zakljuuje na osnovu slobodno datog pristanka mukarca i ene pred dravnim organom.

Zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti mukarca i ene.

Brak i odnosi u braku i porodici uredjuju se zakonom.

Vanbrana zajednica se izjednaava sa brakom, u skladu sa zakonom.

Sloboda odluivanja o radjanju

lan 63.

Svako ima pravo da slobodno odlui o radjanju dece.

Republika Srbija podstie roditelje da se odlue na radjanje dece i pomae im u tome.

Prava deteta

lan 64.

Deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoj zrelosti.


10/33

Svako dete ima pravo na lino ime, upis u matinu knjigu rodjenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da ouva svoj identitet.

Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja ili zloupotrebljavanja.

Deca rodjena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rodjena u braku.

Prava deteta i njihova zatita uredjuju se zakonom.

Prava i dunosti roditelja

lan 65.

Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni.

Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograniena samo odlukom suda, ako je to u najboljeminteresu deteta, u skladu sa zakonom.

Posebna zatita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta

lan 66.

Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uivaju posebnu zatitu, u skladu sa zakonom.

Majci se prua posebna podrka i zatita pre i posle porodjaja.

Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihikom ili fizikom razvoju.

Deca mladja od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mladja od 18 godina, mogu da rade na poslovima tetnim ponjihovo zdravlje ili moral.

Pravo na pravnu pomolan 67.

Svakome se, pod uslovima odredjenim zakonom, jemi pravo na pravnu pomo.

Pravnu pomo pruaju advokatura, kao samostalna i nezavisna sluba, i slube pravne pomoi koje se osnivaju u jedinicamalokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Zakonom se odredjuje kada je pravna pomo besplatna.

Zdravstvena zatita

lan 68.

Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja.

Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenuzatitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom.

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih fondova uredjuje se zakonom.

Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture.

Socijalna zatita

lan 69.

Gradjani i porodice kojima je neophodna drutvena pomo radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova zazadovoljavaljeosnovnih ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu zatitu, ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde,humanizma i potovanja ljudskog dostojanstva.

Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbedjenje i osiguranje uredjuje se zakonom.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u sluaju privremene spreenosti za rad, kao i pravo na naknadu u sluaju privremenenezaposlenosti, u skladu sa zakonom.

Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata prua se posebna zatita., u skladu sa zakonom.

Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.

Penzijsko osiguranje

lan 70.

Penzijsko osiguranje uredjuje se zakonom.

Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

Pravo na obrazovanje

lan 71.

Svako ima pravo na obrazovanje.

Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.


11/33

Svi gradjani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom obrazovanju. Republika Srbija omoguuje uspenim inadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.

Osnivanje kola i univerziteta uredjuje se zakonom.

Autonomija univerziteta

lan 72.

Jemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova.

Univerziteti, visokokolske i naune ustanove samostalno odluuju o svome uredjenju i radu, u skladu sa zakonom.

Sloboda naunog i umetnikog stvaranja

lan 73.

Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno.

Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.

Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti.

Zdrava ivotna sredina

lan 74.

Svako ima pravo na zdravu ivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obavetavanje o njenom stanju.

Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zatitu ivotne sredine.

Svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu.

3. Prava pripadnika nacionalnih manjina

Osnovna odredba

lan 75.

Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemena svim gradjanima, jeme se dodatna, individualna ilikolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinano, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom,zakonom i medjunarodnim ugovorima.

Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, uestvuju u odluivanju ilisami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obavetavanje i slubenu upotrebu jezika i pisma, uskladu sa zakonom.

Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obavetavanju i slubenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnicinacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom.

Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina

lan 76.

Pripadnicima nacionalnih manjina jemi se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zatita.

Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.

Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija moe uvesti u ekonomskom,socijalnom, kulturnom i politikom ivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izmedju pripadnika nacionalne manjine i gradjanakoji pripadaju veini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova ivota koji ih posebno pogadjaju.

Ravnopravnost u vodjenju javnih poslova

lan 77.

Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali gradjani, pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovimai da stupaju na javne funkcije.

Pri zapoljavanju u dravnim organima, javnim slubama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi serauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Zabrana nasilne asimilacije

lan 78.

Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina.

Zatita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji uredjuje se zakonom.

Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vetako menjanje nacionalnog sastava stanovnitva na podrujimagde pripadnici macionalnih manjina ive tradicionalno i u znaajnom broju.


12/33

Pravo na ouvanje posebnosti

lan 79.

Pripadnici nacionalne manjine imaju pravo: na izraavanje, uvanje, negovanje, razvijanje i javno izraavanje nacionalne,etnike, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na korienje svog jezika i pisma; da usredinama gde ine znaajnu populaciju, dravni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlaenja, organi autonomnihpokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na kolovanje na svom jeziku u dravnimustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje

ime i prezime; da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografskeoznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavetavanje na svom jeziku, ukljuujuii pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja,u skladu sa zakonom.

U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnihmanjina.

Pravo na udruivanje i na saradnju sa sunarodnicima

lan 80.

Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna udruenja, koja dobrovoljno finansiraju.

Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruenjima nacionalnih manjina posebnu ulogu u ostvarivanju pravapripadnika nacionalnih manjina.

Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane veze i saradnju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije.

Razvijanje duha tolerancije

lan 81.

U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstie duh tolerancije i medjukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mereza unapredjenje uzajamnog potovanja, razumevanja i saradnje medju svim ljudima koji ive na njenoj teritoriji, bez obzira nanjihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet.

TREI DEO

EKONOMSKO UREDJENJE I JAVNE FINANSIJE

1. Ekonomsko uredjenje

Osnovna naela

lan 82.

Ekonomsko uredjenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi, otvorenom i slobodnom tritu, slobodi preduzetnitva,samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine

Republika Srbija je jedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim tritem roba, rada, kapitala i usluga.

Uticaj trine privrede na socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih uskladjuje se kroz socijalni dijalog izmedju sindikata iposlodavaca.

Sloboda preduzetnitva

lan 83.

Preduzetnitvo je slobodno.

Preduzetnitvo se moe ograniiti zakonom, radi zatite zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednostiRepublike Srbije.

Poloaj na tritu

lan 84.

Svi imaju jednak pravni poloaj na tritu.

Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograniava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ilidominantnog poloaja.

Prava steena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena.

Strana lica izjednaena su na tritu sa domaim.

Svojinska prava stranaca


13/33

lan 85.

Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili medjunarodnim ugovorom.

Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odredjenazakonom.

Ravnopravnost svih oblika svojine

lan 86.

Jeme se privatna, zadruna i javna svojina. Javna svojina je dravna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinicelokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zatitu.

Postojea drutvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na nain i u rokovima predvidjenim zakonom.

Sredstva iz javne svojine otudjuju se na nain i pod uslovima utvrdjenim zakonom.

Dravna imovina

lan 87.

Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odredjeno da su od opteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbijeu dravnoj su imovini. U dravnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.

Fizika i pravna lica mogu stei pojedina prava na odredjenim dobrima u optoj upotrebi, pod uslovima i na nain predvidjenzakonom.

Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nain predvidjen zakonom.

Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, nain njenog korienja i raspolaganja, uredjuju se zakonom.

Zemljite

lan 88.

Korienje i raspolaganje poljoprivrednim zemljitem, umskim zemljitem i gradskim gradjevinskim zemljitem u privatnojsvojini, je slobodno.

Zakonom se mogu ograniiti oblici korienja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korienje i raspolaganje da bi seotklonila opasnost od nanoenja tete ivotnoj sredini ili da bi se spreila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesadrugih lica.

uvanje nasledja

lan 89.

Svako je duan da uva prirodne retkosti i nauno, kulturno i istorijsko nasledje, kao dobra od opteg interesa, u skladu sazakonom.

Posebna odgovornost za ouvanje nasledja je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Zatita potroaa

lan 90.

Republika Srbija titi potroae.

Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potroaa, kao i sve neasne radnje natritu.

2. Javne finansije

Porezi i drugi prihodi

lan 91.

Sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbedjuju se

iz poreza i drugih prihoda utvrdjenih zakonom.Obaveza plaanja poreza i drugih dabina je opta i zasniva se na ekonomskoj moi obveznika.

Budet

lan 92.

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi irashodi kojima se finansiraju njihove nadlenosti.

Zakonom se utvrdjuju rokovi u kojima budet mora biti usvojen i nain privremenog finansiranja.

Izvravanje svih budeta kontrolie Dravna revizorska institucija.


14/33

Narodna skuptina razmatra predlog zavrnog rauna budeta po pribavljenom miljenju Dravne revizorske institucije.

Javni dug

lan 93.

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zaduuju.

Uslovi i postupak zaduivanja uredjuju se zakonom.

Ujednaavanje razvoja

lan 94.

Republika Srbija stara se o ravnomernom i odrivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.

Narodna banka Srbije

lan 95.

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj iodgovara.

Narodnom bankom Srbije rukovodi guverener, koga bira Narodna skuptina.

O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.

Dravna revizorska institucija

lan 96.Dravna revizorska institucija je najvii dravni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna je i podlee nadzoruNarodne skuptine, kojoj i odgovara.

O Dravnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.

ETVRTI DEO

NADLENOST REPUBLIKE SRBIJE

Nadlenost Republike Srbije

lan 97.

Republika Srbija uredjuje i obezbedjuje:

1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen medjunarodni poloaj i odnose sa drugimdravama i medjunarodnim organizacijama;

2. ostvarivanje i zatitu sloboda i prava gradjana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravnim organima;odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava gradjana utvrdjenih ovim ustavom i za povredu zakona, drugih propisa ioptih akata; amnestije i pomilovanja za krivina dela;

3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;

4.odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih gradjana; mere za sluaj vanrednog stanja;

5.sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj stanaca i stranihpravnih lica;

6.jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robnerezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sainostranstvom; poreski sistem;

7.svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine;

8.sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; drugeekonomske i socijalne odnose od opteg interesa;

9. odrivi razvoj; sistem zatite i unapredjenja ivotne sredine; zatitu i unapredjivanje biljnog i ivotinjskog sveta; proizvodnju,promet i prevoz oruja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija;

10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, borake i invalidske zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zatitekulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih slubi;

11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku revizuju javnih sredstava; prikupljanje statistikih idrugih podataka od opteg interesa;

12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui irazvoj nedovoljno razvijenih podruja; organizaciju i korienje prostora; nauno-tehnoloki razvoj;

13. reim i bezbednost u svim vrstama saobraaja;


15/33

14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;

15. finansiranje ostvarivanja prava i dunosti Republike Srbije, utvrdjenih Ustavom i zakonom;

16. organizaciju, nadlenost i rad republikih organa;

17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.

PETI DEO

UREDJENJE VLASTI

1. Narodna skuptina

Poloaj Narodne skuptine

lan 98.

Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Nadlenost

lan 99.

Narodna skuptina:

1. donosi i menja Ustav,

2. odluuje o promeni granice Republike Srbije,

3. raspisuje republiki referendum,

4. potvrdjuje medjunarodne ugovore kad je zakonom predvidjena obaveza njihovog potvrdjivanja,

5. odluuje o ratu i miru i proglaava ratno i vanredno stanje,

6. nadzire rad slubi bezbednosti,

7. donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti Republike Srbije,

8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,

9. usvaja strategiju odbrane,

10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,

11. usvaja budet i zavrni raun Republike Srbije, na predlog Vlade

12. daje amnestiju za krivina dela.

U okviru svojih izbornih prava, Narodna skuptina:

1. bira Vladu, nadzire njen rad i odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara,

2. bira i razreava sudije Ustvanog suda,

3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republikog javnog tuioca, javne tuioce, sudije izamenike javnih tuilaca, u skladu sa Ustavom,

4. bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,

5. bira i razreava Zatitnika gradjana, i nadzire njegov rad,

6.bira i razreava i druge funkcionere odredjene zakonom.

Narodna skuptina vri i druge poslove odredjene Ustavom i zakonom.

Sastav Narodne skuptine

lan 100.

Narodnu skuptinu ini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.

U Narodnoj skuptini obezbedjuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sazakonom.

Izbor narodnih poslanika i konstituisanje Narodne skuptine

lan 101.

Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skuptine, tako da se izboriokonaju u narednih 60 dana.


16/33

Prvu sednicu Narodne skuptine zakazuje predsednik Narodne skuptine iz prethodnog saziva, tako da se sednica odrinajkasnije 30 dana od dana proglaenja konanih rezultata izbora.

Narodna skuptina na prvoj sednici potvrdjuje poslanike mandate.

Narodna skuptina konstituisana je potvrdjivanjem mandata dve treine narodnih poslanika.

Na odluku donetu u vezi sa potvrdjivanjem mandata doputena je alba Ustavnom sudu, koji po njoj odluuje u roku od 72sata.

Potvrdjivanjem mandata dve treine narodnih poslanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skuptine.

Poloaj narodnih poslanika

lan 102.

Mandat narodnog poslanika poinje da tee danom potvrdjivanja mandata u Narodnoj skuptini i traje etiri godine odnosno doprestanka manadata narodnih poslanika tog saziva Narodne skuptine.

Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odredjenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikojstranci na iji predlog je izabran za narodnog poslanika.

Narodni poslanik ne moe biti poslanik u skuptini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvrne vlasti i pravosudja,niti moe obavljati druge funkcije, poslove i dunosti za koje je zakonom utvrdjeno da predstavljaju sukob interesa.

Izbor, prestanak mandata i poloaj narodnih poslanika uredjuje se zakonom.

Imunitet narodnog poslanika

lan 103.

Narodni poslanik uiva imunitet.Narodni poslanik ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svojeposlanike funkcije.

Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moe biti pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini ili drugi postupak ukome se moe izrei kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skuptine.

Narodni poslanik koji je zateen u izvrenju krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duem od pet godinamoe biti pritvoren bez odobrenja Narodne skuptine.

U krivinom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.

Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskljuuje pravo Narodne skuptine da uspostavi imunitet.

Predsednik i potpredsednici Narodne skuptine

lan 104.

Narodna skuptina, veinom glasova svih narodnih poslanika, bira predsednika i jednog ili vie potpredsednika Narodne

skuptine.Predsednik Narodne skuptine predstavlja Narodnu skuptinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vri druge posloveodredjene Ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne skuptine.

Nain odluivanja u Narodnoj skuptini

lan 105.

Narodna skuptina donosi odluke veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika.

Veinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skuptina:

1. daje amnestiju za krivina dela,

2. proglaava i ukida vanredno stanje,

3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju,

4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz

svoje nadlenosti,5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,

6. odluuje o Poslovniku o svom radu,

7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike, lanovima Vlade i Zatitniku gradjana,

8. usvaja budet i zavrni raun,

9. bira lanove Vlade i odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara,

10. odluuje o odgovoru na interpelaciju,

11. bira sudije Ustavnog suda i odluuje o njihovom razreenju i prestanku mandata,


17/33

12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republikog javnog tuioca i javne tuioce i odluuje oprestanku njihove funkcije;

13. bira sudije i zamenike javnih tuilaca, u skladu s Ustavom;

14. bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Zatitnika gradjana,

15. vri i druge izborne nadlenosti Narodne skuptine.

Veinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skuptina odluuje o zakonima kojima se uredjuju:

1. referendum i narodna inicijativa,

2. uivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina,

3. plan razvoja i prostorni plan,

4.javno zaduivanje,

5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave,

6. zakljuivanje i potvrdjivanje medjunarodnih ugovora,

7. uredjuju druga pitanja odredjena Ustavom.

Zasedanja

lan 106.

Narodna skuptina se sastaje u dva redovna zasedanja godinje.

Prvo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u oktobru.Redovno zasedanje ne moe trajati due od 90 dana.

Narodna skuptina sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, saunapred odredjenim dnevnim redom.

Narodna skuptina sastaje se bez poziva posle proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

Pravo predlaganja zakona

lan 107.

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i optih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skuptina autonomne pokrajine ilinajmanje 30.000 biraa.

Zatitnik gradjana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadlenosti.

Referendum

lan 108.

Na zahtev veine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 bira

a Narodna skuptina raspisuje referendum, o pitanju iz svojenadlenosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz medjunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska imanjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budet i zavrni raun, uvodjenje vanrednog stanja i amnestija, kaoni pitanja koja se tiu izbornih nadlenosti Narodne skuptine.

Rasputanje Narodne skuptine

lan 109.

Predsednik Republike moe, na obrazloeni predlog Vlade, raspustiti Narodnu skuptinu.

Vlada ne moe predloiti rasputanje Narodne skuptine, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavilapitanje svoga poverenja.

Narodna skuptina se rasputa ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu.

Narodna skuptina ne moe biti rasputena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

Predsednik Republike duan je da ukazom raspusti Narodnu skuptinu u sluajevima odredjenim Ustavom.

Istovremeno sa rasputanjem Narodne skuptine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izboriokonaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.

Narodna skuptina koja je rasputena vri samo tekue ili neodlone poslove, odredjene zakonom. U sluaju proglaenja ratnogili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost, koja traje do okonanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.

Zakon o Narodnoj skuptini

lan 110.

O Narodnoj skuptini se donosi zakon.


18/33

2. Predsednik Republike

Poloaj predsednika Republike

lan 111.

Predsednik Republike izraava dravno jedinstvo Republike Srbije.

Nadlenost

lan 112.

Predsednik Republike:

1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,

2. ukazom proglaava zakone, u skladu s Ustavom,

3. predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista,

4. predlae Narodnoj skuptini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,

5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,

6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

7. daje pomilovanja i odlikovanja,

8. vri i druge poslove odredjene Ustavom.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapredjuje i razreava oficire Vojske Srbije.

Proglaenje zakona

lan 113.

Predsednik Republike je duan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku odsedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglaenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloenje,vrati Narodnoj skuptini, na ponovno odluivanje.

Ako Narodna skuptina odlui da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odluivanje, zakon se izglasavaveinom od ukupnog broja poslanika.

Predsednik Republike je duan da proglasi ponovno izglasani zakon.

Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju zakona u Ustavom predvidjenom roku, ukaz donosi predsednikNarodne skuptine.

Izbor

lan 114.

Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.

Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skuptine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike,tako da se izbori okonaju u narednih 60 dana, u skladu sa zakonom.

Prilikom stupanja na dunost, predsednik Republike, pred Narodnom skuptinom polae zakletvu koja glasi:

Zaklinjem se da u sve svoje snage posvetiti ouvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukuljuujui i Kosovo iMetohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, potovanju i odbrani Ustava i zakona,ouvanju mira i blagostanja svih gradjana Republike Srbije i da u savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dunosti.

Nespojivost funkcija

lan 115.

Predsednik Republike ne moe obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Mandat

lan 116.

Mandat predsednika Republike traje pet godina i poinje da tee od dana polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom.

Ako mandat predsednika Republike istie za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produava se, tako da traje do isteka tri mesecaod dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja.

Niko ne moe vie od dva puta da bude biran za predsednika Republike.

Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razreenjem.

Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skuptine.

Ostavka


19/33

lan 117.

Kad predsedik Republike podnese ostavku, on o tome obavetava javnost i predsednika Narodne skuptine.

Danom podnoenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat.

Razreenje

lan 118.

Predsednik Republike razreava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skuptine, glasovima najmanje dve treine narodnihposlanika.

Postupak za razreenje moe da pokrene Narodna skuptina, na predlog najmanje jedne treine narodnih poslanika.

Ustavni sud je duan da po pokrenutom postupku za razreenje, najkasnije u roku od 45 dana, odlui o postojanju povredeUstava.

Imunitet

lan 119.

Predsednik Republike uiva imunitet kao narodni poslanik.

O imunitetu predsednika Republike odluuje Narodna skuptina.

Zamenjivanje predsednika Republike

lan 120.

Kada je predsednik Republike spreen da obavlja dunost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran,zamenjuje ga predsednik Narodne skuptine.

Predsednik Narodne skuptine moe da zamenjuje predsednika Republike najdue tri meseca.

Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skuptine je obavezan da raspie tako da se odre najkasnije tri mesecaod nastanka spreenost predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran.

Zakon o predsedniku Republike

lan 121.

O predsedniku Republike donosi se zakon.

3. Vlada

Poloaj Vlade

lan 122.

Vlada je nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji.

Nadlenost

lan 123.

Vlada:

1. utvrdjuje i vodi politiku,

2. izvrava zakone i druge opte akte Narodne skuptine,

3. donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona,

4. predlae Narodnoj skuptini zakone i druge opte akte i daje o njima miljenje kad ih podnese drugi predlaga,

5. usmerava i uskladjuje rad organa dravne uprave i vri nadzor nad njihovim radom,

6. vri i druge poslove odredjene Ustavom i zakonom.

Odgovornost Vlade

lan 124.

Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za politiku Republike Srbije, za izvravanje zakona, propisa i drugih optih akata Narodneskuptine i za rad organa dravne uprave.

Predsednik Vlade i lanovi Vlade

lan 125.

Vladu ine predsednik Vlade, jedan ili vie potpredsednika i ministri.


20/33

Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednaenom politikom delovanju Vlade, uskladjuje rad lanova Vlade ipredstavlja Vladu.

Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skuptini.

Nespojivost funkcija

lan 126.

lan Vlade ne moe biti narodni poslanik u Narodnoj skuptini, poslanik skuptini autonomne pokrajine i odbornik u skuptini

jedinice lokalne samouprave, niti lan izvrnog vea autonomne pokrajine ili izvrnog organa jedinice lokalne samouprave.Zakonom se uredjuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa poloajem lana Vlade.

Izbor Vlade

lan 127.

Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae predsednik Republike, poto saslua miljenje predstavnikaizabranih izbornih lista.

Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skuptini iznosi program Vlade i predlae njen sastav.

Narodna skuptina istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i lanova Vlade.

Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Poetak i prestanak mandata Vlade i lanova Vlade

lan 128.

Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skuptine koja ju je izabrala.

Mandat Vlade poinje da tee danom polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom.

Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, rasputanjem Narodne skuptine,ostavkom predsednika Vlade i u drugim sluajevima utvrdjenim Ustavom.

Vlada kojoj je prestao mandat moe da vri samo poslove odredjene zakonom, do izbora nove Vlade.

Vlada kojoj je prestao mandat ne moe da predloi rasputanje Narodne skuptine.

lanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja uNarodnoj skuptini i razreenjem od strane Narodne skuptine, na predlog predsednika Vlade.

Interpelacija

lan 129.

Najmanje 50 narodnih poslanika moe podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog lana Vlade.

Vlada je duna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.Narodna skuptina raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili lan Vlade kome je interpelacijaupuena.

Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skuptina nastavlja da radi po usvojenom dnenom redu.

Ako Narodna skuptina glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili lana Vlade, pristupie se glasanju o nepoverenju Vladi ili lanuVlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno lan Vlade ne podnesuostavku

O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moe se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.

Glasanje o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade

lan 130.

Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu Vlade moe zatraiti najmanje 60 narodnih poslanika.

Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu Vlade Narodna skuptina razmatra na prvoj narednoj sednici, a

najranije pet dana po podnoenju predloga. Nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.Narodna skuptina je prihvatila predlog za izglasavanje nepovrenja Vladi ili lanu Vlade ako je za njega glasalo vie od polovineod svih narodnih poslanika.

Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje Vladi, predsednik Republike je duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. AkoNarodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je duan daraspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.

Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje lanu Vlade, predsednik Vlade je duan da pokrene postupak za izbor novog lanaVlade, u skladu sa zakonom.

Ako Vladi ili lanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje onepoverenju pre isteka roka od 180 dana.


21/33

Glasanje o poverenju Vladi

lan 131.

Vlada moe zatraiti glasanje o svom poverenju.

Predlog za glasanje o poverenju Vladi moe se, na zahtev Vlade, razmatrati i na sednici Narodne skuptine koja je u toku, a akoVlada nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od njegovog podnoenja.Nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.

Narodna skuptina je prihvatila predlog za izglasavanje povrenja Vladi ako je za njega glasalo vie od polovine od svih narodnihposlanika.

Ako Narodna skuptina ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat, a predsednik Republike je duan da pokrenepostupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanjapoverenja, predsednik Republike je duan da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.

Ostavka predsednika Vlade

lan 132.

Predsednik Vlade moe podneti ostavku Narodnoj skuptini.

Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skuptine i istovremeno o njoj obavetava predsednika Republike ijavnost.

Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.

Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.

Kada Narodna skuptina konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik Republike je duan da pokrene postupak za izbornove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade,predsednik Republike je duan da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.

Ostavka i razreenje lana Vlade

lan 133.

lan Vlade moe podneti ostavku predsedniku Vlade.

Predsednik Vlade dostavlja ostvaku lana Vlade predsedniku Narodne skuptine, a Narodna skuptina na prvoj narednoj sednicikonstatuje ostavku.

Predsednik Vlade moe predloiti Narodnoj skuptini razreenje pojedinog lana Vlade.

Narodna skuptina razmatra i glasa o predlogu za razreenje lana Vlade na prvoj narednoj sednici.

Odluka o razreenju lana Vlade doneta je ako je za nju glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika.

lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke, a lanu Vlade koji je razreen, danom

donoenja odluke o razreenju.Poloaj i ovlaenja lana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za razreenje, do prestankamandata, uredjuju se zakonom.

Predsednik Vlade je duan da po prestanku mandata lana Vlade zbog podnoenja ostavke ili razreenja, u skladu sa zakonom,pokrene postupak za izbor novog lana Vlade.

Imunitet predsednika i lana Vlade

lan 134.

Predsednik Vlade, i lan Vlade ne odgovaraju za miljenje izneto na sednici Vlade ili Narodne skuptine, ili za glasanje na sedniciVlade.

Predsednik i lan Vlade uivaju imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu predsednika i lana Vlade, odluuje Vlada.

Zakon o Vladi

lan 135.

O Vladi se donosi zakon .

4. Dravna uprava

Poloaj dravne uprave

lan 136.

Dravna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi.

Poslove dravne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi dravne uprave odredjeni zakonom.

Poslovi dravne uprave i broj ministarstava odredjuju se zakonom.


22/33

Unutranje uredjenje ministarstva i drugih organa dravne uprave i organizacija propisuje Vlada.

Poveravanje javnih ovlaenja i javne slube

lan 137.

U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradjana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednoginteresa za ivot i rad, zakonom se moe poveriti obavljanje odredjenih poslova iz nadlenosti Republike Srbije autonomnojpokrajini i jedinici lokalne samouprave.

Pojedina javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i preduzeima, ustanovama, organizacijama i pojedincima.Javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinimoblastima ili delatnostima.

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu osnovati javne slube.

Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne slube, njihovo uredjenje i rad propisuje se zakonom.

5. Zatitnik gradjana

lan 138.

Zatitnik gradjana je nezavisan dravni organ koji titi prava gradjana i kontrolie rad organa dravne uprave, organa nadlenogza pravnu zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzea i ustanova kojimasu poverena javna ovlaenja.

Zatitnik gradjana nije ovlaen da kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova ijavnih tuilatava.

Zatitnika gradjana bira i razreava Narodna skuptina, u skladu sa Ustavom i zakonom.Zatitnik gradjana za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini.

Zatitnik gradjana uiva imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu zatitnika gradjana odluuje Narodna skuptina.

O Zatitniku gradjana donosi se zakon.

6. Vojska Srbije

Nadlenost

lan 139.

Vojska Srbije brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja i izvrava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom iprincipima medjunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile.

Upotreba Vojske Srbije van granica

lan 140.Vojska Srbije se moe upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skuptine Republike Srbije.

Kontrola nad Vojskom Srbije

lan 141.

Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom.

O Vojsci Srbije donosi se zakon.

7. Sudovi

Naela sudstva

lan 142.

Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvidjenozakonom, opteprihvaenih pravila medjunarodnog prava i potvrdjenih medjunarodnih ugovora.

Raspravljanje pred sudom je javno i moe se ograniiti samo u skladu s Ustavom.

U sudjenju uestvuju sudije i sudije porotnici, na nain utvrdjen zakonom.

Zakonom se moe propisati da u odredjenim sudovima i u odredjenim stvarima sude samo sudije.

Sud sudi u veu, a zakonom se moe predvideti da u odredjenim stvarima sudi sudija pojedinac.

Vrste sudova

lan 143.


23/33

Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opte i posebne nadlenosti.

Osnivanje, organizacija, nadlenost, uredjenje i sastav sudova uredjuju se zakonom.

Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.

Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u Republici Srbiji.

Sedite Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda

lan 144.

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom miljenju opte sednice Vrhovnogkasacionog suda i nadlenog odbora Narodne skuptine, bira Narodna skuptine.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne moe

biti ponovo biran.

Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na njegov zahtev, nastupanjemzakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili razreenjem iz zakonom propisanih razloga za razreenjepredsednika suda.

Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emuodluku o razreenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.

Sudske odluke

lan 145.

Sudske odluke se donose u ime naroda.

Sudske odluke su zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrdjenom medjunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.

Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

Sudsku odluku moe preispitivati samo nadleni sud, u zakonom propisanom postupku.

Pomilovanjem ili amnestijom izreena kazna moe se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimino.

Stalnost sudijske funkcije

lan 146.

Sudijska funkcija je stalna.

Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.

Izbor sudija

lan 147.

Narodna skuptina, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.

Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine.

Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu.

Visoki savet sudstva odluuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili vii sud.

Prestanak sudijske funkcije

lan 148.

Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razreenjem iz zakonompredvidjenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima pravo albe Ustavnom sudu.Izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje Ustavne albe.

Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razreenje od dunosti predsednika suda, uredjuju sezakonom.

Nezavisnost sudije

lan 149.

Sudija je u vrenju sudijske funkcije nezavisan i potinjen samo Ustavu i zakonu.

Svaki uticaj na sudiju u vrenju sudijske funkcije je zabranjen.

Nepremestivost sudije

lan 150.


24/33

Sudija ima pravo da vri sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost moe biti premeten ili upuen udrugi sud.

U sluaju ukidanja suda ili pretenog dela nadlenosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno moe bez svoje saglasnosti bititrajno premeten ili upuen u drugi sud, u skladu sa zakonom.

Imunitet

lan 151.

Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke, osim ako se radio krivinom delu krenja zakona od strane sudije.

Sudija ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju sudijske funkcije bezodobrenja Visokog saveta sudstva.

Nespojivost sudijske funkcije

lan 152.

Zabranjeno je politiko delovanje sudija.

Zakonom se uredjuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.

8. Visoki savet sudstva

Poloaj, sastav i izbor

lan 153.Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbedjuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.

Visoki savet sudstva ima 11 lanova.

U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosudje i predsedniknadlenog odbora Narodne skuptine, kao lanovi po poloaju i osam izbornih lanova koje bira Narodna skuptina, u skladu sazakonom.

Izborne lanove ine est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dvaugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnogfakulteta.

Predsednici sudova ne mogu biti izborni lanovi Visokog saveta sudstva.

Mandat lanova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za lanove po poloaju.

lan Visokog saveta sudstva uiva imunitet kao sudija.

Nadlenost Visokog saveta sudstvalan 154.

Visoki savet sudstva bira i razreava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlae Narodnoj skuptini izbor sudija prilikomprvog izbora na sudijsku funkciju, predlae Narodnoj skuptini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednikasudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, uestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda ipredsednika sudova, na nain predvidjen Ustavom i zakonom, vri i druge poslove odredjene zakonom.

Pravni lek

lan 155.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva moe se uloiti alba Ustavnom sudu, u sluajevima propisanim zakonom.

9. Javno tuilatvo

Poloaj i nadlenost

lan 156.

Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima mere za zatituustavnosti i zakonitosti.

Javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrdjenog medjunarodnog ugovora i propisa donetog naosnovu zakona.

Osnivanje i organizacija

lan 157.

Osnivanje, organizacija i nadlenost javnosg tuilatva uredjuju se zakonom.


25/33

Republiko javno tuilatvo je najvie javno tuilatvo u Republici Srbiji.

Republiki javni tuilac

lan 158.

Republiki javni tuilac vri nadlenost javnog tuilatva u okviru prava i dunosti Republike Srbije.

Republikog javnog tuioca, na predlog Vlade, po pribavljenom miljenju nadlenog odbora Narodne skuptine, bira Narodnaskuptina.

Republiki javni tuilac bira se na period od est godina i moe biti ponovo biran.

Republikom javnom tuiocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatrai, nastupanjem zakonompropisanih uslova ili razreenjem iz zakonom predvidjenih razloga.

Odluku o prestanku funkcije Republikom javnom tuiocu donosi Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emu odluku orazreenju donosi na predlog Vlade.

Javni tuioci i zamenici javnih tuilaca

lan 159.

Funkciju javnog tuilatva vri javni tuilac.

Javnog tuioca bira Narodna skuptina, na predlog Vlade.

Mandat javnog tuioca traje est godina i moe biti ponovo biran.

Zamenik javnog tuioca zamenjuje javnog tuioca pri vrenju tuilake funkcije i duan je da postupa po njegovim uputstvima.

Narodna skuptina, na predlog Dravnog vea tuilaca, bira za zamenika javnog tuioca lice koje se prvi put bira na ovufunkciju.

Mandat zameniku javnog tuioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.

Dravno vee tuilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugomjavnom tuilatvu.

Dravno vee tuilaca odluuje i o izboru zamenika javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vie javno tuilatvo.

Odgovornost

lan 160.

Republiki javni tuilac odgovoran je za rad javnog tuilatva i za svoj rad Narodnoj skuptini.

Javni tuioci odgovaraju za rad javnog tuilatva i za svoj rad Republikom javnom tuiocu i Narodnoj skuptini, a nii javnituioci i neposredno viem javnom tuiocu.

Zamenici javnog tuioca odgovaraju za svoj rad javnom tuiocu.

Prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca

lan 161.

Javnom tuiocu i zameniku tuioca prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razreenjem izzakonom propisanih razloga. Javnom tuiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tuioca, ako nebude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku funkcije javnog tuioca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skuptina, pri emu odluku o razreenjudonosi na predlog Vlade.

Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tuioca, u skladu sa zakonom, donosi Dravno vee tuilaca.

Protiv odluke o prestanku funkcije javni tuilac i zamenik javnog tuioca mogu uloiti albu Ustavnom sudu. Izjavljena albaiskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe.

Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca, uredjuju se zakonom.

Imunitetlan 162.

Jani tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije,osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca.

Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenogu vrenju tuilake funkcije, odnosno slube, bez odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine.

Nespojivost tuilake funkcije

lan 163.

Zabranjeno je politiko delovanje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.


26/33

Zakonom se uredjuje koje su druge funkcije, poslovi oili privatni interesi nespojivi sa tuilakom funkcijom.

Poloaj, sastav i izbor Dravnog vea tuilaca

lan 164.

Dravno vee tuilaca je samostalan organ koji obezbedjuje i garantuje samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca uskladu sa Ustavom.

Dravno vee tuilaca ima 11 lanova.

U sastav Dravnog vea tuilaca ulaze Republiki javni tuilac, ministar nadlean za pravosudje i predsednik nadlenog odboraNarodne skuptine, kao lanovi po poloaju i osam izbornih lanova koje bira Narodna skuptina, u skladu sa zakonom.

Izborne lanove ine est javnih tuilaca ili zamenika javnih tuilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorijeautonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, adrugi profesor pravnog fakulteta.

Mandat lanova Dravnog vea tuilaca traje pet godina, osim za lanove po poloaju.

lan Dravnog vea tuilaca uiva imunitet kao javni tuilac.

Nadlenost Dravnog vea tuilaca

lan 165.

Dravno vee tuilaca predlae Narodnoj skuptini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tuioca, bira zamenike javnihtuilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tuioca, bira zamenike javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji zazamenike javnog tuioca u drugom javnom tuilatvu, odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tuilaca, nanain predvidjen Ustavom i zakonom, vri i druge poslove odredjene zakonom.

ESTI DEO

USTAVNI SUD

Poloaj

lan 166.

Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.

Odluke Ustavnog suda su konane, izvrne i opteobavezujue.

Nadlenost

lan 167.

Ustavni sud odluuje o:

1. saglasnosti zakona i drugih optih akata sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima medjunarodnog prava i potvrdjenimmedjunarodnim ugovorima,

2. saglasnosti potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa Ustavom,

3. saglasnosti drugih optih akata sa zakonom,

4. saglasnosti statuta i optih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,

5. saglasnosti optih akata organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruenja gradjana ikolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.

Ustavni sud:

1. reava sukob nadlenosti izmedju sudova i drugih dravnih organa,

2. reava sukob nadlenosti izmedju republikih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave,

3. reava sukob nadlenosti izmedju pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave,

4. reava sukob nadlenosti izmedju organa razliitih autonomnih pokrajina ili razliitih jedinica lokalne samouprave,

5. odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odredjena nadlenost sudova,

6. vri i druge poslove odredjene Ustavom i zakonom.

Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke, sindikalne organizacije ili udruenja gradjana.

Ustavni sud obavlja i druge poslove predvidjene Ustavom.

Ocena ustavnosti i zakonitosti

lan 168.


27/33

Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu dravni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalnesamouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak moe pokrenuti i sam Ustavni sud.

Svako pravno ili fiziko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Zakon ili drugi opti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda uslubenom glasilu.

Ustavni sud moe, do donoenja konane odluke i pod uslovima odredjenim zakonom, obustaviti izvrenje pojedinanog akta iliradnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opteg akta iju ustavnost ili zakonitost ocenjuje.

Ustavni sud moe oceniti saglasnost zakona i drugih optih akata sa Ustavom, optih akata sa zakonom i po prestanku njihovogvaenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od est meseci od prestanka njihovog vaenja.

Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu

lan 169.

Na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika, Ustavni sud je duan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakonakoji je izglasan, a ukazom jo nije proglaen.

Ako zakon bude proglaen pre donoenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud e nastaviti da postupa prema zahtevu, u skladu saredovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.

Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglaenja, ova odluka e stupiti na snagu danomproglaenja zakona, izuzev ako zakon pre proglaenja ne bude povuen.

Postupak za ocenu ustavnosti ne moe biti pokrenut protiv zkona ija je uskladjenost sa Ustavom utvrdjena pre njegovogstupanja na snagu.

Ustavna alba

lan 170.

Ustavna alba se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javnaovlaenja, a kojima se povredjuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemena Ustavom, ako su iscrpljena ilinisu predvidjena druga pravna sredstva za njihovu zatitu.

Obezbedjenje izvrenja odluke

lan 171.

Svako je duan da potuje i izvrava odluku Ustavnog suda.

Ustavni sud svojom odlukom uredjuje nain njenog izvrenja, kada je to potrebno.

Izvrenje odluka Ustavnog suda uredjuje se zakonom.

Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda

lan 172.

Ustavni sud ini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina.

Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skuptina, pet imenuje predsednik Republike, a pet opta sednica Vrhovnog kasacionogsuda Srbije.

Narodna skuptina bira pet sudija Ustavnog suda izmedju 10 kandidata koje predloi predsednik Republike, predsednikRepublike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedju 10 kandidata koje predloi Narodna skuptina, a opta sednica Vrhovnogkasacionog suda imenuje pet sudija izmedju 10 kandidata koje na zajednikoj sednici predloe Visoki savet sudstva i Dravnovee tuilaca.

Sa svake od predloenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.

Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medju istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina ivota i 15 godina iskustva upravnoj struci.

Jedno lice moe biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvie dva puta.

Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period od tri godine, tajnim glasanjem.

Sukob interesa. Imunitet

lan 173.

Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu uRepublici Srbiji, u skladu sa zakonom.

Sudija Ustavnog suda uiva imunitet kao narodni poslanik. O njegovom imunitetu odluuje Ustavni sud.

Prestanak dunosti sudije Ustavnog suda

lan 174.


28/33

Sudiji Ustavnog suda dunost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad napuni zakonompropisane opte uslove za starosnu penziju ili razreenjem.

Sudija Ustavnog suda razreava se ako povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za dunost sudijeUstavnog suda, bude osudjen na kaznu zatvora ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti sudije Ustavnog suda.

O prestanku dunosti sudije, na zahtev ovlaenih predlagaa za izbor, odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda,odluuje Narodna Skuptina. Inicijativu za pokretanje postupka za razreenje moe da podnese Ustavni sud.

Nain odluivanja u Ustavnom sudu. Zakon o Ustavnom sudu

lan 175.

Ustavni sud odluke donosi veinom glasova svih sudija Ustavnog suda.

Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotreinskom veinom glasovasvih sudija.

Uredjenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka, uredjuju se zakonom.

SEDMI DEO

TERITORIJALNO UREDJENJE

1. Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava

Pojam

lan 176.

Gradjani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodnoizabranih predstavnika.

Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica.

Razgranienje nadlenosti

lan 177.

Jedinice lokalne samouprave nadlene su u pitanjima koja se, na svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalnesamouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima koja se, na svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar autonomne pokrajine,u kojima nije nadlena Republika Srbija.

Koja su pitanja od republikog, pokrajinskog i lokalnog znaaja odredjuje se zakonom.

Poveravanje nadlenosti

lan 178.

Republika Srbija moe zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svojenadlenosti.

Autonomna pokrajina moe odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz s

Documents

Ustav Republike Srbije Lat